RS59803B1 - Kompozicije oralno dezintegrišuće tablete koje sadrže kortikosteroid za eozinofilni ezofagitis - Google Patents

Description

RASPODELJIVAČ ZA NAPOJNI VOD ZA GORIVO I POSTUPAK

NJEGOVOG KORIŠĆENJA

Područje pronalaska

Ovaj pronalazak se odnosi na raspodeljivač za napojni vod za gorivo, na sistem za napajanje gorivom opremljen navedenim raspodeljivačem goriva i na sistem za sagorevanje opremljen navedenim sistemom za napajanje gorivom, a posebno se tiče raspodeljivača za napojni vod za gorivo koji poboljšava karakteristike sagorevanja mrkog uglja u parnom kotlu.

Stanje tehnike

Slika 20 prikazuje primer dosadašnjeg gorivnog sistema za parne kotlove koji radi na mrki ugalj. Sistem za sagorevanje mrkog uglja i konstrukcija kotla sastoje se od napojnog levka 1, mlina 3 koji usitnjava gorivo koje pritiče iz navedenog levka 1, voda za napajanje gorivom 4 koji sprovodi mešani fluid sastavljen od čestica uglja koje dolaze iz navedenog mlina 3 i nosećeg gasa (nadalje ćemo čestice uglja nazivati "sprašeni ugalj", a smešu ugljenih čestica i nosećeg gasa "mešani fluid" ili "dvofazni tok čestica i gasa"), gorionika 5, koji su povezani s krajem navedenog napojnog voda za gorivo 4, peći 8 s gorionicima 5 koji se nalaze na njenim zidovima, voda za izduvne gasove 6 koji spaja otvor na zidu peći 8 s mlinom 3 da bi se izduvni gasovi nastali sagorevanjem čestica uglja u gorionicima 5 iskoristili kao noseći gas, i cevnog izmenjivača toplote 9, koji se nalazi unutar navedene peći 8.

Komadni ugalj A usitnjava se u napojnom uređaju 2, koji se nalazi na donjem kraju napojnog levka 1, i kontinualno uvodi u mlin 3. Iako se u mnogim slučajevima kao mlin 3 koristi ventilatorski mlin, konstrukcija mlina 3 nije ograničena samo na njih.

U mlinu 3, ugalj se suši izduvnim gasovima B visoke temperature u kojima je sadržaj kiseonika manji od 21%, a koji se dovode iz peći 8 preko voda za izduvne gasove 6, i istovremeno sprašuje. Mešani fluid C, sastavljen od ugljenih čestica (sprašeni ugalj), dobijenih sprašivanjem usitnjenog uglja, i izduvnih gasova, dovodi se napojnim vodom za gorivo 4 do gorionika 5 koji su raspodeljeni u više nivoa duž vertikalnog zida peći 8. Ugljene čestice koje se dovode do gorionika 5 sagorevaju unutar peći 8, pri čemu obrazuju plamen, a toplota stvorena zračenjem apsorbuje se cevnim izmenjivačem toplote 9 koji se nalazi na zidovima peći i u gornjem delu peći stvarajući u njemu paru.

Iz napojnog voda za gorivo 4, mešani fluid C se raspodeljuje na gorionike 5 razmeštene u više nivoa koji su instalirani na bočnim zidovima peći 8, a u mnogim slučajevima, gorionici 5 su raspoređeni u 2 do 4 nivoa. Takođe su u mnogim slučajevima ovi gorionici 5 posebno raspodeljeni u vertikalne nivoe na bočnom zidu peći 8 za svaki mlin-3 (za svaki kotao se instalira više mlinova), zato stoje potisni pritisak ventilatorskog mlina 3 nizak u poređenju s normalnom, centrifugalnom turbo-duvaljkom i sličnim uređajima. To znači da se pad pritiska u napojnom vodu za gorivo 4 mora smanjiti, a pojednostavljivanje i skraćivanje napojnog voda 4 lakše se izvodi ako se gorionici rasporede po vertikalnom pravcu, nego ako su raspoređeni horizontalno.

U nastavku sledi opis jednog primera postupka sagorevanja u kotlovskoj peći 8, prikazanoj na Slici 20.

Premda je u slučaju niskog opterećenja kotla, količina uglja A koja se dovodi do gorionika 5 takođe smanjena, protok gasa koji nosi čestice uglja (izduvnih gasova kotla) u napojnom vodu za gorivo 4 održava se konstantnim, tako da ne spadne ispod minimuma neophodnog za_stabilno nošenje čestica uglja i da bi mogao da na stabilan način transportuje čestice uglja, nastale sprašivanjem usitnjenog uglja A u mlinu 3, od mlina 3 do gorionika 5. Na taj način, kada je opterećenje kotla nisko, niska je i koncentracija ugljenih čestica u mešanom fluidu C koji se dovodi gorionicima 5 i paljenje goriva u gorionicima 5 postaje nestabilno.

Kao protivmera ovakvoj situaciji, jedan deo od većeg broja mlinova 3 privremeno se zaustavlja (na primer, od četiri mlina u radu se ostavlja samo dva) i istovremeno se na odgovarajući način menja koncentracija ugljenih čestica (sprašenog uglja) u mešanom fluidu koji se dovodi gorionicima 5 svakog nivoa.

Dosadašnja rešenja, prikazana na Slikama 27, 28 i 29, spadaju u rešenja za koncentrovanje goriva u napojnom vodu za gorivo 4 koji dovodi ugalj do gorionika 5. Pomoću ovih tehnika koncentrovanja podešava se koncentracija ugljenih čestica koje se dovode odgovarajućim gorionicima na gornjem nivou i na donjem nivou.

U primeru, prikazanom na Slici 27, u glavni napojni vod za gorivo velikog prečnika (glavni vod) 4, na njegovom delu niz tok mešanog fluida C umetnut je napojni vod za gorivo malog prečnika (sporedni vod) 102, tako da ovaj umetnuti sporedni vod 102 deli protok mešanog fluida C na dva voda, a gorionici donjeg nivoa 501 i gorionici gornjeg nivoa 502 povezani su s krajevima ova dva voda. U konstrukciji prikazanoj na Slici 27, instaliran je konusni element za skretanje toka 105 u unutrašnjosti glavnog voda širokog preseka 4 kod ulaznog otvora sporednog voda uskog preseka 102, pri čemu je iskorišćena inercija ugljenih čestica koja ih koncentriše u blizini unutrašnjeg zida glavnog voda širokog preseka 4, zbog čega one pretežno odlaze u gorionike donjeg nivoa 501, a manjim delom u gorionike gornjeg nivoa 502.

U primeru, prikazanom na Slici 28, napojni vod za gorivo (glavni vod) 4 račva se u tri ogranka, a na krajevima odgovarajućih navedenih ogranaka 107, 108 i 109 instalirani su gorionik gornjeg nivoa 503, gorionik srednjeg nivoa 504 i gorionik donjeg nivoa 505, u unutrašnjosti tri navedena ogranka 107, 108 i 109 instalirani su raspodeljivači (prigušnice, leptiri) 115, 116 i 117, tako da se hidraulički otpor protoku mešanog fluida C u svakom od ogranaka 107, 108 i 109 može reguilisati podešavanjem ugla leptira 115, 116, odnosno 117, čime se reguliše i protok mešanog fluida C u odgovarajućim ograncima.

U primeru sa slike 29, glavni napojni vod 4 za dovođenje goriva iz mlina 3, povezan je

s gorionikom gornjeg nivoa 506 vodom istog preseka, a bočni vod 121, koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa 507, smešten je u sredinu vertikalnog dela glavnog napojnog voda.

Ovo rešenje koristi činjenicu da se, zahvaljujući svojoj inerciji, čestice uglja uglavnom koncentrišu u delu voda koji gorivo dovodi u gorionik gornjeg nivoa 506.

Opisana dosadašnja rešenja, ilustrovana Slikama 27, 28 i 29, imaju taj nedostatak da

se uz gorionike 501 do 507 i napojne vodove spojene s gorionicima 501 do 507, koncentracija uglja u mešanom fluidu C u bočnim vodovima povezanim s glavnim vodom 4 ne može podešavati. Iako prigušnice 115 do 117, koje su instalirane unutar tri ogranka 107 do 109, kao na Slici 28, omogućavaju da se unutar svakog ogranka 107 do 109 menja otpor protoku mešanog fluida C, sastavljenog od ugljenih čestica i nosećeg gasa, one ne omogućavaju da se u njima selektivno menja koncentracija ugljenih čestica.

Isto tako, kod napojnog voda za gorivo prikazanog na Slikama 27 i 29, pošto ne postoje elementi za prigušivanje i podešavanje preseka protoka, koncentracija ugljenih čestica u mešanom fluidu unutar bočnih vodova 102 i 121, povezanih s glavnim vodom 4, ne može da se menja u skladu sa opterećenjem kotla.

Opisana dosadašnja rešenja imaju i taj nedostatak što se raspodela koncentracije ugljenih čestica u vodu za napajanje gorivom (glavnom vodu) 4, koji odvodi mešani fluid C od ventilatorskog mlina 3 do odgovarajućih nivoa gorionika 5 u kotlovskoj peći 8, teško podešava. —

U glavnom vodu 4, u blizini izlaza iz ventilatorskog mlina 3, koncentracija ugljenih čestica po jedinici površine poprečnog preseka voda ne mora da bude ravnomerna i u mnogim slučajevima to i nije. Neravnomerna raspodela nastaje zato što čestice u glavni vod 4 uvodi centrifugalna sila lopatice ventilatora 16 (Slika 21) koja unutar kućišta ventilatorskog mlina 3 rotira velikom brzinom. Slika 21 prikazuje uslove koji vladaju na izlazu iz ventilatorskog mlina 3, pri čemu se ugalj koji se dovodi u mlin 3 fino sprašuje udarom lopatica ventilatora 16 i čestice odbacuju ka unutrašnjoj strani kućišta 17 ventilatorskog mlina 3 dejstvom centrifugalne sile nastale rotacijom lopatica ventilatora 16. Zbog ovoga u glavnom vodu 4, u blizini izlaza iz ventilatorskog mlina 3, nastaje sistematski neravnomerna raspodela čestica uglja u mešanom fluidu - dvofaznom toku fluida i čestica, pri čemu se u poprečnom preseku glavnog voda 4 obrazuje tok d, s visokom koncentracijom čestica uglja i tok d', s ne tako visokom koncentracijom ugljenih čestica (što ćemo nadalje označavati kao "neravnomernu raspodelu dvofaznog toka čestica i fluida").

Centrifugalna sila lopatica ventilatora 16 uglavnom je određena položajem ventilatorskog mlina 3, konstrukcijom napojnog voda za gorivo 4 itd., tako da je teško predvideti koncentraciju čestica po preseku napojnog voda na osnovu konstrukcije ventilatorskog mlina 3 i gorionika 5 pre nego što se sistem za sagorevanje uglja pusti u rad.

Isto tako, u slučaju kada se u glavni vod kod izlaza iz ventilatorskog mlina 3 instalira klasifikator 18, prikazan na Slici 22, da bi se u gorionike 5 kotlovske peći 8 odvele samo fine čestice sprašenog uglja, pomenuta neravnomernost raspodele dvofaznog toka čestica i fluida_ se pojačava u glavnom vodu 4 koji je povezan sa izduvnom granom klasifikatora 18. Ova pojava će biti opisana uz pomoć slike 22.

