RS59801B2 - Čestice konjugovane peptidom - Google Patents

Čestice konjugovane peptidom

Info

Publication number
RS59801B2
RS59801B2 RS20191620A RSP20191620A RS59801B2 RS 59801 B2 RS59801 B2 RS 59801B2 RS 20191620 A RS20191620 A RS 20191620A RS P20191620 A RSP20191620 A RS P20191620A RS 59801 B2 RS59801 B2 RS 59801B2
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
particles
particle
plg
antigen
cells
Prior art date
Application number
RS20191620A
Other languages
English (en)
Inventor
Lonnie D Shea
Stephen D Miller
Jonathan Woon Teck Yap
Daniel R Getts
Derrick Mccarthy
Original Assignee
Univ Northwestern
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=52468804&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS59801(B2) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Univ Northwestern filed Critical Univ Northwestern
Publication of RS59801B1 publication Critical patent/RS59801B1/sr
Publication of RS59801B2 publication Critical patent/RS59801B2/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/69—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit
    • A61K47/6921—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere
    • A61K47/6927—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere the form being a solid microparticle having no hollow or gas-filled cores
    • A61K47/6929—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere the form being a solid microparticle having no hollow or gas-filled cores the form being a nanoparticle, e.g. an immuno-nanoparticle
    • A61K47/6931—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere the form being a solid microparticle having no hollow or gas-filled cores the form being a nanoparticle, e.g. an immuno-nanoparticle the material constituting the nanoparticle being a polymer
    • A61K47/6935—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere the form being a solid microparticle having no hollow or gas-filled cores the form being a nanoparticle, e.g. an immuno-nanoparticle the material constituting the nanoparticle being a polymer the polymer being obtained otherwise than by reactions involving carbon to carbon unsaturated bonds, e.g. polyesters, polyamides or polyglycerol
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/14—Particulate form, e.g. powders, Processes for size reducing of pure drugs or the resulting products, Pure drug nanoparticles
    • A61K9/16—Agglomerates; Granulates; Microbeadlets ; Microspheres; Pellets; Solid products obtained by spray drying, spray freeze drying, spray congealing,(multiple) emulsion solvent evaporation or extraction
    • A61K9/1605—Excipients; Inactive ingredients
    • A61K9/1629—Organic macromolecular compounds
    • A61K9/1641—Organic macromolecular compounds obtained otherwise than by reactions only involving carbon-to-carbon unsaturated bonds, e.g. polyethylene glycol, poloxamers
    • A61K9/1647—Polyesters, e.g. poly(lactide-co-glycolide)
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/0005—Vertebrate antigens
    • A61K39/0008—Antigens related to auto-immune diseases; Preparations to induce self-tolerance
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/385—Haptens or antigens, bound to carriers
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/56—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an organic macromolecular compound, e.g. an oligomeric, polymeric or dendrimeric molecule
    • A61K47/58—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an organic macromolecular compound, e.g. an oligomeric, polymeric or dendrimeric molecule obtained by reactions only involving carbon-to-carbon unsaturated bonds, e.g. poly[meth]acrylate, polyacrylamide, polystyrene, polyvinylpyrrolidone, polyvinylalcohol or polystyrene sulfonic acid resin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/69—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit
    • A61K47/6905—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a colloid or an emulsion
    • A61K47/6911—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a colloid or an emulsion the form being a liposome
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/69—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit
    • A61K47/6921—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere
    • A61K47/6927—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere the form being a solid microparticle having no hollow or gas-filled cores
    • A61K47/6929—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere the form being a solid microparticle having no hollow or gas-filled cores the form being a nanoparticle, e.g. an immuno-nanoparticle
    • A61K47/6931—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere the form being a solid microparticle having no hollow or gas-filled cores the form being a nanoparticle, e.g. an immuno-nanoparticle the material constituting the nanoparticle being a polymer
    • A61K47/6935—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere the form being a solid microparticle having no hollow or gas-filled cores the form being a nanoparticle, e.g. an immuno-nanoparticle the material constituting the nanoparticle being a polymer the polymer being obtained otherwise than by reactions involving carbon to carbon unsaturated bonds, e.g. polyesters, polyamides or polyglycerol
    • A61K47/6937—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the conjugate being characterised by physical or galenical forms, e.g. emulsion, particle, inclusion complex, stent or kit the form being a particulate, a powder, an adsorbate, a bead or a sphere the form being a solid microparticle having no hollow or gas-filled cores the form being a nanoparticle, e.g. an immuno-nanoparticle the material constituting the nanoparticle being a polymer the polymer being obtained otherwise than by reactions involving carbon to carbon unsaturated bonds, e.g. polyesters, polyamides or polyglycerol the polymer being PLGA, PLA or polyglycolic acid
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/0012—Galenical forms characterised by the site of application
    • A61K9/0019—Injectable compositions; Intramuscular, intravenous, arterial, subcutaneous administration; Compositions to be administered through the skin in an invasive manner
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/0012—Galenical forms characterised by the site of application
    • A61K9/0019—Injectable compositions; Intramuscular, intravenous, arterial, subcutaneous administration; Compositions to be administered through the skin in an invasive manner
    • A61K9/0021—Intradermal administration, e.g. through microneedle arrays or needleless injectors
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/14—Particulate form, e.g. powders, Processes for size reducing of pure drugs or the resulting products, Pure drug nanoparticles
    • A61K9/19—Particulate form, e.g. powders, Processes for size reducing of pure drugs or the resulting products, Pure drug nanoparticles lyophilised, i.e. freeze-dried, solutions or dispersions
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/48—Preparations in capsules, e.g. of gelatin, of chocolate
    • A61K9/50—Microcapsules having a gas, liquid or semi-solid filling; Solid microparticles or pellets surrounded by a distinct coating layer, e.g. coated microspheres, coated drug crystals
    • A61K9/51—Nanocapsules; Nanoparticles
    • A61K9/5107—Excipients; Inactive ingredients
    • A61K9/513—Organic macromolecular compounds; Dendrimers
    • A61K9/5146—Organic macromolecular compounds; Dendrimers obtained otherwise than by reactions only involving carbon-to-carbon unsaturated bonds, e.g. polyethylene glycol, polyamines, polyanhydrides
    • A61K9/5153—Polyesters, e.g. poly(lactide-co-glycolide)
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P11/00—Drugs for disorders of the respiratory system
    • A61P11/06—Antiasthmatics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A61P13/12—Drugs for disorders of the urinary system of the kidneys
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P19/00—Drugs for skeletal disorders
    • A61P19/06—Antigout agents, e.g. antihyperuricemic or uricosuric agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P29/00—Non-central analgesic, antipyretic or antiinflammatory agents, e.g. antirheumatic agents; Non-steroidal antiinflammatory drugs [NSAID]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/08—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis
    • A61P3/10—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis for hyperglycaemia, e.g. antidiabetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/08—Antiallergic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P5/00—Drugs for disorders of the endocrine system
    • A61P5/06—Drugs for disorders of the endocrine system of the anterior pituitary hormones, e.g. TSH, ACTH, FSH, LH, PRL, GH
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P7/00—Drugs for disorders of the blood or the extracellular fluid
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P7/00—Drugs for disorders of the blood or the extracellular fluid
    • A61P7/06—Antianaemics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55555—Liposomes; Vesicles, e.g. nanoparticles; Spheres, e.g. nanospheres; Polymers
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/57—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the type of response, e.g. Th1, Th2
    • A61K2039/577—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the type of response, e.g. Th1, Th2 tolerising response
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/60—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characteristics by the carrier linked to the antigen
    • A61K2039/6093—Synthetic polymers, e.g. polyethyleneglycol [PEG], Polymers or copolymers of (D) glutamate and (D) lysine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/62—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the link between antigen and carrier
    • A61K2039/622—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the link between antigen and carrier non-covalent binding

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Nanotechnology (AREA)
  • Diabetes (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Rheumatology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Pulmonology (AREA)
  • Dispersion Chemistry (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Pain & Pain Management (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Dermatology (AREA)
  • Optics & Photonics (AREA)
  • Obesity (AREA)
  • Emergency Medicine (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Neurology (AREA)
  • Neurosurgery (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Physical Education & Sports Medicine (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Medicinal Preparation (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)

