RS59679B1

RS59679B1 - Jedinjenje 2-amino-6-fluoro-n-[5-fluoro-piridin-3-il]pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamida korisno kao inhibitor atr kinaze, njegovo dobijanje, različiti čvrsti oblici i njegovi radioaktivno obeleženi derivati

Info

Publication number: RS59679B1
Application number: RS20191631A
Authority: RS
Inventors: Jean-Damien Charrier; Christopher John Davis; Damien Fraysse; I Jardi Gorka Etxebarria; Simon Pegg; Francoise Pierard; Joanne Pinder; John Studley; Carl Zwicker; Tapan Sanghvi; Michael Waldo; Ales Medek; David Matthew Shaw; Maninder Panesar; Yuegang Zhang; Naziha Alem
Original assignee: Vertex Pharma
Priority date: 2013-12-06
Filing date: 2014-12-15
Publication date: 2020-01-31
Also published as: EP3077397B1; WO2015085132A1; MX370390B; HUE046727T2; US20150158872A1; IL246028B; NZ720909A; JP6543252B2; KR20160093720A; CA2932757C; IL246028A0; SG10201804791UA; RU2687276C2; US10815239B2; EP3077397A1; KR102153886B1; RU2019113160A; BR112016012734A2; RU2750148C1; ZA201603893B

Description

Opis

STANJE THENIKE

ATR ("ATM i Rad3 srodna") kinaza je protein kinaza, koja je uključena u ć elijske odgovore na oštećenje DNA. ATR kinaza deluje sa ATM ("ataksija telangiektazija mutirana") kinazom i mnogim drugim proteinima, da bi se regulisao ćelijski odgovor na oštećenje DNA, koji se uobičajeno označava kao Odgovor na oštećenje DNA ili DNA Damage Response ("DDR"). DDR stimuliše popravku ili obnovu DNA, podstiče preživljavanje i zaustavlja progresiju ćelijskog ciklusa posredstvom aktiviranja kontrolnih tačaka ćelijskog ciklusa, č ime se obezbeđuju vreme za popravku. Bez DDR, ćelije su mnogo osetljivije na oštećenje DNA i lakše odumiru usled lezija DNA, indukovanih endogenim ćelijskim procesima, kao što su replikacija DNA, ili egzogenim sredstvima, koja oštećuju DNA, a koja se uobičajeno koriste u terapiji malignih bolesti.

Zdrave ćelije se mogu osloniti na domaćina različitih proteina za popravku DNA koji uključuju DDR kinazu ATR. U nekim slučajevima ovi proteini mogu biti kompenzovani nekim drugim proteinom, putem aktivacije procesa popravke DNA sa viškom funkcionalnih grupa. Naprotiv, mnoge maligne ćelije zadržavaju defekte u nekim od njihovih procesa popravke DNA, kao što je ATM signalizacija, i sledstveno tome, ispoljavaju veće oslanjanje na njihove preostale intaktne proteine popravke DNA, koji uključuju ATR.

Pored toga, mnoge maligne ćelije ekspresuju aktivirane onkogene ili gube ključne tumorske supresore, što ove maligne ć elije može učiniti sklonim disregulisanim fazama replikacije DNA, što onda izaziva oštećenje DNA. ATR je uključen, kao presudna komponenta DDR-a, u odgovor na poremećenu replikaciju DNA. Kao posledica navedenog, ove maligne ćelije su, zbog preživljavanja, mnogo više zavisne od aktivnosti ATR, nego zdrave ćelije. Sledstveno tome, inhibitori ATR mogu biti od koristi za lečenje raka, bilo da se koriste sami ili u kombinaciji sa sredstvima za razaranje DNA, budući da dovode do gašenja mehanizma popravke DNA, koji je, u mnogim malignim ćelijama, mnogo značajniji za ćelijsko preživljavanje nego u zdravim normalnim ćelijama.

U stvari, pokazalo se da narušavanje funkcije ATR (npr., posredstvom delecije gena) podstiče smrt maligne ćelije i u prisustvu i u odsustvu sredstava koja oštećuju DNA. Ovim se sugeriše da inhibitori ATR mogu biti delotvorni i kao pojedinačna sredstva i kao moćni senzitizeri na zračnu terapiju ili genotoksičnu hemoterapiju.

Iz svih ovih razloga, postoji potreba za razvijanjem moćnih i selektivnih inhibitora ATR za lečenje raka, ili u vidu pojedinačnih sredstava ili u vidu kombinovanih terapija sa zračnim tretmanom ili genotoksičnom hemoterapijom. Pored toga, bilo bi poželjno da postoji sintetski put do inhibitora ATR, koji je podložan izvođenju sinteza velikih razmera, a unapređuje se trenutno poznatim postupcima. WO2012178124 prikazuje jedinjenja pirolopirazina kao inhibitore ATR.

ATR peptid se može ekspresovati i izolovati korišćenjem brojnih postupaka, poznatih u literaturi (vidi, npr., Ünsal-Kaçmaz et al, PNAS 99: 10, pp 6673-6678, 14. maj, 2002; vidi, takođe, Kumagai et al. Cell 124, pp 943-955, 10. mart, 2006; Unsal-Kacmaz et al. Molecular and Cellular Biology, februar 2004, p1292-1300; i Hall-Jackson et al. Oncogene 1999, 18, 6707-6713).

KRATKI OPIS SLIKA

SLIKA 1a: XRPD za Jedinjenje I-I etanol solvat

SLIKA 2a: TGA za Jedinjenje I-1• etanol solvat

SLIKA 3a: DSC za Jedinjenje I-1• etanol solvat

SLIKA 4a: čvrsto stanje<13>C NMR spektar (12.5 kHz spin) Jedinjenja I-1• etanolni solvat SLIKA 5a: čvrsto stanje<19>F NMR spektar (12.5 kHz spin) Jedinjenja I-1• etanolni solvat SLIKA 1b: XRPD za Jedinjenje I-1• hidrat I

SLIKA 2b: TGA za Jedinjenje I-1• hidrat I

SLIKA 3b: DSC za Jedinjenje I-1• hidrat I

SLIKA 4b: XRPD za Jedinjenje I-1• hidrat II

SLIKA 5b: čvrsto stanje<13>C NMR spektar (11 kHz spin) Jedinjenja I-1• hidrat II

SLIKA 6b: čvrsto stanje<19>F NMR spektar (11 kHz spin) Jedinjenja I-1• hidrat II

SLIKA 1c: XRPD za Jedinjenje I-I anhidrovani oblik A

SLIKA 2c: TGA za Jedinjenje I-I anhidrovani oblik A

SLIKA 3c: DSC za Jedinjenje I-I anhidrovani oblik A

SLIKA 4c: predstavlja konformacioni nacrt Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika A, baziran na analizi X-zraka pojedinačnog kristala.

SLIKA 5c: predstavlja konformacioni nacrt koji pokazuje redosled slaganja Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika

SLIKA 6c: čvrsto stanje<13>C NMR spektar (12.5 kHz spin) Jedinjenja I-1• anhidrovani oblik SLIKA 7c: čvrsto stanje<19>F NMR spektar (12.5 kHz spin) Jedinjenja I-1• anhidrovani oblik SLIKA 1d: XRPD za Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik B

SLIKA 2d: TGA za Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik B

SLIKA 3d: DSC za Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik B

SLIKA 4d: čvrsto stanje<13>C NMR spektar (12.5 kHz spin) Jedinjenja I-1• anhidrovani oblik B SLIKA 5d: čvrsto stanje<19>F NMR spektar (12.5 kHz spin) Jedinjenja I-1• anhidrovani oblik B SLIKA 1e: XRPD za Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik C

SLIKA 2e: TGA za Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik C

SLIKA 3e: DSC za Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik C

SLIKA 4e: čvrsto stanje<13>C NMR spektar (12.5 kHz spin) Jedinjenja I-1• anhidrovani oblik C SLIKA 5e: čvrsto stanje<19>F NMR spektar (12.5 kHz spin) Jedinjenja I-1• anhidrovani oblik C SLIKA 1f: XRPD za Jedinjenje I-1• amorfni oblik

SLIKA 2f: DSC za Jedinjenje I-1• amorfni oblik

SLIKA 3f: čvrsto stanje<13>C NMR spektar (12.5 kHz spin) Jedinjenja I-1• amorfno

SLIKA 4f: čvrsto stanje<19>F NMR spektar (12.5 kHz spin) Jedinjenja I-1• amorfno

SLIKA 1g: XRPD za Jedinjenje I-1• DMSO solvat

SLIKA 2g: TGA za Jedinjenje I-1• DMSO solvat

SLIKA 3g: DSC za Jedinjenje I-1• DMSO solvat

SLIKA 1h: XRPD za Jedinjenje I-1• DMAC solvat

SLIKA 2h: TGA za Jedinjenje I-1• DMAC solvat

SLIKA 3h: DSC za Jedinjenje I-1• DMAC solvat

SLIKA 1i: XRPD za Jedinjenje I-1• aceton solvat

SLIKA 2i: TGA za Jedinjenje I-1• aceton solvat

SLIKA 3i: DSC za Jedinjenje I-1• aceton solvat

SLIKA 1j: XRPD za Jedinjenje I-1• izopropanol solvat

SLIKA 2j: TGA za Jedinjenje I-1• izopropanol solvat

SLIKA 3j: DSC za Jedinjenje I-1• izopropanol solvat

SUŠTINA PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na čvrste oblike inhibitora ATR-a, na kompozicije koje sadrže inhibitore ATR, kao i na deuterizovane inhibitore ATR, kako su definisani u zahtevima, sa poželjnim ostvarenjima, navedenim u zavisnim patentnim zahtevima. Ovo izlaganje se, takođe, odnosi na postupke i intermedijere za izradu Jedinjenja, koja su korisna kao inhibitori ATR kinaze, kao š to su derivati amino-pirazolopirimidina i srodni molekuli. Derivati aminopirazolopirimidina su od koristi kao inhibitori ATR i, takođe su korisni za izradu inhibitora ATR.

Jedan aspekt pronalaska obezbeđuje postupak za izradu Jedinjenja formule I-A:

Drugi aspekt uključuje postupak za izradu Jedinjenja formule 1-1:

Drugi aspekt ovog pronalaska uključuje Jedinjenje formule I-B:

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili derivat, pri čemu:

svaki Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>je nazavisno vodonik ili deuterijum; pod uslovom da je najmanje jedan od Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>deuterijum

svaki X<1>, X<2>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>, X<8>i X<9>je nezavisno odabran od<12>C ili<13>C; i

X<3>je nezavisno odabran od -<12>C(O)- ili -<13>C(O)-.

Jedan drugi aspekt pronalaska obezbeđuje čvrste oblike Jedinjenja formule 1-1:

Neka ostvarenja, koja su ovde izložena, uopšteno se odnose na kompoziciju koja može uključiti efektivnu količinu Jedinjenja I-1 ili polimorfnog anhidrovanog oblika A Jedinjenja I-1. (dalje, u nastavku, "Oblik A"), ili farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja, koja su prethodno pomenuta.

Druga ostvarenja, koja su ovde izložena, uopšteno se odnose na postupak izrade takvih kompozicija, koje su ovde izložene (na primer, kompozicija koja može uključiti efektivnu količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja). Neka druga ostvarenja, koja su ovde izložena, uopšteno se odnose na jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje u lečenju raka korišćenjem, ovde opisane, kompozicije.

Neka ostvarenja, koja su ovde izložena, uopšteno se odnose na korišćenje, ovde opisane, kompozicije (na primer, kompozicija koja sadrži efektivnu količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja) u proizvodnji leka za lečenje raka.

Ostali aspekti pronalaska izloženi su ovde u nastavku.

DETALJNI OPIS PRONALASKA

Za potrebe ove prijave, podrazumevaće se da su izrazi ostvarenje, primer i aspekt korišćeni naizmenično, kao zamena jedan drugom.

Postupci

Drugi aspekt ovog pronalaska uključuje postupak za izradu Jedinjenja formule I-A:

koji obuhvata reakciju Jedinjenja formule 6:

pod uslovima, pogodnim za formiranje amidne veze, pri čemu:

R<1>je nezavisno odabran od: fluoro, hloro ili -C(J<1>)2CN;

J<1>je nezavisno odabran od H ili C1-2alkila; ili

dva pojavljivanja J<1>, zajedno sa atomom ugljenika, za koji su vezani, obrazuju 3-4 člani opciono supstituisani karbociklični prsten;

R<2>je nezavisno odabran od: H; halo; -CN; NH2; C1-2alkila, opciono supstituisanog sa 0-3 pojavljivanja fluoro; ili C1-3alfatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR-, -C(O)- ili -S(O)n;

R<3>je nezavisno odabran od: H; halo; C1-4alkila, koji je opciono supstituisan sa 1-3 pojavljivanja halo; C3-4cikloalkila; -CN; ili C1-3alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR-, -C(O)- ili - S(O)n;

R<4>je nezavisno odabran od Q<1>ili C1-10alifatičnog lanca, pri čemu su do četiri metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR-, -C(O)- ili -S(O)n-; pri čemu je svaki R<4>opciono supstituisan sa 0-5 pojavljivanja J<Q>; ili

R<3>i R<4>, udruženi zajedno sa atomima za koje su vezani, obrazuju 5-6 člani aromatični ili nearomatični prsten, koji ima 0-2 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota ili sumpora; pri čemu je prsten koji obrazuju R<3>i R<4>opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<Z>;

Q<1>je nezavisno odabran od: 3-7 članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog monocikličnog prstena, 3-7 članog prstena koji ima 0-3 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota ili sumpora; ili 7-12 članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog bicikličnog prstena, koji ima 0-5 heteroatoma, odabranih od: kiseonika, azota ili sumpora;

J<Z>je nezavisno odabran od: C1-6alifatičnog lanca, =O, halo ili →O;

J<Q>je nezavisno odabran od: -CN; halo; =O; Q<2>; ili C1-8alifatičnog lanca, pri čemu su do tri metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR-, -C(O)- ili -S(O)n-; pri čemu je svako pojavljivanje J<Q>opciono supstituisano sa 0-3 pojavljivanja J<R>; ili

dva pojavljivanja J<Q>na istom atomu, udružena zajedno sa atomom za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; pri čemu je prsten, koji obrazuju dva pojavljivanja J<Q>, opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<X>; ili

dva pojavljivanja J<Q>, zajedno sa Q<1>, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstenova;

Q<2>je nezavisno odabran od 3-7 članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog monocikličnog prstena, koji ima 0-3 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota ili sumpora; ili 7-12 članog potpuno zasićenog, parcijalno nezasićenog ili aromatičnog bicikličnog prstena, koji ima 0-5 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota ili sumpora;

J<R>je nezavisno odabran od: -CN; halo; =O; →O; Q<3>; ili C1-6alifatičnog lanca, pri čemu su do tri metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR-, - C(O)- ili -S(O)n-; pri čemu je svaki J<R>opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<T>; ili

dva pojavljivanja J<R>na istom atomu, zajedno sa atomom za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; pri čemu je prsten, koji obrazuju dva pojavljivanja J<R>, opciono supstituisan sa 0-3 pojavljivanja J<X>; ili dva pojavljivanja J<R>, zajedno sa Q<2>, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstenova;

Q<3>je 3-7 člani potpuno zasićeni, parcijalno nezasićeni ili aromatični monociklični prsten, koji ima 0-3 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; ili 7-12 člani potpuno zasićeni, parcijalno nezasićeni ili aromatični biciklični prsten koji ima 0-5 heteroatoma, koji su odabrani od: kiseonika, azota ili sumpora;

J<X>je nezavisno odabran od : -CN; =O; halo; ili C1-4alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR-, -C(O)- ili - S(O)n-; J<T>je nezavisno odabran od: halo, -CN; →O; =O; -OH; C1-6alifatičnog lanca, pri čemu su do dve metilenske jedinice alifatičnog lanca opciono zamenjene sa: -O-, -NR-, - C(O)- ili -S(O)n-; ili 3-6 članog ne-aromatičnog prstena koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; pri čemu je svako pojavljivanje J<T>opciono supstituisano sa 0-3 pojavljivanja J<M>; ili

dva pojavljivanja J<T>na istom atomu, zajedno sa atomom, za koji su vezani, obrazuju 3-6 člani prsten, koji ima 0-2 heteroatoma, odabrana od: kiseonika, azota ili sumpora; ili dva pojavljivanja J<T>, zajedno sa Q<3>, obrazuju 6-10 člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni premošteni sistem prstenova;

J<M>je nezavisno odabran od halo ili C1-6alifatičnog lanca;

J je H ili Cl;

n je: 0, 1 ili 2; i

R je nezavisno odabran od H ili C1-4alifatičnog lanca.

Za potrebe ove prijave, podrazumevalo bi se da su, kada dva pojavljivanja J<Q>, zajedno sa Q<1>, obrazuju premošteni sistem prstenova, dva pojavljivanja J<Q>vezana za zasebne atome Q<1>. Dodatno, kada dva pojavljivanja J<R>, zajedno sa Q<2>, obrazuju premošteni sistem prstenova, dva pojavljivanja J<R>su vezana za zasebne atome Q<2>. Pored toga, kada dva pojavljivanja J<T>, zajedno sa Q<3>, obrazuju premošteni sistem prstenova, dva pojavljivanja J<T>su vezana za zasebne atome Q<3>.

Od strane stručnjaka u ovoj oblasti bi se podrazumevalo da strelica u →O predstavlja dativnu ili koordinativnu vezu.

Reakcioni uslovi

U nekim primerima, uslovi, koji su pogodni za obrazovanje amidne veze, uključuju reakciju jedinjenja formule 6 sa supstituisanim 3-amino piridinom u neprotonskom rastvaraču, uz zagrevanje. U drugim primerima, neprotonski rastvarač je odabran od: NMP, opciono supstituisanog piridina, ili od DMF. U drugom ostvarenju, neprotonski rastvarač je opciono supstituisani piridin. U nekim drugim ostvarenjima, temperatura reakcije je najmanje 80°C. U drugom ostvarenju, reakciona temperatura je najmanje 100°C.

U drugom ostvarenju, prethodno opisani postupak, uključuje, dalje, izradu jedinjenja formule 6:

putem reakcije jedinjenja formule 5:

pod uslovima, koji su pogodni za obrazovanje aktiviranog estra, pri čemu su R<1>i J kao š to su ovde definisani.

U nekim ostvarenjima, uslovi, pogodni za obrazovanje aktiviranog estra, uključuju reakciju jedinjenja formule 5 sa sredstvom za kuplovanje amida, u prisustvu organske baze. U drugim ostvarenjima, organska baza je alifatični amin. U nekim drugim ostvarenjima, organska baza je nezavisno odabrana od trietilamina ili DIPEA. U jednom ili više ostvarenja, sredstvo za kuplovanje amida je nezavisno odabrano od: TBTU, TCTU, HATU, T3P ili COMU. U jednom drugom ostvarenju, sredstvo za kuplovanje amida je nezavisno odabrano od TBTU ili TCTU. U drugom ostvarenju, sredstvo za kuplovanje amida je TCTU.

Drugi aspekt izlaganja obuhvata postupak za izradu jedinjenja formule I-A:

koji uključuje reakciju jedinjenja formule 5:

pod uslovima, koji su pogodni za obrazovanje amidne veze, pri čemu su R<1>, R<2>, R<3>i R<4>kao što su ovde definisani.

Jedan drugi aspekt ovog pronalaska uključuje postupak za izradu jedinjenja formule 5:

putem reakcije jedinjenja formule 4:

pod pogodnim hidrolitičkim uslovima, pri čemu je R<1>kao što je ovde definisan.

U nekim ostvarenjima, pogodni hidrolitički uslovi uključuju reakciju jedinjenja formule 4 sa silanom, u prisustvu metalnog katalizatora. U drugim ostvarenjima, silan je fenilsilan. U drugom ostvarenju, metalni katalizator je paladijumski katalizator. U jednom drugom ostvarenju, paladijumski katalizator je Pd(PPh3)4. U drugom ostvarenju, pogodni hidrolitički uslovi uključuju reakciju jedinjenja formule 4 sa 4-metilbenzensulfinatom u prisustvu metalnog katalizatora.

U nekim drugim ostvarenjima, pogodni hidrolitički uslovi uključuju reakciju jedinjenja formule 4 sa vodenim alkalnim jedinjenjima. U nekim ostvarenjima, vodeno alkalno jedinjenje je odabrano od: LiOH, NaOH ili KOH.

Drugi aspekt ovog izlaganja uključuje postupak za izradu jedinjenja formule 4:

posredstvom reakcije jedinjenja formule 3:

pod pogodnim kondenzacionim uslovima, da bi se obrazovao pirimidinski prsten.

U nekim ostvarenjima, pogodni kondenzacioni uslovi za obrazovanje pirimidinskog prstena uključuju reakciju jedinjenja formule 3 sa 1,3-dielektrofilnim speciesom u prisustvu rastvarača. U drugom ostvarenju, 1,3-dielektrofilni species je odabran od 1,3-dialdehida ili 3-(dialkilamino)-prop-2-enala. U nekim drugim ostvarenjima, rastvarač je odabran od DMF ili DMSO. U drugim ostvarenjima, 1,3-dielektrofilni species se proizvodi in situ iz zaštićenog 1,3-dielektrofilnog speciesa. U drugom ostvarenju, 1,3-dielektrofilni species se proizvodi iz ketala, u prisustvu sulfonske kiseline. U jednom drugom ostvarenju, sulfonska kiselina je PTSA.

Drugi aspekt tekućeg izlaganja uključuje postupak za izradu jedinjenja formule 3:

posredstvom reakcije jedinjenja formule 2:

pod pogodnim kondenzacionim uslovima, da bi se obrazovao prsten pirazola.

U nekim ostvarenjima, pogodni kondenzacioni uslovi za obrazovanje prstena pirazola, uključuju reakciju jedinjenja formule 2 sa hidrazinom ili hidrazin hidratom, u prisustvu neprotonskog rastvarača, pod baznim uslovima. U drugom ostvarenju, neprotonski rastvarač je DMF. U jednom drugom ostvarenju, bazni uslovi uključuju reakciju jedinjenja formule 2 u prisustvu kalijum acetata ili natrijum acetata.

Jedan drugi aspekt ovog pronalaska uključuje postupak za izradu jedinjenja formule 2:

posredstvom reakcije jedinjenja formule 1:

pod uslovima, pogodnim za kondenzaciju anjona.

U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi kondenzacije anjona, uključuju 1) reakciju jedinjenja formule 1 sa bazom, u prisustvu rastvarača, da bi se proizveo anjon jedinjenja formule 1; i 2) reakciju anjona jedinjenja formule 1 sa trihloroacetonitrilom. U nekim drugim ostvarenjima, baza je kalijum acetat. U jednom drugom ostvarenju, rastvarač je alkohol. U drugim ostvarenjima, rastvarač je izopropil alkohol.

Jedno ostvarenje ovog pronalaska obuhvata postupak za izradu jedinjenja formule I-A:

koji uključuje reakciju Jedinjenja formule 9:

pod pogodnim kondenzacionim uslovima, da bi se obrazovao pirimidinski prsten, pri čemu su R<1>, R<2>, R<3>i R<4>kao što su ovde definisani.

U nekim ostvarenjima, pogodni kondenzacioni uslovi za obrazovanje pirimidinskog prstena uključuju reakciju jedinjenja formule 9 sa 1,3-dielektrofilnim speciesom, u prisustvu rastvarača. U drugom ostvarenju, 1,3-dielektrofilni species je odabran od 1,3-dialdehida ili 3-(dialkilamino)-prop-2-enala. U nekim drugim ostvarenjima, rastvarač je odabran od DMF ili DMSO u vodi. U drugim ostvarenjima, 1,3-dielektrofilni species se proizvodi in situ iz zaštićenog 1,3-dielektrofilnog speciesa. U drugom ostvarenju, 1,3-dielektrofilni species se proizvodi iz ketala, u prisustvu sulfonske kiseline. U jednom drugom ostvarenju, sulfonska kiselina je PTSA.

Drugo ostvarenje ovog izlaganja uključuje postupak za izradu jedinjenja formule 9:

posredstvom reakcije jedinjenja formule 8:

pod pogodnim kondenzacionim uslovima, da bi se obrazovao prsten pirazola.

U nekim ostvarenjima, pogodni kondenzacioni uslovi za obrazovanje prstena pirazola uključuju 1) reakciju jedinjenja formule 8 sa bazom, u prisustvu rastvarača, da bi se proizveo anjon jedinjenja formule 8; 2) reakciju anjona sa trihloroacetonitrilom; i 3) reakciju proizvoda iz reakcije pod 2) sa hidrazinom ili hidrazin hidratom, u prisustvu neprotonskog rastvarača. U drugom ostvarenju, neprotonski rastvarač je NMP ili DMF. U nekim ostvarenjima, baza je odabrana od natrijum acetata ili kalijum acetata.

Jedno drugo ostvarenje obuhvata postupak za izradu jedinjenja formule 8:

putem reakcije jedinjenja formule 7:

pod uslovima, pogodnim za obrazovanje amidne veze.

U nekim primerima, uslovi, pogodni za obrazovanje amidne veze uključuju reakciju jedinjenja formule 7 sa supstituisanim 3-amino piridinom, sa sredstvom za kuplovanje amida, u prisustvu neprotonskog rastvarača i organske baze. U ostalim primerima, neprotonski rastvarač je odabran od NMP ili DMF. U drugom ostvarenju, organska baza je alifatični amin. U nekim drugim ostvarenjima, organska baza je nezavisno odabrana od trietilamina ili DIPEA. U jednom drugom ostvarenju, sredstvo za kuplovanje amida je nezavisno odabrano od TBTU ili TCTU.

Sinteza Jedinjenja 1-1

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje postupak izrade Jedinjenja formule 1-1:

koji uključuje korak reakcije jedinjenja formule 30:

sa jedinjenjem formule 25:

pod uslovima, pogodnim za obrazovanje amidne veze.

Neka druga ostvarenja ovog pronalaska obezbeđuju postupak za izradu jedinjenja formule 30:

posredstvom reakcije jedinjenja formule 28:

pod uslovima, pogodnim za odstranjivanje zaštite ili deprotekciju, da bi se obrazovala karboksilna kiselina.

Drugo ostvarenje obezbeđuje postupak za izradu jedinjenja formule 28:

putem reakcije jedinjenja formule 6a*:

sa jedinjenjem formule 27:

pod uslovima pogodnim za formiranje amidne veze.

U nekim ostvarenjima, uslovi, pogodni za formiranje amidne veze, uključuju reakciju jedinjenja formule 30 sa jedinjenjem formule 25, u prisustvu partnera za kuplovanje amida, neprotonskog rastvarača i baze. U drugim ostvarenjima, neprotonski rastvarač je nezavisno odabran od: NMP, DMF ili tetrahidrofurana. U nekim drugim ostvarenjima, neprotonski rastvarač je tetrahidrofuran. U drugom ostvarenju, baza je alifatični amin. U jednom drugom ostvarenju, baza je DIPEA. U nekim ostvarenjima, partner za kuplovanje amida je nezavisno odabran od: CDI, TBTU ili TCTU. U jednom ili više ostvarenja, partner za amidno kuplovanje je TCTU. U jednom drugom ostvarenju, partner za amidno kuplovanje je CDI.

U drugim ostvarenjima, pogodni uslovi za deprotekciju uključuju reakciju jedinjenja formule 28 sa kiselinom, u prisustvu rastvarača. U nekim ostvarenjima, kiselina je HCl. U drugom ostvarenju, rastvarač je 1,4-dioksan.

U jednom drugom ostvarenju, uslovi, pogodni za formiranje amidne veze, uključuju reakciju jedinjenja formule 6a* sa jedinjenjem formule 27 u neprotonskom rastvaraču, uz zagrevanje. U nekim drugim ostvarenjima, neprotonski rastvarač je nezavisno odabran od: NMP, piridina ili DMF. U drugom ostvarenju, neprotonski rastvarač je piridin. U nekim ostvarenjima, reakcija se izvodi na temperaturi od najmanje 80°C.

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje postupak izrade jedinjenja formule 27:

koji uključuje korak reakcije jedinjenja formule 26:

pod uslovima, pogodnim za obrazovanje amina.

U nekim ostvarenjima, uslovi, pogodni za formiranje amina uključuju reakciju jedinjenja formule 27 pod uslovima Buchwald-Hartwig aminacije, koji su poznati stručnjacima u ovoj oblasti.

Jedno drugo ostvarenja obezbeđuje postupak za izradu jedinjenja formule 26:

posredstvom

1) reakcije jedinjenja formule 18:

pod uslovima, pogodnim za izmenu halogena, da bi se proizvelo jedinjenje formule 32

2) reakcije jedinjenja formule 32:

sa jedinjenjem formule 22:

pod uslovima, pogodnim za izmenu.

U nekim ostvarenjima, uslovi, pogodni za izmenu halogena uključuju reakciju jedinjenja formule 18 sa kalijum fluoridom, u prisustvu neprotonskog rastvarača i katalizatora faznog transfera. U drugim ostvarenjima, neprotonski rastvarač je nezavisno odabran od: DMSO, DMF ili sulfolana. U nekim drugim ostvarenjima, katalizator faznog transfera je Me4<NCl.>U nekim drugim ostvarenjima, uslovi pogodni za izmenu uključuju reakciju jedinjenja formule 32 sa jedinjenjem formule 22 u prisustvu baze. U drugom ostvarenju, baza je alifatični amin. U nekim ostvarenjima, alifatični amin je DIPEA.

Ostala ostvarenja ovog pronalaska obezbeđuju postupak za izradu jedinjenja formule 18:

posredstvom reakcije jedinjenja formule 31:

pod uslovima, pogodnim za halogenaciju.

U nekim ostvarenjima, uslovi, pogodni za halogenaciju uključuju 1) reakciju jedinjenja formule 31 sa bazom, da bi se proizveo anjon; i 2) reakciju anjona sa sredstvom za hloriranje. U nekom drugom ostvarenju, baza je LDA. U drugom ostvarenju, sredstvo za hloriranje je 1,1,1,2,2,2-heksahloroetan.

Neka ostvarenja ovog pronalaska obezbeđuju postupak za izradu jedinjenja formule 1-1:

koji uključuje korak reakcije jedinjenja formule 33:

sa jedinjenjem formule 25:

pod uslovima, pogodnim za formiranje amidne veze.

U nekim ostvarenjima, uslovi, pogodni za obrazovanje amidne veze uključuju reakciju jedinjenja formule 33 sa jedinjenjem formule 25 u prisustvu partnera za kuplovanje amida, neprotonskog rastvarača i baze. U drugim ostvarenjima, neprotonski rastvarač je nezavisno odabran od: NMP, DMF ili tetrahidrofurana. U nekim drugim ostvarenjima, neprotonski rastvarač je tetrahidrofuran. U drugom ostvarenju, baza je alifatični amin. U jednom drugom ostvarenju, baza je DIPEA. U nekim ostvarenjima, partner za kuplovanje amida je nezavisno odabran od TBTU ili TCTU. U jednom ili više ostvarenja, partner za amidno kuplovanje je TCTU.

Jedno drugo ostvarenje obezbeđuje postupak za izradu jedinjenja formule 33:

koji uključuje korak reakcije jedinjenja formule 28:

pod uslovima, pogodnim za uklanjanje zaštite ili deprotekciju.

U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi deprotekcije za odstranjivanje terc-butil estra, uključuju reakciju jedinjenja formule 28 sa kiselinom, u prisustvu rastvarača. U jednom ostvarenju, kiselina je odabrana, ali bez ograničavanja na njih, od: metansulfonske kiseline (poželjno), PTSA, TFA ili HCl. U nekim drugim ostvarenjima, rastvarač je odabran, ali bez ograničavanja na njih, od 1,4-dioksana ili acetonitrila. U drugom ostvarenju, rastvarač je acetonitril.

Drugo ostvarenje obezbeđuje postupak za izradu jedinjenja formule 4a:

koji uključuje korake:

a) reakcije jedinjenja formule 35:

u kojoj je R° C1-6alifatični lanac,

pod kiselim uslovima, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 36:

b) reakcije jedinjenja formule 36 sa elektrofilnim sredstvom za fluorisanje, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 38:

c) reakcije jedinjenja formule 38 sa jedinjenjem formule 3:

pod pogodnim kondenzacionim uslovima, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 4a.

U nekim ostvarenjima, R° je nezavisno odabran od: metila, etila, propila, izopropila, butila i pentila. U nekim drugim ostvarenjima, R° je nezavisno odabran od metila ili etila.

U drugom ostvarenju, elektrofilno sredstvo za fluorisanje je 1-(hlorometil)-4-fluoro-1,4-diazoniabiciklo[2.2.2]oktan ditetrafluoroborat. U ostalim ostvarenjima, elektrofilno sredstvo za fluorisanje je gas fluor.

U jednom drugom ostvarenju, pogodni kondenzacioni uslovi uključuju reakciju jedinjenja formule 38 sa jedinjenjem formule 3 u prisustvu rastvarača i toplote. U nekim ostvarenjima, rastvarač je odabran od DMF ili DMSO.

Jedno drugo ostvarenje obezbeđuje postupak za izradu jedinjenja formule I-1:

koji uključuje korake:

a) reakcije jedinjenja formule 6a*:

sa jedinjenjem formule 27:

pod uslovima, pogodnim za obrazovanje amidne veze, da bi se formiralo jedinjenje formule 28:

b) prečišćavanja jedinjenja formule 28 uz korišćenje pogodnog paladijumskog sekvestrirajućeg sredstva;

c) reakcije Jedinjenja formule 28 pod uslovima, pogodnim za deprotekciju, da bi se formiralo jedinjenje formule 30

d) reakcije jedinjenja formule 30 sa jedinjenjem formule 25:

pod uslovima, pogodnim za formiranje amidne veze, da bi se obrazovalo jedinjenje formule I-1.

U nekim ostvarenjima, pogodno paladijumsko sekvestrirajuće sredstvo je nezavisno odabrano od: propan-1,2-diamina; etan-1,2-diamina; etan-1,2-diamina; propan-1,3-diamina; tetrametiletelendiamina; etilen glikola; 1,3-bis(difenilfosfanil)propana; 1,4-bis(difenilfosfanil)butana i 1,2-bis(difenilfosfanil)etan/Pr-1,2-diamina. U nekim drugim ostvarenjima, pogodno paladijumsko sekvestrirajuće sredstvo je propan-1,2-diamin.

Drugo ostvarenje obezbeđuje postupak za izradu jedinjenja formule 28:

koji uključuje korake:

a) reakcije jedinjenja formule 5a

pod uslovima, pogodnim za halogenaciju, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 34:

pri čemu je X halogen;

b) reakcije jedinjenja formule 34 sa jedinjenjem formule 27:

pod uslovima, pogodnim za formiranje amidne veze, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 28.

U nekim ostvarenjima, X je nezavisno odabran od fluoro ili hloro. U drugom ostvarenju, X je hloro. U nekim ostvarenjima, uslovi, pogodni za halogenaciju, uključuju reakciju jedinjenja formule 5a sa sredstvom za halogenaciju i bazom, u prisustvu rastvarača. U jednom drugom ostvarenju, sredstvo za halogenaciju je SOCl2. U nekim ostvarenjima, baza je trietilamin. U nekim drugim ostvarenjima, rastvarač je DCM.

Jedan drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje postupak za izradu jedinjenja formule 1-1:

koji uključuje korake:

a) reakcije Jedinjenja formule 5a

u kojoj je X halogen;

b) reakcije Jedinjenja formule 34 sa Jedinjenje formule 27:

pod uslovima, pogodnim za formiranje amidne veze, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 28:

c) reakcije jedinjenja formule 28 pod uslovima, pogodnim za uklanjanje zaštite, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 30

d) reakcije jedinjenja formule 30 sa jedinjenjem formule 25:

Deuterizovana jedinjenja

U drugom ostvarenju, izotopi se mogu uvesti u jedinjenje I-1 posredstvom selekcije gradivnih blokova, koji sadrže atome izotope (koji su komercijalno dostupni ili koji se mogu izraditi prema postupcima, poznatim stručnjacima u ovoj oblasti) i njihovom ugradnjom u sekvencu, na način sličan onom koji se prikazuje za neobeleženi materijal.

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje jedinjenje Formule I-B:

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, pri čemu:

svaki Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>, je nezavisno vodonik ili deuterijum; pod uslovom da je najmanje jedan od Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>deuterijum.

