RS59698B1 - Poboljšano vezivo - Google Patents

Poboljšano vezivo

Info

Publication number
RS59698B1
RS59698B1 RS20191614A RSP20191614A RS59698B1 RS 59698 B1 RS59698 B1 RS 59698B1 RS 20191614 A RS20191614 A RS 20191614A RS P20191614 A RSP20191614 A RS P20191614A RS 59698 B1 RS59698 B1 RS 59698B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
phase
connection
resistor
voltage
input
Prior art date
Application number
RS20191614A
Other languages
English (en)
Inventor
Thomas Hjelmgaard
Povl Nissen
Lars Naerum
Erling Lennart Hansen
Original Assignee
Rockwool Int
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Rockwool Int filed Critical Rockwool Int
Publication of RS59698B1 publication Critical patent/RS59698B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C03—GLASS; MINERAL OR SLAG WOOL
    • C03C—CHEMICAL COMPOSITION OF GLASSES, GLAZES OR VITREOUS ENAMELS; SURFACE TREATMENT OF GLASS; SURFACE TREATMENT OF FIBRES OR FILAMENTS MADE FROM GLASS, MINERALS OR SLAGS; JOINING GLASS TO GLASS OR OTHER MATERIALS
    • C03C25/00—Surface treatment of fibres or filaments made from glass, minerals or slags
    • C03C25/10—Coating
    • C03C25/24—Coatings containing organic materials
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C03—GLASS; MINERAL OR SLAG WOOL
    • C03C—CHEMICAL COMPOSITION OF GLASSES, GLAZES OR VITREOUS ENAMELS; SURFACE TREATMENT OF GLASS; SURFACE TREATMENT OF FIBRES OR FILAMENTS MADE FROM GLASS, MINERALS OR SLAGS; JOINING GLASS TO GLASS OR OTHER MATERIALS
    • C03C25/00—Surface treatment of fibres or filaments made from glass, minerals or slags
    • C03C25/10—Coating
    • C03C25/24—Coatings containing organic materials
    • C03C25/25—Non-macromolecular compounds
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C03—GLASS; MINERAL OR SLAG WOOL
    • C03C—CHEMICAL COMPOSITION OF GLASSES, GLAZES OR VITREOUS ENAMELS; SURFACE TREATMENT OF GLASS; SURFACE TREATMENT OF FIBRES OR FILAMENTS MADE FROM GLASS, MINERALS OR SLAGS; JOINING GLASS TO GLASS OR OTHER MATERIALS
    • C03C25/00—Surface treatment of fibres or filaments made from glass, minerals or slags
    • C03C25/10—Coating
    • C03C25/24—Coatings containing organic materials
    • C03C25/26—Macromolecular compounds or prepolymers
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C03—GLASS; MINERAL OR SLAG WOOL
    • C03C—CHEMICAL COMPOSITION OF GLASSES, GLAZES OR VITREOUS ENAMELS; SURFACE TREATMENT OF GLASS; SURFACE TREATMENT OF FIBRES OR FILAMENTS MADE FROM GLASS, MINERALS OR SLAGS; JOINING GLASS TO GLASS OR OTHER MATERIALS
    • C03C25/00—Surface treatment of fibres or filaments made from glass, minerals or slags
    • C03C25/10—Coating
    • C03C25/24—Coatings containing organic materials
    • C03C25/26—Macromolecular compounds or prepolymers
    • C03C25/32—Macromolecular compounds or prepolymers obtained otherwise than by reactions involving only carbon-to-carbon unsaturated bonds
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C09—DYES; PAINTS; POLISHES; NATURAL RESINS; ADHESIVES; COMPOSITIONS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; APPLICATIONS OF MATERIALS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • C09J—ADHESIVES; NON-MECHANICAL ASPECTS OF ADHESIVE PROCESSES IN GENERAL; ADHESIVE PROCESSES NOT PROVIDED FOR ELSEWHERE; USE OF MATERIALS AS ADHESIVES
    • C09J105/00—Adhesives based on polysaccharides or on their derivatives, not provided for in groups C09J101/00 or C09J103/00
    • D—TEXTILES; PAPER
    • D04—BRAIDING; LACE-MAKING; KNITTING; TRIMMINGS; NON-WOVEN FABRICS
    • D04H—MAKING TEXTILE FABRICS, e.g. FROM FIBRES OR FILAMENTARY MATERIAL; FABRICS MADE BY SUCH PROCESSES OR APPARATUS, e.g. FELTS, NON-WOVEN FABRICS; COTTON-WOOL; WADDING ; NON-WOVEN FABRICS FROM STAPLE FIBRES, FILAMENTS OR YARNS, BONDED WITH AT LEAST ONE WEB-LIKE MATERIAL DURING THEIR CONSOLIDATION
    • D04H1/00—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres
    • D04H1/40—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties
    • D04H1/58—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties by applying, incorporating or activating chemical or thermoplastic bonding agents, e.g. adhesives
    • D04H1/587—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties by applying, incorporating or activating chemical or thermoplastic bonding agents, e.g. adhesives characterised by the bonding agents used
    • D—TEXTILES; PAPER
    • D04—BRAIDING; LACE-MAKING; KNITTING; TRIMMINGS; NON-WOVEN FABRICS
    • D04H—MAKING TEXTILE FABRICS, e.g. FROM FIBRES OR FILAMENTARY MATERIAL; FABRICS MADE BY SUCH PROCESSES OR APPARATUS, e.g. FELTS, NON-WOVEN FABRICS; COTTON-WOOL; WADDING ; NON-WOVEN FABRICS FROM STAPLE FIBRES, FILAMENTS OR YARNS, BONDED WITH AT LEAST ONE WEB-LIKE MATERIAL DURING THEIR CONSOLIDATION
    • D04H1/00—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres
    • D04H1/40—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties
    • D04H1/58—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties by applying, incorporating or activating chemical or thermoplastic bonding agents, e.g. adhesives
    • D04H1/64—Non-woven fabrics formed wholly or mainly of staple fibres or like relatively short fibres from fleeces or layers composed of fibres without existing or potential cohesive properties by applying, incorporating or activating chemical or thermoplastic bonding agents, e.g. adhesives the bonding agent being applied in wet state, e.g. chemical agents in dispersions or solutions