Description

Opis
POVEZANE PRIJAVE
[0001] Ova prijava se poziva na prioritet američke privremene patentne prijave br.61/865,389, podnete 13. avgusta 2013, američke privremene patentne prijave br.61/869,279, podnete 23. avgusta 2013. i američke privremene patentne prijave br.61/887,112, podnete 4. oktobra 2013. Ova prijava je takođe povezana sa PCT prijavom br. PCT/US2013/047079 podnetom 21. juna 2013. koja se poziva na prioritet američke privremene prijave br.61/662,687, podnete 21. juna 2012.
POZADINA PRONALASKA
[0002] Zapaljenske bolesti i poremećaji su stanja kod kojih abnormalan ili drugačije deregulisan zapaljenski odgovor doprinosi etiologiji ili ozbiljnosti bolesti. Primeri uključuju autoimune bolesti poput dijabetesa tip 1 i celijakije.
[0003] Mnoge od ovih bolesti su karakterisane infiltracijom mononuklearne ćelije na mestu povrede tkiva ili druge spoljne povrede. Primeri mononuklearnih ćelija koje su primećene u ovim infiltracijama uključuju limfocite, naročito T limfocite, i ćelije mononuklearnog fagocitnog sistema (MPS ćelije) poput monocita, makrofaga, dendritskih ćelija, mikroglijalnih ćelija i drugih.
[0004] Za mnoge od ćelija primećenih u infiltratima mononuklearne ćelije se sumnja da imaju ulogu u ovim abnormalnim zapaljenskim odgovorima. Na primer, kod bolesti poput multiple skleroze, poznato je da CD4<+>T ćelije imaju glavnu ulogu u patološkom autoimunom odgovoru. U ranijoj vremenskoj tački prilikom aktivacije T ćelije, dendritske ćelije i druge MPS ćelije mogu biti odgovorne za aktivaciju CD4<+>T ćelija. MPS ćelije takođe mogu doprineti zapaljenju preko fagocitoze, iako kod najmanje nekih zapaljenskih bolesti nije jasno da li bi takve ćelije mogle to da učine u odsustvu CD4<+>T ćelija.
[0005] Periferni krvni monociti mogu biti klasifikovani u jednu od dve grupe u skladu sa ekspresijom ili odsustvom ekspresije određenih molekula površine ćelije. Određenije, shvata se da ljudski „rezidentni monociti“ ili „zreli monociti“ poseduju CD14<lo>CD16<+>fenotip (mišja kopija je CX3CR1<hi>CCR2-Gr1-). Shvata se da druga grupa ćelija, „zapaljenski monociti“ ili „nezreli monociti“ poseduju CD14<+>CD16<->fenotip (mišja kopija je CX3CR1<lo>CCR2<+>Gr1<+>). (Geissmann F. et al.2003 Immunity 19: 71-82)
[0006] Važno je napomenuti da, dok se za potonje shvata da su „zapaljenski“ u smislu da je primećena njihova migracija u zapaljeno tkivo iz perifernih krvnih ćelija izvedenih iz koštane srži, nije se pokazalo da ove ćelije prouzrokuju zapaljenje bilo direktno ili kroz delovanje drugih ćelija. Dalje, takođe se nije pokazalo da različite MPS ćelije koje se mogu formirati kada se ove ćelije diferenciraju prouzrokuju zapaljenje.
[0007] Konvencionalne kliničke strategije za generalnu dugoročnu imunosupresiju kod poremećaja povezanih sa neželjenim imunim odgovorom se zasnivaju na dugoročnom davanju široko aktivnih imunosupresivnih lekova, na primer, blokatora signala 1 poput ciklosporina A (CsA), FK506 (takrolimus) i kortikosteroida. Dugoročna upotreba velikih doza ovih lekova može imati toksična neželjena dejstva. Dalje, čak i kod onih pacijenata koji mogu da tolerišu ove lekove, neophodnost doživotne terapije imunosupresivnim lekovima nosi značajan rizik od ozbiljnih neželjenih dejstava, uključujući tumore, ozbiljne infekcije, nefrotoksičnost i metaboličke poremećaje.
[0008] Razvijeni su postupci indukovanja tolerancije specifične za antigen, uključujući spajanje ćelija antigena ili peptida. Na primer, u jednom postupku, peptidom indukovana tolerancija spojena ćelijom uključivala je prikupljanje, razdvajanje i tretman perifernih krvnih ćelija sa autoantigenima specifičnim za bolest i reagensom spajanja etilen karbodimida (ECDI) u sterilnim uslovima, i kasniju reinfuziju u donora/pacijenta. Ovaj postupak je skup i mora se sprovesti u striktno praćenim uslovima od strane iskusnih praktičara i ograničen je po pitanju broja centara koji ga mogu sprovesti. Upotreba crvenih krvnih zrnaca kao tipa donorskih ćelija proširuje potencijalni izvor radi uključivanja alogenih donora, čime se drastično povećava snabdevanje izvornih ćelija i potencijalno proširuje sprovođenje ove terapije na bilo koje okruženje u kojem je odobrena transfuzija krvi. Ovi pristupi imaju značajna ograničenja u pogledu snabdevanja izvornih ćelija i neophodnosti podudaranja tipa tkiva radi minimizacije imunog odgovora na donorske ćelije. Pored toga, lokalni tretman ćelija u cilju spajanja autoantigena preko EDCI predstavlja značajan problem kontrole kvaliteta. Dalje, ovi pristupi takođe zahtevaju najmanje nekakvo poznavanje patološkog antigena za koji se traži imuna tolerancija.
[0009] Nedavno, opisane su čestice spojene peptidom koje eliminišu neophodnost snabdevanja izvornih ćelija i zaobilaze neophodnost tipizacije tkiva iz prethodnih pristupa, pogledati WO 2010/085509. Ipak, upotreba antigena spojenih sa spoljašnjošću čestica je povezana sa povećanom anafilaksom i predstavlja značajne hemijske, proizvodne i kontrolne probleme. Iznenađujuće, kada je antigen inkapsuliran unutar čestice, ovi negativni događaji se izbegavaju. Ono što još više iznenađuje jeste da se veličina i naboj mogu izmeniti radi poboljšanja tolerancije na specifične antigene.
[0010] Tolerancija specifična za antigen generalno nije idealna pošto specifični antigeni/epitopi nisu opšte poznati kod bolesti ljudi. Dalje, antigeni mogu varirati od jednog subjekta do drugog kako bi pristup specifičan za antigen bio efektivan, stoga će biti neophodno utvrditi koje antigene će svaki pojedinačni pacijent prepoznati, ili će biti neophodno spojiti biblioteku mogućih peptida sa česticama pre davanja. Sinteza i pojedinačno spajanje ovih peptida je i dugotrajno i skupo. Stoga, postoji potreba za terapijom koja rešava oba ova problema, čime se uklanja potreba za izvorom ćelija podudarnih sa tkivom.
SAŽETAK PRONALASKA
[0011] Ovaj pronalazak je definisan u patentnim zahtevima.
[0012] U nekim primerima, ovaj opis obezbeđuje kompozicije (npr., za indukovanje tolerancije specifične za antigen) koje obuhvataju česticu nosača (npr., PLG čestica) spojenu sa antigenim peptidom. U određenim načinima ostvarivanja, čestica nosača je čestica poli(laktid-ko-glikolida) (PLG). U drugim načinima ostvarivanja, čestica nosača je PLURIONICS® čestica stabilizovanog polipropilen sulfida.
[0013] U nekim primerima, ovaj opis obezbeđuje kompozicije koje obuhvataju: antigen spojen sa česticom nosača sa negativnim zeta potencijalom. U nekim primerima ovog opisa, zeta potencijal čestice iznosi od oko -100 mV do oko 0 mV. U nekim načinima ostvarivanja, zeta potencijal čestice iznosi od oko -50 mV do oko - 40 mV. U nekim načinima ostvarivanja, čestica je kopolimer koji poseduje molarni odnos od oko 50:50, 80:20 do oko 100:0. U nekim načinima ostvarivanja, odnos kopolimera može biti, ali nije ograničen na polistiren:poli(vinil karboksilat)/80:20, polistiren: poli(vinil karboksilat)/90:10, poli(vinil karboksilat):polistiren/80:20, poli(vinil karboksilat):polistiren/90:10, polimlečna kiselina: poliglikolna kiselina/80:20, ili polimlečna kiselina: poliglikolna kiselina/90:10, ili polimlečna kiselina: poliglikolna kiselina/50:50. Ipak, u drugim načinima ostvarivanja čestica je čestica polistirena, čestica karboksilovanog polistirena, PLURIONICS® čestica stabilizovanog polipropilen sulfida ili čestica poli(mlečne-ko-glikolne kiseline). U nekim načinima ostvarivanja, čestica je čestica poli(mlečne-koglikolne kiseline).
[0014] Čestica poseduje prosečan prečnik između 0,1 µm do 10 µm. U ovom pronalasku, čestica poseduje prosečan prečnik između 0,2µm i oko 2µm. U nekim primerima opisa, čestica poseduje prečnik između oko 0,3 µm do oko 5 µm. U nekim primerima opisa, čestica poseduje prečnik između oko 0,5 µm do oko 3 µm. U nekim načinima ostvarivanja, čestica poseduje prečnik između oko 0,5 µm do oko 1 µm. U nekim načinima ostvarivanja, čestica poseduje prečnik od oko 0,5 µm.
[0015] U daljim primerima opisa, antigen obuhvata najmanje deo autoimunog antigena, antigena izraženog na tkivu koje treba da se transplantira u subjekta, enzima ili alergena. U nekim primerima opisa, antigen obuhvata najmanje deo mijelinskog baznog proteina, receptora acetilholina, endogenog antigena, mijelinskog oligodendrocitnog glikoproteina, antigena pankreatske beta-ćelije, insulina, proinsulina, glukoza-6-fosfataza katalitičkog proteina povezanog sa podjedinicom specifičnog za ostrvce (IGRP), dekarboksilaze glutaminske kiseline (GAD), kolagena tip 11, ljudske hrskavice gp39, fp130-RAPS, proteolipidnog proteina, fibrilarina, malog nukleolarnog proteina, receptora tiroidnog stimulativnog faktora, histona, glikoproteina gp70, acetiltransferaze piruvat dehidrogenaza dehidrolipoamida (PCD-E2), antigena folikula dlake, akvaporina 4, dezmogleina 1, dezmogleina 3, receptora nikotinskog acetilholina, A-gliadena, i izoforma ljudskog tropomiozina 5, polena Bahia trave (BaGP), Pru p 3 alergena breskve, alfa s 1-kazein alergena mleka, Apig1 alergena celera, Bere1 alergena brazilskog oraha, B-laktoglobulin alergena mleka, albumina goveđeg seruma, Cor a 1.04 alergena lešnika, ovalbumin alergena jajeta, advata, antihemofiličnog faktora, kogenata, eloktata, fuzionog proteina rekombinantnog faktora VIII Fc, Refacto, Novo VIIa, rekombinantnog faktora VII, eptakoga alfa, heliksata, monanina, koagulacionog faktora IX, vilata, ceredaze, algluceraze, cerezima, imigluceraze, Elelso, taligluceraze alfa, fabrazima, agalzidaze beta, aldurazima, -I-iduronidaze, miozima, kisele glukozidaze, elapraze, iduronat-2-sulfataze, naglazim arilsulfataze B, ili N-acetilgalaktozamina-4-sulfataze, proteinske terapije koje se koriste u zameni enzima ili koagulacionog faktora poput miozima, algluceraze, imigluceraze, taligluceraze, agalzidaze beta, 1-iduronidaze, kisele glukozidaze, Iduronat-2-sulfataze, N-acetilgalaktozamin-4-sulfataze, antihemofiličnog faktora, faktora VII, eptakogalfe, faktora IX, miglustata, romiplastima, epotetin alfe, proteina C, laronidaze, lumizima ili faktora VIII.
[0016] U daljim primerima opisa, antigen obuhvata autoimuni antigen, antigen izražen na tkivu koje treba transplantovati u subjekta, enzim, ili alergen. U primerima ovog opisa, antigen obuhvata, na primer, mijelinski bazni protein, receptor acetilholina, endogeni antigen, mijelinski oligodendrocitni glikoprotein, antigen pankreatske beta-ćelije, insulin, dekarboksilazu glutaminske kiseline (GAD), kolagen tip 11, ljudsku hrskavicu gp39, fp130-RAPS, proteolipidni protein, fibrilarin, mali nukleolarni protein, receptor tiroidnog stimulativnog faktora, histone, glikoprotein gp70, acetiltransferazu piruvat dehidrogenaze dehidrolipoamida (PCD-E2), antigen folikula dlake, akvaporin 4, dezmoglein 1, dezmoglein 3, receptor nikotinskog acetilholina, A-gliaden, i izoform ljudskog tropomiozina 5, polen Bahia trave (BaGP), Pru p 3 alergen breskve, alfa s 1-kazein alergen mleka, Apig1 alergen celera, Bere1 alergen brazilskog oraha, B-Laktoglobulin alergen mleka, albumin goveđeg seruma, Cor a 1.04 alergen lešnika, insulin, proinsulin, glukoza-6-fosfataza katalitički protein povezan sa podjedinicom specifičan za ostrvce (IGRP), ovalbumin alergen jajeta, proteinske terapije koje se koriste kod zamene enzima ili koagulacionog faktora poput miozima, algluceraze, imigluceraze, taligluceraze, agalzidaze beta, 1-iduronidaze, kisele glukozidaze, Iduronat-2-sulfataze, N-acetilgalaktozamin-4-sulfataze, antihemofiličnog faktora, faktora VII, eptakogalfe, faktora IX, miglustata, romiplastima, epotetina alfa, proteina C, laronidaze, lumizima faktora VIII.
[0017] U daljim primerima opisa, čestice se spajaju sa antigenom koji obuhvata jedan ili više epitopa. U daljem primeru opisa epitop je povezan sa alergijom, autoimunom bolešću, enzimom upotrebljenim u terapiji zamene enzima, bolešću lizozomnog skladištenja, ili zapaljenskom bolešću ili poremećajem. U jednom primeru opisa, epitop je povezan sa dijabetesom tip 1, multiplom sklerozom, sistemskim lupusom, neuromijelitis optikom, idiopatskom trombocitopenijskom purpurom, trombotskom trombocitopenijskom purpurom, membranskom neuropatijom, buloznim pemfigoidom, pemfigus vulgarisom, mijastenijom gravis, poremećajem skladištenja mukopolisaharida, gangliozidozom, alkalnom hipofosfatazijom, bolešću skladištenja estra holesterola, hiperuricemijom, nedostatkom hormona rasta, renalnom anemijom, Gošeovom bolešću, Fabrijevom bolešću, Harlerovom bolešću, Hanterovom bolešću, Maroto-Lamijevom bolešću, hemofilijom A, hemofilijom B, fon Vilebrandovom bolešću, venskom trombozom, purpurom fulminans, mukopolisaharidozom VI, Pompeovom bolešću, celijakijom, ili zapaljenskom bolešću creva, uključujući Kronovu bolest ili kolitis, npr. ulcerativni kolitis. U daljem primeru opisa epitopi su pronađeni u proteinskim terapijama korišćenim prilikom zamene enzima ili koagulacionog faktora poput miozima, algluceraze, imigluceraze, taligluceraze, agalzidaze beta, 1-iduronidaze, kisele glukozidaze, Iduronat-2-sulfataze, N-acetilgalaktozamin-4-sulfataze, antihemofiličnog faktora, faktora VII, eptakogalfe, faktora IX, miglustata, romiplastima, epotetina alfa, proteina C, laronidaze, lumizima faktora VIII. U daljem primeru opisa, epitop je epitop opisan u Tabelama 2 ili 3. U jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska, čestice se spajaju sa antigenima koji obuhvataju samo jedan epitop povezan sa jednom bolešću i/ili poremećajem. U daljem načinu ostvarivanja ovog pronalaska, antigeni obuhvataju više od jednog epitopa povezanog sa istom bolešću i/ili poremećajem. U daljem načinu ostvarivanja ovog pronalaska, antigeni obuhvataju više od jednog epitopa povezanog sa različitim bolestima i/ili poremećajima.
[0018] U nekim primerima opisa, antigen se spaja sa navedenom česticom pomoću molekula konjugata. U nekim primerima opisa, antigen se spaja sa navedenom česticom pomoću linkera. U nekim primerima opisa, molekul konjugata je etilen karbodiimid (ECDI). U određenim primerima ovog opisa, antigen je povezan pomoću streptavidin-biotin kompleksa. U nekim primerima opisa, linkeri mogu uključivati, ali nisu ograničeni na više bifunkcionalnih proteinskih agenasa spajanja poput N-sukcinimidil-3-(2-piridilditio)propionata (SPDP), sukcinimidil-4-(N-maleimidometil)cikloheksan-1-karboksilata, iminotiolana (IT), bifunkcionalnih derivata imidoestara (poput dimetil adipimidata HCL), aktivnih estara (poput disukcinimidil suberata), aldehida (poput glutareldehida), bis-azido jedinjenja (poput bis (pazidobenzoil)heksandiamina), bis-diazonijum derivata (poput bis-(p-diazonijumbenzoila)-etilendiamina), diizocijanata (poput toluen 2,6-diizocijanata) i bis-aktivnih jedinjenja fluorina (poput 1,5-difluoro-2,4-dinitrobenzena). Određeni agensi spajanja uključuju N-sukcinimidil-3-(2-piridilditio)propionat (SPDP) i N-sukcinimidil-4-(2-piridiltio)pentanoat (SPP) za obezbeđivanje veze disulfida.
[0019] U nekim primerima opisa, antigen se spaja sa spoljašnjošću čestice koja ima negativan zeta potencijal. U ovom pronalasku, antigen je inkapsuliran u čestici koja ima negativan površinski zeta potencijal. U ovom pronalasku, čestica je biorazgradiva. U ovom pronalasku, čestica je površinski funkcionalizovana. U nekim načinima ostvarivanja, čestica je karboksilacijom površinski funkcionalizovana.
[0020] U nekim primerima, ovaj opis obezbeđuje postupke indukovanja tolerancije specifične za antigen kod subjekta koji obuhvataju: davanje navedenom subjektu efektivne količine kompozicije koja obuhvata česticu spojenu sa antigenom, pri čemu navedena čestica ima negativan zeta potencijal, i pri čemu navedena čestica i antigen indukuju toleranciju navedenog antigena kod navedenog subjekta. U nekim primerima opisa, davanje se sprovodi radi lečenja ili prevencije bolesti ili stanja. U nekim primerima opisa, davanje se sprovodi pre ili posle izbijanja bolesti ili stanja koje je prouzrokovao navedeni antigen. U nekim primerima opisa, bolest ili stanje je odabrano iz grupe koju čine: autoimuna bolest, zapaljenska bolest, alergija, odbacivanje transplanta, bolest lizozomnog skladištenja, nedostatak enzima, zapaljenski odgovor i hiperimuni odgovor. U nekim načinima ostvarivanja, bolest ili stanje je odabrano iz grupe koju čine: multipla skleroza, dijabetes tip 1, astma, alergija na hranu, environmentalna alergija, celijakija, zapaljenska bolest creva, uključujući Kronovu bolest ili ulcerativni kolitis i stanje prouzrokovano navedenim antigenom kod navedenog subjekta radi smanjenja preterane reakcije na navedeni antigen. U nekim primerima opisa, postupci dalje obuhvataju ponavljanje navedenog davanja navedene kompozicije navedenom subjektu.
[0021] U daljem primeru ovog opisa, davanje čestica dovodi do aktivacijom indukovane smrti efektorskih T ćelija.
[0022] U daljem primeru ovog opisa, davanje čestica dovodi do anergije efektorskih T ćelija.
[0023] U daljem primeru ovog opisa, davanje čestica dovodi do apoptoze efektorskih T ćelija.
[0024] U daljim primerima ovog opisa, davanje čestica dovodi do konverzije efektorskih T ćelija u regulatorne T ćelije.
[0025] U daljim primerima ovog opisa, davanje čestica dovodi do indukovanja i ekspanzije regulatornih T ćelija i specifičnih i nespecifičnih za alergen. U daljem primeru ovog opisa, davanje čestica dovodi do izolacije efektorskih T ćelija u limfnim čvorovima i slezini, čime se inhibira njihova sposobnost prenošenja do perifernih mesta i prouzrokovanja zapaljenja.
[0026] U daljem primeru ovog pronalaska, davanje čestica dovodi do negativne regulacije proizvodnje antitela koja zavisi od T ćelije.
[0027] Ovaj pronalazak obezbeđuje kompoziciju za upotrebu u lečenju celijakije kod subjekta koje obuhvata davanje navedenom subjektu efektivne količine kompozicije koja obuhvata česticu spojenu antigenom, pri čemu čestica ima negativan zeta potencijal. Antigen je gliaden ili epitop gliadena. U nekim načinima ostvarivanja, antigen je jedan ili više antigena odabranih iz grupe koju čine SEQ ID NOs: 1295-1724, SEQ ID NOs: 1726-1766 i SEQ ID NOs: 4986-5140. U nekim primerima opisa, antigen je gliaden i čestica spojena antigenom ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 600-1500 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -30 do oko -80 mV. U nekim načinima ostvarivanja, čestica ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 600-1200 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -40 do oko -70 mV. U određenim načinima ostvarivanja, čestica ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 600 mikrona i prosečan naboj nakon sinteze od oko -50 mV. U daljim načinima ostvarivanja, čestica je čestica polistirena, čestica karboksilovanog polistirena, PLURIONICS čestica stabilizovanog polipropilen sulfida, ili čestica poli(mlečne-ko-glikolne kiseline).
U nekim primerima, ovaj opis obezbeđuje postupke lečenja dijabetesa kod subjekta koji obuhvataju davanje navedenom subjektu efektivne količine kompozicije koja obuhvata česticu spojenu sa antigenom, pri čemu čestica ima negativan zeta potencijal. U nekim primerima opisa, dijabetes je dijabetes tip I. U nekim primerima opisa, dijabetes je dijabetes tip II.
[0028] U nekim primerima opisa, antigen je insulin, proinsulin, glukoza-6-fosfataza katalitički protein povezan sa podjedinicom specifičan za ostrvce (IGRP) ili epitopi izvedeni iz insulina, proinsulina, ili IGRP.
U nekim primerima opisa, antigen je jedan ili više antigena odabranih iz grupe koju čine ID NOs: 1767-1840, SEQ ID NOs: 1842-1962, SEQ ID NOs: 1964-2027, SEQ ID NOs: 2029-2073, SEQ ID NOs: 2075-2113, SEQ ID NOs: 2115-2197, SEQ ID NOs: 2199-2248, SEQ ID NOs: 2250-2259, SEQ ID NOs: 2261-2420, SEQ ID NOs: 2422-2486 i SEQ ID NOs: 2489-2505. U nekim primerima opisa, antigen je insulin i čestica spojena antigenom ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 300-800 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -30-do oko -70 mV. U nekim načinima ostvarivanja, čestica ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 350-600 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -40 do oko -60 mV. U nekim načinima ostvarivanja, čestica ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 500 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -50 mV. U nekim načinima ostvarivanja, antigen je proinsulin i čestica spojena antigenom ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 300-800 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -30 do oko -70 mV. U određenim načinima ostvarivanja, čestica ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 400-600 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -40 do oko -60 mV. U nekim načinima ostvarivanja, čestica ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 570 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -45. U nekim primerima opisa, antigen je IGRP i čestica spojena antigenom ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 300-800 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -30 do oko -70 mV. U nekim načinima ostvarivanja, čestica ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 400-700 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -40 do oko -60 mV. U nekim načinima ostvarivanja, čestica ima prosečnu veličinu nakon sinteze od oko 600 nanometara i prosečan naboj nakon sinteze od oko -40. U određenim načinima ostvarivanja, čestica je čestica polistirena, čestica karboksilovanog polistirena, PLURIONICS čestica stabilizovanog polipropilen sulfida, ili čestica poli(mlečne-ko-glikolne kiseline).
[0029] U nekim primerima, ovaj opis obezbeđuje postupke lečenja subjekta podvrgnutog terapiji zamene enzima, što obuhvata davanje navedenom subjektu efektivne količine kompozicije koja obuhvata česticu spojenu antigenom, pri čemu čestica ima negativni zeta potencijal. U nekim primerima opisa, subjekat je podvrgnut terapiji zamene enzima za lečenje bolesti odabrane iz grupe koju čine hemofilija, hemofilija A, hemofilija B, fon Vilebrandova bolest, poremećaj skladištenja mukopolisaharida, gangliozidoza, alkalna hipofosfatazija, bolest skladištenja estra holesterola, hiperuricemija, deficit hormona rasta, renalna anemija, Gošeova bolest, Fabrijeva bolest, Harlerova bolest, Pompeova bolest, Hanterova bolest i Maroto-Larijeva bolest. U nekim primerima opisa čestica spojena antigenom obuhvata jedan ili više enzima odabranih iz grupe koju čine advat, antihemofilični faktor, kogenat, eloktat, rekombinantni faktor VIII, Fc fuzioni protein, Refacto, Novo VIIa, rekombinantni faktor VII, eptakog alfa, heliksat, monanin, koagulacioni faktor IX, vilat, ceredaza, algluceraza, cerezim, imigluceraza, Elelso, taligluceraza alfa, fabrazim, agalzidaza beta, aldurazim, -I-iduronidaza, miozim, kisela glukozidaza, elapraza, iduronat-2-sulfataza, naglazim arilsulfataza B, i N-acetilgalaktozamin-4-sulfataza. U nekim načinima ostvarivanja, čestica je čestica polistirena, čestica karboksilovanog polistirena, PLURIONICS čestica stabilizovanog polipropilen sulfida, ili čestica poli(mlečne-ko-glikolne kiseline). U određenim načinima ostvarivanja, čestica je kopolimer koji ima molarni odnos od oko 80:20 do oko 100:0. U određenim načinima ostvarivanja, čestica je čestica polistirena, čestica karboksilovanog polistirena, PLURIONICS čestica stabilizovanog polipropilen sulfida, ili čestica poli(mlečne-ko-glikolne kiseline). U drugim načinima ostvarivanja, čestica je čestica poli(mlečne-ko-glikolne kiseline) i ima kopolimerni odnos od oko 50:50 polimlečne kiseline:poliglikolne kiseline. U nekim načinima ostvarivanja, čestica je čestica poli(mlečne-ko-glikolne kiseline) i ima kopolimerni odnos od oko 50:50 polimlečne kiseline:poliglikolne kiseline.
[0030] U daljem primeru opisa, davanje čestica ovog pronalaska sprečava akumulaciju neutrofila i drugih granulocita u subjektu. U daljem primeru ovog opisa, čestice ovog pronalaska se daju subjektu obolelom od kancera.
[0031] U jednom primeru opisa, davanje čestica ovog pronalaska poboljšava regeneraciju oštećenog tkiva. U daljem primeru opisa, čestice povećavaju regeneraciju epitelnih ćelija. U još jednom primeru opisa, čestice povećavaju remijelinaciju neurona. U drugom primeru opisa, subjekat je oboleo od autoimune bolesti. U još jednom primeru opisa, subjekat je oboleo od zapaljenske bolesti creva, uključujući ulcerativni kolitis i/ili Kronovu bolest. U još jednom primeru opisa, subjekat je oboleo od multiple skleroze.
[0032] U nekim primerima opisa kompozicija se daje intravenski. U nekim primerima opisa, kompozicija se daje subkutano, oralno, intramuskularno, intralimfatički, portalno ili preko aerosoli. U jednom primeru opisa, davanje čestica sa negativnim nabojem indukuje toleranciju specifičnu za antigen kod subjekta. U jednom primeru opisa, čestice koje indukuju toleranciju specifičnu za antigen obuhvataju jedan ili više epitopa povezanih sa alergijom, autoimunom bolešću i/ili zapaljenskom bolešću. U jednom primeru opisa, epitopi su odabrani od onih opisanih u Tabelama 2 ili 3. U jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska, čestice sa negativnim nabojem su čestice polistirena, dijamanta, PLURONICS® stabilizovanog polipropilen sulfida ili čestice poli(mlečne-ko-glikolne kiseline). U jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska čestice su karboksilovane. U jednom primeru opisa, čestice imaju zeta potencijal manji od oko -100 mV. U jednom primeru opisa, čestice imaju zeta potencijal između oko -75 mV i 0mV, na primer, između -50mV i 0mV, ili između -100mV i -50mV ili između -75 mV i -50mV ili između -50 mV i -40 mV. U jednom primeru opisa, čestica ima prosečan prečnik od oko 0,1 µm do oko 10 µm, na primer od oko 0,2µm do oko 2µm ili oko 0,3 µm do oko 5 µm, ili 0,5 µm do oko 3 µm ili oko 0,5 µm do oko 1 µm.
[0033] U jednom primeru opisa, subjekat je oboleo od autoimune bolesti. U jednom primeru opisa, autoimuna bolest je multipla skleroza, skleroderma, dijabetes tipa I, reumatoidni artritis, tiroiditis, sistemski eritemski lupus, Renoov sindrom, Sjorgenov sindrom, autoimuni uveitis, autoimuni miokarditis, zapaljenska bolest creva, amiotrofna lateralna skleroza (ALS), sistemski lupus, neuromijelitis optika, idiopatska trombocitopenijska purpura, trombotska trombocitopenijska purpura, membranska nefropatija, bulozni pemfigoid, pemfigus vulgaris, mijastenija gravis, celijakija, ulcerativni kolitis, ili Kronova bolest. U jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska, čestica obuhvata polipeptid u punoj dužini ili njegov fragment. U jednom primeru opisa, čestica obuhvata jedan ili više epitopa mijelinskog baznog proteina. U jednom primeru opisa, epitop mijelinskog baznog proteina je od SEQ ID NO: 4975 ili SEQ ID NO: 4976. U jednom primeru opisa, čestice obuhvataju jedan ili više epitopa mijelinskog oligodendrocitnog glikoproteina. U jednom primeru opisa, epitop mijelinskog oligodendrocitnog glikoproteina je od SEQ ID NO: 1 ili SEQ ID NO: 4978. U jednom primeru opisa, čestica sadrži jedan ili više epitopa insulina. U jednom primeru opisa, jedan ili više epitopa insulina je od SEQ ID NO: 4981. U jednom primeru opisa, čestica obuhvata jedan ili više epitopa dekarboksilaze glutaminske kiseline. U jednom primeru opisa, epitopi dekarboksilaze glutaminske kiseline su od SEQ ID NO: 4982. U jednom primeru opisa, čestica sadrži jedan ili više epitopa proteolipidnog proteina. U jednom primeru opisa, epitop proteolipidnog proteina je od SEQ ID NO: 4977. U ovom pronalasku, čestica obuhvata jedan ili više epitopa gliadena. U jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska, epitopi gliadena obuhvataju SEQ ID NOs: 4983-4985.
[0034] U nekim primerima, ovaj opis dalje obezbeđuje postupak za pripremu imune modifikovane čestice sa negativnim zeta potencijalom, pri čemu navedeni postupak obuhvata: dovođenje u kontakt prekursora imune modifikovane čestice sa puferskim rastvorom u stanju efektivnom za formiranje imune modifikovane čestice sa negativnim zeta potencijalom. U nekim primerima opisa, prekursor imune modifikovane čestice se formira kopolimerizacijom. U nekim načinima ostvarivanja, puferski rastvor ima baznu pH vrednost. U nekim primerima opisa, puferski rastvor je natrijum bikarbonat, kalijum bikarbonat, litijum bikarbonat, kalijum dihidrogen fosfat, natrijum dihidrogen fosfat ili litijum dihidrogen fosfat.
[0035] U nekim načinima ostvarivanja, ovaj pronalazak obezbeđuje kompoziciju koja obuhvata antigen inkapsuliran unutar jezgra površinski funkcionalizovanog lipozoma. U daljem načinu ostvarivanja, lipozom je sačinjen u odnosu 30:30:40 fosfatidilholina:fosfatidilglicerola:holesterola. U dodatnom primeru opisa, navedeni antigen obuhvata autoimuni antigen, antigen izražen na tkivu koje treba transplantovati u subjekta ili alergen. U nekim načinima ostvarivanja, čestica je čestica poli(mlečne-koglikolne kiseline) i ima kopolimerni odnos od oko 50:50 polimlečne kiseline:poliglikolne kiseline. U nekim načinima ostvarivanja, čestice obuhvataju PEMA. U nekim načinima ostvarivanja, PEMA je prisutan sa oko 0,1% do oko 2,0%.
KRATAK OPIS CRTEŽA
[0036]
Fig.1 prikazuje (A) mikrograf čestice poli(laktid-ko-glikolida) (PLG). B i C prikazuju karakterizaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) pomoću analize dinamičkog rasejavanja svetlosti, uključujući distribuciju veličine, prosečnu veličinu (nm), ζ potencijal (mV) i
1
efikasnost spajanja peptida (%) OVA323-339i PLP139-151peptida sa PLG-PEMA česticama. Površinski funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) su analizirane na Malvern Zetasizer Nano ZS (Malvern Instruments, Westborough, MA) pri brzini brojanja od 2,5 x 10<5>brojeva po sekundi u vodi sa 18,2 MΩ. Populacija površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) se razlikovala za 5-15% po seriji, ali generalno je imala Z-prosečan prečnik od 567 nm, vrhunac prečnika od 670 nm i indeks polidisperzije od 0,209.
Fig.2 prikazuje da PLG nanočestice indukuju toleranciju specifičnu za antigen. Epitop imunodominantnog proteolipidnog proteina PLP139-151(PLG-PLP139-151) je upotrebljen za indukovanje tolerancije radi sprečavanja ponovnog javljanja eksperimentalnog autoimunog encefalitisa (R-EAE). Miševi su tretirani bilo sa PLP139-151-PLGA (N=5), OVA323-339-PLGA (N=5), ili nekonjugovanim PLGA (N=5) dana -7 u odnosu na vreme imunizacije (dan 0). Vrhunac bolesti je obično primećivan oko dana 12 do 14, a miševi su ocenjeni na kliničku bolest. Čestice bez peptida, ili modifikovane sa kontrolnim peptidom OVA323-339nisu sprečile indukovanje bolesti. Međutim, PLGA čestice modifikovane sa PLP139-151proizvele su klinički skor od 0 (bez bolesti) na svim osim nižih kliničkih skorova od ispod 1 iskazanih između dana 20 i 30.
Fig.3 prikazuje da tip čestice koja se daje ima dejstvo na razvoj EAE kod modela miša. A) prikazuje srednji klinički skor i B) prikazuje srednji kumulativni skor EAE životinja. Miševi su tretirani bilo sa OVA323-339-PLS (N=5), OVA323-339-PLGAPHOSPOREX(N=5), OVA323-339-PLGAPEMA(N=5), PLP139-151-PLA (N=5), PLP139-151-PLGAPHOSPHOREX(N=5), ili PLP139-151-PLGPEMA(N=5) dana -7 u odnosu na vreme imunizacije (dan 0). Vrhunac bolesti je obično primećivan oko dana 12 do 14, a miševi su ocenjeni na kliničku bolest. Čestice bilo koje kompozicije koje su modifikovane sa kontrolnim peptidom OVA323-339nisu sprečile indukovanje bolesti. Međutim, PLP139-151spojene PLG perle su bile efektivnije u negativnoj regulaciji indukovanja R-EAE od PLP139-151spojenih komercijalnih (phosphorex) PLG ili polistirena.
Fig.4 prikazuje da su miševi tretirani rastvorljivim OVA dana 28 iskazali opadanje temperature u poređenju sa onim životinjama koje su tretirane sa OVA-PLG česticom. Nije primećen pad telesne temperature u roku od 1 sata od isporuke čestica.
Fig.5 prikazuje da davanje PLP-PLG tokom remisije ne dovodi do bilo kakve smrtnosti povezane sa anafilaksom. EAE je indukovana kod šest do osam nedelja starih ženki SJL/J miševa subkutanim ubrizgavanjem PLP139-151u CFA, a razvoj kliničke bolesti je praćen i zabeležen (B). Dana 21 u odnosu na indukovanje bolesti, miševima su date iv injekcije rastvorljivog PLP139-151(čisti kvadrati), rastvorljivog OVA323-339(čisti krugovi), ili isti peptidi spojeni sa PLG nanočesticama (čvrste materije). Temperatura životinja je praćena i beležena svakih 10 minuta tokom 1 sata nakon ubrizgavanja (A).
Fig.6 prikazuje optimalno doziranje PLP139-151-PLG datog intravenski sedam dana pre indukovanja bolesti. Razvoj kliničke bolesti je izmeren u poređenju sa SJL/J miševima tretiranim sa OVA323-339-PLG (A). Šest do osam nedelja starim ženkama SJL/J miševa je ubrizgano iv bilo PLP139-151(kvadrat)- ili OVA323-339(krug)- spojene PLG nanočestice. EAE je indukovana subkutanim ubrizgavanjem PLP139-151u CFA tokom 7 dana (B), 25 dana (C), ili 50 dana (D) kasnije. Kod životinja iz panela B je praćena klinička bolest tokom 100 dana. Dana 8 u odnosu na indukovanje bolesti, reakcija hipersenzitivnosti odloženog tipa (DTH) je sprovedena u podskupu miševa prikazanih u panelu B (E). Odabrane reprezentativne životinje iz PLP139-151/CFA prajmovanih grupa u panelu B (OVA323-339-PLG i PLP139-151-PLG) su izgubile čulo sluha sa prajmovanim PLP139-151epitopom i OVA323-339kontrolnim peptidom. Otok iza uha kao mera DTH je utvrđen 24h kasnije, a odgovori pre probe su oduzeti. Šest do osam nedelja starim ženkama SJL/J miševa je intravenski ubrizgano PLP178-191(trougao)-, OVA323-339(krug), ili PLP139-151(kvadrat)-spojenih PLG nanočestica, ili samo nespojene čestice (obeleženi krug) (F). EAE je indukovana 7 dana kasnije subkutanim ubrizgavanjem PLP178-191u CFA, a bolest je praćena u prikazanim vremenskim tačkama.
Fig.7A-D prikazuje da je profilaktička tolerancija najefikasnija kada se PLG-PLP139-151čestice daju bilo intravenski ili intraperitonealno. Životinje tretirane sa PLP139-151-PLG koji je davan intravenski nisu razvile bolest i imale su srednji klinički skor od 0 u većini vremenskih tačaka.
Fig.8A-F prikazuje da je davanje OVA323-339-PLG čestica inhibiralo Th1 i Th17 odgovore kod tretiranih životinja.
Fig.9A-C prikazuje smanjenje infiltracije imunih ćelija unutar kičmene moždine životinja tretiranih sa PLP139-151-PLG što je bilo sličnije matičnom tkivu nego tkivu od OVA323-339-PLG tretiranih životinja. OVA323-339-PLG tretirane životinje su imale pozitivno bojenje za CD45, CD4, i CD11b; dok su PLP139-151-PLG tretirane životinje imale minimalno bojenje za ove faktore.
Fig.10A-C prikazuje da davanje PLP139-151-PLG čestica inhibira ometanje krvno-moždane barijere (BBB) i aktivaciju makrofaga u kičmenoj moždini tretiranih miševa. Životinje su tretirane bilo sa kompletnim Frojndovim adjuvansom (CFA), OVA323-339PLG česticama, ili PLP139-151-PLG česticama. Klinički skorovi i incidenca u procentima EAE su utvrđeni (B), a kičmene moždine su posmatrane pomoću in vivo snimanja (A i C).
Fig.11A i B prikazuju kičmene moždine tretiranih miševa pomoću in vivo snimanja. C-F su grafikoni koji prikazuju kvantifikaciju slikovnih podataka.
Fig.12 prikazuje da davanje čestica PLG u kojima je PLP139-151inkapsuliran inhibira indukovanje R-EAE kod miševa. Mogućnost inkapsuliranja autoantigena omogućava upotrebu kompleksnih mešavina proteina ili čak homogenata organa koja nije moguća površinskim vezivanjem, čime se omogućava veća pokrivenost antigena, a time i efektivnije upravljanje širenjem epitopa.
Fig.13 prikazuje da su životinje tretirane sa PLP139-151-PLG česticama i anti-CD25 antitelima povremeno demonstrirale veći srednji klinički skor od onih životinja tretiranih sa PLP139-151-PLG česticama i kontrolnim IgG antitelom.
Fig.14 prikazuje da je terapeutska tolerancija indukovana preko PLP139-151-PLG čestica kod aktivnog i adoptivnog EAE. Adoptivni EAE je indukovan kod šest do osam nedelja starih ženki SJL/J miševa adoptivnim prenosom 2,5x10<6>PLP139-151-aktiviranih blastova. Miševima je ubrizgano iv sa PLP139-151(kvadrati) ili OVA323-339(krugovi) peptidom spojenih sa 500nm PLG nanočesticama 2 dana (A), 14 dana (C), 18 dana (E), ili 21 dana (F) nakon indukovanja bolesti. Klinički skorovi bolesti su upoređeni sa onima nakon tretmana splenocitima spojenim sa antigenom (A). Mozak i kičmena moždina su prikupljeni od PLP139-151- ili OVA323-339-tolerisanih miševa radi histološke analize dana 42. Delovi miševa sa panela A su obojeni za PLP protein i CD45 (B). Delovi kičmene moždine miševa sa panela (C) su obojeni sa Luxol Fast Blue (D).
Područja demijelinacije i ćelijske infiltracije su naznačena strelicama.
Fig.15 prikazuje grafikone koji prikazuju srednje kliničke skorove miševa koji imaju aktivni EAE i adoptivni EAE nakon tretmana bilo sa česticama SP ili PLG konjugovanim sa OVA323-339ili PLP139-
151. Miševima je ubrizgano iv sa PLP139-151-SP, PLP139-151-PLG, ili OVA323-339-SP, ili OVA323-339- PLG peptida spojenog sa 500nm nanočesticama 10 dana (A) ili 2 dana (B) nakon indukovanja bolesti i utvrđen je srednji klinički skor. U oba slučaja, davanje PLP139-151-PLG čestica indukuje toleranciju kod miševa.
Fig.16 prikazuje da je infiltracija imunih ćelija centralnog nervnog sistema ćelija takođe drastično smanjena kod miševa koji tolerišu PLP-PLG. SJL/J miševima je ubrizgano i.v. sa 500nm PLG nanočesticama spojenim sa PLP139-151(kvadrati) ili OVA323-339(krugovi) 2 dana nakon EAE indukovanja adoptivnim prenosom. Na vrhuncu bolesti (dan 14) mozgovi i kičmene moždine su uklonjeni i više limfocita (B), APC-ova (C), mikroglija (D), perifernih dendritskih ćelija (E), mijeloidnih dendritskih ćelija (F) i makrofaga (G) je izbrojano protočnom citometrijom. Strategija otvaranja i zatvaranja za ove populacije je prikazana u (A). Preparati CNS ćelija su stimulisane sa PMA i jonomicinom tokom 5 h pre intraćelijskog bojenja za IL-17A i IFN-γ (H).
Fig.17 prikazuje da davanje PLP139-151peptida inkapsuliranog u PLG čestici indukuje toleranciju kada se čestica daje sa PBS. Međutim, davanje anti-PD-1 antitela smanjuje ovu toleranciju. Fig.18 prikazuje da davanje PLP139-151peptida inkapsuliranog u PLG čestici indukuje toleranciju kada se čestica daje sa PBS. Davanje anti-CD40 antitela smanjuje ovu toleranciju, ali ovo smanjenje tolerancije je opozvano dodavanjem anti-IL-12 antitela.
Fig.19A-G prikazuje da je profilaktičko davanje OVA-PLG smanjilo lučenje IL-4, IL-5, IL-13 i IL-10, i da je smanjilo nivoe OVA IgE i eozinofila u serumu u plućima.
Fig.20 prikazuje da OVA inkapsulirana u PLG česticama profilaktički inhibira OVA-specifične in vitro odgovore opoziva iz medijastinalnih limfnih čvorova. Proliferacija limfnih čvorova primećena nakon restimulacije sa 25 µg OVA je smanjena kod životinja tretiranih sa OVA-PLG (A). Dalje, tretiranje sa OVA-PLG smanjuje oslobađanje citokina nakon restimulacije sa OVA. Nivoi IL-4, IL-5, IL-13 i IL-10 su smanjeni kod miševa tretiranih sa OVA-PLG (B).
1
Fig.21A i B prikazuje da je terapeutsko davanje OVA-PLG smanjilo lučenje IL-4, IL-5, IL-13 i IL-10, i da je smanjilo nivoe OVA IgE i eozinofila u serumu u plućima.
Fig.22 prikazuje da OVA inkapsulirana u PLG česticama terapeutski negativno reguliše OVA-specifične Th2 citokine u BAL tečnosti bolje od OVA-spojenih PLG čestica. Miševi su tretirani intraperitonealno sa OVA/Alum u dozi od 10µg/miš dana 0 i dana 14. Miševima su intravenski date bilo OVA-spojena sa PLG česticama ili OVA inkapsulirana u PLG česticama dana 28 i 42. Između dana 56-58, miševi su tretirani tri puta sa aerosolizovanom OVA. Grafikoni prikazuju lučenje citokina kada su životinje tretirane bilo sa OVA spojenom sa PLG česticama (A) ili OVA inkapsuliranom u PLG česticama (B).
Fig.23 prikazuje nivoe glukoze u krvi životinja obolelih od dijabetesa tip 1 nakon tretiranja sa p31-PLG česticama. Davanje p31 peptidom spojenih PLG čestica dovelo je do nižih nivoa glukoze u krvi u poređenju sa onima primećenim nakon davanja sa MOG35-55peptidom spojenim česticama (A i B). Procenat ćelija koje luče IFNγ primećen kod životinja je takođe smanjen kod p31-PLG tretiranih miševa u poređenju sa MOG35-55peptidom-PLG tretiranim miševima (C). Fig.24A-B prikazuje da p31-PLG indukovana tolerancija zahteva Treg ćelije. Dijabetes tip 1 je indukovan kod miševa pomoću adoptivnog prenosa. Dva sata nakon što su aktivirane ćelije prenete do NOD.SCID miševa, miševima su tolerisane bilo p31-PLG ili MOG35-55PLG čestice. Nedostatak Treg ćelija poništava toleranciju indukovanu davanjem p31-PLG čestica.
Fig.25 prikazuje da je davanje insulinom spojenih PLG čestica značajno povećalo procenat miševa koji nisu razvili dijabetes tokom 300 dana (69,6% u poređenju sa 22,7%; p=0,0027). NOD miševi su tretirani bilo sa BSA (N=22) ili insulinom (N=23) spojenim PLG česticama putem intravenskog davanja na 6, 8 i 10 nedelja starosti. Miševi su zatim testirani na razvoj dijabetesa. Fig.26 prikazuje procenat CD45.1 donorskih ćelija primećenih kod miševa primalaca. Ženke CD45.2 miševa su tolerizovane bilo sa OVA-PLG ili Dby-PLG dana -7. Dana - 1, miševi su ozračeni sa 200 rada, a zatim im je urađena transplantacija 1x10<6>, 5x10<6>, ili 1x10<7>ćelija koštane srži od mužjaka CD45.1 miševa dana 0. Miševi primaoci su zatim tolerizovani bilo sa OVA-PLG, Dby-SP, ili Dby-PLG dana 1 i krv je sakupljena za FACS analizu himere.
Fig.27 prikazuje procenat donorskih CD45.1 ćelija kod miševa primalaca nakon tolerizovanja bilo sa OVA-PLG, Dby-SP, ili Dby-PLG dana 1. Jedan pozitivni kontrolni miš nije demonstrirao značajnije prihvatanje (-10%). Svi negativni kontrolni miševi nisu prihvatili donorske ćelije. Jedan Dby-SP miš nije demonstrirao značajnije prihvatanje (-10%). Dva OVA-PLG miša su prihvatila donorske ćelije (-10%): jedan je potpuno odbio do nedelje 16. Jedan Dby-PLG miš je počeo da odbija u nedelji 12 i bio je na 10% do nedelje 16. Dby-PLG grupa bila je u opsegu od 10%-56% prihvatanja do nedelje 16. OVA-PLG miševi su demonstrirali: 1) spontano prihvatanje, 2) homologiju sekvence između OVA323 i Dby, ili 3) tolerogene karakteristike čestica. Dby-PLG omogućava bolje prihvatanje nego Dby-SP i OVA-PLG.
Fig.28 prikazuje da vremenska tolerancija ima dejstvo na procenat CD45.1 ćelija kod miša primaoca. Pozitivne kontrole prikazuju manje prihvatanje (-4%) od očekivanog (-10%). Jedan negativni kontrolni miš je iskazao 5% prihvatanje. Od svih 3 OVA-PLG grupa, jedan miš u danu -7, dan 1 grupa je pokazao prihvatanje (12%). Tolerancija na dan 1 je klinički relevantnija nego tolerancija na dan -7.
Fig.29 prikazuje da su kumarin-6 PLGA čestice, koje su ili spojene sa antigenom ili ne sadrže antigen, mogle da se detektuju 3 sata nakon davanja, ali ne 24 sata nakon davanja. Čestice su mogle da se detektuju 3 sata nakon davanja, ali ne 24 sata nakon davanja. Miševi sa naivnim ćelijama na kojima nije sprovedeno ubrizgavanje (gornji red) u poređenju sa i.v. fluorescentnom PLGA/PEMA mikročesticom ubrizganim delovima mišje slezine (leva kolona), jetre (srednja kolona) i pluća (leva kolona) na 3 sata nakon ubrizgavanja (srednji red) i 24 sata (donji red) nakon ubrizgavanja su kontrastno obojeni pomoću DAPI.
Fig.30 prikazuje da su PLGA čestice kolokalizovane nakon 6 i 15 časova sa F4/80<+>ćelijama u jetri. Fig.31 prikazuje da makrofagi marginalne zone uglavnom apsorbuju TAMRA-obeležene PLP139-
151-spojene čestice 24 sata nakon intravenske infuzije. Najviši procenat PLP139-151+ ćelija su makrofagi marginalne zone.
Fig.32 opisuje dnevni srednji klinički skor u odnosu na broj dana PLP139-151/CFA prajmovanja. PLP139-151/CFA-indukovano R-EAE je inhibirano kod SJL/J miševa indukovanjem imunološke tolerancije pomoću površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi PLP139-151 u jezgru.
Fig.33 prikazuje da su miševi tretirani sa inkapsuliranim OVA-PLG iskazali najveće smanjenje u akumulaciji eozinofila.
Fig.34 prikazuje da su miševi tretirani sa inkapsuliranim OVA-PLG iskazali najveće smanjenje u nivoima IgE u serumu u poređenju sa netretiranim ili kontrolnom tretiranim životinjama.
Fig.35 prikazuje karakterizaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi PLP139-151 unutar svojih jezgara pomoću analize dinamičkog rasejavanja svetlosti. Površinski funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) su analizirane na Malvern Zetasizer Nano ZS (Malvern Instruments, Westborough, MA) brzinom brojanja od 1,792 x 105 brojeva po sekundi u vodi sa 18,2 MΩ. Populacija površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) imala je Z-prosečan prečnik od 584 nm, vrhunac prečnika od 679 nm i indeks polidisperzije od 0,162. Ovi rezultati predstavljaju 6 serija sinteza, prema gore navedenom protokolu.
Fig.36 prikazuje karakterizaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi PLP139-151 unutar svojih jezgara merenjem ζ-potencijala. Površinski funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) su analizirane na Malvern Zetasizer Nano ZS (Malvern Instruments, Westborough, MA) brzinom brojanja od 6,67 x 104 brojeva po sekundi u
1
vodi sa 18,2 MΩ. Populacija površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) imala je ζ-potencijal vrha od -48,9 mV i ζ odstupanje od 5,14 mV. Ovi rezultati predstavljaju 6 serija sinteza, prema gore navedenom protokolu.
Fig.37 prikazuje karakterizaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi ovalbumin unutar svojih jezgara pomoću analize dinamičkog rasejavanja svetlosti. Površinski funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) su analizirane na Malvern Zetasizer Nano ZS (Malvern Instruments, Westborough, MA) brzinom brojanja od 1,822 x 105 brojeva po sekundi u vodi sa 18,2 MΩ. Populacija površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) je imala Z-prosečan prečnik od 569,7 nm, vrhunac prečnika od 700,3 nm i indeks polidisperzije od 0,230. Ovi rezultati predstavljaju 3 serije sinteza, prema gore navedenom protokolu.