X<3>je nezavisno odabran od -<12>C(O)- ili -<13>C(O)-.

Svi sledeći obeleženi gradivni blokovi, koji se mogu koristiti u sintetskom putu za izradu jedinjenja formule I-B, komercijalno su dostupni:

• 2,2,3,3,5,5,6,6-oktadeuteropiperazin;

• 2,3,5,6-tetra-<13>C-piperazin;

• 2,2,3,3,4,5,5,6,6-nonadeuteropiperidin-4-karboksilna kiselina;

• 1,2-Di<13>C-2-cijanosirćetna kiselina;

• etil estar 1-<13>C-2-cijano(<13>C)sirćetne kiseline i

• etil estar 2-<13>C-2-cijano(<13>C)sirćetne kiseline.

Ostali obeleženi gradivni blokovi, koji se mogu koristiti u sintetskom putu za izradu jedinjenja formule I-B, poznati su stručnjacima u ovoj oblasti. Oni mogu uključiti, ali ne ograničavajući se na njih, sledeće obeležene gradivne blokove:

• 2-<13>C-oksetan-3-on;

• 3-<13>C-oksetan-3-on;

• 2,2,3,3-tetradeuteropiperazin;

• 2,2,5,5-tetradeuteropiperazin;

• etil estar 4-deuteropiperidin-4-karboksilne kiseline;

• 2-cijano(<13>C)sirćetna kiselina;

• 1-<13>C-2-cijanosirćetna kiselina;

• 2-<13>C-2-cijanosirćetna kiselina i

• 1-deutero-3-(dietilamino)-2-fluoroakrilaldehid.

U jednom ili više ostvarenja, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>i Y<11>su nezavisno odabrani od vodonika ili deuterijuma. U drugom ostvarenju, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>i Y<11>su vodonik.

U jednom drugom ostvarenju, X<1>, X<2>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>, X<8>i X<9>su<12>C; a X<3>je -<12>C(O)-. U nekim drugim ostvarenjima, X<1>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>, X<8>i X<9>su<12>C; X<3>je -<13>C(O)-; a X<2>je<13>C.

U nekim ostvarenjima, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>i Y<10>su nezavisno odabrani od vodonika ili deuterijuma. U drugim ostvarenjima, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>i Y<10>su vodonik.

U jednom drugom ostvarenju, Y<2>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>i Y<11>su nezavisno odabrani od vodonika ili deuterijuma. U drugom aspektu pronalaska, Y<2>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>i Y<11>su vodonik.

U nekim ostvarenjima, Y<12>, Y<13>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<14>, Y<15>, Y<16>i Y<17>su vodonik ili deuterijum. U nekim drugim ostvarenjima, Y<12>, Y<13>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<14>, Y<15>, Y<16>i Y<17>su vodonik.

U jednom ili više ostvarenja, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>i Y<11>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su nezavisno odabrani od deuterijuma ili vodonika. U drugom ostvarenju, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>i Y<11>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su vodonik.

U jednom drugom ostvarenju, Y<2>i Y<11>su deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum ili vodonik. U ostalim ostvarenjima, Y<2>i Y<11>su deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su vodonik.

U nekim ostvarenjima, Y<2>je deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum ili vodonik. U drugom ostvarenju, Y<2>je deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su vodonik.

U nekim drugim ostvarenjima, X<1>, X<2>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>i X<8>su<12>C; X<3>je -<12>C(O)-; a X<9>je<13>C. U drugom ostvarenju, X<1>, X<2>, X<8>i X<9>su<12>C; X<3>je -<12>C(O)-; a X<4>, X<5>, X<6>i X<7>su<13>C. U jednom drugom ostvarenju, X<2>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>, X<8>i X<9>su<12>C; X<3>je -<12>C(O)-; a X<1>je<13>C. U drugim ostvarenjima, X<2>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>i X<9>su<12>C; X<3>je -<13>C(O)-; a X<1>i X<8>su<13>C.

U nekim ostvarenjima, Y<11>je deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su nezavisno odabrani od vodonika ili deuterijuma. U drugom ostvarenju, Y<11>je deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su vodonik.

U jednom drugom ostvarenju, X<1>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>, X<8>i X<9>su<12>C; X<3>je -<12>C(O)-; a X<2>je<13>C.

U drugom primeru, jedinjenja formule I-B iz ovog pronalaska predstavljena su u Tabeli 1. Stručnjaci u ovoj oblasti će proceniti da jedinjenja ovog pronalaska mogu biti predstavljena u raznim tautomernim oblicima.

Tabela 1

Čvrsti oblici

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje čvrsti oblik jedinjenja formule I-1:

pri čemu je oblik odabran iz grupe, koju sačinjavaju: Jedinjenje I-1• etanol solvat, Jedinjenje I-1• hidrat I, Jedinjenje I-1• hidrat II, Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A, Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik B, Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik C, Jedinjenje I-1• DMSO solvat, Jedinjenje I-1• DMAC solvat, Jedinjenje I-1• aceton solvat i Jedinjenje I-1• izopropanol solvat.

Jedinjenje I-1• etanol solvat

U nekim aspektima ovog izlaganja, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1• etanol solvat. U drugom aspektu ovog izlaganja, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1• etanol solvat. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni oblik Jedinjenje I-1• etanol solvata ima odnos Jedinjenja 1-1 prema etanolu od oko 1:0.72. U drugom aspektu ovog pronalaska, kristalni oblik Jedinjenje I-1• etanol solvata je karakterisan gubitkom težine od oko 5.76% u temperaturnom rasponu od oko 166°C do oko 219°C. U jednom drugom aspektu ovog pronalaska, kristalni Jedinjenje I-1• etanol solvat je karakterisan postojanjem jednog ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2 na približno 17.2, 19.7, 23.8, 24.4 i 29.0 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U ostalim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• etanol solvat je karakterisan time š to poseduje profil difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan onom koji je prikazan na Slici 1a. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1•etanol solvat je karakterisan time što poseduje jedan ili više pikova koji odgovaraju 175.4 ± 0.3 ppm, 138.0 ± 0.3 ppm, 123.1 ± 0.3 ppm, 57.8 ± 0.3 ppm, 44.0 ± 0.3 ppm i 19.5 ± 0.3 ppm u C<13 ssNMR spektru. U>jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1•etanol solvat je karakterisan postojanjem jednog ili više pikova, koji odgovaraju -136.0 ± 0.3 ppm i -151.6 ± 0.3 ppm u F<19>ssNMR spektru.

Jedinjenje I-1• hidrat I

U nekim aspektima ovog pronalaska, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1• hidrat I. U drugom aspektu ovog pronalaska, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1• hidrat I. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni oblik Jedinjenje I-1• hidrata I ima odnos Jedinjenja 1-1 prema H2O od oko 1:4.5. U jednom drugom ostvarenju, kristalni oblik Jedinjenje I-1• hidrata I je karakterisan gubitkom težine od oko 14.56% u temperaturnom rasponu od oko 25°C do oko 100°C. U ostalim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• hidrat I je karakterisan posedovanjem jednog ili više pikova, koji se izražavaju u 2-teta ± 0.2, na približno 6.5, 12.5, 13.7, 18.8 i 26.0 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1• hidrat I je karakterisan posredstvom profila difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan kao onaj koji je prikazan na Slici 1b.

Jedinjenje I-1•hidrat II

U nekim aspektima ovog pronalaska, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1•hidrat II. U drugom aspektu ovog pronalaska, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1•hidrat II. U drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1•hidrat II je karakterisan posredstvom jednog ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2 na približno 10.1, 11.3, 11.9, 20.2 i 25.1 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• hidrat II karakterisan je postojanjem jednog ili više pikova, koji odgovaraju 177.0 ± 0.3 ppm, 158.2 ± 0.3 ppm, 142.9 ± 0.3 ppm, 85.1 ± 0.3 ppm, 58.9 ± 0.3 ppm i 31.9 ± 0.3 ppm u C<13>ssNMR spektru. U jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1• hidrat II je karakterisan posredstvom jednog ili više pikova, koji odgovaraju -138.0 ± 0.3 ppm i -152.7 ± 0.3 ppm u F<19>ssNMR spektru.

Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A

U jednom ostvarenju, čvrsti oblik je Jedinjenja I-1•anhidrovani oblik A. U drugom ostvarenju, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1•anhidrovani oblik A. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A karakterisan je gubitkom težine od oko 0.96 % u temperaturnom rasponu od oko 25°C do oko 265°C. U ostalim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A karakterisan je posredstvom jednog ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2, na oko 6.1, 12.2, 14.5, 22.3 i 31.8 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A karakterisan je posredstvom profila difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan kao onaj koji je prikazan na Slici 1c. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A karakterisan je posredstvom posedovanja jednog ili više pikova, koji odgovaraju 175.9 ± 0.3 ppm, 138.9 ± 0.3 ppm, 74.1 ± 0.3 ppm, 42.8 ± 0.3 ppm i 31.5 ± 0.3 ppm u C<13>ssNMR spektru. U jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A karakterisan je posredstvom posedovanja jednog ili više pikova, koji odgovaraju -136.8 ± 0.3 ppm i -155.7 ± 0.3 ppm u F<19>ssNMR spektru. Jedno ostvarenje opisuje postupak za izradu Jedinjenje I-1• anhidrovanog oblika A, koji uključuje mešanje suspenzije, koja sadrži Jedinjenja I-1• etanol solvat i pogodnog organskog rastvarača. U drugom ostvarenju, pogodni organski rastvarač je tetrahidrofuran. Drugi aspekt pronalaska opisuje postupak za izradu Jedinjenje I-1• anhidrovanog oblika A koji uključuje mešanje suspenzije koja sadrži Jedinjenje I-1•amorfni oblik, izopropanol i vodu. U nekim ostvarenjima, suspenzija se zagreva do temperature između približno 65°C i približno 80°C. U jednom drugom ostvarenju, suspenzija se zagreva do temperature između oko 70°C i oko 75°C. U ostalim ostvarenjima, Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A okarakterisan je kao kristalni oblik Jedinjenja I-1 koji poseduje monoklinski kristalni sistem, P21/ccentrosimetričnu prostornu grupu i sledeće parametre jedinične ćelije:

a = 15.29(3)Å α = 90°

b = 12.17(2)Å β = 107.22(3)°

c = 14.48(3)Å γ = 90°.

Jedinjenje I-1•anhidrovani oblik B

Kako je ovde korišćen, "anhidrovani oblik B" odnosi se na formu THF solvata Jedinjenja I-1. U nekim ostvarenjima, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1•anhidrovani oblik B. U drugom ostvarenju, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1•anhidrovani oblik B. U jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1•anhidrovani oblik B karakterisan je gubitkom težine od oko 2.5% u temperaturnom rasponu od oko 25°C do oko 175°C. U ostalim ostvarenjima, Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik B karakterisan je posredstvom posedovanja jednog ili više pikova, koji su izraženi u 2-teta ± 0.2, na približno 7.2, 8.3, 12.9, 19.5 i 26.6 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik B karakterisan je posedovanjem profila difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan kao onaj koji je prikazan na Slici 1d. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1•anhidrovani oblik B karakterisan je posredstvom posedovanja jednog ili više pikova, koji odgovaraju 173.4 ± 0.3 ppm, 164.5 ± 0.3 ppm, 133.5 ± 0.3 ppm, 130.8 ± 0.3 ppm, 67.7 ± 0.3 ppm, 45.3 ± 0.3 ppm i 25.9 ± 0.3 ppm u C<13>ssNMR spektru. U jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik B karakterisan je posredstvom posedovanja jednog ili više pikova, koji odgovaraju -138.0 ± 0.3 ppm i -153.5 ± 0.3 ppm u F<19>ssNMR spektru.

Jedinjenja I-1• anhidrovani oblik C

U nekim ostvarenjima, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik C. U drugom ostvarenju, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik C. U drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik C karakterisan je posredstvom jednog ili više pikova, koji su izraženi u 2-teta ± 0.2, na približno 6.8, 13.4, 15.9, 30.9 i 32.9 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik C karakterisan je posedovanjem profila difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan kao onaj koji je prikazan na Slici 1e. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1•anhidrovani oblik C karakterisan je posredstvom posedovanja jednog ili više pikova, koji odgovaraju 175.2 ± 0.3 ppm, 142.5 ± 0.3 ppm, 129.6 ± 0.3 ppm, 73.5 ± 0.3 ppm, 54.0 ± 0.3 ppm i 46.7 ± 0.3 ppm u C<13>ssNMR spektru. U jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1•anhidrovani oblik C karakterisan je posredstvom posedovanja jednog ili više pikova, koji odgovaraju -131.2 ± 0.3 ppm i -150.7 ± 0.3 ppm u F<19>ssNMR spektru.

Jedinjenje I-1•amorfni oblik

U nekim ostvarenjima, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1•amorfni oblik. U drugom ostvarenju, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1•amorfni oblik. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• amorfni oblik je karakterisan posredstvom posedovanja jednog ili više pikova koji odgovaraju 173.8 ± 0.3 ppm, 144.2 ± 0.3 ppm, 87.5 ± 0.3 ppm, 45.6 ± 0.3 ppm i 29.5 ± 0.3 ppm u C<13>ssNMR spektru. U jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1• amorfni oblik karakterisan je posredstvom posedovanja jednog ili više pikova, koji odgovaraju -137.7 ± 0.3 ppm i - 153.1 ± 0.3 ppm u F<19>ssNMR spektru.

Jedinjenja I-1•DMSO solvat

U jednom ostvarenju, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1• DMSO solvat. U drugom ostvarenju, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1• DMSO solvat. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• DMSO solvat ima odnos Jedinjenja I-1• prema DMSO od oko 1:1. U jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1• DMSO solvat karakterisan je gubitkom težine od oko 12.44% u temperaturnom rasponu od oko 146°C do oko 156°C. U nekim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• DMSO solvat karakterisan je posredstvom jednog ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2, na oko 8.9, 14.8, 16.5, 18.6, 20.9, 22.2 i 23.4 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U drugim ostvarenjima, Jedinjenje I-1• DMSO solvat karakterisan je posedovanjem profila difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan kao onaj koji je prikazan na Slici 1g.

Jedinjenja I-1•DMAC solvat

U nekim ostvarenjima, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1•DMAC solvat. U drugom ostvarenju, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1• DMAC solvat. U drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• DMAC solvat ima odnos Jedinjenja I-1 prema DMAC-u od oko 1:1.3. U jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1• DMAC solvat karakterisan je gubitkom težine od približno 17.76% u temperaturnom rasponu od oko 85°C do oko 100°C. U nekim drugim ostvarenjima, Jedinjenje I-1• DMAC solvat karakterisan je posredstvom jednog ili više pikova, koji su izraženi u 2-teta ± 0.2, na približno 6.0, 15.5, 17.7, 18.1, 20.4 i 26.6 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, koji je dobijen korišćenjem Cu K alfa zračenja. U nekim ostvarenjima, Jedinjenje I-1• DMAC solvat karakterisan je posedovanjem profila difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan kao onaj koji je prikazan na Slici 1h.

Jedinjenja I-1•aceton solvat

U jednom ili više ostvarenja, čvrsti oblik je Jedinjenja I-1• aceton solvat. U drugom ostvarenju, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1•aceton solvat. U jednom drugom ostvarenju, kristalni Jedinjenje I-1• aceton solvat ima odnos jedinjenja I-1 prema acetonu od približno 1:0.44. U jednom drugom ostvarenju, Jedinjenje I-1• aceton solvat karakterisan je gubitkom težine od približno 4.55% u temperaturnom rasponu od oko 124°C do približno 151°C. U nekim ostvarenjima, Jedinjenje I-1• aceton solvat karakterisan je posredstvom jednog ili više pikova, koji su izraženi u 2-teta ± 0.2, na približno 8.9, 15.5, 15.8, 16.7, 22.3, 25.7 i 29.0 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U drugim ostvarenjima, Jedinjenje I-1• aceton solvat karakterisan je posedovanjem profila difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan kao onaj koji je prikazan na Slici 1i.

Jedinjenja I-1•izopropanol solvat

U jednom ostvarenju, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1•izopropanol solvat. U drugom ostvarenju, čvrsti oblik je kristalni Jedinjenje I-1•izopropanol solvat. U nekim drugim ostvarenjima, kristalni Jedinjenje I-1• izopropanol solvat ima odnos Jedinjenja I-1 prema izopropanolu od približno 1:0.35. U jednom drugom ostvarenju, Jedinjenje I-1• izopropanol solvat karakterisan je gubitkom težine od oko 3.76% u temperaturnom rasponu od oko 136°C do oko 180°C. U nekim ostvarenjima, Jedinjenje I-1•izopropanol solvat karakterisan je posredstvom jednog ili više pikova, koji su izraženi u 2-teta ± 0.2, na približno 6.9, 17.1, 17.2, 19.1, 19.6, 23.7, 24.4 i 28.9 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U drugom ostvarenju, Jedinjenje I-1•izopropanol solvat karakterisan je posedovanjem profila difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan kao onaj koji je prikazan na Slici 1j.

Formulacija

Neka ostvarenja, koja su ovde izložena, uopšteno se odnose na kompoziciju koja može uključiiti efektivnu količinu Jedinjenja I-1, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; i jedan ili više ekscipijenasa. Smatra se da je Jedinjenje I-1 inhibitor ATR, a opisano je u WO 2014/089379.

Jedinjenje I-1 i Oblik A mogu postojati u slobodnoj formi ili u vidu soli. Ove soli su farmaceutski prihvatljive i mogu biti od koristi pri primeni Jedinjenja I-1 ili Oblika A za medicinske potrebe. Soli koje nisu farmaceutski prihvatljive mogu biti korisne za proizvodnju, izolovanje, prečišćavanje i/ili razdvajanje stereoizomernih oblika Jedinjenja I-1, Oblika A i/ili jednog ili više njihovih intermedijera.

Kako je ovde korišćen, izraz "farmaceutski prihvatljiva so" odnosi se na so jedinjenja, koja je, u okviru racionalne medicinske procene, pogodna za korišćenje kod ljudi i nižih životinja, bez nepogodnih sporednih efekata, kao š to su, toksičnost, iritacija, alergijski odgovor i slični efekti, a u srazmeri je sa razumnim odnosom korist/rizik. Mogu se koristiti razne farmaceutski prihvatljive soli. Na primer, one soli koje su prikazane u S. M. Berge et al., J. Pharmaceutical Sciences, 1977, 66, 1-19. Farmaceutski prihvatljive soli, ovde opisanih, jedinjenja uključuju soli koje su dobijene iz pogodnih neorganskih i organskih kiselina i baza. So jedinjenja, opisanog ovde (na primer, Jedinjenja I-1), može se pripremiti in situ, tokom završne izolacije i prečišćavanja jedinjenja.

Kako je ovde opisano, Jedinjenje I-1 može postojati u različitim polimorfnim oblicima (t.j. "čvrstim oblicima"). Polimorfizam je sposobnost jedinjenja da postoji u vidu više od jednog zasebnog kristalnog ili "polimorfnog" speciesa, pri čemu svaki species ima različiti raspored molekula u kristalnoj rešetki. Svaki zasebni kristalni species je "polimorf." Svaki polimorf ima istovetnu hemijsku formulu, ali može ispoljavati različitu fizičku karakteristiku(karakteristike), kao posledicu različitog rasporeda molekula u kristalnoj rešetki. Polimorfi se mogu okarakterisati posredstvom analitičkih postupaka, kao što su: profili difrakcije X-zraka praška (XRPD), termogravimetrijska analiza (TGA), diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (DSC), tačka topljenja i/ili druge tehnike, poznate u struci.

Oblik A, koji je ovde opisan, može biti u čistom obliku, ili u mešavini sa drugim materijalima. Primeri drugih materijala uključuju, na primer, druge oblike Jedinjenja I-1 (kao što su amorfni oblici, drugi polimorfni oblici, solvati i hidrati); ostale dijastereomere Jedinjenja I-1; i/ili druge materijale pored Jedinjenja I-1.

Sledstveno tome, u nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati efektivnu količinu č istog Oblika A. Kako je ovde korišćen, izraz "čisti" Oblik A znači preko 95% (tež/tež) (pri čemu tež/tež jeste težina Oblika A/težina Jedinjenja I-1 (pri čemu je težina Jedinjenja I-1 težina Oblika A težina svih drugih oblika Jedinjenja I-1)), na primer, preko 98% (tež/tež), preko 99% (tež/tež %), preko 99.5% (tež/tež %) ili preko 99.9% (tež/tež %). U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati efektivnu količinu Oblika A u količini od najmanje 95% (tež/tež %), najmanje 97% (tež/tež %) ili najmanje 99% (tež/tež %), bez prisustva bilo kojih drugih dijastereomera Jedinjenja I-1. U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati efektivnu količinu Oblika A u količini od najmanje 95% (tež/tež %), najmanje 97% (tež/tež %) ili najmanje 99% (tež/tež %), bez prisustva bilo kakvih drugih polimorfnih i amorfnih oblika Jedinjenja I-1.

U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati Oblik A sa jednim ili više ostalih oblika Jedinjenja I-1. Ostali oblici Jedinjenja I-1 uključuju, na primer, hidrate, solvate, amorfne oblike, druge polimorfne oblike ili njihove kombinacije.

U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A (ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja) u rasponu od količina u tragovima (0.1%) do količine od 100% (tež/tež %) u odnosu na ukupnu težinu kompozicije. U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati manje od oko 50% Jedinjenja I-1 ili Oblika A u odnosu na ukupnu težinu kompozicije (pri čemu ukupna težina uključuje težinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A). Na primer, kompozicija može sadržavati količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A u rasponu, koji je odabran od: 0.1% - 0.5%, 0.1% - 1%, 0.1% - 2%, 0.1% - 5%, 0.1% - 10%, 0.1% - 20%, 0.1% - 30%, 0.1% - 40% i 0.1% - < 50% (tež/tež %) u odnosu na ukupnu težinu kompozicije (pri čemu ukupna težina uključuje težinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A). U ostalim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A, koja je jednaka ili veća od oko 50% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije (pri čemu ukupna težina uključuje težinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A). Na primer, kompozicija može sadržavati najmanje 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95%, 97%, 98%, 99%, 99.5% ili 99.9% (tež/tež) Jedinjenja I-1 ili Oblika A, u odnosu na ukupnu težinu kompozicije (pri čemu ukupna težina uključuje težinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A). U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A u rasponu od oko 1 tež% do oko 50 tež%; oko 5 tež% do oko 40 tež%, oko 5 tež% do oko 25 tež% ili oko 5 tež% do oko 15 tež% Jedinjenja I-1 ili Oblika A u odnosu na ukupnu težinu kompozicije (pri čemu ukupna težina uključuje težinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A).

Kako je ovde korišćen, "ekscipijens" je ovde upotrebljen u svom uobičajenom značenju, kakvo se podrazumeva od strane stručnjaka u ovoj oblasti, i obuhvata jednu ili više inertnih supstanci, koje su uključene u kompoziciju, da bi, bez ograničavanja, obezbedile kompoziciji masu, konzistenciju, stabilnost, sposobnost vezivanja, lubrikaciju, sposobnost dezintegrisanja, itd.. Primeri ekscipijenasa uključuju punjače, vezujuća sredstva, sredstva za dezintegrisanje, sredstva za vlaženje, lubrikante, sredstva za klizanje, humektante i sredstva za apsorpciju.

U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati Jedinjenje I-1 ili Oblik A i jednu ili više drugih komponenti, koje su odabrane od jednog ili više punjača, jednog ili više vezujućih sredstava, jednog ili više sredstava za dezintegrisanje, jednog ili više sredstava za vlaženje i jednog ili više lubrikanata. U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu jednog ili više punjača u rasponu od oko 10 tež% do oko 95 tež%; oko 25 tež% do oko 90 tež%; oko 50 tež% do oko 90 tež%; ili oko 70 tež% do oko 90 tež% jednog ili više punjača u odnosu na ukupnu težinu kompozicije (pri čemu ukupna težina uključuje težinu jednog ili više punjača). U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu jednog ili više lubrikanata u rasponu od oko 0.1 tež% do oko 10 tež%, oko 0.5 tež% do oko 7 tež% ili oko 1 tež% do oko 5 tež% jednog ili više lubrikanata prema ukupnoj težini kompozicije (pri čemu ukupna težina uključuje težinu jednog ili više lubrikanata). U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu jednog ili više sredstava za dezintegrisanje u rasponu od oko 1 tež% do oko 15 tež%, oko 1 tež% do oko 10 tež% ili oko 1 tež% do oko 7 tež% jednog ili više sredstava za dezintegrisanje prema ukupnoj težini kompozicije (pri čemu ukupna težina uključuje težinu jednog ili više sredstava za dezintegrisanje).

Vlažeća sredstva, sredstva za vezivanje, sredstva za dezintegrisanje, lubrikanti i punjači, koji su pogodni za uključivanje u kompoziciju, mogu biti kompatibilni sa sastojcima kompozicije, tako da oni, na primer, suštinski ne redukuju hemijsku stabilnost akivnog farmaceutskog sastojka(sastojaka).

Naziv "vlažeće sredstvo" je ovde korišćen u svom uobičajenom značenju, kakvo se podrazumeva od strane stručnjaka u ovoj oblasti, i obuhvata surfaktante, kao š to su ne-jonski surfaktanti i anjonski surfaktanti. Vlažeća sredstva mogu povećati solubilnost kompozicije. Primerni surfaktanti uključuju natrijum lauril sulfat (SLS), polioksietilen sorbitan masne kiseline (npr., TWEEN™), sorbitan estre masnih kiselina (npr., Spans®), natrijum dodecilbenzen sulfonat (SDBS), dioktil natrijum sulfosukcinat (Docusate), natrijumovu so dioksiholne kiseline (DOSS), sorbitan monostearat, sorbitan tristearat, natrijum N-lauroilsarkozin, natrijum oleat, natrijum miristat, natrijum stearat, natrijum palmitat, Gelucire 44/14, etilendiamin tetrasirćetnu kiselinu (EDTA), Vitamin E d-alfa tokoferil polietilen glikol 1000 sukcinat (TPGS), lecitin, MT 677-692, mononatrijum monohidrat glutanske kiseline, Labrasol, PEG 8 kaprilne/kaprične gliceride, transkutol, dietilen glikol monoetil etar, Solutol HS-15, polietilen glikol/hidroksistearat, tauroholnu kiselinu, kopolimere polioksipropilena i polioksietilena (npr., poloksameri, koji su takođe poznati i komercijalno raspoloživi pod imenom Pluronics®, kao š to je, Pluronic® L61, Pluronic® F68, Pluronic® F108 i Pluronic® F127), zasićene poliglikolizovane gliceride (Gelucirs®), dokusat natrijum, polioksietilen sorbitan estre masnih kiselina, polioksietilen 20 stearil etre, polioksietilen alkil etre, polioksietilen derivate ricinusovog ulja, pegilovana hidrogenizovana ricinusova ulja, sorbitan estre masnih kiselina, Vitamin E ili tokol derivate, vitamin E TPGS, tokoferil estre, lecitin, fosfolipide i njihove derivate, stearinsku kiselinu, oleinsku kiselinu, oleinski alkohol, cetil alkohol, mono i di-gliceride, propilen glikol estre masnih kiselina, glicerol estre masnih kiselina, etilen glikol palmitostearat, polioksilgliceride, propilen glikol monokaprilat, propilen glikol monolaurat, poligliceril oleat i bilo koje njihove kombinacije.

Natrijum lauril sulfat je anjonski surfaktant; a kopolimeri polioksipropilena i polioksietilena su nejonski surfaktanti. Specifični primeri kopolimera polioksipropilena i polioksietilena uključuju poloksamere, kao što je poloksamer sa molekulskom masom polioksipropilena od 1,800 g/mol i 80%-tnim sadržajem polioksietilena (npr., poloksamer 188).

Naziv "vezujuće sredstvo" ovde je korišćen u svom uobičajenom značenju, kakvo se podrazumeva od strane stručnjaka u ovoj oblasti, i obuhvata sredstva koja se koriste dok se izrađuju granule aktivnog sastojka (na primer, Jedinjenja I-1 ili Oblika A), pri čemu vezujuće sredstvo drži aktivni sastojak zajedno sa jednim ili više inaktivnih sredstava. Primeri vezujućih sredstava uključuju: polivinil pirolidone (PVP-i), preželatinizovani skrob, skrob, mikrokristalnu celulozu, modifikovanu celulozu (npr., hidroksil propil metil celuloza (HPMC), hidroksipropil celuloza (HPC) i hidroksi etil celuloza (HEC)) i bilo koju njihovu kombinaciju. PVP-i se uobičajeno karakterišu preko "K-vrednosti", koja je mera viskoznosti polimerne kompozicije. PVP-i se mogu komercijalno nabaviti (npr., Tokyo Chemical Industry Co., Ltd.), pod trgovačkimimenom Povidone<®>K12, Povidone<®>K17, Povidone<®>K25, Povidone<®>K30, Povidone<®>K60 i Povidone<®>K90. Specifični primeri PVP-a uključuje rastvorljivi sprej suvog PVP-a. PVP-i mogu imati prosečnu molekulsku težinu od 3,000 daltona do 4,000 daltona, kao što je Povidone® K12 koji ima srednju molekulsku težinu od 4,000 daltona. PVP može biti korišćen u vlažnom ili u suvom stanju.

Naziv "punjač" (ili "razblaživač") ovde se koristi u svom uobičajenom značenju, kakvo se podrazumeva od strane stručnjaka u ovoj oblasti, i obuhvata mikrokristalne celuloze (npr., Avicel® PH 101), laktoze, sorbitole, celuoze, kalcijum fosfate, skrobove, šećere (npr., manitol, saharoza ili slični š ećeri), dekstrozu, maltodekstrin, sorbitol, ksilitol, praškastu celulozu, silifikovanu mikrokristalnu celulozu, metilcelulozu, etilcelulozu, hidroksietilcelulozu, metilhidroksietilcelulozu, preželatinizovani skrob, dibazni kalcijum fosfat, kalcijum sulfat, kalcijum karbonat i bilo koju njihovu kombinaciju. Specifični primeri punjača uključuju mikrokristalne celuloze i laktoze. Specifični primeri mikrokristalnih celuloza uključuju komercijalno raspoložive Avicel® serije, kao š to su mikrokristalne celuloze, koje imaju veličinu čestice od 200 mesh-a preko 70% i veličinu čestice od 65 mesh-a manje od 10% (npr., Avicel® PH 101). Specifični primer laktoze je laktoza monohidrat.

Izraz "dezintegrišuće sredstvo" ovde je korišćen u svom uobičajenom značenju, kakvo se podrazumeva od strane stručnjaka u ovoj oblasti, i može pojačati disperziju kompozicije. Primeri dezintegrišućih sredstava uključuju: kroskarmeloza natrijum, skrob (npr., kukuruzni skrob, krompirov skrob), natrijum skrob glikolat, krospovidon, mikrokristalnu celulozu, natrijum alginat, kalcijum alginat, alginsku kiselinu, preželatinizovani skrob, celulozu i njene derivate, karboksimetilcelulozu kalcijum, karboksimetilceluloza natrijum, polisaharid soje, guar gumu, jon izmenjivačke smole, šumeći sistem, baziran na prehrambenim kiselinama i komponenti alkalnog karbonata, natrijum biarbonat i bilo koje njihove kombinacije. Specifični primeri dezintegrišućih sredstava uključuju kroskarmeloza natrijum (npr., Ac-Di-Sol®) i natrijum skrob glikolat.

Izraz "lubrikant" ovde je korišćen u svom uobičajenom značenju, kakvo se podrazumeva od strane stručnjaka u ovoj oblasti, i može poboljšati kompresiju i izbacivanje kompozicije, npr., kroz kalup presu. Primeri lubrikanata uključuju magnezijum stearat, stearinsku kiselinu (stearin), hidrogenizovana ulja, natrijum stearil fumarat, natrijum lauril sulfat, talk, masnu kiselinu, kalcijum stearat, natrijum stearat, gliceril monostearat, masni alkohol, estar masnih kiselina, gliceril behenat, mineralno ulje, biljno ulje, leucin, natrijum benzoat i bilo koju njihovu kombinaciju. Specifični primer lubrikanta je natrijum stearil fumarat.

Stručnjaci u ovoj oblasti podrazumevaju da specifično jedinjenje, koje je opisano kao vlažeće sredstvo, vezujuće sredstvo, punjač, dezintegrišuće sredstvo i lubrikant, može poslužiti za jednu ili više svrha. Na primer, mikrokristalna celuloza se može koristiti kao dezintegrišuće sredstvo i kao punjač.

U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A u rasponu od oko 5 tež% do oko 50 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije; i količinu jednog ili više punjača u rasponu od oko 10 tež% do oko 90 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije. U drugim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A u rasponu od oko 5 tež% do oko 50 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije; količinu jednog ili više punjača u rasponu od oko 10 tež% do oko 90 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije; i količinu jednog ili više dezintegrišućih sredstava u rasponu od oko 1 tež% do oko 15 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije. U nekim drugim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A u rasponu od oko 5 tež% do oko 50 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije; količinu jednog ili više punjača u rasponu od oko 10 tež% do oko 90 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije; količinu jednog ili više dezintegrišućih sredstava u rasponu od oko 1 tež% do oko 15 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije i količinu jednog ili više lubrikanata u rasponu od oko 0.1 tež% do oko 10 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije.

U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A u rasponu od oko 5 tež% do oko 20 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije; količinu jednog ili više lubrikanata u rasponu od oko 1 tež% do oko 5 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije; količinu jednog ili više dezintegrišućih sredstava u rasponu od oko 1 tež% do oko 10 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije i količinu jednog ili više punjača u rasponu od oko 70 tež% do oko 90 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije. U drugim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A u rasponu od oko 5 tež% do oko 15 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije; količinu jednog ili više lubrikanata u rasponu od oko 1 tež% do oko 5 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije; količinu jednog ili više dezintegrišućih sredstava u rasponu od oko 1 tež% do oko 5 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije i količinu jednog ili više punjača u rasponu od oko 70 tež% do oko 90 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije.

U nekim ostvarenjima, kompozicija može sadržavati količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A od oko 10 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije, količinu monohidrata laktoze od oko 28 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije, količinu Avicel-a PH-101 (mikrokristalna celuloza) od oko 55 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije, količinu Ac-Di-Sol-a (kroskarmeloza natrijum) od oko 5 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije i količinu natrijum stearil fumarata od oko 3 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije.

U nekim ostvarenjima, kompozicija može dalje sadržavati jedan ili više sredstava za klizanje (ili "pomagača protoka"). Sredstvo za klizanje pojačava karakteristike protoka kompozicije smanjivanjem trenja i kohezije između č estica. Primeri sredstava za klizanje uključuju koloidni silikon dioksid, talk i bilo koju njihovu kombinaciju. Specifični primer sredstva za klizanje je amorfni, koloidni silikon dioksid koji ima srednju veličinu č estica od 0.2 - 0.3 mikrona, kao š to je Cab-O-Sil® M5P. Količina sredstva za klizanje može varirati. Na primer, količina sredstva(sredstava) za klizanje može biti u rasponu od oko 0.1 tež% do oko 3 tež%, ili oko 0.1 tež% do oko 1 tež% u odnosu na ukupnu težinu kompozicije (pri čemu ukupna težina uključuje težinu jednog ili više sredstava za klizanje).

U nekim ostvarenjima, kompozicija, koja je ovde opisana, može dalje sadržavati omotač.

U nekim ostvarenjima, kompozicija, koja je ovde opisana, može biti u čvrstom doznom obliku, na primer, tablete.

Neka ostvarenja, koja su ovde opisana, odnose se na postupak izrade, ovde opisane, kompozicije. U nekim ostvarenjima, postupak može uključiti obezbeđivanje mešavine koja sadrži Jedinjenje I-1 ili Oblik A i jedan ili više punjača, da bi se obrazovala kompozicija. U drugim ostvarenjima, postupak može uključiti obezbeđivanje mešavine koja sadrži Jedinjenje I-1 ili Oblik A, lubrikans, sredstvo za dezintegrisanje i punjač, da bi se obrazovala kompozicija. Primeri, uključujući specifične primere, lubrikanasa, sredstava za dezintegrisanje i punjača, ovde su opisani svaki nezavisno.

