RS60349B1 - Postupak upotrebe anti-cd79b imunokonjugata - Google Patents

Postupak upotrebe anti-cd79b imunokonjugata

Info

Publication number
RS60349B1
RS60349B1 RS20200630A RSP20200630A RS60349B1 RS 60349 B1 RS60349 B1 RS 60349B1 RS 20200630 A RS20200630 A RS 20200630A RS P20200630 A RSP20200630 A RS P20200630A RS 60349 B1 RS60349 B1 RS 60349B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
antibody
immunoconjugate
cd79b
amino acid
cell
Prior art date
Application number
RS20200630A
Other languages
English (en)
Inventor
Andrew Polson
Shang-Fan Yu
Yu-Waye Chu
Michael Wenger
Original Assignee
Hoffmann La Roche
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=54261107&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS60349(B1) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Hoffmann La Roche filed Critical Hoffmann La Roche
Publication of RS60349B1 publication Critical patent/RS60349B1/sr
Publication of RS60349B8 publication Critical patent/RS60349B8/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/41—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having five-membered rings with two or more ring hetero atoms, at least one of which being nitrogen, e.g. tetrazole
    • A61K31/4164—1,3-Diazoles
    • A61K31/4184—1,3-Diazoles condensed with carbocyclic rings, e.g. benzimidazoles
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/435—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with one nitrogen as the only ring hetero atom
    • A61K31/44—Non condensed pyridines; Hydrogenated derivatives thereof
    • A61K31/445—Non condensed piperidines, e.g. piperocaine
    • A61K31/4523—Non condensed piperidines, e.g. piperocaine containing further heterocyclic ring systems
    • A61K31/454—Non condensed piperidines, e.g. piperocaine containing further heterocyclic ring systems containing a five-membered ring with nitrogen as a ring hetero atom, e.g. pimozide, domperidone
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/55—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having seven-membered rings, e.g. azelastine, pentylenetetrazole
    • A61K31/553—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having seven-membered rings, e.g. azelastine, pentylenetetrazole having at least one nitrogen and one oxygen as ring hetero atoms, e.g. loxapine, staurosporine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/63—Compounds containing para-N-benzenesulfonyl-N-groups, e.g. sulfanilamide, p-nitrobenzenesulfonyl hydrazide
    • A61K31/635—Compounds containing para-N-benzenesulfonyl-N-groups, e.g. sulfanilamide, p-nitrobenzenesulfonyl hydrazide having a heterocyclic ring, e.g. sulfadiazine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/3955—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against proteinaceous materials, e.g. enzymes, hormones, lymphokines
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/39558—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against tumor tissues, cells, antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K45/00—Medicinal preparations containing active ingredients not provided for in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A61K45/06—Mixtures of active ingredients without chemical characterisation, e.g. antiphlogistics and cardiaca
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6801—Drug-antibody or immunoglobulin conjugates defined by the pharmacologically or therapeutically active agent
    • A61K47/6803—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates
    • A61K47/68031—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates the drug being an auristatin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6849—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a receptor, a cell surface antigen or a cell surface determinant
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6851—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a determinant of a tumour cell
    • A61K47/6867—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a determinant of a tumour cell the tumour determinant being from a cell of a blood cancer
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6889—Conjugates wherein the antibody being the modifying agent and wherein the linker, binder or spacer confers particular properties to the conjugates, e.g. peptidic enzyme-labile linkers or acid-labile linkers, providing for an acid-labile immuno conjugate wherein the drug may be released from its antibody conjugated part in an acidic, e.g. tumoural or environment
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2887—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against CD20
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • C07K16/3061—Blood cells
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • A61K2039/507—Comprising a combination of two or more separate antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/54—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the route of administration
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/545—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the dose, timing or administration schedule
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2300/00—Mixtures or combinations of active ingredients, wherein at least one active ingredient is fully defined in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Steroid Compounds (AREA)

Description

OPIS
OBLAST PRONALASKA
Ovde su navedeni imunokonjugati koji sadrže anti-CD79b antitelo povezano sa citotoksičnim agensom za upotrebu u postupku za lečenje proliferativnog poremećaja B-ćelija kod pojedinca, koji se koristi u kombinaciji sa drugim sredstvima.
