RS59390B1 - Sredstvo za dezinfekciju ruku - Google Patents

Description

Opis

Stanje tehnike

Predmetni pronalazak se odnosi na sredstvo za dezinfekciju ruku, pri čemu sredstvo za dezinfekciju ruku sadrži najmanje 10 tež. % vode, najmanje jedan rastvorni etar, najmanje jedan masni strukturni deo i 0,1 do 20 tež. % mikrobicidnog katjonskog tenzida.

Stanje tehnike kod sredstava za dezinfekciju ruku opisuje se postupcima testiranja kojima se ispituje efikasnost određenog sredstva. Trenutno, sva sredstva koja su dozvoljena za higijensku dezinfekciju ruku moraju se ispitati u skladu sa propisom EN1500. Propis EN1500 koristi kao referentnu mikrobicidnu supstancu 2-propanol u vodi sa 60 procentnom zapreminom. Referentna mikrobicidna supstanca sa 60 procentnom zapreminom 2-propanola dovodi do toga da aktivne supstance sa sporim dejstvom, kao što je npr. hlorheksidin dindiglukonat, ne mogu položiti test, budući da se prekoračuje maksimalno dozvoljeno trajanje do pojave dejstva testirane supstance, kada nastupi njihovo dejstvo. Propis EN1500 daje prednost aktivnim supstancama sa brzim dejstvom, kao što su etanol i propanol, kao i hlor i aktivni kiseonik. Metodika testiranja dovodi, takođe, do toga da se koža korisnika nakon dezinfekcije ne mora više štititi od izazivača bolesti kao što bi to bio npr. slučaj prilikom dezinfekcije hlorheksidinom. Uobičajeni sadržaji sa manje od jednog procenta kvarternarnih amonijumskih jedinjenja i sredstava za dezinfekciju ruku, koji sadrže etanol i propanole kao aktivne supstance, nemaju dugoročno dejstvo kako pokazuju rezultati testiranja u skladu sa propisima za hiruršku dezinfekciju ruku. U ovim slučajevima, delotvornost alkoholnih sredstava za dezinfekciju ruku sa kvarternarnim amonijumovim jedinjenjima ili bez njih, otprilike je ista. Takođe je poznato da su mogući proizvodi koji kao aktivnu supstancu sadrže oko četiri procenta nekog kvarternarnog amonijumovog jedinjenja ili gvanidina i pored ovih jedinjenja još mnogo rastvarača kao što su propilen glikol, butilen glikol i druge poli alkohole, tako da ovi proizvodi na kožu deluju kao odmašćivači. Nažalost, svi ovi proizvodi su bili delotvorni samo u skladu sa novim propisom EN 1499, za dekontaminaciju ruku, koja treba da ispuni znatno niže kriterijume nego što je slučaj sa EN 1500. Sredstva, koja moraju da ispune zahteve propisa EN1499, treba samo da budu bolja od sapuna na uporednom testu. Dok je za prolaz na testu prema EN1500 po pravilu neophodna redukcija klica od 4,5 log stepena, dok su za prolaz na testu prema EN1499 potrebna po pravilu 3 log stepena, dakle samo tri procenta redukcije koju zahteva propis EN1500. Nijedan od proizvoda nije dostigao efikasnost kao što je etanol.

Eksperimenti su pre mnogo godina pokazali da emulzije koje koriste kvaternarna amonijumova jedinjenja kao emulgatore, nakon metoda testiranja Nemačkog društva za higijenu i mikrobiologiju, ne pokazuju mikrobicidno dejstvo na ruke. Ovi proizvodi nisu dovoljno delotvorni ni za higijensku dezinfekciju ruku u skladu sa EN1500, ni za dekontaminaciju ruku u skladu sa EN1499, a kamoli za hiruršku dezinfekciju ruku u skladu sa odgovarajućim pravilima. Proizvodi nisu postigli odmašćivanje kože, bili su prijatni za primenu, međutim nisu bili delotvorni ili su bili nedovoljno delotvorni.