Landscapes

  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Geochemistry & Mineralogy (AREA)
  • Materials Engineering (AREA)
  • General Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Textile Engineering (AREA)
  • Dispersion Chemistry (AREA)
  • Paper (AREA)
  • Treatments For Attaching Organic Compounds To Fibrous Goods (AREA)
  • Adhesives Or Adhesive Processes (AREA)
  • Arrangements For Transmission Of Measured Signals (AREA)
  • Organic Insulating Materials (AREA)
  • Inorganic Insulating Materials (AREA)

Description

DIGITALNO ELEKTRONSKO BROJILO SA VISOKIM STEPENOM INTEGRACIJE
OBLAST TEHNIKE
Digitalno elektronsko brojilo sa visokim stepenom integracije pripada oblasti metrologije i to uredjajima koji mere vremenski integral električne snage korišćenjem digitalne merne tehnike uz upotrebu integrisanih računara sa ugiadjenim kolima za analogno procesiranje uključujući analogno/digitalne pretvarače tipa sa poredjenjem različitih referentnih vrednosti. sa vrednošću napona ili struje npr. korišćenjem metoda korak po korak pri čemu su uredjaji za merenje električne snage izvedeni u digitalnoj tehnici.
TEHNIČKI PROBLEM
Savremeni koncept distribucije električne energije zahteva da brojilo električne energije pored merenja energije treba da vrši i složeno tarifiranje, komunikaciju i upravljanje opterećenjem. Time se doprinosi optimalnom iskorišćenju elektroenergetskog sistema u proizvodnji, prenosu i distribuciji kroz praćenje i ravnanje dijagrama oprerećenj a.
Savremeni nivo razvoja tehnologije integrisanih elektronskih kola omogućuje konstruisanje inteligentnih digitalnih brojila visokog stepena integracije koja mere, lokalno i daljinski komuniciraju i upravljaju potrošnjom pri čemu cena digitalnog brojila treba da bude slična ceni postojećeg indukcionog, Ferarisovog, brojila koje od potrebnih funkcija vrši samo merenje potrošnje električne energije.
Razmatrani tehnički problem obuhvata senziranje napona i struja svake faze, računanje električne energije i snage sa zadatom tačnošću, pouzdano čuvanje podataka o izmeremm veličinama i identitetu brojila i korisnika, napajanje koje treba da obezbedi rad brojila u prisustvu jedne, dve ili sve tri faze, autokalibraciju brojila za poništavanje grešaka, složeno tarifiranje, merenje realnog vremena uz Y2K kompatibilnost, relejno uključenje i isključenje potrošača i lokalnu komunikaciju sa brojilom.
Ukupno posmatrano, napred definisan tehnički problem se može resiti realizovanjem digitalnog elektronskog brojila sa visokim stepenom integracije koje će imati traženu tačnost, pouzdan rad i jednostavnu i jeftinu proizvodnju, ugradnju i održavanje.
STANJE TEHNIKE
Merenje električne energije u industriji i domaćinstvu se vrši indukcionim (Ferarisovim) brojilima i elektronskim brojilima.
Indukciona brojila su Ferarisov elektromotor i uspešno se koriste poslednjih stotinak godina. Proizvedeno je na .milione brojila koja su i danas u upotrebi. Indukciona brojila su robustni i pouzdani uredjaji otporni na smetnje. Izradjuju se kao dominantno mašinski proizvod od skupih materijala. Osnovni nedostatak koncepta indukcionog brojila lezi u činjenici da osim merenja električne energije, aktivne ili reaktivne, ne mogu da obavljaju merenje drugih veličina. Pored toga, indukciona brojila ne mogu da obavljaju složena tarifiranja jer je broj tarifnih razreda odredjen brojem raspoloživih brojčanika. Takodje ne postoji mogućnost jednostavnog priključenja indukcionog brojila u sisteme za daljinsku komunikaciju i za objedinjeno merenje zbog nedostatka impulsnog izlaza. Tačnost indukcionog brojila je nedovoljna, pogotovu u toku eksploatacije zbog uticaja habanja pokretnih delova, promena temperature, postojanja DC komponente u struju i nesimetričnog opterećenja po fazama. Sopstvena potrošnja indukcionog brojila na naponskim i strujnim krugovima je značajna. -Sedamdesetih godina, sa razvojem analogne integrisane elektronike, otvorila se mogućnost konstrukcije analognog elektronskog brojila povećane tačnosti i smanjene sopstvene potrošnje. Manja potrebna ulaganja za otvaranje proizvodnje elektronskog brojila u odnosu na ulaganja za fabriku indukcionih brojila, omogućila su pojavu velikog broja proizvodjača elektronskih brojila, što je povećalo konkurenciju i ubrzalo njihov razvoj. Analogna elektronska brojila su