OSNOVA PRONALASKA CD79b je signalna komponenta receptora B-ćelija i ponaša se kao kovalentni heterodimer koji sadrži CD79a (tj. Igα ili mb-1) i CD79b (tj. Igβ ili B29). CD79b sadrži domen ekstracelularnog imunoglobulina (Ig), transmembranski domen i intracelularni signalni domen, domen imunoreceptorskog tirozinskog aktivacionog motiva (ITAM). CD79 je eksprimiran na B ćelijama i, na primer, u ćelijama ne-Hodžkinovog limfoma (NHL) (Cabezudo i sar. Haematologica 84:413-418 (1999); D'Arena i sar. Am. J. Hematol. 64: 275-281 (2000); Olejniczak i sar. Immunol. Invest. 35: 93-114 (2006)). CD79a i CD79b i slg su potrebni za površinsku ekspresiju CD79 (Matsuuchi i sar. Curr. Opin. Immunol. 13(3): 270-7)).
Proliferativni poremećaji B-ćelija uglavnom se leče određenim kombinacijama hirurgije, radijacione terapije i/ili pomoću lekova. Sakupljeno empirijsko kliničko iskustvo, podržano životinjskim modelima, podržava hipotezu da citotoksični lekovi mogu biti delotvorniji ako se daju u kombinaciji za postizanje aditivnih ili sinergijskih efekata. Međutim, uslov za hipotezu je da uspeh zahteva mogućnost kombinovanja lekova u njihovim odgovarajućim efikasnim dozama bez neprihvatljivih neželjenih dejstava i uz izbegavanja mogućih farmakokinetičkih interakcija. Nadalje, iako može delovati razumno da se ciljani agens kombinuje sa standardom nege, kliničko iskustvo pokazuje da razlike u režimima primene i doziranja svakog sredstva utiču na efikasnost lečenja. Ovi faktori su doveli do kliničkog neuspeha mnogih kombinacija. Vidite, npr. Al-Lazikani i sar. Nature Biotechnology 30:679-692 (2012). U struci postoji potreba za novim režimima lečenja za lečenje proliferativnih poremećaja B-ćelija, uključujući lečenja koja sadrže agense koji ciljaju CD79b (npr. anti-CD79b imunokonjugate).
Moschhauser i sar. (J. Clin. Oncology, 32: 8519, 2014) objavili su preliminarne rezultate randomizovane studije faze II (ROMULUS) polatuzumab vedotina (PoV) ili pinatuzumab vedotina (PiV) i rituksimaba (RTX) kod pacijenata (Pts) sa relapsnim/refraktornim (R/R) ne-Hodžkinovim limfomom (NHL).
Rummel i sar. (The Lancet, 381(9873): 1203-1210, 2013) objavili su multicentrično ispitivanje bendamustina i rituksimaba nasuprot CHOP i rituksimaba kao prve linije lečenja pacijenata sa neinvazivnim limfomom i limfomom ćelija plašta.
REZIME
U jednom aspektu, i kao što je navedeno u patentnim zahtevima, predmetni pronalazak obezbeđuje imunokonjugat koji sadrži anti-CD79b antitelo povezano sa citotoksičnim agensom za upotrebu u postupku lečenja proliferativnog poremećaja B-ćelije kod pojedinca, pri čemu je imunokonjugat polatuzumab vedotin i postupak uključuje primenu imunokonjugata na pojedincu u kombinaciji sa (a) anti-CD20 antitelom koje je rituksimab ili obinituzumab i (b) alkilujućim agensom koji je bendamustin.
Svaki primer koji se slaže sa pronalaskom kako je definisan u patentnim zahtevima čini otelotvorenje pronalaska.
U nekim otelotvorenjima, anti-CD20 antitelo je rituksimab. U nekim otelotvorenjima, rituksimab se primenjuje u dozi od oko 375 mg/m<2>. U nekim otelotvorenjima, humanizovano B-Ly1 antitelo je obinutuzumab. U nekim otelotvorenjima, obinutuzumab se primenjuje u dozi od oko 1000 mg/m<2>.