U nekim ostvarenjima, postupak može uključiti sjedinjavanje Jedinjenja I-1 ili Oblika A i jednog ili više prvih ekscipijenasa, da bi se obrazovala mešavina; i sjedinjavanje mešavine (koja sadrži Jedinjenje I-1 ili Oblik A i jedan ili više prvih ekscipijenasa) sa jednim ili više drugih ekscipijenasa. U nekim ostvarenjima, prvi ekscipijens može uključivati jedan ili više sledećih: jedan ili više punjača, jedan ili više sredstava za dezintegrisanje i jedan ili više lubrikanasa. U nekim ostvarenjima, drugi ekscipijens može uključiti jedan ili više od sledećih: jedan ili više sredstava za dezintegrisanje i jedan ili više lubrikanasa.

U drugim ostvarenjima, postupak izrade kompozicije, koja je ovde opisana, može uključiti: i) sjedinjavanje Jedinjenja I-1 ili Oblika A sa jednim ili više prvih ekscipijenasa, koji mogu uključivati jedan ili više punjača, jedno ili više sredstava za dezintegrisanje i jedan ili više lubrikanasa, i ii) sjedinjavanje mešavine pod i) sa jednim ili više drugih ekscipijenasa koji mogu uključivati jedan ili više sredstava za dezintegrisanje i jedan ili više lubrikanasa, da bi se obrazovala kompozicija. U nekim ostvarenjima, jedan ili više prvih ekscipijenasa može uključivati količinu jednog ili više punjača u rasponu od oko 70 tež% do oko 90 tež%, količinu jednog ili više sredstava za dezintegrisanje u rasponu od oko 1 tež% do oko 15 tež% i količinu jednog ili više lubrikanasa u rasponu od oko 1 tež% do oko 5 tež%, pri čemu je svaki procenat u odnosu na ukupnu težinu kompozicije, a drugi ekscipijens može uključiti količinu jednog ili više lubrikanasa u rasponu od oko 0.5 tež% do oko 5 tež% i količinu jednog ili više sredstava za dezintegrisanje u rasponu od oko 0.5 tež% do oko 5 tež%, svaki u odnosu na ukupnu težinu kompozicije.

U nekim ostvarenjima, postupak izrade, ovde opisane, kompozicije, može uključiti: i) obezbeđivanje granula Jedinjenja I-1 ili Oblika A, posredstvom sjedinjavanja Jedinjenja I-1 ili Oblika A sa prvim ekscipijensima, koji mogu uključiti jedan ili više punjača, jedno ili više sredstava za dezintegrisanje i jedan ili više lubrikanasa; i ii) mešanje granula Jedinjenja I-1 ili Oblika A, koje su dobijene postupkom pod i), sa drugim ekscipijensima, koji mogu uključiti jedan ili više sredstava za dezintegrisanje i jedan ili više lubrikanasa i opciono jedan ili više punjača, da bi se obrazovala kompozicija. U nekim ostvarenjima, prvi ekscipijens može uključiti količinu jednog ili više punjača u rasponu od oko 70 tež% do oko 90 tež%, količinu jednog ili više sredstava za dezintegrisanje u rasponu od oko 0.5 tež% do oko 5 tež% i količinu prvog lubrikansa u rasponu od oko 1% do oko 5%, svaki u odnosu na ukupnu težinu kompozicije; a drugi ekscipijens može uključiti količinu jednog ili više drugih lubrikanasa u rasponu od oko 0.5 tež% do oko 5 tež% i količinu jednog ili više sredstava za dezintegrisanje u rasponu od oko 0.5 tež% do oko 5 tež%, svaki u odnosu na ukupnu težinu kompozicije. Primeri, uključujući specifične primere, pogodnih lubrikanasa, sredstava za dezintegrisanje i punjača, opisani su ovde.

U nekim ostvarenjima, postupak izrade kompozicije, koja je ovde opisana, može uključiti propuštanje Jedinjenja I-1 ili Oblika A kroz sito; mešanje granula Jedinjenja I-1 ili Oblika A sa jednim ili više punjača, jednim ili više sredstava za dezintegrisanje i jednim ili više lubrikanasa; i mešanje dobijenih granula sa jednim ili više sredstava za dezintegrisanje i jednim ili više lubrikanasa.

U nekim ostvarenjima, postupak izrade, ovde opisane kompozicije, ovde može uključiti kompresovanje granula koje sadrže Jedinjenje I-1 ili Oblik A posredstvom mašine za kompresovanje tableta, da bi se obrazovala tebleta koja sadrži Jedinjenje I-1 ili Oblik A.

U nekim ostvarenjima, tableta, koja može sadržavati Jedinjenje I-1 ili Oblik A (na primer, tablete, dobijene nakon kompresovanja tablete) može biti presvučena filmom.

Ovde opisane kompozicije mogu dalje sadržavati jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, koji se razlikuju od onih koji su prethodno opisani. Kako je ovde korišćen, izraz "farmaceutski prihvatljiv" znači da je inertan, bez neopravdanog inhibiranja biološke aktivnosti jedinjenja. Farmaceutski prihvatljivi nosači bi trebalo da budu biokompatibilni, npr., netoksični, ne-inflamatorni, ne-imunogeni ili lišeni mogućnosti izazivanja drugih nepoželjnih reakcija ili sporednih dejstava nakon primene ispitaniku. Pored toga, za ugradnju prethodno pomenutih jednog ili više farmaceutski prihvatljivih nosača mogu se koristiti standardne tehnike farmaceutskog formulisanja.

Neki primeri materijala, koji mogu poslužiti kao farmaceutski prihvatljivi nosači uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, izmenjivače jona; glinicu; aluminijum stearat; lecitin; serumske proteine (kao što je humani serumski albumin); puferske supstance (kao što su fosfati ili glicin); parcijalne gliceridne mešavine zasićenih biljnih masnih kiselina; vodu; soli ili elektrolite (kao što je protamin sulfat, dinatrijum hidrogen fosfat, kalijum hidrogen fosfat, natrijum hlorid ili soli cinka); koloidnu siliku; magnezijum trisilikat; poliakrilate; voskove; polietilen-polioksipropilenblok polimere; metilcelulozu; hidroksipropil metilcelulozu; vunenu mast; šećere, kao š to je glukoza; celulozu i njene derivate, kao što je natrijum karboksimetil celuloza, etil celuloza i celulozni acetat; praškasti tragakant; slad; želatin; talk; ekscipijense, kao što su kakao puter i voskovi za supozitorije; ulja, kao što je kikirikijevo ulje, pamučno ulje, suncokretovo ulje, susamovo ulje, maslinovo ulje, kukuruzno ulje i sojino ulje; glikole, kao što je propilen glikol ili polietilen glikol; estre, kao što je etil oleat i etil laurat; agar; puferišuća sredstva, kao što je magnezijum hidroksid i aluminijum hidroksid; alginsku kiselinu; vodu bez pirogena; izotonični slani rastvor; Ringerov rastvor; etil alkohol; fosfatne puferske rastvore; druge ne-toksične kompatibilne lubrikanse; sredstva za bojanje; sredstva za oslobađanje; zaslađivače; sredstva za ukus; sredstva za miris; konzervanse; sorbente i antioksidanse koji takođe mogu biti prisutni u kompoziciji, u skladu sa procenom stručnjaka za formulisanje.

Neka ostvarenja, koja su ovde opisana, odnose se na jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje u inhibiranju ili redukovanju aktivnosti ATR-a kod ispitanika, koje može uključiti primenu ispitaniku ovde opisane kompozicije, koja sadrži efektivnu količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja.

Druga ostvarenja, koja su ovde opisana, odnose se na jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje u lečenju raka kod ispitanika, koje može uključiti primenu ispitaniku ovde opisane kompozicije koja sadrži efektivnu količinu Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja.

Neka druga ostvarenja koja su ovde opisana, odnose se na korišćenje ovde opisane kompozicije, koja sadrži efektivnu količinu Jedinjenja 1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja, u proizvodnji leka za lečenje raka.

U nekim ostvarenjima, suštinski sva količina po težini Jedinjenja I-1 u, ovde opisanoj, kompoziciji, može biti Oblik A.

U nekim ostvarenjima, najmanje 90% po težini Jedinjenja I-1 u kompoziciji, koja je ovde opisana, može biti Oblik A.

U nekim ostvarenjima, najmanje 95% po težini Jedinjenja I-1 u kompoziciji, koja je ovde opisana, može biti Oblik A.

U nekim ostvarenjima, najmanje 98% po težini Jedinjenja I-1 u kompoziciji, koja je ovde opisana, može biti Oblik A.

U nekim ostvarenjima, najmanje 99% po težini Jedinjenja I-1 u kompoziciji, koja je ovde opisana, može biti Oblik A.

Ovde opisane kompozicije mogu se primenjivati ljudima i životinjama oralno, rektalno, parenteralno, intracisternalno, intravaginalno, intraperitonealno, topikalno (kao na primer posredstvom prašaka, masti ili kapi), bukalno, u vidu oralnog ili nazalnog spreja, ili na sličan način. Izraz "parenteralno", kako je ovde korišćen, uključuje, ali bez ograničavanja na njih, subkutane, intravenske, intramuskularne, intra-artikularne, intra-sinovijalne, intrasternalne, intratekalne, intrahepatične, intralezionalne i intrakranijalne injekcione ili infuzione tehnike. U nekim ostvarenjima, ovde opisana kompozicija može se primenjivati oralno, intraperitonealno i/ili intravenski.

Bilo koji oralno prihvatljivi oblik dozaže uključuje, ali ne ograničavajući se na njih, kapsule, tablete, vodene suspenzije ili rastvore. U slučaju tablete, pogodni nosači, koji su korišćeni, uključuju, ali bez ograničavanju na njih, laktozu i kukuruzni skrob. Mogu se dodati sredstva za lubrikaciju, kao š to je magnezijum stearat i/ili vlažeća sredstva. Kada se koriste vodene suspenzije, aktivni sastojak se može sjediniti sa sredstvima za emulgovanje i/ili suspendovanje. Ukoliko je to poželjno, mogu se uključiti sredstva za zaslađivanje, ukus, boju i/ili miris.

Tečni oblici dozaže za oralnu primenu uključuju, ali bez ograničavanja na njih, farmaceutski prihvatljive emulzije, mikroemulzije, rastvore, suspenzije, sirupe i eliksire. Pored aktivnog jedinjenja, tečni dozni oblici mogu sadržavati inertne ekscipijense, na primer, vodu ili druge rastvarače, solubilizirajuća sredstva i emulgatore, kao što su etil alkohol, izopropil alkohol, etil karbonat, etil acetat, benzil alkohol, benzil benzoat, propilen glikol, 1,3-butilen glikol, dimetilformamid, ulja (kao što su pamučno, kikirikijevo, kukuruzno ulje, ulje klica, maslinovo ulje, ricinusovo ulje i susamovo ulje), glicerol, tetrahidrofurfuril alkohol, polietilen glikole i masnokiselinske estre sorbitana i njihove mešavine.

Čvrsti dozni oblici za oralnu primenu uključuju kapsule (na primer, želatinske kapsule mekog i tvrdog punjenja), tablete, pilule, praškove i granule. U takvim čvrstim oblicima dozaže, aktivno jedinjenje se može pomešati sa najmanje jednim inertnim, farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom ili nosačem, kao što je natrijum citrat ili dikalcijum fosfat i/ili a) punjačima, kao što su skrobovi, laktoza, mlečni šećer, saharoza, glukoza, manitol i silicijumova kiselina, b) vezujućim sredstvima, kao što su, na primer, karboksimetilceluloza, alginati, želatin, polivinil pirolidon, saharoza i akacija, c) humektantima, kao što je glicerol, d) sredstvima za dezintegrisanje, kao što su agar, kalcijum karbonat, skrob krompira ili tapioke, alginska kiselina, određeni silikati i natrijum karbonat, e) sredstvima za usporavanje rastvora, kao što je parafin, f) sredstvima za ubrzavanje apsorpcije, kao što su kvaternarna amonijumska jedinjenja, g) sredstvima za vlaženje, kao š to su, na primer, cetil alkohol i glicerol monostearat, h) apsorbantima, kao što su kaolin i bentonitna glina, i i) lubrikansima, kao š to su talk, kalcijum stearat, magnezijum stearat, čvrsti polietilen glikoli, natrijum lauril sulfat i njihove mešavine. U slučaju kapsula, tableta i pilula, dozni oblik može, takođe, da uključi sredstvo za puferisanje.

Čvrsti dozni oblici tableta, dražeja, kapsula, pilula i granula mogu se izraditi sa omotačima i ljuskama, kao što su crevni omotači i drugi omotači, poznati u oblasti farmaceutskih formulacija. Oni opciono mogu sadržavati sredstva za zatamnjivanje i isto tako mogu biti deo kompozicije, iz koje se aktivni sastojak(sastojci) oslobađaju samo, ili prvenstveno, u određenom delu crevnog trakta, opciono, na odloženi način. Primeri složenih kompozicija koje se mogu koristiti uključuju polimerne supstance i voskove. Aktivno jedinjenje(jedinjenja) može biti u mikroinkapsuliranom obliku sa jednim ili više ekscipijenasa.

Sterilni injekcioni oblici mogu biti vodena ili uljasta suspenzija. Injekcioni preparati mogu biti formulisani u skladu sa poznatom praksom u ovoj oblasti, uz korišćenje pogodnih disperzivnih ili vlažećih sredstava i sredstava za suspendovanje. Sterilni injekcioni preparat može biti sterilni injekcioni rastvor, suspenzija ili emulzija u ne-toksičnom parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču, na primer, u vidu rastvora u propilen glikolu. Među prihvatljivim vehikulumima i rastvaračima, koji se mogu koristiti, su: voda, Ringerov rastvor, U.S.P. i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, sterilna, čvrsta ulja se mogu koristiti kao rastvarač ili medijum za suspendovanje. Za ove potrebe, može biti korišćeno bilo koje mešano čvrsto ulje, uključujući sintetske mono- ili di-gliceride. Masne kiseline, kao š to je oleinska kiselina i njeni gliceridni derivati, od koristi su u izradi injekcionih preparata, kao što su prirodna farmaceutski-prihvatljiva ulja, kao š to je maslinovo ulje ili ricinusovo ulje, posebno u njihovim polioksietilovanim verzijama. Ovi uljni rastvori ili suspenzije mogu, takođe, da sadrže dugolančani alkoholni razblaživač ili disperzivni agens, kao što su karboksimetil celuloza ili slična disperzivna sredstva, koja se uobičajeno koriste pri formulaciji farmaceutski prihvatljivih doznih oblika, uključujući emulzije i suspenzije.

Injekcione formulacije se mogu sterilisati, na primer, putem filtracije preko filtera koji zadržava bakterije, ili putem uključivanja sredstava za sterilisanje u obliku sterilnih čvrstih kompozicija, koje se mogu rastvoriti ili raspršiti u sterilnoj vodi ili drugom sterilnom injekcionom medijumu pre upotrebe.

Dozni oblici za topikalnu ili transdermalnu primenu uključuju masti, paste, kremove, losione, gelove, praškove, rastvore, sprejeve, inhalanse i flastere. Aktivna komponenta se može pomešati, pod sterilnim uslovima, sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, a mogu se uključiti bilo kakvi konzervansi i/ili puferi. Mogu biti formulisani i kao oftalmološka formulacija, kapi za uši i kapi za oči. Takvi dozni oblici mogu biti izrađeni putem rastvaranja ili dispenzije jedinjenja u odgovarajućem medijumu. Takođe se mogu koristiti sredstva za povećavanje apsorpcije da bi se povećao prolazak jedinjenja kroz kožu. Brzina prolaska može biti kontrolisana ili posredstvom membrane za kontrolisanje brzine ili posredstvom disperzije jedinjenja u polimernom matriksu ili gelu.

Alternativno, aktivna jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive kompozicije takođe se mogu primenjivati putem nazalnog aerosola ili inhalacije. Takve kompozicije se pripremaju u skladu sa tehnikama, dobro poznatim u oblasti farmaceutske formulacije, a mogu se izraditi u vidu rastvora u slanom rastvoru, uz korišćenje benzil alkohola ili drugih pogodnih konzervanasa, sredstava za podsticanje apsorpcije, da bi se povećala bioraspoloživost, fluorougljenika i/ili drugih uobičajenih sredstava za solubilizaciju ili disperziju.

Surfaktanti, kao što su Tweens, Spans i druga emulzivna sredstva ili sredstva za povećanje bioraspoloživosti mogu biti uključeni u čvrste, tečne i druge dozne oblike, koji su ovde opisani.

Kompozicije, koje su ovde opisane, mogu se formulisati u formi jedinice doze. Naziv "forma jedinice doze" odnosi se na fizički odvojene jedinice, koje su pogodne kao jedinstvena dozaža za ispitanike, koji se podvrgavaju tretmanu, pri čemu svaka jedinica sadrži prethodno utvrđenu količinu aktivnog materijala, izračunatu tako da se proizvede željeni terapeutski efekat, opciono udruženu sa pogodnim farmaceutskim nosačem. Oblik jedinice dozaže može biti korišćen kao jedna dnevna doza ili kao jedna od više dnevnih doza (npr., oko 1 do 4 ili više puta dnevno). Kada se koriste višestruke dnevne doze, forma jedinice dozaže može biti ista ili različita za svaku dozu. Količina aktivnog jedinjenja u formi jedinice dozaže variraće u zavisnosti od, na primer, domaćina koji se leči, i određenog načina primene, na primer, od 0.01 mg po kg telesne težine po dozi do 100 mg po kg telesne težine po dozi.

U nekim ostvarenjima, ovde opisane kompozicije mogu biti u formi čvrstog doznog oblika. U nekim ostvarenjima, kompozicija, koja je ovde opisana, može biti u obliku tablete. U nekim drugim ostvarenjima, kompozicija može biti u obliku tablete od 100 mg ili tablete od 500 mg.

Proceniće se da će količina aktivnog jedinjenja (na primer, Jedinjenja I-1 ili Oblika A), koja je potrebna za korišćenje u tretmanu, varirati ne samo prema pojedinom odabranom jedinjenju, već, isto tako, prema putu primene, prirodi stanja za koje je potreban tretman i starosti i stanju ispitanika, a naposletku će biti stvar odluke ordinirajućeg lekara ili veterinara. Uopšteno, međutim, pogodna doza će biti u rasponu od oko 0.1 do oko 100 mg po kg telesne težine po dozi, na primer, u rasponu od 0.5 do 50 mg po kg po dozi, ili, na primer, u rasponu od 1 do 10 mg po kg po dozi.

U nekim ostvarenjima, ovde opisana kompozicija može se primenjivati u količini u rasponu od oko 5 mg do oko 100 mg Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno pomenutih jedinjenja, po dozi.

U nekim ostvarenjima, kompozicija, koja je ovde opisana, može se primenjivati:

a) u količini od oko 5 mg Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja, po dozi;

b) u količini od oko 10 mg Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja, po dozi;

c) u količini od oko 20 mg Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja, po dozi;

d) u količini od oko 30 mg Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja, po dozi;

e) u količini od oko 50 mg Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja, po dozi;

f) u količini od oko 60 mg Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja, po dozi;

g) u količini od oko 80 mg Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja, po dozi; ili

h) u količini od oko 100 mg Jedinjenja I-1 ili Oblika A, ili farmaceutski prihvatljive soli prethodno-pomenutih jedinjenja, po dozi.

U nekim ostvarenjima, ovde opisana kompozicija može se primenjivati u stanju uzdržavanja od hrane (na primer, ispitanik nije uzimao hranu ili tečnost, s izuzetkom vode, tokom najmanje 8 sati). U drugim ostvarenjima, kompozicija, koja je ovde opisana, može se primenjivati uz hranu (na primer, prilikom uzimanja hrane ili u okviru 1 sata od uzimanja hrane).

Upotreba jedinjenja

Jedan aspekt ovog pronalaska obezbeđuje jedinjenja ili kompozicije, koji su inhibitori ATR kinaze, tako da su od koristi za lečenje ili ublažavanje ozbiljnosti bolesti, stanja ili poremećaja kod ispitanika ili pacijenta, kod kojih je ATR uključen u bolest, stanje ili poremećaj.

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje jedinjenja ili kompozicije koji su od koristi za lečenje bolesti, poremećaja i stanja, karakterisanih prekomernom ili abnormalnom proliferacijom ćelija. Takve bolesti uključuju proliferativne ili hiperproliferativne bolesti. Primeri proliferativnih i hiperproliferativnih bolesti uključuju, bez ograničavanja, rak i mijeloproliferativne poremećaje.

U nekim ostvarenjima, navedena jedinjenja su odabrana od Jedinjenja I-1 ili Oblika A. U drugim ostvarenjima, navedene kompozicije sadrže Jedinjenje I-1 ili Oblik A. Naziv "rak" uključuje, ali bez ograničavanja na njih, sledeće maligne bolesti: oralne maligne bolesti: rak bukalne šupljine, usne, jezike, usta, ždrela; maligne bolesti srca: sarkom (angiosarkom, fibrosarkom, rabdomiosarkom, liposarkom), miksom, rabdomiom, fibrom, lipom i teratom; maligne bolesti pluća: ne-sitno ćelijski rak pluća, bronhogeni karcinom (rak skvamoznih ćelija ili epidermoidni karcinom, nediferentovani sitno-ćelijski rak, nediferentovani rak velikih ćelija, adenokarcinom), alveolarni (bronhiolarni) karcinom, bronhijalni adenom, sarkom, limfom, hondromatozni hamartom, mezoteliom; gastrointestinalne maligne bolesti: rak jednjaka (karcinom skvamoznih ćelija, rak grkljana, adenokarcinom, leiomiosarkom, limfom), rak želuca (karcinom, limfom, leiomiosarkom), rak gušterače (duktalni adenokarcinom, insulinom, glukagonom, gastrinom, karcinoidni tumori, vipom), rak tankog creva (adenokarcinom, limfom, karcinoidni tumori, Karposijev sarkom, leiomiom, hemangiom, lipom, neurofibrom, fibrom), rak debelog creva (adenokarcinom, tubularni adenom, vilozni adenom, hamartom, leiomiom), rak kolona, rak kolona-rektuma, kolorektalni rak; rak rektuma, maligne bolesti genitourinarnog trakta: rak bubrega (adenokarcinom, Vilmov tumor [nefroblastom], limfom, leukemija), rak mokraćne bešike i mokraćovoda (karcinom skvamoznih ć elija, karcinom prelaznih ć elija, adenokarcinom), rak prostate (adenokarcinom, sarkom), rak testisa (seminom, teratom, embrionalni karcinom, teratokarcinom, horiokarcinom, sarkom, karcinom intersticijskih ć elija, fibrom, fibroadenom, adenomatoidni tumori, lipom); maligne bolesti jetre: hepatom (hepatocelularni karcinom), holangiokarcinom, hepatoblastom, angiosarkom, hepatocelularni adenom, hemangiom, rak žučnih puteva; maligne bolesti kosti: osteogeni sarkom (osteosarkom), fibrosarkom, maligni fibrozni histiocitom, hondrosarkom, Juingov sarkom, maligni limfom (sarkom retikulum ćelija), multipli mijelom, maligni tumor divovskih ćelija hordom, osteohronfrom (osteokartilaginozne egzostoze), benigni hondrom, hondroblastom, hondromiksofibrom, osteoidni osteom i tumori divovskih ćelija; maligne bolesti nervnog sistema: maligne bolesti lobanje (osteom, hemangiom, granulom, ksantom, osteitis deformans), maligne bolesti moždanih ovojnica (meningiom, meningiosarkom, gliomatoza), maligne bolesti mozga (astrocitom, meduloblastom, gliom, ependimom, germinom [pinealom], glioblastom multiforme, oligodendrogliom, švanom, retinoblastom, kongenitalni tumori), neurofibrom kičmene moždine, meningiom, gliom, sarkom); ginekološke maligne bolesti žena: rak materice (karcinom endometrijuma), rak grlića (cervikalni karcinom, pre-tumorska cervikalna displazija), rak jajnika (karcinom jajnika [serozni cistadenokarcinom, mucinozni cistadenokarcinom, neklasifikovani karcinom], tumori granuloza-tekalnih ćelija, tumori Sertoli-Lajdigovih ćelija, disgerminom, maligni teratom), rak vulve (karcinom skvamoznih ć elija, intraepitelni karcinom, adenokarcinom, fibrosarkom, melanom), rak vagine (karcinom svetlih ć elija, karcinom skvamoznih ć elija, botrioidni sarkom (embrionalni rabdomiosarkom), rak Falopijevih tuba (karcinom), rak dojke; hematološke maligne bolesti: maligne bolesti krvi (mijeloidna leukemija [akutna i hronična], akutna limfoblastna leukemija, hronična limfocitna leukemija, mijeloproliferativne bolesti, multipli mijelom, mijelodisplazni sindrom), Hodgkinova bolest, non-Hodgkinov limfom [maligni limfom] vlasastih ćelija; limfoidni poremećaji; maligne bolesti kože: maligni melanom, karcinom bazalnih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija, Karposijev sarkom, keratoakantom, mole displaznih nevusa, lipom, angiom, dermatofibrom, keloidi, psorijaza, maligne bolesti štitne žlezde: papilarni tiroidni karcinom, folikularni tiroidni karcinom, nediferentovani rak štitne žlezde, medularni karcinom štitne ž lezde, multipla endokrina neoplazija tipa 2A, multipla endokrina neoplazija tipa 2B, familijarni medularni rak štitne ž lezde, feohromocitom, paragangliom i maligne blesti nadbubrežnih žlezda: neuroblastom.

U nekim ostvarenjima, rak je odabran od raka pluća ili gušterače. U drugim ostvarenjima, rak je odabran od raka pluća, kancera glave i vrata, raka gušterače, raka želuca ili raka mozga. U nekim drugim ostvarenjima, rak je odabran od ne-sitno ćelijskog raka pluća, sitno-ćelijskog raka pluća, raka gušterače, raka bilijarnog trakta, raka glave i vrata, raka mokraćne bešike, kolorektalnog kancera, glioblastoma, raka jednjaka, raka dojke, hepatocelularnog karcinoma ili raka jajnika.

U nekim ostvarenjima, rak je rak pluća. U drugim ostvarenjima, rak pluća je ne-sitnoćelijski rak pluća ili sitno-ćelijski rak pluća. U drugom ostvarenju, rak je ne-sitno-ćelijski rak pluća. U jednom drugom ostvarenju, ne-sitno-ćelijski rak pluća je skvamozni ne-sitno-ćelijski rak pluća.

Naziv "ćelija raka", kako je ovde dat, uključuje ćeliju, koja je zahvaćena bilo kojim od prethodno naznačenih stanja. U nekim ostvarenjima, rak je odabran od kolorektalnog kancera, raka štitne žlezde ili raka dojke. U drugim ostvarenjima, rak je tripl negativni rak dojke.

Naziv "mijeloproliferativni poremećaji" uključuje poremećaje, kao što je policitemija vera, trombocitemija, mijeloidna metaplazija sa mijelofibrozom, hipereozinofini sindrom, juvenilna mijelomonocitna leukemija, sistemska bolest mastocitnih ćelija i hematopoetski poremećaji, posebno, akutna mijelogena leukemija (AML), hronična mijelogena leukemija (CML), akutna promijelocitna leukemija (APL) i akutna limfocitna leukemija (ALL).

Kombinovane terapije

Drugi aspekt ovog pronalaska je usmeren prema jedinjenju ili kompoziciji za korišćenje u lečenju raka kod ispitanika kome je to potrebno, pri č emu korišćenje obuhvata primenu jedinjenja ili kompozicije ovog pronalaska ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, i dodatnog terapeutskog sredstva. U nekim ostvarenjima, navedeno korišćenje uključuje uzastopnu ili istovremenu primenu jedinjenja ili kompozicije (ili njihove farmaceutski prihvatljive soli) i dodatnog terapeutskog sredstva.

Kako je ovde korišćen, izraz "u kombinaciji" ili "istovremena ili zajednička primena" može biti korišćen naizmenično, da bi se odnosio na korišćenje više od jedne terapije (npr., jednog ili više terapeutskih sredstava). Korišćenje izraza ne ograničava redosled kojim se terapije (npr., terapeutska sredstva) primenjuju pacijentu ili raspored doziranja svakog terapeutskog sredstva.

U nekim ostvarenjima, navedeno dodatno terapeutsko sredstvo je anti-kancersko sredstvo. U drugim ostvarenjima, navedeno dodatno terapeutsko sredstvo je sredstvo koje oštećuje DNA. U nekim drugim ostvarenjima, navedeno dodatno terapeutsko sredstvo je odabrano od: zračne terapije, hemoterapije ili drugih sredstava koja se uobičajeno koriste u kombinaciji sa zračnom terapijom ili hemoterapijom, kao š to su radiosenzitizeri i hemosenzitizeri. U nekim drugim ostvarenjima, navedeno dodatno terapeutsko sredstvo je jonizujuće zračenje.

Kao što je stručnjaku u ovoj oblasti poznato, radiosenzitizeri su sredstva koja se mogu koristiti u kombinaciji sa zračnom terapijom. Radiosenzitizeri deluju na više različitih načina, koji uključuju, ali bez ograničavanja na njih, dejstva koja ćelije raka čine senzitivnijim na zračnu terapiju, delovanje u sinergiji sa zračnom terapijom, da bi se obezbedio unapređeni sinergistički efekat, dodatno delovanje sa zračnom terapijom, ili zaštitu okolnih zdravih ćelija od oštećenja uzrokovanog primenom zračne terapije. Slično tome, hemosenzitizeri su sredstva koja se mogu koristiti u kombinaciji sa hemoterapijom. Na istovetan način, hemosenzitizeri deluju na više različitih načina, koji uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, dejstva koja ćelije raka čine senzitivnijim na hemoterapiju, delovanje u sinergiji sa hemoterapijom, da bi se obezbedio poboljšani sinergistički efekat, dodatno delovanje sa hemoterapijom ili zaštitu okolnih zdravih ćelija od oštećenja, koje izaziva primena hemoterapije.

Primeri sredstava koja oštećuju DNA i koja se mogu koristiti u kombinaciji sa jedinjenjima ili kompozicijama ovog pronalaska uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, platinska sredstva, kao što su: cisplatin, karboplatin, nedaplatin, satraplatin i drugi derivati; inhibitore Topo I, kao š to su: topotekan, irinotekan/SN38, rubitekan i drugi derivati; antimetabolite, kao što su: familija antagonista folne kiseline (metotreksat, pemetreksed i srodni lekovi); antagonisti purina i antagonisti pirimidina (tiogvanin, fludarabin, kladribin, citarabin, gemcitabin, 6-merkaptopurin, 5-fluorouracil (5FU) i srodni lekovi); alkilirajuća sredstva, kao što su: azotni iperiti (ciklofosfamid, melfalan, hlorambucil, mehloretamin, ifosfamid i srodni lekovi); nitrozoureje (npr., karmustin); triazeni (dakarbazin, temozolomid); alkil sulfonati (npr., busulfan), prokarbazin i aziridini, antibiotike, kao š to su: hidroksiurea, antraciklini (npr., doksorubicin, daunorubicin, epirubicin i drugi derivati); antracendioni (mitoksantron i srodni lekovi); antibiotici iz familija Streptomyces (bleomicin, mitomicin C, aktinomicin) i ultravioletno svetlo.

U nekim ostvarenjima, dodatno terapeutsko sredstvo je jonizujuće zračenje. U drugim ostvarenjima, dodatno terapeutsko sredstvo je cisplatin ili karboplatin. U nekim drugim ostvarenjima, dodatno terapeutsko sredstvo je etopozid. U nekim drugim ostvarenjima, dodatno terapeutsko sredstvo je temozolomid. U nekim drugim ostvarenjima, dodatno terapeutsko sredstvo je irinotekan/SN38.

U određenim ostvarenjima, dodatno terapeutsko sredstvo je odabrano od jednog ili više sledećih sredstava: cisplatin, karboplatin, irinotekan/S38, gemcitabin, etopozid, temozolomid ili jonizujuće zračenje.

Druge terapije ili antikancerska sredstva, koja se mogu primeniti u kombinaciji sa inventivnim jedinjenjima i kompozicijama ovog pronalaska, obuhvataju hirurške intervencije, radioterapiju (u nekoliko primera, gama-zračenje, radioterapiju neutronskim zrakom, radioterapiju elektronskim zrakom, protonsku terapiju, brahiterapiju i sistemske radioaktivne izotope, da navedemo nekolicinu), endokrinu terapiju, modifikatore biološkog odgovora (interferoni, interleukini i tumor nekrozis faktor (TNF), da navedemo nekolicinu), hipertermiju i krioterapiju, sredstva za ublažavanje neželjenih efekata (npr., antiemetici), kao i druge odobrene hemoterapeutske lekove, uključujući, ali bez ograničavanja na ove, ovde nabrojana sredstva koja oštećuju DNA, otrove deobnog vretena (vinblastin, vinkristin, vinorelbin, paklitaksel), podofilotoksine (etopozid, irinotekan, topotekan), nitrozoureje (karmustin, lomustin), neorganske jone (cisplatin, karboplatin), enzime (asparaginaza) i hormone (tamoksifen, leuprolid, flutamid i megestrol), Gleevec™, adriamicin, deksametazon i ciklofosfamid.

Jedinjenje ili kompozicija ovog pronalaska mogu, takođe, biti korisni u lečenju kancera u kombinaciji sa svakim od sledećih terapeutskih agenasa: abareliks (Plenaxis depot®); aldesleukin (Prokine®); aldesleukin (Proleukin®); alemtuzumab (Campath®); alitretinoin (Panretin®); alopurinol (Zyloprim®); altretamin (Hexalen®); amifostin (Ethyol®); anastrozol (Arimidex®); arsen trioksid (Trisenox®); asparaginaza (Elspar®); azacitidin (Vidaza®); bevakuzimab (Avastin®); beksaroten kapsule (Targretin®); beksaroten gel (Targretin®); bleomicin (Blenoxane®); bortezomib (Velcade®); intravenski busulfan (Busulfex®); oralni busulfan (Myleran®); kalusteron (Methosarb®); kapecitabin (Xeloda®); karboplatin (Paraplatin®); karmustin (BCNU®, BiCNU®); karmustin (Gliadel®); implant karmustina sa polifeprosanom 20 (Gliadel Wafer®); celekoksib (Celebrex®); cetuksimab (Erbitux®); hlorambucil (Leukeran®); cisplatin (Platinol®); kladribin (Leustatin®, 2-CdA®); klofarabin (Clolar®); ciklofosfamid (Cytoxan®, Neosar®); ciklofosfamid (Cytoxan Injection®); ciklofosfamid (Cytoxan Tablet®); citarabin (Cytosar-U®); citarabin lipozom (DepoCyt®); dakarbazin (DTIC-Dome®); daktinomicin, aktinomicin D (Cosmegen®); darbepoetin alfa (Aranesp®); daunorubicin lipozom (DanuoXome®); daunorubicin, daunomicin (Daunorubicin®); daunorubicin, daunomicin (Cerubidine®); denileukin diftitoks (Ontak®); deksrazoksan (Zinecard®); docetaksel (Taxotere®); doksorubicin (Adriamycin PFS®); doksorubicin (Adriamycin®, Rubex®); doksorubicin (Adriamycin PFS Injection®); doksorubicin lipozom (Doxil®); dromostanolon propionat (Dromostanolone®); dromostanolon propionat (masterone injection®); Elliottov B rastvor (Elliott’s B Solution®); epirubicin (Ellence®); epoetin alfa (epogen®); erlotinib (Tarceva®); estramustin (Emcyt®); etopozid fosfat (Etopophos®); etopozid, VP-16 (Vepesid®); eksmestan (Aromasin®); filgrastim (Neupogen®); floksuridin (intraarterialni) (FUDR®); fludarabin (Fludara®); fluorouracil, 5-FU (Adrucil®); fulvestrant (Faslodex®); gefitinib (Iressa®); gemcitabin (Gemzar®); gemtuzumab ozogamicin (Mylotarg®); goserelin acetat (Zoladex Implant®); goserelin acetat (Zoladex®); histrelin acetat (Histrelin implant®); hidroksiurea (Hydrea®); ibritumomab tiuksetan (Zevalin®); idarubicin (Idamycin®); ifosfamid (IFEX®); imatinib mezilat (Gleevec®); interferon alfa 2a (Roferon A®); interferon alfa-2b (Intron A®); irinotekan (Camptosar®); lenalidomid (Revlimid®); letrozol (Femara®); leukovorin (Wellcovorin®, Leucovorin®); leuprolid acetat (Eligard®); levamizol (Ergamisol®); lomustin, CCNU (CeeBU®); mekloretamin, azotni mustard (Mustargen®); megestrol acetat (Megace®); melfalan, L-PAM (Alkeran®); merkaptopurin, 6-MP (Purinethol®); mesna (Mesnex®); mesna (Mesnex tabs®); metotreksat (Methotrexate®); metoksalen (Uvadex®); mitomicin C (Mutamycin®); mitotan (Lysodren®); mitoksantron (Novantrone®); nandrolon fenpropionat (Durabolin-50®); nelarabin (Arranon®); nofetumomab (Verluma®); oprelvekin (Neumega®); oksaliplatin (Eloxatin®); paklitaksel (Paxene®); paklitaksel (Taxol®); paklitaksel proteinski vezane čestice (Abraxane®); palifermin (Kepivance®); pamidronat (Aredia®); pegademaza (Adagen (Pegademase Bovine)®); pegaspargaza (Oncaspar®); pegfilgrastim (Neulasta®); pemetreks dinatrijum (Alimta®); pentostatin (Nipent®); pipobroman (Vercyte®); plikamicin, mitramicin (Mithracin®); porfimer natrijum (Photofrin®); prokarbazin (Matulane®); hinakrin (Atabrine®); rasburikaza (Elitek®); rituksimab (Rituxan®); sargramostim (Leukine®); sargramostim (Prokine®); sorafenib (Nexavar®); streptozocin (Zanosar®); sunitinib maleat (Sutent®); talk (Sclerosol®); tamoksifen (Nolvadex®); temozolomid (Temodar®); tenipozid, VM-26 (Vumon®); testolakton (Teslac®); tiogvanin, 6-TG (Thioguanine®); tiotepa (Thioplex®); topotekan (Hycamtin®); toremifen (Fareston®); tozitumomab (Bexxar®); tozitumomab/I-131 tozitumomab (Bexxar®); trastuzumab (Herceptin®); tretinoin, ATRA (Vesanoid®); uracil mustard (Uracil Mustard Capsules®); valrubicin (Valstar®); vinblastin (Velban®); vinkristin (Oncovin®); vinorelbin (Navelbine®); zoledronat (Zometa®) i vorinostat (Zolinza®).