Još jedna mana alkoholnih sredstava za dezinfekciju ruku jeste visoki stepen isparavanja etanola ili propanola. Ova visoka nestabilnost dovodi do toga da je za potpuno vlaženje čitave kože ruku neophodno više sredstava nego što to odgovara volumenu kože na rukama. Epidermis, a samo se on natapa alkoholnim sredstvom, na obema rukama obuhvata ukupni volumen od jednog kubnog centimetra. Uprkos tome, neophodno je najmanje 3 ml, dakle tri puta veći volumen, kako bi se dezinfikovala koža i to kratkoročno. U slučaju da korisnik nije dovoljno edukovan po pitanju procesa dezinfekcije, ni ova količina tada nije dovoljna.

U više evropskih zemalja više nije moguće nuditi na hodnicima slobodno dostupna alkoholna sredstva za dezinfekciju ruku u dozerima, kakva su neophodna za zadovoljavajuću higijenu u bolnicama. Razlog je jaka zavisnost od alkohola kod određenog, iako malog dela stanovništva. Ovaj deo stanovništva sa težom zavisnošću od alkohola ispija sredstva za dezinfekciju ruku uprkos propisanoj zabrani konzumiranja, čak iako sredstva ne sadrže etanol, već propanol.

U prostorijama, gde se koriste električni uređaji, sobna temperatura treba da bude ispod tačke paljenja sredstva za dezinfekciju ruku, kod nekih alkoholnih proizvoda ispod 23 ̊C, jer, u suprotnom, električne iskre koje dolaze od električnih uređaja mogu dovesti do eksplozija. Upotreba alkoholnih sredstava za dezinfekciju ruku u blizini medicinskih proizvoda sa električnim napajanjem često je moguća samo u slučaju nepoštovanja sigurnosnih propisa.

Upotreba proizvoda sa hipohloritom, koja se u poslednje vreme ponovo propagira, mora se odbaciti zbog velikih oštećenja kože. Kod oštećenja kože beznačajno je da se koriste alkali hipohloriti ili hlorirani krečnjak, kao što je sredinom 19. veka prepisivao dr Ignac Zemelvajs u Beču na porodilištu gde je radio. Oštećenja kože nastaju oksidacijom i hlorizacijom sastavnih delova ćelije. Pritom je u teoriji moguće da sastavni delovi ćelija, koje je uništilo sredstvo za dezinfekciju ruku, dođu u dodir sa živom kožom i tako izazovu alergije. Budući da je ovo godinama poznato, farmaceutski udžbenici ograničavaju upotrebu vodonik-peroksida na troprocentni rastvor za kožu ili ranu, koji nije u skladu sa EN 1499 i EN 1500.

Publikacija WO 2013/067150 A2 objavljuje u tabeli 4 sastav koji obuhvata 57,3% vode, rastvorni etar dipropilen glikola (5%), masni strukturni deo fenoksietanol (1%) i kvarternarno amonijum jedinjenje benzetonijum-hlorid (0,23%). Sredstva za dezinfekciju ruku u publikaciji WO 2013/067150 A2 obuhvataju velike količine etanola. Publikacija WO 2006/099359 A2 objavljuje vodene sastave sa dipropilen glikolom i fenoksietanolom. Oni sadrže kao ključne sastojke triklosan.

Sve ovo vodi zaključku da je neophodno obezbediti sredstvo za dezinfekciju ruku koje je barem delimično delotvorno u skladu sa propisima EN 1500 i koje ne sadrži nestabilne alkohole i/ili ne sadrži jedinjenja koja štete koži kao što su hipohlorit, hlorit, hlorat, peroksid ili peracidna kiselina.

Neophodnost nekog bezbednog sredstva za dezinfekciju ruku bez etanola, kako se zahteva prema EN 1500, toliko je velika da su se u poslednje vreme pojavili na tržištu proizvodi koji kao aktivne supstance sadrže samo kvarternarna amonijumova jedinjenja ili heksetidin ili gvanidin, a koji su, uprkos tome, navodno prošli test u skladu sa EN 1500. Naknadno ispitivanje, koje je sproveo pronalazač, sa različitim sopstvenim i tuđim proizvodima koji su svi imali strukturu na bazi kvarternarnih amonijumovih jedinjenja ili heksetidina ili gvanidina ili etanola, propanola ili glikola, pokazalo je da nijedno od ovih sredstava nije približno dobro, štaviše da su znatno lošija od referentne supstance 60% 2-propanola (z/z).