U nekim otelotvorenjima bilo kog postupka, alkilujući agens je bendamustin. U nekim otelotvorenjima, bendamustin se primenjuje u dozi od oko 25-120 mg/m<2>. U nekim otelotvorenjima, bendamustin se primenjuje u dozi od oko 90 mg/m<2>.
U nekim otelotvorenjima, poremećaj proliferacije B-ćelija je kancer. U nekim otelotvorenjima, poremećaj proliferacije B-ćelija može biti limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hronična limfocitna leukemija (CLL), mali limfocitni limfom, leukemija, leukemija vlasastih ćelija (HCL), akutna limfocitna leukemija (ALL) ili limfom ćelija plašta. U nekim otelotvorenjima, poremećaj proliferacije B-ćelija je NHL, kao što je indolentni NHL i/ili agresivni NHL. U nekim otelotvorenjima, poremećaj proliferacije B-ćelija je indolentni folikularni limfom ili difuzni limfom velikih B-ćelija.
KRATAK OPIS SLIKA
Na slici 1 prikazana je promena zapremine tumora (mm<3>) nakon lečenja sa WSU-CLCL2 (difuzni limfom velikih B-ćelija sa (a) huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE, (b) rituksimabom bendamustinom i (c) huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE rituksimabom bendamustinom. huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE: 2 mg/kg, i.v. jednom 0. dana; anti-CD20 (rituksimab): 30 mg/kg, ip, jednom 0. dana, i bendamustin: 30 mg/kg, i.v. jednom 0. dana.
Slika 2 prikazuje promenu zapremine tumora (mm<3>) nakon lečenja modela ksenografta tumora Granta-519 limfoma humane ćelije plašta (a) vehikulumom, (b) huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE (DCDS4501A), (c) ABT-199 i (d) huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE (DCDS4501A) ABT-199. huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE (DCDS4501A): 1 mg/kg, i.v. jednom 0. dana i ABT-199: 100 mg/kg, po, svakog dana (qd21).
Slika 3A-B prikazuje promenu zapremine tumora (mm<3>) nakon lečenja modela ksenografta tumora WSU-DLCL2 (DLBCL) i TMD8 (ABC-DLBCL) različitim režimima kombinovane terapije, uključujući huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE.
Slika 4 prikazuje promenu zapremine tumora (mm<3>) nakon lečenja modela ksenografta tumora WSU-DLCL2 (DLBCL) različitim režimima kombinovane terapije huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE.
DETALJAN OPIS
I. Opšte tehnike
Praksa predmetnog pronalaska koristiće, ako nije drugačije naznačeno, konvencionalne tehnike molekularne biologije (uključujući rekombinantne tehnike), mikrobiologije, ćelijske biologije, biohemije i imunologije, koje su poznate u okviru struke. Takve tehnike su u potpunosti objašnjene u literaturi, poput, "Molecular Cloning: A Laboratory Manual", drugo izdanje (Sambrook i sar.1989); "Oligonucleotide Synthesis" (M. J. Gait, izd. 1984); "Animal Cell Culture" (R. I. Freshney, izd. 1987); "Methods in Enzymology" (Academic Press, Inc.); "Current Protocols in Molecular Biology" (F. M. Ausubel i sar. izd. 1987, i periodična ažuriranja); "PCR: The Polymerase Chain Reaction", (Mullis i sar. izd. 1994); "A Practical Guide to Molecular Cloning" (Perbal Bernard V., 1988); "Phage Display: A Laboratory Manual" (Barbas i sar. 2001).