Dvofazni tokovi čestica i fluida d id\koji su glavnim napojnim vodom 4 dovedeni iz ventilatorskog mlina 3 na ulaz klasifikatora 18, udaraju u odbojnik 21 klasifikatora 18, posle čega krupne čestice uglja f padaju ka ulazu u ventilatorski mlin 3 i vraćaju se u njega (nije prikazan) vodom 20. Istovremeno, fine čestice uglja se odvode ka odgovarajućim nivoima gorionika u peći 8 glavnim napojnim vodom 4 na izduvnoj grani raspodeljivača 18. Tokom ovog procesa, fine čestice uglja unutar glavnog voda 4 se zbog svoje inercije pomeraju bočno u pravcu zida glavnog voda 4 koji stoji nasuprot odbojnika 21 u kućištu 19 klasifikatora 18, zbog čega nastaje velika neravnomernost u raspodeli čestica po poprečnom preseku glavnog napojnog voda 4.

Kada bi se mešani fluid C uz opisanu neravnomernu raspodelu čestica po preseku sproveo u svaki ogranak glavnog napojnog voda 4, svaki gorionik 5 ne bi mogao biti snabdeven odgovarajućom koncentracijom ugljenih čestica. Na primer, do gorionika 5, koji treba snabdevati mešanim fluidom s visokom koncentracijom ugljenih čestica, stizao bi mešani fluid u kome je koncentracija ugljenih čestica niska. Naročito u slučajevima kada kotao treba da radi pri niskom opterećenju, ako se gorioniku 5 kome je potrebno snabdevanje visokom koncentracijom ugljenih čestica, dovede mešani fluid u kome je koncentracija ugljenih čestica niska, to može dovesti do stvaranja nestabilnih uslova sagorevanja i posledičnog gašenja plamena.

Kada kotao treba da radi pod niskim opterećenjem, i ventilatorski mlin mora da radi smanjenim kapacitetom, pa iako se na taj način smanjuje količina proizvedenih ugljenih čestica, protok nosećeg gasa se ne može smanjivati ispod unapred određene vrednosti

—(minimalnog protoka) neophodnog za stabilan transport čestica. Zbog toga, da bi se sprečilo gašenje plamena, koncentraciju ugljenih čestica u mešanom fluidu C koji se dovodi do nekog

određenog gorionika između više gorionika 5 raspodeljenih na više nivoa peći, treba povećati da bi se stabilizovalo paljenje i ostvarilo stabilno sagorevanje plamena u gorioniku 5.

Štaviše, kada se kao kotlovsko gorivo koristi mrki ili drugi ugalj koji sadrži visok —procenat vode ili pepela, raspon koncentracija ugljenih čestica potreban za stabilno sagorevanje, određuje se u zavisnosti od sadržaja vode i pepela u uglju u toku rada kotla.

Isto tako, stabilnost plamena u gorioniku 5 veoma zavisi od koncentracije ugljenih čestica, koncentrcije vode i pepela koji se dovode gorioniku 5, a iz iskustva je poznato daje stabilnost plamena bolja što je viša koncentracija ugljenih čestica, a niža koncentracija vode i pepela. Pošto ugalj, npr. mrki ugalj, sadrži visoku koncentraciju vode i pepela, održavanje stabilnosti plamena dobija na važnosti ako se kao kotlovsko gorivo koristi mrki ugalj.

Slike 23 i 26 prikazuju smanjivanje opterećenja kotla kada se sa četiri pređe na dva mlina za snabdevanje gorionika 5 smeštenih u suprotnim uglovima bočnih zidova peći 8. Slika 26 prikazuje uslove sagorevanja kada je opterećenje kotla još manje nego u slučaju prikazanom na Slici 23. Kada se u slučaju niskog opterećenja kotla smanji broj aktivnih mlinova za snabdevanje peći ugljem i posledično se smanji termičko opterećenje unutar peći 8, u centralnom delu peći 8 na Slikama 23 i 26 neće se obrazovati stabilna, visokotemperaturna zona sagorevanja, pa se mora primeniti postupak samostabilizacije plamena na svakom pojedinačnom gorioniku. U ovom slučaju, ako koncentracija ugljenih čestica nije ispravno podešena, sagorevanje postaje nestabilno i teško je obezbediti stabilan rad kotla.

Kada je opterećenje kotla nisko, koncentracija ugljenih čestica koja se dovodi gorionicima određeng nivoa između više nivoa gorionika raspoređenih po visini bočnog zida peći, u načelu se povećava da bi se stabilizovalo sagorevanje na ovim nivoima i time obezbedilo sagorevanje u peći kao celini. Međutim, iako se velika količina koncentrovanih ugljenih čestica dovodi do gorionika određenog nivoa i time poboljšava sagorevanje u gorioniku, temperatura izduvnih gasova na izlazu iz peći se smanjuje zbog odnosa apsorpcije toplote po visini zidova peći i raspodele temperature plamena unutar peći, zbog čega se ne postiže predodređena temperatura pare. Da bi se postigla stabilnost sagorevanja uglja, kao i predodređena temperatura izduvnih gasova na izlazu iz peći, važno je podešavati koncentraciju ugljenih čestica koje se dovode gorionicima 5 na gornjem i donjem nivou.

Osnovni ciljevi koje ovaj pronalazak treba da obezbedi jesu raspodeljivač u napojnom vodu za gorivo, pomoću koga se gorivo može dovoditi gorionicima na takav način da se postigne stabilno paljenje i stabilno sagorevanje formiranog plamena čak i u uslovima niskog opterećenja kotla, sistem za napajanje gorivom opremljen pomenutim raspodeljivačem u napojnom vodu za gorivo i uređaj za sagorevanje goriva opremljen navedenim sistemom za napajanje gorivom.

Dalji ciljevi koje ovaj pronalazak treba da obezbedi obuhvataju raspodeljivač u napojnom vodu za gorivo pomoću koha se visoka koncentracija čestica goriva u mešanom fluidu koji se sastoji od čvrstog goriva i nosećeg gasa, može usmeriti u predodređenom smeru, napojni sistem za gorivo opremljen pomenutim raspodeljivačem u napojnom vodu za gorivo i uređaj za sagorevanje goriva opremljen pomenutim napojnim sistemom za gorivo.

Isto tako, pod punim opterećenjem kotla (100%), npr. kotla na Slici 20, temperatura gasa koji izlazi iz kotlovske peći tako je podešena da, posle apsorpcije toplote na zidovima toplotnih izmenjivača smeštenih niz tok ka izlazu iz peći 8 i apsorpcije cevnim toplotnim izmenjivačima 9 koji su smešteni unutar toka izlaznog gasa, kao i prolaska kroz završne toplotne izmenjivače u peći (nisu prikazani), bude niža od tačke topljenja pepela koji nose izduvni gasovi. Temperatura gasa koji izlazi iz kotlovske peći tokom punog opterećenja kotla

takođe je tako podešena da temperatura metalne površine neprikazanih cevnih izmenjivača na izlazu iz peći ne bude viša od temperature koju materijal izmenjivača može da podneser

Međutim, kad kotao prelazi s punog opterećenja na neko manje opterećenje, pošto se toplota generisana u peći 8 smanjuje, smanjuje se i temperatura izduvnih gasova na izlazu iz peći, a temperatura proizvedene pare opada ispod vrednosti neophodne za rad turbina (tu temperaturu možemo nazvati "temperaturom pare neophodnom za potrošnju").

Prema tome, još jedan cilj koji ovaj pronalazak treba da obezbedi jeste raspodeljivač u napojnom vodu za gorivo, pomoću koga se kod kotla koji koristi mešani fluid, sastavljen od čvrstog goriva i nosećeg gasa, u situaciji kada kotao menja režim rada od punog opterećenja na neko manje opterećenje, može sprečiti da temperatura gasova na izlazu iz kotlovske peći

preterano opadne i da tempertura proizvedene pare opadne ispod vrednosti neophodne za potrošnju, kao i postupak rada kotla opremljenog navedenim raspodeljivačem u napojnom vodu za gorivo.

Opis pronalaska

Ovaj pronalazak obezbeđuje raspodeljivač za napojni vod za gorivo, koji obuhvata napojni vod za gorivo kroz koji se mešani fluid, sastavljen od čvrstog goriva i nosećeg gasa (na primer, izduvnih gasova sagorevanja ili drugog gasa u kome je koncentracija kiseonika niža od 21%), dovodi u jedan ili više gorionika raspoređenih na zidovima ili u uglovima zidova peći, više bočnih vodova koji se račvaju sa određenih mesta pomenutog napojnog voda za gorivo od kojih je svaki povezan sa odgovarajućim gorionikom, i prigušnice (leptira) koja je smeštena unutar napojnog voda za gorivo uz tok od mesta račvanja, čijim se uglom u odnosu na tok mešanog fluida može regulisati razlika koncentracija čvrstog goriva u mešanom fluidu koji utiče u pojedine ogranke.

Osovina prigušnice, pomoću koje se menja ugao pomenute prigušnice kod pomenutog raspodeljivača goriva u napojnom vodu za gorivo (glavnom vodu), najbolje je da je pričvršćena za jedan kraj leptira (sklika 2) ili da prolazi kroz njegov centar (Slika 4), i da je smeštena u centru ili u blizini centralnog dela voda uz tok od pomenutog mesta račvanja.

Pomoću opisanog napojnog voda za gorivo, iz koga se niz tok račvaju ogranci pojedinačno povezani s nizom gorionika u peći, može se postići da raspodela nosećeg^gasa mešanog fluida, koji predstavlja dvofazni tok čestica i gasa, bude konstantna, a da se koncentracija čvrstih čestica poveća u željenom smeru podešavanjem ugla prigušnice smeštene uz tok od mesta račvanja glavnog voda u pojedine ogranke. Navedeno se postiže zato što je pad pritiska između prigušnice i ulaza u odgovarajuće ogranke mali u poređenju sa ukupnim padom pritiska na delu napojnog voda uz tok od mesta račvanja, na ograncima i gorionicima. Zato raspodela nosećeg gasa na pojedine ogranke pri okretanju leptira ostaje konstantna i dolazi samo do inercionog razdvajanja čestica goriva. Na taj način se u pojedine ogranke može usmeriti srazmerno više ili manje čestica.

U načelu se primenjuje sistem za sagorevanje kod koga se gorivo dovodi jedinstvenim napojnim vodom do niza gorionika instaliranih na gornjem i donjem nivou peći, i kada se ugao prigušnice tako podesi da više pomenutog mešanog fluida, sastavljenog od čvrste i gasovite faze, utiče u ogranak jednog od niza gorionika, iako će čvrsta i gasovita faza težiti da po inerciji zadrže pomenutu neravnomernu raspodelu čak i iza prigušnice, gasna faza niske gustine, brzo će izgubiti svoju neznatnu inerciju i ravnomerno uteći u ogranke, povezane sa odgovarajućim gorionicima. S druge strane, čvrsta faza visoke gustine, zadržaće duže svoju neravnomernu raspodelu zahvaljujući znatnoj inerciji. Na taj način se postiže neravnomerna raspodela koncentracije čvrstih čestica u pojedinim ograncima.