Fig.38 prikazuje karakterizaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi ovalbumin unutar svojih jezgara merenjem ζ-potencijala. Površinski funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) su analizirane na Malvern Zetasizer Nano ZS (Malvern Instruments, Westborough, MA) brzinom brojanja od 2,67 x 104 brojeva po sekundi u vodi sa 18,2 MΩ. Populacija površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) imala je ζ-potencijal vrha od -52,2 mV i ζ odstupanje od 5,38 mV. Ovi rezultati predstavljaju 3 serije sinteza, prema gore navedenom protokolu.
Fig.39 prikazuje grafikon koji pokazuje da površinski funkcionalizovani lipozomi koji sadrže rastvorljivi PLP139-151peptid unutar svojih jezgara indukuju imunološku toleranciju u mišjem modelu multiple skleroze. Životinje su tretirane bilo sa površinski funkcionalizovanim lipozomima koji sadrže rastvorljivi PLP139-151peptid unutar svojih jezgara (krugovi) ili površinski funkcionalizovanim lipozomima koji sadrže rastvorljivi OVA323-339peptid (kvadrati). Srednji klinički skorovi tih životinja koje primaju lipozome PLP139-151peptida bili su niži od onih za životinje koje primaju lipozome OVA323-339peptida.
Fig.40 prikazuje da naboj čestice koja se daje ima dejstvo na razvoj EAE u mišjem modelu. Panel (A) prikazuje srednji klinički skor, a Panel (B) prikazuje srednji kumulativni skor EAE životinja. Miševi su primili TIMP (tolerogene imune modifikovane čestice) koje imaju naboj od -60mv ili -25mv konjugovane sa antigenom. Miševi su tretirani sa OVA323-339-TIMP-60mv, OVA323-339-PLGA-
25mv, PLP139-151-TIMP-60mv, ili PLP139-151-PLGA-25mvi zabeležena im je klinička bolest. Što je veći negativni naboj čestica, TIMP-60mv, efektivnije indukuje toleranciju od PLGA-25mv čestica.
Fig.41 prikazuje da je naboj imuno modifikovane čestice važan za ciljanje imuno modifikovane čestice u ćeliju koja predstavlja antigen. Divlji tip ili MARCO -/+ životinje su tretirane sa PS-IMP ili prenosnikom. Rezultati pokazuju da čestice sa smanjenim negativnim nabojem imaju nižu efikasnost zbog manje interakcije sa receptorom čistačem MARCO (A). Samo AntiMARCO antitelo ne može da obezbedi sličnu efikasnost na PLGA IMP (B).
1
Fig.42 demonstrira ključne parametre čestice neophodne za toleranciju u EAE mišjem modelu. Panel (A) pokazuje da je veličina najefektivnije prosečne čestice 500 nm. Miševi su tretirani sa 500nm OVA323-339-PSB, 100 nm PLP139-151-PSB, 500 nm PLP139-151-PSB, 1,75 µm PLP139-151-PSB, ili 4,5 µm PLP139-151-PSB i zabeležena im je klinička bolest. Panel (B) pokazuje da su 24 sata nakon i.v. infuzije fluorescentno obeležene čestice sa odnosom 50:50 laktida:glikolida značajno očišćene iz slezine, jetre i pluća.
Fig.43 pokazuje da su TIMP-ovi sa inkapsuliranim antigenima bolji u odnosu na čestice spojene peptidom. U mišjem modelu alergije, životinje su izložene OVA kao alergenu, a zatim su tretirane sa lažnim-PLG, nisu tretirane, PLGA česticom sa OVA spojenom sa spoljašnjošću čestice (A) ili PLGA česticom sa OVA inkapsuliranom unutar čestice (TIMP) (B) Panel (A) pokazuje da OVA-PLG površinski spojene čestice ne smanjuju TH2 odgovor. Panel (B) pokazuje da TIMPPEMA-
60mv(OVA inkapsulirana unutar čestice) inhibiraju TH2 odgovor. Panel (C) pokazuje da TIMPPEMA-
60mv(OVA inkapsulirana unutar čestice) inhibiraju odgovore opoziva.
DETALJAN OPIS PRONALASKA
[0037] Ovaj pronalazak je definisan u patentnim zahtevima.
[0038] Pronalazači su utvrdili da nanočestice spojene sa antigenom mogu indukovati toleranciju na autoimunu bolest i smanjiti imuni odgovor. Ove čestice mogu indukovati toleranciju bez obzira na to da li su vezane za površinu čestice ili su inkapsulirane unutar nje. Ove čestice stoga mogu biti korisne u lečenju bilo koje bolesti ili stanja koje karakteriše ekscesivan zapaljenski imuni odgovor, poput autoimunih bolesti ili alergija.
[0039] „Čestica“ kako se ovde koristi odnosi se na bilo kakvu kompoziciju materije koja nije izvedena iz tkiva, a to može biti sfera ili entitet, perla, ili lipozom koji podseća na sferu. Pojam „čestica“, pojam „imuna modifikovana čestica“, pojam „noseća čestica“ i pojam „perla“ mogu se koristiti jedan umesto drugog u zavisnosti od konteksta. Pored toga, pojam „čestica“ može se koristiti da obuhvata perle i sfere.
[0040] „Čestica sa negativnim nabojem“ kako se ovde koristi odnosi se na čestice koje su modifikovane kako bi posedovale neto površinski naboj manji od nule.
[0041] „Karboksilovane čestice“ ili „karboksilovane perle“ ili „karboksilovane sfere“ uključuju bilo koju česticu koja je modifikovana kako bi sadržala karboksilnu grupu na svojoj površini. U nekim načinima ostvarivanja dodavanje karboksilne grupe poboljšava fagocitnu/monocitnu apsorpciju čestica iz cirkulacije, na primer kroz interakciju sa receptorima čistačima poput MARCO. Karboksilacija čestica može se postići pomoću bilo kog jedinjenja koje dodaje karboksilne grupe, uključujući, ali bez ograničenja na Poli(etilen-maleinski anhidrid) (PEMA).
1
[0042] „Antigenska polovina“ kako se ovde koristi odnosi se na bilo koju polovinu, na primer peptida, koju prepoznaje imuni sistem domaćina. Primeri antigenskih polovina uključuju, ali nisu ograničeni na autoantigene, enzime, i/ili bakterijske ili virusne proteine, peptide, lekove ili komponente. Bez vezivanja za teoriju, dok same karboksilovane perle imuni sistem može da prepozna, karboksilovane perle bez ikakvog dodatka se ne smatraju „antigenskom polovinom“ u svrhu ovog pronalaska.
[0043] „Gole perle“ ili „gole čestice“ ili „gole sfere“ kako se ovde koriste odnose se na perle, čestice ili sfere koje nisu karboksilovane.
[0044] „Pro-zapaljenski medijatori“ ili „pro-zapaljenski polipeptidi“ kako se ovde koristi odnosi se na polipeptide ili njihove fragmente koji indukuju, održavaju ili produžavaju zapaljenje kod subjekta. Primeri pro-zapaljenskih medijatora uključuju, ali nisu ograničeni na citokine i hemokine.
[0045] Kako se ovde koristi, pojam „zapaljenski monocit“ odnosi se na bilo koju mijeloidnu ćeliju koja eksprimuje bilo kakvu kombinaciju CD14/CD26 i CCR2.
[0046] Kako se ovde koristi, pojam „inhibitorni neutrofil“ odnosi se na neutrofile i/ili supresorske ćelije izvedene iz monocita.
[0047] Kako se ovde koristi, pojam „Th ćelija“ ili „T ćelija pomagač“ odnosi se na CD4<+>ćelije. CD4<+>T ćelije pomažu drugim belim krvnim zrncima u imunološkim procesima, uključujući sazrevanje B ćelija u ćelije plazme i memorijske B ćelije, i u aktivaciji citotoksičnih T ćelija i makrofaga. T ćelije postaju aktivirane kada se predstave sa antigenima peptida pomoću molekula MHC klase II, koji su eksprimovani na površini ćelija koje prezentuju antigen (APCs).
[0048] Kako se ovde koristi, pojam „Thl ćelija“ odnosi se na podskup Th ćelija koje proizvode prozapaljenske medijatore. Th1 ćelije luče citokine kako bi se olakšao imuni odgovor i imaju ulogu u odbrani domaćina od patogena delimično posredovanjem ubacivanja neutrofila i makrofaga u inficirana tkiva. Th1 ćelije luče citokine uključujući IFN-gama, IL2, IL-10 i TNF alfa/beta radi koordinacije odbrane od intraćelijskih patogena poput virusa i nekih bakterija.
[0049] Kako se ovde koristi, pojam „Th2 ćelija“ odnosi se na podskup Th ćelija koje posreduju u aktivaciji i održavanju imunog odgovora posredstvom antitela na ekstraćelijske parazite, bakterije, alergene i toksine. Th2 ćelije posreduju u ovim funkcijama proizvodnjom različitih citokina poput IL-4, IL-5, IL-6, IL-9, IL-13 i IL-17E (IL-25) koji su odgovorni za proizvodnju antitela, aktivaciju eozinofila i inhibiciju više funkcija makrofaga, čime se obezbeđuju zaštitni odgovori nezavisni od fagocita.
[0050] Kako se ovde koristi, pojam „Thl7 ćelija“ odnosi se na podskup Th ćelija. Thl7 ćelije luče citokine kako bi se olakšao imuni odgovor i imaju ulogu u odbrani domaćina od patogena posredovanjem ubacivanja neutrofila i makrofaga u inficirana tkiva. TH17 ćelije luče citokine poput IL17, IL21, IL22, IL24, IL26 i TNF alfa radi koordinacije odbrane od ekstraćelijskih patogena, uključujući gljivice i bakterije.
[0051] „Spojeno“ kako se ovde koristi odnosi se na antigen fiksiran za spoljašnjost čestice ili inkapsuliran unutar čestice. Stoga, antigen spojen sa česticom uključuje i površinsko spajanje i inkapsulaciju unutar čestice.
1
[0052] Pojam „IMP“ kako se ovde koristi odnosi se na imune modifikovane čestice koje nisu spojene sa antigenom. Pojam „TIMP“ kako se ovde koristi odnosi se na tolerizujuće imuno modifikovane čestice koje su spojene sa antigenom. U nekim primerima opisa, antigen je spojen sa površinom TIMP. U drugim načinima ostvarivanja, antigen je inkapsuliran unutar TIMP.
[0053] Čestica može imati bilo kakav oblik ili konformaciju čestice. Međutim, u nekim načinima ostvarivanja poželjno je koristiti čestice za koje je manja verovatnoća da se skupe u gomilice in vivo. Primeri čestica u ovim načinima ostvarivanja su one koje imaju sferičan oblik.
[0054] Drugi primer opisa odnosi se na kompoziciju koja obuhvata imunu modifikovanu česticu koja ima negativan zeta potencijal i oslobođena je od antigenskih polovina. U daljem načinu ostvarivanja, pronalazak obezbeđuje kompozicije koje obuhvataju imunu modifikovanu česticu sa negativnim zeta potencijalom spojenu sa antigenom. U daljem primeru opisa, antigen je spojen sa spoljašnjošću čestice. U ovom pronalasku, antigen je inkapsuliran unutar čestice.
[0055] Još jedan primer ovog opisa odnosi se na postupak za pripremu imune modifikovane čestice sa negativnim zeta potencijalom i oslobođene od antigenskih polovina. Ovaj postupak uključuje stupanje u kontakt prekursora imune modifikovane čestice sa puferskim rastvorom u uslovima efektivnim za formiranje imune modifikovane čestice sa negativnim zeta potencijalom. U nekim primerima opisa, prekursor imune modifikovane čestice se formira pomoću kopolimerizacije. Mikrostruktura čestice može zavisiti od postupka kopolimerizacije.
[0056] U nekim primerima opisa, antigenski molekul peptida je spojen sa nosećom česticom (npr. imuna modifikovana čestica) pomoću konjugovanog molekula i/ili grupe linkera. U nekim primerima opisa, spajanje antigenskog molekula peptida i/ili apoptotskog signalnog molekula sa nosačem (npr., PLG čestica) obuhvata jednu ili više kovalentnih i/ili nekovalentnih interakcija. U nekim primerima opisa, antigenski peptid je spojen sa površinom noseće čestice sa negativnim zeta potencijalom. U ovom pronalasku, antigenski peptid je inkapsuliran unutar noseće čestice sa negativnim zeta potencijalom.
[0057] U jednom primeru ovog opisa, puferski rastvor koji sadrži imunu modifikovanu česticu može imati bazna pH vrednost. Odgovarajuća bazna pH vrednost za bazni rastvor uključuje 7,1, 7,5, 8,0, 8,5, 9,5, 10,0, 10,5, 11,0, 11,5, 12,0, 12,5, 13,0 i 13,5. Puferski rastvor takođe može biti napravljen od bilo koje odgovarajuće baze i njenog konjugata. U nekim primerima opisa, puferski rastvor može uključivati, bez ograničenja, natrijum bikarbonat, kalijum bikarbonat, litijum bikarbonat, kalijum dihidrogen fosfat, natrijum dihidrogen fosfat, ili litijum dihidrogen fosfat i njihove konjugate.
[0058] U jednom načinu ostvarivanja pronalaska, imune modifikovane čestice sadrže kopolimere. Ovi kopolimeri mogu imati različiti molarni odnos. Odgovarajući kopolimerni odnos prisutnih imunih modifikovanih čestica može biti 25:75, 30:70, 35:65, 40:60, 45:55, 50:50, 55:45, 60:40, 65:35, 70:30, 75:25, 80:20, 81:19, 82:18, 83:17, 84:16, 85:15, 86:14, 87:13, 88:12, 89:11, 90:10, 91:9, 92:8, 93:7, 94:6, 95:5, 96:4, 97:3, 98:2, 99:1 ili 100:0. U drugom načinu ostvarivanja, kopolimer može biti periodičan, statistički, linearan, razgranat (uključujući zvezdaste, četkaste ili češljaste kopolimere) kopolimer. U
1
nekim načinima ostvarivanja, kopolimerni odnos može biti, ali nije ograničen na polistiren:poli(vinil karboksilat)/80:20, polistiren: poli(vinil karboksilat)/90:10, poli(vinil karboksilat):polistiren/80:20, poli(vinil karboksilat):polistiren/90:10, polimlečna kiselina: poliglikolna kiselina/50:50, polimlečna kiselina: poliglikolna kiselina/80:20 ili polimlečna kiselina: poliglikolna kiselina/90:10.
[0059] U jednom primeru opisa, čestice ovog pronalaska se prave dodavanjem kompozicije koja obuhvata polimer (npr. PLGA) u rastvor Poli(etilen-maleinskog anhidrida) (PEMA). Koncentracija PEMA u ovom rastvoru može biti između oko 0,1% i oko 10%. U jednom primeru opisa, koncentracija PEMA u rastvoru je između oko 0,2% i oko 5%. U drugom primeru opisa, koncentracija PEMA u rastvoru je između oko 0,1% i 4%. U drugom primeru opisa, koncentracija PEMA u rastvoru je između oko 0,1% i 2%. U drugom primeru opisa, koncentracija PEMA u rastvoru je između oko 0,5% i 1%. U jednom primeru opisa, procenat PEMA u rastvoru je 0,1%, 0,2%, 0,3%, 0,4%, 0,5%, 0,6% 0,7%, 0,8%, 0,9%, 1%, 1,5%, 2%, 2,5%, 3%, 3,5%, 4%, 4,5%, 5%, 6%, 6,5%, 7%, 7,5%, 8%, 8,5%, 9%, 9,5% ili 10%. U jednom primeru opisa, procenat PEMA u rastvoru je oko 0,5%. U drugom primeru opisa, procenat PEMA u rastvoru je oko 1,0%. Druga jedinjenja koja se mogu koristiti uključuju, ali nisu ograničena na Poli(etilenalt-maleinski anhidrid), Poli(izobutilen-ko-maleinsku kiselinu), Poli(metil vinil eter-alt-maleinsku kiselinu), Poli(metil vinil eter-alt-maleinsku kiselinu monoetil estar), Poli(metil vinil eter-alt-maleinski anhidrid), Poli(metil vinil eter-alt-maleinski anhidrid) umrežena sa prahom 1,9-dekadiena, i/ili natrijumovom solju Poli(stiren-alt-maleinske kiseline).
[0060] U jednom načinu ostvarivanja, čestica je lipozom. U daljem načinu ostvarivanja, čestica je lipozom sačinjen od sledećih lipida u sledećim molarnim odnosima - 30:30:40 fosfatidilholina:fosfatidilglicerola:holesterola. U još jednom načinu ostvarivanja, čestica je inkapsulirana unutar lipozoma.
[0061] Nije neophodno da svaka čestica bude iste veličine, iako čestice generalno moraju imati veličinu dovoljnu da budu sekvestrirane u slezini ili jetri i da izazovu fagocitozu ili apsorpciju preko receptorski ili nereceptorski posredovanog mehanizma pomoću ćelije koja prezentuje antigen, uključujući endotelijalnu ćeliju ili drugu MPS ćeliju. Poželjno, čestice su mikroskopske ili nanoskopske po veličini, u cilju poboljšanja rastvorljivosti, izbegavanja mogućih komplikacija prouzrokovanih agregacijom in vivo i olakšanja pinocitoze. Veličina čestice može biti faktor za apsorpciju iz intersticijalnog prostora u područja sazrevanja limfocita. Čestica koja ima prečnik od oko 0,1µm do oko 10 µm može da izazove fagocitozu. Stoga u jednom načinu ostvarivanja čestica ima prečnik u ovim granicama. U drugom primeru opisa, čestica ima prosečan prečnik od oko 0,3 µm do oko 5 µm. U dodatnim primerima opisa, čestica ima prosečan prečnik od oko 0,5 µm do oko 3 µm. U ovom pronalasku, čestica ima prosečan prečnik od oko 0,2µm do oko 2µm. U daljem primeru opisa čestica ima prosečnu veličinu od oko 0,1 µm, ili oko 0,2 µm ili oko 0,3 µm ili oko 0,4 µm ili oko 0,5 µm ili oko 1,0 µm ili oko 1,5 µm ili oko 2,0 µm ili oko 2,5 µm ili oko 3,0 µm ili oko 3,5 µm ili oko 4,0 µm ili oko 4,5 µm ili oko 5,0 µm. U određenom načinu ostvarivanja čestica ima prosečnu veličinu od oko 0,5 µm. U nekim načinima ostvarivanja, ukupne mase čestica su
2
manje od oko 10.000 kDa, manje od oko 5.000 kDa, ili manje od oko 1.000 kDa, 500 kDa, 400 kDa, 300 kDa, 200 kDa, 100 kDa, 50 kDa, 20 kDa, 10 kDa. Čestice u kompoziciji ne moraju da imaju isti prečnik. Primera radi, farmaceutska formulacija može sadržati više čestica, od kojih su neke oko 0,5 µm, dok su druge oko 1,0 µm. Bilo koja mešavina veličina čestica u ovim navedenim opsezima biće korisna.
[0062] Čestice u ovom opisu mogu imati određeni zeta potencijal. U određenim primerima opisa, zeta potencijal je negativan. U jednom primeru opisa, zeta potencijal je manji od oko -100 mV. U jednom primeru opisa, zeta potencijal je manji od oko -50 mV. U određenim primerima opisa, čestice imaju zeta potencijal između -100 mV i 0 mV. U daljem primeru opisa, čestice imaju zeta potencijal između -75 mV i 0 mV. U daljem primeru opisa, čestice imaju zeta potencijal između -60 mV i 0 mV. U daljem primeru opisa, čestice imaju zeta potencijal između -50 mV i 0 mV. U dodatnom primeru opisa, čestice imaju zeta potencijal između -40 mV i 0 mV. U daljem primeru opisa, čestice imaju zeta potencijal između -30 mV i 0 mV. U daljem primeru opisa, čestice imaju zeta potencijal između -20 mV i 0 mV. U daljem primeru opisa, čestice imaju zeta potencijal između -10 mV i -0 mV. U načinu ostvarivanja ovog pronalaska, čestice imaju zeta potencijal između -100mV i -50mV. U drugom određenom načinu ostvarivanja, čestice imaju zeta potencijal između -75 mV i -50mV. U određenom načinu ostvarivanja, čestice imaju zeta potencijal između -50 mV i -40mV.
[0063] U nekim primerima opisa, naboj nosača (npr., pozitivan, negativan, neutralan) je odabran radi dodeljivanja prednosti specifičnih za primenu (npr., fiziološka kompatibilnost, pogodne interakcije površine i peptida, itd.). U nekim primerima opisa, nosač ima neto neutralan ili negativan naboj (npr., radi smanjenja nespecifičnog vezivanja za površine ćelije koje, generalno, imaju neto negativan naboj). U određenim primerima opisa nosači mogu da budu konjugovani, direktno ili indirektno, u antigen za koji je tolerancija poželjna (takođe se ovde navodi kao peptid specifičan za antigen, antigenski peptid, autoantigen, indukujući antigen ili tolerizujući antigen). U nekim primerima, nosač ima više veznih mesta (npr., 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10...20...50...100, ili više) radi dobijanja više kopija peptida specifičnog za antigen, ili više različitih peptida, izloženih na površini (npr., radi povećanja verovatnoće odgovora na toleranciju). U nekim načinima ostvarivanja, nosač prikazuje jedan tip antigenskog peptida. U nekim načinima ostvarivanja, nosač prikazuje više različitih antigenskih peptida na površini. U nekim primerima opisa, površina nosača prikazuje funkcionalne grupe za kovalentno spajanje odabranih polovina (npr., antigenski peptidi). U nekim primerima opisa, funkcionalne grupe površine nosača obezbeđuju mesta za nekovalentnu interakciju sa odabranim polovinama (npr., antigenski peptidi). U nekim primerima opisa, nosač ima površinu na kojoj konjugovane polovine mogu biti adsorbovane bez formiranja hemijske veze.
[0064] Veličina i naboj čestica su ključni za indukovanje tolerancije. Dok će se čestice razlikovati u veličini i naboju na osnovu antigena inkapsuliranog unutar njih (Pogledati Tabelu 1 za primere specifičnih čestica), generalno, čestice ovog opisa su efektivne u indukovanju tolerancije kada imaju između oko 100 nanometara i oko 1500 nanometara i naboj od 0 do oko -70 mV. Čestice ovog opisa su najefektivnije u indukovanju tolerancije kada imaju 400-800 nanometara i naboj od između oko -25mV i - 70mV. Dalje, kao što je prikazano u Tabeli 1, delimično zbog koncentracije čestica i prisustva saharoze i D-manitola u postupku liofilizacije, prosečna veličina čestice i naboj čestica mogu biti blago izmenjeni u postupku liofilizacije, stoga su u nastavku prikazane prosečne vrednosti nakon sinteze i nakon liofilizacije. Kako se ovde koristi, pojam „veličina nakon sinteze“ i „naboj nakon sinteze“ odnosi se na veličinu i naboj čestice pre liofilizacije. Pojam „veličina nakon liofilizacije“ i „naboj nakon liofilizacije“ odnose se na veličinu i naboj čestice nakon liofilizacije.
TABELA 1 ANALIZA REPREZENTATIVNE ČESTICE
[0065] U nekim primerima opisa, čestica je nemetalna. U ovim primerima opisa čestica može biti formirana od polimera. U pronalasku, čestica je biorazgradiva u pojedincu. U ovom načinu ostvarivanja, čestice mogu biti obezbeđene u pojedincu preko više doza bez akumulacije čestica u pojedincu. Primeri odgovarajućih čestica uključuju čestice polistirena, PLGA čestice, PLURIONICS čestice stabilizovanog polipropilen sulfida i čestice dijamanta.
[0066] Poželjno se površina čestice sastoji od materijala koji minimizira nespecifične ili neželjene biološke interakcije. Interakcije između površine čestice i intersticijuma mogu biti faktor koji ima ulogu u limfatičkoj apsorpciji. Površina čestice može biti obložena materijalom za sprečavanje ili smanjenje nespecifičnih interakcija. Sterična stabilizacija oblaganjem čestica sa hidrofilnim slojevima poput poli(etilen glikola) (PEG) i njegovih kopolimera poput PLURONICS® (uključujući kopolimere poli(etilen glikola)-bl-poli(propilen glikola)-bl-poli(etilen glikola)) može smanjiti nespecifične interakcije sa proteinima intersticijuma kao što je demonstrirano poboljšanom limfatičkom apsorpcijom nakon subkutanih ubrizgavanja. Sve ove činjenice naglašavaju značaj fizičkih karakteristika čestica u pogledu limfatičke apsorpcije. Biorazgradivi polimeri se mogu koristiti za pravljenje svih ili nekih polimera i/ili čestica i/ili slojeva. Biorazgradivi polimeri mogu biti podvrgnuti degradaciji, na primer, usled reakcije funkcionalnih grupa sa vodom u rastvoru. Pojam „degradacija“ kako se ovde koristi odnosi se na postanak rastvorljivosti, bilo smanjenjem molekularne mase ili konverzijom hidrofobnih grupa u hidrofilne grupe. Polimeri sa grupama estara se generalno podvrgavaju spontanoj hidrolizi, npr., polilaktidi i poliglikolidi.
[0067] Čestice ovog pronalaska mogu takođe sadržati dodatne komponente. Na primer, nosači mogu imati agense snimanja inkorporirane ili konjugovane sa nosačem. Primer nanosfere nosača koja ima agens snimanja koji je trenutno komercijalno dostupan je Kodak X-sight nanosfere. Neorganski kvantno zadržani luminescentni nanokristali, poznati kao kvantne tačke (QDs), su se pokazali kao idealni donori u FRET primenama: njihov visok kvantni prinos i podesivi Stoksovi pomaci zavisni od veličine omogućavaju da različite veličine budu emitovane u rasponu od plave do infracrvene boje prilikom pobuđivanja na jednoj ultraljubičastoj talasnoj dužini. (Bruchez, et al., Science, 1998, 281, 2013; Niemeyer, C. M Angew. Chem. Int. Ed.2003, 42, 5796; Waggoner, A. Methods Enzymol.1995, 246, 362; Brus, L. E. J. Chem. Phys.
1993, 79, 5566). Kvantne tačke, poput hibridnih organskih/neorganskih kvantnih tačaka zasnovanih na klasi polimera poznatih kao dendrimeri, mogu se koristiti u biološkom obeležavanju, snimanju i optičkim biosensing sistemima. (Lemon, et al., J. Am. Chem. Soc.2000, 122, 12886). Za razliku od tradicionalne sinteze neorganskih kvantnih tačaka, sinteza ovih hibridnih nanočestica kvantnih tačaka ne zahteva visoke temperature ili visoko toksične, nestabilne reagense. (Etienne, et al., Appl. Phys. Lett.87, 181913, 2005).
[0068] Čestice mogu biti formirane od širokog opsega materijala. Čestica se poželjno sastoji od materijala pogodnog za biološku upotrebu. Na primer, čestice mogu biti sačinjene od stakla, silicijumdioksida, poliestara hidroksi karboksilnih kiselina, polianhidrida dikarboksilnih kiselina, ili kopolimera
2
hidroksi karboksilnih kiselina i dikarboksilnih kiselina. Generalnije, čestice nosača mogu biti sačinjene od poliestara pravog lanca ili razgranatog, supstituisanog ili nesupstituisanog, zasićenog ili nezasićenog, linearnog ili umreženog, alkanila, haloalkila, tioalkila, aminoalkila, arila, aralkila, alkenila, aralkenila, heteroarila, ili alkoksi hidroksi kiselina, ili polianhidrida pravog lanca ili razgranatog, supstituisanog ili nesupstituisanog, zasićenog ili nezasićenog, linearnog ili umreženog, alkanila, haloalkila, tioalkila, aminoalkila, arila, aralkila, alkenila, aralkenila, heteroarila, ili alkoksi dikarboksilnih kiselina. Pored toga, čestice nosača mogu biti kvantne tačke, ili sačinjene od kvantnih tačaka, poput čestica kvantnih tačaka polistirena (Joumaa et al. (2006) Langmuir 22: 1810-6). Čestice nosača uključujući mešavine estra i veza anhidrida (npr., kopolimeri glikolne i sebacinske kiseline) takođe se mogu koristiti. Na primer, čestice nosača mogu obuhvatati materijale koji uključuju polimere poliglikolne kiseline (PGA), polimere polimlečne kiseline (PLA), polimere polisebacinske kiseline (PSA), kopolimere poli(mlečne-ko-glikolne) kiseline (PLGA ili PLG; pojmovi se koriste jedan umesto drugog), kopolimere [rho]oli(mlečne-kosebacinske) kiseline (PLSA), kopolimere poli(glikolne-ko-sebacinske) kiseline (PGSA), polimere polipropilen sulfida, poli(kaprolakton), hitozan, itd. Drugi biokompatibilni, biorazgradivi polimeri koji su korisni u ovom pronalasku uključuju polimere ili kopolimere kaprolaktona, karbonata, amida, amino kiselina, ortoestara, acetala, cijanoakrilata i razgradivih uretana, kao i kopolimere istih sa pravim lancem ili razgranatim, supstituisanim ili nesupstituisanim, alkanila, haloalkila, tioalkila, aminoalkila, alkenila, ili aromatičnih hidroksi- ili di-karboksilnih kiselina. Pored toga, biološki važne amino kiseline sa reaktivnim bočnim lančanim grupama, poput lizina, arginina, asparaginske kiseline, glutaminske kiseline, serina, treonina, tirozina i cisteina, ili njihovih enantiomera, mogu biti uključeni u kopolimere sa bilo kojim od gore navedenih materijala radi obezbeđivanja reaktivnih grupa za konjugovanje sa peptidima antigena i proteinima ili konjugovanih polovina. Biorazgradivi materijali pogodni za ovaj pronalazak uključuju dijamant, PLA, PGA, polipropilen sulfid i polimere PLGA. Biokompatibilni, ali ne-biorazgradivi materijali takođe se mogu koristiti u česticama nosača ovog opisa. Na primer, ne-biorazgradivi polimeri akrilata, etilen-vinil acetata, acil supstituisanih acetata celuloze, nerazgradivih uretana, stirena, vinil hlorida, vinil fluorida, vinil imidazola, hlorosulfonovanih olefina, etilen oksida, vinil alkohola, TEFLON® (DuPont, Wilmington, Del.) i najlona se mogu koristiti.
[0069] Čestice ovog pronalaska mogu se proizvesti bilo kojim postupkom opšte poznatim u ovoj oblasti. Primerni postupci proizvodnje čestica uključuju, ali nisu ograničeni na mikroemulzionu polimerizaciju, interfacijalnu polimerizaciju, precipitacionu polimerizaciju, emulziono isparavanje, emulzionu difuziju, zamenu rastvarača i odstranjivanje organske supstance dodavanjem soli (Astete i Sabliov, J. Biomater. Sci. Polimer Edn., 17:247-289(2006)). Upravljanjem postupka proizvodnje za PLGA čestice mogu se kontrolisati karakteristike čestice (npr. veličina, distribucija veličine, zeta potencijal, morfologija, hidrofobnost/hidrofilnost, zarobljavanje polipeptida, itd.). Na veličinu čestice utiče više faktora, uključujući, ali bez ograničenja na koncentraciju PLGA, rastvarač upotrebljen u proizvodnji čestice, prirodu organske faze, surfaktante upotrebljene u proizvodnji, viskoznost kontinualne i diskontinualne faze, prirodu upotrebljenog rastvarača, temperaturu upotrebljene vode, sonikaciju, brzinu isparavanja, aditive, smicanje, sterilizaciju i prirodu bilo kog inkapsuliranog antigena ili polipeptida.
[0070] Na veličinu čestice utiče koncentracija polimera; više čestica se formira iz većih koncentracija polimera. Na primer, povećanje PLGA koncentracije od 1 do 4 mas.% može povećati srednju veličinu čestice sa oko 205 nm na oko 290 nm kada se koristi rastvarač propilen karbonat. Alternativno, kod etil acetata i 5% Pluronic F-127, povećanje koncentracije PLGA od 1 do 5 mas.% povećava srednju veličinu čestice sa 120 nm na 230 nm.
[0071] Viskoznost kontinualne i diskontinualne faze je takođe važan parametar koji utiče na postupak difuzije, što je ključna faza u formiranju manjih čestica. Veličina čestica povećava se sa povećanjem viskoznosti dispergovane faze, dok se veličina čestica smanjuje sa viskoznijom kontinualnom fazom. Generalno, što je niži fazni odnos organskog i vodenog rastvarača, manja je veličina čestice.
[0072] Brzina i agitacija homogenizatora takođe utiču na veličinu čestice; generalno, veće brzine i agitacija dovode do smanjenja veličine čestice, iako postoji tačka u kojoj dalje povećanje brzine i agitacije više ne smanjuje veličinu čestice. Prisutan je povoljan uticaj u smanjenju veličine kada se emulzija homogenizuje sa homogenizatorom visokog pritiska u poređenju sa visokim mešanjem. Na primer, u faznom odnosu od 20% u 5% PVA, srednja veličina čestice sa mešanjem je 288 nm, a srednja veličina čestice sa homogenizacijom (visok pritisak od 300 bara) je 231 nm.
[0073] Važno smanjenje veličine čestica može se postići promenom temperature vode koja je dodata radi poboljšanja difuzije rastvarača. Srednja veličina čestice smanjuje se sa povećanjem temperature vode.
[0074] Priroda polipeptida inkapsuliranog u čestici takođe utiče na veličinu čestice. Generalno, inkapsulacija hidrofobnih polipeptida dovodi do formiranja manjih čestica u poređenju sa inkapsulacijom više hidrofilnih polipeptida. U postupku dvostruke emulzije, zarobljavanje više hidrofilnih polipeptida se poboljšava upotrebom velike molekularne mase PLGA i velike molekularne mase prvog surfaktanta koja dovodi do veće viskoznosti unutrašnje faze. Interakcija između rastvarača, polimera i polipeptida utiče na efikasnost inkorporiranja polipeptida u česticu.
[0075] Molekularna masa PLGA utiče na krajnju srednju veličinu čestice. Generalno, što je veća molekularna masa, veća je i srednja veličina čestice. Na primer, pošto se kompozicija i molekularna masa PLGA menjaju (npr.12 do 48 kDa za 50 : 50 PLGA; 12 do 98 kDa za 75 : 25 PLGA), razlikuje se i srednja veličina čestice (oko 102 nm -154 nm; oko 132 nm do 152 nm respektivno). Čak i kada su čestice iste molekularne mase, njihova kompozicija može uticati na prosečnu veličinu čestice; na primer, čestice sa odnosom 50 : 50 generalno formiraju čestice manje od onih sa odnosom 75 : 25. Krajnje grupe na polimeru takođe utiču na veličinu čestice. Na primer, čestice pripremljene sa krajnjim grupama estra formiraju čestice prosečne veličine od 740nm (PI=0,394) u poređenju sa srednjom veličinom za kiselinu PLGA krajnje grupe koja je 240 nm (PI=0,225).
2
[0076] Upotrebljen rastvarač takođe može uticati na veličinu čestice; rastvarači koji smanjuju površinsku tenziju rastvora takođe smanjuju veličinu čestice.
[0077] Organski rastvarač se uklanja isparavanjem u vakuumu radi izbegavanja oštećenja polimera i polipeptida i radi pospešivanja smanjenja krajnje veličine čestice. Isparavanje organskog rastvarača pod vakuumom je efikasnije u formiranju manjih čestica. Na primer, isparavanje u vakuumu proizvodi srednju veličinu čestice oko 30% manju od srednje veličine čestice proizvedene pri uobičajenoj brzini isparavanja.
[0078] Amplituda talasne dužine sonikacije takođe utiče na karakteristike čestice. Amplituda talasne dužine treba da bude iznad 20% sa 600 do 800 s sonikacije radi formiranja stabilnih miniemulzija bez promena veličine kapljice. Međutim, glavni nedostatak sonikacije je nedostatak monodisperzije formirane emulzije.
[0079] Organske faze koje se mogu koristiti u proizvodnji čestica ovog pronalaska uključuju, ali nisu ograničene na etil acetat, metil etil keton, propilen karbonat i benzil alkohol. Kontinualne faze koje se mogu koristiti uključuju, ali nisu ograničene na surfaktant poloksamer 188.
[0080] Različiti surfaktanti se mogu koristiti u proizvodnji čestica ovog pronalaska. Surfaktant može biti anjonski, katjonski ili nejonski. Surfaktanti u porodici poloksamera i poloksamina se obično koriste u sintezi čestice. Surfaktanti koji se mogu koristiti uključuju, ali nisu ograničeni na PEG, Tween-80, želatin, dekstran, pluronic L-63, PVA, metilcelulozu, lecitin i DMAB. Pored toga, biorazgradivi i biokompatibilni surfaktanti uključuju, ali nisu ograničeni na vitamin E TPGS (D-α-tokoferil polietilen glikol 1000 sukcinat). U određenim primerima ovog opisa, potrebna su dva surfaktanta (npr. u postupku dvostrukog emulzionog isparavanja). Ova dva surfaktanta mogu uključivati hidrofobni surfaktant za prvu emulziju i hidrofobni surfaktant za drugu emulziju.
[0081] Rastvarači koji se mogu koristiti u proizvodnji čestica ovog pronalaska uključuju, ali nisu ograničeni na aceton, tetrahidrofuran (THF), hloroform i pripadnike porodice hlorinata, metil hlorid. Odabir organskih rastvarača zahteva dva kriterijuma odabira: polimer mora biti rastvorljiv u ovom rastvaraču i rastvarač mora biti potpuno nemešljiv sa vodenom fazom.
[0082] Soli koje se mogu koristiti u proizvodnji čestica ovog pronalaska uključuju, ali nisu ograničene na magnezijum hlorid heksahidrat, magnezijum acetat tetrahidrat.
[0083] Uobičajeni agensi odstranjivanja organske supstance dodavanjem soli uključuju, ali nisu ograničeni na elektrolite (npr. natrijum hlorid, magnezijum acetat, magnezijum hlorid) ili neelektrolite (npr. saharoza).
[0084] Stabilnost i veličina čestica ovog pronalaska mogu se poboljšati dodavanjem jedinjenja koja uključuju, ali nisu ograničena na masne kiseline ili kratke lance ugljenika. Dodavanje dužeg lanca ugljenika laurinske kiseline se povezuje sa poboljšanjem karakteristika čestice. Dalje, dodavanje hidrofobnih aditiva može poboljšati veličinu čestice, inkorporaciju polipeptida u česticu i profil
2
oslobađanja. Pripreme čestica mogu se stabilizovati liofilizacijom. Dodavanje krioprotektanta poput trehaloze može smanjiti agregaciju čestica nakon liofilizacije.
[0085] Odgovarajuće perle koje su trenutno komercijalno dostupne uključuju perle polistirena poput FluoSpheres (Molecular Probes, Eugene, Oreg.).
[0086] U nekim primerima, ovaj opis obezbeđuje sisteme koji obuhvataju: (a) platformu za isporuku konfigurisanu za isporuku hemijskih i/ili bioloških agenasa do subjekta; i (b) antigenom spojene čestice poli(laktid-ko-glikolida) za indukovanje tolerancije specifične za antigen. U nekim primerima opisa, najmanje deo navedene platforme za isporuku je mikroporozan. U nekim primerima opisa, antigenom spojene čestice poli(laktid-ko-glikolida) su inkapsulirane u navedenoj platformi. U nekim primerima opisa, hemijski i/ili biološki agensi su odabrani iz grupe koju čine: protein, peptid, mali molekuli, nukleinske kiseline, ćelije i čestice. U nekim primerima opisa, hemijski i/ili biološki agensi obuhvataju ćeliju, a navedene ćelije obuhvataju ćelije pankreatskog ostrvceta.
[0087] Fizičke karakteristike su takođe povezane sa korisnošću nanočestice nakon apsorpcije i zadržavanja u područjima sa nezrelim limfocitima. Ovo uključuje mehaničke karakteristike poput krutosti ili gumenosti. Neki načini ostvarivanja su zasnovani na gumenom jezgru, npr., jezgru poli(propilen sulfida) (PPS) sa gornjim slojem, npr., hidrofilnim gornjim slojem, kao u PEG, kao u PPS-PEG sistemu nedavno razvijenom i karakterisanom za sistemsku (ali ne ciljanu ili imunu) isporuku. Gumeno jezgro predstavlja razliku u odnosu na suštinski kruto jezgro kao u sistemu polistirenske ili metalne nanočestice. Pojam gumeno odnosi se na određene otporne materijale pored prirodne ili sintetičke gume, pri čemu je guma pojam poznat stručnjacima iz oblasti rada sa polimerima. Na primer, umreženi PPS se može koristiti za formiranje hidrofobnog gumenog jezgra. PPS je polimer koji se raspada u oksidativnim uslovima do polisulfoksida i konačno polisulfona, prelazeći od hidrofobne gume do hidrofilnog u vodi rastvorljivog polimera. Drugi polimeri sulfida mogu biti adaptirani za upotrebu, pri čemu se pojam polimer sulfida odnosi na polimer sa sumporom u kičmi mera. Drugi gumeni polimeri koji se mogu koristiti su poliestri sa prelaznom temperaturom stakla u hidriranim uslovima koja je niža od oko 37° C. Hidrofobno jezgro se može poželjno koristiti sa hidrofilnim gornjim slojem, pošto se jezgro i gornji sloj verovatno neće mešati, tako da će se gornji sloj sterično širiti daleko od jezgra. Jezgro se odnosi na česticu koja na sebi ima sloj. Sloj se odnosi na materijal koji pokriva najmanje deo jezgra. Sloj može biti adsorbovan ili kovalentno vezan. Čestica ili jezgro mogu biti čvrsti ili šuplji. Gumena hidrofobna jezgra su poželjnija od krutih hidrofobnih jezgara, poput kristalnih ili staklenih (kao u slučaju polistirena) jezgara, zbog toga što veća opterećenja hidrofobnih lekova mogu nositi čestice sa gumenim hidrofobnim jezgrima.
[0088] Još jedna fizička karakteristika je hidrofilnost površine. Hidrofilni materijal može imati rastvorljivost u vodi od najmanje 1 grama po litru kada nije umrežen. Sterična stabilizacija čestica sa hidrofilnim polimerima može poboljšati apsorpciju iz intersticijuma smanjivanjem nespecifičnih interakcija; međutim, povećana skrivena priroda čestica takođe može smanjiti internalizaciju od
2
fagocitnih ćelija u područjima sa nezrelim limfocitima. Međutim, izazov balansiranja ovih suprotstavljenih karakteristika je prevaziđen, a ova prijava dokumentuje stvaranje nanočestica za efektivnu limfatičku isporuku do DC-ova i drugih APC-ova u limfnim čvorovima. Neki načini ostvarivanja uključuju hidrofilnu komponentu, npr., sloj hidrofilnog materijala. Primeri odgovarajućih hidrofilnih materijala su jedan ili više oksida polialkilena, oksida polietilena, polisaharida, poliakrilnih kiselina i polietara. Molekularna masa polimera u sloju može biti prilagođena radi obezbeđivanja korisnog stepena steričkog ometanja in vivo, npr., od oko 1.000 do oko 100.000 ili više; stručnjaci iz ove oblasti će odmah razumeti da su razmatrani svi opsezi i vrednosti u izričito navedenim opsezima, npr., između 10.000 i 50.000.
[0089] Nanočestice mogu inkorporirati funkcionalne grupe za dalju reakciju. Funkcionalne grupe za dalju reakciju uključuju elektrofile ili nukleofile; oni su pogodni za reakciju sa drugim molekulima. Primeri nukleofila su primarni amini, tioli i hidroksili. Primeri elektrofila su estri sukcinimidila, aldehidi, izocijanati i maleimidi.
[0090] Različita sredstva, dobro poznata u ovoj oblasti, mogu se koristiti za konjugovanje antigenskih peptida i proteina sa nosačima. Ovi postupci uključuju bilo kakvu standardnu hemijsku reakciju koja ne uništava ili ozbiljnije ograničava biološku aktivnost antigenskih peptida i proteina, i koja omogućava da dovoljan broj antigenskih peptida i proteina bude konjugovan sa nosačem u orijentaciji koja omogućava interakciju antigenskog peptida ili proteina sa srodnim receptorom T ćelije. Generalno, poželjni su postupci kojima se konjuguju C-terminalna područja antigenskog peptida ili proteina, ili C-terminalna područja antigenskog peptida ili fuzionog proteina sa nosačem. Precizne hemijske reakcije će, naravno, zavisiti od prirode materijala nosača, prisustva ili odsustva C-terminalnih fuzija u antigenskom peptidu ili proteinu, i/ili prisustva ili odsustva konjugovanih polovina.
[0091] Funkcionalne grupe mogu se nalaziti na čestici kao što je neophodno za dostupnost. Jedna lokacija može biti u bočnim grupama ili terminalima na polimeru jezgra ili polimerima koji su slojevi na jezgru ili polimerima koji se inače vezuju za česticu. Na primer, ovde su uključeni primeri koji opisuju PEG koji stabilizuje nanočestice koje mogu biti spremno funkcionalizovane za ciljanje specifične ćelije ili za isporuku leka proteina i peptida.
[0092] Konjugati poput etilen karbodiimida (ECDI), heksametilen diizocijanata, propilenglikol diglicidiletra koji sadrže 2 epoksi ostatka i epihlorohidrin mogu se koristiti za fiksiranje peptida ili proteina za površinu nosača. Bez vezivanja za teoriju, pretpostavlja se da ECDI obavlja dve važne funkcije za indukovanje tolerancije: (a) hemijski spaja protein/peptide sa površinom ćelije pomoću katalize formacije peptidne veze između slobodnih amino i slobodnih karboksilnih grupa; i (b) indukuje da nosač oponaša smrt apoptotske ćelije tako da je pokupe ćelije domaćini koje predstavljaju antigen (koje mogu uključivati endotelijalne ćelije) u slezini i indukuju toleranciju. Ovo predstavljanje T-ćelijama domaćina na neimunogeni način dovodi do direktnog indukovanja energije u autoreaktivnim ćelijama. Pored toga, ECDI služi kao potentni stimulans za indukovanje specifičnih regulatornih T ćelija.
2
[0093] U jednoj seriji primera opisa, antigenski peptidi i proteini su vezani za nosač preko kovalentne hemijske veze. Na primer, reaktivna grupa ili polovina blizu C-terminala antigena (npr., C-terminalna karboksilna grupa, ili hidroksilna, tiolna, ili aminska grupa iz bočnog lanca amino kiseline) može se konjugovati direktno sa reaktivnom grupom ili polovinom na površini nosača (npr., hidroksilna ili karboksilna grupa PLA ili PGA polimera, terminalna aminska ili karboksilna grupa dendrimera, ili hidroksilna, karboksilna ili fosfatna grupa fosfolipida) direktnom hemijskom reakcijom. Alternativno, može biti prisutna konjugovana polovina koja se kovalentno konjuguje i sa antigenskim peptidima i proteinima i nosačem, čime se oni spajaju.
[0094] Reaktivne karboksilne grupe na površini nosača mogu biti spojene sa slobodnim aminima (npr., od Lys ostataka) na antigenskom peptidu ili proteinu, njihovom reakcijom sa, na primer, 1 -etil-3-[3,9-dimetil aminopropil] hlorovodonikom karbodiimida (EDC) ili estrom N-hidroksisukcinimida (NHS). Slično tome, ista hemijska reakcija se može koristiti za konjugovanje slobodnih amina na površini nosača sa slobodnim karboksilima (npr., iz C-terminala, ili iz Asp ili Glu ostataka) na antigenskom peptidu ili proteinu. Alternativno, slobodne aminske grupe na površini nosača mogu biti kovalentno vezane za antigenske peptide i proteine, ili fuzione proteine antigenskih peptida ili proteina, upotrebom sulfo-SIAB hemijske reakcije, suštinski kako je opisano u Arano et al. (1991) Chem.2:71-6.
[0095] U drugom primeru opisa, nekovalentna veza između veze liganda sa antigenskim peptidom ili proteinom i anti-liganda spojenog sa nosačem može konjugovati antigen sa nosačem. Na primer, tag sekvence prepoznavanja ligaze biotina može biti spojen sa C-terminalom antigenskog peptida ili proteina, a ovaj tag može biti biotinilovan pomoću ligaze biotina. Biotin može zatim poslužiti kao ligand za nekovalentnu konjugaciju antigenskog peptida ili proteina sa avidinom ili streptavidinom koji se adsorbuje ili na drugi način vezuje za površinu nosača kao anti-ligand. Alternativno, ako su antigenski peptidi i proteini fuzionisani sa domenom imunoglobulina koji nosi Fc područje, kao što je gore opisano, Fc domen može delovati kao ligand, a protein A, koji je kovalentno ili nekovalentno vezan za površinu nosača, može poslužiti kao anti-ligand za nekovalentnu konjugaciju antigenskog peptida ili proteina sa nosačem. Druga sredstva su dobro poznata u ovoj oblasti koja se mogu koristiti za nekovalentnu konjugaciju antigenskih peptida i proteina sa nosačima, uključujući tehnike helacije jona metala (npr., pomoću poli-His taga na C-terminalu antigenskog peptida ili proteina ili fuzionih proteina antigenskog peptida ili proteina, i Ni<+>-obloženog nosača), a ovi postupci mogu biti supstituisani ovde opisanim postupcima.
[0096] Konjugovanje polovine nukleinske kiseline sa molekulom platforme može se sprovesti na više načina, koji obično uključuju jedan ili više agenasa umrežavanja i funkcionalne grupe na polovini nukleinske kiseline i molekulu platforme. Vezne grupe se dodaju platformama pomoću standardnih sintetičkih hemijskih tehnika. Vezne grupe se mogu dodati polovinama nukleinske kiseline pomoću standardnih sintetičkih tehnika. Praktičar ima više izbora za antigene upotrebljene u kombinacijama ovog pronalaska. Antigen za indukovanje prisutan u kombinaciji doprinosi specifičnosti tolerogenog
2
odgovora koji je indukovan. On može i ne mora biti isti kao i ciljni antigen, koji je prisutni antigen ili antigen koji treba da se postavi u subjekta koji se leči i koji je cilj za neželjeni imunološki odgovor, i za koji je tolerancija poželjna.
[0097] U području patentnih zahteva, antigen indukovanja u ovom pronalasku može biti polipeptid, polinukleotid, ugljeni hidrat, glikolipid, ili drugi molekul izolovan iz biološkog izvora, ili može biti hemijski sintetizovan mali molekul, polimer, ili derivat biološkog materijala, pod uslovom da može da indukuje toleranciju u skladu sa ovim opisom u kombinaciji sa mukoznom veznom komponentom.
[0098] U nekim primerima, ovaj opis obezbeđuje nosača (npr., imunu modifikovanu česticu) spojenu sa jednim ili više peptida, polipeptida i/ili proteina. U nekim primerima opisa, nosač (npr., PLG nosač), poput onih ovde opisanih, efektivno indukuje toleranciju specifičnu za antigen i/ili sprečava početak bolesti povezane sa imunitetom (poput EAE u mišjem modelu) i/ili smanjuje ozbiljnost već postojeće bolesti povezane sa imunitetom. U nekim primerima opisa, kompozicije i postupci ovog pronalaska mogu dovesti do toga da T ćelije sprovedu rane događaje povezane sa aktivacijom T-ćelije, ali ne omogućavaju T-ćelijama da steknu funkciju efektora. Na primer, davanje kompozicija ovog opisa može dovesti do toga da T-ćelije imaju kvazi-aktivan fenotip, poput CD69 i/ili CD44 pozitivne regulacije, ali ne iskazuju funkciju efektora, kao što je naznačeno nedostatkom IFN-γ ili IL-17 sinteze. U nekim primerima opisa, davanje kompozicija ovog opisa dovodi do T-ćelija koje imaju kvazi-aktivni fenotip bez konverzije naivnih T-ćelija specifičnih za antigen u regulatorni fenotip, poput onih koje imaju CD25<+/>Foxp3<+>fenotipove.
[0099] U nekim primerima opisa, površina nosača (npr., čestica) obuhvata hemijske polovine i/ili funkcionalne grupe koje omogućavaju spajanje (npr., kovalentno, nekovalentno) antigenskih peptida i/ili drugih funkcionalnih elemenata sa nosačem. U nekim primerima opisa, broj, orijentacija, razmak, itd. hemijskih polovina i/ili funkcionalnih grupa na nosaču (npr., čestica) se razlikuju u skladu sa hemijskom reakcijom nosača, željenom primenom, itd.