konstruisana na principu elektronskih množača napona koji su proporcionalni strujama mreže dobijenim preko strujnih transformatora, šantova ili Holovih senzora, sa naponima koji. su proporcionalni naponima mreže dobijenim preko preciznih otpornih razdelnika ili mernih naponsklih transformatora. Množenje se standardno obavlja impulsno-širinskom modulacijom (time division method). Rezultat množenja je napon koji se korišćenjem naponsko-frekventnog konvertora pretvara u broj impulsa u jedinici vremena koji je proporcionalan snazi potrošnje. Brojanjem impulsa na mehaničkom brojčaniku se vrši integracija snage i dobija'podatak o potrošenoj energiji. Električni impulsni izlaz elektronskih brojila omogućuje njihovo povezivanje u sisteme za objedinjeno merenje. U odnosu na indukciona brojila, kod elektronskih su ostvareni: jednostavnija i jeftinija izrada, bolja tačnost u širem opsegu struja, smanjena sopstvena potrošnja, lakše održavanje, duži radni vek i smanjene dimenzije. Medjutim, analogna elektronska brojila, jednako kao i indukciona brojila, nisu imala mogućnost složenog tarifiranja niti lokalne i daljinske komunikacije.
Razvoj mikroprocesorske tehnike, osamdesetih godina, dao je mogućnost da se na brojilo dograde procesori sposobni za ostvarenje logičkih funkcija za algoritme složenog tarifiranja i za komunikaciju. Medjutim, snaga tadašnjih procesora nije omogućavala izračunavanje energije numeričkim algoritmima, pa su pravljena hibridna rešenja brojila u obliku: indukciono ili analogno elektronsko brojilo za merenje sa dodatim mikroračunarima za složeno tarifiranje i komunikaciju brojila sa okolinom. Takva hibridna rešenja su korišćena u kratkom periodu od desetak godina. Razvojem mikroprocesora i mikrokontrolera veće snage i prihvatljive cene, u devedesetim godinama pojavljuju se digitalna elektronska brojila koja obavljaju merenja i ostvaruju složena tarifiranja i komunikaciju.
Digitalna elektronska brojila senziraju napone preko preciznih naponskih transformatora ili otpornika, i struje preko šantova, strujnih transformatora ili Holovih sondi. Senzirane vrednosti napona i struja se vode na A/D konvertore i pretvaraju u numeričke podatke koji se dalje numerički obradjuju u cilju izračunavanja potrebnih parametara mreže (napona, struja, aktivne i reaktivne energije i snage) . Na taj način, digitalna brojila su po svojoj strukturi multifunkcionalna. Osnovna prednost digitalnih brojila nad analognim brojilima u merenju leži u činjenici da digitalna brojila programski vrše autokalibraciju čime se obezbedjuje deklarisana tačnost nezavisno od varijacija parametara komponenti, starenja i dejstva ambijenta (temperatura, vlažnost). S obzirom da imaju ugradjene računare, digitalna brojila programski ostvaruju funkcije složenog tarifiranja i komunikacije.
Prva primena digitalnih brojila, zbog visoke cene, bila je za indirektna merenja (brojila priključena na mrežu preko transformatora) u industrijskim velikim potrošačima i u proizvodnji i prenosu električne energije gde se zahteva visoka tačnost i mogućnost jedinstvenog merenja energije i snage sa daljinskom komunikacijom. Danas digitalna multifunkcionalna brojila u sve većoj i većoj meri zamenjuju indukciona Ferarisova brojila kod velikih potrošača. Jedan priraer ovakvog brojila je opisan u jugoslovenskoj patentnoj prijavi broj P 645/94: Daljim razvojem integrisane digitalne tehnologije pojavili su se mikroračunari i kola za analognu obradu signala realizovana u jednom integrisanom čipu. To je otvorilo mogućnost realizacije digitalnog elektronskog brojila sa visokim stepenom integracije sa funkcijama merenja, složenog tarifiranja i komunikacije sa prihvatljivom cenom za primene u industriji i domaćinstvu sa direktnim priključenjem kod koga ista struja teče kroz potrošač i kroz merilo. Takav koncept brojila je osnova za podizanje ukupnog tehnološkog nivoa elektroenergetskog sistema kroz uvodjenje novih koncepata u distribuciji električne energije koji pored merenja omogućuju upravljanje potrošnjom u cilju uštede i racionalnnog korišćenja elektroenergetskog sistema.
OPIS PRONALASKA
Prethodno opisan razvoj u merenju električne energije pokazuje strukturu merila i njihove osnovne nedostatke koji su poboljšavani i otklanjani svakom novom generacijom merila. Napred uočeni i definisani problemi rešavani su na svakom nivou razvoja brojila električne energije i doveli do novog rešenja digitalnog elektronskog brojila sa visokim stepenom integracije prema ovom pronalasku koji će biti opisan i objašnjen u daljem tekstu.