Koristeći opisani princip, veliki deo čvrste faze može da se selektivno usmeri u ogranak povezan sa određenim gorionikom. Ovo se može smatrati vrstom inercione klasifikacije i nadalje ćemo je zvati inercionom klasifikacijom koja je osno asimetrična u odnosu na pravac (smer glavne ose) dvofaznog toka čvrste faze i gasa u napojnom vodu za gorivo (glavnom vodu), da bismo je razlikovali od postupka raspodele koji će biti opisan u nastavku.

Za samopaljenje gorionika neophodni su određena kalorična vrednost uglja, koncentracija uglja i koncentracija kiseonika jednaka ili viša od neke minimalno potrebne vrednosti. Međutim, zbog toga što se kao nosilac čestica koriste izduvni gasovi iz peći u kojima je koncentracija kiseonika niska, koji se tokom sušenja uglja u mlinovima dodatno obogaćuju vodenom parom, koncentracija kiseonika u mešanom fluidu koji se dovodi u gorionike izuzetno je niska (od nekoliko procenata do 15%).

Prema tome, kada se mešani fluid iz istog mlina distribuira ka više gorionika preko napojnog voda za gorivo, samopaljenje mašanog fluida na pojedinim gorionicima može se održavati obezbedivanjem neophodnog izdvajanja toplote i koncentracijom uglja u njima. Na taj način se može obrazovati i održavati plamen u peći barem najednom gorioniku iz svakog mlina.

U slučaju kada se kao gorivo koristi mrki ugalj niske toplotne vrednosti i visokog sadržaja vode, neophodno je povećati koncentraciju čvrste faze na pojedinim gorionicima iz niza gorionika koje mrkim ugljem snabdeva isti mlin. Na taj način se može sprečiti gašenje plamena na pomenutom gorioniku čak i pri niskom opterećenju peći koja koristi mrki ugalj.

U ovom pronalasku je poželjno da se održi konstrukcioni odnos iskazan sledećom formulom, u kojoj L predstavlja rastojanje od pomenute osovine prigušnog leptira do pomenutog račvanja voda niz tok mešanog fluida, a D je prečnik napojnog voda za gorivo (Slika 7):

L/D = 0,4 do 2

Kada se primeni sistem za sagorevanje u kome se čvrste čestice goriva dopremaju napojnim vodom za gorivo do niza gorionika raspoređenih na gornjem i donjem nivou peći, kod koga navedeni odnos L/D izlazi iz navedenog opsega, odnos koncentracija čvrstog goriva između pojedinih ogranaka postaje mali.

Kada je navedeni odnos L/D manji od 0,4, relativna koncentracija čvrstog goriva usmerenog na određeni gorionik postaje niska i na njemu može doći do gašenja plamena pri niskom opterećenju peći, kada se dovod goriva u peć generalno smanjuje. Kada odnos L/D pređe vrednost 2, rastojanje između prigušnice i mesta račvanja postaje veće, tako da se tok koncentrovanijih čestica, usmeren ka određenom gorioniku, ponovo meša s manje koncentrovanim tokom pre ulaska u odgovarajući ogranak. Na taj način, da bi se obezbedila visoka relativna koncentracija čvrstog goriva ka jednom iz niza gorionika instaliranih na više nivoa, poželjno je da rastojanje od gornjeg kraja prigušnice do mesta račvanja voda bude 0,4 do 2 puta veće od prečnika napojnog voda za gorivo D.

Isto tako, poželjan je sklop u kome se ugao pomenute prigušnice u odnosu na osu toka mešanog fluida može menjati u opsegu od 40°.

Kada je navedeni ugao leptira prigušnice 30° i više, relativna koncentracija čvrstog goriva usmerenog na jedan od više gorionika raspoređenih u gornje i donje nivoe dostiže graničnu vrednost, a pad pritiska na prigušnici počinje da se povećava. Zbog toga je najbolje da se pomenuti ugao leptira prigušnice podešava u granicama od ±30°, a iz praktičnih razloga taj ugao treba daje podesiv u opsegu od 40°.

U pomenutom napojnom vodu za gorivo, uz tok od pomenute prigušnice, može se obezbediti rotacioni element za mešanje toka mešanog fluida (Slika 15). U ovom slučaju, dvofazni tok čestica i fluida u napojnom vodu za gorivo snažno se mehanički meša rotacionim elementom (ventilatorom) i tako se i u slučaju kada je raspodela čestica ispred_rotacionog elementa neravnomerna, ovo može prisilno korigovari dejstvom rotacionog elementa.

Pomenuti napojni vod za gorivo u raspodeljivaču goriva iz ovog pronalaska postavlja se tako da se mešani fluid vodi u vertikalnom pravcu i može imati takvu konstrukciju da se sastoji od

prvog dela 4a u kome je instalirana pomenuta prigušnica, drugog dela 4b koji se nalazi uz tok od prvog dela 4a-i-spojen je s njim pod nagibom (slike 10 i 14).

Ovde je poželjno da pomenuti drugi deo napojnog voda bude povijen u pravcu vođenja mešanog fluida, tako da se poveća razlika koncentracija čvrstog goriva u mešanom fluidu koji se odvodi u-pojedine ogranke napojnog voda posredstvom pomenute prigušnice.

Kada napojni vod za gorivo ima pomenuti povijeni deo (kolena E i E' na Slikama 10 i 14), povijeni deo dejstvuje tako da izaziva neravnomernu raspodelu toka čvrste faze unutar

dvofaznog toka čestica i fluida. Kada se smer ovog neravnomerno rspodeljenog toka podesi tako da se poklopi sa smerom neravnomerno raspodeljenog toka obrazovanog dejstvom osno asimetrične prigušnice tipa inercijalnog klasifikatora, neravnomerna raspodela toka čestica unutar dvofaznog toka čestica i fluida u napojnom vodu za gorivo se iza prigušnice povećava, a sposobnost prigušnice iz ovog pronalaska da stvori neravnomernu raspodelu čestica uglja neće biti poništena neravnomernom raspodelom čestica unutar dvofaznog toka čestica i gasa uz tok od prigušnice.

Isto tako, uz tok od opisanog drugog povijenog dela napojnog voda za gorivo 4b može se postaviti treći deo napojnog voda 4c koji dvofazni tok fluida i čestica usmerava u vertikalnom pravcu.

U ovom slučaju, prvi deo napojnog voda za gorivo 4a, drugi, deo 4b i treći deo 4c obrazuju kolena E i E' na dva mesta, tj. na višoj i na nižoj lokaciji celokupnog napojnog voda za gorivo (Slika 14). Na taj način, nastaje razmak O između glavnih osa prvog (vertikalnog) dela napojnog voda za gorivo 4a i njegovog trećeg (vertikalnog) dela 4c. Zahvaljujući razmaku O, mešani fluid koji izlazi iz trećeg dela napojnog voda 4c, udara o gornjLzid drugog dela napojnog voda za gorivo 4b, menja se smer kretanja mešanog fluida sastavljenog od dvofaznog toka čestica i gasa, a po stizanju u prigušnicu unutar prvog dela napojnog voda za gorivo 4a, tok menja kretanje u suprotnom smeru. Na taj način se efekat koncentrovanja čvrstih čestica u jednom delu dvofaznog toka može postići uz mali pad pritiska, a srazmerno

veća količina ugljenih čestica može se usmeriti u ogranak koji vodi ka određenom gorioniku.

U raspodeljivaču sa napojni vod za gorivo iz ovog pronalaska može se takođe postaviti, uz tok od prigušnice, i element za sužavanje preseka koji ograničava tok mešanog fluida (slike 16 i 17).

Kada se u napojni vod za gorivo na opisani način postavi pomenuti element za sužavanje preseka, tok mešanog fluida (dvofazni tok čestica i gasa) se najpre usmerava ka glavnoj osi napojnog voda za gorivo, a zatim, po izlasku iz suženog preseka, ponovo širi. Raspodela čestica čvrstog goriva po poprečnom preseku napojnog voda za gorivo posle izlaska iz suženja na taj način postaje ravnomerna, a posle njega se pomoću prigušnice ostvaruje neravnomernost raspodele tako da se deo toka u kome je visoka koncentracija ugljenih čestica usmerava ka određenom ogranku.

Na taj način, kada se zbog neravnomerne raspodele čestica u dvofaznom toku obrazuje visoka koncentracija ugljenih čestica u onom delu toka koji se usmerava na gorinik gde takva visoka koncentracija nije potrebna, ukoliko se to događa ispred elementa za sužavanje preseka, ona zbog opisanog efekta suženja preseka neće moći da utiče na povećanje koncentracije ugljenih čestica u delu toka koji se usmerava na taj gorionik.

Isto tako, ako se pomenuti element za sužavanje preseka izvede kao element kod koga

se menjanjem preseka može povećati razlika u koncentraciji čvrstih čestica unutar dvofaznog toka čestica i gasa koji se pomoću pomenute prigušnice usmerava u određeni ogranak, onda se koncentracija čvrstih čestica koja se uvodi ujedan od više ogranaka lako može povećati ili na drugi način menjati. -

Ovaj pronalazak obuhvata i sistem za napajanje gorivom kod koga je opisani raspodeljivač za gorivo smešten između mlina za usitnjavanje goriva i odgovarajućih

gorionika postavljenih na zidove peći, kao i sistem za sagorevanje čvrstog goriva opremljen~- navedenim sistemom za napajanje gorivom.

Raspodeljivač za napojni vod za gorivo iz ovog pronalaska može takođe da bude opremljen prigušnicom u sporednom napojnom vodu (ogranku), pomoću koje se živi presek ogranka može menjati od položaja u kome je ogranak potpuno zatvoren, do položaja u kome je vod potpuno otvoren, i to u barem jednom od više ogranaka, onom koji je spojen sa određenim gorionikom između više gorionika raspodeljenih po visini zidova peći ili njenim uglovima (slike 24 i 25).

Za parni kotao na čvrsto gorivo, opremljen opisanim sistemom za napajanje gorivom koji ima raspodeljivač goriva s prigušnicom postavljenom unutar ogranka napojnog voda, može se primeniti sledeći postupak rada.

To je postupak rada parnog kotla na čvrsto gorivo, kod koga se čestice uglja, prethodno sprašene u jedinstvenom mlinu, odvode nosećim gasom kroz napojni vod za gorivo i više njegovih ogranaka do odgovarajućih gorionika raspodeljenih u više nivoa po visini zidova ili uglova peći, a u napojnom vodu za gorivo, uz tok od mesta račvanja napojnog voda u njegove ogranke, postoji prigušnica s leptirom čiji se ugao u odnosu na tok mešanog fluida, sastavljenog od čvrstih čestica i gasa, može menjati, dok u barem jednom ogranku, spojenom sa gorionikom na donjem nivou peći, postoji takođe prigušnica koja može da menja presek ogranka od položaja u kome je ogranak potpuno zatvoren, do položaja u kome je potpuno otvoren, pri čemu se, kada je prigušnica u glavnom napojnom vodu za gorivo podešena, prigušnica u ogranku koji vodi do gorionika na donjem nivou peći otvara pri puštanju kotla u rad da bi u gorionik stiglo koncentrovanije gorivo, a zatvara onda kada se sagorevanje u kotlu stabilizuje i opterećenje kotla smanji.

Podešavanjem prigušnice u napojnom vodu za gorivo i dopremanjem veće koncentracije ugljenih čestica u ogranak spojen s gorionikom na donjem nivou peći, može se obezbediti stabilno sagorevanje goriva u njemu u uslovima kada je sagorevanje u peći u celini nestabilno.