Za prošireno razmatranje savremenih terapija kancera vidi, http://www.nci.nih.gov/, listu FDA odobrenih lekova u onkologiji na: http://www.fda.gov/cder/cancer/druglistframe.htm, kao i: The Merck Manual, Seventeenth Ed.1999.

Drugo ostvarenje obezbeđuje primenjivanje jedinjenja ili kompozicije ovog pronalaska sa dodatnim terapeutskim sredstvom, koje inhibira ili modulira protein reparacije ekscizijom baze. U nekim ostvarenjima, protein reparacije ekscizijom baze se bira od: UNG, SMUG1, MBD4, TDG, OGG1, MYH, NTH1, MPG, NEIL1, NEIL2, NEIL3 (DNA glikozilaze); APE1, APEX2 (AP endonukleaze); LIG1, LIG3 (DNA ligaze I i III); XRCC1 (LIG3 pomagač); PNK, PNKP (polinukleotid kinaza i fosfataza); PARP1, PARP2 (poli(ADP-riboza) polimeraza); PolB, PolG (polimeraze); FEN1 (endonukleaza) ili aprataksina. U drugim ostvarenjima, protein reparacije ekscizijom baze se bira od: PARP1, PARP2, ili PolB. U pak drugim ostvarenjima, protein reparacije ekscizijom baze se bira od PARP1 ili PARP2. U nekim ostvarenjima, sredstvo se bira od: olapariba (poznat, takođe kao AZD2281 ili KU-0059436), inipariba (poznat, takođe kao BSI-201 ili SAR240550), velipariba (poznat, takođe kao ABT-888), rukapariba (poznat, takođe kao PF-01367338), CEP-9722, INO-1001, MK-4827, E7016, BMN673, ili AZD2461.

Upotreba jedinjenja i kompozicija

Jedan aspekt pronalaska se odnosi na jedinjenje ili kompoziciju koji će se koristiti za inhibiciju aktivnosti ATR kinaze kod pacijenta, pri čemu korišćenje obuhvata primenjivanje pacijentu jedinjenja koje je ovde opisano, ili kompozicije koja sadrži navedeno jedinjenje. U nekim ostvarenjima, pomenuto korišćenje se primenjuje za lečenje ili prevenciju stanja, odabranog od proliferativnih i hiperproliferativnih bolesti, kao što je kancer.

U nekim ostvarenjima, kancer se izdvaja od kancera, koji su ovde opisani. U nekim ostvarenjima, navedeni kancer je kancer pluća, kancer glave i vrata, kancer pankreasa, kancer želudca, ili kancer mozga. U drugim ostvarenjima, kancer se izdvaja od kancera pluća ili pankreasa.

U pak drugim ostvarenjima, kancer se izdvaja od: ne-mikrocelularnog kancera pluća, mikrocelularnog kancera pluća, kancera pankreasa, kancera bilijarnog trakta, kancera glave i vrata, kancera bešike, kolorektalnog kancera, glioblastoma, ezofagealnog kancera, kancera dojke, hepatocelularnog karcinoma, ili ovarijalnog kancera.

U nekim ostvarenjima, kancer pluća je mikrocelularni kancer pluća, a dodatni terapeutski agensi su cisplatin i etopozid. U drugim primerima, kancer pluća je ne-mikrocelularni kancer pluća, a dodatni terapeutski agensi su gemcitabin i cisplatin. U pak drugim ostvarenjima, ne-mikrocelularni kancer pluća je skvamozni ne-mikrocelularni kancer pluća. U drugom ostvarenju, kancer je kancer dojke, a dodatni terapeutski agens je cisplatin. U drugim ostvarenjima, kancer je trostruko-negativan kancer dojke.

U nekim ostvarenjima, "efektivna količina" jedinjenja ili farmaceutski prihvatljive kompozicije je ona količina, koja je delotvorna u smislu lečenja navedene bolesti. Jedinjenja i kompozicije, prema primeni ovog pronalaska, mogu da se aplikuju u svakoj količini i svakim putem primenjivanja koji su delotvorni za lečenje ili umanjivanje težine navedene bolesti.

Jedan aspekt obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za primenu za inhibisanje ATR kod pacijenta, primena obuhvata aplikovanje jedinjenja ili kompozicije, kako je ovde opisano. Drugo ostvarenje obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za primenu za lečenje kancera, primena obuhvata aplikovanje pacijentu ovde opisanih jedinjenja ili kompozicije, pri čemu su promenljive, kao što su ovde definisane.

Drugo ostvarenje obezbeđuje jedinjenja ili kompozicije za primenu u lečenju kancera pankreasa, primenjivanjem jedinjenja ili kompozicije, koji su ovde opisani, u kombinaciji sa drugim poznatim tretmanom kancera pankreasa. Jedan aspekt pronalaska obuhvata primenjivanje ovde opisanog jedinjenja ili kompozicije u kombinaciji sa gemcitabinom. U nekim ostvarenjima, kancer pankreasa obuhvata jednu od sledećih ćelijskih linija: PSN-1, MiaPaCa-2 ili Panc-1. Prema drugom aspektu, kancer obuhvata jednu od sledećih primernih tumorskih linija: Panc-M ili MRC5.

Drugi aspekt pronalaska obuhvata primenjivanje ovde opisanog jedinjenja ili kompozicije u kombinaciji sa radio terapijom. Drugi pak aspekt obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje radi poništavanja G2/M kontrolne tačke, izazvane radijacijom, aplikovanjem jedinjenja ili kompozicije, koji su ovde opisani, u kombinaciji sa radio-tretmanom.

Drugi aspekt obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje u tretmanu kancera pankreasa putem primenjivanja ovde opisanog jedinjenja ili kompozicije u ćelije kancera pankreasa, u kombinaciji sa jednom ili više terapija kancera. U nekim ostvarenjima, jedinjenje ili kompozicija su u kombinaciji sa hemoradijacijom, hemoterapijom i/ili radijacionom terapijom. Kako će stručno lice razumeti, "hemoradijacija" se odnosi na režim tretmana koji uključuje i hemoterapiju (kao gemcitabinom) i zračenje. U nekim ostvarenjima, hemoterapija je gemcitabinom.

Drugi pak aspekt obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje radi povećavanja osetljivosti ćelija kancera pankreasa na terapiju kancera, odabranu od gemcitabina ili terapije zračenjem, primenjivanjem jedinjenja ili kompozicije, koji su ovde opisani, u kombinaciji sa terapijom kancera.

U nekim ostvarenjima, terapija kancera je gemcitabinom. U drugim ostvarenjima, terapija kancera je terapija zračenjem. U pak drugom ostvarenju, terapija kancera je hemoradijacija.

Drugi aspekt obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje za inhibisanje fosforilacije Chk1 (Ser 345) u ćeliji kancera pankreasa, koje podrazumeva primenjivanje jedinjenja ili kompozicije, koji su ovde opisani, posle tretmana sa gemcitabinom (100 nM) i/ili zračenja (6 Gy) u ćeliju kancera pankreasa.

Drugi aspekt obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje za prekidanje kontrolnih tački ć elijskog ciklusa, indukovanih oštećenjima, primenjivanjem jedinjenja ili kompozicije, koji su ovde opisani, u kancersku ćeliju u kombinaciji sa zračnom terapijom.

Drugi aspekt obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje za inhibisanje popravljanja DNA oštećenja homolognom rekombinacijom u ćeliji kancera, primenjivanjem jedinjenja ili kompozicije, koji su ovde opisani, u kombinaciji sa jednim ili više sledećih tretmana: hemoradijacija, hemoterapija i radijaciona terapija.

U nekim ostvarenjima, hemoterapija je gemcitabinom.

Drugi aspekt obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje za inhibisanje popravljanja DNA oštećenja homolognom rekombinacijom u ćeliji kancera, primenjivanjem jedinjenja ili kompozicije, koji su ovde opisani, u kombinaciji sa gemcitabinom i terapijom zračenjem.

Drugi aspekt pronalaska obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje u lečenju ne-mikrocelularnog kancera pluća, korišćenje podrazumeva primenjivanje pacijentu ovde opisanog jedinjenja ili kompozicije u kombinaciji sa jednim ili više sledećih dodatnih terapeutskih agenasa: cisplatin ili karboplatin, etopozid i jonizaciono zračenje. Neka ostvarenja uključuju primenjivanje pacijentu ovde opisanog jedinjenja u kombinaciji sa cisplatinom ili karboplatinom, etopozidom i jonizujućim zračenjem. U nekim ostvarenjima, kombinacija je sa cisplatinom, etopozidom i jonizujućim zračenjem. U drugim ostvarenjima, kombinacija je sa karboplatinom, etopozidom i jonizujućim zračenjem.

Drugo ostvarenje obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje u podsticanju ćelijske smrti u ćelijama kancera, korišćenje podrazumeva primenjivanje pacijentu ovde opisanog jedinjenja, ili kompozicije koja sadrži navedeno jedinjenje.

Drugo pak ostvarenje obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje u sprečavanju ć elije da popravi DNA oštećenje u ćelijama kancera, korišćenje podrazumeva primenjivanje pacijentu ovde opisanog jedinjenja, ili kompozicije koja sadrži navedeno jedinjenje. Drugo opet ostvarenje obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje u sprečavanju ć elije da popravi DNA oštećenje u ćelijama kancera, korišćenje podrazumeva primenjivanje pacijentu jedinjenja ovog pronalaska, ili kompozicije koja sadrži navedeno jedinjenje.

Drugo ostvarenje obezbeđuje jedinjenje ili kompoziciju za korišćenje u povećavanju osetljivosti ćelije na sredstva koja izazivaju DNA oštećenje, korišćenje podrazumeva primenjivanje pacijentu ovde opisanog jedinjenja, ili kompozicije koja sadrži navedeno jedinjenje.

U nekim ostvarenjima, korišćenje je primena na ćeliju kancera koja ima defekte u kaskadi ATM signaliziranja. U nekim ostvarenjima, navedeni defekt je izmenjena ekspresija ili aktivnost jednog ili više sledećeg: ATM, p53, CHK2, MRE11, RAD50, NBS1, 53BP1, MDC1, H2AX, MCPH1/BRIT1, CTIP, ili SMC1. U drugim ostvarenjima, navedeni defekt je izmenjena ekspresija ili aktivnost jednog ili više sledećeg: ATM, p53, CHK2, MRE11, RAD50, NBS1, 53BP1, MDC1 ili H2AX. Prema drugom ostvarenju, korišćenje je primena na kancer, kancersku ćeliju, ili ćeliju koja ekspresuje DNA oštećujuće onkogene.

U drugom ostvarenju, ćelija je kancerska ć elija koja ekspresuje DNA oštećujuće onkogene. U nekim ostvarenjima, navedena kancerska ćelija ima izmenjenu ekspresiju ili aktivnost jednog ili više sledećeg: K-Ras, N-Ras, H-Ras, Raf, Myc, Mos, E2F, Cdc25A, CDC4, CDK2, Ciklin E, Ciklin A i Rb.

Prema drugom ostvarenju, korišćenje je primena na kancer, kancersku ćeliju, ili ćeliju koja ima defekt proteina uključenog u popravku ekscizijom baze ("protein popravke ekscizijom baze"). Postoje brojni postupci, poznati u ovoj stručnoj oblasti, za određivanje da li tumor ima defekt u popravci ekscizijom baze. Na primer, sekvenciranje proizvoda bilo genomske DNA ili mRNA svakog gena reparacije ekscizijom baze (npr., UNG, PARP1, ili LIG1) se može izvesti na uzorku tumora da bi se utvrdilo da li su prisutne mutacije za koje se očekuje da moduliraju funkciju ili ekspresiju genskog proizvoda (Wang et al., Cancer Research 52:4824 (1992)). Osim mutacione inaktivacije, tumorske ć elije mogu modulirati gen za popravku DNA hipermetilovanjem njegovog promoter regiona, što dovodi do smanjene genske ekspresije. Ovo se najčešće postiže korišćenjem lančane reakcije metilaciono-specifične polimeraze (PCR), kako se kvantitativno određuju nivoi metilovanja na promoterima gena reparacije ekscizijom baze od interesa. Test za analizu metilacije promotera gena reparacije ekscizijom baze može komercijalno da se nabavi (http://www.sabiosciences.com/dna_methylation_product/HTML/ MEAH-421A.html).

Na kraju, nivoi ekspresije gena popravke ekscizijom baze se mogu odrediti direktnim kvantitativnim određivanjem nivoa mRNA i proteinskih proizvoda svakog gena, primenom standardnih tehnika, kao š to su kvantitativna reakcija reverzne transkriptaze kuplovana sa lančanom reakcijom polimeraze (RT-PCR) odnosno, imunohistohemija (IHC) (Shinmura et al., Carcinogenesis 25: 2311 (2004); Shinmura et al., Journal of Pathology 225:414 (2011)).

U nekim ostvarenjima, protein popravke ekscizijom baze je UNG, SMUG1, MBD4, TDG, OGG1, MYH, NTH1, MPG, NEIL1, NEIL2, NEIL3 (DNA glikozilaze); APE1, APEX2 (AP endonukleaze); LIG1, LIG3 (DNA ligaze I i III); XRCC1 (LIG3 pomagač); PNK, PNKP (polinukleotid kinaza i fosfataza); PARP1, PARP2 (poli(ADP-riboza) polimeraze); PolB, PolG (polimeraze); FEN1 (endonukleaza) ili aprataksin.

U nekim ostvarenjima, protein popravke ekscizijom baze je PARP1, PARP2, ili PolB. U drugim ostvarenjima, protein popravke ekscizijom baze je PARP1 ili PARP2.

Prethodno opisani postupci (sekvenca gena, metilacija promotera i ekspresija mRNA) se takođe mogu koristiti za opisivanje statusa (npr., ekspresija ili mutacija) drugih gena ili proteina od interesa, kao onkogena koji oštećuju DNA, a koje ekspresuje tumor ili defekata u kaskadi ATM signaliziranja ćelije.

Drugo ostvarenje, opet, obezbeđuje primenu jedinjenja ili ovde opisane kompozicije kao radio-sensitizera ili hemo-sensitizera.

Drugo ostvarenje pak obezbeđuje primenu jedinjenja ili ovde opisane kompozicije kao pojedinačnog sredstva (monoterapija) za lečenje kancera. U nekim ostvarenjima, jedinjenja ili ovde opisane kompozicije se koriste za lečenje pacijenata koji boluju od kancera sa defektom odgovora na oštećenje DNA (DDR). U drugim ostvarenjima, navedeni defekt je mutacija ili gubitak ATM, p53, CHK2, MRE11, RAD50, NBS1, 53BP1, MDC1, ili H2AX.

Terminologija

Izrazi "subjekat," "domaćin," ili "pacijent" obuhvataju životinju ili č oveka (npr., muškarca ili ženu, na primer, dete, adolescent, ili adult). Poželjno, "subjekat," "domaćin," ili "pacijent" je čovek.

Jedinjenja ovog pronalaska uključuju jedinjenja koja su ovde uopšteno opisana, a dalje su ilustrovana putem, ovde izloženih, klasa, subklasa i speciesa. Kako su ovde korišćene, definicije koje slede, primenjivale bi se ukoliko nije naznačeno drugačije. Za potrebe ovog pronalaska, hemijski elementi su utvrđeni prema periodnoj tabeli elemenata, CAS verzija, Handbook of Chemistry and Physics, 75. izdanje. Pored toga, opšti principi organske hemije opisani su u "Organic Chemistry", Thomas Sorrell, University Science Books, Sausalito: 1999, i "March’s Advanced Organic Chemistry", 5. izdanje, Ed.: Smith, M.B. i March, J., John Wiley & Sons, New York: 2001.

Kako je ovde opisano, specifično naznačeni raspon brojeva atoma uključuje bilo koji celi broj unutar navedenog raspona. Na primer, grupa koja ima 1-4 atoma mogla bi imati 1, 2, 3 ili 4 atoma.

Kao što je ovde opisano, jedinjenja pronalaska opciono mogu biti supstituisana sa jednim ili više supstituenata, kao što je ovde uopšteno ilustrativno prikazano, ili kao što je pokazano primerima, putem određenih klasa, podklasa i speciesa pronalaska. Proceniće se da se izraz "opciono supstituisan" koristi naizmenično sa izrazom "supstituisan ili nesupstituisan". Uopšteno, izraz "supstitisan", bez obzira da li mu prethodi ili ne prethodi izraz "opciono", odnosi se na zamenu radikala vodonika u datoj strukturi sa radikalom specifično naznačenog supstituenta. Ukoliko nije naznačeno drugačije, opciono supstituisana grupa može posedovati supstituent na bilo kojoj zamenjiivoj poziciji grupe, a kada više od jedne pozicije u bilo kojoj datoj strukturi može biti supstituisano sa više od jednog supstituenta, koji je odabran iz specifikovane grupe, supstituent može biti ili isti ili različit na svakoj poziciji. Kombinacije supstituenata, koje su predviđene u ovom pronalasku, poželjno su one kombinacije koje dovode do formiranja stabilnih ili hemijski ostvarljivih jedinjenja.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, supstituent, koji je vezan posredstvom veze, izvučene iz centra prstena, znači da supstituent može biti vezan na bilo kojoj poziciji u prstenu.Na primer, u primeru i u nastavku, J<w>može biti vezan na bilo kojoj poziciji prstena piridila<. U>slučaju bicikličnih prstenova, veza izvučena kroz oba prstena, pokazuje da supstituent može biti vezan iz bilo koje pozicije bicikličnog prstena. Na primer, u primeru ii u nastavku, J<w>može biti vezan za 5-člani prsten (na atom azota, na primer) i za 6-člani prsten.

Izraz "stabilan", kako je ovde korišćen, odnosi se na jedinjenja, koja se značajno ne menjaju, kada se podvrgnu uslovima, koji omogućuju njihovu proizvodnju, detekciju, povraćaj, prečišćavanje i korišćenje za jednu ili više, ovde izloženih, namena. U nekim ostvarenjima, stabilno jedinjenje ili hemijski ostvarljivo jedinjenje je ono jedinjenje, koje se suštinski ne menja kada se čuva na temperaturi od 40°C ili nižoj, u odsustvu vlage ili drugih hemijski reaktivnih uslova, tokom najmanje nedelju dana.

Izraz "kovalentna veza", kako je ovde korišćen, se definiše kao koordinatna veza, koja se formira interakcijom između molekulskih vrsta, od kojih jedna služi kao donor dok druga kao akceptor elektronskog para kog će deliti u obrazovanom kompleksu.

Izraz "alifatični" ili "alifatična grupa", kako je ovde korišćen, označava ravno-lančani (t.j., nerazgranati), razgranati ili ciklični, supstituisani ili nesupstituisani ugljovodonični lanac, koji je potpuno zasićen ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenosti, koji poseduje jednu tačku vezivanja za ostatak molekula.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, alifatične grupe sadrže 1-20 alifatičnih atoma ugljenika. U nekim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-10 alifatičnih atoma ugljenika. U drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-8 alifatičnih atoma ugljenika. U nekim drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-6 alifatičnih ugljeničnih atoma, a u nekim drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-4 alifatičnih atoma ugljenika. Alifatične grupe mogu biti ravnolančane ili razgranate, supstitisane ili nesupstituisane alkil, alkenil ili alkinil grupe. Specifični primeri uključuju, ali bez ograničavanja na njih, metil, etil, izopropil, n-propil, sek-butil, vinil, n-butenil, etinil i terc-butil. Alifatične grupe mogu, takođe, biti ciklične, ili poseduju kombinaciju ravnolančanih ili razgranatih i cikličnih grupa. Primeri takvih vrsta alifatičnih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil,cikloheksenil, -CH2-ciklopropil, CH2CH2CH(CH3)-cikloheksil.

Izraz "cikloalifatični" (ili "karbocikl" ili "karbociklil") odnosi se na monociklični C3-C8ugljovodonik ili biciklični C8-C12ugljovodonik, koji je potpuno zasićen ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenosti, ali koji nije aromatičan, i koji poseduje jednu tačku vezivanja za ostatak molekula, pri čemu bilo koji pojedinačni prsten u navedenom bicikličnom sistemu prstenova ima 3-7 članova. Primeri cikloalifatičnih grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, cikloalkil i cikloalkenil grupe. Specifični primeri uključuju, ali ne ograničavajući se njima, cikloheksil, ciklopropenil i ciklobutil.

Naziv "heterocikl", "heterociklil" ili "heterociklični", kako je ovde korišćen, označava ne-aromatične, monociklične, biciklične ili triciklične sisteme prstenova, u kojima jedan ili više članova prstena predstavlja nezavisno odabrani heteroatom. U nekim ostvarenjima, "heterocikl", "heterociklil" ili "heterociklična" grupa ima tri do četrnaest članova prstena, u kojima je jedan ili više članova prstena heteroatom, koji je nezavisno odabran od: kiseonika, sumpora, azota ili fosfora, a svaki prsten u sistemu ima 3 do 7 članova prstena.

Primeri heterocikla uključuju, ali bez ograničavanja na njih, 3-1H-benzimidazol-2-on, 3-(1-alkil)-benzimidazol-2-on, 2-tetrahidrofuranil, 3-tetrahidrofuranil, 2-tetrahidrotiofenil, 3-tetrahidrotiofenil, 2-morfolino, 3-morfolino, 4-morfolino, 2-tiomorfolino, 3-tiomorfolino, 4-tiomorfolino, 1-pirolidinil, 2-pirolidinil, 3-pirolidinil, 1-tetrahidropiperazinil, 2-tetrahidropiperazinil, 3-tetrahidropiperazinil, 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 1-pirazolinil, 3-pirazolinil, 4-pirazolinil, 5-pirazolinil, 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 4-piperidinil, 2-tiazolidinil, 3-tiazolidinil, 4-tiazolidinil, 1-imidazolidinil, 2-imidazolidinil, 4-imidazolidinil, 5-imidazolidinil, indolinil, tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil, benzotiolan, benzoditian i 1,3-dihidro-imidazol-2-on.

Ciklične grupe (npr., cikloalifatične grupe i heterocikli) mogu biti linearno spojene, premoštene ili spirociklične.

Naziv "heteroatom" označava jedan ili više od: kiseonika, sumpora, azota, fosfora ili silicijuma (uključujući bilo koju oksidovanu formu azota, sumpora, fosfora ili silicijuma; kvaternizovanu formu bilo kog baznog azota ili; zamenjivi azot heterocikličnog prstena, na primer N (kao u 3,4-dihidro-2H-pirolilu), NH (kao u pirolidinilu) ili NR<+ (kao u N-supstituisanom>pirolidinilu)).

Izraz "nezasićen", kako je ovde korišćen, znači da deo ima jednu ili više jedinica nezasićenosti. Kao što je stručnom licu u ovoj oblasti poznato, nezasićene grupe mogu biti parcijalno nezasićene ili potpuno nezasićene. Primeri parcijalno nezasićenih grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, buten, cikloheksen i tetrahidropiridin. Potpuno nezasićene grupe mogu biti aromatične, anti-aromatične ili ne-aromatične. Primeri potpuno nezasićenih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, fenil, ciklooktatetraen, piridil, tienil i 1-metilpiridin-2(1H)-on.

Naziv "alkoksi" ili "tioalkil", kako je ovde korišćen, odnosi se na alkil grupu, kao što je ranije definisana, koja je vezana preko atoma kiseonika ("alkoksi") ili sumpora ("tioalkil").

Nazivi "haloalkil", "haloalkenil", "haloalifatik" i "haloalkoksi" označavaju alkil, alkenil ili alkoksi, kao što to može biti slučaj, koji je supstituisan sa jednim ili više atoma halogena. Ovaj naziv uključuje perfluorisane alkil grupe, kao što su –CF3i –CF2CF3.

Nazivi "halogen", "halo" i "hal" označavaju: F, Cl, Br ili J.

Naziv "aril", koji je korišćen sam ili kao deo većeg naziva, kao u "aralkilu", "aralkoksi" ili "ariloksialkilu", odnosi se na monociklične, biciklične i triciklične sisteme prstenova, koji imaju ukupno pet do četrnaest članova prstena, pri čemu je najmanje jedan prsten u sistemu aromatičan i pri čemu svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova prstena. Naziv "aril" se može koristiti naizmenično sa izrazom "aril prsten".

Naziv "heteroaril", kada se koristi sam ili kao deo većeg naziva, kao u "heteroaralkilu" ili "heteroarilalkoksi", odnosi se na monociklične, biciklične i triciklične sisteme prstenova, koji imaju ukupno pet do četrnaest članova prstena, pri čemu je najmanje jedan prsten u sistemu aromatični, najmanje jedan prsten u sistemu sadrži jedan ili više heteroatoma, i pri čemu svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova prstena. Naziv "heteroaril" se može koristiti naizmenično sa nazivom "heteroaril prsten" ili sa nazivom "heteroaromatik". Primeri heteroaril prstenova uključuju, ali bez ograničavanja na njih, 2-furanil, 3-furanil, N-imidazolil, 2-imidazolil, 4-imidazolil, 5-imidazolil, benzimidazolil, 3-izoksazolil, 4-izoksazolil, 5-izoksazolil, 2-oksazolil, 4-oksazolil, 5-oksazolil, N-pirolil, 2-pirolil, 3-pirolil, 2-piridil, 3-piridil, 4-piridil, 2-pirimidinil, 4-pirimidinil, 5-pirimidinil, piridazinil (npr., 3-piridazinil), 2-tiazolil, 4-tiazolil, 5-tiazolil, tetrazolil (npr., 5-tetrazolil), triazolil (npr., 2-triazolil i 5-triazolil), 2-tienil, 3-tienil, benzofuril, benzotiofenil, indolil (npr., 2-indolil), pirazolil (npr., 2-pirazolil), izotiazolil, 1,2,3-oksadiazolil, 1,2,5-oksadiazolil, 1,2,4-oksadiazolil, 1,2,3-triazolil, 1,2,3-tiadiazolil, 1,3,4-tiadiazolil, 1,2,5-tiadiazolil, purinil, pirazinil, 1,3,5-triazinil, hinolinil (npr., 2-hinolinil, 3-hinolinil, 4-hinolinil) i izohinolinil (npr., 1-izohinolinil, 3-izohinolinil ili 4-izohinolinil).

Podrazumevalo bi se da naziv "heteroaril" obuhvata određene vrste heteroaril prstenova koji postoje u ravnoteži između dva različita oblika. Određenije, na primer, smatra se da je species, kao što je hidropiridin i piridinon (i, takođe, hidroksipirimidin i pirimidinon) obuhvaćen unutar okvira definicije "heteroarila."

Izrazi "zaštitna grupa" i "protektivna grupa", kao što su ovde korišćeni, zamena su jedan drugom, i odnose se na sredstvo koje se koristi za privremeno blokiranje jedne ili više željenih funkcionalnih grupa u jedinjenju sa više reaktivnih položaja. U određenim ostvarenjima, zaštitna grupa poseduje jednu ili više, ili poželjno sve, od sledećih karakteristika: a) dodaje se funkcionalnoj grupi selektivno u dobrom prinosu, da bi se dobio zaštićeni supstrat koji je b) stabilan u odnosu na reakcije koje se odvijaju na jednom ili više drugih reaktivnih položaja, i c) moguće je da se selektivno odstrani u dobrom prinosu uz pomoć reagenasa koji ne utiču na regenerisanu funkcionalnu grupu, sa odstranjenom zaštitom. Kao što bi se od strane stručnjaka u ovoj oblasti podrazumevalo, u nekim slučajevima, reagensi nemaju uticaja na ostale reaktivne grupe u jedinjenju. U ostalim slučajevima, reagensi mogu, isto tako, reagovati i sa drugim reaktivnim grupama u jedinjenju. Primeri zaštitnih grupa su detaljno opisani u Greene, T.W., Wuts, P. G "Protective Groups in Organic Synthesis", Treće izdanje, John Wiley & Sons, New York: 1999 (i ostalim izdanjima ove knjige). Izraz "azotna zaštitna grupa", kako je ovde korišćen, odnosi se na sredstvo, koje se koristi za privremeno blokiranje jednog ili više željenih azotnih reaktivnih položaja u multifunkcionalnom jedinjenju. Poželjne azotne zaštitne grupe poseduju, takođe, karakteristike prethodno primerima pojašnjene za zaštitne grupe, a određeni primeri azotne zaštitne grupe, takođe, su detaljno opisani u Poglavlju 7 u Greene, T.W., Wuts, P. G "Protective Groups in Organic Synthesis", Treće izdanje, John Wiley & Sons, New York: 1999.

U nekim ostvarenjima, metilenska jedinica alkilnog ili alifatičnog lanca je opciono zamenjena drugim atomom ili grupom. Primeri takvih atoma ili grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, azot, kiseonik, sumpor, -C(O)-, -C(=N-CN)-, -C(=NR)-, -C(=NOR)-, -SO- i–SO2-. Ovi atomi ili grupe mogu biti kombinovani da bi se obrazovale veće grupe. Primeri takvih većih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, -OC(O)-, -C(O)CO-, -CO2-, -C(O)NR-, -C(=N-CN), -NRCO-, -NRC(O)O-, -SO2NR-, -NRSO2-, -NRC(O)NR-, -OC(O)NR- i -NRSO2NR-, pri čemu je R, na primer, H ili C1-6alifatična grupa. Podrazumevalo bi se da ove grupe mogu biti vezane za metilenske jedinice alifatičnog lanca preko jednostrukih, dvostrukih ili trostrukih veza. Primer opcione zamene (u ovom slučaju atoma azota) koja je vezana za alifatični lanac preko dvostruke veze bio bi -CH2CH=N-CH3. U nekim slučajevima, posebno na terminalnom kraju, opciona zamena se može vezivati za alifatičnu grupu preko trostruke veze. Jedan primer za takvu zamenu bio bi CH2CH2CH2C≡N. Podrazumevalo bi se da, u ovoj situaciji, terminalni azot nije vezan za drugi atom.

Podrazumevalo bi se, takođe, da se naziv "metilenska jedinica" može, isto tako, odnositi na razgranate ili supstituisane metilenske jedinice. Na primer, u izopropilnom delu [-CH(CH3)2], atom azota (npr., NR), koji zamenjuje prvu navedenu "metilensku jedinicu" doveo bi do formiranja dimetilamina [-N(CH3)2]. U slučajevima kao što su ovi, stručnjak u ovoj oblasti bi razumeo da atom azota neće imati bilo kakvih dodatnih atoma, vezanih za njega, i da bi "R" iz "NR" u ovom slučaju bio odsutan.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, opcionim zamenama se formira hemijski stabilno jedinjenje. Opcione zamene se mogu javiti unutar lanca i/ili na bilo kom kraju lanca; t.j., i na tački vezivanja i/ili, takođe, na terminalnom kraju. Dve opcione zamene, isto tako, mogu biti u neposrednoj blizini jedna prema drugoj u okviru lanca, sve dotle dok se njima stvara hemijski stabilno jedinjenje. Na primer, C3alifatični lanac može biti opciono zamenjen sa 2 atoma azota, da bi se formirao -C-N≡N. Opcionim zamenama se, takođe, mogu u potpunosti zameniti svi atomi ugljenika u lancu. Na primer, C3alifatični lanac može biti opciono zamenjen sa -NR-, -C(O)- i -NR-, da bi se obrazovala -NRC(O)NR- (urea).

Ukoliko nije naznačeno drugačije, ukoliko se zamena dešava na terminalnom kraju, zamenski atom se vezuje za atom vodonika na terminalnom kraju. Na primer, ukoliko se metilenska jedinica -CH2CH2CH3opciono zamenjuje sa -O-, dobijeno jedinjenje bi bilo -OCH2CH3, -CH2OCH3ili -CH2CH2OH. Podrazumevalo bi se da ukoliko terminalni atom ne sadrži bilo kakve slobodne valentne elektrone, tada atom vodonika nije neophodan na terminalnom kraju (npr., -CH2CH2CH=O ili -CH2CH2C≡N).

Ukoliko nije naznačeno drugačije, smatra se da ovde opisane strukture uključuju sve izomerne (npr., enantiomerne, dijastereomerne, geometrijske, konformacijske i rotacione) forme date strukture. Na primer, R i S konfiguracije za svaki asimetričan centar, (Z) i (E) izomeri dvostrukih veza, i (Z) i (E) konformacioni izomeri su uključeni u ovaj pronalazak. Kako bi se od strane stručnjaka u ovoj oblasti podrazumevalo, supstituent može slobodno rotirati oko bilo kojih veza oko kojih je moguća rotacija. Na primer, supstituent, iscrtan kao

takođe, predstavlja

Prema tome, pojedinačni stereohemijski izomeri, kao i enantiomerne, dijastereomerne, geometrijske, konformacione i rotacione mešavine ovih jedinjenja, obuhvaćene su okvirom pronalaska.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, svi tautomerni oblici jedinjenja pronalaska se nalaze unutar okvira pronalaska.

Smatra se da u jedinjenjima ovog pronalaska, bilo koji atom koji nije specifično naznačen kao određeni izotop, predstavlja bilo koji stabilan izotop tog atoma. Ukoliko nije naznačeno drugačije, kada je pozicija specifično označena kao "H" ili "vodonik", podrazumeva se da pozicija poseduje vodonik u svojoj prirodnoj mešavini sa zastupljenošću izotopa. Isto tako, ukoliko nije navedeno drugačije, kada je pozicija specifično naznačena kao "D" ili "deuterijum", podrazumeva se da pozicija poseduje deuterijum u višku, koji je najmanje 3340 puta veći od prirodnog sadržaja deuterijuma, koji iznosi 0.015% (t.j., najmanje 50.1% sadržaja deuterijuma).

I "D" i "d" se odnose na deuterijum.

Pored toga, ukoliko nije naznačeno drugačije, smatra se da ovde opisane strukture, isto tako, uključuju jedinjenja koja se razlikuju samo po prisustvu jednog ili više izotopski obogaćenih atoma. Na primer, jedinjenja koja poseduju ove strukture, s izuzetkom zamene vodonika deuterijumom ili tricijumom, ili zamene ugljenika sa<13>C- ili<14>C-obogaćenim ugljenikom nalaze se unutar okvira ovog pronalaska. Takva jedinjenja su korisna, na primer, kao analitička sredstva ili probe u biološkim testovima.