[0100] U nekim načinima ostvarivanja, nosač obuhvata jedan ili više bioloških ili hemijskih agenasa spojenih sa, adsorbovanih na, inkapsuliranih unutar, i/ili sadržanih u nosaču. U nekim načinima ostvarivanja, hemijski ili biološki agens je inkapsuliran unutar i/ili sadržan u česticama. Ovaj pronalazak nije ograničen prirodom hemijskih ili bioloških agenasa. Takvi agensi uključuju, ali nisu ograničeni na proteine, molekule nukleinske kiseline, lekove malih molekula, lipide, ugljene hidrate, ćelije, komponente ćelije i slično. U nekim načinima ostvarivanja, dva ili više (npr., 3, 4, 5, itd.) različitih hemijskih ili bioloških agenasa je uključeno na ili unutar nosača. U nekim načinima ostvarivanja, agensi su konfigurisani za specifične brzine oslobađanja. U nekim načinima ostvarivanja, više različitih agenasa je konfigurisano za različite brzine oslobađanja. Na primer, prvi agens može se osloboditi tokom perioda od nekoliko sati, dok se drugi agens oslobađa tokom dužeg vremenskog perioda (npr., dana, nedelja, meseci, itd.). U nekim načinima ostvarivanja, nosač ili njegov deo je konfigurisan za sporo oslobađanje bioloških ili hemijskih agenasa. U nekim načinima ostvarivanja, sporo oslobađanje obezbeđuje oslobađanje biološki aktivnih količina agensa tokom perioda od najmanje 30 dana (npr., 40 dana, 50 dana, 60 dana, 70 dana, 80 dana, 90 dana, 100 dana, 180 dana, itd.). U nekim načinima ostvarivanja, nosač ili njegov deo je konfigurisan da bude dovoljno porozan kako bi se omogućilo urastanje ćelija u pore. Veličina pora se može odabrati za određene tipove ćelije od interesa i/ili za željenu količinu urastanja. U nekim načinima ostvarivanja, čestice obuhvataju antigen od interesa bez drugih nepeptidnih aktivnih agenasa, poput lekova ili imunomodulatora. Dalje, u nekim načinima ostvarivanja čestice ovog pronalaska ne sadrže imunostimulatorne ili imunosupresivne peptide pored antigena od interesa. Dalje, u nekim načinima ostvarivanja, čestice ne sadrže druge proteine ili peptide (npr. kostimulatorne molekule, MHC molekule, imunostimulatorne peptide ili imunosupresivne peptide) bilo na površini ili inkapsulirane unutar čestice.
[0101] Iznenađujuće je utvrđeno da inkapsulacija antigenskih, bioloških i/ili hemijskih agenasa u čestici ovog pronalaska indukuje imunološku toleranciju i ima više prednosti. Prvo, inkapsulirane čestice imaju sporiji citokinski odgovor. Drugo, prilikom upotrebe više antigenskih, bioloških i/ili hemijskih agenasa, inkapsulacija uklanja konkurenciju između ovih različitih molekula koja bi mogla da nastupi ako se agensi spoje sa površinom čestice. Treće, inkapsulacija omogućava da više antigenskih, bioloških i/ili hemijskih agenasa bude inkorporirano u česticu. Četvrto, inkapsulacija omogućava jednostavniju upotrebu kompleksnih proteinskih antigena ili homogenata organa (npr. homogenat pankreasa za dijabetes tip 1 ili ekstrakt kikirikija kod alergije na kikiriki). Na kraju, inkapsulacija antigenskih, bioloških i/ili hemijskih agenasa u čestici umesto konjugovanja sa površinom čestice održava neto negativni naboj na površini čestice. Inkapsulacija antigenskih, bioloških i/ili hemijskih agenasa u česticama ovog pronalaska može se sprovesti bilo kojim postupkom poznatim u ovoj oblasti. U jednom primeru opisa, antigeni polipeptida su inkapsulirani u česticama postupkom dvostruke emulzije. U daljem načinu ostvarivanja, antigeni polipeptida su rastvorljivi u vodi.
[0102] U drugom primeru opisa, antigeni polipeptida su inkapsulirani u česticama postupkom dvostruke emulzije. U daljem načinu ostvarivanja, antigeni polipeptida su više hidrofobni. Ponekad, postupak dvostruke emulzije dovodi do formiranja velikih čestica, što može dovesti do curenja hidrofilne aktivne komponente i niskih efikasnosti zarobljavanja. Koalescencija i Ostvaldovo sazrevanje su dva mehanizma koji mogu destabilizovati kapljicu dvostruke emulzije, a difuzija kroz organsku fazu hidrofilne aktivne komponente je glavni mehanizam odgovoran za niske nivoe zarobljene aktivne komponente. U nekim primerima opisa, može biti poželjno smanjiti veličinu nanočestice. Jedna strategija da se ovo ostvari je primena druge snažne brzine smicanja. Efekat curenja može se smanjiti pomoću visoke koncentracije polimera i visoke molekularne mase polimera, uz povećanje viskoznosti unutrašnje vodene faze i povećanje molekularne mase surfaktanta.
[0103] U određenim načinima ostvarivanja, ovaj pronalazak obezbeđuje nosače koji imaju na sebi (ili u sebi) ćelije ili druge biološke ili hemijske agense. Kada se koriste ćelije, nosači nisu ograničeni na određeni tip ćelija. U nekim načinima ostvarivanja, nosači na sebi imaju ćelije pankreatskog ostrvca. U
1
nekim načinima ostvarivanja, mikroporozni nosači pored toga na sebi imaju ECM proteine i/ili eksendin-4. Nosači nisu ograničeni na određeni tip. U nekim načinima ostvarivanja, nosač ima regione različite poroznosti (npr., različite veličine pora, dubine pora i/ili gustine pora). U nekim načinima ostvarivanja, nosači imaju na sebi (ili u sebi) farmaceutske agense, DNK, RNK, proteine ekstraćelijske matrice, eksendin-4, itd. U određenim primerima, ovaj opis obezbeđuje postupke za transplantaciju ćelija pankreatskog ostrvca pomoću takvih nosača. U određenim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, indukujući antigen je jedan izolovan ili rekombinantno proizveden molekul. Za lečenje stanja kod kojih se ciljni antigen širi na različita mesta kod domaćina, generalno je neophodno da indukujući antigen bude identičan ili imunološki povezan sa ciljnim antigenom. Primeri takvih antigena su većina polinukleotidnih antigena, i neki antigeni ugljenih hidrata (poput antigena krvne grupe).
[0104] Bilo koji odgovarajući antigeni mogu se upotrebiti u području ovog opisa. U nekim načinima ostvarivanja, indukujući antigen doprinosi specifičnosti tolerogenog odgovora koji se indukuje.
Indukujući antigen može i ne mora biti isti kao ciljni antigen, koji je prisutan ili koji će biti postavljen u subjekta koji se leči, što je cilj za neželjeni imunološki odgovor, i za koji je tolerancija poželjna.
[0105] Kada je ciljni antigen preferencijalno izražen na određenom tipu organa, ćelije ili tkiva, praktičar ponovo ima mogućnost da koristi indukujući antigen koji je identičan ili imunološki povezan sa ciljnim antigenom. Međutim, takođe postoji dodatna mogućnost upotrebe antigena koji je posmatrač za cilj. Ovo je antigen koji ne mora biti imunološki povezan sa ciljnim antigenom, ali je preferencijalno izražen u tkivu u kojem je ciljni antigen izražen. Radna teorija u vezi sa efektivnošću supresije posmatrača glasi da je supresija aktivni ćelijski posredovani postupak koji negativno reguliše krak efektora imunog odgovora na ciljnim ćelijama. Supresorske ćelije su specifično stimulisane od strane indukujućeg antigena na mukozalnoj površini, i u njima se nalazi mesto tkiva na kojem je antigen posmatrač preferencijalno izražen. Putem interaktivnog ili citokinski posredovanog mehanizma, lokalizovane ćelije supresora zatim negativno regulišu ćelije efektora (ili indukatora ćelija efektora) u susedstvu, bez obzira na to na šta reaguju. Ako su ćelije efektora specifične za cilj koji se razlikuje od indukujućeg antigena, tada je rezultat efekat posmatrača. Za dalju razradu reakcije posmatrača i listu tolerogenih peptida sa ovim efektom, čitalac se upućuje na međunarodnu patentnu publikaciju WO 93/16724. Teorija posmatrača podrazumeva da stručnjak iz ove oblasti ne mora da identifikuje ili izoluje određeni ciljni antigen za koji je tolerancija poželjna u svrhu primene ovog pronalaska. Praktičar treba samo da bude u mogućnosti da dobije najmanje jedan molekul preferencijalno izražen na ciljnom mestu za upotrebu kao indukujući antigen.
[0106] U određenim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, indukujući antigen nije u istom obliku kao što je izražen kod pojedinca koji se leči, već predstavlja fragment ili derivat istog. Indukujući antigeni ovog pronalaska uključuju peptide zasnovane na molekulu odgovarajuće specifičnosti, ali adaptirane po fragmentaciji, supstituciji ostatka, obeležavanju, konjugovanju, i/ili fuziji sa peptidima koji imaju druge funkcionalne karakteristike. Adaptacija se može sprovesti u bilo kakve željene svrhe, uključujući, ali bez
2
ograničenja na eliminaciju bilo koje nepoželjne karakteristike, poput toksičnosti ili imunogeničnosti; ili u svrhu poboljšanja željene karakteristike, poput mukozalnog vezivanja, mukozalne penetracije ili stimulacije tolerogenog kraka imunog odgovora. Pojmovi poput peptida insulina, peptida kolagena i peptida mijelinskog baznog proteina, kako se ovde koriste, odnose se ne samo na netaknutu podjedinicu, već i na alotipske i sintetičke varijante, fragmente, fuzione peptide, konjugate i druge derivate koji sadrže područje koje je homologno (poželjno 70% identično, poželjnije 80% identično i još poželjnije 90% identično na nivou amino kiseline) sa najmanje 10 i poželjno 20 uzastopnih amino kiselina respektivnog molekula za koje je analog, pri čemu homologno područje derivata deli sa respektivnim matičnim molekulom mogućnost indukovanja tolerancije na ciljni antigen.
[0107] Prepoznato je da se tolerogena područja indukujućeg antigena često razlikuju od imunodominantnih epitopa za stimulaciju odgovora antitela. Tolerogena područja su generalno područja koja se mogu predstaviti u određenim ćelijskim interakcijama koje uključuju T ćelije. Tolerogena područja mogu biti prisutna i u mogućnosti da indukuju toleranciju nakon predstavljanja netaknutog antigena. Neki antigeni sadrže kriptična tolerogena područja, time što obrada i predstavljanje matičnog antigena obično ne izazivaju toleranciju. Razrada kriptičnih antigena i njihova identifikacije može se naći u međunarodnoj patentnoj publikaciji WO 94/27634.
[0108] U određenim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, koriste se dva, tri ili više indukujućih antigena. Može biti poželjno primeniti ove načine ostvarivanja ovog pronalaska kada postoji više ciljnih antigena, ili za obezbeđivanje više posmatrača za cilj. Na primer, i insulin i glukagon se mogu pomešati sa komponentom mukozalnog vezivanja u lečenju dijabetesa. Takođe može biti poželjno obezbeđivanje koktela antigena za obuhvatanje više mogućih alternativnih ciljeva. Na primer, koktel fragmenata antigena histokompatibilnosti se može koristiti za tolerizaciju subjekta u iščekivanju buduće transplantacije sa alograftom nepoznatog fenotipa. Alovarijantna područja antigena ljudskih leukocita su poznata u ovoj oblasti: npr., Immunogenetics 29:231, 1989. U drugom primeru, kompozicija alergena može poslužiti kao indukujući antigen za lečenje atopije.
[0109] Indukujući antigeni se mogu pripremiti pomoću više tehnika poznatih u ovoj oblasti, u zavisnosti od prirode molekula. Antigeni polinukleotida, polipeptida i ugljenih hidrata mogu se izolovati iz ćelija vrste koja treba da se leči u kojima su obogaćeni. Kratki peptidi se obično pripremaju sintezom amino kiseline. Duži proteini poznate sekvence mogu se pripremiti sintetizacijom sekvence kodiranja ili PCR-amplifikacijom sekvence kodiranja iz prirodnog izvora ili vektora, a zatim ekspresijom sekvence kodiranja u odgovarajućoj bakterijskoj ili eukariotskoj ćeliji domaćina.
[0110] U određenim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, ova kombinacija obuhvata kompleksnu mešavinu antigena dobijenih iz ćelije ili tkiva, od kojih jedna ili više ima ulogu indukujućeg antigena. Antigeni mogu biti u obliku celih ćelija, netaknutih ili lečenih fiksativom poput formaldehida, glutaraldehida ili alkohola. Antigeni mogu biti u obliku ćelijskog lizata, kreiranog rastvaranjem deterdženta ili mehaničkim prelomom ćelija ili tkiva, nakon čega sledi razbistravanje. Antigeni se takođe mogu dobiti subćelijskim deljenjem na frakcije, određenije obogaćivanjem membrane plazme pomoću tehnika poput diferencijalne centrifugacije, nakon čega opciono sledi rastvaranje deterdženta i dijaliza. Druge tehnike razdvajanja su takođe pogodne, poput afinitetne ili hromatografije zasnovane na razmeni jona rastvorenih membranskih proteina.
[0111] U jednom primeru opisa, antigenski peptid ili protein je autoantigen, aloantigen ili transplantacioni antigen. U još jednom određenom primeru opisa, autoantigen je odabran iz grupe koju čine mijelinski bazni protein, kolagen ili njegovi fragmenti, DNK, nuklearni i nukleolarni proteini, mitohondrijalni proteini i proteini pankreatske β-ćelije.
[0112] Ovaj opis obezbeđuje indukovanje tolerancije na autoantigen za lečenje autoimunih bolesti davanjem antigena za koji je poželjna tolerancija. Na primer, autoantitela usmerena na mijelinski bazni protein (MBP) su primećena kod pacijenata obolelih od multiple skleroze, i, u skladu sa tim, MBP antigenski peptidi ili proteini se mogu koristiti u opisu za isporuku upotrebom kompozicija ovog opisa za lečenje i prevenciju multiple skleroze.
[0113] Još jednog neograničavajućeg primera radi, pojedinac koji je kandidat za transplant od neidentičnog blizanca može odbiti prihvaćene ćelije, tkiva ili organe, pošto su prihvaćeni antigeni strani za primaoca. Prethodna tolerancija pojedinca primaoca na predviđeni graft poništava ili smanjuje kasnije odbijanje. Smanjenje ili eliminacija hroničnih terapija protiv odbijanja može se postići praksom u ovom opisu. U drugom primeru, mnoge autoimune bolesti su karakterisane ćelijskim imunim odgovorom na endogeni ili samostalni antigen. Tolerancija imunog sistema na endogeni antigen je poželjna radi kontrole bolesti.
[0114] U daljem primeru, senzitizacija pojedinca na industrijski zagađivač ili hemikaliju, koja se može susresti na radnom mestu, predstavlja opasnost od imunog odgovora. Prethodna tolerancija imunog sistema pojedinca na hemikaliju, određenije u obliku hemikalije koja je reagovala sa endogenim proteinima pojedinca, može biti poželjna radi prevencije kasnijeg radnog razvoja imunog odgovora.
[0115] Alergeni su drugi antigeni za koje je tolerancija imunog odgovora takođe poželjna. U ovom pronalasku, antigen je gliaden. U daljem načinu ostvarivanja, antigen je A-gliaden.
[0116] Određenije, čak i kod bolesti kod kojih je patogeni autoantigen nepoznat, supresija posmatrača može se indukovati pomoću antigena prisutnih u anatomskoj blizini. Na primer, autoantitela za kolagen su primećena kod reumatoidnog artritisa i, u skladu sa tim, gen koji kodira kolagen se može koristiti kao modul gena koji eksprimuje antigen u cilju lečenja reumatoidnog artritisa (pogledati npr. Choy (2000) Curr Opin Investig Drugs 1 : 58-62). Dalje, tolerancija na autoantigene beta ćelije može se koristiti za prevenciju razvoja dijabetesa tip 1 (pogledati npr. Bach and Chatenoud (2001) Ann Rev Immunol 19: 131-161).
[0117] Kao drugi primer, autoantitela usmerena na mijelinski oligodendrocitni glikoprotein (MOG) su primećena kod autoimunog encefalomijelitisa i kod mnogih drugih CNS bolesti, kao i kod multiple skleroze (pogledati npr. Iglesias et al. (2001) Glia 36: 22-34). U skladu sa tim, upotreba konstrukata koji
4
eksprimuju MOG antigen u ovom opisu omogućava lečenje multiple skleroze, kao i povezanih autoimunih poremećaja centralnog nervnog sistema.
[0118] Dodatni primeri kandidata autoantigena za upotrebu u lečenju autoimune bolesti uključuju: antigene pankreatske beta-ćelije, insulin i GAD za lečenje dijabetes melitusa zavisnog od insulina; kolagen tip 11, ljudsku hrskavicu gp 39 (HCgp39) i gpl30-RAPS za upotrebu u lečenju reumatoidnog artritisa; mijelinski bazni protein (MBP), protein proteo lipida (PLP) i mijelinski oligodendrocitni glikoprotein (MOG, pogledati iznad) za lečenje multiple skleroze; fibrilarin, i mali nukleolarni protein (snoRNP) za lečenje skleroderme; receptor faktora za tiroidnu stimulaciju (TSH-R) za upotrebu u lečenju Grejvsove bolesti; nuklearne antigene, histone, glikoprotein gp70 i ribozomne proteine za upotrebu u lečenju sistemskog eritemskog lupusa; acetiltransferazu piruvat dehidrogenaze dehidrolipoamida (PCD-E2) za upotrebu u lečenju primarne bilijarne ciroze; antigene folikula dlake za upotrebu u lečenju alopecije areate; i izoformu ljudskog tropomiozina 5 (hTM5) za upotrebu u lečenju ulcerativnog kolitisa.
[0119] U jednom primeru opisa, čestice ovog pronalaska su spojene sa antigenima koji obuhvataju jedan ili više epitopa povezanih sa alergijama, autoimunim bolestima i/ili zapaljenskim bolestima ili poremećajima. Antigeni mogu obuhvatati jednu ili više kopija epitopa. U jednom načinu ostvarivanja, antigeni obuhvataju jedan epitop povezan sa jednom bolešću ili poremećajem. U daljem načinu ostvarivanja, antigeni obuhvataju više od jednog epitopa povezanog sa istom bolešću ili poremećajem. U još jednom načinu ostvarivanja, antigeni obuhvataju više od jednog epitopa povezanog sa različitim bolestima ili poremećajima. U daljem načinu ostvarivanja, antigeni obuhvataju jedan ili više epitopa povezanih sa jednom ili više alergija. U daljem primeru opisa, antigeni obuhvataju jedan ili više epitopa povezanih sa multiplom sklerozom, dijabetesom tip 1, celijakijom i/ili zapaljenskom bolešću creva, uključujući Kronovu bolest ili ulcerativni kolitis. U jednom primeru opisa, epitopi su iz mijelinskog baznog proteina (npr. SEQ ID NOs:4975 i 4976), proteina proteolipida (npr. SEQ ID NO: 4977), mijelinskog oligodendrocitnog glikoproteina (npr. SEQ ID NOs: 1 i 4978), akvaporina, (npr. SEQ ID NO: 4979), mijelinskog povezanog glikoproteina (npr. SEQ ID NO: 4980), insulina (npr. SEQ ID NO: 4981), dekarboksilaze glutaminske kiseline (npr. SEQ ID NO: 4982), gliadina (npr. SEQ ID NOs:4983-4985 ili 5136-5140), α3 lanca kolagena tipa IV (npr. SEQ ID NO: 5017), ili njihovih fragmenata, homologa ili izoformi. U daljem primeru opisa, epitopi su iz glutena, uključujući iz gliadina i/ili glutenina. U jednom primeru opisa, epitopi su iz homologa insulina, poput onih opisanih u U.S. Patent br.8,476,228. U jednom načinu ostvarivanja, epitopi gliadena su SEQ ID NOs: 13, 14, 16, 320 ili 321 u američkoj prijavi br.
20110293644.
[0120] Dalji neograničavajući primeri epitopa povezanih sa različitim autoimunim bolestima i/ili zapaljenskim bolestima ili poremećajima koji su razmotreni u ovom opisu opisani su u Tabelama 2 i 3.
Tabela 2 – Reprezentativni linearni epitopi
[0121] Nisu svi epitopi linearni epitopi; epitopi takođe mogu biti diskontinualni, konformacioni epitopi. Poznato je više diskontinualnih epitopa povezanih sa autoimunim bolestima ili zapaljenskim bolestima i/ili poremećajima. Neograničavajući primeri diskontinualnih epitopa su opisani u Tabeli 3.
Tabela 3- Reprezentativni diskontinualni epitopi
Reumatoidni L14, M15, 116, S17, R18, N147, G148, S187, M191, Lanac A, kristalna struktura artritis H196, N197, H198, Y199, Q201, S203 ljudskog Igm reumatoidnog faktora Fab u kompleksu sa
[0122] Kombinacije antigena i/ili epitopa mogu biti testirane za mogućnost pospešivanja tolerancije sprovođenjem eksperimenata sa izolovanim ćelijama ili na životinjskim modelima.
[0123] U nekim načinima ostvarivanja, kompozicije koje indukuju toleranciju ovog pronalaska sadrže molekul koji signalizira apoptozu (npr., pored antigenskog peptida ili drugog antigenskog molekula). U nekim načinima ostvarivanja, molekul koji signalizira apoptozu je spojen i/ili povezan sa površinom nosača. U nekim načinima ostvarivanja molekuli koji signaliziraju apoptozu omogućavaju nosaču da bude posmatran kao apoptotsko telo od strane ćelija domaćina koje predstavljaju antigen, poput ćelija retikuloendotelijalnog sistema domaćina; ovo omogućava predstavljanje povezanih epitopa peptida na način koji indukuje toleranciju. Bez vezivanja za teoriju, pretpostavlja se da se ovim sprečava pozitivna regulacija molekula uključenih u stimulaciju imune ćelije, poput MHC klase I/II, i kostimulatornih molekula. Ovi molekuli koji signaliziraju apoptozu mogu takođe poslužiti kao fagocitni markeri. Na primer, molekuli koji signaliziraju apoptozu pogodni za ovaj pronalazak su opisani u US Pat. prij. br. 20050113297. Molekuli pogodni za ovaj pronalazak uključuju molekule usmerene na fagocite, koji uključuju makrofage, dendritske ćelije, monocite, granulocite i neutrofile.
[0124] U nekim načinima ostvarivanja, molekuli pogodni kao molekuli koji signaliziraju apoptozu deluju kako bi poboljšali toleranciju povezanih peptida. Pored toga, nosač vezan za molekul koji signalizira apoptozu može biti vezan sa Clq u prepoznavanju apoptotske ćelije (Paidassi et al., (2008) J. Immunol.
180:2329-2338. Na primer, molekuli koji se mogu koristiti kao molekuli koji signaliziraju apoptozu uključuju fosfatidil serin, aneksin-1, aneksin-5, globul-EGF-faktor 8 mlečne masnoće (MFG-E8), ili porodicu trombospondina (npr., trombospondin-1 (TSP-1)). Različiti molekuli pogodni za upotrebu kao molekuli koji signaliziraju apoptozu u ovom pronalasku su navedeni, na primer, u U.S. Pat. prij.
2012/0076831.
[0125] U nekim načinima ostvarivanja, molekul koji signalizira apoptozu može biti konjugovan sa peptidom specifičnim za antigen. U nekim primerima, molekul koji signalizira apoptozu i peptid specifičan za antigen su konjugovani kreiranjem fuzionog proteina. Na primer, fuzioni protein može obuhvatati najmanje jedan peptid specifičan za antigen (ili njegov fragment ili varijantu) spojen sa najmanje jednim molekulom molekula koji signalizira apoptozu (ili njegovim fragmentom ili varijantom). Za kreiranje fuzionih proteina, pojmovi „fuzioni protein“, „fuzioni peptid“, „fuzioni polipeptid“ i „himerični peptid“ se jedan umesto drugog. Pogodni fragmenti peptida specifičnog za antigen uključuju bilo koji fragment peptida pune dužine koji zadržava funkciju generisanja željene funkcije tolerancije specifične za antigen ovog pronalaska. Fuzioni protein može biti kreiran različitim sredstvima poznatim u
4
ovoj oblasti (npr., genetska fuzija, hemijsko konjugovanje, itd.). Ova dva proteina mogu biti fuzionisana direktno ili preko linkera amino kiseline. Polipeptidi koji formiraju fuzioni protein su obično povezani C-terminal sa N-terminalom, iako takođe mogu biti povezani C-terminal sa C-terminalom, N-terminal sa N-terminalom, ili N-terminal sa C-terminalom. Polipeptidi fuzionog proteina mogu biti poređani bilo kojim redom. Sekvenca linkera peptida može se koristiti za razdvajanje komponenata prvog i drugog polipeptida udaljenošću dovoljnom za obezbeđivanje da se svaki polipeptid presavije u svoje sekundarne i tercijarne strukture. Sekvence amino kiseline koje se mogu koristiti kao linkeri uključuju one opisane u Maratea et. al., Gene 40:39-46 (1985); Murphy et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 83:8258-8262 (1986); U.S. Pat. br.4,935,233 i U.S. Pat. br.4,751,180. Sekvenca linkera može generalno biti od 1 do oko 50 amino kiselina u dužinu. U nekim načinima ostvarivanja, sekvence linkera nisu neophodne i/ili se ne koriste, na primer, kada prvi i drugi polipeptidi poseduju neesencijalna područja N-terminala amino kiseline koja se mogu koristiti za razdvajanje funkcionalnih domena i prevenciju sterične interferencije.
[0126] Proksi za tolerogenu aktivnost je mogućnost netaknutog antigena ili fragmenta da stimuliše proizvodnju odgovarajućeg citokina na ciljnom mestu. Smatra se da je imunoregulatorni citokin koji oslobađaju T supresorske ćelije na ciljnom mestu TGF-β (Miller et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 89:421, 1992). Drugi faktori koji se mogu proizvesti tokom tolerancije su citokini IL4 i IL-10, i medijator PGE. Nasuprot tome, limfociti u tkivima koji se podvrgavaju aktivnoj imunoj destrukciji luče citokine poput IL-I, IL-2, IL-6 i γ-IFN. Stoga, efikasnost kandidata koji indukuje antigen se može proceniti merenjem njegove mogućnosti da stimuliše odgovarajući tip citokina.
[0127] Imajući ovo u vidu, rapidni skrining test za tolerogene epitope indukujućeg antigena, komponente efektivnog mukozalnog vezivanja, efektivne kombinacije ili efektivne načine i redoslede mukozalnog davanja može se sprovesti pomoću singenih životinja kao donora za in vitro ćelijske analize. Životinje se tretiraju na mukozalnoj površini pomoću test kompozicije, i u isto vreme se vrši proba parenteralnim davanjem ciljnog antigena u kompletnom Frojndovom adjuvansu. Ćelije slezine su izolovane i in vitro kultivisane u prisustvu ciljnog antigena pri koncentraciji od oko 50 µg/mL. Ciljni antigen može biti supstituisan kandidatima proteinima ili podfragmentima za mapiranje lokacije tolerogenih epitopa. Lučenje citokina u medijum može se kvantizovati standardnom imunoanalizom.
[0128] Mogućnost ćelija da suzbiju aktivnost drugih ćelija može se utvrditi upotrebom ćelija izolovanih iz životinje imunizovane ciljnim antigenom, ili kreiranjem ćelijske linije koja odgovara na ciljni antigen (Ben-Nun et al., Eur. J. Immunol.11 :195, 1981. U jednoj varijaciji ovog eksperimenta, populacija supresorske ćelije je blago ozračena (oko 1000 do 1250 rada) radi prevencije proliferacije, supresori su kokultivisani sa ćelijama odgovarača, a zatim je upotrebljena inkorporacija tritijumskog timidina (ili MTT) za kvantizaciju proliferativne aktivnosti odgovarača. U drugoj varijaciji, populacija supresorske ćelije i populacija ćelije koja odgovara su kultivisane u gornjem i donjem nivou sistema kultivisanja membranskog umetka u dvostrukoj komori (Costar, Cambridge Mass.), koji omogućava populacijama da se koinkubiraju u okviru 1 mm jedna od druge, razdvojene membranom polikarbonata (WO 93/16724).
U ovom pristupu, ozračivanje populacije supresorske ćelije je nepotrebno, pošto se proliferativna aktivnost odgovarača može izmeriti zasebno.
[0129] U načinima ostvarivanja ovog pronalaska kada je ciljni antigen već prisutan kod pojedinca, nema potrebe za izolovanjem antigena ili njegovom prekombinacijom sa komponentom mukozalnog vezivanja. Na primer, antigen može biti izražen kod pojedinca na određeni način usled patološkog stanja (poput zapaljenske bolesti creva ili celijakije) ili varenjem alergena u hrani. Testiranje se sprovodi davanjem komponente mukozalnog vezivanja u jednoj ili više doza ili formulacija i utvrđivanjem njene mogućnosti pospešivanja tolerizacije na antigen in situ.
[0130] Efektivnost kompozicija i načina davanja za lečenje konkretne bolesti takođe može biti razrađena u odgovarajućem modelu bolesti životinja. Mogućnost tretiranja za smanjenje ili odlaganje simptomatologije bolesti se prati na nivou cirkulacije biohemijskih i imunoloških oznaka bolesti, imunohistologije zaraženog tkiva i makroskopskih kliničkih karakteristika pogodnih za model koji se koristi. Neograničavajući primeri životinjskih modela koji se mogu koristiti za testiranje su uključeni u sledećem odeljku.
[0131] U ovom pronalasku se razmatra modulacija tolerancije modulisanjem TH1 odgovora, TH2 odgovora, TH17 odgovora, ili kombinacijom ovih odgovora. Modulacija TH1 odgovora obuhvata izmenu ekspresije, npr., interferona-gama. Modulacija TH2 odgovora obuhvata izmenu ekspresije, npr., bilo koje kombinacije IL-4, IL-5, IL-10 i IL-13. Obično će povećanje (smanjenje) TH2 odgovora obuhvatati povećanje (smanjenje) ekspresije najmanje jednog od IL-4, IL-5, IL-10 ili IL-13; uobičajenije će povećanje (smanjenje) TH2 odgovora obuhvatati povećanje ekspresije najmanje dva od IL-4, IL-5, IL-10 ili EL-13, najuobičajenije povećanje (smanjenje) TH2 odgovora će obuhvatati povećanje za najmanje tri od DL-4, IL-5, IL-10 ili IL-13, dok će idealno povećanje (smanjenje) TH2 odgovora obuhvatati povećanje (smanjenje) ekspresije svih IL-4, IL-5, IL-10 i IL-13. Modulacija TH 17 obuhvata izmenu ekspresije, npr., TGF-beta, IL-6, IL-21 i IL23, i efekta nivoa IL-17, IL-21 i IL-22.
[0132] Drugi pogodni postupci za procenu efektivnosti kompozicija i postupaka ovog pronalaska su shvaćeni u ovoj oblasti, kao što je navedeno, na primer, u U.S. Pat. prij.2012/0076831.
[0133] Određeni načini ostvarivanja ovog pronalaska odnose se na prajmovanje imune tolerancije kod pojedinca koja prethodno nije tolerisana terapeutskom intervencijom. Ovi načini ostvarivanja generalno uključuju više davanja kombinacije antigena i komponente mukozalnog vezivanja. Obično, najmanje tri davanja, često najmanje četiri davanja, a ponekad najmanje šest davanja se sprovodi tokom prajmovanja kako bi se dostigao dugoročan rezultat, iako subjekat može iskazivati manifestacije tolerancije u ranoj fazi lečenja. Najčešće, svaka doza se daje kao bolusno davanje, ali zadržane formulacije sposobne za mukozalno oslobađanje su takođe pogodne. Kada se sprovodi više davanja, vreme između davanja je generalno između 1 dana i 3 nedelje, a obično između 3 dana i 2 nedelje. Generalno, isti antigen i komponenta mukozalnog davanja su prisutni u istoj koncentraciji, a davanje se sprovodi na istoj mukozalnoj površini, ali varijacije bilo koje od ovih varijabli tokom lečenja mogu biti odgovarajuće.
[0134] Drugi načini ostvarivanja ovog pronalaska odnose se na pobuđivanje ili produžetak postojanosti prethodno ustanovljene imune tolerancije. Ovi načini ostvarivanja generalno uključuju jedno davanje ili kratkotrajno lečenje u vreme kada je ustanovljena tolerancija u opadanju ili pod rizikom opadanja. Pobuđivanje se generalno sprovodi tokom 1 meseca do 1 godine, a obično 2 do 6 meseci nakon prajmovanja ili prethodnog pobuđivanja. Ovaj pronalazak takođe uključuje načine ostvarivanja koji uključuju redovno održavanje tolerancije u redosledu davanja koja nastupaju na pola nedelje, nedeljno, dva puta nedeljno, ili po bilo kom drugom redovnom rasporedu.
[0135] Čestice ovog pronalaska mogu se dati u bilo kojoj dozi efektivnoj za prigušivanje zapaljenskog imunog odgovora kod subjekta kojem je to potrebno ili za lečenje bakterijske ili virusne infekcije kod subjekta kojem je to potrebno. U određenim načinima ostvarivanja, oko 10<2>do oko 10<20>čestica je obezbeđeno pojedincu. U daljem načinu ostvarivanja između oko 10<3>do oko 10<15>čestica je obezbeđeno. U još jednom načinu ostvarivanja između oko 10<6>do oko 10<12>čestica je obezbeđeno. U još jednom načinu ostvarivanja između oko 10<8>do oko 10<10>čestica je obezbeđeno. U poželjnom načina ostvarivanja poželjna doza je 0,1% čvrstih materija/ml. Stoga, za perle od 0,5 µm, poželjna doza je oko 4 x 10<9>perli, za perle od 0,05µm, poželjna doza je oko 4 x 10<12>perli, za perle od 3µm, poželjna doza je 2 x 10<7>perli. Međutim, bilo koja doza koja je efektivna u lečenju određenog stanja koje se leči je obuhvaćena ovim pronalaskom.
[0136] Ovaj opis je koristan za lečenje poremećaja povezanih sa imunitetom poput autoimune bolesti, odbijanja transplanta, deficijencija enzima i alergijskih reakcija. Supstitucija sistema sintetičkih, biokompatibilnih čestica za indukovanje imune tolerancije može pojednostaviti proizvodnju, proširiti dostupnost terapeutskih agenasa, povećati uniformnost između uzoraka, povećati broj potencijalnih tretmanskih mesta i drastično smanjiti potencijal za alergijske odgovore na nosač ćelija.
[0137] Kako se ovde koristi, pojam „imuni odgovor“ uključuje imune odgovore posredstvom T ćelije i/ili B ćelije. Primerni imuni odgovori uključuju odgovore T ćelije, npr., proizvodnju citokina i ćelijsku citotoksičnost. Pored toga, pojam imuni odgovor uključuje imune odgovore koji su indirektno pokrenuti aktivacijom T ćelije, npr., proizvodnja antitela (humoralni odgovori) i aktivacijom ćelija koje odgovaraju na citokin, npr., makrofagi. Imune ćelije uključene u imuni odgovor uključuju limfocite, poput B ćelija i T ćelija (CD4<+>, CD8<+>, Th1 i Th2 ćelije); ćelije koje predstavljaju antigen (npr., profesionalne ćelije koje predstavljaju antigen poput dendritskih ćelija, makrofaga, B limfocita, Langerhansove ćelije i neprofesionalne ćelije koje predstavljaju antigen poput keratinocita, endotelijalnih ćelija, astrocita, fibroblastova, oligodendrocita); ćelije prirodne ubice; mijeloidne ćelije, poput makrofaga, eozinofila, mastocita, bazofila i granulocita. U nekim načinima ostvarivanja, modifikovane čestice ovog pronalaska efektivno smanjuju zapaljenski prenos ćelija do mesta zapaljenja.
4
[0138] Kako se ovde koristi, pojam „anergija“, „tolerancija“ ili „tolerancija specifična za antigen“ odnosi se na nesenzitivnost T ćelija na stimulaciju posredstvom receptora T ćelije. Takva nesenzitivnost je generalno specifična za antigen i opstaje nakon prestanka izloženosti antigenskom peptidu. Na primer, anergija T ćelija je karakterisana nedostatkom proizvodnje citokina, npr., IL-2. Anergija T-ćelija nastupa kada su T ćelije izložene antigenu i primaju prvi signal (receptor T ćelije ili signal posredstvom CD-3) u odsustvu drugog signala (kostimulatorni signal). U ovim uslovima, ponovna izloženost ćelija istom antigenu (čak i ako ponovna izloženost nastupi u prisustvu kostimulatornog molekula) dovodi do neuspešne proizvodnje citokina, a kasnije i do neuspešne proliferacije. Stoga, neuspešna proizvodnja citokina sprečava proliferaciju. Anergičke T ćelije mogu, međutim, biti proliferativne ako se kultivišu sa citokinima (npr., IL-2). Na primer, anergija T ćelije se takođe može primetiti po nedostatku proizvodnje IL-2 od strane T limfocita merenjem putem ELISA ili analizom proliferacije pomoću linije indikatora ćelije. Alternativno, može se koristiti konstrukt reporterskog gena. Na primer, anergičke T ćelije ne iniciraju transkripciju DL-2 gena indukovanu heterolognim promoterom pod kontrolom pojačivača gena 5' IL-2 ili multimerom API sekvence koji se može naći u pojačivaču (Kang et al.1992 Science.257:1134).
[0139] Kako se ovde koristi, pojam „imunološka tolerancija“ odnosi se na postupke koji se sprovode u razmeri lečenih subjekata u poređenju sa nelečenim subjektima, pri čemu se javljaju: a) smanjeni nivo specifičnog imunološkog odgovora (za koji se smatra da je posredovan najmanje delimično T limfocitima efektora specifičnim za antigen, B limfocitima, antitelom ili njihovim ekvivalentima); b) odlaganje početka ili napredovanja specifičnog imunološkog odgovora; ili c) smanjeni rizik od početka ili napredovanja specifičnog imunološkog odgovora. „Specifična“ imunološka tolerancija nastupa kada je imunološka tolerancija preferencijalno pokrenuta u odnosu na određene antigene u poređenju sa drugima. „Nespecifična“ imunološka tolerancija nastupa kada je imunološka tolerancija pokrenuta nasumično u odnosu na antigene, što dovodi do zapaljenskog imunog odgovora. „Kvazi-specifična“ imunološka tolerancija nastupa kada je imunološka tolerancija pokrenuta polunasumično u odnosu na antigene, što dovodi do patogenog imunog odgovora, ali ne i u odnosu na druge, što dovodi do zaštitnog imunog odgovora.
[0140] Tolerancija na autoantigene i autoimunu bolest se ostvaruje pomoću više mehanizama koji uključuju negativnu selekciju samoreaktivnih T ćelija u timusu i mehanizama periferne tolerancije za one autoreaktivne T ćelije koje izbegavaju timinsko brisanje i nalaze se na periferiji. Primeri mehanizama koji obezbeđuju toleranciju periferne T ćelije uključuju „nepoznavanje“ samostalnih antigena, anergiju ili neodgovaranje na autoantigen, imuno odstupanje citokina i aktivacijom indukovanu ćelijsku smrt samoreaktivnih T ćelija. Pored toga, pokazalo se da su regulatorne T ćelije uključene u posredovanje periferne tolerancije. Pogledati, na primer, Walker et al. (2002) Nat. Rev. Immunol.2: 11-19; Shevach et al. (2001) Immunol. Rev.182:58-67. U nekim situacijama, periferna tolerancija na autoantigen se gubi (ili prekida) i sledi autoimuni odgovor. Na primer, u životinjskom modelu za EAE, pokazalo se da aktivacija ćelija koje predstavljaju antigen (APC-ovi) preko TLR urođenih imunih receptora prekida samotoleranciju i dovodi do indukovanja EAE (Waldner et al. (2004) J. Clin. Invest.113:990-997).
[0141] U skladu sa tim, u nekim načinima ostvarivanja, pronalazak obezbeđuje postupke za povećanje predstavljanja antigena dok se istovremeno potiskuje ili smanjuje stimulaciju TLR7/8, TLR9, i/ili TLR 7/8/9 zavisne ćelije. Kako je ovde opisano, davanje određenih modifikovanih čestica dovodi do prezentacije antigena od strane DC-ova ili APC-ova tokom supresije odgovora TLR 7/8, TLR9, i/ili TLR7/8/9 zavisne ćelije povezanog sa imunostimulatornim polinukleotidima. Takva supresija može uključivati smanjene nivoe jednog ili više citokina povezanih sa TLR.
[0142] Kao što je gore navedeno, ovaj pronalazak obezbeđuje nova jedinjenja sa biološkim karakteristikama korisnim za lečenje poremećaja posredovanih Mac-1 i LFA-1.
[0143] U skladu sa tim, u drugom aspektu ovog pronalaska, obezbeđene su farmaceutske kompozicije koje obuhvataju imune modifikovane čestice i opciono obuhvataju farmaceutski prihvatljiv nosač. U određenim načinima ostvarivanja, ove kompozicije opciono dalje obuhvataju jedan ili više dodatnih terapeutskih agenasa. Alternativno, modifikovane čestice ovog pronalaska mogu se davati pacijentu kojem je to potrebno u kombinaciji sa davanjem jednog ili više terapeutskih agenasa. Na primer, dodatni terapeutski agensi za objedinjeno davanje ili inkluziju u farmaceutskoj kompoziciji sa jedinjenjem ovog pronalaska mogu biti odobren anti-zapaljenski agens, ili bilo koji od više agenasa u postupku odobrenja u Administraciji za hranu i lekove koji na kraju dobiju odobrenje za lečenje bilo kog poremećaja karakterisanog nekontrolisanim zapaljenskim imunim odgovorom ili bakterijskom ili virusnom infekcijom. Takođe će biti shvaćeno da određene modifikovane čestice ovog pronalaska mogu postojati u slobodnom obliku za lečenje, ili gde je to prihvatljivo, kao njegov farmaceutski prihvatljiv derivat.
[0144] Farmaceutske kompozicije ovog pronalaska dodatno obuhvataju farmaceutski prihvatljiv nosač, koji, kako se ovde koristi, uključuje bilo koje i sve rastvarače, razređivače ili drugi tečni prenosnik, sredstva za disperziju ili suspenziju, površinski aktivne agense, izotonične agense, agense zgušnjavanja ili emulzifikacije, konzervanse, čvrsta vezivna sredstva, lubrikante i slično, kako je prilagođeno određenom željenom doznom obliku. Remington's Pharmaceutical Sciences, Sixteenth Edition, E. W. Martin (Mack Publishing Co., Easton, Pa., 1980) opisuje različite nosače koji se koriste u formulisanju farmaceutskih kompozicija i poznate tehnike za njihovu pripremu. Osim u meri u kojoj je bilo koji konvencionalni medijum nosača nekompatibilan sa jedinjenjima ovog pronalaska, poput proizvodnje bilo kakvog nepoželjnog biološkog efekta ili bilo kakve druge štetne interakcije sa bilo kojom(im) drugom(im) komponentom(ama) farmaceutske kompozicije, njegova upotreba se razmatra u području ovog pronalaska. Neki primeri materijala koji mogu poslužiti kao farmaceutski prihvatljivi nosači uključuju, ali nisu ograničeni na šećere poput laktoze, glukoze i saharoze; skrobove poput kukuruznog skroba i krompirovog skroba; celulozu i njene derivate poput natrijum karboksimetil celuloze, etil celuloze i celuloza acetata; tragakant u prahu; slad; želatin; talk; ekscipijense poput kakao butera i supozitornih voskova; ulja poput ulja kikirikija, ulja semena pamuka; ulje šafranike, susamovo ulje; maslinovo ulje;
4
kukuruzno ulje i sojino ulje; glikole, poput propilen glikola; estre poput etil oleata i etil laurata; agar; puferne agense poput magnezijum hidroksida i aluminijum hidroksida; alginsku kiselinu; vodu bez pirogena; izotonični fiziološki rastvor; Ringerov rastvor; etil alkohol, i fosfat puferske rastvore, kao i druge netoksične kompatibilne lubrikante poput natrijum lauril sulfata i magnezijum stearata, kao i agense bojenja, agense oslobađanja, agense oblaganja, agense zaslađivanja, dodavanja ukusa i mirisa, konzervanse i antioksidanse koji takođe mogu biti prisutni u kompoziciji, prema proceni formulatora.
[0145] Tečni dozni oblici za oralno davanje uključuju, ali nisu ograničeni na farmaceutski prihvatljive emulzije, mikroemulzije, rastvore, suspenzije, sirupe i eliksire. Pored aktivnih jedinjenja, tečni dozni oblici mogu sadržati inertne razređivače koji se često koriste u ovoj oblasti, poput, na primer, vode ili drugih rastvarača, agenasa rastvaranja i emulzifikatora poput etil alkohola, izopropil alkohola, etil karbonata, etil acetata, benzil alkohola, benzil benzoata, propilen glikola, 1,3-butilen glikola, dimetilformamida, ulja (određenije, ulja semena pamuka, ulja kikirikija, kukuruznog ulja, ulja pšeničnih klica, maslinovog ulja, ricinusovog ulja i susamovog ulja), glicerola, tetrahidrofurfuril alkohola, polietilen glikola i estara masne kiseline sorbitana i njihovih kompozicija. Pored inertnih razređivača, oralne kompozicije takođe mogu uključivati adjuvanse poput agenasa vlaženja, agenasa emulzifikacije i suspenzije, agenasa zaslađivanja, dodavanja ukusa i mirisa.
[0146] Čestice ovog pronalaska mogu se davati oralno, nazalno, intravenski, intramuskularno, okularno, transdermalno, intraperitonealno ili subkutano. U jednom načinu ostvarivanja, čestice ovog pronalaska se daju intravenski.
[0147] Efektivne količine i postupak davanja ovog pronalaska za modulaciju imunog odgovora mogu se razlikovati prema pojedincu, stanju koje treba da se leči i drugim faktorima očiglednim stručnjaku iz ove oblasti. Faktori koje treba razmotriti uključuju put davanja i broj doza koje treba davati. Takvi faktori su poznati u ovoj oblasti i na stručnjacima u ovoj oblasti je da izvrše takva utvrđivanja bez nepotrebnog eksperimentisanja. Odgovarajući dozni opseg je onaj koji obezbeđuje željenu regulaciju imunog odgovora. Dozni opsezi nosača koji se koriste, izloženi u isporučenim količinama nosača, mogu biti, na primer, bilo koji od sledećih: 0,5 do 10 mg/kg, 1 do 9 mg/kg, 2 do 8 mg/kg, 3 do 7 mg/kg, 4 do 6 mg/kg, 5 mg/kg, 1 do 10 mg/kg, 5 do 10 mg/kg. Alternativno, doza se može davati na osnovu broja čestica. Na primer, korisne doze nosača, izložene u količinama isporučenog nosača, mogu biti, na primer, oko 10<6>, 10<7>, 10<8>, 10<9>, 10<10>, ili veći broj čestica po dozi. Apsolutna količina koja se daje svakom pacijentu zavisi od farmakoloških karakteristika poput biodostupnosti, brzine eliminacije i puta davanja. Detalji o farmaceutski prihvatljivim nosačima, razređivačima i ekscipijensima i postupcima pripreme farmaceutskih kompozicija i formulacija su obezbeđeni u Remmingtons Pharmaceutical Sciences 18th Edition, 1990, Mack Publishing Co., Easton, Pa., SAD..
[0148] Efektivna količina i postupak davanja određene formulacije nosača mogu se razlikovati prema pojedinačnom pacijentu, željenom rezultatu i/ili tipu poremećaja, fazi bolesti i drugim faktorima očiglednim stručnjaku iz ove oblasti. Put(evi) davanja koji se koriste u određenoj primeni su očigledni
4
stručnjaku iz ove oblasti. Putevi davanja uključuju, ali nisu ograničeni na topikalno, dermalno, transdermalno, transmukozalno, epidermalno, parenteralno, gastrointestinalno i nazo-faringealno i pulmonarno, uključujući transbronhijalno i transalveolarno. Odgovarajući dozni opseg je onaj koji obezbeđuje dovoljnu kompoziciju koja sadrži IRP za dobijanje koncentracije tkiva od oko 1-50 µM na osnovu merenja nivoa u krvi. Apsolutna količina koja se daje svakom pacijentu zavisi od farmakoloških karakteristika poput biodostupnosti, brzine eliminacije i puta davanja.
[0149] Ovaj pronalazak obezbeđuje formulacije nosača pogodne za topikalnu primenu koje uključuju, ali nisu ograničene na fiziološki prihvatljive implante, masti, kreme, sredstva za ispiranje i gelove. Primerni putevi dermalnog davanja su oni koji su najmanje invazivni, poput transdermalne transmisije, epidermalnog davanja i subkutanog ubrizgavanja.
[0150] Transdermalno davanje se ostvaruje primenom kreme, sredstva za ispiranje, gela, itd. koje može da omogući nosaču da prodre u kožu i uđe u krvotok. Kompozicije pogodne za transdermalno davanje uključuju, ali nisu ograničene na farmaceutski prihvatljive suspenzije, ulja, kreme i masti koje se primenjuju direktno na kožu ili se inkorporiraju u zaštitni nosač poput transdermalnog uređaja (takozvani „flaster“). Primeri odgovarajućih krema, masti itd. se mogu naći, na primer, u Physician's Desk Reference. Transdermalna transmisija se takođe može ostvariti jontoforezom, na primer pomoću komercijalno dostupnih flastera koji isporučuju svoj proizvod kontinualno kroz čistu kožu tokom perioda od nekoliko dana ili više. Upotreba ovog postupka omogućava kontrolisanu transmisiju farmaceutskih kompozicija u relativno velikim koncentracijama, omogućava infuziju kombinacija lekova i omogućava istovremenu upotrebu pospešivača apsorpcije.
[0151] Parenteralni putevi davanja uključuju, ali nisu ograničeni na električno (jontoforeza) ili direktno ubrizgavanje poput direktnog ubrizgavanja u centralnu liniju vene, intravenskog, intramuskularnog, intraperitonealnog, intradermalnog ili subkutanog ubrizgavanja. Formulacije nosača pogodne za parenteralno davanje su generalno formulisane u USP vodi ili vodi za injekciju i mogu dalje obuhvatati pH pufere, punioce soli, konzervanse i druge farmaceutski prihvatljive ekscipijense. Imunoregulatorni polinukleotid za parenteralno ubrizgavanje može biti formulisan u farmaceutski prihvatljivim sterilnim izotoničkim rastvorima poput fiziološkog rastvora i fosfatom puferovanog fiziološkog rastvora za injekciju.
[0152] Gastrointestinalni putevi davanja uključuju, ali nisu ograničeni na puteve unosa hrane i rektalne puteve i mogu uključivati upotrebu, na primer, farmaceutski prihvatljivih prahova, pilula ili tečnosti za unos hrane i supozitorija za rektalno davanje.
[0153] Nazo-faringealno i pulmonarno davanje se ostvaruju inhalacijom, i uključuju puteve isporuke poput intranazalnih, transbronhijalnih i transalveolarnih puteva. Ovaj pronalazak uključuje formulacije nosača pogodne za davanje inhalacijom koje uključuju, ali nisu ograničene na tečne suspenzije za formiranje aerosoli, kao i praškaste oblike za sisteme isporuke za inhalaciju suvog praha. Uređaji
4
pogodni za davanje inhalacijom formulacija nosača uključuju, ali nisu ograničeni na atomizere, isparivače, nebulizatore i uređaje za inhalaciju suvog praha.
