RS59236B1 - Uređaj za obradu kablova - Google Patents

Description

Opis

Pronalazak se odnosi na uređaj za obradu kablova prema zahtevu 1. U patentu EP 2 797 182 A1 objavljen je jedan sličan uređaj za obradu kablova. Ovakvi uređaji za obradu kablova koriste se za konfekcioniranje kablova. Pri konfekcioniranju kablova na stanici za konfekcioniranje uređaja za obradu kablova, kablovi se, na primer, skraćuju i skida se izolacija sa njih, nakon toga krajevi kabla se mogu krimpovati, kao i obložiti omotačem, kao u datom slučaju, i kućištem utikača.

Kablovi, kao na primer izolovane lak žice ili puni provodnici od bakra ili čelika, koji se obrađuju na uređaju za obradu kablova, obično se prave u vlaknima, rolnama ili kao svežnjevi i dopremaju se uređajem za transport kablova do stanica za obradu na uređajima za konfekcioniranje. Budući da su kablovi koji dolaze iz vlakana, rolni kablova i svežnjeva kablova manje-više veoma zakrivljeni ili upetljani, ponekad je neophodno da se kablovi isprave. Ispravljeni kablovi su važni kako bi se koraci u procesu, predviđeni na stanici za konfekcioniranje, kao što su skidanje izolacije i krimpovanje, mogli izvesti pouzdano. Kako bi se kablovi što je više moguće ispravili, provlače se kroz uređaj za ispravljanje pomoću uređaja za transport kablova. Jedan takav uređaj za ispravljanje poznat je na primer iz patenta EP 2399 856 A1. Uređaj za ispravljanje poseduje redove rolni, koji se nalaze jedni preko puta drugih; kabl koji je potrebno ispraviti provlači se između rolni oba reda rolni.

Kada se zaliha kablova istroši, na primer neka rolna kablova, potrebno je uzeti novi kabl iz nove rolne kablova i dopremiti ga do stanice za konfekcioniranje. Ponekad je za konfekcioniranje kablova, takođe, neophodno da se obrade drugi kablovi, na primer, kablovi druge boje. Poznate su i uobičajene postavke čije stanice za predobradu kablova obuhvataju dva uređaja za ispravljanje. Drugi uređaj za ispravljanje dozvoljava da se pripremi drugi kabl dok uređaj za obradu kablova radi, tako što korisnik provlači drugi kabl kroz uređaj za ispravljanje. Pre nego što je moguće upotrebiti drugi kabl, prvi kabl se prethodno mora ukloniti sa stanice za konfekcioniranje. U ovom slučaju, uređaj za transport kablova stavlja se u specijalni režim rada pri kome se transport kabla uređajem za transport kablova vrši unazad i kabl se pokreće u suprotnom pravcu sve dok kabl ne napusti uređaj za transport kablova. Ovaj korak u procesu poznat je u struci pod nazivom „izvlačenje“. Izvlačenje kabla aktivira korisnik unosom naredbe preko korisničkog panela na uređaju za obradu kablova. Nakon izvlačenja, kabl drugog uređaja za ispravljanje, koji je do tada bio na čekanju, može se upotrebiti za konfekcioniranje. Drugi kabl se dovodi iz drugog uređaja za ispravljanje do uređaja za transport kablova i procesom uvlačenja ubacuje se u uređaj za transport kablova. Za izvlačenje i uvlačenje kablova predviđen je poseban taster na korisničkom panelu kojim se mogu aktivirati sami procesi.

Stoga je zadatak ovog pronalaska da izbegne mane poznatih pronalazaka, a naročito da stvori uređaj za obradu kablova koji se može efikasnije koristiti.

Ovaj zadatak se rešava, prema ovom pronalasku, uređajem za obradu kablova sa karakteristikama zahteva 1. Uređaj za obradu kablova služi za konfekcioniranje kablova i obuhvata stanicu za konfekcioniranje za obradu krajeva kablova. Stanica za konfekcioniranje obuhvata jednu ili više stanica za obradu krajeva kablova, pri čemu kao stanice za obradu dolaze u obzir stanice za skidanje izolacije, stanice za stavljanje omotača i stanice za krimpovanje. Stanica za konfekcioniranje može nadalje da obuhvata barem jednu obrtnu jedinicu sa hvatačem kabla za dopremanje kabla do stanica za obradu. Uređaj za obradu kablova obuhvata dalje uređaj za transport kablova, koji je u idealnom slučaju izrađen kao gurač kabla i koji se pruža duž uzdužne ose mašine, a koji transportuje kabl u pravcu duž uzdužne ose mašine do stanice za konfekcioniranje, pri čemu se uređajem za transport kabla može upravljati nekim uređajem za upravljanje.

Nadalje, uređaj za obradu kablova obuhvata stanicu za predobradu kablova koja je u idealnom slučaju postavljena ispred uređaja za transport kablova. Stanica za predobradu kablova sadrži barem jednu jedinicu za ispravljanje kablova. Barem jedna jedinica za ispravljanje može se ručno prebaciti u radnu poziciju, pri čemu je jedinica za ispravljanje u radnom položaju postavljena na uzdužnoj osi mašine odnosno pruža se duž uzdužne ose mašine. Uređajem za detektovanje radnog položaja barem jedne jedinice za ispravljanje mogu se konstatovati promene položaja jedinice za ispravljanje. Uređaj za detektovanje povezan je sa prethodno pomenutim uređajem za upravlajnje preko koga je moguće upravljati urađajem za transport kablova, pri čemu uređaj za upravljanje utiče na uređaj za transport kablova u zavisnosti od položaja jedinice za ispravljanje. Uređaj za upravljanje je osmišljen kako bi pri dostizanju radnog položaja aktivirao uređaj za transport kablova da izvuče kabl. Mnoge prednosti proizlaze iz toga što stanica za predobradu kablova poseduje uređaj za detektovanje radnog položaja jedinice za ispravljanje koji je povezan sa uređajem za upravljanje.