Kako je ovde korišćeno, "kristalan" se odnosi na čvrstu materiju koja ima specifičnu organizaciju i/ili konformaciju molekula u kristalnoj rešetci.

Kako je ovde korišćen, izraz "amorfan" se odnosi na čvrstu materiju koja se sastoji od neuredno organizovanih molekula i, koja ne poseduje prepoznatljivu kristalnu rešetku.

Kako je ovde korišćen, izraz "solvat" se odnosi na adukt kristalne čvrste materije, koji sadrži bilo stehiometrijske bilo ne-stehiometrijske količine ugrađenog rastvarača u kristalnu strukturu. Ukoliko je ugrađeni rastvarač voda, takav adukt se označava kao "hidrat".

Skraćenice

Korišćene su sledeće skraćenice:

DMSO dimetil sulfoksid

DCM dihlorometan

ATP adenozin trifosfat

TFA trifluorosirćetna kiselina

<1>HNMR proton nuklearna magnetna rezonanca

HPLC tečna hromatografija visokih performanci

LCMS tečna hromatografija-masena spektrometrija

Rt retenciono vreme

MTBE metil terc-butil etar

XRPD difrakcija X-zraka praška

DSC diferencijalna skenirajuća kalorimetrija

TGA termogravimetrijska analiza

RT sobna temperatura

NMP N-metil-2-pirolidon

Bp tačka ključanja

DMF dimetilformamid

PTSA p-toluensulfonska kiselina

DIPEA N,N-diizopropiletilamin

HOBT hidroksibenzotriazol

HATU 1-[bis(dimetilamino)metilen]-1H-1,2,3-triazolo[4,5-b]piridinijum 3-oksid heksafluorofosfat

TBTU 2-(1H-benzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluronijum tetrafluoroborat

T3P propilfosforasti anhidrid

COMU 1-[(1-(cijano-2-etoksi-2-oksoetilidenaminooksi)-dimetilamino-morfolino)]uronijum heksafluorofosfat

TCTU [(6-hlorobenzotriazol-1-il)oksi-(dimetilamino)metilen]-dimetil-amonijum tetrafluoroborat

HBTU O-benzotriazol-N,N,N’ ,N’-tetrametil-uronijum-heksafluoro-fosfat

ECDI 1-etil-3-(3-dimetilaminopropil)karbodiimid

LDA litijum diizopropilamid

CDI 1,1’-karbonildiimidazol

Postupci

Postupci i jedinjenja, koji su ovde opisani, koriste se za proizvodnju ATR inhibitora koji sadrže aminopirazolopirimidinsko jezgro. Opšte sintetske procedure, koje su ovde prikazane u šemama, primenjuju se za stvaranje širokog spektra hemijskih vrsta, koje se mogu koristiti u proizvodnji farmaceutskih jedinjenja.

Šema A

nje

formiranjeamidneveze

Jedinjenja ovog pronalaska se mogu sintetisati prema postupcima koji su slični onima, opisanim u Šemi A.

Korak 1

Anjon komercijalno nabavljenog alil cijanoacetata 1 može reagovati sa, npr., trihloroacetonitrilom kako nastaje intermedijer 2. U koraku kondenzacije anjona, anjon komercijalno nabavljenog alil cijanoacetata 1 može biti generisan sa bazom, kao što je kalijum acetat u odgovarajućem rastvaraču, kao što je alkohol (npr., izopropilalkohol). Anjon zatim reaguje sa trihloroacetonitrilom na sobnoj temperaturi.

Korak 2

Intermedijer 2 zatim reaguje sa hidrazinom kako se formira diaminopirazol 3. U koraku formiranja pirazola, intermedijer 2 reaguje sa hidrazinom (ili njegovim hidratom) u aprotonskom rastvaraču, kao š to je DMF, kako nastaje diaminopirazol 3. Reakcija se odvija u baznim uslovima (npr., u prisustvu kalijum acetata ili AcONa) uz grejanje (npr., ≥110°C) da bi se osigurala potpuna ciklizacija.

Korak 3

Intermedijer 3 dalje može da se kondenzuje sa dielektrofilnim kuplujućim partnerom da bi se formirao pirimidin 4a-c. U koraku formiranja pirimidina, intermedijer 3 reaguje sa 1,3-dielektrofilnim vrstama (npr., 1,3-dialdehidom ili 3-(dialkilamino)-prop-2-enalom) u različitim vrstama rastvarača (npr., DMF ili DMSO/voda) kako bi se formirala biciklična jezgra 4ac. Kada su jedno ili dva elektrofilna centra zaštićena/maskirana (npr., aldehid maskiran u vidu ketala), neophodno je uvođenje sulfonske kiseline (npr., PTSA) da bi se oslobodila reaktivna funkcionalna grupa.

Korak 4

Uklanjanje zaštite, npr, hidrolizom, alil estru stvara karboksilne kiseline 5a-c. U koraku uklanjanja zaštite, jedinjenje 4a-c se podvrgava hidrolitičkim uslovima, koji su poznati stručnim osobama. Na primer, tretman 4a-c sa fenilsilanom ili 4-metilbenzensulfinatom u prisustvu katalitičke količine paladijuma (npr., Pd(PPh3)4) dovodi do formiranja odgovarajuće karboksilne kiseline 5a-c. Alternativno, jedinjenja 4a-c mogu da se obrade sa vodenim alkalijama (npr., NaOH, LiOH, ili KOH) da bi se proizvele kiseline 5a-c.

Korak 5

U koraku formiranja aktiviranog estra, karboksilne kiseline 5a-c reaguju sa amidnim kuplujućim sredstvima, koja su poznata stručnim licima. Pogodni amidni kuplujući partneri uključuju, ali nisu ovima ograničeni, TBTU, TCTU, HATU, T3P i COMU. Kada se agens za kuplovanje pravilno odabere, reakcija može da se odvija brzo (~1hr.) na sobnoj temperaturi u prisustvu organske baze, kao što je alifatični amin (npr., trietilamin, DIPEA) kako se dobijaju aktivirani estri 6a-c. Na primer, kada se koriste amidni kuplujući agensi TBTU [J=H] ili TCTU[J=Cl], jedinjenja 6a-c se lako dobijaju filtriranjem reakcione smeše.

Generalno je poželjnije formiranje aktiviranih estara 6a-c pre formiranja amidne veze kako se proizvodi I-A, iako je moguća direktna konverzija 5a-c u jedinjenja formule I-A ovog izlaganja. Alternativno, mogu takođe biti korišćeni aktivirani estri (izolovani ili formirani in situ) i, to je poznato stručnim osobama (npr., korišćenjem CDI, TBTU, TCTU, HATU, T3P, COMU agenasa za kuplovanje).

Korak 6

U koraku formiranja amidne veze, aktivirani estri 6a-c mogu reagovati sa supstituisanim ili nesupstituisanim 3-aminopiridinom, kako se obezbeđuju jedinjenja formule I-A ovog izlaganja. Uslovi reakcije za amidno kuplovanje su generalno u aprotonskom rastvaraču (npr., NMP, piridin, DMF, itd ...) uz grejanje (npr., ≥ 90°C). 3-aminopiridin se može, nakon formiranja amidne veze, dalje funkcionalizovati.

Alternativno, dva gore opisana koraka se mogu kombinovati: karboksilne kiseline 5ac se mogu koristiti kao polazne tačke za formiranje amidne veze, aktivirani estri se generišu in situ, korišćenjem istih sredstava za amidno kuplovanje, kao što su ona, koja su prethodno opisana. Jedinjenja I-A ovog izlaganja se izoluju na sličan način kao ona, koja su prethodno opisana.

Šema B

formiranje formiranje

amidne veze

Alternativno, jedinjenja ovog izlaganja se mogu proizvesti prema postupcima koji su slični onom, opisanom u Šemi B.

Korak 1

Amid 8 se jednostavno može proizvesti od komercijalno nabavljene cijanosirćetne kiseline 7. U koraku formiranja amidne veze, cijanosirćetna kiselina 7 može reagovati sa supstituisanim 3-aminopiridinom kako se dobijaju jedinjenja 8 ovog izlaganja. Reakcioni uslovi za amidno kuplovanje su generalno u aprotonskom rastvaraču (npr., DCM, NMP, DMF, itd), u prisustvu organske baze, kao š to je alifatični amin, (npr., trietilamin ili DIPEA) i amidnih kuplujućih agenasa, koji su je poznati stručnim licima: na primer EDCI, TBTU, COMU, T3P, itd....

Korak 2

U koraku formiranja pirazola, anjon cijanoamida 8 se može generisati sa bazom (kao što je kalijum ili natrijum acetat) u odgovarajućem rastvaraču, kao što je alkohol (npr., etanol). Anjon zatim reaguje sa trihloroacetonitrilom na sobnoj temperaturi. Nastala čvrsta materija, koja se može sakupiti filtracijom, onda reaguje sa hidrazinom (ili njegovim hidratom) u aprotonskom rastvaraču, kao š to je DMF ili NMP, kako se dobija diaminopirazol 9, ovaj poslednji se dalje kondenzuje sa dielektrofilnim kuplujućim partnerom, kako se obrazuje pirimidinski deo jedinjenja formule I-A ovog izlaganja.

Korak 3

U koraku formiranja pirimidina, intermedijer 9 reaguje sa 1,3-dielektrofilnim vrstama (npr., 1,3-dialdehidom ili 3-(dialkilamino)-prop-2-enalom) u različitim vrstama rastvarača (npr., iPrOH/voda, DMF ili DMSO/voda) kako bi se formirali željeni proizvodi I-A. Kada su jedno ili dva elektrofilna centra zaštićena/maskirana (npr., aldehid maskiran u vidu ketala), neophodno je uvođenje sulfonske kiseline (npr., PTSA) da bi se oslobodila reaktivna funkcionalna grupa.

IZRADE I PRIMERI

Svi rastvarači i reagensi koji su kupljeni su korišćeni u stanju u kom su primljeni. Reakcije pod mikrotalasima su izvedene korišćenjem mikrotalasnog reaktora CEM Discovery. Flash hromatografija, npr., izvodila se na ISCO© Combiflash<R>Companion™ sistemu, uz eluaciju sa 0 do 100% EtOAc/petroleum etar gradijentom. Drugi u struci poznati postupci su takođe korišćeni za izvođenje flash hromotografije. Uzorci su aplikovani prethodno absorbovani na siliku. Tamo gde se navodi, izvedena je hromatografija superkritičnih tečnosti (SFC) na Berger Minigram SFC aparatu. Svi<1>H NMR spektri su registrovani korišćenjem Bruker Avance III 500 instrumenta, na 500 MHz. Uzorci za MS su analizirani na Waters SQD masenom spektrometru sa elektrosprej jonizacionim procesom u pozitivnom i negativnom jonskom modu. Uzorci su unošeni u maseni spektrometar primenom hromatografije. Svi konačni proizvodi su imali čistoću ≥95%, sem ukoliko nije drugačije precizirano u eksperimentalnim detaljima. HPLC čistoća je određivana na Waters Acquity UPLC sistemu sa Waters SQD MS instrumentom, opremljenim sa Waters UPLC BEH C81.7 µm, 2.1 x 50 mm kolonom i Vanguard BEH C81.7 µm, 2.1 x 5 mm guard kolonom.

Kako je ovde korišćen, izraz "Rt(min)" se odnosi na HPLC retenciono vreme, u minutima, koje se povezuje sa jedinjenjem. Ukoliko nije drugačije naznačeno, HPLC postupci koji su primenjivani za dobijanje prijavljenih retencionih vremena su, kako su opisani u nastavku:

HPLC postupak

Instrument: Waters Acquity UPLC-MS;

Kolona: Waters UPLC BEH C81.7 µm, 2.1 x 50 mm sa Vanguard BEH C81.7 µm, 2.1 x 5 mm guard kolonom;

Temperatura kolone: 45°C;

Mobilna faza A: 10mM amonijum formijat u vodi:acetonitril 95:5, pH 9;

Mobilna faza B: acetonitril;

Detekcija: 210-400 nm;

Gradijent: 0-0.40 min: 2% B, 0.40-4.85 min: 2% B do 98% B, 4.85-4.90 min: 98% B do 2% B, 4.90-5.00 min: držano na 2% B;

Brzina protoka: 0.6 mL/minut.

Izrada 1: alil 3,5-diamino-1H-pirazol-4-karboksilat

Korak 1: alil 3-amino-4,4,4-trihloro-2-cijanobut-2-enoat 2

U rastvor KOAc (589.4 g, 6.006 mol) u izopropanolu (3 L) se doda alil cijanoacetat (429.4 g, 403.2 mL, 3.432 mol) i reakciona smeša se ohladi na 5°C. Doda se trihloroacetonitril (495.5 g, 3.432 mol) u 50 mL-skim porcijama, uz održavanje temperature ispod 15°C. Reakciona smeša se onda ostavlja da se zagreje na 20°C i, meša se tokom 3 hr. Dodaje se voda (~4 L) radi rastvaranja neorganskih materijala i taloženja željenog proizvoda. Smeša se meša u toku 20 minuta i čvrsta materija izoluje filtracijom pod vakuumom. Ova čvrsta materija se filtrira, ispira sa vodom (2 x 0.5 L) i suši u vakuumskoj sušnici preko noći na 40°C, kako se dobija alil 3-amino-4,4,4-trihloro-2-cijanobut-2-enoat 2 u vidu praškaste materije zatvoreno-bele boje (787 g, 85%).

Korak 2: alil 3,5-diamino-1H-pirazol-4-karboksilat 3

U suspenziju alil 3-amino-4,4,4-trihloro-2-cijano-but-2-enoata 2 (619 g, 2.297 mol) i KOAc (676.3 g, 6.891 mol) u DMF-u (2.476 L) na 0°C, polako se doda hidrazin hidrat (172.5 g, 167.6 mL, 3.446 mol) tokom 15 min. Reakciona smeša se zatim meša na temperaturi sredine utoku 2 hr. i u tom stadijumu,<1>H NMR prikazuje da je polazni materijal potrošen. Reakciona smeša se onda preko noći zagreva na 110°C, pre nego što se ostavi da se ohladi do temperature sredine i meša se narednih 48hr. Mešavina se filtrira kroz levak od sinterovanog stakla da bi se uklonila istaložena čvrsta materija i, filtrat se upari pod sniženim pritiskom kako se dobija gusta tečnost. Doda se DCM (otprilike 2 L) i, mešavina se ponovo filtrira kako bi se uklonilo još čvrste materije koja se istaložila. Filtrat se prečisti kroz sloj od 1 kg silika gela (gradijent DCM/MeOH kao eluent) i, rastvarač se ukloni da bi se dobila čvrsta materija narandžaste boje, koja se suspenduje u acetonitrilu i greje na otprilike 70°C sve dok se sva čvrsta materija ne prevede u rastvor, a u toj tački se rastvor ostavlja da se ohladi do temperature sredine, zatim na 2°C. Obrazovani talog se izoluje filtracijom pod vakuumom, ispira sa ohlađenim MeCN (~50 mL) i suši do konstantne mase u vakuumskoj sušnici da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje u vidu praškaste materije zatvoreno-bele boje (171.2 g, 41%).

Izrada 2a: 1H-benzo[d][1,2,3]triazol-1-il 2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat

Korak 1: alil 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4a

U suspenziju alil 3,5-diamino-1H-pirazol-4-karboksilata 3 (42.72 g, 234.5 mmol) u DMSO (270.8 mL) / vodi (270.8 mL), doda se p-TsOH hidrat (46.72 g, 245.6 mmol) i 3-(diizopropilamino)-2-fluoro-prop-2-enal (opisano u Tetrahedron Letters, 33(3), 357-60; 1992) (38.69 g, 223.3 mmol). Reakciona smeša se greje na 100°C u toku 3hr. u toku kog vremena čvrsta materija polako precipitira iz rastvora. Suspenzija narandžaste boje se ostavlja da se ohladi do RT preko noći. Čvrsta materija se filtrira, ispira sa vodom i suši pod vakuumom, kako se dobija alil 2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4a u vidu peščane čvrste materije (45.05 g, 85% prinos).

U alternativnom postupku, alil 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4a se može sintetisati putem opšte Šeme C-1, u nastavku.

Šema C-1

formiranje pirimidina

Reakcija 1

Bisacetal zaštićenom malonaldehidu (Intermedijer 35) se zaštita može ukloniti u kiselim uslovima, kako se formira intermedijer 36. U nekim ostvarenjima, kiseli uslovi se mogu stvoriti primenom kiseline, nezavisno odabrane od: HCl, H2SO4, MeSO2H, TFA, HBF4, ili pTSA u pogodnom rastvaraču, npr., vodi. Poželjno, kiselina koja će se primeniti u reakciji se bira od pTSA ili MeSO2H. R° je poželjno C1-6alifatična grupa. U nekim ostvarenjima, R° se bira od: metila, etila, propila, izopropila, butila ili pentila. U opet nekim drugim ostvarenjima, R° se bira od metila ili etila.

Reakcija 2

Intermedijer 36 može reagovati sa elektrofilnim sredstvom za fluorovanje kako se formira intermedijer 38. U nekim ostvarenjima, elektrofilno sredstvo za fluorovanje je nezavisno odabrano od 1-(hlorometil)-4-fluoro-1,4-diazoniabiciklo[2.2.2]oktan ditetrafluoroborata (Selectfluor®), Accufluor®, N-fluorobenzensulfonamida, supstituisanih 1-fluoropiridinijum soli, ili gasa fluora.

Reakcija 3

Intermedijer 38 može reagovati sa intermedijerom 3 pri pogodnim uslovima za kondenzaciju, kako se formira intermedijer 4a. U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi za kondenzaciju mogu obuhvatiti reakciju intermedijera 38 sa intermedijerom 3 u prisustvu rastvarača i uz grejanje, kako bi se formiralo biciklično jezgro u 4a. Reakcija se može izvesti u različitim vrstama rastvarača, npr., vodi, DMSO/vodi, ili DMF-u.

U jednom primeru, intermedijer 4a se obrazuje primenom metodologije opisane u Šemi C-2.

Šema C-2

1,1,3,3-tetrametoksipropan 35a (20 g, 121.8 mmol) se rastvori u vodi (200ml). Doda se p-toluensulfonska kiselina monohidrat (23.17g, 121.8mmol) i, mešavina se meša na 19-20°C tokom 90 minuta. Deo po deo, doda se 1-(hlorometil)-4-fluoro-1,4-diazonijabiciklo[2.2.2]oktan ditetrafluoroborat 37 (Selectfluor, 1.4 eqv, 60.4g, 170.5 mmol). Dodavanje je endotermno (20.1°C do 19.4°C), međutim, temperatura polagano počinje da raste kada se dodavanje završi (temp raste na 25.4°C tokom 45 minuta). Selectfluor se rastvori tokom 1hr. Mešavina se ostavlja da se meša na temperaturi sredine u toku 18hr. Posle ovog vremena, mešavina se homogenizuje. DMSO (150ml) se polako dodaje tokom 5 minuta. Dodavanje je egzotermnotemperatura raste od 20.4°C do 34.2°C tokom dodavanja. Mešavina počinje da se hladi. Dobijena mešavina se meša 45 minuta. Jedinjenje 3 (21.4g, 115.7 mmol) se onda doda iz delova. Dodavanje nije egzotermno. Mešavina se greje na 85°C tokom 4hr (Lc/Ms profil je bio isti u vremenskim tačkama 2hr i 4hr). Mešavina koja se meša se zatim ostavlja da se ohladi do sobne temperature preko noći. Dobijena reakciona smeša je bila žitke konzistencije. U ovu dobijenu žitku masu se polako doda voda (150ml). Temperatura je porasla od 20.4°C do 21.5°C. Žitka masa se meša 2 hr i zatim, proizvod se izoluje filtriranjem. Kolač se ispira sa vodom i osuši na sinteru do čvrste mase ž ućkaste boje (15.5g). Proizvod se dalje osuši u vakuumskoj sušnici na 40°C u toku 20hr. Ovako se proizvodi jedinjenje 4a u vidu čvrste mase žućkaste boje (13.5g, 50% prinos). HPLC čistoća 97.7 % površine;

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 4.83 (2H, d), 5.29 (1H, d), 5.49 (1H, d), 6.04-6.14 (1H, m), 6.57 (2H, brs), 8.80 (1H, m), 9.40 (1H, m);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ -153.1.

Korak 2: 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilna kiselina 5a

U suspenziju alil 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilata 4a (45 g, 190.5 mmol) u DCM (1.35 L) se doda fenilsilan (41.23 g, 46.96 mL, 381.0 mmol), a zatim, Pd(PPh3)4(8.805 g, 7.620 mmol). Reakciona smeša se meša na sobnoj temperaturi 2hr.30min. Reakciona smeša se filtrira i čvrsta materija ispere sa DCM kako se dobija čvrsta materija svetlo žute boje (43.2g). Ova čvrsta materija se dalje trituriše u DCM (225 mL) na RT u toku 45 min, onda filtrira i suši preko noći pod vakuumom da bi se dobila 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilna kiselina 5a u vidu čvrste materije svetlo ž ute boje (37.77g, 100% prinos).

U alternativnom postupku, suspenduje se natrijum-4-metilbenzensulfinat (anhidrovani, 1.2 eqv, 22.6g, 127mmol) u suvom DMSO (20 vol, 500ml). Mešavina koja se meša se zagreje na 30°C u atmosferi azota. Dok se rastvaranje završava, doda se Pd(PPh3)4(2 mol%, 2.4g, 2.1 mmol). Mešavina se meša u toku 10 min na 25-30°C posle kog vremena se javlja zamućen rastvor ž ute boje. Deo po deo se doda alil 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4a (25g, 105.8mmol) uz održavanje temperature na 25-30°C. Kada je dodavanje završeno, zamućeni rastvor se meša sve dok se reakcija ne završi, što se potvrđuje putem HPLC (2-3 hr). Posle 15 minuta po dodavanju supstrata, formira se obilan precipitat. Mešavina postaje gušća kako reakcija napreduje. Reakciona smeša se razblaži sa vodom (125 ml) i, polako se doda 2M HCl (66 ml) uz održavanje temperature na 25-30°C. Žitka masa se meša tokom 30 minuta zatim, filtrira. Filtracija je bila spora (2hr). Nastala čvrsta materija se ispere sa vodom, zatim osuši na sinteru. Čvrsta materija se prevede u žitku sa DCM (8 vol) tokom 1hr. Čvrsta materija se filtrira (brza filtracija) i ispere sa DCM. Čvrsta materija se ponovo prevede u žitku masu sa hloroformom (8 vol) za 1 hr. Kiselina se filtrira i suši na sinteru. Dalje se suši u vakuumskom sušioniku na 50°C u toku 24 hr. Proizvod 5a se dobija u vidu čvrste materije zatvoreno bele boje (18.6g, 85%);<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12.14 (1H, brs), 9.31 (1H, dd), 8.69 (1H, m), 6.47 (2H, brS);<19>F NMR (500 MHz, DMSOd6) δ -153.65; MS (ES+) 197.1.

Korak 3: 1H-benzo[d][1,2,3]triazol-1-il2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 6a

U suspenziju od 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilne kiseline 5a (20 g, 102.0 mmol) u hloroformu (300 mL) se doda Et3N (11.35 g, 15.63 mL, 112.2 mmol). Suspenzija se meša tokom ~ 5min i zatim, doda se (benzotriazol-1-iloksi-dimetilamino-metilen)-dimetil-amonijum bor tetrafluorid (32.75 g, 102.0 mmol). Suspenzija se greje na 60°C u toku 1hr., pre nego što se gusta suspenzija ostavi da se ohladi do RT. Nastala suspenzija se filtrira, ispere sa hloroformom (200 mL) i osuši pod vakuumom preko noći, kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova 6a u vidu praškaste materije svetlo žute boje (32.5g, 88%).

Izrada 2b: (6-hlorobenzotriazol-1-il)-2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat

U 2.5 L-ski balon sa tri grla, opremljen magnetnom mešalicom, kondenzatorom, azotnom linijom i Hanna temperaturnom probom, stavi se 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a] pirimidin-3-karboksilna kiselina 5a (60 g, 305.9 mmol), hloroform (900.0 mL) i trietilamin (32.44 g, 44.68 mL, 320.6 mmol). Deo po deo, dodaje se [(6-hlorobenzotriazol-1-il)oksi-(dimetilamino) metilen]-dimetilamonijum (bor tetrafluoridni jon (1)) (87.00 g, 244.7 mmol) u toku 5 min (unutrašnji pad od 22.7 do 21.5°C pri završetku dodavanja). Smeša se greje na 60°C (unutrašnja temp) u toku 2hr., do kremaste suspenzije. Mešavina se ohladi do sobne temperature zatim, čvrsta materija sakupi filtracijom, dobro ispere sa hloroformom (sve dok filtrat koji ističe ne bude suštinski bezbojan) i osuši sukcijom, kako zaostaje proizvod 6a* u vidu čvrste materije krem boje (82.2g, 77% prinos).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9.55 (dd, 1H), 8.91 (d, 1H), 8.22 (dd, 1H), 8.09 (dd, 1H), 7.57 (dd, 1H) i 6.87 (s, 2H). MS (ES+) 348.1.

U alternativnom postupku, 2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilna kiselina 5a (30g, 153 mmol) se u acetonitrilu (540ml) prevede u stanje žitke mase. Doda se trietilamin (22.5ml, 153mmol) zatim, [(6-hlorobenzotriazol-1-il)oksi-(dimetilamino)metilen]-dimetilamonijum tetrafluoroborat (TCTU, 54.4g, 153mmol). Mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 hrs. Proizvod se izoluje filtracijom- filterski kolač se ispere sa acetonitrilom (2x60ml). Proizvod se dobija u vidu čvrste materije smeđe boje (49.3g, 93%);<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9.55 (dd, 1H), 8.91 (d, 1H), 8.22 (dd, 1H), 8.09 (dd, 1H), 7.57 (dd, 1H) i 6.87 (s, 2H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ -150.1; MS (ES+) 348.1.

Izrada 3: 1H-benzo[d][1,2,3]triazol-1-il 2-amino-6-hloropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat

Korak 1: 2-amino-6-hloro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4b

U suspenziju alil 3,5-diamino-1H-pirazol-4-karboksilata 3 (1 g, 5.489 mmol) u DMF (5 mL) dodat je (Z)-2-hloro-3-dimetilamino-prop-2-eniliden]-dimetil-amonijum heksafluorofosfat (1.683 g, 5.489 mmol), nakon čega je sledilo dodavanje trietilamina (722.1 mg, 994.6 µL, 7.136 mmol). Reakciona mešavina je zagrevana do 60°C tokom 4 sata, tokom kog vremena je iz rastvora polagano istaložena čvrsta faza. Smeđa suspenzija je ostavljena da se ohladi do RT. Čvrsta masa je izdvojena filtriranjem, isprana je vodom i osušena pod vakumom, da bi se dobio alil 2-amino-6-hloro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4b u vidu smeđe čvrste mase (1.092 g, 72% prinos).

Korak 2: 2-amino-6-hloro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilna kiselina 5b

U suspenziju alil 2-amino-6-hloro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilata 4b (1 g, 3.96 mmol) u DCM (15 mL) dodat je fenilsilan (856.6 mg, 0.9756 mL, 7.916 mmol), a zatimPd(PPh3)4(182.9 mg, 0.1583 mmol). Reakciona mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom 7 h. Reakciona mešavina je filtrirana, a čvrsta faza je isprana sa DCM, da bi se dobila svetlo žuta čvrsta masa (43.2 g). Čvrsta masa je dalje triturirana u DCM (225 mL) na RT tokom 45 minuta, nakon čega je filtrirana i osušena preko noći pod vakuumom, da bi se proizvela 2-amino-6-hloro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilna kiselina 5b u vidu žute čvrste mase (791 m, 94% prinos).

Korak 3: 1H-benzo[d][1,2,3]triazol-1-il 2-amino-6-hloropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 6b

U rastvor 2-amino-6-hloro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilne kiseline 5b (1.51 g, 7.103 mmol) u hloroformu (15.1 mL) dodat je TBTU bor tetrafluorid (2.737 g, 8.524 mmol) i TEA (862.5 mg, 1.188 mL, 8.524 mmol). Reakciona mešavina je mešana na 50°C tokom jednog sata. Dobijena suspenzija je otfiltrirana, a čvrsta faza je triturirana u etil acetatu, da bi se proizvelo naslovljeno Jedinjenje 6b kao žuta čvrsta masa (2.05 g, 88%).

Izrada 4: 1H-benzo[d][1,2,3]triazol-1-il 2-amino-6-(cijanometil)pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat

Korak 1: alil 2-amino-6-(cijanometil)-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4c

U suspenziju alil 3,5-diamino-1H-pirazol-4-karboksilata 3 (63.49 g, 348.5 mmol) u mešavini DMSO (340 mL) i vode (340 mL), dodat je 3-(dimetoksimetil)-4,4-dimetoksi-butannitril (pripremljen prema Izradi 5, u nastavku) (85 g, 418.2 mmol), nakon čega je sledilo dodavanje hidrata para-toluensulfonske kiseline (1) (11.27 g, 59.24 mmol). Reakciona mešavina je zagrevana do 85°C i mešana je preko noći. Reakciona mešavina je ohlađena u ledenom kupatilu. Mešavina je razblažena sa EtOAc (680 mL) i zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3(1.36 L). Precipitat je otfiltriran i ispran je vodom, a nakon toga mešavinom vode i EtOAc. Smeđa čvrsta masa je osušena pod vakuumom, da bi se dobio alil 2-amino-6-(cijanometil)-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4c u vidu smeđe čvrsta mase (55.94 g, 62% prinos).

Korak 2: 2-amino-6-(cijanometil)-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilna kiselina 5c

U suspenziju alil 2-amino-6-(cijanometil)-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilata 4c (10.2 g, 39.65 mmol) u DCM (350 mL) dodat je fenilsilan (8.581 g, 9.773 mL, 79.3 mmol), nakon čega je dodat Pd(PPh3)4(1.5 g, 1.298 mmol). Reakciona mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 h. Reakciona mešavina je filtrirana, a čvrsta faza je isprana sa DCM i osušena pod vakuumom, da bi se dobila 2-amino-6-(cijanometil)-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilna kiselina 5c u vidu žute čvrste faze (8.61 g, 100% prinos).

Korak 3: 1H-benzo[d][1,2,3]triazol-1-il 2-amino-6-(cijanometil)pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 6c

U rastvor 2-amino-6-(cijanometil)-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilne kiseline 5c (5.11 g, 23.53 mmol) u DCM (51 mL) dodati su TBTU bor tetrafluorid (9.067 g, 28.24 mmol) i TEA (2.858 g, 3.937 mL, 28.24 mmol). Reakciona mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom jednog sata. Dobijena suspenzija je filtrirana, a čvrsta faza je triturirana u vrućem hloroformu, da bi se dobilo naslovljeno Jedinjenje 6c, u vidu čvrste mase bež boje (6.59 g, 84%).

Primer 1: Sinteza 2-amino-6-fluoro-N-[5-fluoro-4-[4-[4-(oksetan-3-il)piperazin-1-karbonil]-1-piperidil]-3-piridil]pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamida (Jedinjenje I-1)

Korak 1: Terc-butil 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilat 28

Mešavina (6-hlorobenzotriazol-1-il) 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilata 6a* (44.02 g, 126.6 mmol) i terc-butil 1-(3-amino-5-fluoro-4-piridil)piperidin-4-karboksilata 27 (pripremljen u skladu sa Izradom 7b) (34 g, 115.1 mmol) u piridinu (510.0 mL) podvrgnuta je unutrašnjem zagrevanju na 95°C preko noći (18 h.). Mešavina je ohlađena do sobne temperature (proizvod se istaloži), nakon čega se dodaje etanol (340.0 mL) i meša se na sobnoj temperaturi tokom 10 minuta. Žuta čvrsta masa je sakupljena filtracijom, dobro je isprana etanolom, osušena je usisavanjem, a zatim na visoko-vakuumskoj liniji tokom 1 h, da bi se dobio proizvod 28 u vidu žute čvrste mase, (32.5 g, 56% prinos).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.45 (s, 1H), 9.58 (s, 1H), 9.51 (dd, 1H), 8.72 (dd, 1H), 8.25 (d, 1H), 6.81 (s, 2H), 3.15 - 2.93 (m, 4H), 2.55 - 2.47 (maskirani signal, 1H), 2.02 - 1.91 (m, 4H), 1.47 (s, 9H). MS (ES+) 474.2.

Korak 2: Trifluoroacetat 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilne kiseline 29

U suspenziju terc-butil 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil) amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilata 28 (69.7 g, 147.2 mmol) u DCM (348.5 mL) i trietilsilanu (18.83 g, 25.87 mL, 161.9 mmol) dodata je TFA (151.1 g, 102.1 mL, 1.325 mol) (u mešavini se pojavljuje čvrsta faza pri inicijalnom dodavanju TFA, koja, nakon završetka dodavanja, ulazi u rastvor). Dobijeni narandžasti rastvor je mešan na sobnoj temperaturi preko noći. Dodata je dodatna količina TFA (16.78 g, 11.34 mL, 147.2 mmol), a mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 h. Mešavina se, nakon toga, zagreva na 40°C tokom 20 minuta, da bi se ubrzao završetak reakcije. Mešavina je ukoncentrisana in vacuo, dodat je hloroform (300 mL) i mešavina je ponovo ukoncentrisana in vacuo da bi se dobila narandžasta čvrsta suspenzija. Mešavina je triturirana u DCM (približno 200 mL), mešana je tokom 20 minuta, a zatim je čvrsta faza sakupljena filtracijom, isprana je minimalnom količinom DCM i osušena je usisavanjem, da bi se dobila žuta čvrsta masa. Filtrat je ukoncentrisan in vacuo, ostatak je ponovljeno preveden u žitku masu u DCM (približno 50 mL) i mešan je tokom 20 minuta, nakon čega je č vrsta masa sakupljena filtracijom, isprana je minimalnom količinom DCM i osušena usisavanjem, da bi se proizvela žuta čvrsta masa, koja je sjedinjena sa prvom količinom čvrste faze. Čvrsta masa je osušena pod vakuumom preko noći, da bi se dobio željeni proizvod 29 uvidu žute čvrste mase (82.8 g, 96%).<1H NMR (500 MHz, DMSO-d>6<) δ 10.44 (s, 1H), 9.59 (s,>1H), 9.50 (dd, 1H), 8.84 (dd, 1H), 8.33 (d, 1H), 3.13 - 3.10 (m, 4H), 2.57 - 2.47 (maskirani signal, 1H) i 2.08 - 1.93 (m, 4H). MS (ES+) 418.1.

Korak 3: Hidrohlorid 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilne kiseline 30

U rastvor 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilne kiseline (trifluorosirćetna kiselina) 29 (73 g, 124.7 mmol) u NMP (662.7 mL) dodat je vodonik hlorid (4 M u 1,4-dioksanu) (37.40 mL 4 M rastvora, 149.6 mmol). Nakon nekoliko sekundi formira se žuti precipitat. Mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom 20 minuta, nakon čega je čvrsta faza sakupljena filtracijom, isprana minimalnom količinom NMP, a zatim MTBE, i osušena je posredstvom usisavanja, da bi se dobio čisti proizvod 30 kao svetlo žuta čvrsta masa, (59.7 g, kvantitativni prinos). MS (ES+) 418.1.

Korak 4: 2-amino-6-fluoro-N-[5-fluoro-4-[4-[4-(oksetan-3-il)piperazin-1-karbonil]-1-piperidil]-3-piridil]pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamid (Jedinjenje I-1)

U žutu suspenziju 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilne kiseline (hlorovodonična kiselina) 30 (59.7 g, 131.5 mmol) u NMP (477.6 mL) dodat je DIPEA (50.99 g, 68.72 mL, 394.5 mmol), a zatim [(6-hlorobenzotriazol-1-il)oksi-(dimetilamino)metilen]-dimetil-amonijum (bor tetrafluoridni jon (1)) (51.44 g, 144.7 mmol). Nakon nekoliko minuta se obrazuje žuta suspenzija. Mešavina se meša tokom 30 minuta na sobnoj temperaturi, nakon čega se dodaje 1-(oksetan-3-il)piperazin 25 (pripremljen u skladu sa Izradom 8, u nastavku) (26.18 g, 184.1 mmol). Suspenzija krem/žutosmeđe boje prelazi u narandžasti rastvor (egzoterm od 23.9 do 29.4°C). Balon se stavi u led/voda kupatilo, dok unutrašnja temperatura ne bude 24°C, nakon čega se kupatilo odstranjuje, a unutrašnja temperatura se nakon toga održava na 24°C.

