RS57459B1 - Sistem za branje gljiva - Google Patents

Description

OPIS PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na sistem za branje gljiva, sa najmanje jednim stalkom za branje, pri čemu se gljive, koje rastu na određenoj podlozi na stalku za branje, nalaze u istoj ravni.

Iz patenta WO 03/092354 A1 poznat je sličan sistem za kultivisanje i branje gljiva koji obuhvata barem jednu transportnu traku koja prolazi pored stalka za branje i koja poseduje paralelni pravac prenosa sa uzdužnim prostiranjem stalka za branje, pri čemu transportna traka obuhvata barem jedno udubljenje za prijem ubranih gljiva.

Iz patenta EP 0593 680 A1 poznat je uređaj za automatsko, selektivno branje gljiva.

Iz patenta WO 2012/110238 A1 poznat je sistem za kultivisanje i branje gljiva.

Opšte je poznato da se gljive uzgajaju u klimatizovanim, a zavisno od vrste gljiva, u zatamnjenim ili svetlim prostorima. Gljive koje rastu na određenoj podlozi su stoga u idealnom slučaju poređane u više nivoa, jedne preko drugih, na policama u rasadnicima, pri čemu podloga poseduje sastav specifičan za samu vrstu gljive. Time se prostor za uzgoj iskorišćava što efikasnije, a površina, neophodna za kultivisanje, se održava što manjom. Nakon što su gljive dostigle određenu visinu, ubiraju se ručno u pravilnim razmacima. Kako bi se gljive brale što efikasnije, dosadašnja tehnika je praktikovala da se gljive, zrele za branje, prebacuju na stalak za branje. Na stalku za branje, gljive se nalaze u idealnom slučaju u istoj ravni tako da berači koji stoje pored stalka mogu lako dospeti do gljiva i ubrati ih bez dodatnih uređaja kao što su podesti ili dizalice. Stalci za branje poseduju stoga prilagođenu radnu visinu. Kod poznatih sistema, berači stavljaju gljive direktno u gajbe u kojima one kasnije dolaze u same prodavnice. Pritom berači snose odgovornost da svaka gajba poseduje tačnu težinu popunjenosti.

Nedostatak ovog poznatog sistema je u tome što se tako mogu postići samo ograničeni učinci u branju, jer se čitav postupak branja i pakovanja sprovodi ručno. Pod učinkom branja se podrazumeva količina gljiva koja se ubere po jedinici vremena i pakuje tako da je spremna za prodaju u prodavnici. Kod uzgoja gljiva troškovi branja čine najveći udeo troškova proizvodnje tako da postoji potreba za sistemima koji omogućavaju povećani učinak branja.

Zadatak pronalaska je stoga u tome da omogući poboljšani sistem kultivisanja i branja gljiva. Naročito treba uvećati učinak, a smanjiti troškove branja.

Zadatak se rešava polazeći od sistema kakav je naveden na početku, tako što automat uzima hvataljkom gljive sa transportne trake i stavlja ih u ambalažu, pri čemu je stanica za merenje, koja automatski meri svaku ambalažu sa pečurkama u njoj, tako povezana sa automatom da automat tokom popunjavanja dobija od stanice za merenje povratnu informaciju o svakoj, pojedinačnoj aktuelnoj težini ambalaže ili ambalaža koja se nalaze na stanici za merenje.

Poželjni načini realizacije su tema zavisnih patentnih zahteva. Potrebno je ukazati na to da se osobine, pojedinačno navedene u zahtevima, mogu međusobno kombinovati, takođe, na proizvoljan ili tehnološki smisleni način i tako se pronalazak može i drugačije realizovati.

Za razliku od dosadašnje tehničke prakse, sistem, koji je u skladu sa ovim pronalaskom, ima tu prednost što berači mogu veoma efikasno da rade zbog transportne trake koja prolazi pored stalka za branje. Oni beru gljive iz rasadnika i odlažu ih direktno na transportnu traku. Tako su putevi koje treba preći minimalni. Transportna traka odnosi zatim gljive ka daljoj preradi koja je, u idealnom slučaju, automatizovana. Ovim se znatno može uvećati učinak branja tako da se ukupni troškovi mogu umanjiti.