Isto tako, zatvaranjem prigušnice smeštene u ogranak spojen s gorionikom na donjem nivou peći onda kada se, posle puštanja u rad, opterećenje kotla smanji i stabilizuje, može se obezbediti da temperatura gasova koji izlaze iz peći bude dovoljno visoka za obezbeđenje temperature pare pogodne za potrošnju i time spreče problemi koji nastaju ako je temperatura pare nedovoljna.

Kratak opis crteža

Slika 1 je podužni presek napojnog voda za gorivo prema prvom ostvarenju-ovog

pronalaska.

Slika 2 je detalj podužnog preseka napojnog voda za gorivo sa Slike 1.

Slika 3 je izgled osnove leptira prigušnice iz napojnog voda za gorivo sa Slike 1.

Slika 4 je detalj podužnog preseka napojnog voda za gorivo prema drugom ostvarenju

ovog pronalaska.

Slika 5 je izgled osnove leptira prigušnice iz napojnog voda za gorivo sa Slike 4.

Slika 6 je dijagram koji prikazuje obogaćenje ugljenim česticama toka usmerenog ka

goriniku donjeg nivoa prema prvom i drugom ostvarenju ovog pronalaska.

Slika 7 je dijagram koji prikazuje obogaćenje ugljenim česticama toka usmerenog ka

goriniku donjeg nivoa prema prvom i drugom ostvarenju ovog pronalaska.

Slika~8 je dijagram koji prikazuje obogaćenje ugljenim česticama toka usmerenog ka goriniku donjeg nivoa prema prvom i drugom ostvarenju ovog pronalaska.

Slika 9 je podružni presek napojnog voda za gorivo prema trećem ostvarenju ovog

pronalaska.

Slika 10 je podružni presek napojnog voda za gorivo prema četvrtom ostvarenju ovog

pronalaska.

Slika 11 prikazuje povećanje razlike u koncentraciji ugljenih čestica prema četvrtom ostvarenju ovog pronalaska.

Slika 12 prikazuje povećanje razlike u koncentraciji ugljenih čestica prema prvom

ostvarenju ovog pronalaska.

Slika 13 prikazuje povećanje koncentracije ugljenih čestica u toku usmerenom ka gorioniku s donjeg nivoa i pad pritiska kada se upotrebi napojni vod za gorivo prema prvom i četvrtom ostvarenju ovog pronalaska.

Slika 14 je podužni presek napojnog voda za gorivo prema petom ostvarenju ovog

pronalaska.

Slika 15 je podužni presek napojnog voda za gorivo prema šestom ostvarenju ovog

pronalaska.

Slika 16 je podužni presek napojnog voda za gorivo prema sedmom ostvarenju ovog

pronalaska.

Slika 17 je podužni presek napojnog voda za gorivo prema osmom ostvarenju ovog

pronalaska.

Slika 18 je dijagram koji prikazuje relativnu koncentraciju ugljenih čestica u toku usmerenom ka gorioniku donjeg nivoa prema sedmom i prema prvom ostvarenju ovog pronalaska.

Slika 19 je podužni presek napojnog voda za gorivo koji objašnjava problem koji može nastati kad se primeni prvo ostvarenje ovog pronalaska.

Slika 20 je šematski crtež napojnog sistema za gorivo kod parnog kotla koji koristi

mrki ugalj.

Slika 21 prikazuje tok uglja u ventilatorskom mlinu sa Slike 20.

Slika 22 je delimični podužni presek klasifikatora, koji prikazuje tok uglja u slučaju kada je klasifikator postavljen u napojni vod za gorivo sa Slike 20.

Slika 23 je horizontalni presek unutrašnjosti peći tokom stabilnog sagorevanja pri niskom opterećenju.

Slika 24 je podužni presek napojnog voda za gorivo prema devetom ostvarenju ovog

pronalaska.

Slika 25 je podužni presek napojnog voda za gorivo prema desetom ostvarenju ovog

pronalaska.

Slika 26 je horizontalni presek unutrašnjosti dosadašnjih peći tokom nestabilnog

sagorevanja pri niskom opterećenju.

Slika 27 je podužni presek dosadašnjeg napojnog voda za gorivo.

Slika 28 je podužni presek dosadašnjeg napojnog voda za gorivo.

Slika 29 je podužni presek dosadašnjeg napojnog voda za gorivo.

Najbolji način izvođenja pronalaska

Ostvarenja ovog pronalaska će nadalje biti objašnjavana uz pomoć priloženih crteža.

Ostvarenja koja opisujemo u nastavku, odnose se na napojni vod za gorivo 4, usmeren vertikalno, u kome se koriste izduvni gasovi iz peći kao gas koji nosi mrki ugalj, sprašen u ventilatorskom mlinu 3, ka gorionicima 5 peći 8 parnog kotla koji radi na mrki ugalj, prikazanog na Slici 20. Pomenuti gorionici su raspoređeni po visini bočnih zidova peći 8 u više nivoa, pri čemu se gorivo iz ventilatorskog mlina 3 do odgovarajućeg gorionika 5 dovodi pomoću napojnog voda za gorivo 4 koji opisujemo u nastavku. Sistem za napajanje gorionika 5 gorivom, zasnovan na ostvarenjima iz ovog pronalaska o kojima će biti reci u nastavku, opremljen je napojnim vodom za gorivo 4, pomoću koga se može podešavati raspodela koncentracije i protoka ugljenih čestica uz tok od prigušnice koja predstavlja deo sistema za napajanje gorivom, tako da koncentracija ugljenih čestica koje utiču u ogranak 4 povezan s gorionikom 5 donjeg nivoa peći 8 bude veća od koncentracije ugljenih čestica koje utiču u ogranak 4 povezan s gorionikom 5 gornjeg nivoa. Iako se u primerima ostvarenja ovog pronalaska koji će biti opisani u nastavku, napojni vod za gorivo 4 račva u dva ogranka koji su pojedinačno povezani s gorionikom donjeg, odnosno gornjeg nivoa, napojni vod za gorivo 4 iz ovog pronalaska nije ograničen na strukturu sa samo dva ogranka.

Prvo ostvarenje pronalaska

Slika 1 je presek glavnih delova napojnog voda za gorivo iz ovog ostvarenja, a Slika 2 prikazuje detalj konstrukcije oko prigušnice instalirane u napojnom vodu za gorivo sa Slike 1.

Vod za napajanje gorivom sa Slike 1 sastoji se od glavnog voda 4, koji se pruža vertikalno, prigušnice 11, instalirane u glavnom napojnom vodu 4 uz tok od račve 14 i u njenoj blizini, i ogranaka 15 i 16 koji nastaju račvanjem i spojeni su s gorinikom gornjeg nivoa 12, odnosno s gorionikom donjeg nivoa 13.

Prigušnica 11 je pomoću svoje osovine 1 la smeštena poprečno i unutar glavnog voda 4, u blizini centralnog dela glavnog voda 4, kao na Slici 2.

Kao što se vidi sa Slike 2, osovina prigušnice 11a je u ovom ostvarenju instalirana tako da se nalazi na gornjem kraju prigušnice 11. Izgled osnove prigušnice 11 na Slici 3 pokazuje daje ona suštinski polukružnog oblika i da se osovina 1 la nalazi na njenom ravnom, gornjem delu.

Konstrukcija prigušnice 11 omogućava da se rotacijom njene osovine 1 la menja ugao 9 leptira prigušnice 11 u odnosu na vertikalnu osu (nadalje zvan "nagibni ugao prigušnice 11"), u pogodnom stepenu, i da se leptir u tom položaju zadrži.

Drugo ostvarenje pronalaska

Slika 4 je podužni presek glavnih delova napojnog voda za gorivo iz ovog ostvarenja, koji predstavlja varijantu prvog ostvarenja, a Slika 5 je izgled osnove prigušnice sa Slike 4. Prigušnica 11 ima kružni oblik, isti kao i oblik poprečnog preseka glavnog voda 4.

I u ovom slučaju se prigušnica 11 može zadržati pod nagibnim uglom 9 rotacijom osovine prigušnice 1 la.

Slika 6 prikazuje odnos između relativne koncentracije uglja usmerene ka gorioniku donjeg nivoa 13 u prvom i drugom ostvarenju, i vrednosti (Ll/LD), koja predstavlja odnos rastojanja (LI) od gornje ivice prigušnice 11 do osovine 11a i maksimalne širine (LD) prigušnice. Relativna koncentracija uglja usmerena ka gorioniku donjeg nivoa 13 jeste odnos koncentracije uglja koja se doprema u ogranak 16 za gorionik donjeg nivoa i koncentracije uglja u mešanom fluidu u glavnom vodu 4.

Kao što se vidi iz vrednosti odnosa Ll/LD, u slučaju kada je ugao 9 prigušnice 11 u odnosu na pravac kojim kroz glavni vod 4 protiče mešani fluid (vertikalni pravac) jednak 30°, najveća koncentracija ugljenih čestica u mešanom fluidu C može se usmeriti ka gorioniku donjeg nivoa 13 ako je L1=0 (prvo ostvarenje).

Isto tako, kada je vrednost L1/LD=0,4 ili više, iako je raspodela čestica u mešanom fluidu bliska ravnomernoj, pad pritiska na prigušnici 11 postaje visok. Pošto je potisni pritisak ventilatorskog mlina 3 (Slika 1) mali u poređenju s normalnom, centrifugalnom turbo-duvaljkom i sličnim aparatima, pad pritiska u ograncima 15 i 16 koji se račvaju od glavnog voda 4 mora se održati niskim.

Iz gornjeg proizlazi daje u okviru prvog i drugog ostvarenja ovog pronalaska najbolje da se osovina prigušnice 11a postavi negde između gornje ivice prigušnice i tačke na pola puta do maksimalnog raspona (LD) prigušnice 11.

Slika 7 prikazuje rezultat ispitivanja zavisnosti između položaja instalirane prigušnice 11 i relativne koncentracije uglja usmerenog ka gorioniku donjeg nivoa 13 kada je nagibni ugao 9 prigušnice 11 postavljen na 30° u drugom ostvarenju pronalaska prikazanom na Slici 4.

Ovde je ispitivana zavisnost relativne koncentracije usmerene ka gorioniku donjeg nivoa 13 od odnosa rastojanja L između gornje ivice prigušnice i mesta račvanja 14, i prečnika glavnog napojnog voda D.

Kada je rastojanje D malo u odnosu na prečnik D prigušnice 11, tj. kada vrednost L/D postane manja od 0,4, relativna koncentracija uglja usmerenog ka gorioniku donjeg nivoa 13 postaje niska. Smatra se da to nastaje zato što raste otpor prigušnice 11 protoku mešanog fluida, a pošto količina gasa koji utiče u ogranak 16 koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa (gorionikom kod koga se povećanom koncentracijom uglja pospešuje paljenje) 13 takođe raste, koncentracija uglja u njemu ne raste tako brzo. S druge strane, kada vrednost L/D premaši 2,0, čestice uglja koje su već usmerene ka ogranku 16 povezanom s gorionikom donjeg nivoa 13, ponovo se rasipaju unutar glavnog voda 4 pre nego što stignu do ulaza u ogranak 16 i relativna koncentracija uglja usmerena ka gorioniku donjeg nivoa 13 opada. Prema tome, da bi se povećala relativna koncentracija ugljenih čestica koja se usmerava ka gorioniku donjeg nivoa 13, najbolje je da rastojanje L između gornje ivice prigušnice i račve 14 bude 0,4 do 2 puta veće od prečnika D napojnog voda za gorivo 4.