II. Definicije
Izraz „CD79b”, u smislu ovog dokumenta, odnosi se na bilo koji nativni CD79b bilo kog kičmenjaka, uključujući sisare, kao što su primati (npr. ljudi, majmun cinomolgus (cino)) i glodari (npr. miševi i pacovi), ako nije drugačije naznačeno. Humani CD79b se ovde naziva i „Igβ”, „B29”, „DNA225786” ili „PRO36249”. Primer sekvence CD79b, uključujući signalnu sekvencu, prikazan je u SQ ID NO:1. Primer sekvence CD79b, bez signalne sekvence, prikazan je u SQ ID NO:2. Izraz „CD79b” obuhvata neobrađeni CD79b „pune dužine”, kao i svaki oblik CD79b nastao kao rezultat procesa obrade u ćeliji. Termin takođe obuhvata i varijante CD79b koje se pojavljuju u prirodi, npr. splajsovane varijante, alelne varijante i izoforme. Polipeptidi CD79b, opisani u ovom dokumentu, mogu se izolovati iz različitih izvora, kao što su neke vrste humanog tkiva, ili iz drugih izvora, ili se pripremaju rekombinantnim ili sintetičkim postupcima. „Nativna sekvenca CD79b polipeptida” sadrži polipeptid koji ima istu aminokiselinsku sekvencu kao odgovarajući CD79b polipeptid dobijen iz prirode. Takve nativne sekvence CD79b polipeptida mogu se izolovati iz prirode ili proizvesti rekombinantnim ili sintetičkim putem. Termin „CD79b polipeptid nativne sekvence“ specifično obuhvata prirodno prisutne skraćene ili izlučene oblike specifičnog CD79b polipeptida (npr. sekvencu ekstracelularnog domena), varijantne oblike koji se javljaju u prirodi (npr. alternativno splajsovani oblici) i alelne varijante polipeptida koje se javljaju u prirodi.
„CD20“, kako se ovde koristi, odnosi se na humani antigen B-limfocita CD20 (poznat i kao CD20, površinski antigen B-limfocita B1, Leu-16, Bp35, BM5, i LF5; sekvenca je okarakterisana u SwissProt bazi podataka, unos P11836) koji je hidrofobni transmembranski protein molekulske mase od oko 35 kD, koji se nalazi na pre-B i zrelim B limfocitima. (Valentine, M.A., i sar. J. Biol. Chem. 264(19) (198911282-11287; Tedder, T.F., i sar. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 85 (1988) 208-12; Stamenkovic, I., i sar. J. Exp. Med. 167 (1988) 1975-80; Einfeld, D.A. i sar. EMBO J. 7 (1988) 711-7; Tedder, T.F., i sar. J. Immunol. 142 (1989) 2560-8). Odgovarajući humani gen je membranski premošćujući sa 4 domena, potporodica A, član 1, takođe poznat kao MS4A1. Ovaj gen kodira članove membranski premošćujuće 4A porodice gena. Članovi ove nastajuće porodice proteina karakterišu se opštim strukturnim osobinama i sličnim splajs granicama intron/ekson, i ispoljavaju jedinstvene obrasce ekspresije kod hematopoetskih ćelija i nelimfoidnih tkiva. Ovaj gen kodira površinski molekul B-limfocita, koji ima ulogu u razvoju i diferencijaciji B-ćelija u ćelije plazme. Ovaj član porodice je lokalizovan na 11q12 u grupi članova porodice. Alternativno splajsovanje ovog gena daje dve varijante transkripta koje kodiraju isti protein.
Termini “CD20” i “CD20 antigen” ovde su korišćeni kao zamena jedan drugom, a uključuju bilo koje varijante, izooblike i homologe, u odnosu na vrstu, humanog CD20, koji se prirodno eksprimiraju od strane ćelija transficiranih CD20 genom, ili se eksprimiraju na njima. Vezivanje antitela iz pronalaska za CD20 antigen ima posredničku ulogu u uništavanju ćelija koje eksprimiraju CD20 (npr. tumorska ćelija), putem inaktivacije CD20. Uništavanje ćelija koje eksprimiraju CD20 može se odigrati prema jednom od sledećih mehanizama: Indukcija ćelijske smrti/apoptoze, ADCC i CDC. Sinonimi za CD20, kako je u struci utvrđeno, uključuju B-limfocitni antigen CD20, B-limfocitni površinski antigen B1, Leu-16, Bp35, BM5 i LF5.