Transportna traka je izrađena tako da se po njoj jednostavno mogu poređati pojedinačno ubrane gljive. U idealnom slučaju, transportna traka prolazi paralelno sa stalkom za branje. Transportna traka može biti napravljena nezavisno od stalka za branje. Ovo znači da transportna traka obuhvata jednu noseću konstrukciju odnosno oivičenu konstrukciju koja nosi traku. Takođe, zamislivo je da se tansportna traka pričvrsti za stalak za branje, odnosno da je konstruktivno integrisana u njega. U tom smislu može se odustati od noseće konstrukcije na samoj transportnoj traci. Poželjno je da se transportna traka može motorno pokretati sa varijabilnom brzinom. Varijabilnim podešavanjem brzine je moguće i prilagođavanje brzini branja osoba koje beru gljive.

U idealnom slučaju, transportna traka se prostire čitavom dužinom stalka za branje. Ovde je prednost u tome da osobe koje beru gljive mogu da stoje svuda duž stalka za branje i da mogu ubrane gljive neposredno da odlažu na transportnu traku prema daljem prerađivanju. Tako se branje može sprovoditi efikasno. Naročito je poželjno da se transportna traka prostire iznad barem jednog kraja stalka za branje, u idealnom slučaju iznad onog kraja na kome se nalazi automat za automatizovano pakovanje gljiva. Time se postiže da automat uspešno može da prihvata ubrane gljive.

U idealnom slučaju, kod udubljenja na transportnoj traci se radi o barem jednom prorezu koji se prostire uzdužnim pravcem transportne trake. Osobe koje beru gljive stavljaju ih tako da drškom ulaze na dole kroz prorez. Prorez je napravljen tako da obuhvata širinu koja je manja od minimalnog prečnika šešira gljive, tako da gljive naležu ivicom svog šešira bočno oko proreza po transportnoj traci.

Prorez se pruža, u idealnom slučaju, kao kontinuirani prorez duž čitave transportne trake. To predstavlja prednost jer se gljive mogu odlagati po traci proizvoljno jedna pored druge.

Za izradu proreza, transportna traka može posedovati dva paralelna elementa u obliku trake, koji su na međusobnom odstojanju i koji se pružaju uzdužnim pravcem transportne trake. U idealnom slučaju, elementi se sastoje od fleksibilnog/elastičnog materijala. Ovakvim oblikovanjem se omogućava da se gljive različitih veličina mogu transportovati. U slučaju da gljive poseduju naročito debelu dršku, onda materijal popušta i prorez se širi. Ovom fleksibilnošću se nadalje postiže i to da se gljive koje su veoma osetljive na pritiske koji deluju na njihovu površinu ne oštete prilikom stavljanja u prorez.

U načelu, takođe je zamislivo da transportna traka obuhvata veći broj proreza. Prorezi, takođe, mogu biti napravljeni identično ili sa različitom dužinom i/ili širinom. Nadalje, prorezi mogu biti postavljeni jedan iza drugog odnosno u redu ili razbacani, u idealnom slučaju međusobno paralelni. Pod mestom za branje se smatra mesto na kome se pečurke beru iz rasadnika, na kome se dakle nalazi berač. Ovo ima tu prednost da transportna traka poseduje još i prazne proreze za zadnja mesta za branje. Kod zadnjih mesta za branje se misli, u kontekstu ovog pronalaska, na ona mesta do kojih stiže transportna traka tek nakon što je prošla druga mesta za branje.

Umesto proreza, transportna traka može da obuhvata i veliki broj rupa za prijem gljiva. Poželjno je da su rupe u tom slučaju postavljene duž čitave transportne trake. Rupe mogu pritom posedovati različite prečnike.