Digitalno elektronsko brojilo sa visokim stepenom integracije prema pronalasku rešava napred definisane probleme kroz potpuno novo koncepcijsko rešenje . koje obuhvata primenu mikroračunala integrisanog sa sklopom za analognu obradu signala povezanog na novi način sa poznatim sklopovima čime je dobijeno novo kompletno rešenje koje je pouzdano, necsetljivo na starenje, nema pokretnih delova, ne traži umeravanje i precizne komponente, lako se održava, veoma je fleksibilno, jeftino i poseduje tačnost klase 1% i 2%.
Digitalno elektronsko brojilo sa visokin stepenom integracije prema pronalasku, i njegovi novi sklopovi prikazani su na slici u prilogu pri čemu: slika prikazuje šemu novih veza ostvarenog digitalnog elektronskog brojila sa visokim stepenom integracije.
Novo koncepcijsko rešenje digitalnog elektronskog brojila sa visokim stepenom integracije prikazano na slici i daljim opisom pronalaska obuhvata sledeće funkcije: -merenje i registrovanje aktivne električne energije preko senzorskih kola za napon i struju priključenih na integrisani računar IC sa EEPR0M1 memorijom i reset-vočdog kolom R&WD, a u varijantnom rešenju moguće je predvideti i merenje i registrovanje snage, kao i struja i napona, potrošnje gasa, vode, toplote....; -logička odlučivanja, upravljanje potrošnjom i primena složenih tarifnih sistema pomoću' integrisanog računara IC na bazi vremensko-uklopne naprave RTC sa izlazom za vremensku bazu TB; -lokalna komunikacija u svrhu lokalnog ili daljinskog očitavanja i programiranja brojila preko komunikacijskog bloka CB sa EEPROM2 memorijom i optičkim čitačem OR, kao i lokalna komunikacija sa korisnikom preko numeričkog indikatora-displeja D.
-napajanje digitalnog elektronskog brojila se vrši iz jednosmernog izvora DCS koji obezbedjuje rad uredjaja u prisustvu samo jedne, dve ili sve tri faze.
Ulazni naponi Vr, Vs i Vt svake pojedine faze na ulazu u integrisani računar IC, se uzimaju sa priključaka R,S,T i nule N preko razdelnika napona koji čine otpornik R21 i redna veza otpornika R.24, R27 i paralelna veza otpornika R32 sa rednom vezom otpornika R33 i R36 za fazu R, zatim preko razdelnika napona koji čine otpornik R20 i redna veza otpornika R23, R26 i paralelna veza otpornika R30 sa rednom vezom otpornika R31 i R35 za fazu S, odnosno preko razdelnika napona koji čine otpornik R19 i redna veza otpornika R22, R25 i paralelna veza otpornika R28 sa rednom vezom otpornika R29 i R34 za fazu T.
Ulazne struje IR, IS, IT svake pojedine faze na ulazu u integrisani računar IC se uzimaju sa priključaka RU, RI primara strujnog transformatora STR i otpornika za zatvaranje sekundara R42 za fazu R, zatim sa priključaka SU, SI primara strujnog transformatora STS i otpornika za zatvaranje sekundara R40 za fazu S, odnosno sa priključaka TU, TI primara strujnog transformatora STT i otpornika za zatvaranje sekundara R44 za fazu T.
Signali Vr, Vs, Vt i IR, IS, IT se dovode do ulaza za analogne signale na integrisanom računaru IC gde se vrši njihovo odmeravanje i analogno-digitalna konverzija čiji rezultat se vodi u numeričkom obliku kao podatak u memoriju računara IC. U programskoj memoriji integrisanog računara IC smešten je program algoritma za izračunavanje integrala snage u.vremenu što odgovara utrošku električne energije čija vrednost se pamti u trajnoj memoriji EEPR0M1 vezanoj za višežični ulaz EM integrisanog računara IC. Trajna memorija EEPROM1 realizuje potreban broj tarifnih razreda (brojčanika). Izbor aktivne tarife zavisi od upravljačkog signala dovedenog preko priključka za TARIFNI ULAZ koji je preko optokaplera TU povezan na ulaz TT integrisanog računara IC.
Rad integrisanog računara IC se kontroliše reset kolom R&VJD u režimu dolaska i nestanka napona napajanja. Kolo R&VJD sadrži i takozvani voč-dog tajmer koji kontroliše ispravno izvršavanje programa iz programske memorije integrisanog računara IC, a koji su povezani preko višežičnog ulaza RW.
Integrisani računar IC obavije višestruku komunikaciju.