Rastvor se meša tokom 30 minuta na sobnoj temperaturi, a nakon toga se ohladi u led/so/voda kupatilu, do 10°C, pre nego što se izvrši polagano dodavanje vode (1.015 L) u porcijama od 100 mL. Pre dodavanja sledeće porcije od 100 mL vode, sačeka se da egzoterm bude između 17°C i 20°C (unutrašnja temperatura), nakon čega se ostavi da se ohladi na temperaturu između 10 i 15°C. Postupak se ponavlja dok se ne doda sva količina vode. Čim se egzoterm prekine, odstranjuje se led/so/voda kupatilo, a mešavina se meša na temperaturi sredine tokom 20 minuta (obrazuje se gusta suspenzija žuto/krem boje). Čvrsta masa se sakupi filtracijom preko sinter levka, dobro se ispere vodom, a zatim se osuši posredstvom usisavanja tokom 10 minuta. Vakuum se odstrani, a čvrsta faza se prevede u ž itku masu u vodi na sinter levku, nakon čega se ponovo postavi vakuum, a čvrsta masa se osuši usisavanjem preko noći, a nakon toga se suši u vakuumskoj sušnici tokom 24 h na 40°C, na <10 mBara.

Čvrsta masa (54.5 g) se suspenduje u etanolu (545 mL, 10 vol ekv.) i zagreva se pod refluksom tokom 2 h, nakon čega se ohladi do sobne temperature tokom 2. Čvrsta faza se sakupi filtracijom, ispere se minimalnom količinom etanola i suši se usisavanjem tokom 1 h, da bi se dobio proizvod u vidu bledo žute čvrste mase. Čvrsta masa se stavi u vakuumsku sušnicu na 23.5°C i <10 mBara, preko noći, da bi se dobila čvrsta forma etanol solvata Jedinjenja I-1 u vidu bledo žute čvrste mase, (51 g, 64% prinos).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.64 (s, 1H), 9.67 (s, 1H), 9.48 (dd, 1H), 9.26 (dd, 1H), 8.26 (d, 1H), 6.79 (s, 2H), 4.55 (t, 2H), 4.47 (t, 2H), 4.34 (t, 0.7H), 3.61 (dt, 4H), 3.48 - 3.41 (m, 2.5H), 3.22 - 3.17 (m, 2H), 3.05 - 3.03 (m, 2H), 3.99 - 2.93 (m, 1H), 2.28 (dt, 4H), 2.17 -2.10 (m, 2H), 1.74 (d, 2H), 1.07 (t, 2H). MS (ES+) 542.3.

Primer 2: Alternativni pristup sintezi 2-amino-6-fluoro-N-[5-fluoro-4-[4-[4-(oksetan-3-il)piperazin-1-karbonil]-1-piperidil]-3-piridil]pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamida (Jedinjenje I-1)

Korak 1: Terc-butil 1-(3-(2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamido)-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilat 28

6-hloro-1H benzo[d][1,2,3]triazol-1-il 2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 6a* (45 g, 129.4 mmol) i terc-butil 1-(3-amino-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilat 27 (pripremljen u skladu sa Izradom 7b, koja je opisana u nastavku) (40.1 g, 135.9 mmol) su prevedeni u ž itku masu u piridinu (675 ml). Mešavina je zagrevana na 95°C, pod azotom, dok se reakcija ne završi (što se utvrđuje posredstvom HPLC analize). Mešavina se ohladi, a etanol (450 ml) se dodaje kap po kap. Mešavina se filtrira, a filterska grudva se ispere etanolom (2 x 70 ml). Vlažna grudva se osuši, da bi se dobio proizvod 28 u vidu žute kristalne čvrste mase (47.7 g, 78 %);<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.45 (s, 1H), 9.58 (s, 1H), 9.51 (dd, 1H), 8.72 (dd, 1H), 8.25 (d, 1H), 6.81 (s, 2H), 3.15 - 2.93 (m, 4H), 2.55 - 2.47 (maskirani signal, 1H), 2.02 - 1.91 (m, 4H), 1.47 (s, 9H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ - 153.5, -136.3; MS (ES+) 474.2.

U alternativnom ostvarenju, intermedijer 28 se može prečistiti pre izvođenja koraka 2 korišćenjem procedure, slične sledećoj:

Korak 1a: Prečišćavanje terc-butil 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilata 28

Terc-butil 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilat 28 (530 g; 1.12 molova) je dodat u mešavinu NMP (5.3 L) i 1,2-diaminopropana (249 g; 3.36 molova), a dobijena retka suspenzija je mešana na 20-25°C tokom 15 sati. U suspenziju je dodat etanol (10.4 L), a suspenzija je mešana tokom 4 sata na 20-25°C. Zlatna kristalna čvrsta masa se sakupi putem filtracije, ispere se etanolom (2 x 2.6L), osuši se usisavanjem, a nakon toga se suši u vakuumskoj sušnici tokom 24 sata, na 35-40°C, da bi se dobilo Jedinjenje 28 u vidu zlatne, kristalne čvrste mase (479 g; 90%).<1H NMR (500 MHz,>DMSO-d6) δ 10.45 (s, 1H), 9.57 (s, 1H), 9.49 (dd, 1H), 8.71 (d, 1H), 8.24 (d, 1H), 6.79 (s, 2H), 3.44 - 3.33 (m, 1H), 3.34 - 3.20 (m, 4H), 3.07 (dt, 4H), 2.01 - 1.89 (m, 4H), 1.46 (s, 9H).<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ -136.3, -153.4.

Korak 2: Hidrohlorid 1-(3-(2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamido)-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilne kiseline 30

Terc-butil 1-(3-(2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamido)-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilat 28 (36 g, 76 mmol) je suspendovan u rastvoru HCl u 1,4-dioksanu (4 M, 670 ml). Voda (36 ml) je dodavana u vidu kapi u brzo mešanu žitku masu. Mešavina je mešana pod azotom, dok se reakcija ne završi (što se utvrđuje posredstvom HPLC analize). Mešavina je razblažena sa 1,4-dioksanom (180 ml) i filtrirana je. Filterska grudva je isprana sa TBME (2 x 72 ml). Vlažna grudva je osušena, da bi se dobila bledo smeđa čvrsta masa (hidrohloridna so, 32.7 g, 95%);<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.34 (s, 1H), 9.53-9.49 (m, 2H), 8.82 (m, 1H), 8.50 (m, 1H), 3.13 - 3.22 (m, 4H), 2.57 - 2.47 (maskirani signal, 1H) i 2.08 - 1.93 (m, 4H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ - 152.9, -133.8; MS (ES+) 418.1.

Korak 3: 2-amino-6-fluoro-N-[5-fluoro-4-[4-[4-(oksetan-3-il)piperazin-1-karbonil]-1-piperidil]-3-piridil]pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamid (Jedinjenje I-1·amorfno)

U rastvor 1-(oksetan-3-il)piperazina 25 (525 mg, 3.69 mmol) u THF (12 ml) je dodat DIPEA (1.72 ml, 9.91mmol), a nakon toga 1-(3-(2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamido)-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilna kiselina (hidrohloridna so, 1.5 g, 3.3 mmol). Dodat je [(6-hlorobenzotriazol-1-il)oksi-(dimetilamino)metilen]-dimetil-amonijum tetrafluoroborat (TCTU, 1.29 g, 3.64 mmol), a mešavina je mešana pod azotom, dok se reakcija ne završi (što se utvrđuje posredstvom HPLC analize). Mešavina je ohlađena, a voda je dodavana (24 ml) kap po kap. Mešavina se ostavi da se zagreje do temperature sredine i meša se tokom 3 h, nakon čega se filtrira. Filterska grudva se ispere (3 x 3 ml). Vlažna grudva se osuši pod vakuumom (sa strujom azota) na 40°C. Dobije se amorfni oblik Jedinjenja I-1. (1.54 g, 86%);<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.64 (s, 1H), 9.67 (s, 1H), 9.48 (dd, 1H), 9.26 (dd, 1H), 8.26 (d, 1H), 6.79 (s, 2H), 4.55 (t, 2H), 4.47 (t, 2H), 4.34 (t, 0.7H), 3.61 (dt, 4H), 3.48 - 3.41 (m, 2.5H), 3.22 - 3.17 (m, 2H), 3.05 - 3.03 (m, 2H), 3.99 - 2.93 (m, 1H), 2.28 (dt, 4H), 2.17 - 2.10 (m, 2H), 1.74 (d, 2H), 1.07 (t, 2H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ - 152.8, -136.1; MS (ES+) 542.3.

Amorfni oblik Jedinjenja I-1 može se izraditi korišćenjem alternativnog postupka iz prethodnog Primera 2, Korak 3.

U drugom primeru, amorfni oblik Jedinjenja I-1 pripremljen je dodavanjem N,N-diizopropiletilamina (461 µL; 342 mg; 2.64 mmol) u suspenziju hidrohlorida 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoropiridin-4-il]piperidin-4-karboksilne kiseline 30 (1.00 g; 2.20 mmol; LR) u THF (20 mL). Dodat je 1,1’-karbonildiimidazol (CDI) (430 mg; 2.65 mmol), a mešavina je zagrevana na 40-50°C. Izvršeno je dodavanje dodatnih količina 1,1’-karbonildiimidazola (CDI) (213 mg ukupno; 1.31mmol), a mešavina je zagrevana dok se reakcija ne završi (što je utvrđeno posredstvom HPLC analize). Dodat je 1-(oksetan-3-il)piperazin 25 (375 mg; 2.64 mmol), a mešavina je zagrevana na 55-60°C dok se reakcija ne završi (što je utvrđeno posredstvom HPLC analize). Reakciona mešavina je ohlađena do 20-25°C. Dodati su voda (40 mL) i 2M NaOH (vodeni) (551µL), a suspenzija je mešana tokom 5-10 minuta. Čvrsti delovi su sakupljeni filtracijom, isprani su vodom (2 x 5 mL), osušeni su usisavanjem. a nakon toga su osušeni u vakuumskoj sušnici na 45-50°C tokom 16 sati, da bi se dobilo Jedinjenje I-1 kao žuta čvrsta masa (869 mg; 73%).

Izrada 5: Alternativni pristup sintezi terc-butil 1-(3-(2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamido)-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilata (Jedinjenje 28)

Korak 1: 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil hlorid 34

U suspenziju 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilne kiseline 5a (500 mg, 2.55 mmol) u dihlorometanu (7.5 mL) dodat je trietilamin (409 µL, 297 mg, 2.93 mmol). Dodat je tionil hlorid (205 µL, 334 mg, 2.80 mmol), a mešavina je zagrevana na 35-40°C tokom 2 sata. Mešavina je ohlađena do temperature sredine i mešana je na temperaturi sredine dok se reakcija ne završi (prati se uz pomoć HPLC-a). Čvrsta masa se sakupi filtracijom, ispere se dihlorometanom (2 x 1 mL) i osuši se usisavanjem, da bi se dobio proizvod 34 u vidu čvrste faze bež boje (465 mg, 85%);<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9.30 (dd, J= 4.9, 2.7 Hz, 1H), 8.68 (d, J = 2.7 Hz, 1H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ -154.1.

Korak 2: Terc-butil 1-(3-(2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamido)-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilat 28

2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil hlorid 34 (100 mg, 0.466 mmol) i terc-butil 1-(3-amino-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilat 27 (138 mg, 0.466 mmol) su prevedeni u žitku masu u piridinu (1.5 mL). Mešavina je zagrevana do 90-100°C tokom 16 sati. Mešavina je ohlađena i dodat je etanol (3 mL). Mešavina je mešana tokom 1-2 sata i filtrirana je, a filterska grudva je isprana etanolom (0.5 mL). Čvrsti delovi su osušeni usisavanjem, da bi se dobio proizvod 28 (162 mg, 73%).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 10.45 (s, 1H), 9.57 (s, 1H), 9.50 (dd, J = 4.8, 2.5 Hz, 1H), 8.71 (d, J =2.5 Hz, 1H), 8.24 (d, J = 2.5 Hz, 1H), 6.80 (s, 2H), 3.07 (dd, J = 6.5, 3.3 Hz, 4H), 2.11 - 1.80 (m, 4H), 1.46 (s, 9H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ -136.8, -153.9; MS (ES+) 474.2.

Primer 3: Alternativni pristup sintezi 2-amino-6-fluoro-N-[5-fluoro-4-[4-[4-(oksetan-3-il)piperazin-1-karbonil]-1-piperidil]-3-piridil]pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamida (Jedinjenje I-1)

6-hloro-1H-benzo[d][1,2,3]triazol-1-il 2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 6a* (45 g, 129.4 mmol) i terc-butil 1-(3-amino-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilat 27 (pripremljen prema Izradi 7b, opisanoj u nastavku) (40.1 g, 135.9 mmol) su prevedeni u žitku masu u piridinu (675 ml). Mešavina je zagrevana na 95°C pod azotom, dok se reakcija ne završi (utvrđuje se posredstvom HPLC analize). Mešavine je ohlađena, a etanol (450 ml) je dodavan kap po kap. Mešavina je filtrirana, a filterska grudva je isprana etanolom (2 x 70 ml). Vlažna grudva je osušena, da bi se dobio proizvod 28 u vidu žute kristalne čvrstemase (47.7 g, 78%);<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.45 (s, 1H), 9.58 (s, 1H), 9.51 (dd, 1H), 8.72 (dd, 1H), 8.25 (d, 1H), 6.81 (s, 2H), 3.15 - 2.93 (m, 4H), 2.55 - 2.47 (maskirani signal, 1H), 2.02 - 1.91 (m, 4H), 1.47 (s, 9H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ - 153.5, -136.3; MS (ES+) 474.2.

Korak 2: Mezilat 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilne kiseline 33

Metansulfonska kiselina (274 µL; 406 mg; 4.22 mmol) se dodaje suspenziji terc-butil 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilata 28 (1.00 g; 2.11mmol) u acetonitrilu (15 mL), a mešavina se zagreva na 75-80°C tokom 16 sati. Čvrsti delovi su sakupljeni filtracijom, isprani su acetonitrilom (2 x 2 mL) i osušeni pod vakuumom, da bi se dobio mezilat 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilne kiseline 33 (0.94 g; 87%).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.43 (s, 1H), 9.58 (s, 1H), 9.49 (dd, 1H), 8.83 (d, 1H), 8.32 (d, 1H), 6.85 (bs, 2H), 3.11 (dt, 4H), 2.31 (s, 3H), 1.99 (m, 4H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ -135.5, - 153.1; MS (ES+) 418.1.

Korak 3: 2-amino-6-fluoro-N-[5-fluoro-4-[4-[4-(oksetan-3-il)piperazin-1-karbonil]-1-piperidil]-3-piridil]pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamid (amorfno Jedinjenje I-1)

N,N-diizopropiletilamin (51 µL; 38 mg; 0.29 mmol) je dodat u suspenziju mezilata 1-[3-[(2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilne kiseline (50 mg; 0.097 mmol) i 1-(oksetan-3-il)piperazina (15 mg; 0.11 mmol) u THF (1.00 mL). Dodat je [(6-hlorobenzotriazol-1-il)oksi-(dimetilamino)metilen]-dimetil-amonijum tetrafluoroborat (TCTU, 36.3 mg; 0.10 mmol), a mešavina je mešana pod azotom do završetka reakcije (što se utvrđuje posredstvom HPLC analize). U suspenziju je dodata voda (2 mL), a mešanje je vršeno tokom 5 sati. Čvrsti delovi su sakupljeni filtracijom, isprani su vodom (2 x 200 µL), osušeni su usisavanjem, a zatim su sušeni u vakuumskoj sušnici tokom 24 sata na 45-50°C, da bi se dobilo Jedinjenje I-1 u vidu bledo žute čvrste mase (31 mg; 59%).

Izrada 6: Izrada intermedijera butannitrila

Korak 1: 3-(dimetoksimetil)-4,4-dimetoksibutannitril 11

2-(dimetoksimetil)-3,3-dimetoksi-propan-1-ol 10 (Journal of the American Chemical Society (1973), 95(26), 8741) (92 g, 473.7 mmol) je rastvoren u suvom THF (920 mL), a mešavina je ohlađena posredstvom ledenog kupatila. Trietilamin je dodat odjednom (143.8 g, 198.1 mL, 1.421 mol), nakon čega je sledilo dodavanje metan sulfonil hlorida (59.69 g, 40.33 mL, 521.1 mmol), kap po kap, tokom 1 sata, održavajući unutrašnju temperaturu ispod 5°C. Reakciona mešavina je mešana tokom 1 h, a zatim je ostavljena da se zagreva do sobne temperature. Mešavina je razblažena sa etil acetatom (920 mL) i vodom (920 mL). Razdvojeni su slojevi, a organski sloj je izolovan i ispran zasićenim rastvorom NaHCO3<, a zatim slanim>rastvorom. Organski delovi su osušeni preko MgSO4, filtrirani su i upareni, da bi se dobio [2-(dimetoksimetil)-3,3-dimetoksipropil]metansulfonat, u vidu narandžastog ulja (125.31 g, 97%), koje je korišćeno direktno, bez daljeg prečišćavanja.

Tetraetilamonijum cijanid (142.3 g, 910.8 mmol) je dodavan deo po deo, tokom 10 minuta u rastvor [2-(dimetoksimetil)-3,3-dimetoksipropil]metansulfonata (124 g, 455.4 mmol) u MeCN (1.24 L). Reakciona mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom 72 sata, a nakon toga je raspodeljena između etil acetata (1.24 L) i vode (1.24 L). Razdvojeni su slojevi, a organski sloj je izolovan i ispran slanim rastvorom. Organski delovi su osušeni preko MgSO4, filtrirani su i upareni, da bi se dobio 3-(dimetoksimetil)-4,4-dimetoksibutannitril 11 kao tamno smeđe ulje (86.1 g).

Korak 2: 3-(dimetoksimetil)-4,4-dimetoksi-2-metilbutannitril 12a i 3-(dimetoksimetil)-4,4-dimetoksi-2,2-dimetilbutannitril 13a

U rastvor 3-(dimetoksimetil)-4,4-dimetoksi-butannitrila 11 (250 mg, 1.205 mmol) u THF (3 mL) na -75°C je dodat rastvor jodometana (513.1 mg, 225.0 µL, 3.615 mmol) u THF (1 ml). Zatim je dodat THF rastvor (bis(trimetilsilil)amino)natrijuma (1.808 mL 2M rastvora, 3.615 mmol), uz održavanje temperature ispod -60°C. Nakon dodavanja, reakciona mešavina je mešana na -75°C tokom 2 sata, a zatim je polagano ugašena zasićenim vodenim rastvorom NH4Cl (5 ml). Mešavina je razblažena sa vodom i etrom, i razdvojeni su slojevi. Organski sloj je ispran slanim rastvorom, osušen je (Na2SO4) i ukoncentrisan in vacuo da bi se proizvelo žuto ulje koje je prečišćeno korišćenjem hromatografije na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom petroleum etar:EtOAc od 100:0 do 80:20. Rastvarači su ukoncentrisani in vacuo da bi se dobilo bistro ulje (194 mg). NMR-om je potvrđeno da je ulje mešavina 80% mono-metil Jedinjenja 12a sa 20% bis metil Jedinjenja 13a. Ova mešavina je u narednim koracima korišćena direktno.

Korak 3: 3-(dimetoksimetil)-2-etil-4,4-dimetoksibutannitril 12b i 3-(dimetoksimetil)-2-dietil-4,4-dimetoksibutannitril 13b

Kada je etil jodid korišćen umesto metil jodida u proceduri sličnoj prethodnoj Izradi 6, korak 2, izoluje se mešavina mono-supstituisanog Jedinjenja 12b i di-supstituisanog Jedinjenja 13b i koristi se direktno u koracima koji slede.

Izrada 7a: Sinteza terc-butil 1-(3-amino-5-fluoro-4-piridil)piperidin-4-karboksilata

Korak 1: Terc-butil 1-(3-bromo-5-fluoro-4-piridil)piperidin-4-karboksilat 26

3L balon sa više ulaza, koji je opremljen termometrom, kondenzatorom, linijom za azot i mešalicom na vrhu, zagrejan je na 40°C (spolja), a zatim je napunjen cikloheksanolom (750 mL), dinatrijum karbonatom (129.8 g, 1.225 mol), 3-bromo-4-hloro-5-fluoro-piridinom (hlorovodonična kiselina 18) (137.5 g, 556.8 mmol) i terc-butil piperidin-4-karboksilatom (123.8 g, 668.2 mmol) i ispran je cikloheksanolom (350 mL). Mešavina je zagrevana do unutrašnje temperature od 120°C, preko noći (18 h.). Reakciona mešavina je skinuta sa vrele ploče i ostavljena da se ohladi do sobne temperature. Dodati su voda (687.5 mL) i EtOAc (687.5 mL), mešavina je mešana tokom 10 minuta, nakon čega je prenesena u levak za razdvajanje. Dodat je dodatni EtOAc (1.238 L) i izvršeno je mešanje, a vodena faza je odstranjena. Organska faza je dalje isprana vodom (687 mL), uklonjena je vodena faza, a organski sloj je sakupljen. Vodene faze su sjedinjene i ponovo ekstrahovane sa EtOAc (687.5 mL), vodeni sloj je odstranjen, a organska faza je sjedinjena sa drugim organskim delovima. Organski delovi su ukoncentrisani in vacuo (temperatura vodenog kupatila = 60°C, pritisak vakuuma do 2 mBara), čime se dobija viskozno smeđe ulje.

Ulje je rastvoreno u mešavini 25% EtOAc/benzin, nakon čega je propušteno kroz kratku podlogu od silike, uz eluiranje sa 25% EtOAc/benzin-om sve dok se više proizvoda ne odvaja. Filtrat je ukoncentrisan in vacuo da bi se dobilo smeđe ulje, 127.1 g. Proizvod je ponovljeno prečišćen uz pomoć kolone ISCO companion (1.5 kg silike, punjenje u DCM, eluiranje sa 0 do 20% EtOAc/benzin), frakcije proizvoda su sjedinjene i ukoncentrisane in vacuo da bi se dobio željeni proizvod 26 u vidu čvrste mase bledo žute do krem boje, (98 g, 49%prinos).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 8.47 (s, 1H), 8.41 (d, 1H), 3.39 - 3.36 (m, 2H), 3.12 (tt, 2H), 2.49 - 2.43 (m, 1H), 1.91 - 1.87 (m, 2H), 1.71 - 1.64 (m, 2H) i 1.43 (s, 9H). MS (ES+) 361.0.

Korak 2: Terc-butil 1-(3-amino-5-fluoro-4-piridil)piperidin-4-karboksilat 27

U rastvor terc-butil 1-(3-bromo-5-fluoro-4-piridil)piperidin-4-karboksilata 26 (98 g, 272.8 mmol), difenilmetanimina (59.34 g, 54.94 mL, 327.4 mmol) i CS2CO3(177.8 g, 545.6 mmol) u 1,4-dioksanu (1.274 L) dodat je Ksantfos (15.78 g, 27.28 mmol) i Pd2(dba)3(12.49 g, 13.64 mmol). Mešavina je mešana pod azotom, na 95°C preko noći. Mešavina je ohlađena do sobne temperature, zatim je raspodeljena između EtOAc (1000 mL, 10 volumnih ekv.) i vode (490 mL, 5 volumnih ekv.) i izmešana je, a organski sloj je odvojen. Organski delovi su, dalje, isprani vodom (1 x 250 mL) i slanim rastvorom (250 mL), osušeni su (MgSO4), filtrirani i ukoncentrisani in vacuo da bi se dobio sirovi proizvod, u vidu tamno crvenog viskoznog ulja, 185.3 g.

Dobijeni proizvod u vidu ulja (185.3 g) rastvoren je u THF (882.0 mL) i dodata je HCl (545.5 mL 2 M rastvora, 1.091 mol). Dobijena mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom 20 minuta. THF je odstranjen in vacuo nakon čega je dodata dodatna HCl (2M) (588.0 mL). Vodeni sloj je ispran dva puta sa EtOAc (294.0 mL). Velika količina žutog precipitata obrazuje se tokom ekstrakcije i u organskoj i u vodenoj fazi. Čvrsta faza i u organskoj i u vodenoj fazi sakupi se putem filtracije i osuši se usisavanjem. Pomešani organski i vodeni filtrat dodaje se u levak za odvajanje, a ekstrakcija se vrši sa 2M HCl (2 x 200 mL). Sve vodene faze, zajedno sa č vrstom masom sakupljenom na sinteru (proizvod), sjedine se, da bi se dobila suspenzija. pH je podešen do 6, korišćenjem 2M NaOH, a ekstrakcija je izvršena sa DCM (3 x 600 mL). Organski delovi su sjedinjeni, osušeni (MgSO4), filtrirani i ukoncentrisani in vacuo da bi se dobila bledo naranžasta voštana čvrsta masa, 112.2 g. Čvrsta masa je prevedena u žitku masu u MeCN (200 mL) i mešana je tokom 10 minuta, a nakon toga su čvrsti delovi sakupljeni filtracijom, isprani minimalnom količinom MeCN i osušeni usisavanjem, da bi se dobio proizvod 27 u vidu bele čvrste mase (66.8 g, 83% prinos).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 7.82 (d, 1H), 7.63 (d, 1H), 5.22 (s, 2H), 3.11 - 3.00 (m, 2H), 2.91 (tt, 2H), 2.36 (tt, 1H), 1.88 - 1.83 (m, 2H), 1.79 - 1.71 (m, 2H), 1.43 (s, 9H). MS (ES+) 297.1.

Šema 7b: Alternativni pristup sintezi terc-butil 1-(3-amino-5-fluoro-4-piridil)piperidin-4-karboksilata

Korak 1: Hidrohlorid 3-bromo-4-hloro-5-fluoropiridina 18

Rastvor diizopropilamina (101.2 g, 140.2 mL, 1.000 mol) u tetrahidrofuranu (1.148 L) ohlađen je do temperature između -25°C i -20°C. Butillitijum (2.5 M u heksanima) (400 mL 2.5 M rastvora, 1.000 mol) je dodavan takvom brzinom da se reakciona temperatura održava ispod -20°C (dodavanje traje 20 minuta). Mešavina se, nakon toga ostavi da se zagreje do 4°C tokom 1 sata, nakon čega se ponovljeno ohladi do -78°C. 3-bromo-5-fluoro-piridin (153.0 g, 869.6 mmol) u tetrahidrofuranu (382.5 mL) se dodaje tokom 40 minuta. Mešavina se meša tokom 90 minuta, a zatim se, u vidu kapi, dodaje rastvor 1,1,1,2,2,2-heksahloroetana (205.9 g, 869.6 mmol) u tetrahidrofuranu (350.0 mL), tokom 40 minuta. Čim se dodavanje završi, mešavina se ostavi da se zagreva do temperature prostora preko noći. Mešavina se ohladi do 0°C, a zatim se prenese u hladnu vodu (2 L), meša se tokom 20 minuta, nakon čega se dodaje MTBE (2.5 L), snažno se meša tokom 30 minuta, a zatim se prenese u levak za odvajanje i odvoji se organski sloj. Vodeni sloj se ponovo prenese u reakcioni sud i dalje se ekstrahuje sa MTBE (2.5 L), snažno se meša tokom 10 minuta, a zatim se prenese u levak za odvajanje i odvoji se organski sloj. Organski delovi se sjedine, osuše se (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu do smeđeg ulja. Ulje se rastvori u pentanu (500 ml) i etru (300 ml). HCl (2M u etru) (434.8 mL 2 M rastvora, 869.6 mmol) se dodaje polagano, uz mešanje. Po završetku dodavanja, mešavina se meša tokom 20 minuta, a zatim se čvrsta faza sakupi filtriranjem, ispere se etrom i osuši pod vakuumom, tokom 1 h, da bi se dobio proizvod 18 u vidu čvrste mase bež boje (148.9 g, 69%);<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 8.77 (2H, s);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ - 124.8; MS 210.8.

Korak 2: Terc-butil 1-(3-bromo-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilat 26

Hidrohlorid 3-bromo-4-hloro-5-fluoro-piridina 18 (62 g, 251.1 mmol) se suspenduje u DCM (600 mL) i meša se. Mešavina se ohladi u ledenom kupatilu i polagano se dodaje natrijum hidroksid (276.2 mL 1 M rastvora, 276.2 mmol). Dobijena mešavina se meša tokom 1 sata. Razdvoje se faze mešavine. Da bi se potpomoglo razdvajanje faza dodaje se još DCM/vode. Nešto čestica poput frotira ostaje u vodenoj fazi. Organska faza se ispere slanim rastvorom,osuši se (MgSO4), filtrira i ukoncentriše. Ostatak se triturira sa heptanom. Rastvor u heptanu se filtrira preko podloge od florsila, uz eluiranje sa heptanom. Filtrat se ukoncentriše do ulja koje očvrsne. Time se proizvede 41 g slobodne baze.

Temeljito izmešana mešavina slobodne baze 3-bromo-4-hloro-5-fluoropiridina (55 g, 0.26 mol), kalijum fluorida (31 g, 0.53 mol) i Me4NCl (5.8 g, 53 mmol) u DMSO (400 mL) zagreva se do 130°C, tokom 2 sata. Reakciona mešavina se ohladi do sobne temperature i dodaju se hidrohlorid terc-butil piperidin-4-karboksilata 22 (66 g, 0.30 mol) i DIPEA (65 g, 0.50 mol). Reakciona mešavina se meša na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvarač se upari in vacuo. Ostatak se raspodeli između DCM/vode. Organski sloj se ispere vodom (3 x), osuši se preko Na2SO4i filtrira preko silika gela, koristeći DCM kao eluent. Filtrirani deo se upari, da bi se dobio terc-butil 1-(3-bromo-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilat 26 (61 g, 65%), u vidu svetlo žute čvrste mase;<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 8.47 (s, 1H), 8.41 (d, 1H), 3.39 - 3.36 (m, 2H), 3.12 (tt, 2H), 2.49 - 2.43 (m, 1H), 1.91 - 1.87 (m, 2H), 1.71 - 1.64 (m, 2H) i 1.43 (s, 9H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ -135.2; MS (ES+) 361.0.

Korak 3: Terc-butil 1-(3-amino-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilat 27

Terc-butil 1-(3-bromo-5-fluoropiridin-4-il)piperidin-4-karboksilat 26 (800 g, 2.23 mol) se rastvori u 1,4-dioksanu (7.5 L). Difenilmetanimin (484 g, 2.67mol) se dodaje u jednoj porciji, nakon čega sledi dodavanje cezijum karbonata (1.45 kg, 4.45 mol), Xantphos-a (129 g, 223 mmol) i Pd2(dba)3(102 g, 111 mmol). Dodaje se dodatni 1,4-dioksan (2.9 L), a mešavina se zagreva do 95°C, pod azotom, dok se reakcija ne završi (što se utvrđuje posredstvom HPLC analize). Mešavina se ohladi do 20°C i dodaju se etil acetat (8 L) i voda (4 L). Organska faza se izdvoji, ispere vodom (4 L) i slanim rastvorom (3.5 L), osuši preko magnezijum sulfata i filtrira. Filtrat se ukoncentriše do ulja smeđe boje (1.3 kg). Ulje se rastvori u 2-metiltetrahidrofuranu (7.2 L), dodaje se 2M HCl na 20°C, a mešavina se meša tokom 30 minuta. Vodeni sloj se izdvoji, a organski sloj se ekstrahuje sa 2M HCl (1.2 L). Sakupljeni vodeni sloj se neutrališe sa 2M NaOH (5.4 L, pH 8-9). Proizvod se ekstrahuje u 2-metiltetrahidrofuran (14 L, a zatim 2 x 5 L). Sjedinjeni ekstrakti se isperu vodom (1.6 L), a organski rastvor se ukoncentriše. Ostatak se prevede u žitku masu u acetonitrilu (2 L), filtrira se i osuši. Na ovaj način se dobije proizvod 27 u vidu bele čvrste mase (568.7 g, 86.5%);<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 7.82 (d, 1H), 7.63 (d, 1H), 5.22 (s, 2H), 3.11 - 3.00 (m, 2H), 2.91 (tt, 2H), 2.36 (tt, 1H), 1.88 - 1.83 (m, 2H), 1.79 - 1.71 (m, 2H), 1.43 (s, 9H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ - 140.0; MS (ES+) 297.1.

Izrada 8: Sinteza terc-butil piperidin-4-karboksilata

Korak 1: 1-benzil-4-terc-butil piperidin-1,4-dikarboksilat 21

U 5L balon sa više ulaza stavljena je 1-benziloksikarbonilpiperidin-4-karboksilna kiselina 20 (200 g, 759.6 mmol) u DCM (500.0 mL), nakon čega je sledilo dodavanje dodatnog DCM (2.000 L), t-butanola (140.8 g, 181.7 mL, 1.899 mol) i DMAP (46.40 g, 379.8 mmol). Mešavina je ohlađena u led/so/voda kupatilu (unutrašnja temperatura -3.4°C). 3-(etiliminometilenamino)-N,N-dimetil-propan-1-amin (hlorovodonična kiselina (1)) (145.6 g, 759.6 mmol) se dodaje u porcijama tokom 15 minuta, uz pomoć levka za dodavanje, ispranog sa DCM (500.0 mL). Mešavina se meša u ledenom kupatilu tokom 2 h. Ledeno kupatilo se, nakon toga, uklanja (unutrašnja temperatura 3°C), a mešavina se zagreje do sobne temperature preko noći. Mešavina se ispere sa 5% limunskom kiselinom (2 x 500 mL), a zatim zasićenim rastvorom NaHCO3(500 mL) i vodom (500 mL), organski delovi se osuše preko MgSO4, nakon čega je sledilo filtriranje i koncentrisanje in vacuo da bi se dobio proizvod 21 u vidu viskoznog svetlo žutog ulja, koje stajanjem prelazi u čvrstu masu bele boje. (246.1 g, 101%).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 7.40 - 7.31 (m, 5H), 5.08 (s, 2H), 3.90 (dt, 2H), 2.93 (br s, 2H), 2.43 (tt, 1H), 1.80 -1.76 (m, 2H) i 1.45 - 1.37 (m, 11H).

Korak 2: Terc-butil piperidin-4-karboksilat 22

U 3L balon pod azotom stave se Pd na C, vlažni, i Degussa (10% Pd, 50% voda) (8.120 g, 76.30 mmol), a zatim EtOAc (1.706 L). Mešavini se odstrani vazduh, posredstvom izlaganja ciklusima N2/vakuum (3 x), nakon čega se dodaje rastvor 1-benzil-4-terc-butil piperidin-1,4-dikarboksilata 21 (243.7 g, 763.0 mmol) u EtOAc (243.7 mL). Mešavina se meša pod atmosferom vodonika preko noći. Vodonik se dopunjava, a mešavina se meša tokom daljih 3.5 h. Dodaje se metanol (60 mL), da bi se potpomoglo rastvaranje precipitata, a zatim se vrši filtriranje preko celita i temeljito ispiranje sa metanolom. Filtrat se ukoncentriše in vacuo da bi se dobilo smeđe ulje, sa neznatnom suspenzijom bele čvrste faze, 138.6 g. Čvrsta masa je odstranjena filtriranjem i isprana je minimalnom količinom EtOAc. Filtrat je ukoncentrisan in vacuo da bi se dobio željeni proizvod u vidu svetlo smeđeg ulja (129 g, 91%).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 2.88 (dt, 2H), 2.44 (td, 2H), 2.23 (tt, 1H), 1.69 - 1.64 (m, 2H) i 1.41 - 1.33 (m, 11H).

Izrada 9: Sinteza 1-(oksetan-3-il)piperazina

Korak 1: benzil 4-(oksetan-3-il)piperazin-1-karboksilat 24

Benzil piperazin-1-karboksilat 23 (27.3 mL, 142.2 mmol) se rastvori u suvom THF (313.1 mL) i dodaje se oksetan-3-on (12.29 g, 10.93 mL, 170.6 mmol). Dobijeni rastvor se ohladi u ledenom kupatilu. NaBH(OAc)3(59.99 g, 284.4 mmol) se dodaje u porcijama tokom 30 minuta, dodaje se otprilike četvrtina. Mešavina se uklanja iz ledenog kupatila, ostavi se da se zagreje do sobne temperature, a zatim se nastavlja sa dodavanjem NaBH(OAc)3u porcijama tokom 30 minuta. Po završetku dodavanja, zapaža se egzoterm sa polaganim prelaskom od 22°C do 32°C, pri čemu se mešavina naknadno hladi u ledenom kupatilu dok se ne postigne unutrašnja temperatura od 22°C. Ledeno kupatilo se odstrani, a unutrašnja temperatura reakcione mešavine održava na 22°C. Mešavina se meša na sobnoj temperaturi preko noći.