Uz transportnu traku može biti postavljen i uređaj za automatsko odstranjivanje krajeva drški gljiva. Odstranjivanje donjih krajeva na dršci gljive spada u postupak branja i neizostavno je za kvalitet krajnjeg proizvoda. Dok se gljive transportuju na transportnoj traci, porolaze kroz uređaj za odstranjivanje, pri čemu se krajevi njihovih drški odsecaju. Ovim automatizovanim odstranjivanjem, koji se u dosadašnjoj tehničkoj praksi radio ručno od strane berača, može se poboljšati učinak branja sistema koji je u skladu sa ovim pronalaskom. Sledeća prednost automatskog skraćivanja krajeva gljiva jeste to što se vrši što ujednačenije i čistije rezanje drški gljiva. Time što se drška ne odreže prekratko, povećava se pri branju pojedinačna težina gljiva, čime se sveukupno može postići viši prinos berbe. Uređaj za odstranjivanje može da obuhvata kao element za sečenje barem jednu oštricu koja je u idealnom slučaju postavljena paralelno ili koso u odnosu na transportnu traku i čije je sečivo usmereno ka pečurki koju treba podrezati.

Uređaj za odstranjivanje može da obuhvata i veći broj oštrica. Kao elementi za sečenje zamislivi su, takođe, i rotirajući noževi.

U idealnom slučaju, sistem obuhvata dve transportne trake. Transportne trake se pružaju pritom na oprečnim stranama stalka i poželjno je da se prostiru se duž čitavog uzdužnog rasprostiranja stalka za branje. Na taj način berači mogu raditi sa obe strane stalka za branje.

Sistem, koji je u skladu sa ovim pronalaskom, obuhvata automat sa hvataljkom koja uzima gljive sa transportne trake i stavlja ih u ambalažu tj. ambalaže. Jedna takva ambalaža je npr. omot (od veštačkog materijala ili kartona), u kojima su upakovane gljive spremne za prodavnice.

Poželjno je da se kod automata radi o robotu, naročito o industrijskom robotu. Hvataljka automata može biti napravljena kao usisivač. Naročito je poželjno da usisivač zahvata gljive odozgo tj. da ih hvata za šešir gljive. Usisivač može da poseduje glavu usisivača pri čemu se stvaranjem donjeg pritiska pečurka usisava tj. hvata. U idealnom slučaju automat je napravljen kao višestruka hvataljka. To znači da istovremeno može da preuzima više gljiva.

Poželjno je da se automat nalazi na mobilnom postolju. U idealnom slučaju postolje obuhvata rolne tako da se može ručno privući ka stalku za branje. Postolje može da obuhvata elemente za fiksiranje kojima se može pričvrstiti za stalak za branje. Ovim se osigurava to da je prilikom upotrebe mobilno postolje bezbedno postavljeno uz stalak za branje, čime se omogućava besprekorno popunjavanje ambalaža.

Poželjno je da automat postavljen sa čeone strane odnosno na jednom kraju stalka za branje. Tako sve gljive, koje se nalaze na transportnoj traci, dospevaju u akcijski radijus automata, koji onda može da ih hvata i stavlja u ambalaže. Tako se pomoću malog broja uređaja može postići krajnje efikasno branje gljiva. U idealnom slučaju, automat je postavljen na postolju tako da je mobilan. Ovo je naročito od prednosti kada se gljive beru sa obe strane duž stalka za branje i stavljaju se na odgovarajuće transportne trake. Po izboru, automat može da se pokreće ili ka jednoj ili ka drugoj strani i tamo da uzima gljive i da ih stavlja u ambalažu. Automat može na primer da bude postavljen tako da se može gurati po šini. Pokretanje automata može uslediti kako ručno tako i automatizovano.