Izraz „ekspresija CD20“ antigena treba da naznači značajan nivo ekspresije CD20 antigena u ćeliji, npr. T- ili B-ćeliji. U jednom otelotvorenju, pacijenti koji će se lečiti u skladu sa postupcima iz ovog pronalaska eksprimiraju značajne nivoe CD20 na B-ćelijskom tumoru ili kanceru. Pacijenti koji imaju „kancer koji eksprimira CD20“ mogu biti otkriveni standardnim testovima poznatim u struci. Npr. ekspresija CD20 antigena se meri pomoću imunohistohemijske (IHC) detekcije, FACS-a ili detekcije na osnovu PCR odgovarajuće mRNK.
„Afinitet“ se odnosi na snagu zbira ukupnih nekovalentnih interakcija između jednog mesta vezivanja molekula (npr. antitela) i njegovog partnera u vezivanju (npr. antigena). Ukoliko nije drugačije naznačeno, kao što je ovde upotrebljeno, „afinitet vezivanja” se odnosi na suštinski afinitet vezivanja, koji odražava 1:1 interakciju između članova vezujućeg para (npr. antitela i antigena). Afinitet molekula X prema svom partneru Y može generalno da se predstavi putem konstante disocijacije (Kd). Afinitet može da se izmeri uobičajenim postupcima poznatim u struci, uključujući one opisane u ovom dokumentu.
Termin „afinitetno zrelo” antitelo se odnosi na antitelo sa jednom ili više izmena u jednom ili više hipervarijabilnih regiona (HVR), u poređenju sa matičnim antitelom koje nema takve izmene, pri čemu takve izmene dovode do poboljšanja afiniteta antitela prema antigenu.
Izraz „antitelo” je u ovom dokumentu upotrebljen u najširem smislu, i obuhvata različite strukture antitela, uključujući, bez ograničenja, monoklonska antitela, poliklonska antitela, multispecifična antitela (npr. bispecifična antitela) i fragmente antitela, dokle god oni pokazuju željenu aktivnost vezivanja za antigen.
„Fragment antitela” ukazuje na molekul koji nije netaknuto antitelo, a koji sadrži deo netaknutog antitela koje vezuje antigen za koji se vezuje netaknuto antitelo. Primeri fragmenata antitela uključuju, bez ograničenja, Fv, Fab, Fab', Fab’-SH, F(ab')2; dijatela, linearna antitela, molekule antitela sa jednim lancem (npr. scFv) i multispecifična antitela nastala od fragmenata antitela.
"Antitelo koje se vezuje za isti epitop" kao referentno antitelo odnosi se na antitelo koje blokira vezivanje referentnog antitela za njegov antigen u kompetitivnom testu za 50% ili više, i obrnuto, referentno antitelo blokira vezivanje antitela za njegov antigen u kompetitivnom testu za 50% ili više. Ovde je dat primer kompetitivnog testa.
Termin „epitop“ odnosi se na određeno mesto na molekulu antigena za koje se antitelo vezuje.
Termin „himerno” antitelo ukazuje na antitelo kod koga je deo teškog i/ili lakog lanca dobijen od posebnog izvora ili vrste, dok je ostatak teškog i/ili lakog lanca dobijen od različitog izvora ili vrste.
"Klasa" antitela ukazuje na vrstu konstantnog domena ili konstantnog regiona koju ima njegov teški lanac. Postoji pet glavnih klasa antitela: IgA, IgD, IgE, IgG i IgM, a neke od njih mogu dalje da se dele na potklase (izotipove), npr. IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA1, i IgA2. Konstantni domeni teškog lanca koji odgovaraju različitim klasama imunoglobulina zovu se α, δ, ε, γ, odnosno μ.