[0154] Injektabilni preparati, na primer, sterilne injektabilne vodene ili uljaste suspenzije mogu biti formulisane u skladu sa trenutnim stanjem tehnike pomoću odgovarajućih agenasa disperzije ili vlaženja i agenasa suspenzije. Sterilni injektabilni preparat može takođe biti sterilni injektabilni rastvor, suspenzija ili emulzija u netoksičnom parenteralno prihvatljivom razređivaču ili rastvaraču, na primer, kao rastvor u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim prenosnicima i rastvaračima koji se mogu koristiti su voda, Ringerov rastvor, U.S.P. i izotonički rastvor natrijum hlorida. Pored toga, sterilna fiksna ulja se konvencionalno koriste kao rastvarač ili medijum za suspenziju. U ovu svrhu može se koristiti bilo kakvo fiksno ulje, uključujući sintetičke mono-ili digliceride. Pored toga, masne kiseline poput oleinske kiseline se koriste u pripremi sredstava za injekciju.
[0155] Injektabilne formulacije mogu biti sterilisane, na primer, filtracijom kroz bakterijski zadržavajući filter, ili inkorporacijom sterilišućih agenasa u obliku sterilnih čvrstih kompozicija koje se mogu rastvoriti ili dispergovati u sterilnoj vodi ili drugom sterilnom injektabilnom medijumu pre upotrebe.
[0156] U cilju produžetka dejstva leka, često je poželjno usporiti apsorpciju leka iz subkutane ili intramuskularne injekcije. Ovo se može ostvariti upotrebom tečne suspenzije ili kristalnog ili amorfnog materijala slabe rastvorljivosti u vodi. Brzina apsorpcije leka zatim zavisi od brzine njegovog rastvaranja koja, sa druge strane, može zavisiti od veličine i oblika kristala. Alternativno, odložena apsorpcija parenteralno datog leka se ostvaruje rastvaranjem ili suspenzijom leka u uljanom prenosniku.
Injektabilni depo oblici su napravljeni formiranjem mikroinkapsuliranih matrica leka u biorazgradivim polimerima poput polilaktid-poliglikolida. U zavisnosti od odnosa leka i polimera i prirode određenog polimera koji je upotrebljen, brzina oslobađanja leka se može kontrolisati. Primeri drugih biorazgradivih polimera uključuju (poli(ortoestre) i poli(anhidride). Formulacije injektabilne u depou se takođe pripremaju zarobljavanjem leka u lipozomima ili mikroemulzijama koje su kompatibilne sa telesnim tkivima.
[0157] U nekim načinima ostvarivanja, sintetičke biorazgradive čestice ovog pronalaska obezbeđuju jednostavnu proizvodnju, široku dostupnost terapeutskih agenasa i više mesta lečenja. U određenim načinima ostvarivanja, površinski funkcionalizovane biorazgradive čestice poli(laktid-ko-glikolida) sa visokom gustinom površinskih grupa karboksilata, sintetizovane pomoću surfaktanta poli(etilen-altmaleinskog anhidrida), obezbeđuju nosač koji nudi brojne prednosti u odnosu na druge čestice nosača i/ili površine. Eksperimenti sprovedeni tokom razvoja načina ostvarivanja ovog pronalaska su demonstrirali konjugovanje peptida (npr., PLP139-151peptida) sa ovim česticama. Takve peptidom spojene čestice su pokazale da su efektivne za prevenciju razvoja bolesti i indukovanje imunološke tolerancije (npr., u SJL/J PLP139-151/CFA-indukovanom R-EAE mišjem modelu multiple skleroze). Peptidom spojeni nosači ovog pronalaska obezbeđuju brojne prednosti u odnosu na druge strukture indukovanja tolerancije. U nekim načinima ostvarivanja, čestice su biorazgradive, i stoga neće dugo opstati u telu.
4
Vreme kompletnog raspadanja se može kontrolisati. U nekim načinima ostvarivanja, čestice su funkcionalizovane radi olakšavanja internalizacije bez aktivacije ćelije (npr., fosfatidilserin postavljen u PLG mikrosfere). U nekim načinima ostvarivanja, čestice inkorporiraju ciljne ligande za specifičnu populaciju ćelije. U nekim načinima ostvarivanja, anti-zapaljenski citokini poput IL-10 i TGF-β su uključene na ili unutar čestica radi ograničavanja aktivacije tipa ćelije koji internalizuje čestice i radi olakšanog indukovanja tolerancije putem energije i/ili brisanja i aktivacije regulatornih T ćelija. Utvrđeno je da kompozicija čestica utiče na dužinu vremena tokom kojeg čestice opstaju u telu i tolerancija zahteva rapidnu apsorpciju čestice i eliminaciju/raspadanje. Pošto odnosi od preko 50:50 laktida:glikolida usporavaju brzinu raspadanja, čestice ovog pronalaska imaju odnos laktida:glikolida od oko 50:50 ili niže. U jednom načinu ostvarivanja čestice ovog pronalaska imaju odnos oko 50:50 D,L-laktida:glikolida.
[0158] Čvrsti dozni oblici za oralno davanje uključuju kapsule, tablete, pilule, prahove i granule. U takvim čvrstim doznim oblicima, modifikovane čestice se mešaju sa najmanje jednim inertnim, farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom ili nosačem poput natrijum citrata ili dikalcijum fosfata i/ili a) puniocima ili izduživačima poput skrobova, laktoze, saharoze, glukoze, manitola i silicijumove kiseline, b) vezivnim sredstvima poput, na primer, karboksimetilceluloze, alginata, želatina, polivinilpirolidinona, saharoze i akacije, c) humektantima poput glicerola, d) agensima raspadanja poput agar-agara, kalcijum karbonata, krompirnog ili tapioka skroba, alginske kiseline, određenih silikata i natrijum karbonata, e) agensima za usporavanje rastvaranja poput parafina, f) akceleratorima apsorpcije poput kvaternarnih amonijumovih jedinjenja, g) agensima vlaženja poput, na primer, cetil alkohola i glicerol monostearata, h) apsorbentima poput kaolina i bentonit gline, i i) lubrikantima poput talka, kalcijum stearata, magnezijum stearata, čvrstih polietilen glikola, natrijum lauril sulfata i njihovih kompozicija. U slučaju kapsula, tableta i pilula, dozni oblik može takođe obuhvatati agense puferovanja.
[0159] Čvrste kompozicije sličnog tipa mogu se takođe koristiti kao punioci u želatinskim kapsulama sa mekim i tvrdim punjenjem pomoću ekscipijenasa poput laktoze ili mlečnog šećera, kao i polietilen glikola velike molekularne mase i slično. Čvrsti dozni oblici tableta, dražeja, kapsula, pilula i granula mogu se pripremiti sa oblogama i omotačima poput enteričkih obloga i drugih obloga dobro poznatih u oblasti farmaceutskog formulisanja. Mogu opciono sadržati agense neprozirnosti i takođe mogu biti od kompozicije koju oslobađa samo aktivni sastojak(ke), ili preferencijalno, u određenom delu intestinalnog trakta, opciono, na odloženi način. Primeri kompozicija za uključivanje koje se mogu koristiti uključuju polimerne supstance i voskove. Čvrste kompozicije sličnog tipa mogu se takođe koristiti kao punioci u želatinskim kapsulama sa mekim i tvrdim punjenjem pomoću ekscipijenasa poput laktoze ili mlečnog šećera, kao i polietilen glikola velike molekularne mase i slično.
[0160] Modifikovane čestice takođe mogu biti u mikroinkapsuliranom obliku sa jednim ili više ekscipijenasa kako je gore navedeno. Čvrsti dozni oblici tableta, dražeja, kapsula, pilula i granula mogu se pripremiti sa oblogama i omotačima poput enteričkih obloga, obloga za kontrolisanje oslobađanja i
4
drugih obloga dobro poznatih u oblasti farmaceutskog formulisanja. U takvim čvrstim doznim oblicima aktivno jedinjenje može biti primešano sa najmanje jednim inertnim razređivačem poput saharoze, laktoze i skroba. Takvi dozni oblici mogu takođe obuhvatati, kao što je uobičajeno u praksi, dodatne supstance koje nisu inertni razređivači, npr., lubrikante za tabletiranje i druga sredstva za tabletiranje poput magnezijum stearata i mikrokristalne celuloze. U slučaju kapsula, tableta i pilula, dozni oblici mogu takođe obuhvatati agense puferovanja. Mogu opciono sadržati agense neprozirnosti i takođe mogu biti od kompozicije koju oslobađaju samo modifikovane čestice, ili preferencijalno, u određenom delu intestinalnog trakta, opciono, na odložen način. Primeri kompozicija za uključivanje koje se mogu koristiti uključuje polimerne supstance i voskove.
[0161] Ovaj pronalazak obuhvata farmaceutski prihvatljive topikalne formulacije inventivnih modifikovanih čestica. Pojam „farmaceutski prihvatljiva topikalna formulacija“, kako se ovde koristi, označava bilo koju formulaciju koja je farmaceutski prihvatljiva za intradermalno davanje modifikovanih mikročestica pronalaska prema primeni formulacije na epidermis. U određenim načinima ostvarivanja ovog pronalaska, topikalna formulacija obuhvata sistem nosača. Farmaceutski efektivni nosači uključuju, ali nisu ograničeni na rastvarače (npr., alkoholi, poli alkoholi, voda), kreme, losione, masti, ulja, flastere, lipozome, prahove, emulzije, mikroemulzije i puferovane rastvore (npr., hipotonički ili puferovani fiziološki rastvor) ili bilo koji drugi nosač poznat u ovoj oblasti za topikalno davanje farmaceutskih preparata. Potpunija lista nosača poznatih u ovoj oblasti je obezbeđena u referentnim tekstovima standardnim u ovoj oblasti, na primer, Remington's Pharmaceutical Sciences, 16th Edition, 1980 i 17th Edition, 1985, oba objavljena od strane Mack Publishing Company, Easton, Pa. U određenim drugim načinima ostvarivanja, topikalne formulacije ovog pronalaska mogu obuhvatati ekscipijense. Bilo koji farmaceutski prihvatljivi ekscipijens poznat u ovoj oblasti može se koristiti za pripremu inventivnih farmaceutski prihvatljivih topikalnih formulacija. Primeri ekscipijenasa koji mogu biti uključeni u topikalne formulacije ovog pronalaska uključuju, ali nisu ograničeni na konzervanse, antioksidanse, ovlaživače, emolijente, agense puferovanja, agense rastvaranja, druge agense prodiranja, zaštitna sredstva za kožu, surfaktante i propelante, i/ili dodatne terapeutske agense koji se koriste u kombinaciji sa modifikovanim česticama. Pogodni konzervansi uključuju, ali nisu ograničeni na alkohole, kvaternarne amine, organske kiseline, parabene i fenole. Pogodni antioksidansi uključuju, ali nisu ograničeni na askorbinsku kiselinu i njene estre, natrijum bisulfit, butilizovani hidroksitoluen, butilizovani hidroksianizol, tokoferole i helatne agense poput EDTA i limunske kiseline. Pogodni ovlaživači uključuju, ali nisu ograničeni na glicerin, sorbitol, polietilen glikole, ureu i propilen glikol. Pogodni agensi puferovanja za upotrebu sa ovim pronalaskom uključuju, ali nisu ograničeni na pufere limunske, hlorovodonične i mlečne kiseline. Pogodni agensi rastvaranja uključuju, ali nisu ograničeni na kvaternarne amonijumske hloride, ciklodekstrine, benzil benzoat, lecitin i polisorbate. Pogodna sredstva za zaštitu kože koja se mogu koristiti u topikalnim formulacijama ovog pronalaska uključuju, ali nisu ograničena na ulje vitamina E, alatoin, dimetikon, glicerin, petrolatum i cink oksid.
[0162] U određenim načinima ostvarivanja, farmaceutski prihvatljive topikalne formulacije ovog pronalaska obuhvataju najmanje modifikovane čestice ovog pronalaska i agens za poboljšanje prodiranja. Odabir topikalne formulacije zavisiće od više faktora, uključujući stanje koje se leči, fizičkohemijske karakteristike jedinjenja ovog pronalaska i drugih prisutnih ekscipijenasa, njihovu stabilnost u formulaciji, dostupnu opremu za proizvodnju i ograničenja troškova. Kako se ovde koristi, pojam „agens za poboljšanje prodiranja“ označava agens koji može da transportuje farmakološki aktivno jedinjenje kroz rožnati sloj i u epidermis ili dermis, poželjno, uz malu ili nikakvu sistemsku apsorpciju. Širok opseg jedinjenja je procenjen po pitanju njihove efektivnosti u povećanju brzine prodiranja lekova kroz kožu. Pogledati, na primer, Percutaneous Penetration Enhancers, Maibach H. I. and Smith H. E. (eds.), CRC Press, Inc., Boca Raton, Fla. (1995), koji ispituje upotrebu i testiranje različitih sredstava za poboljšanje prodiranja kroz kožu, i Buyuktimkin et al., Chemical Means of Transdermal Drug Permeation Enhancement in Transdermal and Topical Drug Delivery Systems, Gosh T. K., Pfister W. R., Yum S. I. (Eds.), Interpharm Press Inc., Buffalo Grove, lll. (1997). U određenim primernim načinima ostvarivanja, agensi prodiranja za upotrebu sa ovim pronalaskom uključuju, ali nisu ograničeni na trigliceride (npr., sojino ulje), kompozicije aloje (npr., aloje-vera gel), etil alkohol, izopropil alkohol, oktolifenilpolietilen glikol, oleinsku kiselinu, polietilen glikol 400, propilen glikol, N-decilmetilsulfoksid, estre masne kiseline (npr., izopropil miristat, metil laurat, glicerol monooleat i propilen glikol monooleat) i N-metilpirolidon.
[0163] U određenim načinima ostvarivanja, kompozicije mogu biti u obliku masti, pasta, krema, losiona, gelova, prahova, rastvora, sprejova, inhalanata ili flastera. U određenim primernim načinima ostvarivanja, formulacije kompozicija u skladu sa ovim pronalaskom su kreme, koje mogu dalje sadržati zasićene ili nezasićene masne kiseline poput stearinske kiseline, palmitinske kiseline, oleinske kiseline, palmitinsko-oleinske kiseline, cetil ili oleil alkohola, pri čemu je stearinska kiselina naročito poželjna. Kreme ovog pronalaska mogu takođe sadržati nejonski surfaktant, na primer, polioksi-40-stearat. U određenim načinima ostvarivanja, aktivna komponenta je primešana u sterilnim uslovima sa farmaceutski prihvatljivim nosačem i bilo kojim neophodnim konzervansima ili puferima kako se može zahtevati. Oftalmološka formulacija, kapi za uši i kapi za oči se takođe razmatraju kao deo područja ovog pronalaska. Pored toga, ovaj pronalazak razmatra upotrebu transdermalnih flastera, čija je dodatna prednost obezbeđivanje kontrolisane isporuke jedinjenja u telo. Takvi dozni oblici se prave rastvaranjem ili dispergovanjem jedinjenja u odgovarajućem medijumu. Kao što je gore navedeno, agensi za poboljšanje prodiranja takođe se mogu koristiti za poboljšanje protoka jedinjenja preko kože. Brzina se može kontrolisati obezbeđivanjem membrane za kontrolu brzine ili dispergovanjem jedinjenja u polimernoj matrici ili gelu.
[0164] Modifikovane čestice mogu se davati putem aerosoli. Ovo se ostvaruje pripremom vodenog aerosola, lipozomalnog preparata ili čvrstih čestica koje sadrže modifikovane čestice. Nevodena (npr., fluorougljenični propelant) suspenzija se može koristiti.
1
[0165] Obično, vodeni aerosol se pravi formulisanjem vodenog rastvora ili suspenzije agensa zajedno sa konvencionalnim farmaceutski prihvatljivim nosačima i stabilizatorima. Nosači i stabilizatori se razlikuju po pitanju zahteva određenog jedinjenja, ali obično uključuju nejonske surfaktante (Tweens, Pluronics®, ili polietilen glikol), neškodljive proteine poput albumina seruma, estara sorbitana, oleinske kiseline, lecitina, amino kiseline poput glicina, pufera, soli, šećera ili šećernih alkohola. Aerosoli se generalno pripremaju iz izotoničkih rastvora.
[0166] Takođe će biti shvaćeno da se modifikovane čestice i farmaceutske kompozicije ovog pronalaska mogu formulisati i koristiti u kombinovanim terapijama, odnosno, jedinjenja i farmaceutske kompozicije se mogu formulisati sa ili davati istovremeno sa, pre ili nakon jedne ili više željenih terapija ili medicinskih procedura. Određena kombinacija terapija (terapije ili procedure) za korišćenje u kombinovanom režimu uzeće u obzir kompatibilnost željenih terapija i/ili procedura i željeno terapeutsko dejstvo koje će se ostvariti. Takođe će biti shvaćeno da upotrebljene terapije mogu ostvariti željeno dejstvo za isti poremećaj (na primer, jedinjenje pronalaska može se davati istovremeno sa drugim anti-zapaljenskim agensom), ili mogu ostvariti različita dejstva (npr., kontrola bilo kakvih negativnih dejstava).
[0167] U određenim načinima ostvarivanja, farmaceutske kompozicije koje sadrže modifikovane čestice ovog pronalaska dalje obuhvataju jedan ili više dodatnih terapeutski aktivnih sastojaka (npr., antizapaljenski i/ili palijativni). U svrhu ovog pronalaska, pojam „palijativni“ odnosi se na lečenje koje je fokusirano na ublažavanje simptoma bolesti i/ili neželjenih dejstava terapeutskog režima, ali ne leči bolest. Na primer, palijativno lečenje obuhvata analgetike, lekove protiv mučnine i lekove protiv povraćanja.
[0168] Ovaj opis obezbeđuje postupke regulisanja imunog odgovora kod pojedinca, poželjno sisara, poželjnije čoveka, koji obuhvataju davanje pojedincu ovde opisane modifikovane čestice. Postupci imunoregulacije obezbeđeni ovim opisom uključuju one koji potiskuju i/ili inhibiraju urođeni imuni odgovor ili adaptivni imuni odgovor, uključujući, ali bez ograničenja na imuni odgovor koji stimulišu imunostimulatorni polipeptidi ili virusne ili bakterijske komponente.
[0169] Modifikovane čestice se daju u količini dovoljnoj za regulisanje imunog odgovora. Kako je ovde opisano, regulacija imunog odgovora može biti humoralna i/ili ćelijska, i meri se pomoću standardnih tehnika u ovoj oblasti i kako je ovde opisano.
[0170] U nekim načinima ostvarivanja, ovde opisane kompozicije se daju zajedno sa (npr., istovremeno sa, pre ili nakon) implantom (npr., uređaj) i/ili transplantom (npr., tkivo, ćelije, organ) radi posredovanja, negacije, regulisanja i/ili smanjenja imunog odgovora povezanog sa njima.
[0171] U određenim primerima opisa, pojedinac je oboleo od poremećaja povezanog sa neželjenom imunom aktivacijom, poput alergijske bolesti ili stanja, alergije i astme. Pojedinac oboleo od alergijske bolesti ili astme je pojedinac sa prepoznatljivim simptomom postojeće alergijske bolesti ili astme.
Tolerancija se može indukovati kod takvog pojedinca, na primer, pomoću čestica kompleksovanih sa
2
specifičnom hranom (npr. proteini kikirikija, itd.), ubrizganih supstanci (npr. proteini pčelinjeg otrova, itd.) ili inhaliranih supstanci (npr. proteini polena ambrozije, proteini dlaka kućnih ljubimaca, itd.) koji izazivaju alergijsku reakciju.
[0172] U određenim načinima ostvarivanja, pojedinac je oboleo od poremećaja povezanog sa neželjenom imunom aktivacijom, poput autoimune bolesti i zapaljenske bolesti. Pojedinac oboleo od autoimune bolesti ili zapaljenske bolesti je pojedinac sa prepoznatljivim simptomom postojeće autoimune bolesti ili zapaljenske bolesti. Tolerancija se može indukovati kod takvog pojedinca, na primer, pomoću čestica kompleksovanih sa relevantnim autoantigenima koji pokreću određenu autoimunu bolest.
[0173] U određenim primerima opisa, pojedinac je oboleo od poremećaja povezanog sa terapijom zamene enzima. Tolerancija može biti indukovana kod takvog pojedinca, na primer, pomoću čestica kompleksovanih sa enzimima koje pacijenti sa genetskim nedostacima ne proizvode, kako bi se sprečili da prave neutralizujuće odgovore antitela na rekombinantno proizvedene enzime koji se daju za lečenje njihovog određenog nedostatka, npr. tolerancija na ljudski faktor VIII kod pacijenata obolelih od hemofilije zbog genetskog nedostatka u mogućnosti da se napravi faktor VIII. Drugi primer može uključivati zamenu enzima za stanja poput poremećaja skladištenja mukopolisaharida, gangliozidoze, alkalne hipofosfatazije, bolesti skladištenja estra holesterola, hiperuricemije, poremećaja hormona rasta, renalne anemije ili poremećaja lizozomnog skladištenja uključujući Fabrijevu bolest, Gošeovu bolest, Harlerovu bolest, Hanterov sindrom, Maroto-Lamijevu bolest, Niman-Pikovu bolest, Tej-Saksovu bolest i Pompeovu bolest.
[0174] U određenim primerima opisa, pojedinac je oboleo od robusnog, ili inače negativnog, imunog odgovora na agens koji se daje za lečenje bolesti koja stvarno ili potencijalno ugrožava pacijentovo zdravlje ili lečenje. Pored toga, nova jedinjenja obezbeđena ovim pronalaskom mogu biti obezbeđena pojedincima koji ne pokazuju imuni odgovor na agens, ali potencijalno to mogu učiniti u budućnosti. U određenim primerima opisa, pojedinac prima terapiju zamene enzima. U određenim primerima opisa, terapeutski agensi uključuju, ali nisu ograničeni na peptide ili agense na bazi proteina, DNK vakcine, siRNK, oligomere koji menjaju mesta spajanja i nanočestice na bazi RNK. U nekim primerima opisa, terapeutski agensi uključuju, ali nisu ograničeni na advat, antihemofilični faktor, kogenat, eloktat, rekombinantni faktor VIII Fc fuzioni protein, Refacto, Novo VIIa, rekombinantni faktor VII, eptakog alfa, heliksat, monanin, koagulacioni faktor IX, vilat, ceredazu, alglucerazu, cerezim, imiglucerazu, elelso, taliglucerazu alfa, fabrazim, agalzidazu beta, aldurazim, -I-iduronidazu, miozim, kiselu glukozidazu, elaprazu, iduronat-2-sulfatazu, naglazim arilsulfatazu B, i N-acetilgalaktozamin-4-sulfatazu. U nekim primerima opisa, pojedincu se daju terapeutski agensi koji se daju za lečenje bolesti koje uključuju, ali nisu ograničene na hemofiliju, hemofiliju A, hemofiliju B, fon Vilebrandovu bolest, Gošeovu bolest, Fabrijevu bolest, Harlerovu bolest, Pompeovu bolest, Hanterovu bolest, poremećaj skladištenja mukopolisaharida, gangliozidozu, alkalnu hipofosfataziju, bolest skladištenja estra holesterola, hiperuricemiju, poremećaj hormona rasta, renalnu anemiju i Maroto-Larijeva bolest.
[0175] U određenim primerima opisa, pojedinac je oboleo od autoimunog stanja „siročadi“. Takva stanja uključuju, ali nisu ograničena na idiopatsku trombocitopenijsku purpuru, membransku nefropatiju, bulozni pemfigoid, pemfigus vulgaris i mijasteniju gravis.
[0176] U određenim primerima opisa, pojedinac je oboleo od poremećaja povezanog sa terapijom bolesti. U slučaju rekombinantnih antitela, tolerancija se indukuje, na primer, na humanizovano antitelo koje se koristi u terapeutskom kontekstu kako bi se sprečilo da pacijent pravi neutralizujuća antitela protiv terapeutskog sredstva antitela, npr. tolerancija na humanizovano antitelo koje briše imuni podskup ili anticitokinsko antitelo koje se koristi u lečenju autoimune bolesti.
[0177] Autoimune bolesti se mogu podeliti u dve šire kategorije: specifične za organe i sistemske.
Autoimune bolesti uključuju, bez ograničenja, reumatoidni artritis (RA), sistemski eritemski lupus (SLE), dijabetes melitus tip I, dijabetes melitus tip II, multiplu sklerozu (MS), imunski posredovanu neplodnost poput prerane iscrpljenosti jajnika, sklerodermu, Sjogrenovu bolest, vitiligo, alopeciju (ćelavost), poliglandularni sindrom, Grejvsovu bolest, hipotiroidizam, polimiozitis, pemfigus vulgaris, pemphigus foliaceus, zapaljensku bolest creva uključujući Kronovu bolest i ulcerativni kolitis, autoimuni hepatitis koji uključuje onaj povezani sa virusom hepatitisa B (HBV) i virusom hepatitisa C (HCV), hipopituitarizam, bolest graft protiv domaćina (GvHD), miokarditis, Adisonovu bolest, autoimune bolesti kože, uveitis, pernicioznu anemiju, celijakiju, hipoparatiroidizam neuomijelitis optika, membransku nefropatiju, bulozni pemfigoid, pemfigus vulgaris, mijasteniju gravis.
[0178] Autoimune bolesti mogu takođe uključivati, bez ograničenja, Hašimotov tiroiditis, tip I i tip II autoimunih poliglandularnih sindroma, paraneoplastički pemfigus, bulozni pemfigoid, dermatitis herpetiformis, linearnu IgA bolest, epidermolysis bullosa acquisita, erythema nodosa, pemphigoid gestationis, cikatricijalni pemfigoid, pomešanu esencijalnu krioglobulinemiju, hroničnu buloznu dečju bolest, hemolitičku anemiju, trombocitopenijsku purpuru, Gudpasterov sindrom, autoimunu neutropeniju, mijasteniju gravis, Iton-Lambertov mijastenički sindrom, sindrom ukočene osobe, akutni rašireni encefalomijelitis, Gilen-Bareov sindrom, hroničnu zapaljensku demijelinizujuću poliradikuloneuropatiju, multifokalnu motornu neuropatiju sa konduktivnim blokom, hroničnu neuropatiju sa monoklonskom gamopatijom, opsonoklonus-mioklonus sindrom, cerebelarnu degeneraciju, encefalomijelitis, retinopatiju, primarnu bilijarnu sklerozu, sklerozantni holangitis, enteropatiju senzitivnu na gluten, ankilozantni spondilitis, reaktivni artritis, polimiozitozu/dermatomiozitozu, bolest pomešanog vezivnog tkiva, Behčetov sindrom, psorijazu, poliarteritis nodozu, alergijski anguitis i granulomatozu (Čarg-Štrausova bolest), sindrom preklapanja poliangiitisa, hipersenzitivni vaskulitis, Vegenerovu granulomatozu, temporalni arteritis, Takajasuov arteritis, Kavasakijevu bolest, izolovani vaskulitis centralnog nervnog sistema, tromboanguitis obliterans, sarkoidozu, glomerulonefritis i kriopatije. Ova stanja su dobro poznata u oblasti medicine i opisana su,
4
na primer, u Harrison's Principles of Internal Medicine, 14th ed., Fauci A S et al., eds., New York:
McGraw-Hill, 1998.
[0179] Životinjski modeli za ispitivanje autoimune bolesti su poznati u ovoj oblasti. Na primer, životinjski modeli koji izgledaju najsličnije ljudskoj autoimunoj bolesti uključuju životinjske sojeve koji spontano razvijaju visoku incidencu određene bolesti. Primeri takvih modela uključuju, ali nisu ograničeni na negojaznog miša sa dijabetesom (NOD), koji razvija bolest sličnu dijabetesu tip 1, i životinje sklone bolesti slične lupusu, poput novozelandskog hibrida, MRL-Fas<lpr>i BXSB miševa. Životinjski modeli kod kojih je indukovana autoimuna bolest uključuju, ali nisu ograničeni na eksperimentalni autoimuni encefalomijelitis (EAE), koji je model za multiplu sklerozu, kolagenom indukovani artritis (CIA), koji je model za reumatoidni artritis, Dezmoglein 3 transgenog miša T ćelije, koji se može koristiti kao eksperimentalni model pemfigus vulgarisa i eksperimentalni autoimuni uveitis (EAU), koji je model za uveitis. Životinjski modeli za autoimunu bolest su takođe kreirani genetskom manipulacijom i uključuju, na primer, IL-2/IL-10 nokaut miševe za zapaljensku bolest creva, Fas ili Fas ligand nokaut za SLE, i IL-I nokaut antagonist receptora za reumatoidni artritis.
[0180] U određenim primerima opisa, pojedinac je oboleo od bakterijske ili virusne infekcije. Pojedinac oboleo od bakterijske ili virusne infekcije je pojedinac sa prepoznatljivim simptomom postojeće bakterijske ili virusne infekcije.
[0181] Neograničavajuća lista virusnih infekcija koje se mogu lečiti modifikovanim česticama trenutnog opisa uključuje virusne infekcije herpesa, virusne infekcije hepatitisa, virusne infekcije zapadnog Nila, flavivirusne infekcije, virusne infekcije gripa, rinovirusne infekcije, papilomavirusne infekcije, paromiksovirusne infekcije, virusne infekcije parainfluence i retrovirusne infekcije. Poželjni virusi su oni virusi koji inficiraju centralni nervni sistem subjekta. Najpoželjniji virusi su oni koji dovode do hemoragijske groznice, encefalitisa ili meningitisa.
[0182] Neograničavajuća lista bakterijskih infekcija koje se mogu lečiti modifikovanim česticama trenutnog opisa uključuje infekcije stafilokoka, infekcije streptokoka, mikobakterijske infekcije, infekcije bacila, infekcije salmonele, Vibrio infekcije, infekcije spirohete i infekcije najserije. Poželjne su bakterije koje inficiraju centralni nervni sistem subjekta. Najpoželjnije su bakterije koje dovode do encefalitisa ili meningitisa.
[0183] U nekim načinima ostvarivanja, pronalazak se odnosi na upotrebe kompozicija ovog pronalaska pre početka bolesti. U drugim načinima ostvarivanja, pronalazak se odnosi na upotrebe kompozicija ovog pronalaska za inhibiranje trenutne bolesti. U nekim načinima ostvarivanja, pronalazak se odnosi na ublažavanje bolesti kod subjekta. Pod ublažavanjem bolesti kod subjekta podrazumeva se lečenje, prevencija ili suzbijanje bolesti kod subjekta.
[0184] U nekim načinima ostvarivanja, ovaj pronalazak se odnosi na sprečavanje recidiva bolesti. Na primer, neželjeni imuni odgovor može nastupiti u jednom području peptida (poput antigenske determinante). Recidiv bolesti povezane sa neželjenim imunim odgovorom može nastupiti napadom imunog odgovora u različitom području peptida. Pošto su imune modifikovane čestice ovog pronalaska oslobođene od spojenih peptida ili antigenskih polovina, čestice će biti efektivne u borbi protiv više epitopa. Odgovori T-ćelije kod nekih poremećaja imunog odgovora, uključujući MS i druge ThI /17-posredovane autoimune bolesti, mogu biti dinamički i evoluirati tokom recidiva i/ili hroničnoprogresivne bolesti. Dinamička priroda repertoara T- ćelije poseduje implikacije za lečenje određenih bolesti, pošto se cilj može promeniti kako bolest napreduje. Prethodno, ranije poznavanje obrasca odgovora je bilo neophodno za predviđanje napredovanja bolesti. Ovaj pronalazak obezbeđuje kompozicije koje mogu sprečiti dejstvo dinamičke promenljive bolesti, u funkciji „širenja epitopa“. Poznati model za recidiv je imuna reakcija na proteolipidni protein (PLP) kao model za multiplu sklerozu (MS). Početni imuni odgovor može nastupiti odgovorom na PLP139-15,. Kasniji početak bolesti može nastupiti recidivom imunog odgovora na PLP[pi]s-iβi.
[0185] Drugi primeri opisa odnose se na transplantaciju. Ovo se odnosi na prenos uzorka tkiva ili grafta od pojedinačnog donora do pojedinačnog primaoca, i često se sprovodi na ljudskim primaocima kojima je potrebno tkivo u cilju povraćaja fiziološke funkcije koju obezbeđuje tkivo. Tkiva koja se transplantuju uključuju (ali nisu ograničena na) cele organe poput bubrega, jetre, srca, pluća; komponente organa poput graftova kože i rožnjače oka; i suspenzivne ćelije poput ćelija koštane srži i kultura ćelija odabranih i proširenih iz koštane srži ili krvi koja protiče, i transfuzije cele krvi.
[0186] Ozbiljna potencijalna komplikacija bilo koje transplantacije proističe iz antigenskih razlika između domaćina primaoca i graftovanog tkiva. U zavisnosti od prirode i stepena razlike, može biti prisutan rizik od imunološkog napada na graft od strane domaćina, ili na domaćina od strane grafta, ili oba. Stepen ovog rizika se utvrđuje praćenjem obrasca odgovora u populaciji slično lečenih subjekata sa sličnim fenotipom, i korelacijom različitih mogućih faktora doprinosa u skladu sa dobro prihvaćenim kliničkim postupcima. Imunološki napad može biti rezultat prethodno postojećeg imunološkog odgovora (poput prethodno formiranog antitela), ili onog koji je pokrenut oko vremena transplantacije (poput generisanja Th ćelija). Antitelo, Th ćelije ili Tc ćelije mogu biti uključene u bilo koju kombinaciju jedni sa drugima i sa različitim molekulima i ćelijama efektora. Međutim, antigeni koji su uključeni u imuni odgovor generalno nisu poznati, i stoga postavljaju teškoće u projektovanju terapija specifičnih za antigen ili u indukovanju tolerancije specifične za antigen.
[0187] Određeni primeri opisa odnose se na smanjenje rizika bolesti domaćina protiv grafta, što dovodi do odbijanja grafta tkiva od strane primaoca. Lečenje se može sprovesti radi prevencije ili smanjenja dejstva odgovora hiperakutnog, akutnog ili hroničnog odbijanja. Lečenje se poželjno započinje dovoljno pre transplantacije kako bi tolerancija bila na snazi kada se graft postavi; ali ako to nije moguće, lečenje se može započeti istovremeno sa ili nakon transplantacije. Bez obzira na vreme započinjanja, lečenje će generalno biti nastavljeno u redovnim intervalima tokom najmanje prvog meseca nakon transplantacije. Prateće doze ne moraju biti neophodne ako nastupi dovoljna akomodacija grafta, ali mogu se obnoviti ako postoji bilo kakav dokaz odbijanja ili zapaljenja grafta. Naravno, postupci tolerizacije ovog opisa mogu se kombinovati sa drugim oblicima imunosupresije radi dostizanja još nižeg nivoa rizika.
[0188] Određeni primeri opisa odnose se na smanjenje ili na drugi način ublažavanje zapaljenskog odgovora indukovanog kao odgovor na operaciju. U jednom primeru opisa, imune modifikovane čestice se daju pre operacije. U daljem primeru opisa, imune modifikovane čestice se daju istovremeno sa ili tokom operacije. U još jednom primeru opisa, imune modifikovane čestice se daju nakon operacije.
[0189] Čestice ovog opisa mogu se takođe koristiti za lečenje apscesa ili empijema radi smanjenja zapaljenskog odgovora proizvedenog u subjektu nakon izloženosti infektivnim agensima poput bakterija ili parazita. U jednom primeru opisa, imune modifikovane čestice se daju zajedno sa antibakterijskim i/ili antiparazitskim lečenjima poznatim u ovoj oblasti.
[0190] Čestice ovog opisa mogu se takođe koristiti za smanjenje ili na drugi način ublažavanje zapaljenskog odgovora indukovanog kao odgovor na fizičku traumu ili povredu koja uključuje, ali nije ograničena na sportsku povredu, ranu, povredu kičmene moždine, povredu mozga i/ili povredu mekog tkiva. U jednom primeru opisa, imune modifikovane čestice se daju nakon što subjekt doživi traumu ili povredu.
[0191] Čestice ovog opisa mogu se takođe koristiti za smanjenje zapaljenskog odgovora povezanog sa razvojem i/ili rastom ćelija kancera. Kanceri koji se mogu lečiti uključuju, ali nisu ograničeni na kancer centralnog nervnog sistema, karcinom bazalne ćelije, kancerogene moždane tumore, Burkitov limfom, limfom, kancer grlića materice, kancer jajnika, kancer testisa, kancer jetre, kancere pluća ne-malih i malih ćelija, melanom, kancer bešike, kancer dojke, kancere debelog creva i rektuma, kancer endometrijuma, kancer bubrega (bubrežnih ćelija), leukemiju, ne-Hodžkinov limfom, kancer pankreasa, kancer prostate, melanom i kancer tiroidne žlezde. U jednom primeru opisa, subkutano ubrizgavanje čestica ovog opisa sprečava akumulaciju inhibitornih neutrofila, čime se smanjuje zapaljenje kod pacijenta obolelog od kancera.
[0192] Čestice ovog opisa su takođe korisne za regeneraciju oštećenog tkiva. U jednom primeru opisa, davanje čestica pacijentu povećava regeneraciju oštećenih epitelnih ćelija u digestivnom traktu. U daljem primeru opisa, pacijent je oboleo od kolitisa, Kronove bolesti ili zapaljenske bolesti creva. U drugim primerima ovog opisa, davanje čestica ovog opisa pacijentu povećava remijelinaciju neurona. U daljim primerima ovog opisa, pacijent je oboleo od multiple skleroze.
[0193] U nekim načinima ostvarivanja, kompozicije ovog pronalaska (npr., PLG nosač spojen sa antigenskim molekulom) se koriste sa jednom ili više platformi, matrica i/ili sistema isporuke (Pogledati, npr., U.S. Pat. prij.2009/0238879; U.S. Pat. br.7,846,466; U.S. Pat. br.7,427,602; U.S. Pat. br.7,029,697; U.S. Pat. br.6,890,556; U.S. Pat. br.6,797,738; U.S. Pat. br.6,281,256. U nekim načinima ostvarivanja, čestice (npr., antigenom spojene PLG čestice) su povezane sa, adsorbovane na, uključene u, konjugovane sa, itd. platformom, matricom, i/ili sistemom isporuke (npr., za isporuku hemijskog/biološkog materijala, ćelija, tkiva i/ili organa subjektu). U nekim načinima ostvarivanja, platforma, matrica, i/ili sistem isporuke (npr., za isporuku hemijskog/biološkog materijala, ćelija, tkiva i/ili organa subjektu) obuhvata i/ili je napravljena od ovde opisanih materijala (npr., PLG konjugovan sa jednim ili više antigenskih peptida).
[0194] U nekim načinima ostvarivanja, mikroporozne platforme (npr., za transplantaciju biološkog materijala (npr., ćelija, tkiva, itd.) u subjekta) su obezbeđene. U nekim načinima ostvarivanja, obezbeđene su mikroporozne platforme sa agensima (npr., proteini ekstraćelijske matrice, eksendin-4) i biološkim materijalom (npr., ćelije pankreatskog ostrvceta) na sebi. U nekim načinima ostvarivanja, platforme se koriste u lečenju bolesti (npr., dijabetes tip 1) i povezanim postupcima (npr., dijagnostički postupci, istraživački postupci, skrining lekova). U nekim načinima ostvarivanja, obezbeđene su platforme sa ovde opisanim antigenom konjugovanim nosačima na i/ili unutar platforme. U nekim načinima ostvarivanja, platforme su proizvedene od antigenom konjugovanog materijala (npr., antigenom konjugovani PLG).
[0195] U nekim načinima ostvarivanja, platforma i/ili sistem isporuke obuhvata jedan ili više slojeva i/ili ima jedan ili više hemijskih i/ili bioloških entiteta/agenasa (npr., proteina, peptidom konjugovanih čestica, malih molekula, ćelija, tkiva, itd.), pogledati, npr., U.S. Pat. prij.2009/0238879. U nekim načinima ostvarivanja, antigenom spojene čestice se daju zajedno sa sistemom za isporuku platforme kako bi se izazvalo indukovanje imunološke tolerancije na platformu i povezane materijale. U nekim načinima ostvarivanja, mikroporozna platforma se daje subjektu sa ovde opisanim česticama na ili unutar platforme. U nekim načinima ostvarivanja, antigenom spojene čestice su spojene sa sistemom isporuke platforme. U nekim načinima ostvarivanja, sistem isporuke platforme obuhvata antigenom spojene čestice.
[0196] Iako su opisani specifični načini ostvarivanja, treba shvatiti da ovaj pronalazak prema patentnim zahtevima ne treba da bude nepotrebno ograničen na takve specifične načine ostvarivanja. Na primer, američke patentne prijave 2012/0076831, 2002/0045672, 2005/0090008, 2006/0002978 i 2009/0238879 i U.S. Pat. br.7,846,466; 7,427,602; 7,029,697; 6,890,556;.6,797,738; i 6,281,256 obezbeđuju detalje, modifikacije i varijacije koje se koriste u različitim ovde opisanim načinima ostvarivanja. Ovaj pronalazak je definisan područjem patentnih zahteva.
PRIMERI
[0197] Sledeći primeri su obezbeđeni za dalju ilustraciju prednosti i karakteristika ovog opisa i pronalaska, ali nisu predviđeni da ograničavaju područje ovog opisa. Primeri koji se ne odnose na čestice gliadina su obezbeđene poređenja radi.
Materijali i postupci
Generisanje himeričkih miševa
[0198] Šest do osam nedelja stari B6.SJL-Ptprc<a>Pep3<b>/BoyJ (CD45.1) miševi su ozračeni jednom dozom od 950 rada. Nakon dvanaest sati, miševi su rekonstituisani sa 10<7>ćelija koštane srži od C57BL/6-7.2fms-EGFP donora. Miševima su davani sulfametoksazol (Sigma Aldrich) i trimetoprim (Sigma Aldrich) u vodi za piće tokom 10 dana nakon ozračivanja. Miševi su zaraženi sa WNV šest nedelja nakon ozračivanja, kako je gore opisano. Himerizam je proveren pomoću protočne citometrije i bez izuzetka je utvrđeno da je 96-99% donorskog porekla kako je prethodno demonstrirano (Getts et al., J Neurochem.103: 1019, 2007).
Imunohistologija
[0199] Miševi su anestezirani i preko njih je preliveno 50mL sterilnog PBS. Sa izuzetkom srca, koje je obrađeno u parafinskim blokovima (Getts et al., J. Neurochem 103:10919-1030, 2007), svi organi su izolovani i trenutno zamrznuti u jedinjenju optimalne temperature rezanja (OCT; Tissue-Tek, Tokio, Japan). Delovi tkiva od osam mikrona su izrezani na kriostatnom mikrotomu, osušeni na vazduhu tokom noći i zatim skladišteni na -80°C dok je to bilo potrebno. Zamrznuti delovi su odmrznuti i histologija (standardno bojenje hematoksilinom i eozinom) ili imunohistohemija su sprovedeni (Getts et al., J. Exp Med 205:2319-2337, 2008). Antitela protiv MARCO, SIGN-R1 i SIGLEC-1 (R&D Systems, MN, SAD), CD68 (Abcam, MA, SAD) i Ki67 (Abeam) su upotrebljena kako je navedeno. Slike su prikupljene na Olympus BX-51 mikroskopu pomoću DP-70 kamere i DP upravljačkog 2.2.1 softvera (Olympus, Tokio, Japan).
Mikroskop i prikupljanje slika
[0200] Slike su prikupljene na Olympus BX-51 mikroskopu (Olympus, Japan) pomoću DP-70 kamere i DP upravljačkog 2.2.1 softvera (Olympus).
Izolacija leukocita iz mozga i jetre
[0201] Kako je prethodno opisano (Getts et al, J Exp Med.29: 2319, 2007) leukociti su dobijeni iz mozgova miševa preko kojih je preliven PBS digestijom mozgova tokom 60 minuta na 37°C u PBS sa dezoksi-ribonukleazom (0,005 g/ml; Sigma Aldrich) i kolagenazom IV (0,05 g/ml; Sigma Aldrich). Digestija je zaustavljena sa 10% FCS, a homogenat je sproveden kroz 70µm najlonske cediljke ćelije (Becton Dickinson, NJ, SAD). Pelet, dobijen nakon 10 minuta centrifugiranja na 340xg, je resuspendovan u 30% Percoll (Amersham, Norveška) i složen preko 80% Percoll. Leukociti su prikupljeni sa 30%/80% granice površina nakon centrifugiranja na 1140xg tokom 25 minuta na sobnoj temperaturi. Isti protokol se takođe koristi za izvođenje leukocita iz jetre, pri čemu je tkivo izmereno pre obrade.
Izolacija leukocita iz slezine, krvi i koštane srži
[0202] Za analizu protočnom citometrijom, desna butna kost je izvađena, a ćelije koštane srži su isprane pomoću špriceva napunjenih PBS. Za izolaciju prekursora koštane srži, upotrebljene su butne kosti i cevanice od najmanje 4 miša. Ćelijska suspenzija dobijena nakon ispiranja je filtrirana kroz 70µm cediljke ćelije i centrifugirana tokom 5 minuta na 340g. Crvena krvna zrnca u rezultujućem peletu su rastvorena u puferu za rastvaranje crvenog zrnca na bazi NH4Cl (BD Pharm Lyse™; BD Pharmingen), pre centrifugiranja tokom 5 minuta na 340xg. U slučaju periferne krvi, krv je prikupljena punkcijom srca i odmah je preneta u citratni pufer (mMol, Sigma Alrich). Rezultujuća suspenzija je složena preko 70% Percoll i centrifugirana na 1140xg tokom 20 minuta na sobnoj temperaturi uz prekid. Granica površine je prikupljena, a ćelije su oprane jednom u PBS, centrifugirane na 340xg. Za izolaciju slezinskih leukocita, slezine su sprovedene kroz 7070µm cediljku ćelije i centrifugirane tokom 5 minuta na 340g. Crvena krvna zrnca u rezultujućem peletu su rastvorene u puferu za rastvaranje crvenih zrnaca na bazi NH4Cl (BD Pharm Lyse™; BD Pharmingen), pre centrifugiranja tokom 5 minuta na 340xg.
Protočna citometrija
[0203] Ćelije prikupljene (kako je gore opisano) iz mozga, jetre, krvi i koštane srži su isprane u PBS i blokirane pomoću anti-CD16/CD32 antitela (Biolegend). Vijabilne ćelije su izbrojane pomoću tripansko plavog isključenja, koje je rutinski pokazalo >95% vijabilnosti ćelija.
[0204] Ekspresija površinskog molekula ćelije je izmerena, a sortiranja ćelija su sprovedena na FACS ARIA (Becton Dickinson), opremljenim Argon jonom i HeNe laserom. Vijabilne populacije se otvaraju i zatvaraju prednjim i bočnim rasejavanjem, a identifikovane fluorescentne populacije se utvrđuju naknadnim prednjim otvaranjem i zatvaranjem. Sortiranje je sprovedeno pomoću specifičnih fluorescentnih i parametara rasejavanja kojima se identifikuje populacija od interesa. Strogosti sortiranja su podešena na čistoću kako bi se dostiglo >98% čistoće za populacije koštane srži.
[0205] Prikupljene FACS datoteke su analizirane upotrebom programa protočne citometrije, Flow Jo (FlowJo, Ashland, OR, SAD). Kvantifikacija populacija ćelije od interesa je izračunata na osnovu procenata protočne citometrije pri analizi i apsolutnih brojeva ćelije iz svakog organa.
Adoptivni prenos
[0206] Sprovedeni su eksperimenti tokom razvoja načina ostvarivanja ovog pronalaska radi istraživanja drugog modela aktivne bolesti nazvanog adoptivni prenos. Umesto imunizacije životinja peptidom, limfociti iz slezine miševa obolelih od aktivne bolesti su preneti primaocu, koji će kasnije razviti bolest. Sprovedeni su eksperimenti tokom razvoja načina ostvarivanja ovog pronalaska radi karakterizacije mogućnosti PLG nanočestica da deaktiviraju adoptivno prenete aktivirane efektorske ćelije. Miševi tretirani česticama ili splenocitima spojenim sa kontrolnim peptidom doživeli su povećanje kliničkog skora počev od dana 4. Miševi tretirani PLG-PLP139-151česticama dana 2 imali su srednji klinički skor 0 u svim osim dvema vremenskim tačkama do dana 40, a srednji klinički skor za druge vremenske tačke je bio 0,25.
Multipleks ELISA
[0207] Multipleksne ELISA analize na pločicama su sprovedene u skladu sa uputstvima proizvođača (Quansys Biosciences, Logan, Juta, SAD). Ukratko, tkivo mozga, slezine i jetre je homogenizovano u PBS, očišćeno pomoću 1000xg centrifugiranja i skladišteno na -20°C dok analiza nije sprovedena. Uzorci seruma su takođe upotrebljeni. Odmrznuti uzorci i standardi su razblaženi u obezbeđenom puferu, a 30µl svakog je postavljeno u svaki bazenčić koji sadrži 16 mesta, od kojih svako sadrži uhvaćeno antitelo za određeni rastvorljivi protein. Pločice su zatim inkubirane tokom 1 sata na orbitalnom vibracionom situ na 120 obrtaja u minutu. Pločice su isprane 3 puta, a 30µl detekcionog antitela je dodato u svaki bazenčić i inkubirano tokom još jednog sata. Nakon ispiranja 3 puta, strepavidin-HRP je dodat i inkubiran tokom još 15 minuta. Pločice su zatim isprane 6 puta i dodata je mešavina supstrata. Pločice su odmah očitane na CCD snimaču (Kodak, Rochester NY, SAD). Slike pločica su analizirane pomoću Quansys Q-view softvera (Quansys Biosciences).
Indukovanje i procena eksperimentalnog autoimunog encefalitisa (EAE)
[0208] Miševima je subkutano ubrizgana emulzija koja sadrži 0,1mg MOG peptida (MEVGWYRSPFSRVVHLYRNGK (SEQ ID NO:1); Auspep, Parkvil, Viktorija, Australija; >95% HPLC prečišćeno) i kompletni Frojndov adjuvans koji sadrži 2mg/mL Mycobacterium tuberculosis (Sigma Aldrich). Dva dana kasnije, miševima je dato 500µl Pertussis toksina (Sigma Aldrich) i.p. Kod miševa je praćeno napredovanje bolesti, i gradirano je na sledećoj skali: 1, spušten rep i/ili slabost 1 zadnjeg uda; 2, slabost više od jednog uda, smetnje u hodanju; 3, paraliza 1 uda; 4, paraliza više od jednog uda, inkontinencija; 5, na samrti.
Statistika
1
[0209] Napravljeni su grafikoni i kompjuterizovana statistička analiza je sprovedena u GraphPad Prism, i InStat, respektivno (oba programa iz GraphPad softvera, San Dijego, CA, SAD). U zavisnosti od podataka, neupareni dvosmerni Studentov t-test, ili jednostruki ANOVA sa Tukey-Kramer post testom su sprovedeni, pri čemu se P < 0,05 smatra značajnim.
[0210] Za analizu korelacije između parametara poput gubitka težine, infiltracije i virusnog titra, upotrebljena je nelinearna regresija (ekstrapolacija krive), pri čemu je drugi red polinoman (Y=A B<∗>X C<∗>X^2).
Primer 1
Priprema imunih modifikovanih čestica (IMP-ovi) sa negativnim nabojem
[0211] U rastvor Poli(etilen-maleinskog anhidrida) (PEMA) u D2O (4 mL, 1 mas.%) kapljičasto je dodat rastvor poli(laktid-ko-glikolne kiseline) (PLG) u dihlorometanu (DCM) (2 mL, 20 mas.%). Kompoziciji je omogućeno da se sonikuje na ledu na 16 vati tokom 30 sekundi pomoću VC 30 ultrazvučnog procesora. Rezultujuća homogenizovana sirovina je zatim sipana u rastvor D2O (200 mL koji sadrži 0,5 mas.% PEMA). Homogenizovani talog je ostavljen da se promeša tokom noći brzinom od 3,5 pomoću Bellco Glass, Inc., Bellstir Multi-stir 9 magnetne mešalice (10 W za 10 s, 16 W za 10 s, 16 W za 30 s).
Rezultati
[0212] Nakon tri sata mešanja, analize veličine čestice su sprovedene pomoću dinamičkog rasejavanja svetlosti u polistirenskim kivetama za jednokratnu upotrebu
a. 10 W, 10 s - Z-prosečno = 499,9 nm - PdI = 0,23, Vrh = 634,5 nm
b. 16 W, 10 s - Z-prosečno = 528,9 nm - PdI = 0,227, Vrh = 657,5 nm
c. 16 W, 30 s - Z-prosečno = 471,6 nm - PdI = 0,228, Vrh = 580,5 nm
d. 16 W, 60 s - Z-prosečno = 491,1 nm - PdI = 0,275, Vrh = 600,8 nm
[0213] Nakon završetka reakcije, rezultujuća sirova suspenzija je zatim prečišćena.
Prečišćavanje
[0214] Sveži D2O i 10x pufera natrijum bikarbonata je ohlađeno tokom noći na 4°C. Pomoću 40 µm cediljke ćelije, 36 mL suspenzije čestice je filtrirano iz svake serije u odgovarajuće obeleženu 50 mL centrifugalnu cev koja sadrži 4 mL ohlađenog 10x pufera natrijum bikarbonata. Svaka laboratorijska čaša