Automat može bit napravljen tako da ne uzima samo gljive koje se nalaze na transportnoj traci po redu, već da ih i selektuje i tako hvata samo određene gljive. Selekcijom gljiva je, na primer, moguće da se ambalaže popunjavaju gljivama prema željenoj raspodeli veličina. Nadalje se tako može ciljano postići težina popunjenosti koja je najpribližnija željenoj težini. U slučaju da se ambalaža koja se popunjava približava željenoj težini, tada automat ciljano traži što manju gljivu, hvata je i odlaže u ambalažu.

U idealnom slučaju sistem odnosno automat poseduje uređaj za vizuelno snimanje gljiva tj. veličine šešira gljive. Uređaj lokalizuje

gljivu na transportnoj traci, tako da automat može ciljano da je uhvati svojom hvataljkom. Automatom se upravlja na osnovu snimljenih vizuelnih podataka. Uređaj ocenjuje pritom naročito prečnik šešira gljive. Težina gljive je u korelaciji sa prečnikom šešira gljive. Kada sistem ustanovi prečnik šešira gljive iz toga se može dobiti približno težina npr. računanjem pomoću neke empirijske, prethodno ustanovljene formule. Za snimanje veličine šešira gljive automat može da poseduje kameru ili neki drugi, prikladni senzorski uređaj.

Sistem, usklađen sa ovim pronalaskom, obuhvata stanicu za merenje. Stanica za merenje služi za automatsko beleženje težine ambalaže sa gljivama koje se nalaze u njoj. Poželjno je da se stanica za merenje nalazi u neposrednoj blizini automata. Automat popunjava ambalažu ubranim gljivama, koja se nalazi na stanici za merenje. Stanica za merenje je u idealnom slučaju napravljena tako da se istovremeno može beležiti težina više ambalaža. S tim u vezi, poželjno je da stanica obuhvata više mesta za merenje. Ovo ima tu prednost da automat istovremeno može popunjavati više ambalaža. U slučaju da automat poseduje uređaj za snimanje veličine gljiva tj. veličine šešira gljiva, onda automat može selektivno da popunjava ambalaže gljivama prema veličini i težini, pri čemu automat može u kontinuitetu da uzima gljive sa transportne trake.

Stanica za merenje i automat su u idealnom slučaju povezani tako da se pri dostizanju željene težine svaka ambalaža automatski uklanja sa stanice za merenje tj. mesta za merenje, a zatim se postavlja nova, prazna ambalaža na stanicu/mesto za merenje. U skladu sa pronalaskom, stanica za merenje i automat su povezani tako da automat kontinuirano dobija od stanice za merenje povratnu informaciju o svakoj aktuelnoj težini ambalaže ili ambalaža koje se nalaze na stanici za merenje.

Dodatno, sistem može biti napravljen tako da se ambalaže koje treba popuniti, kao npr. omoti, automatski dovode na poziciju za punjenje odnosno na mesto za merenje, automatski se uklanjaju odatle i transportuju za dalju preradu. Za dovođenje ambalaže sistem može da obuhvata jednu ili više mašina za izbacivanje omota poznatog tipa.

Pronalazak, kao i tehničko okruženje će se u nastavku bliže pojasniti na osnovu slika. Potrebno je naglasiti da slike prikazuju naročito poželjne varijante realizacije. Pronalazak, međutim, nije ograničen samo na prikazanu varijantu realizacije. Pronalazak naročito obuhvata, dokle god to tehnički ima smisla, proizvoljne kombinacije tehničkih karakteristika koje su navedene u zahtevima ili su opisane ovde kao relevantne za pronalazak.

Predstavljeni su:

Sl. 1 shematski prikaz odozgo sistema na koji se odnosi ovaj pronalazak,

Sl. 2 shematski bočni prikaz sistema na koji se odnosi ovaj pronalazak,

Sl. 3 shematski prikaz odozgo sistema na koji se odnosi ovaj pronalazak sa drugim načinom realizacije.