Opis pronalaska

Zadatak se rešava sredstvom za dezinfekciju ruku, kakvo je na početku opisano, tako što je barem jedan rastvorni etar dipropilen glikol, tripropilen glikol ili tetrapropilen glikol, što je barem jedan masni strukturni deo fenoksietanol, fenoksipropanol, izodekanol, izododekanol ili izotridekanol, pri čemu je sadržaj masnog strukturnnog dela veći od rastvorljivosti u vodi, a što je mikrobicidni katjonski tenzid didecildimetilamonijum hlorid, bromid ili jodid, pri čemu sredstvo za dezinfekciju ruku ne sadrži ni etanol, ni propanol, ni neki drugi alkohol sa manje od 9 ugljenikovih atoma.

Na veliko iznenađenje, čak i za stručnjake, pokazalo se da je na ovaj način moguće sastaviti sredstva za dezinfekciju ruku koja ne sadrže ni etanol, ni propanol, ni neki drugi alkohol sa manje od 9 ugljenikovih atoma, a koja su, uprkos tome, jednako delotvorna kao i 2-propanol sa 60-procentnom zapreminom, kada se testiraju prema propisu EN 1500. Još više začuđuje da proizvodi prema ovom pronalasku u identičnim uslovima pokazuju ujednačenije dejstvo nego alkoholni proizvodi iz tehničke prakse. Smanjena varijacija redukcije klica kod sredstva za dezinfekciju ruku povećava sigurnost higijenskih mera, jer su negativni izuzeci sa smanjenom redukcijom klica, a time i opisano visokom ugroženošću ruku klicama, nakon okončane dezinfekcije ruku ređi nego kod odgovarajućeg alkoholnog proizvoda iz tehničke prakse.

Ako nije izričito naglašeno, sva navođenja procenata se odnose na procente težine.

Sredstvo za dezinfekciju sadrži, nadalje, barem jedan masni strukturni deo, pri čemu je sadržaj masnog strukturnog dela veći od rastvorljivosti jedinjenja u vodi.

Takvi proizvodi baziraju se na saznanju da su sva organska tečna jedinjenja sa ograničenom rastvorljivošću u vodi mikrobicidno delotvorna. Ovo je opisao za srednjelančane alkohole sa lančanom dužinom do osam ugljenikovih atoma, još Valhojzer 1988, K. H. Valhojhzer, izdavač G. Thieme u Štutgartu, 4. izdanje, str. 427. Svakako, Valhojzen, u standardnom udžbeniku, nazvanom po njemu, skreće pažnju na to da ovi srednjelančani alkoholi nemaju značaja za dezinfekciju, a naročito ne za dezinfekciju ruku, jer neznatna rastvorljivost u vodi sprečava brzo dejstvo. Ovo je već duže poznato i za eterična ulja koja za koja generalno važi ova definicija. Ova ulja se ne mogu koristiti kao sredstva za dezinfekciju ruku zbog svog efekta odmašćivanja i senzibilizacije kože. Takođe je poznato da kvarternarna amonijumova jedinjenja, gvanidin ili heksetidin bez dodatne aktivne supstance kao što je etanol, propanol, propilen glikol, butandiol ili glicerin, dakle samo u kombinaciji sa alkoholima i glikolima sa molekularnom težinom manjom od 100 daltona i potpunom rastvorljivošću u vodi, čak i u koncentracijama od preko četiri procenta, ne mogu da prođu test prema EN 1500, ukoliko udeo alkohola ili glikola već sam po sebi nije dovoljno mikrobicidan u skladu sa propisom EN 1500.

Poželjno je da rastvorni etar i masni strukturni delovi imaju, nezavisno jedno od drugog, tačku topljenja ispod 293 K, poželjnije ispod 283 K, a najpoželjnije ispod 273 K.

Rastvorni etri prema ovom pronalasku deluju kao katalizatori za masne strukturne delove koji se u vodi tek ograničeno rastvaraju.

Rastvorni etri prema prema predmetnom pronalasku su dipropilen glikol, tripropilen glikol ili tetrapropilen glikol.