Termin „anti-CD79b antitelo“ ili „antitelo koje se vezuje za CD79b“ odnosi se na antitelo koje je sposobno za vezivanje CD79b sa dovoljnim afinitetom tako da je antitelo korisno kao dijagnostički i/ili terapeutski agens za ciljanje CD79b. Poželjno, stepen vezivanja anti-CD79b antitela za nepovezani, ne-CD79b protein je manji od oko 10% vezivanja antitela za CD79b, kao što je mereno, npr. putem radioimunotesta (RIA). U određenim primerima, antitelo koje se vezuje za CD79b ima konstantu disocijacije (Kd) od ≤ 1 µM, ≤ 100 nM, ≤ 10 nM, ≤ 1 nM ili ≤ 0,1 nM. U određenim primerima, antiCD79b antitelo se vezuje za epitop CD79b koji je konzerviran među CD79b različitih vrsta.
Termin „anti-CD20 antitelo“ odnosi se na antitelo koje može da veže CD20 sa dovoljnim afinitetom, tako da se antitelo može koristiti kao dijagnostički i/ili terapeutski agens u aktiviranju CD20. Poželjno, stepen vezivanja anti-CD20 antitela za nepovezani, ne-CD20 protein je manji od oko 10% vezivanja antitela prema CD20, kao što je mereno, npr. putem radioimunotesta (RIA). U određenim primerima, antitelo koje se vezuje za CD20 ima konstantu disocijacije (Kd) od ≤ 1 µM, ≤ 100 nM, ≤ 10 nM, ≤ 1 nM ili ≤ 0,1 nM. U određenim primerima, anti-CD20 antitelo se vezuje za epitop CD20 koji je konzerviran među CD20 različitih vrsta.
Termin "disfunkcija", u kontekstu imune disfunkcije, odnosi se na stanje smanjene imunske reakcije na antigensku stimulaciju. Termin uključuje zajedničke elemente iscrpljenosti i/ili anergije kod kojih može doći do prepoznavanja antigena, ali imunološki odgovor koji sledi nije efikasan u kontroli infekcije ili rasta tumora.
Termin „disfunkcionalni“, kako se ovde koristi, takođe znači refraktornost ili neresponsivnost na prepoznavanje antigena, posebno umanjenu sposobnost prevođenja prepoznavanja antigena u efektorske funkcije nishodnih T-ćelija, kao što je proliferacija, proizvodnja citokina (npr. IL-2) i/ili ubijanje ciljnih ćelija.
Termin „anergija“ odnosi se na stanje neresponsivnosti na stimulaciju antigenom koja je posledica nepotpunih ili nedovoljnih signala koji se dostavljaju putem T-ćelijskog receptora (npr. porast unutarćelijskog Ca<+2>u odsustvu ras-aktivacije). Anergija T ćelija takođe može biti rezultat stimulacije antigenom u odsustvu kostimulacije, što dovodi do toga da ćelija postane refraktorna za naknadnu aktivaciju antigenom čak i u kontekstu kostimulacije. Stanje neresponsivnosti se često može premostiti prisustvom Interleukina-2. Anergične T-ćelije ne prolaze klonsku ekspanziju i/ili ne stiču efektorske funkcije.
Termin „iscrpljenost“ se odnosi na iscrpljenost T ćelija kao stanje disfunkcije T ćelija koje proizlazi iz produžene TCR signalizacije koja se javlja tokom mnogih hroničnih infekcija i kancera. Od anergije se razlikuje po tome što ne nastaje usled nepotpune ili neispravne signalizacije, već usled produžene signalizacije. Definišu ga loša efektorska funkcija, produžena ekspresija inhibitorskih receptora i transkripciono stanje različito od onog kod funkcionalnih efektorskih ili memorijskih T ćelija. Iscrpljenost sprečava optimalnu kontrolu infekcije i tumora. Iscrpljenost može biti rezultat spoljašnjih negativnih regulatornih puteva (npr. imunoregulatorni citokini) kao i unutrašnjih negativnih regulatornih (kostimulatornih) puteva ćelije (PD-1, B7-H3, B7-H4, itd.).