Pri dostizanju radnog položaja, dakle kada se pomoću uređaja za detektovanje ustanovi da jedinica za ispravljanje ili neka od jedinica za ispravljanje prelazi u radni položaj, aktivira se uređaj za transport kablova kako bi uvukao kabl, automatski preko uređaja za upravljanje, odnosno bez potrebe da sam korisnik izda naredbu na mašini. Pod uvlačenjem se pritom podrazumeva stavljanje ili uvođenje slobodnog kraja kabla, koji dolazi prvi, u uređaj za transport kablova. Za proces uvlačenja, neophodno je uključiti uređaj za transport kablova kako bi se kabl pokrenuo napred na pogonski transportni način. Tek nakon završetka ovog procesa stavljanja odnosno uvođenja, uređaj za transport kablova može transportovati kabl na konfekcioniranje. Dodatno ili kao alternativa, uređaj za upravljanje je izrađen tako da se prilikom napuštanja radnog položaja, dakle kada se pomoću uređaja za detektovanje ustanovi da je jedinica za ispravljanje napustila radni položaj, automatski aktivira uređaj za transport kablova kako bi izvukao kabl odnosno bez dodatne aktivnosti korisnika. Pod izvlačenjem se pritom podrazumeva uklanjanje ili odvođenje kabla iz uređaja za transport kablova. Za izvlačenje kabla, neophodno je da je uređaj za transport kablova uključen na način pogonskog kretanja unazad kako bi pokrenuo kabl unazad. Nakon izvlačenja, kraj kabla koji ide prvi opet je slobodan; u uređaju za transport kablova se više ne nalazi taj kabl i on je spreman da prihvati novi ili neki drugi kabl. Automatizovanjem uređaja za obradu kablova u pogledu izvlačenja i uvlačenja mogu se preduprediti svi mogući pogrešni načini korišćenja, dok se produktivnost mašine može sveukupno povećati. Uređaj za obradu kablova prema ovom pronalasku omogućava jednostavnu i brzu zamenu kablova. Međutim, takođe je zamislivo da se uređaj za obradu kablova izradi i bez sistema za zamenu kablova.

Uređajem za detektovanje radnog položaja jedinice za ispravljanje može se ustanoviti da li je ili kada je jedinica za ispravljanje prebačena u radni položaj ili vraćena iz njega. Kada uređaj za detektovanje detektuje da je jedinica za ispravljanje prebačena u radni položaj, preko upravljačke jedinice se stvara signal za start uređaju za transport kablova, usled čega aktivirani uređaj za transport kablova prihvata kabl i transportuje ga duž uzdužne ose mašine sve do stanice za konfekcioniranje. Budući da je jedinica za ispravljanje u svom radnom položaju postavljena na uzdužnoj osi mašine, kabl se ravno izvlači iz jedinice za ispravljanje i pažiljivo se obrađuje.

Uređaj za detektovanje može biti izrađen tako da se pored radnog položaja može zabeležiti još i položaj mirovanja ili čekanja barem jedne jedinice za ispravljanje. Kada stanica za predobradu kablova, na primer, obuhvata samo jednu jedinicu za ispravljanje kabla, jedinica za ispravljanje se može pomerati između radnog položaja i položaja mirovanja.

U položaju mirovanja jedinica za ispravljanje se može spremiti i u nju se može uvući kabl. Položaj mirovanja koji se razlikuje od radnog položaja povećava bezbednost pri radu, korisnik može rukovati jedinicom za ispravljanje neometano i bez opasnosti. Nakon što korisnik prebaci jedinicu za ispravljanje u radni položaj, uređaj za transport kablova se automatski pokreće. Tada korisnik može da otpočne proces uvlačenja tako što izvlači kabl iz jedinice za ispravljanje i dovodi kraj kabla koji ide prvi do uređaja za transport kablova. Čim kraj kabla dospe u prihvatnu oblast uređaja za transport kablova, hvata ga i uvlači već aktivirani uređaj za transport kablova. Sve dokle jedinica za ispravljanje ostaje u položaju mirovanja ili čekanja, uređaj za transport kablova se ne može pokrenuti.