Preko priključka za IMPULSNI IZLAZ koji je pomoću optokaplera TP priključen na impulsni izlaz računara PO, šalju se impulsi čiji je broj proporcionalan izmerenoj energiji. Isti impulsi se prikazuju na svetlosnoj diodi LEDI priključenoj izmedju mase i izlaza LOl integrisanog računara IC. Izmedju mase i izlaza L02 vezana je svetlosna dioda LED2 za prikazivanje više tarife, odnosno izmedju mase i izlaza 103 vezana je svetlosna dioda LED3 za prikazivanje niže tarife. Na višežičnorr. izlazu DO integrisanog računara IC priključen je LCD indikator, odnosno displej D na kome se prikazuju podaci o utrošenoj električnoj energiji u svakoj tarifi, kao i realno vreme i trenutno aktivna tarifa.
Višežičnom vezom na izlaz CP integrisanog računara IC, priključen je komunikacijski blok CB koji posreduje u komunikaciji izmedju časovnika realnog vremena RTC, optičkog čitača OR i integrisanog računara IC' Časovnik realnog vremena RTC ima izlaze A i B za vremensku bazu koji su preko optokaplera izvedeni na priključke vremenske baze TB. Časovnik realnog vremena RTC je višežičnom vezom povezan sa priključkom CT komunikacijskog bloka CB na čijem priključku CM je vezana EEPR0M2 memorija za pamćenje korekcija tačnog vremena. Izmedju priključka za predaju OT i mase, odnosno priključka za prijem OP i mase, povezan je optički čitač OR koji služi kao standardni port za prenos podataka prema spoljnom okruženju u lokalnoj ili daljinskoj komunikaciji koja se izvodi priključenjem modema na optički čitač.
Prethodno opisana integrisana kola IC, EEPR0M1, R&VJD, D, CB EEPROM2 i RTC se napajaju jednosmernim naponom povezanim za priključke +V i masa. Jednosmerni napon +V se dobija izmedju izlaznog priključka +V i mase na izlazu integrisanog regulatora napona DCS. Napajanje integrisanog regulatora se uzima sa priključaka R, S,' T i N mreže preko otpornika za ograničavanje udarne struje i to: R21 i R18 za fazu R, zatim R20 i R17 za fazu S, odnosno otpornika R19 i R16 za fazu T. Zaštita od impulsnog napona je ostvarena varistorima i to: VI za fazu R koji je vezan izmedju spojne tačke otpornika R21,R18 i nule, zatim V2 za fazu S koji je vezan izmedju spojne tačke otpornika R20,R17 i nule, odnosno V3 za fazu T koji je vezan izmedju spojne tačke otpornika R19, R16 i nule. Kondenzatori služe za ograničavanje kontinualne naizmenične struje i to: C4 vezan izmedju drugog kraja otpornika R18 i spojne tačke katode diode D5 i anode diode D6 za fazu R, zatim C3 vezan izmedju drugog kraja otpornika R17 i spojne tačke katode diode D3 i anode diode D4 za fazu S, odnosno C2 vezan izmedju drugog kraja otpornika R16 i spojne tačke katode diode Dl i anode diode D2 za fazu T. Diode Dl, D2, D3, D4, D5 i D6 usmeravaju naizmeničnu struju, pri čemu su anode dioda Dl, D3, i D5 vezane za masu (N) dok su katode dioda D2, D4 i D6 paralelno vezane sa elektrolitičkim kondenzatorom Cl čiji je drugi kraj vezan na masu. Kondenzator Cl služi za filtriranje jednosmernoc pulsirajućeg napona. Spojna tačka katoda dioda D2, D4 i D6 i kondenzatora Cl vezana je na ulaz integrisanog regulatora napona DCS čiji se izlazni napon +V reguliše preko potenciometra Pl povezanog izmedju izlaznog priključka +V i ulaza'za povratnu spregu integrisanog regulatora napona DCS. Kondenzator C9 vezan izmedju izlaznog priključka +V integrisanog regulatora napona DCS i mase obezbedjuje frekventnu stabilnost integrisanog regulatora napona DCS i dodatno filtriranje jednosmernog napona napajanja +V.
Integrisani računar IC koji je glavni sklop primenjen u novom rešenju digitalnog elektronskog brojila sa visokim stepenom integracije prema pronalasku je standardne konfiguracije raspoložive na tržištu. Njegov rad je opisan uz sklopove koje kontroliše i kojima u<p>ravlja, pa nema potrebe da se njegova konstrukcija i funkcionisanje detaljnije o<p>isuju u prijavi pronalaska. Prisustvo integrisanog računara IC u okviru ovog rešenja digitalnog elektronskog brojila sa visokim stepenom integracije je bitno iz razloga jedinstva pronalazačke zamisli celog koncepta novog rešenja digitalnog elektronskog brojila sa visokim stepenom integracije. Stavljanje funkcionalnog ekvivalenta umesto integrisanog računara IC, kao i zamena bilo kog drugog sklopa digitalnog elektronskog brojila sa visokim stepenom integracije opisanog u predmetnoj prijavi nalazi se u okviru pronalazačke zamisli i predstavljala bi samo varijantno rešenje digitalnog elektronskog brojila sa visokim stepenom integracije .prema pronalasku.