2
je proizvela otprilike 6 takvih cevi. Sve cevi su centrifugirane tokom otprilike 15 minuta na 7000g na 4°C i supernatant je usisan. Priprema suspenzije je ponovljena pomoću gore navedenog postupka i što veći deo peleta čestice je suspendovan u 1 mL ohlađenog D2O.
[0215] Resuspendovane čestice su prenete u svežu cev sa 4 mL ohlađenog 10x pufera natrijum bikarbonata. (Faza 1)
[0216] Resuspenzija čestice je ponavljana dok svi peleti čestice nisu uspešno resuspendovani. (Faza 2)
[0217] Šest centrifugalnih cevi je zatim kombinovano u jednu centrifugalnu cev (cev od 50 mL), a cev je napunjena preostalom količinom od 40 mL ohlađenog D2O (Ispiranje 1).
[0218] Cev je centrifugirana tokom 20 minuta na 7000g na 4°C i supernatant je usisan.
[0219] Faza 1 i 2 i Ispiranje 1 rezultujuće čestice su redovno ponavljani najmanje još dva puta. Na kraju, rezultujući peleti čestice su zatim podvrgnuti trenutnom zamrzavanju u tečnom azotu i liofilizovanjem osušeni u kolektoru kako bi se dobili IMP-ovi sa negativnim nabojem.
[0220] Fig.1 prikazuje karakterizaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) analizom dinamičkog rasejavanja svetlosti. Površinski funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) su analizirane na Malvern Zetasizer Nano ZS (Malvern Instruments, Westborough, MA) brzinom brojanja od 2,5 x 10<5>brojeva u sekundi u vodi sa 18,2 MΩ. Populacija površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) imala je Z-prosečan prečnik od 567 nm, vrhunac prečnika od 670 nm i indeks polidisperzije od 0,209.
[0221] Tabela 4 prikazuje merenja za površinski funkcionalizovane PLG-PEMA čestice. Podaci u tabeli su reprezentativni, pošto se svaka serija pomalo razlikuje. Brojevi u tabeli su zasnovani na kombinovanju više serija čestica. Merenja za čestice dvostruke emulzije su slična onima u Tabeli 2.
Tabela 4 -Merenja za površinski funkcionalizovane PLG-PEMA čestice Čestica Z-prosečna veličina po intenzitetu (nm) ζ-potencijal (mV) PLG (Phosphorex) 624,3 -32,7 ± 4,71
PLG-PEMA 429,9 -67,4 ± 10,9
Primer 2
Davanje antigenom spojenih PLGA perli sprečava recidiv eksperimentalnog autoimunog encefalitisa
[0222] PLG nanočestice su ispitivane pomoću epitopa imunodominantnog proteolipidnog proteina PLP139-151(PLG-PLP139-151) radi indukovanja tolerancije za prevenciju recidiva eksperimentalnog autoimunog encefalitisa (R-EAE). R-EAE miševi su generisani kako je gore opisano.
[0223] Peptidi koji su davani životinjama su spojeni sa česticama srednjeg prečnika od 500 nm. Miševi su tretirani ili sa PLP139-151-PLGA (N=5), OVA323-339-PLGA (N=5) ili nekonjugovanim PLGA (N=5) dana -7 u odnosu na vreme imunizacije (dan 0). Vrh bolesti se obično primećivao oko dana 12 do 14, a kod miševa su ocenjeni na kliničku bolest. Čestice bez peptida, ili modifikovane sa kontrolnim peptidom OVA323-339nisu sprečile indukovanje bolesti. Međutim, PLGA čestice modifikovane sa PLP139-151su proizvele klinički skor 0 (bez bolesti) za sve osim niskih kliničkih skorova ispod 1 koji su iskazani između dana 20 i 30 (Fig. 2). Prethodne studije sa nemodifikovanim PLG ili upotrebom polistirenskih čestica nisu proizvele ovo efektivno smanjenje bolesti, pri čemu polistirenom vezane čestice obično izazivaju anafilaksu.
[0224] Dalje, specifična inaktivacija ćelija specifičnih za mijelin CD4<+>T je demonstrirana nedostatkom odgovora hipersenzitivnosti odloženog tipa (DTH) na oba epitopa PLP139-151imunizacije. Sveukupno, profilaktičko lečenje sa PLG-PLP139-151dana-7 je konkretno sprečilo razvoj EAE, i predstavlja poboljšanje mogućnosti čestica da spreče bolest. Skorovi proizvedeni pomoću čestica su jednako dobri, a možda i bolji od skorova proizvedenih pomoću antigenom spojenih splenocita.
[0225] Tip date čestice takođe ima dejstvo na razvoj EAE u mišjem modelu. Miševi su tretirani sa OVA323-
339-PLS (N=5), OVA323-339-PLGAPHOSPOREX(N=5), OVA323-339-PLGAPEMA(N=5), PLP139-151-PLA (N=5), PLP139-151-PLGAPHOSPOREX(N=5) ili PLP139-151-PLGPEMA(N=5) dana -7 u odnosu na vreme imunizacije (dan 0). Vrhunac bolesti se obično primećivao oko dana 12 do 14, a miševima su ocenjeni na kliničku bolest. Čestice bilo koje kompozicije koje su modifikovane kontrolnim peptidom OVA323-339nisu sprečile indukovanje bolesti. Međutim, PLP139-151spojene PLG perle su bile efektivnije u negativnoj regulaciji indukovanja R-EAE od PLP139-151spojenog komercijalnog (Phosphorex) pLG ili polistirena (Fig.3A i 3B).
Primer 3
Intravenska infuzija antigenom spojenih PLG čestica ne indukuje anafilaktički indukovan pad temperature kod OVA/Alum predsenzitizovanih životinja
[0226] Zbog prisustva aktivne bolesti, anafilaksa sa antigenima je razlog za brigu, što može dovesti do neposredne smrtnosti, i opisana je sa polistirenom vezanim česticama. Anafilaksa je povezana sa značajnim padom telesne temperature. Radi testiranja da li intravensko davanje OVA-PLG indukuje anafilaktički indukovani pad temperature kod predsenzitizovanih životinja, miševi su imunizovani dana 0 pomoću 10µg OVA/Alum putem intraperitonealnog ubrizgavanja. Dana 14, miševi su ponovo imunizovani pomoću 10µg OVA/Alum putem intraperitonealnog davanja, a zatim tolerizovani pomoću OVA-PLG datog intravenski dana 21. Dana 28, miševi su tolerizovani pomoću OVA-PLG čestica ili OVA pomoću intravenskog davanja.
4
[0227] Kao što je prikazano na Fig.4 miševi tretirani sa rastvorljivim OVA dana 28 iskazali su opadanje temperature u poređenju sa životinjama tretiranim sa OVA-PLG česticom. Nikakav pad telesne temperature nije primećen u roku od 1 sata od isporuke čestica.
[0228] Fig.5 prikazuje da davanje PLP-PLG tokom remisije ne dovodi do bilo kakve smrtnosti povezane sa anafilaksom. EAE je indukovana kod šest do osam nedelja starih ženki SJL/J miševa subkutanim ubrizgavanjem PLP139-151u CFA, a razvoj kliničke bolesti je praćen i zabeležen (Fig.5B). Dana 21 od indukovanja bolesti, miševima su date iv injekcije rastvorljivog PLP139-151(čisti kvadrati), rastvorljivog OVA323-339(čisti krugovi), ili istih peptida spojenih sa PLG nanočesticama (čvrste materije). Temperatura životinja je praćena i beležena svakih 10 minuta tokom 1 sata nakon ubrizgavanja (Fig.5A).
Primer 4
Profilaktičko lečenje PLP-PLG česticama indukuje dugoročnu toleranciju specifičnu za antigen
[0229] Optimalna doza je utvrđena intravenskim davanjem povećanih koncentracija PLP139-151-PLG sedam dana pre indukovanja bolesti, i praćena je za razvoj kliničke bolesti u poređenju sa SJL/J miševima tretiranim sa OVA323-339-PLG (Fig.6A). Šest do osam nedelja starim ženkama SJL/J miša ubrizgane su iv ili PLP139-151(kvadrat)- ili OVA323-339(krug)- spojene PLG nanočestice. EAE je indukovano subkutanim ubrizgavanjem PLP139-151u CFA tokom 7 dana (Fig.6B), 25 dana (Fig.6C), ili 50 dana (Fig.6D) kasnije. Životinje iz panela B su praćene za kliničku bolest tokom 100 dana. Fig.6E prikazuje da je dana 8 od indukovanja bolesti reakcija hipersenzitivnosti odloženog tipa (DTH) sprovedena u podskupu miševa prikazanom u panelu B. Odabrane reprezentativne životinje iz PLP139-151/CFA prajmovanih grupa u panelu B (OVA323-339-PLG i PLP139-151-PLG) su izgubile čulo sluha pomoću epitopa PLP139-151prajmovanja i OVA323-
339kontrolnog peptida. Otok iza uha kao mera DTH je utvrđen 24h kasnije, a odgovori pre tog gubitka su oduzeti. Fig.6F prikazuje da su šest do osam nedelja starim ženkama SJL/J miša intravenski ubrizgane PLP178-191(trougao)-, OVA323-339(krug), ili PLP139-151(kvadrat)-spojene PLG nanočestice, ili samo nespojene čestice (obeleženi krug). EAE je indukovano 7 dana kasnije subkutanim ubrizgavanjem PLP178-191u CFA, a bolest je praćena u prikazanim vremenskim tačkama.
Primer 5
Lečenje recidiva eksperimentalnog autoimunog encefalitisa pomoću antigenom spojenih čestica
[0230] Sprovedeni su eksperimenti tokom razvoja načina ostvarivanja ovog pronalaska kako bi se ispitala sposobnost PLG-PLP139-151čestica da leče bolest umesto da je sprečavaju, i kako bi se utvrdilo da li je put davanja uticao na razvoj bolesti. Miševi su imunizovani dana 0 sa PLP139-151i adjuvansom. Miševi obično imaju maksimalne kliničke skorove na dan 12-14. U ovom modelu, miševi su lečeni dana 10 sa PLG-PLP139-151česticama ili kontrolnim PLG-OVA323-339česticama intravenskim (iv) davanjem, intraperitonealnim (ip) davanjem, subkutanim (sc) davanjem, ili oralno. Kako je prikazano na Fig.7, profilaktička tolerancija je najefikasnija kada se PLG-PLP139-151čestice daju bilo intravenski ili intraperitonealno. Životinje lečene sa PLP139-151-PLG datim intravenski nisu razvile bolest i imale su srednje kliničke skorove 0 u većini vremenskih tačaka. Ovo predstavlja razliku u odnosu na životinje lečene sa PLP139-151česticama polistirena, pri čemu je kod >70% životinja primećeno da umiru od anafilakse.
Primer 6
Tolerancija antigenom spojene čestice inhibira indukovanje Th1 i Th17 odgovora specifičnih za antigen kod aktivnog recidiva eksperimentalnog autoimunog encefalitisa
[0231] Da bi se utvrdilo da li davanje antigenom spojenih čestica inhibira indukovanje T-ćelija pomagača, bilo MOG35-55-PLG ili OVA323-339-PLG čestice su date intravenski BALB/c miševima dana -7. Na dan 0, OVA323-339-PLG čestice i kompletni Frojndov adjuvans (CFA) su dati miševima subkutano. Životinje su restimulisane pomoću bilo MOG35-55-PLG ili OVA323-339-PLG čestica dana 10, a oceđene ćelije limfnih čvorova su izolovane. CPM i nivoi IL-17, GM-CSF, IFN-γ, IL-10, i IL-4 su izmereni dana 10. Kako je prikazano na Fig.8, davanje OVA323-339-PLG čestica je inhibiralo Th1 i Th17 odgovore kod lečenih životinja.
Primer 7
Tolerancija je indukovana pomoću PLP-139-151spojenih PLGA čestica
[0232] Strategija dodatne terapeutske tolerancije je sprovedena isporukom PLP139-151-PLG ili OVA323-339PLG miševima. Histološka analiza je pokazala da davanje PLP139-151-PLG čestica inhibira zapaljenje i demijelinaciju cervikalne kičmene moždine. Miševi su tretirani sa PLP-PLG ili OVA323-339-PLG i tkivo je vraćeno dana 40. Cervikalna kičmena moždina je izolovana i secirana kako bi se ispitao imuni odgovor unutar CNS, koji je osnovni uzrok patologije R-EAE i multiple skleroze. Fig.9 prikazuje smanjenje infiltracije imune ćelije unutar kičmene moždine životinja tretiranih sa PLP139-151-PLG koja je sličnija matičnom tkivu nego tkivu OVA323-339-PLG tretiranih životinja. OVA323-339-PLG tretirane životinje su imale pozitivno bojenje za CD45, CD4 i CD11b; dok su PLP139-151-PLG tretirane životinje imale minimalno bojenje za ove faktore.
[0233] Davanje PLP139-151-PLG čestica takođe inhibira ometanje krvno-moždane barijere (BBB) i aktivaciju makrofaga u kičmenoj moždini tretiranih miševa. Životinje su tretirane sa kompletnim Frojndovim adjuvansom (CFA), OVA323-339PLG česticama ili PLP139-151-PLG česticama. Klinički skorovi i procenat incidence EAE su utvrđeni (Fig.10B) i kičmene moždine su posmatrane preko in vivo snimanja (Fig.10A i 11). Angiosense meri vaskularno curenje u CNS, a prosense izveštava o aktiviranim makrofagima (aktivacijom katepsina se deli reporter koji otkriva fluorescentni signal). Trakasti grafikoni otkrivaju numeričke brojeve snage signala prikazane u skeniranju mozga i SC (kičmena moždina).
[0234] Tolerancija se takođe može indukovati pomoću čestica u kojima je antigen inkapsuliran. Fig.12 prikazuje da davanje PLG čestica u kojima je PLP139-151inkapsuliran inhibira indukovanje R-EAE kod miševa. Mogućnost inkapsuliranja autoantigena omogućava upotrebu kompleksnih mešavina proteina ili čak homogenata organa radi dostizanja veće pokrivenosti antigena, a time i efikasnijeg bavljenja širenjem epitopa.
Primer 8
Tolerancija indukovana PLP-139-151spojenim PLGA česticama delimično zavisi od širenja/aktivacije regulatornih T-ćelija
[0235] SJL/J miševi su tretirani sa anti-CD25 antitelom, zajedničkim markerom za regulatorne T ćelije (Treg ćelije) dana -9, a zatim su dana -7 tretirani sa OVA323-339PLG česticama i anti-CD25 antitelom, OVA323-339PLG česticama i kontrolnim IgG antitelom, PLP139-151-PLG česticama i anti-CD25 antitelom, ili PLP139-151-PLG česticama i kontrolnim IgG antitelom. Kako je prikazano na Fig.13, životinje tretirane sa PLP139-151-PLG česticama i anti-CD25 antitelom su povremeno demonstrirale veći srednji klinički skor od životinja tretiranih sa PLP139-151-PLG česticama i kontrolnim IgG antitelom. Ovo potvrđuje da Treg ćelije, ili najmanje T ćelije koje eksprimuju CD25, imaju ulogu u započinjanju tolerancije.
Primer 9
Terapeutska tolerancija se indukuje pomoću PLP139-151-PLG čestica kod aktivne i adoptivne EAE
[0236] Terapeutska tolerancija indukovana pomoću PLP139-151-PLG čestica je upoređena kod aktivne i adoptivne EAE. Adoptivna EAE je indukovana kod šest do osam nedelja starih ženki SJL/J miševa pomoću adoptivnog prenosa 2,5x10<6>PLP139-151-aktiviranih blastova. Miševima je ubrizgan iv PLP139-151(kvadrati) ili OVA323-339(krugovi) peptid spojen sa 500nm PLG nanočestica 2 dana (Fig.14A), 14 dana (Fig.14C), 18 dana (Fig.14E), ili 21 dan (Fig.14F) nakon indukovanja bolesti. Klinički skorovi bolesti su upoređeni sa sledećim tretmanima antigenom spojenim splenocitima (Fig.14A). Mozak i kičmena moždina su prikupljeni od PLP139-151- ili OVA323-339-tolerisanih miševa za histološku analizu dana 42. Odsečci miševa iz panela A su obojeni za PLP protein i CD45 (Fig.14B). Odsečci kičmene moždine miševa iz panela C su obojeni sa Luxol Fast Blue (Fig.14D). Područja demijelinacije i ćelijske infiltracije su označena strelicama. Rezultati prikazuju da je tolerancija indukovana pomoću PLP139-151-PLG čestica kod miševa sa adoptivnom EAE.
[0237] Fig.15 prikazuje grafikone koji prikazuju srednje kliničke skorove miševa sa aktivnom EAE i adoptivnom EAE nakon tretmana sa SP ili PLG česticama konjugovanim sa OVA323-339ili PLP139-151.
Miševima je iv ubrizgan PLP139-151-SP, PLP139-151-PLG, ili OVA323-339-SP, ili OVA323-339- PLG peptid spojen sa nanočesticama od 500nm 10 dana (Fig.15A) ili 2 dana (Fig.15B) nakon indukovanja bolesti i utvrđen je srednji klinički skor. U oba slučaja, davanje PLP139-151-PLG čestica je smanjilo bolest, što pokazuje indukovanje tolerancije.
[0238] Infiltracija imunih ćelija centralnog nervnog sistema je takođe drastično smanjena kod PLP-PLG tolerisanih miševa. SJL/J miševima je ubrizgano i.v.500nm PLG nanočestica spojenih sa PLP139-151(kvadrati) ili OVA323-339(krugovi) 2 dana nakon EAE indukovanja adoptivnog prenosa. Na vrhuncu bolesti (dan 14) mozgovi i kičmene moždine su uklonjeni, a više limfocita (Fig.16B), APC-ova (Fig.16C), mikroglija (Fig.16D), perifernih dendritskih ćelija (Fig.16E), mijeloidnih dendritskih ćelija (Fig.16F) i makrofaga (Fig.16G) je izbrojano protočnom citometrijom. Strategija otvaranja i zatvaranja za ove populacije je opisana na (Fig.16A). Pripreme CNS ćelije su stimulisane sa PMA i jonomicinom tokom 5 h pre intraćelijskog bojenja za IL-17A i IFN-γ (Fig.16H).
Primer 10
Lečenje sa anti-PD-1 monoklonskim antitelom poništava indukovanje tolerancije sa PLG nanočesticama koje inkapsuliraju PLP139-151u adoptivnom prenosu EAE
[0239] Za testiranje dejstva lečenja sa anti-PD-1 antitelom na PLP139-151indukovanu toleranciju kod miševa sa adoptivnom EAE, dana 0, miševi su primili 3x10<6>PLP139-151aktivirane blastove T-ćelije intravenskim davanjem. Dana 2, primili su PLP139-151ili OVA323-339inkapsulirane u PLG česticama intravenskim davanjem sa PBS ili anti-PD-1 antitelom. Dana 4, 6, 8, 10 i 12 sve životinje su primile 250µg anti-PD-1 antitela ili PBS.
[0240] Kako je prikazano na Fig.17, davanje PLP139-151peptida inkapsuliranog u PLG čestici indukuje toleranciju kada se čestica daje sa PBS. Međutim, davanje anti-PD-1 antitela smanjuje ovu toleranciju.
Primer 11
Lečenje agonističkim anti-CD40 monoklonskim antitelom poništava indukovanje tolerancije sa PLG nanočesticama koje inkapsuliraju PLP139-151u adoptivnom prenosu EAE zavisno od IL-12
[0241] Za testiranje dejstva lečenja agonističkim anti-CD40 antitelom na PLP139-151indukovanu toleranciju kod miševa sa adoptivnim EAE, dana 0, miševi su primili 3x10<6>PLP139-151aktivirane blastove T-ćelije intravenskim davanjem. Dana 2, miševi su primili PLP139-151ili OVA323-339inkapsuliran u PLG česticama intravenskim davanjem. Dana 3, životinje su primile kontrolno IgG2a antitelo, anti-CD40 antitelo ili anti-CD40 antitelo i anti-Il-12 antitelo.
[0242] Kako je prikazano na Fig.18, davanje PLP139-151peptida inkapsuliranog u PLG čestici indukuje toleranciju kada se čestica daje sa PBS. Davanje agonističkog anti-CD40 antitela smanjuje ovu toleranciju, ali ovo smanjenje tolerancije se poništava dodavanjem anti-IL-12 antitela.
Primer 12
OVA inkapsuliran u PLG česticama profilaktički inhibira alergijsko zapaljenje vazdušnih puteva i in vivo OVA-specifične Th2 odgovore
[0243] Za testiranje profilaktičkog dejstva OVA inkapsuliranog u PLG česticama na zapaljenje vazdušnih puteva, miševi su tretirani intravenski sa OVA-PLG dana -7. Dana 0, miševi su primili intraperitonealne injekcije OVA/Alum u dozi od 10µg/miš. Dana 7, miševi su ponovo tretirani intravenski sa OVA-PLG i primili su još jednu 10µg/miš ip injekciju OVA/Alum dana 14. Između dana 28 i 30, miševi su tretirani tri puta sa aerosolizovanim OVA.
[0244] Kako je prikazano na Fig.19, profilaktičko davanje OVA-PLG je smanjilo lučenje IL-4, IL-5, IL-13 i IL-10, i smanjilo je nivoe seruma OVA IgE i eozinofila u plućima.
[0245] OVA inkapsuliran u PLG česticama profilaktički inhibira OVA-specifične in vitro odgovore opoziva iz medijastinalnih limfnih čvorova. Kako je prikazano na Fig.20A, proliferacija limfnih čvorova primećena nakon restimulacije sa 25 µg OVA je smanjena kod onih životinja tretiranih sa OVA-PLG. Dalje, tretman sa OVA-PLG smanjuje oslobađanje citokina nakon restimulacije sa OVA. Fig.20B prikazuje da su nivoi IL-4, IL-5, IL-13 i IL-10 smanjeni kod miševa tretiranih sa OVA-PLG.
Primer 13
OVA inkapsuliran u PLG česticama terapeutski inhibira alergijsko zapaljenje vazdušnih puteva i in vivo OVA-specifične Th2 odgovore
[0246] Za testiranje terapeutskog dejstva OVA inkapsuliranog u PLG česticama na zapaljenje vazdušnih puteva, miševi su tretirani intraperitonealno sa OVA/Alum u dozi od 10µg/miš dana 0 i dana 14.
Miševima je intravenski dat OVA-PLG dana 28 i 42. Između dana 56-58, miševi su tretirani tri puta sa aerosolizovanim OVA.
[0247] Kako je prikazano na Fig.21, terapeutsko davanje OVA-PLG je smanjilo lučenje IL-4, IL-5, IL-13 i IL-10, i smanjilo je nivoe seruma OVA IgE i eozinofila u plućima.
[0248] Fig.22 prikazuje da OVA inkapsuliran u PLG česticama terapeutski negativno reguliše OVA-specifične Th2 citokine u BAL tečnosti bolje od OVA-spojenih PLG čestica. Životinje su tretirane kako je gore opisano, osim što su dana 28 i 42 miševi tretirani sa OVA inkapsuliranim u PLG česticama, ili OVA spojenim sa PLG česticama. Iznenađujuće, inkapsulirani OVA je inhibirao lučenje Th2 citokina više od OVA peptida spojenog sa površinom PLG čestice.
Primer 14
Tolerancija indukovana hromograninom A p31 peptid-PLG čestica inhibira dijabetes tip 1
[0249] Dijabetes tip 1 je indukovan kod BDC2.5 miševa izolovanjem ćelija slezinskog, aksilarnog, brahijalnog, ingvinalnog i pankreatskog limfnog čvora iz miševa tokom 3 nedelje. Izolovane ćelije su kultivisane i aktivirane in vitro inkubiranjem 2x10<6>ćelija/mL sa 0,5µM p31 peptida tokom 96 sati.5x10<6>ćelija je preneto intravenskim davanjem NOD.SCID miševima (6-8 nedelja) u vreme 0. Miševi su tolerizovani intravenskim davanjem sa p31 ili MOG35-55peptidom spojenim sa SP ili PLG 2 sata do 3 dana kasnije.
[0250] Fig.23A i 23B prikazuju nivoe glukoze u krvi kod životinja nakon tretmana. Davanje p31 peptidom spojenog PLG dovelo je do nižih nivoa glukoze u krvi u poređenju sa onima viđenim nakon davanja sa MOG35-55peptidom spojenim česticama. Fig.23C prikazuje da je procenat ćelija koje luče IFNγ primećen kod životinja takođe smanjen kod p31-PLG tretiranih miševa u poređenju sa MOG35-55peptidom-PLG tretiranim miševima.
[0251] p31-PLG indukovana tolerancija zahteva Treg ćelije. Dijabetes tip 1 je indukovan kod miševa kako je gore opisano, a 2 sata nakon što su aktivirane ćelije prenete NOD.SCID miševima, miševi su tolerizovani sa p31-PLG ili MOG35-55PLG česticama. Kako je prikazano na Fig.24, nedostatak Treg ćelija poništava toleranciju indukovanu davanjem p31-PLG čestica.
Primer 15
Tolerancija indukovana insulinom spojenim PLG česticama inhibira razvoj spontanog dijabetesa tip 1 kod NOD miševa
[0252] NOD miševi su tretirani sa BSA (N=22) ili insulinom (N=23) spojenim PLG česticama intravenskim davanjem sa 6, 8 i 10 nedelja starosti. Miševi su zatim analizirani za razvoj dijabetesa koji je definisan kao glukoza u krvi >250 mg/dL. Kako je prikazano na Fig.25, davanje insulinom spojenih PLG čestica značajno je povećalo procenat miševa koji nisu razvili dijabetes tokom 300 dana (69,6% u poređenju sa 22,7%; p=0,0027).
Primer 16
Kinetika prihvatanja
[0253] Ženke CD45.2 miševa su tolerizovane sa OVA-PLG ili kontrolnim peptidom Dby-PLG (veliki H-Y antigen eksprimovan od strane mužjaka C57BL/6 miševa) dana -7. Dana -1, miševi su ozračeni sa 200 rada i zatim im je transplantovano 1x10<6>, 5x10<6>, ili 1x10<7>ćelija koštane srži od mužjaka CD45.1 miševa dana 0. Miševi primaoci su zatim tolerizovani sa OVA-PLG, Dby-SP ili Dby-PLG dana 1 i krv je prikupljena za FACS analizu himerizma. Fig.26 prikazuje procenat CD45.1 donorskih ćelija primećenih kod miševa primalaca.
[0254] Fig.27 prikazuje procenat donorskih CD45.1 ćelija kod miševa primalaca nakon tolerizacije sa OVA-PLG, Dby-SP, ili Dby-PLG dana 1. Jedan pozitivni kontrolni miš nije demonstrirao značajnije prihvatanje (∼10%). Nijedan negativni kontrolni miš nije prihvatio donorske ćelije. Jedan Dby-SP miš nije demonstrirao značajnije prihvatanje (∼10%). Dva OVA-PLG miša su prihvatila donorske ćelije (∼10%): jedan ih je u potpunosti odbio do nedelje 16. Jedan Dby-PLG miš je počeo da odbija u nedelji 12 i bio je na 10% do nedelje 16. Dby-PLG grupa je bila u opsegu od 10%-56% prihvatanja do nedelje 16. OVA-PLG miševi su demonstrirali: 1) spontano prihvatanje, 2) homologiju sekvence između OVA323 i Dby, ili 3) tolerogene karakteristike čestica. Dby-PLG omogućava veće prihvatanje nego Dby-SP i OVA-PLG.
[0255] Fig.28 prikazuje da tolerancija vremena ima dejstvo na procenat CD45.1 ćelija kod miša primaoca. Pozitivni kontrolni miševi iskazuju manje prihvatanje (∼4%) od očekivanog (∼10%). Jedan negativni kontrolni miš je iskazao prihvatanje od 5% iz sve 3 OVA-PLG grupe, jedan miš u grupi dana -7, dana 1 je iskazao prihvatanje (12%). Tolerancija dana 1 je klinički relevantnija od tolerancije dana -7.
Primer 17
Kumarin-6 PLGA čestice nisu detektabilne 24 sata nakon davanja
[0256] Miševi su tretirani sa kumarin-6 PLGA česticama koje su bilo spojene sa antigenom ili bez antigena. Kako je prikazano na Fig.29, čestice su bile detektabilne 3 sata nakon davanja, ali ne i 24 sata
1
nakon davanja. Naivni miševi koji nisu primili injekciju (gornji red) u poređenju sa i.v. fluorescentnim odsečcima PLGA/PEMA mikročesticom injektovane mišje slezine (leva kolona), jetre (srednja kolona) i pluća (leva kolona) 3 sata nakon ubrizgavanja (srednji red) i 24 sata (donji red) nakon ubrizgavanja su kontrastno obojene sa DAPI.
Primer 18
Nanočestice su povezane sa makrofagima in vivo
[0257] Analiza jetre 6 sati i 15 sati nakon davanja pokazuje da su PLGA čestice kolokalizovane sa F4/80<+>ćelijama u jetri (Fig.30).
[0258] Makrofagi marginalne zone uglavnom apsorbuju TAMRA-obeležene PLP139-151-spojene čestice 24 sata nakon intravenske infuzije. Kako je prikazano na Fig.31, najviši procenat PLP139-151+ ćelija su makrofagi marginalne zone.
Primer 19
Inhibicija R-EAE kod SJL/J miševa pomoću površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi PLP139-151 unutar svojih jezgara.
[0259] Grupe SJL/J miševa su primile injekciju IV sa 2,5 mg 500 nm - 700 nm površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) sa rastvorljivim PLP139-151 peptidom unutar svojih jezgara dana -7 i dana -1 pre prajmovanja sa PLP139- 151/CFA dana 0. Kontrolni miševi su prajmovani dana 0, ali nisu primili tretman česticama dana -7 ili dana - 1. Kod miševa su posmatrani klinički znaci R-EAE tokom dodatnih 20 dana.
[0260] Rezultati prikazani na Fig.32 opisuju dnevni srednji klinički skor za više dana PLP139-151/CFA prajmovanja. PLP139-151/CFA-indukovani R-EAE je inhibiran kod SJL/J miševa indukovanjem imunološke tolerancije pomoću površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi PLP139-151 unutar svojih jezgara.
Primer 20
Inhibicija alergijskog zapaljenja vazdušnih puteva površinski funkcionalizovanim česticama poli(laktid-koglikolida) koje sadrže rastvorljivi ovalbumin
2
[0261] Alergijsko zapaljenje vazdušnih puteva (AIA) je indukovano kod miševa. Grupama Balb/c miševa je intravenski ubrizgano 2,5 mg površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) 500 nm – 700 nm sa rastvorljivim ovalbuminom ili rastvorljivim albuminom goveđeg seruma (kontrolno) unutar njihovih jezgara dana -7 i dana 7 pre prajmovanja sa ovalbuminom/alumom dana 0 i 14. Miševi su izazvani dana 28-30 sa aerosolizovanim ovalbuminom. Miševi su zatim žrtvovani i dobijena je bronhoalveolarna tečnost za ispiranje. Nivoi IgE specifičnog za ovalbumin u seruma su takođe izmereni.
[0262] Brojevi eozinofila unutar bronhoalveolarne tečnosti za ispiranje ukazuju ozbiljnost AAI – veći brojevi označavaju lošiju bolest. Nivoi IgE u serumu ukazuju na ozbiljnost AAI – veći nivoi označavaju lošiju bolest.
[0263] Fig.33 prikazuje da su miševi tretirani inkapsuliranim OVA-PLG iskazali najveće smanjenje akumulacije eozinofila. Fig.34 prikazuje da su miševi tretirani inkapsuliranim OVA-PLG iskazali najveće smanjenje IgE nivoa seruma u poređenju sa netretiranim ili kontrolno tretiranim životinjama.
[0264] Ovalbumin/alum-indukovano alergijsko zapaljenje vazdušnih puteva kod Balb/c miševa je inhibirano indukovanjem imunološke tolerancije pomoću površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi ovalbumin unutar svojih jezgara.
Primer 21
_Sinteza površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje inkapsuliraju antigen
[0265] Ovim primerom se detaljno navode formulacija i delimična karakterizacija biorazgradivih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje su površinski funkcionalizovane sa velikom gustinom grupa karboksilata i sadrže rastvorljivi antigen unutar svojih jezgara i okružene su omotačem poli(laktid-ko-glikolida) za indukovanje tolerancije kod autoimune bolesti i za lečenje alergije.
[0266] Velika gustina grupa karboksilata je ostvarena upotrebom poli(etilen-alt-maleinskog anhidrida (PEMA)), polimera sa grupama karboksilata uključenim u njegovu kičmu, kao surfaktanta za postupak emulzifikacije.
[0267] Kako je gore opisano, biorazgradive čestice poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi PLP139-151 unutar svojih jezgara i koje su površinski funkcionalizovane sa velikom gustinom grupa karboksilata su efikasne za indukovanje imunološke tolerancije u SJL/J PLP139-151/CFA-indukovanom R-EAE mišjem modelu multiple skleroze. Dalje, biorazgradive čestice poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi ovalbumin unutar svojih jezgara i koje su površinski funkcionalizovane sa velikom gustinom grupa karboksilata su efektivne za indukovanje imunološke tolerancije kod Balb/c ovalbumin/alumindukovanog AAI mišjeg modela alergijske astme.
[0268] Čestice poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi ovalbumin ili albumin goveđeg seruma unutar svojih jezgara i koje su površinski funkcionalizovane sa visokom gustinom grupa karboksilata su sintetizovane pomoću postupka dvostrukog isparavanja emulzionog rastvarača opisanog kao što sledi:
1. 150 µL od 200 mg/mL ovalbumina ili albumina goveđeg seruma u vodi bez endotoksina je kapljičasto dodato u 2 mL od 20 mas.% poli(laktid-ko-glikolida) u dihlorometanu u scintilacionoj ampuli od 20 mL.
2. Rezultujuća kompozicija je postavljena na led i sonikovana tokom 30 sekundi na 10 vati pomoću sonikatora sonde.
3. 10 mL od 1 mas.% poli(etilen-alt-maleinskog anhidrida) u vodi je dodato.
4. Rezultujuća mešavina je postavljena na led i sonikovana tokom 30 sekundi na 16 vati pomoću sonikatora sonde.
5. Rezultujuća emulzija je sipana u 200 mL 0,5 mas.% poli(etilen-alt-maleinskog anhidrida) u laboratorijsku čašu od 600 mL i promešana tokom noći kako bi se omogućilo stvrdnjavanje čestice.
6. Stvrdnute čestice su zatim prečišćene centrifugiranjem i isprane 3 puta pomoću pufera bikarbonata pH 9,6.
7. Prečišćene čestice su resuspendovane u 4 mas.% saharoze i 3 mas.% D-manitola u vodi, trenutno smrznute u tečnom azotu i osušene liofilizacijom.
[0269] Fig.35 prikazuje karakterizaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi PLP139-151 unutar svojih jezgara analizom dinamičkog rasejavanja svetlosti.
Površinski funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) su analizirane na Malvern Zetasizer Nano ZS (Malvern Instruments, Westborough, MA) brzinom brojanja od 1,792 x 105 brojeva u sekundi u vodi sa 18,2 MΩ. Populacija površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) imala je Z-prosečan prečnik od 584 nm, vrhunac prečnika od 679 nm i indeks polidisperzije od 0,162. Ovi rezultati su reprezentativni za 6 serija sinteze, prema gore navedenom protokolu.
[0270] Fig.36 prikazuje karakterizaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi PLP139-151 unutar svojih jezgara merenjem ζ-potencijala. Površinski funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) su analizirane na Malvern Zetasizer Nano ZS (Malvern Instruments, Westborough, MA) brzinom brojanja od 6,67 x 104 brojeva u sekundi u vodi sa 18,2 MΩ. Populacija površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) imala je vrh ζ-potencijala od -48,9 mV i ζ odstupanje od 5,14 mV. Ovi rezultati su reprezentativni za 6 serija sinteze, prema gore navedenom protokolu.
[0271] Fig.37 prikazuje karakterizaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi ovalbumin unutar svojih jezgara analizom dinamičkog rasejavanja svetlosti. Površinski
4
funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) su analizirane na Malvern Zetasizer Nano ZS (Malvern Instruments, Westborough, MA) brzinom brojanja od 1,822 x 105 brojeva u sekundi u vodi sa 18,2 MΩ. Populacija površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) imala je Z-prosečan prečnik od 569,7 nm, vrhunac prečnika od 700,3 nm i indeks polidisperzije od 0,230. Ovi rezultati su reprezentativni za 3 serije sinteze, prema gore navedenom protokolu.
[0272] Fig.38 prikazuje karakterizaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi ovalbumin unutar svojih jezgara merenjem ζ-potencijala. Površinski funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) su analizirane na Malvern Zetasizer Nano ZS (Malvern Instruments, Westborough, MA) brzinom brojanja od 2,67 x 104 brojeva u sekundi u vodi sa 18,2 MΩ. Populacija površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) imala je vrh ζ-potencijala od -52,2 mV i ζ odstupanje od 5,38 mV. Ovi rezultati su reprezentativni za 3 serije sinteze, prema gore navedenom protokolu.
Primer 22
Površinski funkcionalizovani lipozomi koji sadrže rastvorljivi PLP139-151unutar svojih jezgara indukuju imunološku toleranciju u mišjem R-EAE modelu multiple skleroze
[0273] Pronalazači su takođe otkrili da biorazgradivi lipozomalni prenosnici isporuke koji su površinski funkcionalizovani sa velikom gustinom grupa sa negativnim nabojem i sadrže rastvorljivi antigen unutar svojih jezgara indukuju imunološku toleranciju u R-EAE mišjem modelu multiple skleroze.
[0274] Lipozomi upotrebljeni u ovoj studiji su sačinjeni od sledećih lipida u sledećim molarnim odnosima - 30:30:40 fosfatidilholina:fosfatidilglicerola:holesterola. Grupama SJL/J miševa je ubrizgano IV 200 nm nm površinski funkcionalizovanih lipozoma (ukupno 10 µmol lipida po mišu) sa rastvorljivim PLP139-151peptidom unutar njihovih jezgara dana -7 u odnosu na prajmovanje sa PLP139-151/CFA dana 0. Kontrolni miševi su prajmovani dana 0 i primili su površinski funkcionalizovane lipozome (ukupno 10 µmol lipida po mišu) 500 nm – 700 nm sa rastvorljivim OVA323-339peptidom unutar njihovih jezgara dana -7. Miševi su posmatrani za kliničke znake R-EAE tokom dodatnih 17 dana.
[0275] Rezultati prikazuju dnevni srednji klinički skor u odnosu na broj dana prajmovanja PLP139-151/CFA. Kako je prikazano na Fig.39, životinje tretirane sa površinski funkcionalizovanim lipozomima sa rastvorljivim PLP139-151peptidom unutar svojih jezgara imale su niži klinički skor od onih životinja tretiranih sa površinski funkcionalizovanim lipozomima koji sadrže rastvorljivi OVA323-339peptid.
[0276] Rezultati ove studije pokazuju da su biorazgradivi lipozomi koji sadrže rastvorljivi PLP139-151unutar svojih jezgara i koji su površinski funkcionalizovani sa visokom gustinom grupa sa negativnim nabojem efektivni za indukovanje imunološke tolerancije u SJL/J PLP139-151/CFA-indukovanom R-EAE mišjem modelu multiple skleroze.
[0277] Tolerancija indukovana antigenom spojenim ili antigenom inkapsuliranim česticama je specifična za antigen, zavisna od doze i dugotrajna (>150 dana). Tolerancija se najbolje indukuje intravenskim davanjem spojene čestice koja ima prečnik između 500nm i 1µm sa zeta potencijalom ≤ -5- mV.
Indukovanje tolerancije zavisi od apsorpcije čestica od strane MARCO receptora čistača sa polianjonskim površinama (npr. karboksilovane PS/PLG čestice). Tolerancija se indukuje i održava kombinacijom anergije (koju delimično vraćaju anti-PD-1 i agonistička anti-CD40 antitela) i iTreg ćelija (koje delimično vraćaju anti-CD25 antitela). Čestice se akumuliraju prvenstveno u makrofagima marginalne zone jetre i slezine (CD11b<hi>CD11c<lo>MARCO<+>Sign-R1<+>Siglec-1-).
[0278] Postoji više prednosti upotrebe antigenom spojenih čestica za lečenje autoimunih bolesti u poređenju sa upotrebom antigenom pulsiranih ili antigenom usmerenih nezrelih tolerogenih dendritskih ćelija ili projektovanjem Treg ćelija specifičnih za antigen. Brzina i jednostavnost pripreme i indukovanja tolerogena pomoću GMP proizvedenog raspoloživog univerzalnog tolerogenog nosača; nema potrebe za izolacijom i širenjem nezrelih dendritskih ćelija ili Treg ćelija ex vivo; nema potrebe brinuti se da će nezrele dendritske ćelije biti aktivirane nakon ex vivo rukovanja i postati stimulatorne umesto tolerogenih ili da će se Treg ćelije konvertovati u Th1/17 nakon prenosa; pošto domaći nezreli APC-ovi marginalne zone obrađuju i predstavljaju antigen na tolerogeni način, domaći APC-ovi mogu odabrati relevantne imunodominantne samostalne epitope iz PLG čestica koje inkapsuliraju netaknute ekstrakte autoantigena ili tkiva (npr. OVA inkapsulirane PLG čestice sprečavaju OVA/Alum-indukovano AAD); i protokol je specifičan za antigen bez supresije posmatrača, bezbedan, visoko efikasan i može indukovati neodgovaranje i kod efektorskih T ćelija (Th1, Th2, Th17 i CD8) i naivnih T ćelija uključenih u širenje epitopa.
[0279] Sintetičke biorazgradive čestice i lipozomi mogu pojednostaviti proizvodnju, proširiti dostupnost terapeutskih agenasa i povećati broj potencijalnih mesta lečenja. U ovom cilju, specijalno smo projektovali površinski funkcionalizovane biorazgradive čestice poli(laktidko- glikolida) sa velikom gustinom površinskih grupa karboksilata, upotrebom surfaktanta poli(etilen-alt-maleinskog anhidrida).
[0280] Takođe smo razvili površinski funkcionalizovane lipozome pomoću 30:30:40 odnosa fosfatidilholina:fosfatidilglicerola:holesterola.
[0281] Takođe smo projektovali ove čestice tako da sadrže rastvorljivi ovalbumin unutar svojih jezgara kako bi se zaobišla hemijska kontaminacija i problemi čistoće u vezi sa površinskim konjugovanjem peptida ili proteina. Ove površinski funkcionalizovane čestice poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi ovalbumin unutar svojih jezgara su efektivne za prevenciju razvoja bolesti, a time i za indukovanje imunološke tolerancije u Balb/c ovalbumin /alum-indukovanom AAI mišjem modelu alergijske astme. Peptid ili protein konjugovani sa karboksilatom funkcionalizovanim česticama poli(laktid-ko-glikolida) pomoću EDC se spajaju nasumično, čime se stvaraju agregati antigena i agregati čestica-antigen-čestica koje je teško karakterisati i prečistiti u homogenim populacijama.
[0282] Proizveli smo homogenu populaciju površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid ko-glikolida) koje sadrže rastvorljivi ovalbumin unutar svojih jezgara koje ne zahtevaju površinsko konjugovanje antigena.
[0283] Dalje smo demonstrirali da su biorazgradivi lipozomi koji sadrže rastvorljivi PLP139-151unutar svojih jezgara i površinski funkcionalizovani sa velikom gustinom grupa sa negativnim nabojem efektivni za indukovanje imunološke tolerancije u SJL/J PLP139-151/CFA-indukovanom R-EAE mišjem modelu multiple skleroze.
[0284] Lipozomi i čestice poli(laktid-ko-glikolida) ovog pronalaska nude brojne prednosti. Te prednosti uključuju:
1) Biorazgradive čestice neće dugo opstati u telu, a vreme kompletnog raspadanja se može kontrolisati.
2) Čestice i lipozomi mogu biti funkcionalizovani radi olakšanja internalizacije bez aktivacije ćelije. U tom cilju, postavili smo fosfatidilserin u PLG mikrosfere.
3) Čestice i lipozomi takođe mogu biti projektovani da inkorporiraju ciljne ligande za specifičnu populaciju ćelija.
4) Anti-zapaljenski citokini poput IL-10 i TGF-β takođe mogu biti uključeni radi ograničavanja aktivacije tipa ćelije koji internalizuje čestice i radi olakšanja indukovanja tolerancije pomoću anergije i/ili brisanja i aktivacije regulatornih T ćelija.
[0285] Ova kombinatorna funkcija čestice ili lipozoma može ciljati indukovanje tolerancije iz više uglova, a time su projektovane čestice značajan napredak u odnosu na polistirenske čestice. Potencijalne kliničke primene ove tehnologije koja indukuje toleranciju uključuju:
(1) tolerancija na T ćelijom i antitelom posredovane autoimune bolesti (poput multiple skleroze, dijabetesa tip 1, reumatoidnog artritisa, sistemskog lupusa, itd.) će biti indukovana pomoću čestica kompleksovanih sa relevantnim autoantigenima koji pokreću određenu autoimunu bolest
(2) tolerancija na alergije na hranu i plućne alergije, kožne alergije i astmu će biti indukovana pomoću čestica kompleksovanih sa specifičnom hranom (npr. proteini kikirikija, itd.), ubrizganim (proteini pčelinjeg otrova, itd.) ili inhaliranim supstancama (npr., proteini polena ambrozije, proteini dlaka kućnih ljubimaca, itd.) koje izazivaju alergijsku reakciju
(3) tolerancija na odbijanje transplanta će biti indukovana na antigene transplanta na donorskim organima ili ćelijama pre transplantacije organa radi sprečavanja odbijanja od strane primaoca (4) tolerancija na terapiju zamene enzima će biti indukovana na enzime koje pacijenti sa genetskim nedostacima ne proizvode, kako bi se sprečilo da prave neutralizujuće odgovore antitela na rekombinantno proizvedene enzime koji se daju za lečenje njihovog određenog nedostatka.
Primer 23
Čestice koje su najefektivnije u indukovanju tolerancije imaju negativan naboj i prosečan prečnik od 500nm
[0286] Ključni parametri čestice za indukovanje tolerancije su veličina i naboj kompozicije. Kako je prikazano na Fig.40A i B, naboj čestice utiče na efikasnost indukovanja tolerancije. Upoređivanjem EAE miševa tretiranih sa OVA konjugovanim česticama sa naponom od -25mv ili -60mv naponom utvrđeno je da kompozicije koje obuhvataju čestice sa naponom od - 60mv indukuju toleranciju efektivnije od onih sa naponom od -25mV. Miševi su tretirani sa TIMP (tolerogene imune modifikovane čestice) koje imaju napon od -60mv ili -25mv. Miševi su tretirani sa OVA323-339-TIMP-60mv, OVA323-339-PLGA-25mv, PLP139-151-TIMP-60mv, ili PLP139-151-PLGA-25mv(svi antigeni su inkapsulirani) i ocenjeni su na kliničku bolest. Panel (A) prikazuje srednji klinički skor, a panel (B) prikazuje srednji kumulativni skor za EAE životinje.
[0287] Negativni naboj čestice utiče na mogućnost čestice da stupi u interakciju sa MARCO receptorom čistača. Fig.41 prikazuje da je naboj imune modifikovane čestice važan za ciljanje imune modifikovane čestice do ćelije koja predstavlja antigen. Divlji tip ili MARCO -/+ životinje su tretirane sa PS-IMP ili prenosnikom. Rezultati pokazuju da čestice sa manjim negativnim nabojem poseduju manju efikasnost pošto je prisutna slabija interakcija sa receptorima čistačima poput MARCO koji imaju kolagenske domene sa pozitivnim nabojem.
[0288] Pored naboja, veličina i kompozicija biorazgradivih TIMP-ova utiče na indukovanje tolerancije. Kako je prikazano na Fig.42A, najefektivnije čestice za indukovanje tolerancije u EAE modelu su one sa srednjim prečnikom od oko 500 nm. Miševi su tretirani sa 500nm OVA323-339-PSB, 100 nm PLP139-151-PSB, 500 nm PLP139-151-PSB, 1,75 µm PLP139-151-PSB ili 4,5 µm PLP139-151-PSB i ocenjeni su na kliničku bolest. PLGA nosači poseduju kinetiku sporog oslobađanja za period tokom 1 meseca, a promena polimernog odnosa može uticati na oslobađanje čestica. Tolerancija zahteva brzu apsorpciju čestice i čišćenje/raspadanje. Pošto odnosi veći od 50:50 laktida:glikolida usporavaju brzinu raspadanja, čestice ovog pronalaska u jednom načinu ostvarivanja iznose 50:50 laktida:glikolida. Fig.42B prikazuje da su čestice brzo uništene.
[0289] Pored naboja i prosečnog srednjeg prečnika TIMP-ova, antigeni koji su inkapsulirani u čestici su bolji od čestica spojenih sa antigenom u alergijskom modelu. U alergijskom modelu, spojene nanočestice poseduju sklonost da prouzrokuju anafilaksu i ne predstavljaju efektivnu terapiju. Nasuprot tome, kako je prikazano na Fig.43, TIMP-ovi sa nabojem od -60mv su terapeutski efektivni u mišjem alergijskom modelu. Životinje su izložene OVA kao alergenu, a zatim su tretirane lažnim-PLG ili TIMP česticom, PLG ili TIMP česticom sa OVA, ili nisu tretirane. Panel (A) prikazuje da OVA-PLG čestice ne smanjuju TH2 odgovor prilikom alergije. Panel (B) prikazuje da TIMPPEMA-60mvinhibira ovaj TH2 odgovor. Panel (C) prikazuje da TIMPPEMA-60mvinhibira odgovore opoziva.
Primer 24
Jednostruka emulziona sinteza površinski funkcionalizovanih čestica poli(laktid-ko-glikolida) koje inkapsuliraju antigen
[0290] Antigeni polipeptida mogu biti inkorporirani u čestice poli(laktid-ko-glikolida) pomoću postupka dvostruke emulzije (Pogledati, Primer 21), međutim, pronalazači su utvrdili da je prilikom inkorporiranja više hidrofobnih polipeptida poput gliadena bolje inkorporirati antigen u česticu postupkom jednostruke emulzije pomoću rastvarača.
[0291] Poli(laktid-ko-glikolid) sa krajnjim grupama karboksilata, sa odnosom 50:50 D,L-laktid:glikolid i inherentnom viskoznošću od 0,18 dl/g u heksafluoro-2-propanolu je upotrebljen za kreiranje čestica koje sadrže gliaden. Čestice poli(laktid-ko-glikolida) koje sadrže gliaden unutar svojih jezgara i koje su površinski funkcionalizovane sa velikom gustinom grupa karboksilata su sintetizovane pomoću postupka jednostrukog isparavanja emulzionog rastvarača opisanog u nastavku:
1. Pet miligrama gliadena i 200 mg PLG je rastvoreno u 50 µL trifluorosirćetne kiseline (TFA) i 700 µL dimetilsulfoksida i 1250 µL dihlorometana (DCM).
2. Rezultujuća kompozicija je kapljičasto dodata u 4 mL 1 mas.% vodenog PEMA i sonikovana tokom 30 sekundi na 100% amplitude.
3. Rezultujuća emulzija je sipana u 200 mL 0,5 mas.% vodenog PEMA mešanjem tokom 12 sati kako bi se omogućilo kompletno isparavanje DCM.
4. Čestice su zatim isprane tri puta u 0,1M puferu natrijum karbonat-natrijum bikarbonata pH 9,6. Alternativno, ddH2O se može koristiti za ispiranje čestica.
5. Prečišćene čestice su resuspendovane u 4 mas.% saharoze i 3 mas.% D-manitola u vodi, postepeno zamrznute do -80°C i osušene liofilizacijom.
LISTA SEKVENCI
[0292]
1
2
4
1
2
4
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
11
11
11
11
11
11
11
12
12
12
12
12
12
12
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
14
14
14
14
14
14
14
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
21
21
21
21
21
21
21
22
22
22
22
22
22
22
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
24
24
24
24
24
24
24
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
1
2
4
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
1
2
4
4
41
42
4
44
4
4
4
4
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
4
41
42
4
44
4
4
4
4
4
41
41
41
41
41
41
41
42
42
42
42
42
42
42
4
41
42
4
44
4
4
4
4
4
44
44
44
44
44
44
44
4
41
42
4
44
4
4
4
4
4
4
41
42
4
44
4
4
4
4
�
41
42
4
44
4
4
4
4
4
4
41
42
4
44
4
4
4
4
4
4
41
42
4
44
4
4
�
4
1
2
4
1
11
12
��
�
1
1
1
1
2
21
22
2
24
2
2
�
�
2
1
2
4
4
41
42
4
44
4
4
4
4
4
1
2
4
1
2
4
1
�
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
11
12
14
1
1
1
1
1
2
21
22
2
24
2
2
2
2
�
1
2
�
4
41
42
4
44
4
4
4
4
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
1
2
4
4
41
42
4
44
4
4
4
4
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
1
2
4
4
41
42
4
44
4
4
4
4
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
11
12
1
�
1
1
1
1
2
21
22
2
24
2
2
2
2
2
1
2
4
4
41
42
4
44
4
4
4
4
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
2
4
1
1 1
1 2
1
1 4
1
1
1
1
1
11
111
112
11
114
11
11
11
11
11
12
121
122
12
124
12
12
12
12
12
1
1 1
1 2
1
1 4
1
1
1
1
1
14
141
142
14
144
14
14
14
14
14
1
1 1
1 2
1
1 4
1
1
1
1
1
1
1 1
1 2
1
1 4
�
�
�
�
�
�
1 1
1 2
1
1 4
1
1
1
1
1
1
1 1
1 2
1
1 4
1
1
1
1
1
�
1 1
1 2
1
1 4
1
1
1
1
1
11
111
112
11
114
11
11
11
11
11
111
111
111
111
111
111
111
112
112
112
112
112
112
112
11
111
112
11
114
11
11
11
11
11
114
114
114
114
114
114
114
11
111
112
114
11
11
11
11
11
111
112
11
114
11
11
11
11
11
111
112
11
114
11
11
11
11
11
11
111
112
11
114
11
11
11
11
11
11
111
112
11
114
11
11
11
11
11
12
121
122
12