Prema jednom poželjnom načinu realizacije, stanica za predobradu kablova može biti izrađena kao sistem za zamenu kablova i može obuhvatati barem dve jedinice za ispravljanje kabla, pri čemu svakoj jedinici za ispravljanje odgovara po jedan kabl. Barem dve jedinice za ispravljanje čine sistem za zamenu kablova za dopremanje kablova, po potrebi, do stanice za konfekcioniranje. Ako stanica za predobradu kablova poseduje dve jedinice za ispravljanje onda bi bilo poželjno da se jedinice za ispravljanje mogu pomerati između sledeće dva položaja: (i) kada je jedna jedinica za ispravljanje u radnom položaju, onda je druga jedinica za ispravljanje u položaju mirovanja, (ii) kada je prvonavedena jedinica za ispravljanje u položaju mirovanja, onda je drugonavedena jedinica za ispravljanje u radnom položaju. Sistem za zamenu kablova omogućava jednostavnu zamenu kablova. Zavisno od potrebe, željeni kabl se može preneti sa neke od jedinica za ispravljanje do uređaja za transport kablova i konačno do stanice za konfekcioniranje. Zahvaljujući uređaju za detektovanje i za upravljanje može se garantovati da se uvlačenje i/ili izvlačenje vrši pri radnom položaju same odabrane jedinice za ispravljanje.

Barem jedna jedinica za ispravljanje ili jedna od barem dve jedinice za ispravljanje pomenutog sistema za zamenu kablova može ili mogu biti postavljene na držaču koji se može pomerati linearno, a u idealnom slučaju poprečno u odnosu na uzdužnu osu mašine, pri čemu se radni položaj jedinice za ispravljanje dostiže pomeranjem držača. Ako stanica za predobradu kablova obuhvata samo jednu jedinicu za ispravljanje, onda je moguće pomerati jedinicu za ispravljanje između položaja mirovanja i radnog položaja pomeranjem držača. Ako stanica za predobradu kablova obuhvata više jedinica za ispravljanje, onda jedinice za ispravljanje mogu biti postavljene zajedno na držaču koji se može pomerati pri čemu se radni položaji jedinica jednostavno mogu dostići pomeranjem držača. Držač koji se može pomerati može biti, na primer, klizač koji se nalazi preko puta mašinskog stola uređaja za obradu kablova, a korisnik ga može pokrenuti jednostavno ručno tako što ga pomeri ili povuče. Kao alternativa ovom pomenutom držaču koji se može pomerati, jedinica za ispravljanje ili – ako je predviđen sistem za zamenu kablova – jedinice za ispravljanje mogle bi biti postavljene na obrtnom držaču, pri čemu se radni položaji i odgovarajući položaji mirovanja postižu okretanjem obrtnog držača. Obrtni držač je pritom izrađen preko puta uzdužne ose mašine tako da može da rotira.

Poželjno je da su jedinice za ispravljanje postavljene da budu međusobno paralelne, a naročito je poželjno da su paralelne sa uzdužnom osom mašine. Zahvaljujući paralelnoj postavci, jedinica za ispravljanje moguće je uvek garantovati efikasno dopremanje odgovarajućeg kabla do uređaja za transport kablova.

Stanica za predobradu kablova može da obuhvata i kvačilo za razdvojivo spajanje, kao i za fiksiranje i osiguravanje same jedinice za ispravljanje. Pomoću ovakvog kvačila moguće je privremeno zadržati držač koji se može pomerati ili obrtni držač. Razdvajanjem kvačila držač ili obrtni držač može se ponovo aktivirati, nakon čega korisnik može da pomeri držač ili okrene obrtni držač u željeni položaj.

Kvačilo može da obuhvata potpornu zakovicu koja može da nalegne u komplementarni prijemni prostor koji određuje radni položaj jedinice za ispravljanje ili da se izvuče iz njega. Potporna zakovica može da se predvidi za prethodno pomenuti pomerivi ili obrtni držač. Prijemni prostor za potpornu zakovicu može se predvideti, na primer, na mašinskom stolu na kome je smešten držač tako da se može pomerati ili na nekoj drugoj fiksiranoj osnovnoj strukturi.

Na potpornu zakovicu se može nadovezati ručka u obliku dugmeta ili u nekom drugom obliku koju korisnik može da povuče kako bi razdvojio potporni spoj i oslobodio radni položaj. Kada je potporna zakovica stavljena u prijemni prostor realizuje se potporni spoj. Uređaj za detektovanje može biti izrađen tako da može zabeležiti već i oslobađanje radnog položaja i da može tada predati signal odgovarajućem uređaju za upravljanje.

Stanica za predobradu kablova može da obuhvata barem dva prijemna prostora u koje je moguće prihvatiti potporne zakovice pri čemu svaki od ova dva prijemna prostora predodređuju radni položaj samoj jedinici za ispravljanje od dve jedinice za ispravljanje sistema za zamenu kablova.

Uređaj za detektovanje može da obuhvata senzor za približavanje. Pomoću senzora za približavanje moguće je ustanoviti da li je jedinica za ispravljanje stavljena u radni položaj ili izvađena iz njega. Uređaj za detektovanje bi mogao svakako da obuhvata i neki drugi senzor ili prekidač za detektovanje da li je barem jedna jedinica za ispravljanje stavljena u radni položaj ili je izvađena iz njega. Na primer, pomoću nekog električnog prekidača, kao što je kontaktni prekidač, moglo bi da se ustanovi da li jedinica za ispravljanje stavljena u radni položaj ili je izvađena iz njega. Električni prekidač bi mogao magnetno da se aktivira. Magnetni prekidač mogao bi da obuhvata mehanički deo prekidača koji bi se mogao aktivirati permanentnim magnetom.

Kako bi se ustanovio sam radni položaj određene jedinice za ispravljanje, stanica za predobradu kablova može da obuhvata indeksnu rupicu pri čemu se senzor za približavanje nalazi u interakciji sa indeksnom rupicom kako bi detektovao radni položaj same jedinice za ispravljanje.