Claims (1)

1. Digitalno elektronsko brojilo sa visokim stepenom integracije, n a znače no time da su priključnice trofazne mreže za faze (R) , (S) , (T) i za nulu (N) povezane preko razdelnika napona koji čine otpornik (R21) i redna veza otpornika (R24), (R27) i paralelna veza otpornika (R32) sa rednom vezom otpornika (R33) i (R36) za naponski ulaz (Vr) faze (R) integrisano<g>računara (IC), zatim preko razdelnika napona koji čine otpornik (R20) i redna veza otpornika (R23),(R26) i paralelna veza otpornika (R30) sa rednom vezom otpornika (R31) i (R35) za naponski ulaz (Vs) faze (S) integrisanog računara (IC), odnosno preko otpornika (R25) i paralelne veze otpornika (R28) sa rednom vezom otpornika (R29) i (R34) za naponski ulaz (Vt) faze (T) integrisanog računara (IC) , dok su priključnice za ulazne struje (IR), (IS), (IT) svake pojedine faze na ulazu u integrisani računar (IC) povezane sa priključnicama (RU), (RI) primara strujnog transformatora (STR) i otpornika za zatvaranje sekundara (R42) za fazu (R), zatim sa priključnicama (SU), (SI) primara strujnog transformatora (STS) i otpornika za zatvaranje sekundara (R40) za fazu (S), odnosno sa priključnicama (TU), (TI) primara strujnog transformatora (STT) i otpornika za zatvaranje sekundara (R44) za fazu (T), gde je na komunikacioni port (CP) integrisanog računara (IC) priključen višežičnom vezom komunikacijski blok (CB) na čiji priključak (CT) je višežičnom vezom povezan časovnik realnog vremena (RTC) na čije izlaze (A) i (B) za vremensku bazu je preko optokaplera izvedeni priključci (TB) vremenske baze, dok je višežičnom vezom za priključak (CM) vezana (EEPR0M2) memorija za pamćenje korekcije tačnog vremena, a preko priključaka za masu i (OT) za predaju i mase i priključka (OP) za prijem povezan je optički čitač (OR) , dok je na višežični ulaz (EM) integrisanog računara (IC) priključena trajna memorija (EEPR0M1), a na višežični ulaz (RW) ) integrisanog računara (IC) vezano je kontrolno reset kolo (R&WD); na ulazni priključak (TT) ) integrisanog računara (IC) vezan je preko optokaplera (TU) (TARIFNI ULAZ) za dovod signala za izbor aktivne tarife, dok je na impulsni izlaz (PO) integrisanog računara (IC)vezan optokapler (TP) koji je svojim drugim priključkom vezan za (IMPULSNI IZLAZ) brojila; svetlosna dioda (LEDI) je priključena između izlaznog priključka (LCT)i mase, dok su svetlosne diode (LED2) za višu tarifu i (LED3) za nižu tarifu priključene između izlaznih priključaka (L02) odnosno (L03) i mase, a za višežični izlaz (DO) integrisanog računara (IC) je vezan LCD indikator-displej (Di, a priključak jednosmernog napona napajanja (+Vj ' je vezan za izlazni priključak (+V) integrisanog regulatora napona (DCS) čiji su priključci za napajanje vezani za priključke (R) (S) (T) i (N)mreže preko otpornika za ograničavanje udarne struje (R21) i (R18) za fazu (R) , zatim (R20) i (R17) za fazu (S), odnosno otpornika (R19) i (R16) za fazu (T), dok su varistori, (VI) za zaštitu od impulsnog napona za fazu (R), koji je vezan izmedju spojne tačke otpornika (R21), (R18) i nule, zatim (V2) za zaštitu od im<p>ulčsnog napona za fazu (S) koji je vezan izmedju spojne tačke otpornika (R20),(R17) i nule, odnosno (V3) za fazu (T) koji je vezan izmedju spojne tačke otpornika (R19), (R16) i nule; dok su kondenzatori za ograničavanje kontinualne naizmenične struje (C4) vezan izmedju drugog kraja otpornika (R18) i spojne tačke katode diode (D5) i anode diode (D6) za fazu (R), zatim (C3) vezan izmedju drugog kraja otpornika (R17) i spojne tačke katode diode (D3) i anode diode (D4) za fazu (S), odnosno (C2) vezan izmedju drugog kraja otpornika (R16) i spojne tačke katode diode (Dl) i anode diode (D2) za fazu (T), pri čemu su diode (Dl), (D2), (D3), (D4), (D5) i. (D6) za usmeravanje naizmenične struje, vezane takoo da su anode dioda (Dl), (D3), i (D5) vezane za masu (N) dok su katode dioda (D2), (D4) i (D6) paralelno vezane sa elektrolitičkim kondenzatorom (Cl za filtriranje jednosmernog pulsirajućeg napona) čiji je drugi kraj vezan na masu, a spojna tačka katoda dioda (D2), (D4) i (D6) i kondenzatora (Cl) vezana je na ulaz integrisanog regulatora napona (DCS) čiji je izlazni priključak (+V) preko potenciometra Pl vezan za ulaz za povratnu spregu integrisanog regulatora napona (DCS, dok je kondenzator (C9) za dodatno filtriranje jednosmernog napona napajanja +V i njegovu frekventnu stabilnost, vezan izmedju izlaznog priključka (+V) integrisanog regulatora napona (DCS) i mase.
,
RS20191614A 2014-12-23 2015-12-21 Poboljšano vezivo RS59698B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP14200256 2014-12-23
EP15817307.0A EP3237350B1 (en) 2014-12-23 2015-12-21 Improved binder
PCT/EP2015/080758 WO2016102444A1 (en) 2014-12-23 2015-12-21 Improved binder