Jedina operacija kojom se tokom probnog rada kotla može podesiti odnos koncentracija ugljenih čestica u glavnom vodu 4 usmerenih ka gorioniku gornjeg nivoa 12 i gorioniku donjeg nivoa 13, jeste menjanje nagibnog ugla 9 prigušnice 11. Slika 8 prikazuje rezultate ispitivanja zavisnosti između nagibnog ugla 9 prigušnice 11 i relativne koncentracije ugljenih čestica usmerenih ka gorioniku donjeg nivoa 13. Sa slike je jasno da pomenuta relativna koncentracija dostiže svoju gornju granicu kada nagibni ugao 9 prigušnice pređe vrednost od 30°, dok (neprikazani) pad pritiska koji izaziva prigušnica ugrađena u glavni vod 4, i dalje raste. Kada nagibni ugao prigušnice dostigne ili pređe vrednost od 30°, iako količina ugljenih čestica usmerenih ka ogranku u kome treba povećati koncentraciju uglja, i dalje raste, relativna koncentracija uglja se ne menja zato što istovremeno raste i količina gasa u ogranku.

Kao što je napred objašnjeno, pošto se pad pritiska u ograncima 15 i 16 mora održavati niskim, najbolje je da nagibni ugao 9 prigušnice bude podešen na oko ±39° u odnosu na vertikalnu liniju koja prolazi kroz osovinu 11a prigušnice 11, a iz praktičnih razloga treba obezbediti da se taj ugao može menjati u opsegu od najviše 49°.

U slučaju kada se primene pomenuto prvo i drugo ostvarenje ovog pronalaska, tok mešanog fluida C, nastao od kotlovskih izduvnih gasova (Slika 1), dolazi iz ventilatorskog mlina 3 (Slika 29), udara o prigušnicu 11, ugrađenu unutar glavnog voda 4 čiji je leptir nagnut pod uglom 9 u odnosu na vertikalu, i neravnomerno se raspodeljuje, a čestice goriva, koje su čvrste, teku kao tok čvrstog goriva F u kome je koncentracija uglja niska, uglavnom prema ogranku 15 povezanom s gorionikom gornjeg nivoa 12, i kao tok čvrstog goriva E u kome je koncentracija uglja visoka, usmeren ka ogranku 16 povezanom s gorionikom donjeg nivoa 13, i tako ulaze u kotlovsku peć 8 kroz gorionik gornjeg nivoa 12, odnosno kroz gorionik donjeg nivoa 13.

Kada se-u glavni vod 4 instalira prigušnica 11 uz tok od mesta račvanja, a njena osovina 1 laje iznad centralnog dela prigušnice, može se postići da raspodela nosećeg gasa u mešanom fluidu, koji se sastoji od ugljenih čestica i kotlovskih izduvnih gasova, bude podjednaka u ograncima 15 i 16, a da se samo raspodela čvrstog goriva u ovim ograncima menja na proizvoljan način (u prvom i drugom ostvarenju obogaćuje se ugljem ogranak 16). Ovo se postiže zato što se čestice čvrstog goriva, zahvaljujući svojoj inerciji, neravnomerno raspoređuju na željeni način pod dejstvom prigušnice 11. Shodno tome, menjajući nagibni ugao 9 prigušnice 11, može se po želji regulisati dovođenje goriva u gorionike gornjeg nivoa 12 i donjeg nivoa 13.

Na taj način, kada je opterećenje kotla nisko, prigušnicu 11 treba, na primer, podesiti tako da se mešani fluid C s visokom koncentracijom ugljenih čestica usmeri u gorionik 13 na donjem nivou zida peći da bi se stabilizovalo paljenje ugljenih čestica i njihovo stabilno sagorevanje u plamenu unutar kotla.

Treće ostvarenje pronalaska

Na Slici 9 je primer napojnog voda za gorivo pravougaonog preseka 4 koji se deli u ogranke 15 i 16 prema odgovarajućim gorionicima gornjeg nivoa 12 i donjeg nivoa 13, pri čemu se ogranci pružaju vertikalno jedan do drugog razdvajajući se tek u blizini gorionika gornjeg 12, odnosno donjeg nivoa 13. U glavni vod 4, ispred mesta račvanja u ogranke 15 i 16, postavljena je prigušnica 11.

Kao što se vidi sa Slike 9, prigušnica 11 je tako postavljena da joj se osovina 11a nalazi uz tok i na vertikali koja prolazi kroz tačku račvanja 14, a sama osovina 1 la nalazi se na gornjoj ivici prigušnice 11. Pošto je, prema Slici 9, leptir prigušnice nagnut ka ogranku 15 koji vodi ka gorioniku gornjeg nivoa 12, koncentracija ugljenih čestica u mešanom fluidu E koji odlazi u ogranak 16, povezan s gorionikom nižeg nivoa 13, postaje viša od koncentracije ugljenih čestica u mešanom fluidu F koji odlazi u ogranak 15, povezan s gorionikom gornjeg nivoa 12.

Premda treće ostvarenje ovog pronalaska daje isti efekat kao i opisano prvo ostvarenje, ono pruža i dodatne prednosti zahvaljujući tome što je presek napojnog voda za gorivo

pravougaonog oblika.

^Takav oblik poprečnog preseka napojnog voda omogućava laku ugradnju elemenata 25 i 26 (Slika 17) za menjanje veličine popečnog preseka, kao i njihov dobar rad, odnosno trajnost jer, budući da su izgrađeni od ravnih limova, ne očekuje se njihovo znatnije habanje.

Četvrto ostvarenje pronalaska

Ovo ostvarenje odgovara konstrukciji kod koje je povijeni, drugi deo voda uz tok pripojen vertikalnom glavnom vodu 4 koji sadrži ugrađenu prigušnicu 11, kao u napojnom vodu za gorivo iz prvog ostvarenja ovog pronalaska.

Slika 10 prikazuje podužni presek glavnih delova napojnog voda za gorivo iz ovog ostvarenja, a ova konstrukcija obuhvata glavni vod 4a sa ugrađenom prigušnicom 11, prigušnicu 11 koja je ugrađena u vodu 4a uz tok i u blizini tačke račvanja 14, i ogranke 15 i 16 koji su povezani sa (neprikazanim) gorionikom gornjeg nivoa, odnosno sa (neprikazanim) gorionikom donjeg nivoa. Prigušnica 11 ima svoju osovinu 1 la koja je poprečno postavljena u glavni vod 4a u blizini njegovog centralnog dela. Prigušnica 11 je tako udešena da može rotirati oko svoje osovine 1 la i zadržati se u položaju koji odgovara željenom nagibnom uglu0.

Iako na Slici 10 osovina prigušnice 1 la prolazi kroz centralni deo prigušnice 11, ona može da se nalazi Ina gornjoj ivici prigušnice, kao što je prikazano na Slici 2. To se odnosi i na SJike 14, 15 ili 11, gde osovinica 1 la takođe prolazi kroz centralni deo prigušnice 11,.ali se može nalaziti i na gornjoj ivici prigušnice 11.

Čak i kada je, na primer, nagibni ugao 9 prigušnice 11 na Slikama 1 do 5 tako podešen da se srazmerno viša koncentracija ugljenih čestica usmerava ka gorioniku nižeg nivoa 13,

nego ka gorioniku višeg nivoa 12, u slučaju nastanka neravnomerne raspodele čvrste fazex(ugljenih čestica) u glavnom vodu 4 uz tok od prigušnice 11, pri kojoj bi mešani fluid sa srazmerno visokom koncentracijom ugljenih čestica odlazio u gorionik gornjeg nivoa 12, a ne u godionik nižeg nivoa 13, što je u suprotnosti s nameravanim efektom nagibnog ugla 0 prigušnice 11, efekat ugradnje pomenute prigušnice bi bio poništen.

Zbog toga se u sadašnjem ostvarenju mogućnost pojave neravnomerne raspodele u toku čvrste faze (ugljenih čestica) iskorišćava pomoću glavnog voda 4b koji se nalazi uz tok od glavnog voda 4a u kome je instalirana prigušnica 11, da bi se pojačao efekat neravnomerne raspodele čestica koji proizvodi prigušnica 11. Na taj način se mešani fluid sa srazmerno visokom koncentracijom ugljenih čestica može dovesti do gorionika nižeg nivoa preko ogranka 16, umesto do gorionika višeg nivoa preko ogranka 15.

Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema ostvarenju prikazanom na Slici 10 uglavnom se sastoji iz četiri dela. U konstrukcionom pogledu, ovo ostvarenje se odlikuje postojanjem kolena (povijenog elementa E) između glavnog voda 4a u koji je ugrađena prigušnica, i glavnog voda 4b povezanog ispred njega.

Kraj glavnog voda 4a koji se nalazi niz tok fluida račva se u dva ogranka, ogranak 15 koji je povezan s gorionikom gornjeg nivoa i ogranak 16 koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa, dok se prigušnica 11 i njena osovina 1 la nalaze ispred tačke račvanja 14. Osovina 1 la nalazi se na glavnoj osi glavnog voda 4a.

Prigušnica 11 može da rotira oko svoje osovine 11a za nagibni ugao 9. Ako smer kazaljke na satu usvojimo kao pozitivan smer rotacije, podešavanjem nagibnog ugla 9 u granicama od 0<9<90° mešani fluid (dvofazni tok čestica i gasa) koji se dovodi s kraja voda koji je uz tok, savija se pod dejstvom prigušnice 11 i usmerava da teče pretežno ka ogranku 16 i dalje ka gorioniku donjeg nivoa. To znači da se povećava zapreminski protok mešanog fluida u ogranku 16. Pošto je čvrsta faza veće gustine i veće inercije nego gasna faza, porast zapreminskog protoka u ogranku 16 biće veći za čvrstu nego za gasovitu fazu. Rezultat toga je da se u ogranku 16 povećava zapreminski protok čvrste faze, a istovremeno i koncentracija čvrste faze (koncentracija ugljenih čestica u mešanom fluidu).

Kada se nagibni ugao 9 prigušnice 11 podesi na vrednost u opsegu -90°<9<0, dolazi

do efekta suprotnog opisanom za slučaj kada se nagibni ugao prigušnice podesi na vrednost u opsegu 0<9<90°, i rastu zapreminski protok čvrste faze i njena koncentracija u ogranku 15.

Karakteristika prigušnice 11 u raspodeljivaču za napojni vod za gorivo prema ovom ostvarenju jeste to što se koristi osno asimetrična prigušnica 11 tipa inercijalnog klasifikatora

s namerom da se koncentracija ugljenih čestica po preseku glavnog voda 4a u kome je instalirana prigušnica 11, uvećava suštinski monotono duž voda u smeru toka.

Vektori u smeru protoka (u smeru glavne ose): Fl - mešanog fluida u glavnom vodu

4b uz tok od kolena E, F2 - u smeru glavne ose glavnog voda 4a niz tok od kolena E, F3 - u smeru glavne ose ulaznog dela u ogranak 15 koji je povezan s gorionikom gornjeg nivoa, i F4 - u smeru glavne ose ulaznog dela ogranka 16 koji je povezan s gorionikom nižeg nivoa, nalaze se u istoj ravni. Osovina prigušnice 11a smeštena je na pravcu normalnom na pomenutu ravan.