U narednom primeru realizacije, stanica za predobradu kablova može da obuhvata senzor za detekciju kabla, postavljen sa ulazne strane na uređaju za transport kablova. Senzor za detekciju kabla može biti povezan sa uređajem za upravljanje kako bi se upravljalo uređajem za transport kablova i kako bi se transportovao kabl do stanice za konfekcioniranje, a uređaj za upravljanje može biti izrađen tako da se čim senzor za detekciju kabla ustanovi da se neki kraj kabla dovodi do uređaja za transport kablova, automatski tj. bez dodatnog delovanja korisnika aktivira uređaj za transport kablova kako bi uvukao kabl. Ovakva postavka sa senzorom za detekciju kabla mogla bi biti od prednosti i kod konvencionalnih uređaja za obradu kablova koji ne poseduju uređaj za detektovanje radnog položaja jedinice za ispravljanje.

Senzor za detekciju kabla može biti izrađen, na primer, kao optoelektrični senzor.

Ostale prednosti i pojedinosti proizlaze iz opisa načina realizacije u nastavku i iz crteža. Prikazane su:

Sl. 1 prikaz iz perspektive uređaja za obradu kablova sa sistemom za zamenu kablova sa dve jedinice za ispravljanje,

Sl. 2 bočni prikaz uređaja za obradu kablova sa sl.1,

Sl. 3 presek uređaja za obradu kablova (linija preseka A-A prema sl.2),

Sl. 4 još jedan presek uređaja za obradu kablova (linija preseka B-B prema sl.2),

Sl. 5 prikaz iz perspektive sistema za zamenu kablova sa dve jedinice za ispravljanje kod uređaja za obradu kablova i

Sl. 6 prikaz odozgo uređaja za obradu kablova prema drugom primeru realizacije sa senzorom za detekciju kabla.

Sl. 1 prikazuje uređaj za obradu kablova, označen brojem „1“ za konfekcioniranje kablova 3, 4. Uređaj 1 za obradu kablova je izrađena kao obrtna mašina, kao što je prikazano na ovom primeru, i obuhvata obrtnu jedinicu 20 sa hvatačem 32 kablova. Obrtna jedinica 20 koja se može okretati oko vertikalne ose je sastavni deo stanice 2 za konfekcioniranje za obradu krajeva kablova 3, 4. Stanica 2 za konfekcioniranje obuhvata stanicu za skraćivanje i za skidanje izolacije (nisu prikazane) koja je postavljena na uzdužnoj osi x mašine. Krajevi kablova 3, 4, sa kojih je skinuta izolacija, prenose se pomoću obrtne jedinice 20 do ostalih stanica za obradu (nisu prikazane). Kao ostale stanice 2 za obradu dolaze u obzir, na primer, stanice za omotače, za krimpovanje i stavljanje kućišta. Kako bi se oba kraja kablova 3, 4 mogli obraditi, stanica 2 za konfekcioniranje obuhvata i drugu obrtnu jedinicu (nije prikazana).

Uređaj 1 za obradu kablova obuhvata uređaj 8 za transport kablova, izrađen kao gurač kabla koji se pruža duž uzdužne ose x mašine, a koji transportuje kabl do stanice 2 za konfekcioniranje. Uređaj 8 za transport kablova je, kao što se može videti na primeru, izrađen kao trakasti transporter. Između obe trake 23 kabl 3, 4 može se uhvatiti štipaljkom i transportovati. U načelu, uređaj 8 za transport kablova može biti izrađen i kao valjkasti pogon. Nadalje, uređaj 8 za transport kablova obuhvata sistem 37 za merenje dužine koji je postavljen sa izlazne strane trakastog pogona kao nastavak.

Na stanici 2 za konfekcioniranje uređaja 1 za obradu kablova mogu se obrađivati i konfekcionirati električni kablovi, na primer, izolovane lak žice ili puni provodnici od bakra ili čelika. Kablovi koje je potrebno obraditi spremaju se (nije prikazano) u vlaknima, na rolnama ili kao svežnjevi. Pošto su kablovi koji dolaze iz vlakana, kablovskih rolni ili svežnjeva manje više jako krimpovani i zapetljani, moraju se najpre ispraviti. U tu svrhu se koriste jedinice 6, 7 za ispravljanje. Jedinice 6, 7 za ispravljanje pripadaju stanici 5 za predobradu kablova koja je postavljena ispred uređaja 8 za transport kablova u odnosu na transportni pravac kabla duž uzdužne ose x mašine.

Kao što se može videti na sl. 1 uređajem 1 za obradu kablova moguće je obraditi dva kabla. Svakom kablu 3, 4 odgovara po jedna jedinica 6, 7 za ispravljanje: kabl 3 prihvata jedinica 6 za ispravljanje, kabl 4 prihvata jedinica 7 za ispravljanje. Jedinice 6, 7 za ispravljanje obuhvataju dva aparata 25, 26 za ispravljanje sa različitim usmerenjima. Prednji aparat 25 za ispravljanje je usmeren vertikalno i obuhvata jedan gornji i jedan donji red rolni; zadnji aparat 26 za ispravljanje je usmeren horizontalno i obuhvata jedan levi i jedan desni red rolni. Ispred svake jedinice 6, 7 za ispravljanje postavljen je po jedan uređaj 34 za kontrolu čvorova. Kontrolisanjem čvorova sprečava se da kablovi 3, 4 dospeju do stanice 2 za konfekcioniranje sa neželjenim čvorovima.