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS59698B1 true RS59698B1 (sr) 2020-01-31

Family

ID=52144590

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20191614A RS59698B1 (sr) 2014-12-23 2015-12-21 Poboljšano vezivo

Country Status (10)

Country Link
EP (1) EP3237350B1 (sr)
CN (1) CN107207337B (sr)
CA (1) CA2971515C (sr)
ES (1) ES2762492T3 (sr)
HR (1) HRP20192247T1 (sr)
PL (1) PL3237350T3 (sr)
RS (1) RS59698B1 (sr)
RU (1) RU2736927C2 (sr)
SI (1) SI3237350T1 (sr)
WO (1) WO2016102444A1 (sr)

Families Citing this family (10)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
EP3135647A1 (en) * 2015-08-28 2017-03-01 Rockwool International A/S Solid state binder
EP3135649A1 (en) * 2015-08-28 2017-03-01 Rockwool International A/S Mineral wool product
EP3135648A1 (en) * 2015-08-28 2017-03-01 Rockwool International A/S Mineral wool product
SI3455425T1 (sl) 2016-05-13 2021-11-30 Rockwool International A/S Metoda za zagotavljanje izolacije strukture
PL3621933T3 (pl) 2017-05-11 2023-03-20 Rockwool A/S Sposób wytwarzania formowanego wyrobu z wełny mineralnej oraz wyrobu typu suchego
US10920920B2 (en) 2017-08-30 2021-02-16 Rockwool International A/S Use of a mineral wool product
CN113638422A (zh) * 2021-09-04 2021-11-12 浙江艮威水利建设有限公司 一种深基坑施工方法
IT202100023066A1 (it) * 2021-09-07 2023-03-07 Stm Tech S R L Nuova composizione legante per molteplici applicazioni
CN121752534A (zh) 2023-09-01 2026-03-27 洛科威有限公司 基于酚醛树脂和碳水化合物的矿棉粘合剂
WO2026017853A1 (en) 2024-07-18 2026-01-22 Rockwool A/S Growth substrate