U raspodeljivaču za napojni vod za gorivo u ovom ostvarenju, koji zadovoljava navedene uslove, kada se leptir prigušnice zakrene u pozitivnom smeru za ugao u opsegu od 0<9<90°, orijentacija glavnog voda 4b uz tok od ugrađene prigušnice 11 podešava se pomoću kolena E menjanjem ugla a (pozitivnim smerom za ugao a smatra se smer kazaljke na satu),

koji obrazuju pravac glavne ose Fl i pravac glavne ose F2, u opsegu od 9<a<189°. Kada se

pomenuti ugao a podesi na opisani način, mešani fluid (dvofazni tok čestica i fluida) koji utiče u glavni vod 4a, skreće u negativnom smeru zbog kolena E za ugao a. Pošto su ugljene čestice visoke gustine i imaju veliku inerciju, u ovoj tački nastaje neravnomerna raspodela čestica u mešanom fluidu koji dolazi do prigušnice 11, gde se pomenuta neravnomernost

raspodeie pojačava, Lako da se koncentracija i zapreminski protok ugljenih čestica (čvrste

> faze) u mešanom fluidu koji otiče prema ogranku 16 povećavaju u odnosu na tok koji otiče prema ogranku 15. Zbog opisane orijentacije, raspodeljivač za napojni vod za gorivo sa Slike 10 može da ostvari bolji učinak u pogledu raspodeljivanja čestica nego kada je u glavnom

vodu 4a prisutna samo prigušnica 11. To znači da se efekti prigušnice 11 i kolena E međusobno dopunjavaju.

Iako se u načelu sposobnost prigušnice 11 da neravnomerno raspodeli čestice unutar toka mešanog fluida povećava kada se povećava ugao leptira prigušnice, istovremeno se sužava poprečni presek voda 4a, što dovodi do većeg pada pritiska mešanog fluida koji obezbeđuje ventilatorski mlin 3. S druge strane, kada se predvidi koleno E u glavnom vodu 4b uz tok od ugrađene prigušnice, može se postići isti stepen raspodeljivanja čestica u mešanom fluidu kao kod ostvarenja prikazanih Slikama 1 do 5, ali uz manji pritisak nosećeg gasa.

Kod sistema prikazanog na Slici 20, koji napaja ugljem kotlovsku peć 8, normalno je da napojni vod za gorivo 4, koji je na svom početku povezan s ventilatorskim mlinom 3, bude tako konstruisan da ima najmanju dužinu po vertikali, kako bi se smanjio pad pritiska tokom transporta mešanog fluida. Međutim, u mnogim slučajevima se, zbog ugradnje raznih transportnih elemenata, ne može izbeći savijanje napojnog voda. Kada se na glavni vod 4b postavi koleno E pod uglom a uz tok od ugrađene prigušnice, pad pritiska u sistemu za transport mešanog fluida koji nastaje kao rezultat savijanja toka za ugao a ne treba uračunavati u gubitke pritiska u čitavom sistemu za transport mešanog fluida. To znači da se pad pritiska koji lokalno nastaje na savijenom delu voda može efikasno iskoristiti za poboljšanje raspodele čestica. Učinak raspodeljivanja čestica se na taj način može povećati bez dodatnog pada pritiska.

Isto tako, kada se pomenuti nagibni ugao a podesi na vrednost blisku 90° (kada se u glavnom vodu 4b uz tok od prigušnice predvidi horizontalan deo), maksimizuje se efekat

gravitacije koja deluje na čvrstu fazu u glavnom vodu 4b. Pošto u tom slučaju postoji težnjaxda se čvrste čestice nakupljaju kao sloj na donjem zidu glavnog voda 4b, učinak raspodeljivanja mešanog fluida u ćelom raspodeljivaču za napojni vod za gorivo na oblast s višom koncentracijom ugljenih čestica (čvrstom fazom) i oblast s višom koncentracijom nosećeg gasa (gasnom fazom), može da se dovede do svog maksimuma. Štaviše, ako se sklop sa opisanim savijenim delom tako izvede da se glavni vod 4 koji sadrži ugrađenu prigušnicu postavi neposredno iza ventilatorskog mlina 3, neće biti potrebno da se u glavni vod 4b uz tok od prigušnice postavi savijeni deo.

Glavni efekti ovog ostvarenja prikazani su na Slici 11. Oni će biti opisani u odnosu na

karakteristike prvog ostvarenja prikazanog na Slici 12.

Tri grafika na desnoj strani Slike prikazuju raspodelu zapreminskog protoka ugljenih čestica po preseku a-b glavnog voda 4b, po preseku c-d iza kolena E i po preseku e-f ispred tačke račvanja 14 glavnog voda 4a. U toku mešanog fluida sa suštinski ravnomernom raspodelom čvrstih čestica u preseku a-b glavnog voda 4b, dolazi do preraspodeljivanja čestica i njihovog nakupljanja na desnoj strani voda u preseku c-d iza kolena E. Kod konstrukcije sa Slike 1, na istoj poziciji toka se ne primećuje remećenje ravnomerne raspodele čestica po preseku (Slika 12). Uz opisano stanje, zapreminski tok čestica pod dejstvom prigušnice 11 postaje još neravnomerniji (Slika 11), što se vidi s grafika koji prikazuje raspodelu čestica u preseku e-f voda 4a iza prigušnice. Pošto se takva raspodela čestica direktno odražava na njihovu koncentraciju u ograncima 15 i 16, možemo reći da se zapreminski protok ugljenih čestica u ogranku 16 značajno povećava u ovom ostvarenju pronalaska u poređenju s prvim ostvarenjem prikazanim na Slici 1.

Drugi efekat ovog ostvarenja ilustrovan je Slikom 13.

Kada se nagibni ugao leptira prigušnice 6 podesi na veliku vrednost, povećava se relativna koncentracija uglja (=zapreminski protok uglja u ogranku 16) koja se doprema određenom gorioniku (u ovom ostvarenju, gorioniku na nižem nivou). U sadašnjem ostvarenju pronalaska (puna linija), pomenuta relativna koncentracija je viša od koncentracije koja se postiže prvim ostvarenjem (isprekidana linija). Za postizanje iste relativne koncentracije uglja koja se doprema gorioniku nižeg nivoa (Ci0Wer), nagibni ugao leptira prigušnice je u sadašnjem ostvarenju manji (9?), nego u prvom ostvarenju pronalaska (9i).

Uticaj nagibnog ugla leptira prigušnice 9 na lokalni pad pritiska u glavnom vodu 4 izazvan prisustvom prigušnice, prikazanje krivom, konveksnom prema X-osi, u donjem delu Slike 13. Primenom sadašnjeg ostvarenja, pošto se ugao 9imože smanjiti na vrednostQ2,pad pritiska APina prigušnici može se smanjiti na vrednost AP2.

Peto ostvarenje pronalaska

Raspodeljivač za napojni vod za gorivo u ostvarenju prikazanom na Slici 14 predstavlja varijantu rešenja prikazanog na Slici 10. Kod ovog uređaja, glavni vod se sastoji iz glavnog voda 4a sa ugrađenom prigušnicom, orijentisanog vertikalno, iz voda 4b, orijentisanog koso i povezanog kolenom E s krajem voda 4a koji se nalazi uz tok, i iz vertikalno orijentisanog voda 4C, spojenog kolenom E', tj. kolena E i E' postoje na dva mesta - na gornjem i na donjem - u glavnom vodu 4, a glavne ose vertikalnih vodova 4a i 4c nalaze se na međusobnom rastojanju O. —

Konstrukcija ostalih delova raspodeljivača za napojni vod za gorivo prikazanog na Slici 14 ista je kao konstrukcija delova na Slici 10. Zahvaljujući rastojanju O između glavnih osa vodova, mešani fluid koji izlazi iz glavnog voda 4c, udara o gornji zid voda 4b. Tok mešanog fluida, tj. dvofazni tok čestica i gasa, zbog toga menja smer u pravcu gornjeg dela zida voda 4b i po stizanju u prigušnicu 11 u glavnom vodu 4a ponovo menja smer u suprotnom pravcu zbog položaja leptira određenog njegovim nagibnim uglom 9. Zbog svoje inercije, tok čvrste faze u mešanom fluidu skreće ka onom zidu glavnog voda 4a koji je bliži ogranku 16 spojenom s gorionikom nižeg nivoa. Tako se, na način sličan opisanom uz Sliku 10, koncentracija i zapreminski protok ugljenih čestica (čvrste faze) u mešanom fluidu koji teče ka ogranku 16 spojenom s gorionikom nižeg nivoa, povećavaju u poređenju s koncetracijom i zapreminskim protokom čvrstih čestica koji se usmeravaju u ogranak 15 spojen s gorionikom višeg nivoa.

Raspodeljivač za napojni vod za gorivo iz ovog ostvarenja može se realizovati jednostavnim pomeranjem ventilatorskog mlina 3 u odnosu na glavni vod 4a za pomenuto rastojanje O.

Šesto ostvarenje pronalaska

Ostvarenje prikazano na Slici 15 takođe predstavlja raspodeljivač za napojni vod za gorivo koji je varijanta ostvarenja prikazanog na Slici 10. U ovom ostvarenju, glavni vod 4 račva se u dva ogranka 15 i 16 koji su spojeni s (neprikazanim) gorionikom gornjeg nivoa, odnosno s (neprikazanim) gorionikom donjeg nivoa, ima prigušnicu 11 koja rotira oko svoje osovine 1 la i ugrađena je ispred tačke račvanja 14 i u njenoj blizini, i ventilator 22, koji rotira oko svoje osovine 22a, a smešten je uz tok od prigušnice 11. Osovine prigušnice 11a i ventilatora 22a normalne su na glavnu osu glavnog voda 4. Osovina 1 la prigušnice 11 može se smestiti na njenu gornju ivicu, kao na Slici 2.

Raspodeljivač za napojni vod za gorivo, prikazan na Slici 15, odgovara rešenju prikazanom na Slici 4, dodatno opremljenom rotirajućim ventilatorom 22 i njegovom osovinom 22a.

Kada se ventilator 22 pusti da rotira u smeru strelice B i kada je nagibni ugao prigušnice 11 u opsegu vrfednosti 0°<0<90°, ugljene čestice koje se nađu u oblasti dejstva ventilatora 22 ubrzavaće dvofazni tok čestica i gasa na strani glavnog voda 4 (desnoj strani na Slici 15) koja je bliža ogranku 16, a kočiti ga na strani glavnog voda 4 (levoj strani na Slici 15) koja je bliža ogranku 15 u odnosu na centralnu osu 21a. Rezultat toga je da će koncentracija ugljenih čestica u mešanom fluidu u vodu 4 u blizini dela u kome je ugrađena prigušnica 11, biti viša na strani glavnog voda 4 koja je bliža ogranku 16, a niža na strani glavnog voda 4 koja je bliža ogranku 15. Na taj način se, kao kod četvrtog ostvarenja pronalaska, prikazanog na Slici 10, i petog ostvarenja pronalaska, prikazanog na Slici 14, postiže efekat povećanja koncentracije i zapreminskog protoka ugljenih čestica u mešanom fluidu koji teče ka ogranku 16 povezanom s gorionikom donjeg nivoa u poređenju s koncentracijom i zapreminskim protokom ugljenih čestica u mešanom fluidu koji se usmerava ka ogranku 15 povezanom s gorionikom gornjeg nivoa.