Stanice 6 i 7 za ispravljanje čine sistem 10 za zamenu kablova za dopremanje kablova 3, 4 do stanice 2 za konfekcioniranje po potrebi. Dve paralelne stanice 6 i 7 za ispravljanje pričvršćene su za držač 12, na određenom odstojanju jedna od druge, tako da jedinice 6 i 7 za ispravljanje zajedno sa držačem 12 mogu da se kreću poprečno u odnosu na uzdužnu osu x mašine.

Na sl. 1, kabl, označen brojem 3, najpre se provodi kroz stanicu 5 za predobradu kablova, napravljenu kao sistem 10 za zamenu kablova, do uređaja 8 za transport kablova, a zatim dalje do obrtne jedinice 20. Jedinica 6 za ispravljanje nalazi se u položaju u kome je jedinica 6 za ispravljanje postavljena na uzdužnoj osi x mašine tj. pruža se duž uzdužne ose x mašine. Ovaj položaj u nastavku će se nazivati „radnim položajem“. Kada je jedinica 6 za ispravljanje u ovom radnom položaju, tada odgovarajući kabl 3 može da učestvuje u procesu konfekcioniranja kabla. Jedinica 7 za ispravljanje sa drugim kablom, koji je na sl.1 označen brojem „4“, nalazi se, međutim, u položaju čekanja. Kada se istroše zalihe kablova za kabl 3 ili kada treba preći na drugi kabl koji poseduje druge karakteristike, zahvaljujući sistemu 10 za zamenu kablova, korisnik može brzo ručno na stanici 5 za predobradu kablova da pređe na novi ili neki drugi kabl 4.

Stanica 5 za predobradu kablova izrađena je, kao što je već pomenuto, kao sistem 10 za zamenu kablova. Kako bi se prešlo sa kabla 3 na kabl 4, korisnik mora ručno da prebaci jedinicu 7 za ispravljanje u određeni položaj (radni položaj jedinice 7 za ispravljanje) u kome se jedinica 7 za ispravljanje nalazi na uzdužnoj osi x mašine. Pravac pomeranja za dostizanje radnog položaja jedinice 7 za ispravljanje naznačen je strelicom e. Kako bi se obrazovalo linearno vođenje za pomerivo pozicioniranje držača, predviđene su dve šine 33 za vođenje koje su postavljene sa gornje strane mašinskog stola 30 uređaja 1 za obradu kablova. Nadalje se može videti i ručka 24 kvačila 14 za osiguravanje i fiksiranje jedinice 6, 7 za ispravljanje u odgovarajućim radnim položajima, pri čemu na sl. 1 kvačilo 14 drži jedinicu 6 za ispravljanje u radnom položaju. Podizanjem ručke 24 spoj se gubi i držač se može pomerati.

Sistem 10 za zamenu kablova stanice 5 za predobradu kablova omogućava brzu ručnu zamenu kablova tako što je prisutna druga jedinica 7 za ispravljanje kablova u uređaju 1 za obradu kablova u koju se može staviti drugi kabl 4. Dodatna jedinica 7 za ispravljanje kablova omogućava da se pripremi drugi kabl 4 dok uređaj 1 za obradu kablova radi, tako što se rukom provlači kroz kontrolu 34 čvorova i kroz otvorene aparate 25, 26 za ispravljanje jedinice 7 za ispravljanje. Ako se zatim jedinica 7 za ispravljanje zatvori, kabl 4 se zadržava, no ipak se može lako rukom povući u oba smera x.

Uređaj 1 za obradu kablova obuhvata centralno mašinsko upravljanje za upravljanje uređajem 2 za konfekcioniranjem i uređajem 8 za transport kablova. Preko korisničkog panela 31 moguće je menjati i podešavati pogonske parametre i unositi naredbe koje utiču na upravljanje mašinom. Korisnički panel 31 obuhvata prekidač, označen brojem „36“. Pritiskanjem prekidača 36 aktivira se uređaj 8 za transport kablova, čime trake 23 počinju da se kreću unapred. Tada kabl može da se transportuje u transportnom pravcu f ka uređaju 2 za konfekcioniranje. Budući da se ovakvim aktiviranjem uređaja 8 za transport kablova omogućava uvlačenje i transport kabla u uređaj 8 za transport kablova, prekidač 36 će se u nastavku nazivati i „prekidačem za uvlačenje“.