Dobijena bela suspenzija se ugasi dodavanjem 2M rastvora natrijum karbonata (približno 150 mL) (pH = 8) i ukoncentriše se pod sniženim pritiskom, da bi se odstranio THF. Proizvod se, zatim, ekstrahuje sa EtOAc (3 x 250 mL). Organski delovi se sjedine, osuše prekoMgSO4, filtriraju i ukoncentrišu pod sniženim pritiskom, da bi se dobio proizvod 24 u vidu bele čvrste mase (32.7 g, 83% prinos).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 7.39 - 7.30 (m, 5H), 5.07 (s, 2H), 4.52 (t, 2H), 4.42 (t, 2H), 3.43 - 3.39 (m, 5H) i 2.22 (t, 4H). MS (ES+) 276.8.

Korak 2: 1-(oksetan-3-il)piperazin 25

U 1L balon se dodaje Pd(OH)2(1.661 g, 2.366 mmol) pod azotom. Dodaju se MeOH (130.8 mL) i EtOAc (261.6 mL), a mešavina se oslobodi gasa posredstvom podvrgavanja ciklusima vakuum/azot (3 x). Nakon toga se dodaje benzil 4-(oksetan-3-il)piperazin-1-karboksilat 24 (32.7 g, 118.3 mmol), a mešavina se meša pod atmosferom vodonika tokom vikenda. Mešavina se filtrira preko podloge od celita, uz obimno ispiranje sa EtOAc, a zatim sa metanolom. Filtrat se ukoncentriše in vacuo da bi se dobio proizvod 25 u vidu narandžastog ulja 1 (8.1 g, kvantitativni prinos).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 4.51 (t, 2H), 4.41 (t, 2H), 3.36 -3.30 (maskirani signal, 1H), 2.69 (t, 4H) i 2.14 (br s, 4H).

Primer 4: Sinteza 2-amino-6-fluoro-N-(5-fluoro-4-(4-(2,2,3,3,5,5,6,6-oktadeutero-piperazin-1-karbonil)piperidin-1-il)-3-piridil)pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamida (Jedinjenje I-2) i 2-amino-6-fluoro-N-(5-fluoro-4-(4-(2,2,3,3,5,5,6,6-oktadeutero-4-(oksetan-3-il)piperazin-1-karbonil)piperidin-1-il)-3-piridil)pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamida (Jedinjenje I-3)

Mešavina (6-hlorobenzotriazol-1-il) 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilata 6a* (41.69 g, 119.9 mmol) i terc-butil 1-(3-amino-5-fluoro-4-piridil)piperidin-4-karboksilata 27 (32.2 g, 109.0 mmol) u piridinu (483 mL) zagreva se na 90°C, tokom 12h. Reakciona mešavina se ohladi do RT, dodaje se EtOH (322 mL), a mešavina se meša na RT tokom 10 minuta. Čvrsta masa se sakupi filtracijom, ispere se dobro sa etanolom i osuši se usisavanjem, da bi se dobio proizvod 28 u vidu žute čvrste mase (33 g, 64%).

Korak 2: 1-(3-(2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamido)-5-fluoropiridin-4-il) piperidin-4-karboksilna kiselina 29

U suspenziju terc-butil 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil) amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilata 28 (69.7 g, 147.2 mmol) u DCM (348.5 mL) dodat je trietilsilan (18.83 g, 25.87 mL, 161.9 mmol), a zatim TFA (151.1 g, 102.1 mL, 1.325 mol). Dobijeni rastvor je mešan na RT tokom 12h. Mešavina je ukoncentrisana in vacuo da bi se dobila narandžasta čvrsta faza, koja je triturirana u DCM (200 mL), tokom 20 minuta. Čvrsta masa je sakupljena filtracijom, isprana je minimalnom količinom DCM i osušena usisavanjem, da bi se dobio željeni trifluoroactatni proizvod u vidu žute čvrste mase (75.2 g, 96%).

U rastvor trifluoroacetata 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilne kiseline (73 g, 124.7 mmol) u NMP (662.7 mL) dodat je vodonik hlorid (4M u dioksanu) (37.4 mL 4 M rastvora, 149.6 mmol). Reakciona mešavina je mešana na RT tokom 20 minuta, nakon čega je čvrsta faza sakupljena filtracijom, isprana minimalnom količinom NMP, a zatim MTBE i osušena putem usisavanja, da bi se dobio čisti hidrohloridni proizvod 29 u vidu svetlo žute čvrste mase.

Korak 3: 2-amino-6-fluoro-N-(5-fluoro-4-(4-(2,2,3,3,5,5,6,6-oktadeutero-piperazin-1-karbonil) piperidin-1-il)-3-piridil)pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamid (Jedinjenje I-2)

(Benzotriazol-1-iloksi-dimetilamino-metilen)-dimetil-amonijum trifluoroborat (127.3 mg, 0.3966 mmol) je dodat u mešavinu hidrohlorida 1-[3-[(2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karbonil)amino]-5-fluoro-4-piridil]piperidin-4-karboksilne kiseline 29 (150 mg, 0.3305 mmol), 2,2,3,3,5,5,6,6-oktadeuteriopiperazina (155.6 mg, 1.652 mmol) i Et3<N (83.6 mg,>115.2 µL, 0.8262 mmol) u DMF (5 mL). Reakciona mešavina je mešana na RT tokom 18h. Sirova mešavina je prečišćena posredstvom preparativne HPLC, da bi se dobilo Jedinjenje I-2 u vidu bele čvrste faze (114 mg, 48%).

Korak 4: 2-amino-6-fluoro-N-(5-fluoro-4-(4-(2,2,3,3,5,5,6,6-oktadeutero-4-(oksetan-3-il)piperazin-1-karbonil)piperidin-1-il)piridin-3-il)pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamid (Jedinjenje I-3)

Natrijum triacetoksiborohidrid (24.67 mg, 0.1164 mmol) se dodaje u rastvor oksetan-3-ona (7.271 mg, 0.1009 mmol), 2-amino-6-fluoro-N-(5-fluoro-4-(4-(2,2,3,3,5,5,6,6-oktadeuteropiperazin-1-karbonil)piperidin-1-il)piridin-3-il)pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamida 13 (56 mg, 0.07761 mmol) i sirćetne kiseline (13.98 mg, 13.24 µL, 0.2328 mmol) u DMF (2 mL). Reakciona mešavina se meša na RT tokom 18h. Rastvor se ugasi sa metanolom i vodom, a sirova mešavina se prečisti uz pomoć preparativne HPLC, da bi se dobio željeni proizvod, Jedinjenje I-3 (20 mg, 46%).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.64 (s, 1H), 9.67 (s, 1H), 9.48 (dd, 1H), 9.26 (dd, 1H), 8.26 (d, 1H), 6.79 (s, 2H), 4.55 (t, 2H), 4.47 (t, 2H), 3.63 (m, 1H), 3.20 (m, 2H), 3.15 (m, 2H), 2.95 (m, 1H), 2.10 (m, 2H), 1.74 (d, 2H); ES+ 550.4.

Analitički podaci za jedinjenje

Čvrsti oblici Jedinjenja I-1

Jedinjenje I-1 je proizvedeno u raznim čvrstim oblicima, uključujući soli, solvate, hidrate i anhidrovane forme. Čvrsti oblici ovog pronalaska se koriste za proizvodnju lekova za lečenje kancera. Jedno ostvarenje obezbeđuje primenu čvrstih oblika, koji su ovde opisani, za lečenje kancera. U nekim ostvarenjima, kancer je trostruko negativan kancer dojke, kancer pankreasa, mikrocelularni kancer pluća, kolorektalni kancer, kancer jajnika, ili ne-mikrocelularni kancer pluća. Drugo ostvarenje obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži ovde opisanu čvrstu formu i farmaceutski prihvatljiv nosač.

Aplikanti ovde opisuju mnoštvo novih čvrstih formi Jedinjenja I-1. Nazivi i stehiometrija za svaku od ovih čvrstih formi, dati su u Tabeli 2 ispod:

Tabela 2

ssNMR eksperimentalni postupak

NMR spektar čvrstog stanja se dobija na Bruker-Biospin 400 MHz Advance III widebore spektrometru, opremljenim sa Bruker-Biospin 4mm HFX probom. Uzorci su spakovani u 4mm ZrO2rotore (otprilike 70mg ili manje, zavisno od količine dostupnog uzorka). Primenjena je brzina MAS (magic angle spinning) od uobičajenih 12.5 kHz. Temperatura glave probe je bila podešena na 275K kako bi se š to više umanjio efekat grejanja zbog trenja tokom spinovanja. Vreme relaksacije protona se meri primenom eksperimenta povraćaja<1>H MAS T1saturacije u relaksaciji, sa ciljem da se podesi ispravno odlaganje ponovnog ciklusa<13>C unakrsnepolarizacije (CP) MAS eksperimenta. Odlaganje ponovnog ciklusa<13>C CPMAS eksperimenta se podesi da bude najmanje 1.2 puta duže od izmerenog vremena<1>H T1relaksacije, sa ciljem što je moguće većeg odnosa signal spektra ugljenika-prema-šumu. CP kontaktno vreme<13>C CPMAS eksperimenta je bilo podešeno na 2 ms. Korišćen je CP protonski puls sa linearnom kosom ravni (od 50% do 100%). Hartmann-Hahn sparivanje je bilo optimizovano na spoljašnji referentni uzorak (glicin). Spektar fluora je dobijen korišćenjem proton dekuplovanog MAS podešavanja sa obnovljenim kašnjenjem, podešenim na otprilike 5 puta od izmerenog<19>F T1vremena relaksacije. Vreme relaksacije fluora je izmereno primenom eksperimenta povraćaja proton dekuplovane<19>F MAS T1saturacije u relaksaciji. Spektar i ugljenika i fluora su dobijeni na aparatu SPINAL 64 decoupling, sa jačinom polja od otprilike 100 kHz. Hemijsko pomeranje je poređeno prema spoljašnjem standardu adamantana sa njegovom “upfield” rezonancom podešenom na 29.5 ppm.

Primer 5: Jedinjenje I-1 (etanolni solvat)

Jedinjenje I-1 etanolni solvat se može proizvesti prema postupcima, opisanim u Primeru 1, Korak 4.

XRPD Jedinjenja I-1 (etanolni solvat)

XRPD profil Jedinjenja I-1• etanol solvata se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem PANalytical difraktometra, opremljenog sa Empyrean tube izvorom i PIXcel ID detektorom (PANalytical, The Netherlands). Generator X-zraka je radio na voltaži od 45 kV i struji od 40 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u silikonski nosač. Podaci su registrovani kroz opseg od 3°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.013° i vremenom zadržavanja od 121s po koraku. Slika 1a prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Tabela 3a prikazuje reprezentativne XRPD pikove za Jedinjenje I-1• etanolni solvat:

Tabela 3a: Reprezentativni XRPD pikovi

et %

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (etanolni solvat)

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-1• etanolnog solvata je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji temperature, korišćenjem aparata Discovery TGA (TA Instruments Trios). Uzorak (8.338 mg) se doda u prethodno tarirani aluminijumski tas i, greje se od temperature sredine do 310°C pri porastu od 20°C/min. Rezultati TGA, koje vidimo na Slici 2a, pokazuju veliki gubitak na težini od 5.76% između 166°C (početak) i 219°C (završna tačka). Ovaj gubitak na težini odgovara otprilike 0.72 molarnom ekvivalentu etanola. Sledeći gubitak na težini se zapaža na 290°C i rezultat je topljenja/degradacije.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (etanolni solvat)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1• etanolnog solvata je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000. Uzorak (1.84 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, prethodno proboden sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 300°C pri 20°C/min. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3a, pokazuju endotermu desolvatacije na 169°C (početak), praćenu jednom endotermom topljenja na 258°C (početak).

ssNMR Jedinjenja I-1 (etanolni solvat)

<13>C NMR spektar čvrstog stanja Jedinjenja I-1•etanolnog solvata je prikazan na Slici 4a. Tabela 3b prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 3b: čvrsto stanje<13>C NMR spektar Jedinjenja I-1 (etanolni solvat)

<19>F NMR spektar čvrstog stanja Jedinjenja I-1• etanolnog solvata je prikazan na Slici 5a. Tabela 3c prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 3c: čvrsto stanje<19>F NMR spektar Jedinjenja I-1 (etanolni solvat)

Primer 6a: Jedinjenje I-1 (hidrat I)

Jedinjenje I-1• etanolni solvat (1000mg), proizvedeno prema postupcima opisanim u Primeru 1, Korak 4, prevede se u žitku masu sa vodom (20mL) tokom 4 dana na sobnoj temperaturi. Suspenzija se centrifugira i zaostale čvrste materije se izoluju zatim, osuše preko noći u vakuumskoj sušnici na 35°C kako se dobija Jedinjenje I-1• hidrat I u vidu praškaste mase žute boje.

XRPD Jedinjenja I-1 (hidrat I)

XRPD profil Jedinjenja I-1• hidrata I se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem Bruker D8 Discover difraktometra, opremljenog sa izvorom u zatvorenoj cevi i Hi-Star area detektorom (Bruker AXS, Madison, WI, Asset V012842). Generator X-zraka je radio na voltaži od 40 kV i struji od 35 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u niklovani nosač. Registrovana su dva okvira sa vremenom izlaganja od 120 sekundi za svaki. Podaci su potom integrisani kroz opseg od 3.5°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.02° i prošireni u kontinuirani profil. Slika 1b prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Tabela 4a prikazuje reprezentativne XRPD pikove za Jedinjenje I-1• hidrat I: Tabela 4a: Reprezentativni XRPD pikovi

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (hidrata I)

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-1• hidrata I je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji vremena, korišćenjem aparata TA Instrument TGA Q5000 (Asset V014258). Uzorak (7.380 mg) se doda u prethodno tarirani aluminijumski tas i, greje se od temperature sredine do 350°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, koje vidimo na Slici 2b, pokazuju veliki početni gubitak sve do 100°C, koji prati mala količina dodatnog gubitka na težini pre topljenja/degradacije. Početni gubitak težine od 14.56% odgovara otprilike 4.5 molarnom ekvivalentu vode. Temperatura na kojoj otpočinje topljenje/degradacija je 292°C.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (hidrat I)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1• hidrata I je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q200 (Asset V005642). Uzorak (5.598 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, prethodno proboden sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 350°C pri 10°C/min. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3b, pokazuju početnu široku endotermu koja odgovara dehidrataciji i zatim, topljenje do amorfne forme. Posle topljenja, vidi se Tg na 125°C, rekristalizacija na 180°C, topljenje na 257°C, na kraju, konačno događaj topljenja/degradacije na 278°C.

Primer 6b: Jedinjenje I-1 (hidrat II)

Jedinjenje I-1• etanolni solvat (1000mg), proizvedeno prema postupcima opisanim u Primeru 1, Korak 4, prevede se u žitku masu sa vodom (20mL) tokom 4 dana na sobnoj temperaturi. Suspenzija se centrifugira i zaostale č vrste materije se izoluju kako se dobija Jedinjenje I-1• hidrat II u vidu paste žute boje.

XRPD Jedinjenja I-1 (hidrat II)

XRPD profil Jedinjenja I-1• hidrata II se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem Bruker D8 Discover difraktometra, opremljenog sa izvorom u zatvorenoj cevi i Hi-Star area detektorom (Bruker AXS, Madison, WI, Asset V012842). Generator X-zraka je radio na voltaži od 40 kV i struji od 35 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u niklovani nosač. Registrovana su dva okvira sa vremenom izlaganja od 120 sekundi za svaki. Podaci su potom integrisani kroz opseg od 3.5°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.02° i prošireni u kontinuirani profil. Slika 4b prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Tabela 4b prikazuje reprezentativne XRPD pikove za Jedinjenje I-1• hidrat II:

Tabela 4b: Reprezentativni XRPD pikovi

ssNMR Jedinjenja I-1 (hidrata II)

<13>C NMR spektar č vrstog stanja Jedinjenja I-1•hidrata II je prikazan na Slici 5b. Tabela 4c prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 4c: čvrsto stanje<13>C NMR spektar Jedinjenja I-1 (hidrat II)

<19>F NMR spektar č vrstog stanja Jedinjenja I-1•hidrata II je prikazan na Slici 6b. Tabela 4d prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 4d: čvrsto stanje<19>F NMR spektar Jedinjenja I-1• hidrat II

Primer 7: Jedinjenje I-1 (anhidrovani oblik A)

Jedinjenje I-1• etanolni solvat (1000mg), proizvedeno prema postupcima opisanim u Primeru 1, Korak 4, prevede se u žitku masu sa THF (20mL) tokom 72hr na sobnoj temperaturi. Suspenzija se centrifugira i zaostale čvrste materije se izoluju zatim, osuše preko noći u vakuumskoj sušnici na 35°C kako se dobija Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A (“oblik A”) u vidu praškaste materije žute boje.

U alternativnom procesu, jedinjenje I-1• amorfni oblik (15.1g; 0.028mol), proizvedeno prema postupku iz Primera 2, korak 3, suspenduje se u mešavini 2-propanola (300mL) i vode (100mL). Mešavina se meša i greje na 70-75°C i, filtrira dok je vruća. Dobijeni bistar filtrat se greje i destiliše i, rastvarač zameni sa 2-propanolom sve dok temperatura sadržaja ne dosegne 82.5°C. Dobijena suspenzija se ohladi na 15°C u toku 10 sati i, meša se još 5 sati. Čvrste materije se sakupe filtriranjem, osuše sukcijom tokom 1 sata zatim, suše u vakuumskoj sušnici tokom 20 sati na 60°C kako se dobija jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A (13.9g; 92%).

Mogu se upotrebiti brojni drugi rastvarači za proizvodnju jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika A. Tabela 5a u nastavku, zbirno prikazuje postupke.

Tabela 5a: Rastvarači koji su upotrebljeni za izradu Oblika A

XRPD Jedinjenja I-1 (anhidrovani oblik A)

XRPD profil Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika A se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem Bruker D8 Discover difraktometra, opremljenog sa izvorom u zatvorenoj cevi i Hi-Star area detektorom (Bruker AXS, Madison, WI, Asset V012842). Generator X-zraka je radio na voltaži od 40 kV i struji od 35 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u niklovani nosač. Registrovana su dva okvira sa vremenom izlaganja od 120 sekundi za svaki. Podaci su potom integrisani kroz opseg od 3.5°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.02° i prošireni u kontinuirani profil. Slika 1c prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Tabela 5b prikazuje reprezentativne XRPD pikove za Jedinjenje I-1• anhidrovanu formu A:

Tabela 5b: Reprezentativni XRPD pikovi

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (anhidrovani oblik A)

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika A je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji vremena, korišćenjem aparata TA Instrument TGA Q5000 (Asset V014258). Uzorak (7.377 mg) se doda u prethodno tarirani aluminijumski tas i, greje se od temperature sredine do 350°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, koje vidimo na Slici 2c, pokazuju veoma mali gubitak na težini sve do topljenja ili termičkog raspadanja. Od temperature sredine do 265°C gubitak na težini je 0.96%. Temperatura na kojoj otpočinje degradacija je 292°C.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (anhidrovani oblik A)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1• anhidrovane forme A je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000 (Asset V014259). Uzorak (3.412 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, prethodno proboden sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 350°C pri 10°C/min. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3c, pokazuju jednu endotermu topljenja na 262°C. Postoje dva zasebna pika unutar događaja topljenja, koja su razdvojena sa otprilike 1°C.

Kompozicije i izrada aktivnih tableta koje sadrže anhidrovani oblik A

Kompozicija Oblika A 10 mg-ska tableta

Formulisanje kompozicija i za suvu granulaciju i za tabletnu smešu aktivnog oblika A 10 mg-skih tableta je opisano u Tabelama 5c i 5d. Ukupna specifikacija kompozicije tableta je opisana u Tabeli 5e.

Tabela 5c: Oblik A (10mg) intragranularno mešanje

Tabela 5d: Oblik A (10mg) tabletna kompozicija

Tabela 5e: Oblik A (10mg) tableta – ukupni sastav

Kompozicija Oblika A 50 mg-ska tableta

Formulisanje kompozicija i za suvu granulaciju i za tabletnu smešu aktivnog oblika A 50 mg-skih tableta je opisano u Tabelama 5f i 5g. Ukupna specifikacija kompozicije tableta je opisana u Tabeli 5h.

Tabela 5f: Oblik A (50mg) intragranularno mešanje

Tabela 5g: Oblik A (50mg) tabletna kompozicija

Tabela 5h: Oblik A (50mg) tableta – ukupna kompozicija

Postupak proizvodnje oblika A 10 mg i 50 mg tablete

Korak I. Mešanje pre granulisanja:

Oblik A se propusti kroz kupasti mlin sa sitom promera 24R zaobljenih otvora i zaobljenih ivica rotora, pri brzini rotora od 1500 rpm. Laktoza monohidrat, mikrokristalna celuloza i intra-granularna natrijum kroskarmeloza se proseju kroz sito #30 otvora. Oblik A samleven u kupastom mlinu i sve prosejane komponente se zatim mešaju 10 minuta pri 26 rpm. Onda se natrijum stearil fumarat ručno proseje kroz sito 60 veličine otvora i zatim, stavi u blender i, meša se unutar materijala tokom 3 minuta na 26 rpm. Uzorci se provuku za analizu ravnomernosti smeše.

Korak II. Suva granulacija:

Mešavina se podvrgne suvoj granulaciji na Gerteis Minipactor. Mešavina se propusti pod valjak kompaktora, koji su kombinacija valjaka za sabijanje sa glatkom površinom i naboranom površinom, pri brzini valjaka od 2 rpm sa silom valjaka od 5KN/cm i jazom između njih od 2 mm. Sabijeni prašak se zatim granuliše sa valjkom za mlevenje koji je džepastog tipa, kroz sito sa otvorima 1 mm uz brzinu mlina od 80.

Korak III. Konačno mešanje:

Ručno su prosejani ekstra-granularna natrijum kroskarmeloza i natrijum stearil fumarat kroz sita otvora 30 i 60. Ekstra-granularna natrijum kroskarmeloza je mešana sa suvim granulatom tokom 5 minuta na 32 rpm. Ekstra-granularni natrijum stearil fumarat se onda doda u masu mešavine i meša se tokom 3 minuta na 32 rpm. Uzorci se provuku za analizu ravnomernosti smeše. Mešavina se zatvori u dvostruke kese polietilena niske gustine unutar sekundarnog čvrstog kontejnera zbog zaštite od probijanja.

Korak IV. Kompresija tablete:

Mašina za kompresovanje tableta (Piccola D-8 Rotatory Press) se delimično opremi (bez 2 mesta od 8 mesta) sa 0.25” standardnim konkavno zaobljenim sabijačem za 10 mg jačinu i 0.568” x 0.2885” kapletnim sabijačem 50 mg jačinu. Brzina kupole je bila 25-35 rpm. Kontrolna testiranja za tablete tokom procesa su obuhvatila prosečnu težinu, pojedinačnu težinu i čvrstinu, kako je prikazano u Tabeli 5i.

Tabela 5i: Oblik A (10 mg i 50 mg) komprimovanje tablete u toku procesa specifikacije

kontrole

Izrada kristala oblika A

Oblik A je kristalisan iz DCM/ heptanske smeše, postepenim uparavanjem rastvarača. Biraju se bezbojni kristali igličastog oblika sa dimenzijama 0.10 x 0.02 x 0.02 mm radi izvoženja ogleda difrakcije na Bruker APEX II CCD difraktometru sa Cu Kα zračenjem na sobnoj temperaturi. Struktura je rešena direktnim postupcima i prerađena pomoću SHELXTL pakovanja.

Kristal Oblika A eksperimentalno:

Kristal pokazuje monoklinsku ćeliju sa P21/c centrosimetričnom prostornom grupom. Parametri rešetke su a =15.29(3)Å, b = 12.17(2) Å, c= 14.48(3) Å, α = 90°, β = 107.22(3)°, γ = 90°, zapremina = 2573(9) Å3. Prerada daje R faktor od 6.9%. Konformacioni nacrti Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika A, na osnovu analize X-zracima pojedinačnog kristala Prikazani su na slikama 4c i 5c. Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A se javlja određeno u asimetričnim jedinicama (Slika 4c). Kako je prikazano na Slici 5c, molekuli Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika A formiraju jedno-dimenzionalan lanac duž b-ose, koji je stabilizovan pomoću inter-molekularnih vodoničnih veza između aminskih i piridinskih grupa. Višestruki lanci se gomilaju u tri dimenzije sa otprilike 4.3 Å razmaka između slojeva.

Tabela 5j: Podaci o kristalu Oblika A

Geometrija: Svi esd (elektrostatičko pražnjenje, prim. prev.) (osim esd u dihedronskom uglu između dve l.s. ravni) su određeni korišćenjem matriksa pune kovarijanse. Ćelijski esd su uzeti pojedinačno u račun za određivanja esd u udaljenostima, uglovima i torzionim uglovima; korelacije između esd u parameterima ćelije su jedino korišćene kada su definisane kristalnom simetrijom. Aproksimativni tretman (izotropni) ćelijskih esd je korišćen za određivanje esd koji upliću Is. ravni.

Tabela 5k: Podaci parametara sakupljanja za kristal Oblika A

Podaci sakupljanja: Apex II; prerada ćelije: Apex II; redukcija podataka: Apex II; program(i) korišćeni za rešavanje strukture: SHELXS97 (Sheldrick, 1990); program(i) korišćeni za preradu strukture: SHELXL97 (Sheldrick, 1997); molekulski grafici: Mercury; software korišćen za pripremu materijala za publikaciju: publCIF.

Tabela 5m: Parametri prečišćavanja za kristal Oblika A

Prerada: prerada F<2>prema ALL refleksiji. Izmereni R-faktor wR i dobrobit podešenog S su na osnovu F<2>, konvencionalni R-faktori R su na osnovu F, sa F podešenim na nulu za negativni F<2>. Prag ekspresije F<2>> 2sigma(F<2>) je korišćen jedino za računanje R-faktora(gt) itd. i nije bitan u izboru refleksije za preradu. R-faktori na osnovu F<2>su statistički otprilike dva puta veći od onih na osnovu F i, R-faktori na osnovu SVIH podataka će biti još veći.

ssNMR Jedinjenja I-1 (anhidrovanog oblika A)

<13>C NMR spektar čvrstog stanja Jedinjenja I-1•anhidrovanog oblika A je prikazan na Slici 6c. Tabela 5n prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 5n: čvrsto stanje<13>C NMR spektar Oblika A

<19>F NMR spektar čvrstog stanja Jedinjenja I-1•anhidrovanog oblika A je prikazan na Slici 7c. Tabela 5p prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 5p: čvrsto stanje<19>F NMR spektar oblika A

Primer 8: Jedinjenje I-1 (anhidrovani oblik B)

Jedinjenje I-1• amorfno (3.50g), proizvedeno prema postupku, opisanom u Primeru 2, Korak 3, stavi se u 250mL-ski balon sa tri grla, doda se THF (70mL) i, mućka se pomoću vazdušne mešalice na temperaturi sredine preko noći (npr., nakraće 12 hr.). Suspenzija se filtrira pod vakuumom (4.25cm dijameter Whatmanovog filter papira), ispere sa THF (7mL) i, povlači ispod vakuuma oko 35 minuta kako se dobija sasvim č vrsta ž uta materija (2.25g). Sušenjem čvrstih materija pod vakuumom uz ceđenje na 35°C preko noći se dobija 1.921g Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika B u vidu čvrste materije žute boje.

XRPD Jedinjenja I-1 (anhidrovani oblik B)

XRPD profil Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika B se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem Bruker D8 Discover difraktometra, opremljenog sa izvorom u zatvorenoj cevi i Hi-Star area detektorom (Bruker AXS, Madison, WI, Asset V012842). Generator X-zraka je radio na voltaži od 40 kV i struji od 35 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u niklovani nosač. Registrovana su dva okvira sa vremenom izlaganja od 300 sekundi za svaki. Podaci su potom integrisani kroz opseg od 3.5°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.02° i prošireni u kontinuirani profil. Slika 1d prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Tabela 6a prikazuje reprezentativne XRPD pikove za Jedinjenje I-1• anhidrovanu formu B:

Tabela 6a: Reprezentativni XRPD pikovi

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (anhidrovani oblik B)

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika B je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji vremena, korišćenjem aparata TA Instrument TGA Q5000 (Asset V014840). Uzorak (2.728 mg) se doda prethodno tarirani tas od platine i, greje se od temperature sredine do 350°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, koje vidimo na Slici 2d, pokazuju dva različita trenutka gubitka na težini od ukupno 2.5% do 175°C. Temperatura na kojoj otpočinje topljenje/degradacija je 284°C.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (anhidrovani oblik B)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika B je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000 (Asset V012390). Uzorak (2.125 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, prethodno proboden sa jednim otvorom i, grejan je od 30°C do 350°C pri 3°C/min podešavajući ± 1°C svakih 60 sekundi. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3d, pokazuju egzotermu na 177°C (kao neznatno ponovno aranžiranje kristalne strukture), endotermičko topljenje na 257°C, rekristalizaciju na 258°C, zatim i konačan događaj topljenja/ degradacije na 280°C.

ssNMR Jedinjenja I-1 (anhidrovani oblik B)

<13>C NMR spektar čvrstog stanja Jedinjenja I-1•anhidrovanog oblika B je prikazan na Slici 4d. Tabela 6b prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 6b: čvrsto stanje<13>C NMR spektar Oblika B

-nastavak Tabele 6b-

<19>F NMR spektar čvrstog stanja Jedinjenja I-1•anhidrovanog oblika B je prikazan na Slici 5d. Tabela 6c prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 6c: čvrsto stanje<19>F NMR spektar oblika B

Primer 9: Jedinjenje I-1 (anhidrovani oblik C)

Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik B (~15mg), pripremljen prema postupku, opisanom u Primeru 8, doda se u u aluminijumske hermetičke tasove, prethodno probodene sa jednim otvorom i, greje se putem DSC do 265°C sa brzinom porasta temperature od 5°C/min (3 tasa, ~5mg svaki) da bi se dobilo jedinjenje I-1• anhidrovani oblik C u vidu praškaste mase tamno žute boje.

XRPD Jedinjenja I-1 (anhidrovani oblik C)

XRPD profil Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika C se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem Bruker D8 Discover difraktometra, opremljenog sa izvorom u zatvorenoj cevi i Hi-Star area detektorom (Bruker AXS, Madison, WI, Asset V012842). Generator X-zraka je radio na voltaži od 40 kV i struji od 35 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u niklovani nosač. Registrovana su dva okvira sa vremenom izlaganja od 120 sekundi za svaki. Podaci su potom integrisani kroz opseg od 3.5°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.02° i prošireni u kontinuirani profil. Slika 1e prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Tabela 7a prikazuje reprezentativne XRPD pikove za Jedinjenje I-1• anhidrovanu formu C:

Tabela 7a: Reprezentativni XRPD pikovi

-nastavak Tabele 7a-

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (anhidrovani oblik C)

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika C je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji vremena, korišćenjem aparata TA Instrument TGA Q5000 (Asset V014840). Uzorak (3.363 mg) se doda u prethodno tarirani tas od platine i, greje se od temperature sredine do 350°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, koje vidimo na Slici 2e, ne pokazuju različite trenutke gubitka na težini pre topljenja/degradacije. Temperatura na kojoj otpočinje topljenje/degradacija je 292°C.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (anhidrovani oblik C)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1• anhidrovanog oblika C je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000 (Asset V012390). Uzorak (4.100 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, prethodno proboden sa jednim otvorom i, grejan je od 30°C do 350°C pri 3°C/min podešavajući ± 1°C svakih 60 sekundi. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3e, pokazuju događaj endotermičkog topljenja/degradacije na 281°C.

ssNMR

<13>C NMR spektar čvrstog stanja Jedinjenja I-1•anhidrovanog oblika C je prikazan na Slici 4e. Tabela 7b prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 7b: čvrsto stanje<13>C NMR spektar Oblika C

-nastavak Tabele 7b-

<19>F NMR spektar čvrstog stanja Jedinjenja I-1•anhidrovanog oblika C je prikazan na Slici 5e. Tabela 7c prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 7c: čvrsto stanje<19>F NMR spektar oblika C

Primer 10: Jedinjenje I-1 (amorfni oblik)

Jedinjenje I-1• amorfni oblik je proizvedeno prema postupcima koji su opisani u Primeru 2, Korak 3, ili u Primeru 3, Korak 3, prethodno.

XRPD Jedinjenja I-1 (amorfni oblik)

XRPD profil Jedinjenja I-1• amorfnog oblika se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem PANalytical difraktometra, opremljenog sa Empyrean Cu tube izvorom i PIXcel ID detektorom (PANalytical, The Netherlands). Generator X-zraka je radio na voltaži od 45 kV i struji od 40 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u silikonski nosač. Podaci su registrovani kroz opseg od 3°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.013° i vremenom zadržavanja od 0.5s po koraku. Slika 1f prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika amorfnelekovite supstance.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (amorfni oblik)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1• amorfnog oblika je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000. Uzorak (2.61 mg) je izmeren u aluminijumski ne-hermetički tas i, grejan je sa podešavanjem amplitude od /-0.5°C, u periodu od 60s. Rezultati DSC, prikazani na Slici 2f, pokazuju prolazno staklasto stanje (Tg) na 128°C (početak) sa kapacitetom izmene toplote od 0.3 J/(g.°C). Prolazno staklasto stanje sledi egzoterma kristalizacije na 174°C (početak), koju zatim prati događaj topljenja/ degradacije na 250°C.

ssNMR Jedinjenja I-1 (amorfno)

<13>C NMR spektar čvrstog stanja Jedinjenja I-1•amorfnog oblika je prikazan na Slici 3f. Tabela 8a prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 8a: čvrsto stanje<13>C NMR spektar amorfnog oblika

<19>F NMR spektar čvrstog stanja Jedinjenja I-1• amorfnog oblika je prikazan na Slici 4f. Tabela 8b prikazuje hemijska pomeranja relevantnih pikova.

Tabela 8b: čvrsto stanje<19>F NMR spektar amorfnog oblika

Primer 11: Jedinjenje I-1 (DMSO solvat)

Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A (10.0g; 18.47mmol), proizvedeno prema postupcima, koji su opisani u Primeru 7, suspenduje se u DMSO (200mL) i greje se na 55°C. Mešavina se filtrira dok je vruća. Vrući filtrat se meša u čistom balonu i ohladi se na 20-25°C zatim, meša još 2 sata. Čvrste materije se sakupe filtriranjem, isperu sa DMSO (10mL), osuše sukcijom zatim, osuše u vakuumskoj sušnici u toku 14 sati na 40-45°C kako se dobija jedinjenje I-1• DMSO solvat (7.23g; 63%).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.63 (s, 1H), 9.66 (s, 1H), 9.47 (dd, 1H), 9.24 (dd, 1H), 8.24 (d, 1H), 6.78 (s, 2H), 4.54 (t, 2H), 4.46 (t, 2H), 3.60 (dt, 4H), 3.43 (m, 1H), 3.18 (m, 2H), 2.97 (m, 3H), 2.54 (s, 6H), 2.26 (dt, 4H), 2.12 (qd, 2H), 1.73 (d, 2H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ -136.1, -152.8.