Efekti kojima se odlikuje samo ovo ostvarenje pronalaska jesu to što nema potrebe za savijanjem glavnog napojnog voda 4 i što se, kada je nagibni ugao 6 leptira prigušnice 11 u opsegu od -90°<0<0°, povećanje koncentracije i zapreminskog protoka ugljenih čestica u mešanom fluidu koji se usmerava u ogranak 15 u odnosu na koncentraciju i protok koji se usmeravaju u ogranak 16, može lako postići podešavanjem smera rotacije ventilatora 22 suprotno od smera strelice B.

U sadašnjem ostvarenju se, isto tako, dvofazni tok čestica i gasa može snažno mehanički mešati primenom ventilatora 22, što omogućava da se neravnomerna raspodela čestica u toku mešanog fluida u vodu 4 ispred ventilatora 22, ujednači mnogo efikasnije nego primenom četvrtog ili petog ostvarenja pronalaska.

Kod četvrtog i petog ostvarenja pronalaska, pošto u napojnom vodu postoje kolena E i(ili)E\pad pritiska je veći nego u slučaju kada je napojni vod 4 prav. Međutim, pošto se presek voda 4 ne smanjuje, sniženje pada pritiska na prigušnici 11 znatno je veće od povećanja pada pritiska prouzrokovanog pomenutim kolenima. To znači, pošto je neravnomerna raspodela već namerno izazvana uz tok od prigušnice 11, nagibni ugao 9 leptira prigušnice 11 može da bude manji, što znatno smanjuje pad pritiska na njoj. U sadašnjem ostvarenju, iako je poprečni presek glavnog voda 4 statično smanjen, teško da nema gubitka pritiska na ventilatoru 22, pošto se brzina njegove rotacije može podesiti da bude veća od brzine proticanja mešanog fluida.

Sedmo i osmo ostvarenje pronalaska

Slika 16 je podužni presek glavnih delova raspodeljivača za napojni vod za gorivo prema sedmom ostvarenju ovog pronalaska, Slika 17 je podužni presek glavnih delova raspodeljivača za napojni vod za gorivo prema osmom ostvarenju, koje je varijanta rešenja prikazanog na Slici 16, a Slika 18 je dijagram koji ilustruje učinak raspodeljivača sa Slike 16.

Kako je objašnjeno u vezi sa Slikama 21 i 22, ugljene čestice koje izlaze iz kućišta 17 ventilatorskog mlina 3 i prolaze kroz klasifikator 18, neravnomerno se raspodeljuju i u ukupnom dvofaznom toku čestica i gasa se po poprečnom preseku glavnog voda 4 mogu obrazovati tokovi-d ili e s visokom koncentracijom ugljenih čestica.

U takvom slučaju, kao na Slici 19, ako je prigušnica 11 u glavnom vodu 4 podešena tako da usmerava ugalj u ogranak 16, koji ga odvodi do gorionika donjeg nivoa, a u mešanom fluidu je raspodela čestica nejednaka tako da se koncentracija čestica b po preseku glavnog voda 4 ispred prigušnice 11 povećava od centralnog dela voda 4 ka ogranku 15 koji vodi u

gorionik gornjeg nivoa, uvećava se i tok visokokoncentrovanog uglja c koji prolazi kroz zazor između donjeg kraja prigušnice 11 i zida glavnog voda 4 bez udaranja o prigušnicu 11, a uvećava se i zapreminski protok uglja koji utiče u ogranak 15 i dalje odlazi ka gorioniku gornjeg nivoa.

Slika 18 prikazuje odnos između živog preseka glavnog voda 4 u oblasti prigušnice 11 i relativne koncentracije ugljenih čestica (usmerenih u ogranak 16 koji vodi ka gorioniku donjeg nivoa), a uz sklop sa Slike 19, relativnu koncentraciju ugljenih čestica usmerenih ka ogranku 16 koji vodi ka gorioniku donjeg nivoa za slučaj kada postoji neravnomerna raspodela čestica u glavnom vodu 4 ispred prigušnice 11 (isprekidana linija), koja može biti niža u odnosu na slučaj kada je raspodela čestica ravnomerna (tačka, crta, tačka...).

Kao protivmera opisanom problemu u prvom ostvarenju, koji je prikazan na Slici 19, u sedmom ostvarenju pronalaska je primenjen raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Slici 16.

U sedmom ostvarenju pronalaska, na unutrašnjem zidu vertikalnog glavnog voda 4 postoji element za sužavanje preseka 24, prigušnica 11 koja je sa svojom osovinom 11a smeštena niz tok od elementa za sužavanje preseka 24, i ogranci 15 i 16 na onom kraju glavnog voda 4 koji je niz tok, koji odvode fluid u (neprikazan) gorionik gornjeg nivoa i u (neprikazan) gorionik donjeg nivoa.

Pomoću pomenutog elementa za sužavanje preseka 24, tok mešanog fluida C (dvofazni tok čestica i gasa) najpre se konvergentno usmerava ka glavnoj osi-a zatim opet, po izlasku iz elementa 24, širi. Raspodela koncentracije čestica uglja po poprečnom preseku glavnog voda 4 postaje ravnomerna po izlasku iz elementa za sužavanje preseka 24 i nakon toga se mešani fluid s visokom koncentracijom čestica uglja usmerava u ogranak 16.

Na taj način, čak i u slučaju da je deo toka u glavnom vodu 4 koji se usmerava u ogranak 15, spojen s gorionikom gornjeg nivoa, bogatiji ugljenim česticama, pošto se količina

uglja koja prolazi kroz zazor između donjeg kraja prigušnice 11 i zida glavnog voda 4 na Slici 19, smanjuje, mogu se postići dobre karakteristike raspodele čestica.

Slika 18 prikazuje učinak usmeravanja ugljenih čestica prema ogranku 16 koji vodi ka

gorioniku donjeg nivoa, prema rešenju sa slike 16.

U ovom ostvarenju pronalaska, čak i kada postoji neravnomernost raspodele čestica u toku mešanog fluida u glavnom vodu 4, uz tok od ugrađene prigušnice 11, pošto postoji element za sužavanje preseka, ne dolazi do sniženja relativne koncentracije ugljenih čestica usmerenih ka ogranku 16 koji vodi do gorionika nižeg nivoa i postiže se dobar učinak raspodele, kao u slučaju kada je raspodela čestica u mešanom fluidu na početku ravnomerna.

Osmo ostvarenje pronalaska, prikazano na Slici 18, predstavlja varijantu uređaja prikazanog na Slici 16, i kod njega je na unutrašnjoj strani zida glavnog voda 4 pravougaonog preseka, uz tok od ugrađene prigušnice 11, smešten par elemenata za sužavanje preseka 25 i 26, čija se visina u ravni poprečnog preseka voda 4 može podešavati. U slučaju kada, na primer, ka ogranku 16 koji vodi ka gorioniku donjeg nivoa, treba usmeriti višu koncentraciju ugljenih čestica, pošto se koncentracija ugljenih čestica koje odlaze ka ogranku 15 i dalje ka gorioniku gornjeg nivoa treba da snizi pomoću prigušnice 11, povećaće se visina Lipodesivog elementa za sužavanje preseka 25 instaliranog na istoj strani glavnog voda gde je i ogranak 15 za snabdevanje gorionika gornjeg nivoa, a smanjiće se visina L2podesivog elementa za sužavanje preseka 26 instaliranog na suprotnoj strani glavnog voda gde je i ogranak 16 za snabdevanje gorionika donjeg nivoa, kao što je prikazano na Slici 17.

Na taj način se može izbeći nepotreban pad pritiska u glavnom vodu 4. Isto tako, pogodno je da se visine L, i L2podesivih elemenata za sužavanje preseka 25 i 26 mogu menjati u odnosu na prečnik voda 4 u opsegu od 0<L1/D<<>0,3 i 0<L2/D<0,3.

Deveto i deseto ostvarenje pronalaska

Raspodeljivači za napojni vod za gorivo prema devetom, odnosno desetom ostvarenju ovog pronalaska, prikazani su na Slikama 24, odnosno 25.

Deveto ostvarenje, prikazano na Slici 24, predstavlja primer u kome ogranak 16, koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa, u konstrukciji napojnog voda za gorivo iz prvog ostvarenja ima prigušnicu 28, pomoću koje se živi presek ogranka 16 može menjati u granicama od potpuno otvorenog do potpuno zatvorenog, a deseto ostvarenje, prikazano na Slici 25, predstavlja primer u kome ogranak 16, koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa, u konstrukciji napojnog voda za gorivo iz četvrtog ostvarenja ima prigušnicu 29, pomoću koje se živi presek ogranka 16 može menjati u granicama od potpuno otvorenog do potpuno zatvorenog.

Ogranci 15 i 16 konstrukcije napojnog voda za gorivo, prikazane na pomenutim Slikama 24 i 25, povezani su sa gorionicima 5 na odgovarajućim nivoima između više nivoa po visini bočnog zida ili ugla kotlovske peći 8, prikazane šematski na Slici 20. U napojnom vodu za gorivo 4, uz tok od ogranaka 15 i 16 (Slika 1 itd.), smeštena je prigušnica 11, čiji se nagibni ugao u odnosu na pravac toka mešanog fluida može menjati, a od ogranaka 15 i 16, barem ogranak 16 koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa, takođe ima ugrađenu prigušnicu 28 ili 29, pomoću koje se živi presek ogranka 16 može menjati od potpuno otvorenog do potpuno zatvorenog. Iako i ogranak 15 može imati ugrađenuprigušnicu pomoću koje se živi presek ogranka 15 može menjati od potpuno otvorenog do potpuno zatvorenog, to nije prikazano.

U kotlovskoj peći 8 instaliranje i cevni toplotni izmenjivač 9, čiji je primer prikazan na Slici 20, a na izlazu izpeći, u (neprikazanom)-toku izduvnih gasova instaliran je još jedan (neprikazani) cevni izmenjivač. Staviše, jedan cevni toplotni izmenjivač je smešten i u naknadni deo toka izduvnih gasova koje izlaze iz peći.

Kao što je objašnjeno u Stanju tehnike, temperatura izlaznih gasova iz peći 8 se tokom potpunog (100%) opterećenja kotla održava tako da u delu s dodatnim toplotnim izmenjivačima bude niža od temperature topljenja pepela sadržanog u gasovima i da temperatura metalne površine toplotnih izmenjivača ne pređe temperaturu izdržljivosti materijala. Međutim, kada se režim rada kotla promeni s punog na delimično opterećenje, pošto se toplota proizvedena u peći 8 smanjuje, snižava se temperatura izlaznih gasova iz peći, a samim tim i temperatura proizvedene vodene pare.

U devetom i desetom ostvarenju pronalaska se u procesu pokretanja kotla podešava prigušnica 11 u napojnom vodu za gorivo 4, dok se prigušnice 28 i 29 u ogranku 16 otvaraju da bi se u ogranak 16 propustio koncentrovan tok ugljenih čestica i sproveo do gorionika donjeg nivoa, a kada se po stabilizovanju paljenja i sagorevanja opterećenje kotla smanji, prigušnice 28 i 29 u pomenutom ogranku 16 koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa, delimično se zatvaraju.