Nadalje, mašinsko upravljanje uređaja 1 za obradu kablova nadgleda električnim uređajem 9 za detektovanje kako korisnik ručno koristi sistem 10 za zamenu kablova. Na osnovu signala uređaja 9 za detektovanje, koje prima uređaj za upravljanje mašinskog upravljanja, naznačen brojem „11“ i koje uređaj 11 za upravljanje procesuira, moguće je automatski upravljati na smislen način uređajem 8 za transport kablova. Tako je uređaj 11 za upravljanje, povezan sa uređajem 9 za detektovanje, osmišljen kako bi pri napuštanju radnog položaja aktivirao uređaj 8 za transport kabla da izvuče kabl. Pri napuštanju radnog položaja, dakle kada uređaj 9 za detektovanje ustanovi da je jedinica 6 za ispravljanje izbačena iz radnog položaja, uređajem 11 za upravljanje se automatski aktivira uređaj 8 za transport kablova kako bi izvukao kabl 3. Strelicom r je označeno kretanje unazad kabla 3. Budući da se time osigurava da se najpre kabl 3 izvuče i tek nakon izvlačenja pomera se sistem 10 za zamenu kablova kako bi prebacio drugu jedinicu 7 za ispravljanje sa drugim kablom 4 u radni položaj, optimizuje se praktično rukovanje uređajem 1 za obradu kablova. Sprečava se neželjeni proces izvlačenja kabla, usled koga se kabl 3 greškom krivo uvuče u jedinicu 6 za ispravljanje. Takođe, može se preduprediti i eventualni prelom na kablu 3 koji može da ošteti kabl 3 ili da spreči neko kasnije ponovno uvlačenje kabla 3. Prekidač ili neko drugo sredstvo unosa za aktivaciju procesa izvlačenje, prema tome, nisu neophodni.

Međutim, u nekim okolnostima bilo bi zamislivo i da uređaj 1 za obradu kablova obuhvata i prekidač za izvlačenje (nije prikazano), koji bi bio sastavni deo korisničkog panela 31 mašinskog upravljanja. Mašinsko upravljanje bi moglo, u ovom slučaju, da bude izrađeno tako da je u normalnom pogonskom modusu prekidač za izvlačenje neaktivno uključen. U svrhe određenih primena moglo bi biti neophodno da se proces izvlačenja aktivira na neki drugi način, a da to nije prethodno opisana intervencija na stanici 5 za predobradu kablova. U ovom slučaju bi mašinsko upravljanje moglo da se prebaci u poseban pogonski modus u kome bi bilo moguće aktivirati prekidač za izvlačenje. U određenim okolnostima, takođe, bilo bi zamislivo da se uređaj 1 za obradu kablova izradi i tako da se proces izvlačnenja može aktivirati po potrebi ručnim korišćenjem stanice 5 za predobradu kablova ili pritiskanjem prekidača za izvlačanje. Izvlačenje bi moglo da se aktivira, umesto preko prekidača za izvlačenje, i nekom naredbom, koja se unosi preko ekrana računara uređaja za upravljanje.

U slučaju da je prisutan ili da se koristi prekidač za izvlačenje ili neko drugo sredstvo unosa za startovanje procesa izvlačenja, naročito je važno da korisnik izvede akcije, neophodne za sprovođenje zamene kablova, u tačnom redosledu: aktivirati izvlačenje (npr. pritiskanjem prekidača za izvlačenje), odblokirati sistem 10 za zamenu kablova i prebaciti sistem 10 za zamenu kablova iz prvog u drugi položaj pomeranjem držača 12, preneti novi kabl izvlačenjem kabla iz odgovarajuće jedinice za ispravljanje sve do trakastog pogona uređaja 8 za transport kablova, pritisnuti taster (taster za uvlačenje) kako bi se uključio uređaj 8 za transport kablova i onda navesti kabl između traka 23 u pokretu na uređaju 8 za transport kablova. Ako se ovaj redosled ne ispoštuje i kabl se ne izvuče, pre nego što se sistem za zamenu kablova prebaci u drugi položaj, tada dolazi do već pomenutih nedostataka kao što su neželjeni prelomi na kablu. Zahvaljujući prethodno opisanom uređaju 9 za detektovanje i uređaju 11 za upravljanje, koji je povezan sa njim, mogu se preduprediti pogrešna korišćenja, dok se ergonomija poboljšava. Uređaj 1 za obradu kablova prema ovom pronalasku takođe je optimizovan u pogledu rukovanja i vremenskog utroška pri zameni kablova. Uređaj 1 za obradu kablova, a naročito struktura stanice 5 za predobradu kablova, njihov način funkcionisanja i rukovanje njima, opisaće se u nastavku na osnovu slika od 2 do 4.

Kada se kabl 4 u prednjem aparatu 25 za ispravljanje, kao što se vidi na sl.2, sprovodi između rolni 27 gornjeg reda rolni i rolni 28 donjeg reda rolni, rolne iz redova rolni naizmenično mehanički utiču na njega i krive ga, čime se kabl 4 ispravlja. U zadnjem aparatu 26 za ispravljanje, ispravljanje se vrši na isti način, s tim da je orijentacija različita. Sl. 2 Redovi rolni jedinica 6, 7 za ispravljanje mogu se pokretati jedni prema drugima kako bi se odredili parametri ispravljanja. Kako bi se kabl 3, 4 jednostavno uveo u jedinicu za ispravljanje 6, 7, aparati 25, 26 za ispravljanje obuhvataju po jednu brzu zateznu polugu 38 za brzo otvaranje, sa jednim ekscentrom.

Na sl. 2 se, između ostalog, dobro može videti da je izrađeno linearno vođenje za pomerivo pozicioniranje držača 12. Na držaču 12, koji je kao što se vidi izrađen u vidu pločastog tela, postavljeni su sa donje strane elementi 29 za vođenje koji se vode po šinama 33 za vođenje. Šine 33 za vođenje obuhvataju u datom primeru odeljak za vođenje koji je okrugao po svom poprečnom preseku, za koji se hvata odgovarajući element 29 za vođenje.