Claims (4)

Patentni zahtevi
1. Kompozicija koja obuhvata površinski funkcionalizovane biorazgradive čestice koje obuhvataju inkapsulirani gliadin ili jedan ili više antigenskih epitopa gliadina, pri čemu čestica poseduje negativni zeta potencijal i pri čemu navedena čestica poseduje prečnik između 0,1 µm i 10 µm, pri čemu čestice poseduju zeta potencijal od -100 mV do -40 mV i pri čemu gliadin ili jedan ili više antigenskih epitopa gliadina obuhvataju jednu ili više sekvenci utvrđenih u SEQ ID NOS: 1295-1724, 1726-1766, 4983-4985 i 4986-5140.
2. Kompozicija prema zahtevu 1, pri čemu čestice obuhvataju poli(laktid-ko-glikolid)(PLG).
3. Kompozicija prema zahtevu 1, pri čemu je površinska funkcionalizacija karboksilacija, opciono pri čemu se karboksilacija ostvaruje pomoću poli(etilen-maleinskog anhidrida) (PEMA).
4. Kompozicija prema zahtevu 1, koja dalje obuhvata farmaceutski prihvatljive ekscipijense.
RS20191620A 2013-08-13 2014-08-13 Čestice konjugovane peptidom RS59801B2 (sr)