Podešavanjem prigušnice 11 u napojnom vodu za gorivo 4 i otvaranjem prigušnice 28 ili 29 u ogranku 16 koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa, pri pokretanju kotla se može uputiti koncentrovan tok ugljenih čestica u ogranak koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa i tako stabilizovati sagorevanje u gorioniku donjeg nivoa 13 u uslovima kada je pri pokretanju kotla sagorevanje nestabilno. Isto tako, kada kotao po početnom stabilizovanju sagorevanja, sa punog opterećenja pređe na rad pod smanjenim opterećenjem, prigušnice 28 ili 29 u ogranku 16 koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa 13 mogu se delimično zatvoriti da bi temperatura gasova koji izlaze iz peći bila dovoljno visoka za generisanje pare pogodne za potrošnju.

Iako su na Slikama 24 i 25 prikazani primeri u kojima se prigušnica 28 iIL29 nalazi samo u jednom ogranku 16, prigušnice se mogu nalaziti u oba ogranka 15 i 16. U tom slučaju, polazeći od primera prikazanih na Slikama 24 i 25, prigušnice se ugrađuju kako u ogranak 15 koji vodi ka gorioniku gornjeg nivoa, tako i u ogranak 16 koji vodi ka gorioniku donjeg nivoa.

Kada se prigušnica 28 ili 29 u ogranku 16 koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa, delimično zatvori zbog prelaska s punog opterećenja na rad pod delimičnim opterećenjem, prigušnica ugrađena u ogranak 15 se otvara.

Isto tako, kada se prigušnice nalaze u oba ogranka 15 i 16, prigušnica u ogranku 15 (nije prikazana) koji je povezan s gorionikom gornjeg nivoa, može se delimično zatvoriti kada treba smanjiti temperaturu izlaznih gasova iz peći, što znači da omogućava podešavanje temperature izlaznih gasova.

Opisana ostvarenja ovog pronalaska, od prvog do desetog, mogu se lako primeniti ne samo na mešane fluide (dvofazni tok čestica i gasa), već i na druge tokove dveju faza koje se razlikuju po gustini.

Primenljivost pronalaska u industrijskim uslovima

Prema rešenjima iz ovog pronalaska, ugljene čestice se mogu raspodeljivati u različitim koncentracijama na više gorionika, nezavisno od vrste uglja, opterećenja itd., da bi se pospešilo paljenje i stabilno sagorevanje u okolini gorionika.

U konkretnom slučaju, pošto se više gorionika može napajati odgovarajućim koncentracijama ugljenih čestica, time se pospešuje obrazovanje stabilnog plamena u okolini gorionika, a pošto se time uklanja potreba za postojanjem pomoćnih gorionika za stabilizovanje plamena, sagorevanje uglja u peći je stabilizovano čak i u uslovima niskog opterećenja kada se isključuju pojedini ventilatorski mlinovi za snabdevanje ugljem. Na taj način se omogućava stabilan rad kotla u širokom rasponu opterećenja.

Prema ovom pronalasku se, takođe, u napojni vod može ugraditi prigušnica s leptirom koji rotira oko osovine normalne na tok mešanog fluida, a kada se u glavnom napojnom vodu primeni koleno (povijeni element), pad pritiska se ne povećava jer se time ne sužava presek voda.

Staviše, pomoću ovog pronalaska se mešani fluid s visokom koncentracijom ugljenih člestica može voditi do određenog gorionika čak i u uslovima kada je ispred ugrađene prigušnice raspodela ugljenih čestica u mešanom fluidu neravnomerna. Na taj način, ako se u glavni napojni vod ispred prigušnice ugrade različiti pomoćni uređaji, mogućnost dopremanja visoke koncentracije ugljenih čestica do određenog gorionika pod dejstvom prigušnice time neće biti umanjena, a pomenuti pomoćni uređaji se mogu raspoređivati slobodno. Zbog toga se skraćuje vreme projektovanja sistema za napajanje gorivom, a sam sistem može da bude kompaktan.

Osim toga, ovaj pronalazak omogućava da se kod kotla koji radi na mešano gorivo, sastavljeno od čvrstih čestica goriva i nosećeg gasa, u slučaju smanjivanja opterećenja kotla, rad kotla odvija tako da temperatura proizvedene pare ne spadne ispod minimuma neophodnog za ispravan rad potrošača.

Claims (15)

1. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo, naznačen t i m e, što se sastojixod napojnog voda za gorivo koji doprema mešani fluid, sastavljen od čestica čvrstog goriva i nosećeg gasa, do jednog ili više gorionika raspoređenih po zidovima ili uglovima peći koje obrazuju njeni zidovi, od više ogranaka koji polaze od tačke račvanja na navedenom napojnom vodu, a svaki vodi ka odgovarajućem gorioniku, i od prigušnice, ugrađene u napojni vod uz tok od tačke račvanja, čiji leptir može menjati nagibni ugao u odnosu na pravac toka mešanog fluida tako da izaziva različitu koncentraciju čestica čvrstog goriva u delovima toka koji se usmeravaju u odgovarajuće ogranke.

2. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Zahtevu 1, naznačen time, što se osovina oko koje rotira leptir prigušnice nalazi na kraju leptira ili na njegovom centralnom delu i što je osovina navedene prigušnice smeštena u blizini ili u sam centralni deo voda, uz tok od navedene tačke račvanja.

3. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Zahtevu 1, naznačen time, što između rastojanja L od navedene osovine prigušnice do navedene tačke račvanja, merenog u pravcu toka mešanog fluida, i prečnika D napojnog voda za gorivo, postoji odnos:

4. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Zahtevu 1, naznačen time, što se nagibni ugao leptira navedene prigušnice u odnosu na pravac toka mešanog fluida može menjati u opsegu od-±40°.

5. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Zahtevu 1, naznačen t i m e, što u navedenom napojnom vodu za gorivo, uz tok od navedene prigušnice, postoji rotacioni ventilator koji meša tok mešanog fluida.

6. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Zahtevu 1, naznačen t i m e, što je navedeni napojni vod za gorivo tako postavljen da mešani fluid teče u vertikalnom smeru i obuhvata prvi napojni vod u koji je ugrađena navedena prigušnica, i drugi napojni vod nadovezan ispred prvog napojnog voda i s njim spojen pod nagibom.

7. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Zahtevu 1, naznačen time, što je drugi napojni vod pod nagibom čiji pravac pospešuje nastajanje razlike koncentracija ugljenih čestica u delovima mešanog fluida koji se posredstvom navedene prigušnice usmeravaju u odgovarajuće ogranke.

8. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Zahtevu 1, naznačen time, što obuhvata i treći vertikalno usmeren napojni vod za gorivo, koji je nadovezan ispred navedenog drugog napojnog voda za gorivo.

9. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Zahtevu 1, naznačen time, što obuhvata i element za sužavanje preseka i usmeravanje toka mešanog fluida, smešten u napojnom vodu za gorivo uz tok od navedene prigušnice.

10. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Zahtevu 1, naznačen time, što navedeni element za sužavanje preseka omogućava menjanje preseka na takav način da se uveća razlika koncentracija ugljenih čestica između delova toka mešanog fluida koji se posredstvom navedene prigušnice usmeravaju u odgovarajuće ogranke.

11. Raspodeljivač za napojni vod za gorivo prema Zahtevu 1, naznačen time, što ubuhvata i prigušnicu u ogranku napojnog voda pomoću koje se živi presek ogranka može menjati od potpuno otvorenog do potpuno zatvorenog stanja, pri čemu takva prigušnica postoji barem u jednom ogranku koji je povezan sa određenim gorionikom između više gorionika raspoređenih po visini bočnih zidova peći ili uglova koje čine njeni zidovi.

12. Sistem za napajanje gorivom, naznačen time, što se raspodeljivač za napojni vod za gorivo iz Zahteva 1 smešta između mlina za sprašivanje čvrstog goriva i gorionika raspoređenih po zidovima peći.

13. Sistem za sagorevanje čvrstog goriva, naznačen t i m e, što obuhvata raspodeljivač za gorivo iz Zahteva 1.

14. Postupak rada parnog kotla na čvrsto gorivo, kod koga se ugljene čestice, " sprašene u jedinstvenom mlinu, dopremaju nosećim gasom duž napojnog voda za gorivo i više ogranaka koji se od njega račvaju ka pojedinačnim gorionicima raspoređenim u više nivoa po visini zidova ili uglova peći koje čine njeni zidovi, naznačen time, što u napojnom vodu za gorivo, uz tok od njegove tačke račvanja u ogranke, postoji prigušnica, nagib čijeg leptira se može menjati u odnosu na tok mešanog fluida koji predstavlja dvofazni tok čestica i gasa, što u barem jednom od više ogranaka, onom koji je povezan s gorionikom donjeg nivoa, postoji prigušnica pomoću koje se presek ogranka može menjati od potpuno zatvorenog do potpuno otvorenog stanja, pri-čemu se navedena prigušnica u napojnom vodu podešava, a prigušnica u navedenom ogranku povezanom s gorionikom donjeg nivoa, otvara da bi se propustio koncentrovaniji tok ugljenih čestica u trenutku kada se kotao pušta u rad, i što se, kada se po stabilizovanju sagorevanja opterećenje kotla smanji, navedena prigušnica u ogranku povezanom s gorionikom donjeg nivoa, zatvara.

15. Postupak rada parnog kotla na čvrsto gorivo prema Zahtevu 12, naznačen time, što u svim ograncima napojnog voda postoje prigušnice koje omogućavaju menjanje živog preseka odgovarajućih ogranaka od potpuno zatvorenog do potpuno otvorenog stanja, pri čemu se navedena prigušnica u napojnom vodu podešava, a prigušnica u navedenom ogranku povezanom s gorionikom donjeg nivoa, otvara da bi se propustio koncentrovaniji tok ugljenih čestica u trenutku kada se kotao pušta u rad, i što se, kada se po stabilizovanju sagorevanja opterećenje kotla smanji, navedena prigušnica u ogranku povezanom s gorionikom donjeg nivoa, zatvara, a navedena prigušnica povezana s gorionikom gornjeg nivoa, otvara. RASPODELJIVAČ ZA NAPOJNI VOD ZA GORIVO I POSTUPAK NJEGOVOG KORIŠĆENJA Kratak sadržaj pronalaska Napojni vod za gorivo koji doprema smešu čvrstog goriva i nosećeg gasa do jednog ili više gorionika raspoređenih po zidovima peći, račva se u više ogranaka, od kojih svaki vodi ka određenom gorioniku. U napojni vod za gorivo, uz tok od tačke račvanja, ugrađena je prigušnica čiji leptir može da menja nagibni ugao u odnosu na pravac toka mešanog fluida, na takav način da izaziva razliku koncentracija čestica čvrstog goriva u delovima toka koji se upućuju ka pojedinim ograncima. Prigušnica na taj način dejstvuje kao raspodeljivač goriva. Nagibni ugao pomenute prigušnice tako se podešava da se poveća koncentracija čvrstog goriva u mešanom fluidu koji se vodi u određeni gorionik. U gorioniku u koji se doprema visoka koncentracija čvrstog goriva, može se tokom rada pod niskim opterećenjem postići stabilno paljenje goriva i njegovo naknadno stabilno sagorevanje u plamenu.