Masni strukturni delovi prema ovom pronalasku su fenoksietanol, fenoksipropanol, izodekanol, izododekanol ili izotridekanol.

Sredstvo za dezinfekciju ruku sadrži najmanje jedan rastvorni etar sa najmanje 20 težinskih procenata, naročito poželjno sa najmanje 40 težinskih procenata, a najpoželjnije sa najmanje 50 težinskih procenata.

Naročito je poželjno da sredstvo za dezinfekciju ruku sadrži barem jedan masni strukturni deo sa najmanje 1,5-strukom rastvorljivosti u vodi. Od prednosti je ako masni strukturni deo kao čista supstanca ima tačku topljenja, koja je niža od temperature ljudske kože. Važno je da se masni strukturni deo na temperaturama, na kojima se koristi sredstvo, odvaja kao tečna faza pri razdvajanju faza. Ovo se može omogućiti umanjenom rastvorljivošću u vodi u čistom masnom strukturnnom delu ili smanjenim udelom aktivne supstance ili dodavanjem neke druge supstance koja pospešuje rastvaranje. Rastvorljivost masnih strukturnih delova u vodi je toliko mala da se neka od njih, ili supstanca slične strukture, koriste u alkoholnim sredstvima za dezinfekciju ruku kao sastojci za negu, takozvani hidratantni sastojci, a da pritom nisu ispitane sinergijske karakteristike ovih supstanci. Primer za to je dodekanol, hidratantni sastojak za negu, iz sredstva za dezinfekciju ruku ʺSterillium®ʺ, smeše 1-propanola, 2-propanola, vode, glicerina i dodekanola.

Fenoksietanol, fenoksipropanol, izodekanol, izododekanol ili izotridekanol, dakle sva jedinjenja koja poseduju barem jedno grananje ili alifatični ili aromatični prsten u svom lancu, a zbog toga tačku topljenja ispod 273 K, poželjnije ispod 283 K, a najpoželjnije ispod 303 K, a tačku ključanja preko 373 K, niti su rastvorljiva u vodi, niti su katjonske aktivne supstance rastvorljive u organskim, nepolimernim jedinjenjima.

Nadalje, sredstvo za dezinfekciju ruku sadrži 0,1 do 20% nekog mikrobicidnog katjonskog tenzida, i to didecildimetilamonijum hlorida, bromida ili jodida.

Na veliko iznenađenje, ustanovljeno je da masni strukturni delovi prema predmetnom pronalasku, pojačavaju dejstvo kvarternarnih amonijum jedinjenja kada ulaze u sastav sredstava za dezinfekciju ruku u koncentracijama koje su veće od njihove rastvorljivosti. Suprotno nego kod emulzija, kod kojih ove supstance ne poboljšavaju dejstvo kvaternarnih amonijum jedinjenja, poboljšavaju dejstvo kada se bistro rastvore sa rastvornim etrom prema ovom pronalasku u proizvodu. Posebno je neočekivano da se održava hidratantno dejstvo.

Između rastvornog etra, masnih strukturnih delova i kvaternarnih amonijum jedinjenja dolazi do sinergijskog dejstva tako da ova poznatna kvaternarni jedinjenja, gvanidin i heksetidin, koji sami po sebi nisu dovoljno deletvorni, pokažu u jednom trenutku dovoljno mikrobicidno dejstvo. Za sinergijsko dejstvo nije važna egzaktna struktura masnih strukturnih delova, već, s jedne strane, činjenica da ona poseduju uočljivu, ali malu rastvorljivost u vodi od najmanje 0,01, poželjno od najmanje 0,2, naročito poželjno od najmanje 0,5 težinskog procenata do 3, poželjno do 2, a naročito poželjno do 1,5 težinskog procenata. S druge strane, druga važna osobina proizlazi iz činjenice da masni strukturni deo može da rastvori alkilne lance kvarternarnih amonijumovih jedinjenja, gvanidina i heksetidina, ali samo onda kada je toplota rastvora niska ili čak pozitivna i kada je mogućnost mešanja ostvarena samo povećavanjem entropije. Ovo je uočljivo pri povećanju viskoznosti.