XRPD Jedinjenja I-1 (DMSO solvat)

XRPD profil Jedinjenja I-1• DMSO solvata se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem PANalytical difraktometra, opremljenog sa Empyrean tube izvorom i PIXcel 1D detektorom (PANalytical, The Netherlands). Generator X-zraka je radio na voltaži od 45 kV i struji od 40 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u silikonski nosač. Podaci su registrovani kroz opseg od 3°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.013° i vremenom zadržavanja od 121s po koraku. Slika 1g prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Tabela 9 prikazuje reprezentativne XRPD pikove za Jedinjenje I-1• DMSO solvat: Tabela 9: Reprezentativni XRPD pikovi

%

-nastavak Tabele 9-

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (DMSO solvat)

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-1• DMSO solvata je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji temperature, korišćenjem aparata Discovery TGA (TA Instruments Trios). Uzorak (3.26mg) se doda u prethodno tarirani aluminijumski tas i, greje se od temperature sredine do 350°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, koje vidimo na Slici 2g, pokazuju veliki gubitak na težini od 12.44% između 146°C (početak) i 156°C (završna tačka). Ovaj gubitak na težini odgovara otprilike 1 molarnom ekvivalentu DMSO. Drugi gubitak na težini od 0.52% se zapaža na 304°C i rezultat je topljenja/degradacije.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (DMSO solvat)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1• DMSO solvata je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000. Uzorak (1.77 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, prethodno proboden sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 350°C pri 10°C/min. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3g, pokazuju endotermu desolvatacije na 143°C (početak) koju prati jedna endoterma topljenja na 258°C (početak).

Primer 12: Jedinjenje I-1 (DMAC solvat)

Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik A (100mg; 0.18 mmol), proizvedeno prema postupcima, koji su opisani u Primeru 7, suspenduje se u DMAC (2000uL) i, meša se u toku 20 sati na 20-25°C. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem, ispere sa DMAC (500uL), osuši sukcijom zatim, osuši u vakuumskoj sušnici na 40-50°C kako se dobija jedinjenje I-1• DMAC solvat (84mg).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.62 (s, 1H), 9.66 (s, 1H), 9.46 (dd, 1H), 9.26 - 9.22 (m, 1H), 8.24 (d, 1H), 6.77 (s, 2H), 4.54 (t, 2H), 4.46 (t, 2H), 3.66 - 3.54 (m, 4H), 3.43 (p, 1H), 3.18 (tt, 2H), 2.94 (s, 8H), 2.78 (s, 4H), 2.26 (dt, 4H), 2.12 (qd, 2H), 1.96 (s, 4H), 1.76 - 1.69 (m, 2H).

XRPD Jedinjenja I-1 (DMAC solvat)

XRPD profil Jedinjenja I-1• DMAC solvata se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem PANalytical difraktometra, opremljenog sa Empyrean tube izvorom i PIXcel 1D detektorom (PANalytical, The Netherlands). Generator X-zraka je radio na voltaži od 45 kV i struji od 40 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u silikonski nosač. Podaci su registrovani kroz opseg od 3°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.013° i vremenom zadržavanja od 121s po koraku. Slika 1h prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Tabela 10 prikazuje reprezentativne XRPD pikove za Jedinjenje I-1• DMAC solvat:

Tabela 10: Reprezentativni XRPD pikovi

-nastavak Tabele 10-

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (DMAC solvat)

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-1• DMAC solvata je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji temperature, korišćenjem aparata Discovery TGA (TA Instruments Trios). Uzorak (5.12mg) se doda u prethodno tarirani aluminijumski tas i, greje se od temperature sredine do 350°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, koje vidimo na Slici 2h, pokazuju veliki gubitak na težini od 17.76% između 85°C (početak) i 100°C (završna tačka). Ovaj gubitak na težini odgovara otprilike 1.3 molarnom ekvivalentu DMAC. Sledeći gubitak na težini se zapaža na 306°C i rezultat je topljenja/degradacije.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (DMAC solvat)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1• DMAC solvata je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000. Uzorak (1.93 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, prethodno proboden sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 350°C pri 10°C/min. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3h, pokazuju endotermu desolvatacije na 81°C (početak) koju prati jedna endoterma topljenja na 261°C (početak).

Primer 13: Jedinjenje I-1 (acetonski solvat)

Jedinjenje I-1• amorfno (100mg; 0.18mmol), proizvedeno prema postupcima, koji su opisani u prethodnom Primeru 2, Korak 3, se suspenduje u acetonu (2000uL) i meša se 22 sata. Jedinjenje I-1• acetonski solvat se sakupi filtriranjem.<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 10.63 (s, 1H), 9.66 (s, 1H), 9.46 (dd, 1H), 9.24 (dd, 1H), 8.24 (d, 1H), 6.78 (s, 2H), 4.54 (t, 2H), 4.46 (t, 2H), 3.65 - 3.54 (m, 4H), 3.43 (p, 1H), 3.19 (tt, 2H), 3.06 - 2.90 (m, 3H), 2.26 (dt, 4H), 2.18 - 2.05 (m, 3H), 1.72 (d, 2H).

XRPD Jedinjenja I-1 (acetonski solvat)

XRPD profil Jedinjenja I-1• acetonskog solvata se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem PANalytical difraktometra, opremljenog sa Empyrean tube izvorom i PIXcel 1D detektorom (PANalytical, The Netherlands). Generator X-zraka je radio na voltaži od 45 kV i struji od 40 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u silikonski nosač. Podaci su registrovani kroz opseg od 3°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.013° i vremenom zadržavanja od 121s po koraku. Slika 1i prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Tabela 11 prikazuje reprezentativne XRPD pikove za Jedinjenje I-1• acetonski solvat:

Tabela 11: Reprezentativni XRPD pikovi

%

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (acetonski solvat)

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-1• acetonskog solvata je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji temperature, korišćenjem aparata Discovery TGA (TA Instruments Trios). Uzorak (2.45mg) se doda u prethodno tarirani aluminijumski tas i, greje se od temperature sredine do 350°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, koje vidimo na Slici 2i, pokazuju početni gubitak na težini od 1.46%. Veliki gubitak na težini od 4.55% se vidi između 124°C (početak) i 151°C (završna tačka), što odgovara otprilike 0.44 molarnom ekvivalentu acetona. Sledeći gubitak na težini se zapaža na 302°C i rezultat je topljenja/degradacije.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (acetonski solvat)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1• acetonskog solvata je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000. Uzorak (1.42 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 350°C pri 10°C/min. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3i, pokazuju endotermu desolvatacije na 136°C (početak) koju prati endoterma topljenja na 166°C (početak). Ovo je zatim praćeno neposrednom egzotermom rekristalizacije na 175°C. Druga endoterma topljenja je zatim zabeležena na 259°C. Ova je takođe praćena egzotermom rekristalizacije na 261°C. Završna endoterma topljenja je zabeležena na 279°C.

Primer 14: Jedinjenje I-1 (izopropanolni solvat)

Jedinjenje I-1• amorfno (100mg; 0.18mmol), proizvedeno prema postupcima, koji su opisani u prethodnom Primeru 2, Korak 3, suspenduje se u 2-propanolu (2000uL) i meša se tokom 22 sata na 20-25°C. Jedinjenje I-1• izopropanolni solvat se sakupi filtriranjem.

XRPD Jedinjenja I-1 (izopropanolni solvat)

XRPD profil Jedinjenja I-1• izopropanolnog solvata se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem PANalytical difraktometra, opremljenog sa Empyrean tube izvorom i PIXcel 1D detektorom (PANalytical, The Netherlands). Generator X-zraka je radio na voltaži od 45 kV i struji od 40 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u silikonski nosač. Podaci su registrovani kroz opseg od 3°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.013° i vremenom zadržavanja od 121s po koraku. Slika 1j prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Tabela 12 prikazuje reprezentativne XRPD pikove za Jedinjenje I-1• izopropanolni solvat:

Tabela 12: Reprezentativni XRPD pikovi

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (izopropanolni solvat)

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-1• izopropanolnog solvata je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji temperature, korišćenjem aparata Discovery TGA (TA Instruments Trios). Uzorak (3.39mg) se doda u prethodno tarirani aluminijumski tas i, greje se od temperature sredine do 300°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, koje vidimo na Slici 2j, pokazuju veliki gubitak na težini od 3.76% između 136°C (početak) i 180°C (završna tačka). Ovaj gubitak na težini odgovara otprilike 0.35 molarnom ekvivalentu IPA. Sledeći gubitak na težini se zapaža na 278°C i rezultat je topljenja/degradacije.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (izopropanolni solvat)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1• izopropanolnog solvata je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000. Uzorak (1.03 mg) je izmeren u T-nula aluminijumski tas i, grejan je od temperature sredine do 320°C pri 10°C/min. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3j, pokazuju široku endotermu desolvatacije na 135°C (početak) koju prati jedna endoterma topljenja na 258°C (početak).

Primer 15: Test inhibicije ćelijske ATR:

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da inhibiraju intraćelijsku ATR, primenom mikroskopskog testa imunofluorescencije kako se detektuje fosforilacija histona H2AX ATR supstrata u ćelijama, tretiranim hidroksiurejom. HT29 ćelije se zaseju u količini od 14,000 ćelija po poziciji u crne imidžing ploče sa 96 pozicija (BD 353219) u McCoy’s 5A medijumu (Sigma M8403), obogaćenom sa 10% fetalnog goveđeg seruma (JRH Biosciences 12003), Penicilin/Streptomicin rastvorom koji je razblažen 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtaminom (Sigma G7513 i, ostavljaju se da adheriraju preko noći na 37°C uz 5% CO2<. U>ćelijski medijum se zatim dodaju jedinjenja iz konačne koncentracije od 25µM u trostrukim serijskim razblaženjima i, ćelije se inkubiraju na 37°C u 5% CO2. Posle 15min, dodaje se hidroksiurea (Sigma H8627) do konačne koncentracije od 2mM.

Posle 45min obrade sa hidroksiureom, ćelije se isperu u PBS, fiksiraju 10min u 4% formaldehidu koji je razblažen u PBS (Polysciences Inc 18814), isperu se sa 0.2% Tween-20 u PBS (pufer za ispiranje) i, permeabilišu tokom 10min u 0.5% Triton X-100 u PBS, sve na sobnoj temperaturi. Ćelije se zatim jednom isperu sa puferom za ispiranje i blokiraju tokom 30min na sobnoj temperaturi u 10% kozijem serumu (Sigma G9023) razblaženom u puferu za ispiranje (pufer za blokiranje). Za detekciju nivoa H2AX fosforilacije, ćelije se zatim inhibiraju u toku 1h na sobnoj temperaturi sa primarnim antitelom (mišije monoklonsko antitelo protiv fosforilisanog histona H2AX Ser139; Upstate 05-636) koje je razblaženo 1:250 u puferu za blokiranje. Ćelije se onda isperu pet puta sa puferom za ispiranje pre inkubacije tokom 1h na sobnoj temperaturi u mraku, u smeši sekundarnog antitela (kozije anti-mišije Alexa Fluor 488 konjugovano antitelo; Invitrogen A11029) i Hoechst boje (Invitrogen H3570); razblaženi 1:500 odnosno, 1:5000, u puferu za ispiranje. Ćelije se onda isperu pet puta sa puferom za ispiranje i, konačno se doda 100ul PBS u svaku poziciju, pre imidžinga.

Ćelije se posmatraju na Alexa Fluor 488 i intenzitet Hoechst bojenja korišćenjem aparata BD Pathway 855 Bioimager, kao i Attovision softvera (BD Biosciences, Version 1.6/855) za kvantitativno određivanje fosforilisanog H2AX Ser139 odnosno, DNA bojenja. Zatim se za svaku poziciju računa procenat fosforilisanog H2AX-pozitivnog jedra u skali od 9 slika pri uvećanju 20x korišćenjem softvera BD Image Data Explorer (BD Biosciences Version 2.2.15). Fosforilisano H2AX-pozitivno jedro se definiše kao traženi Hoechst-pozitivni regioni koji sadrže Alexa Fluor 488 intenzitet od 1.75 puta prosečnog Alexa Fluor 488 intenziteta u ćelijama koje nisu obrađene hidroksiureom. Procenat H2AX pozitivnog jedra se konačno iscrtava premakoncentraciji za svako jedinjenje i, određuju se IC50<za inhibiciju intraćelijske ATR korišćenjem>Prism softvera (GraphPad Prism version 3.0cx for Macintosh, GraphPad Software, San Diego California, USA).

Ovde opisana jedinjenja se, isto tako, mogu ispitati prema drugim postupcima poznatim u ovoj stručnoj oblasti (vidi Sarkaria et al, "Inhibition of ATM and ATR Kinase Activities by the Radiosensitizing Agent, Caffeine: Cancer Research 59:4375-5382 (1999); Hickson et al, "Identification and Characterization of a Novel and Specific Inhibitor of the Ataxia-Telangiectasia Mutated Kinase ATM" Cancer Research 64: 9152-9159 (2004); Kim et al, "Substrate Specificities and Identification of Putative Substrates of ATM Kinase Family Members" The Journal of Biological Chemistry, 274(53):37538-37543 (1999); kao i: Chiang et al, "Determination of the catalytic activities of mTOR and other members of the phosphoinositide-3-kinase-related kinase family" Metods Mol. Biol.281:125-41 (2004)).

Primer 16: Test ATR inhibicije:

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da inhibiraju ATR kinazu, primenom testa ugradnje radioaktivnog fosfata. Testovi se izvode u smeši 50mM Tris/HCl (pH 7.5), 10µM MgCl2i 1mM DTT. Konačne koncentracije supstrata su 10mM [γ-<33>P]ATP (3mCi 33P ATP/mmol ATP, Perkin Elmer) i 800 µM ciljnog peptida (ASELPASQPQPFSAKKK).

Testovi se izvode na 25°C u prisustvu 5 nM ATR pune dužine. Matični rastvor test pufera se pripremi tako da sadrži sve gore nabrojane reagense, izuzev ATP i test jedinjenja koje se ispituje. Stavlja se 13.5 µL matičnog rastvora u ploču sa 96 pozicija, a zatim se dodaje 2 µL matičnog DMSO koji sadrži serijska razblaženja ispitivanog jedinjenja (uobičajeno pošavši od konačne koncentracije od 15 µM sa trostrukim serijskim razblaženjima) u duplikatu (konačna DMSO koncentracija je 7%). Ploča se prethodno inkubira 10 minuta na 25°C i zatim, reakcija se inicira dodatkom 15 µL [γ-<33>P]ATP (konačna koncentracija 10 µM).

Reakcija se zaustavlja nakon 24 časa dodatkom 30µL 0.1M fosforne kiseline koja sadrži 2mM ATP. Multiskrin fosfocelulozna filter ploča sa 96 pozicija (Millipore, Cat no. MAPHN0B50) se prethodno tretira sa 100µL 0.2M fosforne kiseline, pre nego što se doda 45µL test smeše za stopiranje. Ploča se ispere sa 5 x 200µL 0.2M fosforne kiseline. Nakon sušenja, u poziciju se doda 100 µL Optiphase ’SuperMix’ tečnog scintilacionog koktela (Perkin Elmer), pre scintilacionog brojanja (1450 Microbeta tečni scintilacioni brojač, Wallac).

Kada se oduzme srednja vrednost backgrounda od podataka u svim tačkama, Ki(app) podaci se računaju ne-linearnom regresionom analizom podataka početne brzine, primenom Prism software programa (GraphPad Prism version 3.0cx for Macintosh, GraphPad Software, San Diego California, USA).

Generalno, jedinjenja ovog pronalaska su delotvorna u inhibisanju ATR. Jedinjenja I-1 i I-3 inhibiraju ATR sa Ki vrednostima nižim od 1 µM.

Primer 17: Test sensitizacije na cisplatin

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da sensitizuju HCT116 ćelije kolorektalnog kancea na Cisplatin primenom 96-časovnog testa ćelijske vijabilnosti (MTS). HCT116 ćelije, koje ispoljavaju defekt u ATM signalizaciji na Cisplatin (videti, Kim et al.; Oncogene 21:3864 (2002); videti takođe, Takemura et al.; JBC 281:30814 (2006)) se zaseju u količini od 470 ćelija po poziciji u polistirenskim pločama sa 96 pozicija (Costar 3596) u 150µl McCoy 5A medijumu (Sigma M8403) koji je obogaćen sa 10% fetalnog goveđeg seruma (JRH Biosciences 12003), rastvorom Penicilin/Streptomicin koji je u razblaženju 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtaminom (Sigma G7513) i, ostavljaju se da adheriraju preko noći na 37°C uz 5% CO2. Jedinjenja i Cisplatin se onda dodaju istovremeno u medijum za ćelije, u dvostrukim serijskim razblaženjima, od najveće konačne koncentracije od 10µM u vidu punog matriksa koncentracija, u konačnoj zapremini ćelija od 200µl i, ćelije su zatim inkubirane na 37°C uz 5% CO2. Posle 96h, u svaku poziciju se doda 40µl MTS reagensa (Promega G358a) i, ćelije se inkubiraju 1h na 37°C uz 5% CO2. Konačno, absorbanca se meri na 490nm na čitaču SpectraMax Plus 384 (Molecular Devices) i, može se dobiti koncentracija jedinjenja koja je neophodna za snižavanje IC50samog Cisplatina za najmanje 3-puta (na 1 decimalno mesto).

Generalno, jedinjenja ovog pronalaska su delotvorna u povećavanju osetljivosti ćelija kancera na Cisplatin. Jedinjenja I-1 i I-3 imaju vrednosti sensitizacije na Cisplatin od < 0.2 µM.

Primer 18: Aktivnost pojedinačnog agensa na HCT116

Jedinjenja mogu da se skriniraju na aktivnost pojedinačnog agensa protiv HCT116 ćelija kolorektalnog kancera primenom 96-časovnog testa ćelijske vijabilnosti (MTS). HCT116 se postave u količini od 470 ćelija po poziciji u polistirenskim pločama sa 96 pozicija (Costar 3596) u 150µl McCoy 5A medijumu (Sigma M8403) koji je obogaćen sa 10% fetalnog goveđeg seruma (JRH Biosciences 12003), rastvorom Penicilin/Streptomicin koji je u razblaženju 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtaminom (Sigma G7513) i, ostavljaju se da adheriraju preko noći na 37°C uz 5% CO2. Jedinjenja se onda dodaju u medijum za ćelije, u dvostrukim serijskim razblaženjima, od najveće konačne koncentracije od 10µM u vidu punog matriksa koncentracija, u konačnoj zapremini ćelija od 200µl i, ćelije su zatim inkubiraju na 37°C uz 5% CO2. Posle 96h, u svaku poziciju se doda 40µl MTS reagensa (Promega G358a) i, ćelije se inkubiraju 1h na 37°C uz 5% CO2. Konačno, absorbanca se meri na 490nm na čitaču SpectraMax Plus 384 (Molecular Devices) i, mogu se računati vrednosti IC50.

Primer 19: Test inhibicije ATR-kompleksa

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da inhibiraju ATR kinazu, , in the presence of partner proteins ATRIP, CLK2 and TopBP1, primenom testa ugradnje radioaktivnog fosfata. Testovi se izvode u smeši 50mM Tris/HCl (pH 7.5), 10mM MgCl2i 1mM DTT. Konačne koncentracije supstrata su 10µM [g-33P]ATP (3µCi 33P ATP/nmol ATP, Perkin Elmer, Massachusetts, USA)) i 800 µM ciljnog peptida (ASELPASQPQPFSAKKK, Isca Biochemicals, Cambridgeshire, UK).

Testovi se izvode na 25°C u prisustvu 5 nM ATR pune dužine, 40 nM ATRIP pune dužine, 40 nM CLK2 pune dužine i 600 nM TopBP1(A891-S1105). Matični rastvor test pufera se pripremi tako da sadrži sve gore nabrojane reagense, izuzev ciljnog peptida, ATP i test jedinjenja koje se ispituje. Ovaj matični enzimski rastvor se u toku 30 minuta prethodno inkubira na 25°C. Stavlja se 8.5 µL matičnog rastvora u ploču sa 96 pozicija, a zatim se dodaje 5 µL ciljnog peptida i 2 µL matičnog DMSO koji sadrži serijska razblaženja ispitivanog jedinjenja (uobičajeno pošavši od konačne koncentracije od 1.5 µM sa serijskim razblaženjima od 2.5 puta) u duplikatu (konačna DMSO koncentracija je 7%). Ploča se prethodno inkubira 10 minuta na 25°C i zatim, reakcija se inicira dodatkom 15 µL [g-33P]ATP (konačna koncentracija 10 µM).

Reakcija je zaustavljena posle 20 sati dodavanjem 30 µL 0.3 M fosforne kiseline koja je sadržavala 2 mM ATP. Fosfocelulozna filter ploča sa 96 pozicija (Multiscreen HTS MAPHNOB50, Merck-Millipore, Massachusetts, USA) se prethodno tretira sa 100µL 0.1M fosforne kiseline, pre nego što se doda 45µL test smeše za stopiranje. Ploča se ispere sa 5 x 200µL 0.1M fosforne kiseline. Nakon sušenja, u poziciju se doda 50 µL Optiphase ’SuperMix’ tečnog scintilacionog koktela (Perkin Elmer, Massachusetts, USA), pre scintilacionog brojanja (Wallac 1450 Microbeta Liquid Scintillation Counter, Perkin Elmer, Massachusetts, USA).

Kada se oduzmu srednje vrednosti backgrounda za sve tačke u podacima, Ki(app) podaci se računaju ne-linearnom regresionom analizom podatala početnih brzina, korišćenjem programa Prism software package (GraphPad Prism version 6.0c for Macintosh, GraphPad Software Inc., San Diego, USA).

Claims

Patentni zahtevi 1. Jedinjenje formule I-B:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu: Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>je nezavisno vodonik ili deuterijum; pod uslovom da je najmanje jedan od Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>deuterijum; svaki od X<1>, X<2>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>, X<8>i X<9>je nezavisno<12>C ili<13>C; X<3>je nezavisno -<12>C(O)- ili -<13>C(O)-; i pri čemu a) Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>i Y<11>su nezavisno vodonik ili deuterijum; b) Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>i Y<11>su vodonik; pri čemu opciono: i) X<1>, X<2>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>, X<8>i X<9>su<12>C; i X<3>je -<12>C(O)-; ili pri čemu: ii) X<1>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>, X<8>i X<9>su<12>C; X<3>je -<13>C(O)-; i X<2>je<13>C; c) Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>i Y<10>su nezavisno vodonik ili deuterijum; pri čemu su opciono Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>i Y<10>su vodonik. d) pri čemu su Y<2>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>Y<10>i Y<11>su nezavisno vodonik ili deuterijum; pri čemu su opciono Y<2>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>i Y<10>i Y<11>su vodonik; e) Y<12>, Y<13>, Y<18>i Y<19>su deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<14>, Y<15>, Y<16>i Y<17>su vodonik ili deuterijum; pri čemu su opciono Y<12>, Y<13>, Y<18>i Y<19>deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<14>, Y<15>, Y<16>i Y<17>su vodonik. f) pri čemu su Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>i Y<11>deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su nezavisno deuterijum ili vodonik; pri čemu su opciono Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>i Y<11>deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su vodonik; g) Y<2>i Y<11>su deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum ill vodonik; pri čemu su opciono Y<2>i Y<11>deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su vodonik. h) Y<2>je deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su deuterijum ili vodonik; pri čemu je opciono Y<2>deuterijum, a Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<11>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su vodonik; pri čemu opciono: i) X<1>, X<2>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>i X<8>su<12>C; X<3>je -<12>C(O)-; i X<9>je<13>C; ili ii) X<1>, X<2>, X<8>i X<9>su<12>C; X<3>je -<12>C(O)-; a X<4>, X<5>, X<6>i X<7>su<13>C; iii) X<2>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>, X<8>i X<9>su<12>C; X<3>je -<12>C(O)-; i X<1>je<13>C; ili iv) X<2>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>i X<9>su<12>C; X<3>je -<13>C(O)-; a X<1>i X<8>su<13>C; ili j) Y<11>je deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su nezavisno vodonik ili deuterijum; pri čemu je opciono Y<11>deuterijum, a Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>, Y<7>, Y<8>, Y<9>, Y<10>, Y<12>, Y<13>, Y<14>, Y<15>, Y<16>, Y<17>, Y<18>i Y<19>su vodonik; pri čemu opciono: X<1>, X<4>, X<5>, X<6>, X<7>, X<8>i X<9>su<12>C; X<3>je -<12>C(O)-; i X<2>je<13>C.
2. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time što je Jedinjenje:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
3. Jedinjenje:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
4. Čvrsti oblik Jedinjenja formule I-1:

pri čemu je oblik odabran iz grupe koju sačinjavaju: Jedinjenje I-1 • hidrat I, Jedinjenje I-1 • anhidrovani oblik A, Jedinjenje I-1 • anhidrovani oblik B, Jedinjenje I-1 • anhidrovani oblik C, Jedinjenje I-1 • DMSO solvat, Jedinjenje I-1 • DMAC solvat, Jedinjenje I-1 • acetonski solvat i Jedinjenje I-1 • izopropanolni solvat; pri čemu: a) oblik je kristalno Jedinjenje I-1 • hidrat I; i) gde kristalno Jedinjenje I-1 • hidrat I ima odnos Jedinjenja I-1 prema H2O otprilike 1:4.5; ii) naznačen time što je gubitak na težini od otprilike 14.56% u temperaturnom rasponu od 25°C do 100°C; iii) naznačen time što su jedan ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2, na otprilike 6.5, 12.5, 13.7, 18.8 i 26.0 stepeni u profilu difrakcije X-zraka praška koji je dobijen korišćenjem Cu K alfa radijacije; i/ili iv) naznačen time što ima profil difrakcije X-zraka praška suštinski isti kao onaj, prikazan na Slici 1b; b) oblik je kristalno Jedinjenje I-1 • anhidrovani oblik A; i) naznačen time što je gubitak na težini od otprilike 0.96 % u temperaturnom rasponu od 25°C do 265°C; ii) naznačen time što su jedan ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2, na otprilike 6.1, 12.2, 14.5, 22.3 i 31.8 stepeni u profilu difrakcije X-zraka praška koji je dobijen korišćenjem Cu K alfa radijacije; iii) naznačen time što ima profil difrakcije X-zraka praška suštinski isti kao onaj, prikazan na Slici 1c; iv) naznačen time što ima jedan ili više pikova koji odgovaraju 175.9 ± 0.3 ppm, 138.9 ± 0.3 ppm, 74.1 ± 0.3 ppm, 42.8 ± 0.3 ppm i 31.5 ± 0.3 ppm u spektru<13C ssNMR; i/ili>v) naznačen time što ima jedan ili više pikova koji odgovaraju -136.8 ± 0.3 ppm i -155.7 ± 0.3 ppm u spektru<19>F ssNMR; c) oblik je kristalno Jedinjenje I-1 • anhidrovani oblik B; i) naznačen time što je gubitak na težini od otprilike 2.5 % u temperaturnom rasponu od 25°C do 175°C; ii) naznačen time što su jedan ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2, na otprilike 7.2, 8.3, 12.9, 19.5 i 26.6 stepeni u profilu difrakcije X-zraka praška koji je dobijen korišćenjem Cu K alfa radijacije; iii) naznačen time što ima profil difrakcije X-zraka praška suštinski isti kao onaj, prikazan na Slici 1d; iv) naznačen time što ima jedan ili više pikova koji odgovaraju 173.4 ± 0.3 ppm, 164.5 ± 0.3 ppm, 133.5 ± 0.3 ppm, 130.8 ± 0.3 ppm, 67.7 ± 0.3 ppm, 45.3 ± 0.3 ppm i 25.9 ± 0.3 ppm u spektru<13>C ssNMR; i/ili v) naznačen time što ima jedan ili više pikova koji odgovaraju -138.0 ± 0.3 ppm i -153.5 ± 0.3 ppm u spektru<19>F ssNMR; d) oblik je kristalno Jedinjenje I-1• anhidrovani oblik C; i) naznačen time što su jedan ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2, na otprilike 6.8, 13.4, 15.9, 30.9 i 32.9 stepeni u profilu difrakcije X-zraka praška koji je dobijen korišćenjem Cu K alfa radijacije; ii) naznačen time što ima profil difrakcije X-zraka praška suštinski isti kao onaj, prikazan na Slici 1e; iii) naznačen time što ima jedan ili više pikova koji odgovaraju 175.2 ± 0.3 ppm, 142.5 ± 0.3 ppm, 129.6 ± 0.3 ppm, 73.5 ± 0.3 ppm, 54.0 ± 0.3 ppm i 46.7 ± 0.3 ppm u spektru<13>C ssNMR; i/ili iv) naznačen time što ima jedan ili više pikova koji odgovaraju -131.2 ± 0.3 ppm i -150.7 ± 0.3 ppm u spektru<19>F ssNMR; e) oblik je kristalno Jedinjenje I-1• DMSO solvat; i) gde kristalno Jedinjenje I-1• DMSO solvat ima odnos Jedinjenja I-1 prema DMSO otprilike 1:1; ii) naznačen time što je gubitak na težini od otprilike 12.44% u temperaturnom rasponu od 146°C do 156°C; iii) naznačen time što su jedan ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2, na otprilike 8.9, 14.8, 16.5, 18.6, 20.9, 22.2 i 23.4 stepeni u profilu difrakcije X-zraka praška koji je dobijen korišćenjem Cu K alfa radijacije; i/ili iv) naznačen time što ima profil difrakcije X-zraka praška suštinski isti kao onaj, prikazan na Slici 1g; f) oblik je kristalno Jedinjenje I-1• DMAC solvat; i) gde kristalno Jedinjenje I-1• DMAC solvat ima odnos Jedinjenja I-1 prema DMAC otprilike 1:1.3; ii) naznačen time što je gubitak na težini od otprilike 17.76% u temperaturnom rasponu od 85°C do 100°C; iii) naznačen time što su jedan ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2, na otprilike 6.0, 15.5, 17.7, 18.1, 20.4 i 26.6 stepeni u profilu difrakcije X-zraka praška koji je dobijen korišćenjem Cu K alfa radijacije; i/ili iv) naznačen time što ima profil difrakcije X-zraka praška suštinski isti kao onaj, prikazan na Slici 1h; g) oblik je kristalno Jedinjenje I-1• acetonski solvat; i) gde kristalno Jedinjenje I-1• acetonski solvat ima odnos Jedinjenja I-1 prema acetonu otprilike 1:0.44; ii) naznačen time što je gubitak na težini od otprilike 4.55% u temperaturnom rasponu od 124°C do 151°C; iii) naznačen time što su jedan ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2, na otprilike 8.9, 15.5, 15.8, 16.7, 22.3, 25.7 i 29.0 stepeni u profilu difrakcije X-zraka praška koji je dobijen korišćenjem Cu K alfa radijacije; i/ili iv) naznačen time što ima profil difrakcije X-zraka praška suštinski isti kao onaj, prikazan na Slici 1i; ili h) oblik je kristalno Jedinjenje I-1• izopropanolni solvat; i) gde kristalno Jedinjenje I-1• izopropanolni solvat ima odnos Jedinjenja I-1 prema izopropanolu otprilike 1:0.35; ii) naznačen time što je gubitak na težini od otprilike 3.76% u temperaturnom rasponu od 136°C do 180°C; iii) naznačen time što su jedan ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2, na otprilike 6.9, 17.1, 17.2, 19.1, 19.6, 23.7, 24.4 i 28.9 stepeni u profilu difrakcije X-zraka praška koji je dobijen korišćenjem Cu K alfa radijacije; i/ili iv) naznačen time što ima profil difrakcije X-zraka praška suštinski isti kao onaj, prikazan na Slici 1j.
5. Kompozicija sadrži: a) Jedinjenje I-1, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, gde je Jedinjenje I-1 predstavljeno sledećom strukturnom formulom:

i b) jedan ili više ekscipijenasa; i c) u kojoj je najmanje 90% težine Jedinjenja I-1 anhidrovani Oblik A.
6. Kompozicija zahteva 5, u kojoj jedan ili više ekscipijenasa sadrži jedno ili više odabranog iz grupe, koju čine: jedan ili više punjača, jedno ili više vlažećih sredstava, jedan ili više lubrikanasa i, jedno ili više sredstava za raspadljivost; na primer, a) u kojoj jedan ili više ekscipijenasa sadrži jedan ili više punjača; opciono u kojoj se jedan ili više punjača nalazi u količini u opsegu od 10 tež% do 88 tež% ukupne težine kompozicije; opciono, u kojoj su jedan ili više punjača odabrani iz grupe, koju čine: manitol, laktoza, saharoza, dekstroza, maltodekstrin, sorbitol, ksilitol, sprašena celuloza, mikrokristalna celuloza, silicifikovana mikrokristalna celuloza, metilceluloza, etilceluloza, hidroksietilceluloza, metilhidroksietilceluloza, skrob, preželatinizirani skrob, dibazni kalcijum fosfat, kalcijum sulfat i kalcijum karbonat; na primer, u kojoj su jedan ili više punjača mikrokristalna celuloza ili laktoza; i / ili b) u kojoj jedan ili više ekscipijenasa sadrži jedno ili više sredstava za raspadljivost; opciono u kojoj se jedno ili više sredstava za raspadljivost nalazi u količini u opsegu od 1 tež% do 15 tež% ukupne težine kompozicije; opciono, u kojoj su jedno ili više sredstava za raspadljivost odabrani iz grupe, koju čine: kroskarmeloza natrijum, natrijum alginat, kalcijum alginat, alginska kiselina, skrob, preželatinizirani skrob, natrijum skrobni glikolat, krospovidon, celuloza i njeni derivati, karboksimetilceluloza kalcijum, karboksimetilceluloza natrijum, sojin polisaharid, guar guma, jono-izmenjivačka smola, efervescentni sistem na bazi kiselina iz hrane i alkalne karbonatne komponente i natrijum bikarbonat; na primer, u kojoj je jedno ili više sredstava za raspadljivost kroskarmeloza natrijum; i/ili c) u kojoj jedan ili više ekscipijenasa sadrži jedan ili više lubrikanasa; eventualno u kojoj se jedan ili više lubrikanasa nalazi u količini u opsegu od 0.1 tež% do 10 tež% ukupne težine kompozicije; opciono, u kojoj su jedan ili više lubrikanasa odabrani iz grupe, koju čine: talk, masna kiselina, stearinska kiselina, magnezijum stearat, kalcijum stearat, natrijum stearat, gliceril monostearat, natrijum lauril sulfat, natrijum stearil fumarat, hidrogenizovana ulja, masni alkohol, estar masne kiseline, gliceril behenat, mineralno ulje, biljno ulje, leucin, natrijum benzoat i, njihove kombinacije; na primer, u kojoj je jedan ili više lubrikanasa natrijum stearil fumarat.
7. Kompozicija prema bilo kojem od zahteva 5-6, koja sadrži: a) količinu Jedinjenja I-1 u opsegu od 5 tež% do 50 tež% ukupne težine kompozicije; b) količinu jednog ili više lubrikantnih sredstava u opsegu od 0.1 tež% do 10 tež% ukupne težine kompozicije; c) količinu jednog ili više sredstava za raspadljivost u opsegu od 1 tež% do 15 tež% ukupne težine kompozicije; i d) količinu jednog ili više punjača u opsegu od 10 tež% do 90 tež% ukupne težine kompozicije; opciono, kompozicija sadrži: i) količinu Jedinjenja I-1 od 10 tež% ukupne težine kompozicije; ii) količinu laktoze monohidrata od 28 tež% ukupne težine kompozicije; iii) količinu Avicel PH-101 (mikrokristalna celuloza) od 55 tež% ukupne težine kompozicije; iv) količinu Ac-Di-Sol (kroskarmeloza natrijum) od 5 tež% ukupne težine kompozicije; i v) količinu natrijum stearil fumarata od 3 tež% ukupne težine kompozicije.
8. Kompozicija prema bilo kojem od zahteva 5-7, u kojoj suštinski ukupan težinski deo Jedinjenja I-1 je Oblik A; ili najmanje 95% težine, ili najmanje 98% težine Jedinjenja I-1 je Oblik A.
9. Čvrsti oblik prema zahtevu 4, naznačen time što je oblik kristalni oblik Jedinjenja I-1• anhidrovani Oblik A:

koji ima monoklinski kristalni sistem, P21/c centrosimetričnu prostornu grupu i, sledeće parametre jedinične ćelije: a = 15.29(3)Å α = 90<O> b = 12.17(2)Å β = 107.22(3)<O> c = 14.48(3)Å γ = 90<O>.
10. Postupak za dobijanje Jedinjenja I-1• anhidrovani Oblik A

koji obuhvata: a) mešanje suspenzije koja sadrži Jedinjenje I-1 •etanolni solvat i tetrahidrofuran; ili b) mešanje suspenzije koja sadrži Jedinjenje I-1 •amorfno, izopropanol i vodu; opciono gde se suspenzija zagreva do između 65°C i 80°C, opciono gde se suspenzija zagreva do između 70°C i 75°C.