Ispod držača 12 postavljen je senzor 18 za približavanje koji je pričvršćen za mašinski sto 30. Ovaj senzor 18 za približavanje sastavni je deo uređaja 9 za detektovanje, a koji konstantuje da li je odgovarajuća jedinica 6, 7 za ispravljanje prebačena u radni položaj ili izbačena iz njega. Ploča za držač 12 poseduje dve indeksne rupice koje seznoru 18 za približanje, fiksiranom ispod, omogućavaju da detektuje postizanje nekog od dva položaja (radni položaj ili položaj mirovanja) držača 12, a samim tim i napuštanje jednog od ovih položaja. Čim senzor 18 za približavanje reaguje, uređaj 11 za upravljanje automatski startuje proces izvlačenja, a da pritom nije neophodno aktivno startovati izvlačenje (na primer pritiskanjem nekog prekidača za izvlačenje).

Predstavljeni preseci prema sl. 3 i 4 prikazuju ostale detalje stanice 5 za predobradu kablova. Naročito sa sl. 3 proizlazi da je kvačilo 14 napravljeno za razdvojivo spajanje i za osiguravanje i fiksiranje odgovarajućih jedinica 6, 7 za ispravljanje u radnom položaju. Kvačilo 14 obuhvata potpornu zakovicu 15, na koju se nadovezuje ručka 24. Potporna zakovica 15 se nalazi u prijemnom prostoru 16 koji se obrazuje bušotinom u pločastom držaču 12. Prijemni prostor 16, kao što se vidi, određuje radni položaj jedinice 6 za ispravljanje. Kada se ukloni potporna zakovica 15 povlačenjem ručke 24 iz prijemnog prostora 16, sistem 10 za zamenu kablova je odblokiran. Prijemni prostor koji odgovara drugoj jedinici 7 za ispravljanje označen je brojem 17.

Umesto postavke, kod koje se pomoću senzora 18 za približavanje ili nekog drugog senzora ili prekidača kontroliše kretanje držača 12, mogao bi se upotrebiti i neki drugi uređaj 9 za detektovanje radnog položaja. Uređaj 9 za detektovanje bi mogao na primer da se izradi tako da se kvačilo 14 kontroliše pomoću uređaja 9 za detektovanje. Tako bi na primer mogao da se u prijemnom prostoru 16 postavi kontaktni prekidač kojim bi moglo da se ustanovi prisustvo potporne zakovice 15.

Senzor 18 za približavanje ili neki drugi senzor može biti izrađen tako da prepoznaje kada je sistem 10 za zamenu kablova prebačen u drugi položaj, na primer tako što senzor 18 za približavanje nadgleda kada se potporna zakovica 15 ponovo uglavi u drugi položaj. Uređaj 11 za upravljanje može da iskoristi ovu informaciju uređaja za detektovanje za to da aktivira uređaj 8 za transport kablova da uvlači kabl u nekom određenom trajanju. Korisnik tada može bez pritiskanja nekog prekidača da ugura novi kabl 3, 4 u ulazni deo uređaja 8 za transport kablova, koji formira cev 35 za vođenje sve dok trakasti pogon uređaja 8 za transport kablova ne dohvati kabl 3, 4. Uređaj 11 za upravljanje može biti izrađen tako da se kabl transportuje sve dok nije kompletno uvučen. Da li je kabl 3, 4 kompletno uvučen može se jednostavno ustanoviti pomoću sistema za merenje dužine (37, vidi sl.1) uređaja 8 za transport kablova.

Na prikazu preseka prema sl. 2 mogu se videti indeksni otvori 21, 22 koji odgovaraju držaču 12. Svaki indeksni otvor 21, 22 predodređuje radni položaj odgovarajućoj jedinici 6, 7 za ispravljanje. Senzor 18 za približavanje je, kao što se može videti na sl. 4, pozicioniran ispod indeksnog otvora 21. Pri pomeranju držača 12, indeksna rupica 21 izlazi iz dometa senzora 18 za približavanje, usled čega se stvara signal koji kazuje da je jedinica 6 za ispravljanje prebačena iz radnog položaja.

Kao alternativa opisanom rešenju sa pomerivim držačem 12, na kome su postavljene obe jedinice 6, 7 za ispravljanje, takođe je zamislivo da se uređaj 1 za obradu kablova opremi obrtnim držačem. Takav obrtni držač prikazan je na sl. 5 i naznačen na njoj brojem 13. Na obrtnom držaču 13 postavljene su dve jedinice 6, 7 za ispravljanje. Obrtna osa R obrtnog držača 13 pruža se paralelno sa uzdužnom osom x mašine. Okretanjem obrtnog držača 13 u odgovarajućem pravcu moguće je prebaciti željenu jedinicu 6, 7 za ispravljanje u radni položaj.

Sl. 6 prikazuje uređaj 1 za obradu kablova, koji se od prethodno opisanog primera realizacije prema sl. 1 do 4 razlikuje samo po tome što je na ulazu u uređaj 8 za transport kablova dodatno postavljen senzor 19 za detekciju kabla. Senzor 19 za detekciju kabla povezan je sa uređajem 11 za upravljanje, a uređaj 11 za upravljanje napravljen je kako bi aktivirao uređaj 8 za transport kablova pri detektovanju nadolazećeg kraja kabla, kako bi se omogućilo uvlačenje kabla. Drugim rečima, uređaj 11 za upravljanje izrađen je tako da se čim senzor 19 za detekciju kabla ustanovi da se kraj kabla 3, 4 dovodi do uređaja 8 za transport kablova, automatski aktivira uređaj 8 za transport kablova kako bi uvukao kabl 3, 4. Ovo povećava ergonomiju čak i u slučajevima gde nije predviđeno da se instalira sistem za zamenu kablova ili ako je potrebno da se na istoj liniji kabla uvuče novi kabl. Senzor 19 za detekciju kabla može na primer biti izrađen kao optoelektrični senzor.