Family Cites Families (11)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
HU185820B (en) * 1983-03-17 1985-04-28 Erdoekemia Erdoegazdasagi Method for producing adhesive advantageously for glueing cellulose bearing materials and textile ones
US5100802A (en) * 1989-12-05 1992-03-31 The Dow Chemical Company Fluorescent monitoring method for polymerization reactions
FR2910481B1 (fr) * 2006-12-22 2009-02-06 Saint Gobain Isover Sa Compsition d'encollage pour fibres minerales comprenant une resine phenolique, et produits resultants
FR2929953B1 (fr) * 2008-04-11 2011-02-11 Saint Gobain Isover Composition d'encollage pour fibres minerales et produits resultants
EP2230222A1 (en) * 2009-03-19 2010-09-22 Rockwool International A/S Aqueous binder composition for mineral fibres
EP3578528A1 (en) * 2009-10-09 2019-12-11 Owens Corning Intellectual Capital, LLC Bio-based binders for insulation and non-woven mats
EP2596159B1 (en) * 2010-07-23 2025-06-25 Rockwool A/S Use of a bonded mineral fibre product for improving fire and punking resistance
FR2976582B1 (fr) * 2011-06-17 2014-12-26 Saint Gobain Isover Composition d'encollage pour laine minerale a faible emission de composes organiques volatils, et produits isolants obtenus.
EP2549006A1 (en) * 2011-07-22 2013-01-23 Rockwool International A/S Urea-modified binder for mineral fibres
US20130287993A1 (en) * 2012-04-27 2013-10-31 Georgia-Pacific Chemicals Llc Composite products made with binder compositions that include tannins and multifunctional aldehydes
ES2618293T3 (es) * 2012-06-01 2017-06-21 Stm Technologies S.R.L. Composición de unión libre de formaldehído, para fibras minerales

Also Published As

Publication number Publication date
ES2762492T3 (es) 2020-05-25
CA2971515C (en) 2023-08-29
CN107207337B (zh) 2024-05-31
RU2736927C2 (ru) 2020-11-23
CA2971515A1 (en) 2016-06-30
WO2016102444A1 (en) 2016-06-30
CN107207337A (zh) 2017-09-26
PL3237350T3 (pl) 2020-03-31
RU2017124405A3 (sr) 2019-07-24
SI3237350T1 (sl) 2020-02-28
EP3237350B1 (en) 2019-10-30
RU2017124405A (ru) 2019-01-25
EP3237350A1 (en) 2017-11-01
HRP20192247T1 (hr) 2020-03-06

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS59698B1 (sr) Poboljšano vezivo
US8373407B2 (en) Intelligent electronic device having improved analog output resolution
KR100987667B1 (ko) 양방향 전자식 전력량계
US12601766B2 (en) Apparatus for measure of quantity and associated method of manufacturing
CN103728493A (zh) 多路单三相混用电能计量装置及方法
US10698012B2 (en) Power measuring system and power measuring method
Akhil et al. Enhanced Low Cost Smart Energy Meter with Theft Detection using IoT
Apse-Apsitis et al. Bidirectional DC/AC energy flow measurement
JP2015078937A (ja) ユーティリティメータの積算電力の補正
CN206638708U (zh) 一种三相电力参数实时监测系统
US9625559B2 (en) Correcting accumulated power in utility meters
JP2017191522A (ja) 電気料金試算システム、電気料金試算方法、およびプログラム
EP2863183B1 (en) Correcting accumulated power in utility meters
KR20120137577A (ko) 홈 네트워크를 이용한 전력 분전 시스템 및 방법
Kadhim et al. IoT-Based Energy Meter for Remote Monitoring and Managements of Power Consumption
JP2017107384A (ja) メーターシステム及び検針システム
Megalingam et al. Advanced digital smart meter for dynamic billing, tamper detection and consumer awareness
CN201489655U (zh) 电量仪表设备
JP7091156B2 (ja) パルス発生装置
KR102210532B1 (ko) 계통전력망의 전력량계와 연동되는 pcs
KR20110075671A (ko) 콘센트형 전력요금 표시장치
Sulaiman et al. Smart energy meter using Telegram bot
Kirui et al. Fabrication of Smart Meter for Accurate Use in Home and Industry
Reddy et al. Energy meter for efficient energy utilization
RU148281U1 (ru) Счетчик электрической энергии