Slika 1 predstavlja shematski prikaz odozgo sistema 10 na koji se odnosi ovaj pronalazak na način jedne moguće realizacije. Sistem 10 za gajenje i branje gljiva obuhvata barem jedan stalak 12 za branje, pri čemu su gljive koje rastu na određenoj podlozi na stalku 12 za branje poređane u jednoj ravni. Kako bi se prostor optimalno iskoristio može biti od prednosti da se gljive uzgajaju u više nivoa jedne iznad drugih. Pored stalka 12 za branje prolazi transportna traka 14, koja se u idealnom slučaju neposredno graniči sa stalkom 12 za branje i pričvršćena je za njega. Transportna traka 14 poseduje pravac prenosa u uzdužnom prostiranju stalka 12 za branje. Pravac prenosa transportne trake 14 je na slici 1 predstavjen strelicom. U skladu sa ovim pronalaskom, transportna traka 14 poseduje barem jedno udubljenje 18 za prijem ubranih gljiva 20. U figuri 1 transportna traka 14 se pruža prateći čitavu dužinu stalka 12 za branje. Transportna traka 14 obuhvata samo jedan prorez 18, koji se proteže uzdužnim pravcem duž čitave transportne trake 14. To ima tu prednost da se gljive 20 mogu odlagati neposredno nakon branja na traku 14. Prorez 18 na transportnoj traci 14 se obrazuje od dva elementa 16', 16" u obliku trake, koji su na međusobnom odstojanju. Elementi 16', 16" se u idealnom slučaju sastoje od nekog elastičnog tj. fleksibilnog materijala. Ovim se postiže da se gljive koje su osetljive na pritiske koji deluju na njihovu površinu ne oštećuju pri stavljanju u prorez, jer su elementi 16', 16" popustljivi.

Slika 2 predstavlja shematski bočni prikaz sistema 10 na koji se odnosi ovaj pronalazak. Uz transportnu traku 14 je postavaljen uređaj 22 za automatsko odstranjivanje drški gljiva. Odstranjivanje drški spada u postupak branja i neizostavno je za kvalitet kranjih proizvoda. Gljive 20 koje se nalaze na traci 14 prolaze na svom putu ka pakovanju kroz uređaj 22 za odstranjivanje drški pri čemu se krajevi drški gljiva automatski odsecaju. Ovo automatsko odstranjivanje dovodi do poboljšanja učinka branja. Uređaj 22 za odstranjivanje obuhvata kao element sečenja neku oštricu/sečivo 24 koje je postavljeno paralelno sa transportnom trakom 14. Na taj način gljive 20 dobijaju ravni presek, što je od naročite prednosti za kvalitet gljiva 20.

Slika 3 predstavlja shematski prikaz odozgo sistema 10 na koji se odnosi ovaj pronalazak. Sistem 10 obuhvata dve transportne trake 14', 14". Transportne trake 14', 14" se pružaju pritom na međusobno oprečnim stranama stalka 12 za branje. U idealnom slučaju transportne trake 14', 14" se pružaju preko barem jednog kraja stalka 12 za branje, poželjno preko onog kraja na kom se nalazi automat 26. Ovim se postiže da automat 26 bolje može da uhvati ubrane gljive 20.

Sa čeone strane stalka 12 za branje postavljen je automat 26 sa hvataljkom 28, koji uzima gljive 20 sa transportnih traka 14', 14" i stavlja ih u ambalaže 34. Poželjno je da se kod automata 26 radi o nekom robotu poznate strukture. Automat 26 je postavljen na mobilnom postolju 36. U idealnom slučaju ovo postolje obuhvata rolne tako da se može ručno privući stalku za branje.

Automat 26 je postavljen na postolju 36 tako da može da se pokreće. Na taj način automat 26 može da hvata gljive sa transportnih traka 14', 14" i da ih odlaže u ambalaže 34. Automat je postavljen tako da se može gurati duž šine 38, koja u idealnom slučaju prolazi duž čeone strane stalka 12 za branje.