Applications Claiming Priority (5)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201361865389P 2013-08-13 2013-08-13
US201361869279P 2013-08-23 2013-08-23
US201361887112P 2013-10-04 2013-10-04
PCT/US2014/050962 WO2015023796A2 (en) 2013-08-13 2014-08-13 Peptide conjugated particles
EP14836306.2A EP3033102B2 (en) 2013-08-13 2014-08-13 Peptide conjugated particles

Publications (2)

Publication Number Publication Date
RS59801B1 RS59801B1 (sr) 2020-02-28
RS59801B2 true RS59801B2 (sr) 2024-03-29

Family

ID=52468804

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20191620A RS59801B2 (sr) 2013-08-13 2014-08-13 Čestice konjugovane peptidom

Country Status (24)

Country Link
US (10) US9616113B2 (sr)
EP (2) EP3033102B2 (sr)
JP (4) JP6553033B2 (sr)
KR (7) KR102485789B1 (sr)
CN (2) CN105555301B (sr)
AU (4) AU2014306603B2 (sr)
BR (1) BR112016003084A2 (sr)
CY (1) CY1122558T1 (sr)
DK (1) DK3033102T4 (sr)
ES (1) ES2762187T5 (sr)
FI (1) FI3033102T4 (sr)
HR (1) HRP20192270T4 (sr)
HU (1) HUE047329T2 (sr)
IL (4) IL318076A (sr)
LT (1) LT3033102T (sr)
ME (1) ME03590B (sr)
MX (5) MX372849B (sr)
PL (1) PL3033102T5 (sr)
PT (1) PT3033102T (sr)
RS (1) RS59801B2 (sr)
RU (1) RU2685186C2 (sr)
SI (1) SI3033102T2 (sr)
SM (1) SMT201900717T1 (sr)
WO (1) WO2015023796A2 (sr)

Families Citing this family (52)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
EP2637697A4 (en) 2010-11-12 2016-07-13 Cour Pharmaceuticals Dev Company MODIFIED IMMUNOMODULATING PARTICLES
WO2013163176A1 (en) 2012-04-23 2013-10-31 Allertein Therapeutics, Llc Nanoparticles for treatment of allergy
KR102283760B1 (ko) 2012-06-21 2021-08-03 노쓰웨스턴유니버시티 펩티드 접합된 입자
CA3261641A1 (en) 2013-03-13 2025-06-12 Oncour Pharma, Inc. Immune-modifying particles for the treatment of inflammation
CN105188741A (zh) 2013-04-03 2015-12-23 阿勒丁医疗公司 新型纳米颗粒组合物
RS59801B2 (sr) 2013-08-13 2024-03-29 Univ Northwestern Čestice konjugovane peptidom
JP6554493B2 (ja) 2014-06-24 2019-07-31 ザ・トラスティーズ・オブ・プリンストン・ユニバーシティＴｈｅ Ｔｒｕｓｔｅｅｓ Ｏｆ Ｐｒｉｎｃｅｔｏｎ Ｕｎｉｖｅｒｓｉｔｙ 可溶性生物製剤、治療薬およびイメージング剤をカプセル化するためのプロセス
GB201508025D0 (en) 2015-05-11 2015-06-24 Ucl Business Plc Fabry disease gene therapy
EP3095440B1 (en) * 2015-05-19 2020-01-15 PLS-Design GmbH Antigen-specific immunotherapy using tolerizing liposomes
US20180282383A1 (en) * 2015-10-02 2018-10-04 University Of Copenhagen Small molecules blocking histone reader domains
US11103461B2 (en) 2015-12-22 2021-08-31 The Trustees Of Princeton University Process for encapsulating soluble biologics, therapeutics, and imaging agents
KR102822161B1 (ko) 2015-12-23 2025-06-18 코어 파마슈티칼스 디벨롭먼트 컴퍼니 인크. 공유결합 중합체-항원 접합 입자
US20190365656A1 (en) * 2016-01-04 2019-12-05 Cour Pharmaceuticals Development Company, Inc. Particles encapsulating fusion proteins containing linked epitopes
JP2019504895A (ja) * 2016-02-09 2019-02-21 クール ファーマシューティカルズ ディベロップメント カンパニー インコーポレイテッド スギ花粉エピトープを封入するｔｉｍｐ（組織性メタロプロテアーゼ阻害因子）
AU2017221521B2 (en) * 2016-02-18 2022-07-07 Cour Pharmaceuticals Development Company, Inc. Process for the preparation of tolerizing immune-modulating particles
WO2019055539A1 (en) 2017-09-12 2019-03-21 Prudhomme Robert K CELLULOSIC POLYMER NANOPARTICLES AND METHODS OF FORMING THE SAME
EP3691686B1 (en) 2017-10-06 2024-12-18 The Regents Of The University Of Michigan Detection of metastatic disease and related methods
JP2021501753A (ja) 2017-11-03 2021-01-21 ザ・トラスティーズ・オブ・プリンストン・ユニバーシティＴｈｅ Ｔｒｕｓｔｅｅｓ Ｏｆ Ｐｒｉｎｃｅｔｏｎ Ｕｎｉｖｅｒｓｉｔｙ 徐放性ナノキャリア製剤を形成するための疎水性イオン対化およびフラッシュナノ沈殿
KR20200121300A (ko) 2018-02-08 2020-10-23 코어 파마슈티칼스 디벨롭먼트 컴퍼니 인크. 관용화 입자를 갖는 소아지방변증의 치료
US12186436B2 (en) 2018-07-19 2025-01-07 The Trustees Of Princeton University Triblock copolymer stabilizers for the formation of nanoparticles encapsulating soluble biologics, therapeutics, and imaging agents
US11731099B2 (en) 2018-07-20 2023-08-22 The Trustees Of Princeton University Method for controlling encapsulation efficiency and burst release of water soluble molecules from nanoparticles and microparticles produced by inverse flash nanoprecipitation
CN118542841A (zh) * 2018-07-31 2024-08-27 onCOUR制药股份有限公司 用于治疗癌症的免疫修饰粒子
EP3866835B1 (en) 2018-10-19 2024-01-03 The Regents Of The University Of Michigan Method for monitoring autoimmune disease
CA3135803A1 (en) * 2019-04-05 2020-10-08 Asp Health Inc. Consumable components in fluidic sample dispensing systems and methods
WO2020214849A1 (en) * 2019-04-16 2020-10-22 Regents Of The University Of Minnesota Biomarker for transplantation tolerance induced by apoptotic donor leukocytes
CN110317255B (zh) * 2019-07-19 2020-07-31 北京工商大学 αs1-酪蛋白的抗原表位制备得到的单抗及牛乳过敏原检测方法
BR112022001690A2 (pt) * 2019-07-31 2022-05-03 Oncour Pharma Inc Tratamento de tumores imunes evasivos
EP4021490A4 (en) * 2019-08-30 2023-10-25 Universidad De Chile Autoantigenic peptides (calvicifiv), presented by tolerogenic dentritic cells, useful for the personalized treatment of rheumatoid arthritis
GB201913408D0 (en) * 2019-09-17 2019-10-30 King S College London Proinsulin peptides for type 1 diabetes
WO2021113440A2 (en) * 2019-12-03 2021-06-10 China Medical University Oligopeptide, testing kit thereof, medical composition thereof and use of medical composition
WO2021155281A1 (en) * 2020-01-31 2021-08-05 Applied Molecular Transport Inc. Compositions and methods for treatment of celiac disease
WO2021184080A1 (en) * 2020-03-20 2021-09-23 Monash University Compositions and methods for treating lupus
WO2022093794A1 (en) * 2020-10-27 2022-05-05 Elucida Oncology, Inc. Methods of functionalizing nanoparticles
BR112023016402A2 (pt) * 2021-02-16 2023-11-21 Us Health Nanopartículas de automontagem baseadas em peptídeos anfifílicos
IL307722A (en) * 2021-04-16 2023-12-01 Cour Pharmaceuticals Dev Company Inc A method of monitoring the existence of immunological tolerance
MX2023012256A (es) * 2021-04-16 2024-01-08 Cour Pharmaceuticals Dev Company Inc Tratamiento de la alergia al cacahuate con nanopartículas tolerantes.
WO2023070104A1 (en) 2021-10-21 2023-04-27 Cour Pharmaceuticals Development Company Inc. Treatment of primary biliary cholangitis (pbc) with tolerizing nanoparticles
CN118434412A (zh) * 2021-11-24 2024-08-02 库尔制药开发公司 制备用于治疗花生过敏的耐受性纳米颗粒
CN113908256B (zh) * 2021-11-26 2023-05-26 中国农业科学院兰州兽医研究所 Lancl1蛋白在制备抗病毒药物中的应用
CN114773434B (zh) * 2022-03-17 2024-04-05 南京市妇幼保健院 一种用于激活原始卵泡从而治疗或辅助治疗卵巢早衰的多肽pfap1及其应用
KR102924689B1 (ko) * 2022-04-19 2026-02-06 충북대학교 산학협력단 종양 특이적 펩타이드가 부착된 복합체의 제조방법 및 이로부터 제조된 복합체를 포함하는 종양 성장 억제용 약학 조성물
US20250367274A1 (en) 2022-04-29 2025-12-04 Cour Pharmaceuticals Development Company Inc. Tolerizing Immune Modifying Nanoparticles for Overcoming the Immunogenicity of Therapeutic Vectors and Proteins
GB202211696D0 (en) * 2022-08-10 2022-09-21 Univ London Queen Mary Peptides and method
CA3267015A1 (en) * 2022-09-26 2024-04-04 The Methodist Hospital MICROPARCEL FORMULATIONS FOR INTRAVENOUS THERAPY AND THEIR MANUFACTURING PROCESSES AND METHODS OF USE
KR20250080899A (ko) 2022-10-19 2025-06-05 코어 파마슈티칼스 디벨롭먼트 컴퍼니 인크. 관용 나노입자를 이용한 땅콩 알레르기 치료
EP4611796A1 (en) * 2022-11-01 2025-09-10 Universität Zürich Novel mbp peptides and their use in the treatment of multiple sclerosis
TW202444434A (zh) 2023-03-24 2024-11-16 美商庫爾製藥發展公司股份有限公司 用於重症肌無力治療之免疫修飾奈米粒子之處理
KR20260016937A (ko) 2023-05-23 2026-02-04 코어 파마슈티칼스 디벨롭먼트 컴퍼니 인크. 원발성 담즙성 담관염의 치료를 위한 관용화 나노입자의 제조
TW202500576A (zh) 2023-05-25 2025-01-01 美商庫爾製藥發展公司股份有限公司 以免疫耐受性(tolerizing)奈米粒子治療1型糖尿病(t1d)
CN118005728B (zh) * 2024-02-26 2025-04-15 杭州禾泰健宇生物科技有限公司 一种抗光老化多肽及其应用
TW202544024A (zh) 2024-03-18 2025-11-16 美商庫爾製藥發展公司股份有限公司 用於抗原特異性耐受性之sting促效劑
WO2026019942A2 (en) 2024-07-16 2026-01-22 Cour Pharmaceuticals Development Company Inc. Tolerizing immune modifying nanoparticles for treatment of narcolepsy

Family Cites Families (110)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US3512940A (en) 1968-12-30 1970-05-19 Justin J Shapiro Test tube filter device
CH624011A5 (sr) * 1977-08-05 1981-07-15 Battelle Memorial Institute
US4348384A (en) * 1980-10-17 1982-09-07 Dainippon Pharmaceutical Co., Ltd. Pharmaceutical composition for oral administration containing coagulation factor VIII or IX
GB8311730D0 (en) 1983-04-29 1983-06-02 Bagshawe K D Handling of reaction mixtures
US4751180A (en) 1985-03-28 1988-06-14 Chiron Corporation Expression using fused genes providing for protein product
US4935233A (en) 1985-12-02 1990-06-19 G. D. Searle And Company Covalently linked polypeptide cell modulators
US4990253A (en) 1988-01-25 1991-02-05 Abbott Laboratories Fluid sample filtration device
US5358690A (en) 1989-01-10 1994-10-25 Lamina, Ltd. Environmental sample collection and membrane testing device
DE9013914U1 (de) 1990-10-05 1991-02-14 Walter Sarstedt Geräte und Verbrauchsmaterial für Medizin und Wissenschaft, 5223 Nümbrecht Trennvorrichtung für Flüssigkeits-, insbesondere Blutfraktionen
HU220357B (hu) 1992-02-28 2001-12-28 Autoimmune Inc. Eljárás és készítmények autoimmun betegségek kezelésére bystander antigén alkalmazásával
FR2695563B1 (fr) 1992-09-11 1994-12-02 Pasteur Institut Microparticules portant des antigènes et leur utilisation pour l'induction de réponses humorales ou cellulaires.
US6004763A (en) 1992-09-11 1999-12-21 Institut Pasteur Antigen-carrying microparticles and their use in the induction of humoral or cellular responses
JPH06157592A (ja) 1992-11-24 1994-06-03 Hitachi Chem Co Ltd ペプチドもしくはその誘導体、それらとタンパク質との結合体、及びこれらを免疫源とする抗エンドセリン−１抗体の製造方法
AU674584B2 (en) 1993-06-02 1997-01-02 Tvw Telethon Institute For Child Health Research Cryptic peptides for use in inducing immunologic tolerance
US5833860A (en) 1995-08-28 1998-11-10 Millipore Investment Holdings Limited Centrifugal adsorptive sample preparation device and method
US5804201A (en) 1996-03-11 1998-09-08 The Rockefeller University Immunomodulatory peptides of vespid antigen 5
ES2205467T3 (es) 1997-03-31 2004-05-01 The Regents Of The University Of Michigan Matrices biodegradables de poros abiertos.
US7427602B1 (en) 1998-05-13 2008-09-23 The Regents Of The University Of Michigan Sustained DNA delivery from structural matrices
EP1212086B8 (en) 1999-08-18 2008-01-02 Industry-Academic Cooperation Foundation, The Catholic University of Korea Immunological tolerance-induction agent
US20010031262A1 (en) * 1999-12-06 2001-10-18 Michael Caplan Controlled delivery of antigens
AU2001265346A1 (en) 2000-06-02 2001-12-17 Memorial Sloan-Kettering Cancer Center Artificial antigen presenting cells and methods of use thereof
EP1311549A2 (en) 2000-08-22 2003-05-21 Micromet AG Composition for the elimination of autoreactive b-cells
US6890556B1 (en) 2001-02-14 2005-05-10 Northwestern University Controlled surface-associated delivery of genes and oligonucleotides
US7029697B2 (en) 2001-02-14 2006-04-18 Northwestern University Controlled surface-associated delivery of genes and oligonucleotides
US20020187147A1 (en) * 2001-02-15 2002-12-12 City Of Hope Antigen specific recombinant MHC class II molecules and methods of use
AU2002364701B8 (en) 2001-11-20 2006-06-22 Alkermes, Inc. Compositions for sustained action product delivery
WO2003080114A2 (en) 2002-03-19 2003-10-02 Powdermed Limited Imidazoquinoline adjuvants for vaccines
AU2003243191B2 (en) 2002-05-02 2007-09-20 President And Fellows Of Harvard College Formulations limiting spread of pulmonary infections
US20040115216A1 (en) 2002-07-12 2004-06-17 The Johns Hopkins University Reagents and methods for engaging unique clonotypic lymphocyte receptors
US7465463B2 (en) 2002-09-04 2008-12-16 Polyheal, Ltd. Compositions comprising microspheres with anti-inflammatory properties for healing of ocular tissues
AU2003302226A1 (en) * 2002-09-24 2004-06-30 University Of Kentucky Research Foundation Nanoparticle-based vaccine delivery system containing adjuvant
US20050002999A1 (en) * 2003-06-04 2005-01-06 Rahul Mehta Long-circulating liposomal compositions
US20060051407A1 (en) 2003-06-27 2006-03-09 Yoram Richter Method of treating ischemia-reperfusion injury
US8592197B2 (en) 2003-07-11 2013-11-26 Novavax, Inc. Functional influenza virus-like particles (VLPs)
WO2005015160A2 (en) 2003-08-07 2005-02-17 The Children's Hospital Of Philadelphia Functionalized polymeric colloids
WO2005019429A2 (en) 2003-08-22 2005-03-03 Potentia Pharmaceuticals, Inc. Compositions and methods for enhancing phagocytosis or phagocyte activity
WO2005020933A2 (en) 2003-09-02 2005-03-10 University Of South Florida Nanoparticles for drug-delivery
US20070275007A1 (en) 2003-11-05 2007-11-29 The Government Of The United States Of America, Represented By The Secretary Of Health And Human S Carbohydrate Antigen-Nanoparticle Conjugates and Uses Thereof as Antimetastatic Agents in Treating Cancer
BRPI0509538B1 (pt) 2004-04-02 2019-01-15 Blackberry Ltd método, sinal digital, portadora, e primeiro sistema para estabelecer um percurso de comunicação bidirecional
US7846466B2 (en) 2004-06-10 2010-12-07 Northwestern University Biodegradable scaffolds and uses thereof
EP1768692B8 (en) 2004-07-01 2015-06-17 Yale University Targeted and high density drug loaded polymeric materials
WO2006077857A1 (ja) * 2005-01-18 2006-07-27 National University Corporation Hokkaido University 粒子を脂質膜で被覆する方法
EP2256130B1 (en) 2005-02-02 2013-09-25 Novo Nordisk A/S Novel insulin derivatives
JP2006248978A (ja) 2005-03-10 2006-09-21 Mebiopharm Co Ltd 新規なリポソーム製剤
CN102016814B (zh) 2005-06-17 2013-10-23 北卡罗来纳大学查珀尔希尔分校 纳米粒子制备方法、系统及材料
ES2340197T3 (es) * 2005-07-01 2010-05-31 F. Hoffmann-La Roche Ag Particulas de latex carboxiladas.
WO2007008755A2 (en) 2005-07-08 2007-01-18 The Board Of Regents, The University Of Texas System Surface functionalization of polymeric materials
GB0514262D0 (en) * 2005-07-12 2005-08-17 Renovo Ltd Promotion of epithelial regeneration
US20070041934A1 (en) 2005-08-12 2007-02-22 Regents Of The University Of Michigan Dendrimer based compositions and methods of using the same
WO2007076295A2 (en) * 2005-12-16 2007-07-05 University Of Kansas Nanoclusters for delivery of therapeutics
WO2007087341A2 (en) 2006-01-25 2007-08-02 The Board Of Trustees Of The University Of Illinois Tolerogenic biodegradable artificial antigen presenting system
EP1991259B1 (en) * 2006-02-15 2012-10-10 Ramot at Tel-Aviv University Ltd. Viral display vehicles for treating multiple sclerosis
MX2008011167A (es) 2006-03-02 2008-11-12 Cbio Ltd Regulaciòn de respuestas inmunes mediante la modulaciòn de la funciòn de cèlulas presentadoras de antìgenos.
AU2007309727A1 (en) * 2006-04-11 2008-05-02 Albany College Of Pharmacy And Health Sciences Nanoparticle and polymer formulations for thyroid hormone analogs, antagonists, and formulations thereof
EP2061446A2 (en) * 2006-07-28 2009-05-27 University Court of the University of Edinburgh Use of cdk inhibitors for the treatment of granulocyte mediated disorders
EP3590503A1 (en) * 2006-10-12 2020-01-08 The University of Queensland Compositions and methods for modulating immune responses
US20090214474A1 (en) 2006-11-01 2009-08-27 Barbara Brooke Jennings Compounds, methods, and treatments for abnormal signaling pathways for prenatal and postnatal development
BRPI0721148B8 (pt) 2006-12-18 2021-05-25 Colorobbia Italiana Spa nanopartículas magnéticas para aplicação em hipertermia, preparação destas e uso de construtos apresentando aplicação farmacológica
US8354110B2 (en) 2007-03-07 2013-01-15 Uti Limited Partnership Compositions and methods for the prevention and treatment of autoimmune conditions
US9023395B2 (en) 2007-04-13 2015-05-05 University Of North Texas Health Science Center At Fort Worth Formulation of active agent loaded activated PLGA nanoparticles for targeted cancer nano-therapeutics
US20080311140A1 (en) 2007-05-29 2008-12-18 Baylor College Of Medicine Antigen specific immunosuppression by dendritic cell therapy
EP3424525A1 (en) 2007-10-12 2019-01-09 Massachusetts Institute Of Technology Vaccine nanotechnology
AU2008314500A1 (en) 2007-10-15 2009-04-23 Cooperative Research Centre For Asthma A method of prophylaxis and agents for use therein
WO2009052561A1 (en) 2007-10-22 2009-04-30 The Walter And Eliza Hall Institute Of Medical Research Compositions and methods for manipulating an immune response
EP2057998A1 (en) 2007-10-31 2009-05-13 Universitätsklinikum Hamburg-Eppendorf Use of modified cells for the treatment of multiple sclerosis
US20090123509A1 (en) * 2007-11-08 2009-05-14 Cory Berkland Biodegradable Colloidal Gels as Moldable Tissue Engineering Scaffolds
US20090238879A1 (en) 2008-01-24 2009-09-24 Northwestern University Delivery scaffolds and related methods of use
JP2009203174A (ja) 2008-02-26 2009-09-10 Hokkaido Univ タンパク質−リポソーム複合体を含有するイオントフォレーシス用組成物
US9669057B2 (en) 2008-04-25 2017-06-06 Duke University Regulatory B cells and their uses
US20110206773A1 (en) 2008-05-20 2011-08-25 Yale University Sustained delivery of drugs from biodegradable polymeric microparticles
EP2123261A1 (en) 2008-05-20 2009-11-25 Stallergenes S.A. Mucoadhesive particulate formulation for inducing antigen-specific immune tolerance
EP2303236A4 (en) 2008-07-01 2012-09-26 Univ Emory SYNERGISTIC INDUCTION OF HUMOR AND CELLULAR IMMUNITY BY COMBINATORY ACTIVATION OF TOLL-LIKE RECEPTORS
US8323696B2 (en) 2008-08-29 2012-12-04 Ecole Polytechnique Federale De Lausanne Nanoparticles for immunotherapy
US9149441B2 (en) * 2008-09-29 2015-10-06 The Corporation Of Mercer University Nanospheres encapsulating bioactive material and method for formulation of nanospheres
AU2009298112B2 (en) 2008-10-02 2015-11-12 University Of Pittsburgh - Of The Commonwealth System Of Higher Education Administration of an adsorbent polymer for treatment of systemic inflammation
US8277812B2 (en) 2008-10-12 2012-10-02 Massachusetts Institute Of Technology Immunonanotherapeutics that provide IgG humoral response without T-cell antigen
JP5851243B2 (ja) 2008-11-30 2016-02-03 イミューサンティー インコーポレーテッドＩｍｍｕｓａｎＴ，Ｉｎｃ． セリアック病の処置のための組成物および方法
AU2009326818A1 (en) 2008-12-11 2011-07-07 The Govenors Of The University Of Alberta Methods and systems for inducing immunologic tolerance to non-self antigens
CA2750098A1 (en) 2009-01-20 2010-07-29 Myelin Repair Foundation, Inc. Compositions and methods for induction of antigen-specific tolerance
EP2255831A1 (en) * 2009-05-25 2010-12-01 Institut Pasteur Liposome based diepitope constructs
CN107252482A (zh) 2009-05-27 2017-10-17 西莱克塔生物科技公司 具有不同释放速率的纳米载体加工组分
WO2011031441A1 (en) 2009-08-28 2011-03-17 The Government Of The United States Of America As Represented By The Secretary Of The Department Of Health And Human Services Therapy with a chimeric molecule and a pro-apoptotic agent
JP5486750B2 (ja) 2009-09-18 2014-05-07 国立大学法人九州大学 金微粒子被覆体とその製造方法、およびその用途
RU2448685C2 (ru) * 2009-11-30 2012-04-27 Российская Федерация в лице Министерства промышленности и торговли Российской Федерации Липосомы, содержащие олигопептиды - фрагменты основного белка миелина, фармацевтическая композиция и способ лечения рассеянного склероза
US20110135744A1 (en) 2009-12-03 2011-06-09 The Regents Of The University Of California Nanoparticle Based Therapy for Dispersing Mucin
CN102834112B (zh) * 2010-02-22 2016-02-24 流体科技公司 多糖颗粒疫苗
US8207290B2 (en) 2010-03-26 2012-06-26 Cerulean Pharma Inc. Methods and systems for generating nanoparticles
WO2011133617A1 (en) * 2010-04-23 2011-10-27 The Board Of Trustees Of The University Of Illinois Nano-hybrid delivery system for sequential utilization of passive and active targeting
US8907015B2 (en) 2010-06-04 2014-12-09 Tongji University Copolymer of pyrene and pyrrole and method of producing the copolymer
US9408906B2 (en) 2010-06-04 2016-08-09 Flow Pharma, Inc. Peptide particle formulation
EP2588123A2 (en) 2010-06-30 2013-05-08 Compugen Ltd. C1orf32 for the treatment of multiple sclerosis, rheumatoid arthritis and other autoimmune disorders
DK2590675T3 (en) * 2010-07-07 2018-10-29 Artificial Cell Tech Inc ANTI-ANTI-COMPOSITIONS AND PROCEDURES FOR RESPIRATORY SYNCYTIAL VIRUS
CA2807141C (en) 2010-07-31 2019-02-26 The Scripps Research Institute Compositions and methods for inducing immune tolerance
EP2600878A4 (en) 2010-08-04 2014-06-11 Univ Duke REGULATORY B-CELLS AND ITS USES
EP2637697A4 (en) * 2010-11-12 2016-07-13 Cour Pharmaceuticals Dev Company MODIFIED IMMUNOMODULATING PARTICLES
SG190798A1 (en) 2010-11-24 2013-07-31 Univ Nanyang Tech Method for coating particles with calcium phosphate and particles, microparticles and nanoparticles formed thereof
US10064406B2 (en) 2011-01-06 2018-09-04 Cytosorbents Corporation Polymeric sorbent for removal of impurities from whole blood and blood products
ES2712779T3 (es) * 2011-01-24 2019-05-14 Yissum Res Dev Co Of Hebrew Univ Jerusalem Ltd Nanopartículas para la administración dérmica y sistémica de fármacos
EP2678007A4 (en) * 2011-02-25 2015-08-12 Univ South Dakota PROTEIN NANOTRIER FOR TOPICAL ADMINISTRATION
US9987354B2 (en) 2011-04-29 2018-06-05 Selecta Biosciences, Inc. Tolerogenic synthetic nanocarriers for antigen-specific deletion of T effector cells
US20130028857A1 (en) 2011-07-29 2013-01-31 Selecta Biosciences, Inc. Synthetic nanocarriers comprising polymers comprising multiple immunomodulatory agents
WO2013036302A1 (en) 2011-09-06 2013-03-14 Selecta Biosciences, Inc. Induced tolerogenic dendritic cells for generating cd8+ regulatory t cells
DK2768484T3 (da) 2011-10-21 2019-10-07 Jazz Pharmaceuticals Res Llc Lyofiliserede liposomer
WO2013113326A1 (en) * 2012-01-31 2013-08-08 Curevac Gmbh Pharmaceutical composition comprising a polymeric carrier cargo complex and at least one protein or peptide antigen
WO2013115965A1 (en) * 2012-01-31 2013-08-08 Cerulean Pharma Inc. Polymer-agent conjugates, particles, compositions, and related methods of use
KR102283760B1 (ko) * 2012-06-21 2021-08-03 노쓰웨스턴유니버시티 펩티드 접합된 입자
US9378793B2 (en) * 2012-12-20 2016-06-28 Qualcomm Incorporated Integrated MRAM module
CA3261641A1 (en) * 2013-03-13 2025-06-12 Oncour Pharma, Inc. Immune-modifying particles for the treatment of inflammation
RS59801B2 (sr) 2013-08-13 2024-03-29 Univ Northwestern Čestice konjugovane peptidom
AU2014337156A1 (en) * 2013-10-18 2016-05-12 Modernatx, Inc. Compositions and methods for tolerizing cellular systems

Also Published As

Publication number Publication date
IL273615B (en) 2022-06-01
IL243632A0 (en) 2016-03-31
KR20160042079A (ko) 2016-04-18
AU2023219813A1 (en) 2023-09-07
PL3033102T5 (pl) 2024-04-08
EP3650047A1 (en) 2020-05-13
LT3033102T (lt) 2020-03-10
AU2020203824B2 (en) 2023-06-22
FI3033102T4 (fi) 2024-03-01
JP7408604B2 (ja) 2024-01-05
MX2023000194A (es) 2023-02-09
KR102485789B1 (ko) 2023-01-05
IL292567B1 (en) 2025-02-01
PL3033102T3 (pl) 2020-09-07
EP3033102A2 (en) 2016-06-22
EP3033102A4 (en) 2017-03-22
DK3033102T3 (da) 2019-12-16
US10617747B2 (en) 2020-04-14
DK3033102T4 (da) 2024-02-26
ES2762187T3 (es) 2020-05-22
IL243632B (en) 2020-04-30
US9616113B2 (en) 2017-04-11
KR20240015725A (ko) 2024-02-05
US20170312349A1 (en) 2017-11-02
MX2020007079A (es) 2020-09-09
CY1122558T1 (el) 2021-01-27
US11129881B2 (en) 2021-09-28
KR20220084202A (ko) 2022-06-21
US10188711B2 (en) 2019-01-29
AU2020203822A1 (en) 2020-07-02
US12533403B2 (en) 2026-01-27
US20180271962A1 (en) 2018-09-27
US11389517B2 (en) 2022-07-19
IL292567B2 (en) 2025-06-01
AU2014306603A1 (en) 2016-02-18
US20170258880A1 (en) 2017-09-14
SI3033102T2 (sl) 2024-03-29
MX2020004799A (es) 2020-10-19
AU2014306603B2 (en) 2020-03-12
JP2016528254A (ja) 2016-09-15
HRP20192270T1 (hr) 2020-06-12
US20210000932A1 (en) 2021-01-07
ES2762187T5 (es) 2024-06-17
CN105555301B (zh) 2021-04-16
AU2020203824A1 (en) 2020-07-02
CA2918823A1 (en) 2015-02-19
SI3033102T1 (sl) 2020-03-31
RS59801B1 (sr) 2020-02-28
US20200316181A1 (en) 2020-10-08
US20250049901A1 (en) 2025-02-13
IL318076A (en) 2025-02-01
JP2021193086A (ja) 2021-12-23
RU2019110510A (ru) 2019-10-21
US11160851B2 (en) 2021-11-02
MX2023000192A (es) 2023-02-09
ME03590B (me) 2020-07-20
HRP20192270T4 (hr) 2024-03-01
BR112016003084A2 (pt) 2017-09-12
RU2685186C2 (ru) 2019-04-16
EP3033102B2 (en) 2023-12-20
US20150283218A1 (en) 2015-10-08
KR20230008909A (ko) 2023-01-16
KR20210099186A (ko) 2021-08-11
RU2016107998A (ru) 2017-09-18
WO2015023796A3 (en) 2015-06-18
MX372849B (es) 2020-07-06
US20220008523A1 (en) 2022-01-13
WO2015023796A2 (en) 2015-02-19
PT3033102T (pt) 2019-12-19
CN113332422A (zh) 2021-09-03
EP3033102B1 (en) 2019-10-23
US20150190485A1 (en) 2015-07-09
JP7007335B2 (ja) 2022-02-10
HUE047329T2 (hu) 2020-04-28
IL292567A (en) 2022-06-01
US20220000994A1 (en) 2022-01-06
CN105555301A (zh) 2016-05-04
SMT201900717T1 (it) 2020-03-13
US9522180B2 (en) 2016-12-20
JP2024037982A (ja) 2024-03-19
JP6553033B2 (ja) 2019-07-31
JP2019196369A (ja) 2019-11-14
CN113332422B (zh) 2025-03-14
AU2020203822B2 (en) 2023-05-25
KR20250151570A (ko) 2025-10-21
KR20250162913A (ko) 2025-11-19
MX2016001931A (es) 2016-09-07
IL273615A (en) 2020-05-31

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP7408604B2 (ja) ペプチドコンジュゲート粒子
AU2020244453B2 (en) Peptide conjugated particles
HK40058733A (zh) 肽缀合颗粒
CA2918823C (en) Peptide conjugated particles
HK40058733B (zh) 肽缀合颗粒
HK40030584A (en) Peptide conjugated particles
HK1225279B (en) Peptide conjugated particles
HK1225279A1 (en) Peptide conjugated particles