Claims (10)

Patentni zahtevi

1. Uređaj (1) za obradu kablova, koji obuhvata

- stanicu (2) za konfekcioniranje za obradu krajeva kablova (3, 4),

- uređaj (8) za transport kablova koji se pruža duž uzdužne ose (x) mašine i kojim se može upravljati uređajem (11) za upravljanje, za transportovanje kablova (3, 4) do stanice (2) za konfekcioniranje,

- stanicu (5) za predobradu kablova sa barem jednom jedinicom (6, 7) za ispravljanje kabla (3, 4), pri čemu se jedinica (6, 7) za ispravljanje može prebaciti u radni položaj pri kome se jedinica (6, 7) za ispravljanje pruža duž uzdužne ose (x) mašine, naznačen time, što uređaj (1) za obradu kablova nadalje obuhvata:

- uređaj (9) za detektovanje radnog položaja barem jedne jedinice (6, 7) za ispravljanje, pri čemu je uređaj (9) za detektovanje povezan sa uređajem (11) za upravljanje i pri čemu je uređaj (11) za upravljanje osmišljen tako da pri dostizanju radnog položaja aktivira uređaj (8) za transport kablova da bi uvukao kabl (3, 4) i/ili pri napuštanju radnog položaja da aktivira uređaj (8) za transport kablova da izvuče kabl (3, 4).

2. Uređaj (1) za obradu kablova prema zahtevu 1, naznačen time, što stanica (5) za predobradu kablova obuhvata barem dve jedinice (6, 7) za ispravljanje kabla (3, 4), pri čemu barem dve jedinice (6, 7) za ispravljanje obrazuju sistem (10) za zamenu kablova, za dopremanje kablova (3, 4) po potrebi, do stanice (2) za konfekcioniranje.

3. Uređaj (1) za obradu kablova prema zahtevu 2, naznačen time, što jedinice (6, 7) za ispravljanje sistema (10) za zamenu kablova postavljene na držaču (12) koji se može linearno pomerati, a poželjno poprečno u odnosu na uzdužnu osu (x) mašine ili na obrtnom držaču (13) koji se može rotirati oko uzdužne ose (x) mašine, pri čemu se radni položaj, a poželjno i položaj mirovanja, mogu dostići pomeranjem držača (12) ili okretanjem obrtnog držača (13).

4. Uređaj (1) za obradu kablova prema nekom od zahteva od 1 do 3, naznačen time, što stanica (5) za predobradu kablova obuhvata kvačilo (14) za razdvojivo spajanje odgovarajuće jedinice (6, 7) za ispravljanje u radnom položaju.

5. Uređaj (1) za obradu kablova prema zahtevu 4, naznačen time, što kvačilo (14) obuhvata potpornu zakovicu (15) koja se može staviti u komplementarni prijemni prostor (16) koji određuje radni položaj same jedinice (6, 7) za ispravljanje ili izvaditi iz tog prijemnog prostora (16).

6. Uređaj (1) za obradu kablova prema zahtevu 5, naznačen time, što stanica (5) za predobradu kablova obuhvata barem dva prijemna prostora (16), pri čemu svaki od ova dva prijemna prostora (16) predodređuje radni položaj odgovarajuće jedinice (6, 7) za ispravljanje od barem dve jedinice (6, 7) za ispravljanje sistema (10) za zamenu kablova.

7. Uređaj (1) za obradu kablova prema nekom od zahteva od 1 do 6, naznačen time, što uređaj (9) za detektovanje obuhvata senzor (19) za približavanje.

8. Uređaj (1) za obradu kablova prema zahtevu 7, naznačen time, što stanica (5) za predobradu kablova obuhvata indekrsni otvor (21, 22) kako bi se ustanovio odgovarajući radni položaj odgovarajuće jedinice (6, 7) za ispravljanje, pri čemu se senzor (18) za približavanje nalazi u interakciji sa indekrnim otvorom (21, 22) kako bi detektovao radni položaj odgovarajuće jedinice (6, 7) za ispravljanje.

9. Uređaj (1) za obradu kablova, poželjno prema nekom od zahteva od 1 do 8, naznačen time, što je sa ulazne strane na uređaju (8) za transport kablova postavljen senzor (19) za detekciju kabla i što je senzor (19) za detekciju kabla povezan sa uređajem (11) za upravljanje kako bi se upravljalo uređajem (8) za transport kablova (3, 4) do stanice (2) za konfekcioniranje i što je uređaj (11) za upravljanje konstruisan tako da čim senzor (19) za detekciju kabla ustanovi da je kraj kabla (3, 4) doveden do uređaja (8) za transport kablova, aktivira- uređaj (8) za transport kablova da uvuče kabl (3, 4).

10. Uređaj (1) za obradu kablova prema zahtevu 9, naznačen time, što je senzor (19) za detekciju kabla izrađen kao optoelektrični senzor.