Sistem 10 pri tom obuhvata i stanicu 30 za merenje. Stanica 30 za merenje služi za automatsko beleženje težine gljiva 20 koje se nalaze u ambalažama 34. Stanica 30 za merenje se nalazi u neposrednoj blizini automata 26. Automat 26 popunjava ubranim gljivama 20 ambalaže 34, koje se nalaze na stanici 30 za merenje. Stanica za merenje obuhvata više mesta 32', 32", 32'" za merenje, tako da stanica 30 za merenje može da beleži istovremeno težinu više ambalaža 34, nezavisno jedne od druge. Tako je moguće da automat 26 istovremeno može da popunjava više ambalaža 34.

Lista pozivnih oznaka

10 Sistem za gajenje i branje gljiva

12 Stalak za branje

14 Transportna traka

16 Elementi u obliku trake na transportnoj traci 18 Prorez

20 Gljive

22 Uređaj za odstranjivanje drški gljiva

24 Sečivo

26 Automat

28 Hvataljka automata

30 Stanica za merenje

32 Mesto za merenje

34 Ambalaža

36 Mobilno postolje

38 Šina

Claims (11)

Patentni zahtevi

1. Sistem (10) za gajenje i branje gljiva sa barem jednim stalkom (12) za branje, pri čemu su pečurke (20) koje rastu na određenoj podlozi na stalku (12) za branje poređane u istoj ravni i sa barem jednom transportnom trakom (14) koja prolazi pored stalka (12) za branje i koja poseduje pravac prenosa koji je paralelan sa uzdužnim prostiranjem stalka (12) za branje, pri čemu transportna traka (14) obuhvata barem jedno udubljenje (18) za prijem ubranih gljiva (20) naznačen automatom (26) sa hvataljkom (28), koja uzima gljive (20) sa transportne trake (14) i stavlja ih u ambalaže (34) i stanicom za merenje (30), koja automatski meri ambalaže (34) sa gljivama (20) koje se nalaze u njima, pri čemu je stanica (30) za merenje povezana sa automatom (26) tako da automat (26) za vreme popunjavanja dobija od stanice (30) za merenje povratnu informaciju o svakoj aktuelnoj težini ambalaže/ambalaža (34) koje se nalaze na stanici (30) za merenje.

2. Sistem (10) prema zahtevu 1, naznačen time, što se transportna traka (14) pruža prateći čitavu dužinu stalka (12) za branje.

3. Sistem (10) prema jednom od zahteva 1 ili 2, naznačen time, što transportna traka (14) obuhvata barem jedan prorez (18) za prijem ubranih gljiva koji se pruža uzdužnim pravcem transportne trake (14).

4. Sistem (10) prema prethodnom zahtevu, naznačen time, što se prorez (18) pruža duž čitave transportne trake (14).

5. Sistem (10) prema prethodnom zahtevu, naznačen time, što transportna traka (14) obuhvata elemente (16', 16") u obliku trake, koji su na međusobnom odstojanju i koji se pružaju uzdužnim pravcem transportne trake (14) i tako obrazuju prorez (18).

6. Sistem (10) prema prethodnom zahtevu, naznačen time, što se elementi koji obrazuju prorez (18) na transportnoj traci (14) sastoje od nekog elastičnog tj. fleksibilnog materijala.

7. Sistem (10) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je uz transportnu traku (14) postavljen uređaj (22) za odstranjivanje krajeva drški gljiva.

8. Sistem (10) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sistem (10) obuhvata dve transportne trake (14), pri čemu su transportne trake (14) postavljene sa međusobno oprečnih strana stalka (12).

9. Sistem (10) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sistem (10) obuhvata uređaj za vizuelno snimanje gljiva tj. veličine šešira gljiva.

10. Sistem (10) prema jednom od zahteva od 1 do 9, naznačen time, što je automat (26) u idealnom slučaju postavljen sa čeone strane stalka (12) za branje.

11. Sistem (10) prema prethodnom zahtevu, naznačen time, što stanica (30) za merenje obuhvata više mesta (32) za merenje.