Naročito su poželjni oni proizvodi koji sadrže između 0,2 i 10 procenata mikrobicidnog katjonskog tenzida, a naročito poželjni proizvodi koji sadrže između 3 i 6 procenata mikrobicidnog katjonskog tenzida. Količina hidratantne supstance, slabo rastvorljive u vodi, u kojoj katjonski mikrobicidni katjon ne sme da se rastvori, može da varira između 1 i 50 procenata proizvoda. Pritom je poželjan sadržaj od 1,5 do 40 procenata, a naročito poželjan sadržaj od 15 procenata i 30 procenata. Važno je da obe supstance u željenim količinama ne budu zajedno rastvorne u vodi. Sadržaj katalizatora rastvora zavisi od obe supstance u proizvodu, katjonske aktivne supstance i hidratantnih supstanci, parcijalno rastvornih u vodi.

Sa rastvornim etrom sa katalizatorskim dejstvom, masni strukturni delovi i katjonski tenzid se lako rastvaraju. Količinu rastvornog etra koja je neophodna da bi se dobio bistar proizvod određuje količina rastvornog etra. Takođe je moguće dodati proizvodu i veće količine rastvornog etra.

Preostala voda, sadržana u proizvodu, nije neophodna za dejstvo samog proizvoda, ali doprinosi boljoj podnošljivosti od strane kože.

Sadržaj vode u proizvodu ne bi trebalo da iznosi više od 90%, naročito poželjno ne iznad 80%, a najpoželjnije ne više od 75%. Minimalna količina vode ne bi trebalo da bude ispod 40%. Poželjni su proizvodi sa barem 50% udela vode, a naročito poželjni proizvodi sa barem 60% udela vode.

Pronalazak bi trebalo bliže objasniti u nastavku na nekoliko primera, čiji su sastavi navedeni u tabeli 1 u nastavku:

Tabela 1:

Proizvodi prema ovim primerima iz tabele, testirani su prema propisu EN 1500 i na svoje mikrobicidne karakteristike u ogledu dezinfekcije ruku i bili su barem jednako delotvorni kao i referentni proizvod, 60% izopropanol. Ogledi su se vršili sa šest uzoraka po proizvodu. Dobijeni podaci pokazuju da li je proizvod delotvoran u skladu sa EN 1500, ako je redukcioni faktor kod samo šest uzoraka barem jednak onom kod reference. Dobijene su sledeće vrednosti:

Tabela 2:

Pored mikrobicidnog dejstva u praktičnom ogledu EN 1500, ocenjivao se i osećaj na koži, kao što je navedeno u tabeli. Za razliku od proizvoda koji pored kvarternarnih amonijumovih jedinjenja ili gvanidina sadrže još neku koncentraciju glikola, osećaj na koži prema ovom pronalasku je dobar. Koža je opuštena nakon upotrebe. Proizvod prema primeru 2 brzo upija, što nalažu i standardi na klinikama.

Claims (2)

Patentni zahtevi

1. Sredstvo za dezinfekciju ruku, koje sadrži:

a) najmanje 40 tež. % vode,

b) najmanje jedan rastvorni etar,

c) najmanje jedan masni strukturno deo i

d) 0,1 do 20 tež.% mikrobicidnog katjonskog tenzida,

naznačeno time, što

• najmanje jedan rastvorni etar je dipropilen glikol, tripropilen glikol ili tetrapropilen glikol,

• najmanje jedan masni strukturni deo je fenoksietanol, fenoksipropanol, izodekanol, izododekanol ili izotridekanol, pri čemu je sadržaj masnih čestica veći od rastvorljivosti jedinjenja u vodi, i • mikrobicidni katjonski tenzid je didecildimetilamonijum hlorid, bromid ili jodid,

pri čemu sredstvo za dezinfekciju ruku ne sadrži ni etanol ni propanol niti bilo koji drugi alkohol sa manje od 9 ugljenikovih atoma.

2. Sredstvo za dezinfekciju ruku prema zahtevu 1, naznačeno time, što se rastvorni etar nalazi u količini od najmanje 20 teži. %, poželjno najmanje 50 tež.%.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5