„Poboljšanje funkcije T-ćelija“ označava indukovanje, uzrokovanje ili stimulisanje T-ćelije da ima održanu ili pojačanu biološku funkciju, ili obnavljanje ili reaktiviranje iscrpljene ili neaktivne T-ćelije. Primeri za poboljšanje funkcije T-ćelija uključuju: povećanu sekreciju interferona iz CD8<+>T-ćelija, povećanu proliferaciju, povećanu responsivnost na antigen (npr. klirens virusa, patogena ili tumora) u odnosu na takve nivoe pre intervencije. U jednom primeru, nivo poboljšanja je najmanje 50%, alternativno 60%, 70%, 80%, 90%, 100%, 120%, 150% i/ili 200%. Postupak merenja ovog poboljšanja poznat je stručnjacima za ovu oblast.
„Disfunkcionalni poremećaj T-ćelija“ je poremećaj ili stanje T-ćelija okarakterisan smanjenom responsivnošću na antigensku stimulaciju. U posebnom primeru, disfunkcionalni poremećaj T-ćelije je poremećaj koji je specifično povezan sa neodgovarajućom pojačanom signalizacijom putem PD-1. U drugom primeru, disfunkcionalni poremećaj T-ćelije je onaj u kome su T-ćelije anergične ili imaju smanjenu sposobnost da luče citokine, umnožavaju se ili izvršavaju citolitičku aktivnost. U specifičnom aspektu, smanjena responsivnost dovodi do neefikasne kontrole patogena ili tumora koji eksprimira imunogen. Primeri disfunkcionalnih poremećaja T ćelija okarakterisani disfunkcijom T-ćelija uključuju nerešenu akutnu infekciju, hroničnu infekciju i imunitet tumora.
„Imunitet tumora“ odnosi se na proces u kome tumori izbegavaju imunsko prepoznavanje i klirens. Dakle, kao terapijski koncept, imunitet tumora se „leči“ kada je takvo izbegavanje oslabljeno, a imunološki sistem prepoznaje i napada tumore. Primeri prepoznavanja tumora uključuju vezivanje tumora, skupljanje tumora i klirens tumora.
„Imunogenost“ se odnosi na sposobnost određene supstance da izazove imunološki odgovor. Tumori su imunogeni i pojačavanje imunogenosti tumora pomaže u klirensu tumorskih ćelija imunološkim odgovorom. Primeri za poboljšanje imunogenosti tumora uključuju lečenje antagonistom koji vezuje PD-1 osu i anti-CD79b imunokonjugatom (npr. anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE).
„Izolovana” nukleinska kiselina ukazuje na molekul nukleinske kiseline koji je odvojen od komponenata svog prirodnog okruženja. Izolovana nukleinska kiselina uključuje molekul nukleinske kiseline koji se nalazi u ćelijama koje uobičajeno sadrže molekul nukleinske kiseline, ali je molekul nukleinske kiseline prisutan ekstrahromozomski, ili na hromozomskoj lokaciji koja se razlikuje od njegove prirodne hromozomske lokacije.
„Izolovano” antitelo je ono koje je izdvojeno iz svog prirodnog okruženja. U nekim primerima, antitelo je prečišćeno do čistoće veće od 95% ili 99%, kao što je određeno, na primer, elektroforetski (npr. SDS-PAGE, izoelektrično fokusiranje (IEF), kapilarna elektroforeza) ili hromatografski (npr. jonskom izmenom ili reversno faznim HPLC postupkom). Za pregled postupaka za procenu čistoće antitela, vidite npr. Flatman i sar. J. Chromatogr. B 848:79-87 (2007). „Varijabilni region“ ili „varijabilni domen“ antitela se odnosi na aminoterminalne domene teškog ili lakog lanca antitela. Varijabilni domen teškog lanca može se nazvati „VH“. Varijabilni domen lakog lanca može se nazvati „VL“. Ti domeni su uglavnom najpromenjiviji delovi antitela, i sadrže antigen-vezujuća mesta.
„Izolovana nukleinska kiselina koja kodira anti-CD79b antitelo” ukazuje na jedan molekul ili više molekula nukleinske kiseline koji kodiraju teške i lake lance antitela (ili njihove fragmente), uključujući takve molekule nukleinske kiseline u jednom vektoru ili odvojenim vektorima, i takve molekule nukleinske kiseline prisutne na jednoj lokaciji ili više lokacija u ćeliji domaćinu.
Termin „monoklonsko antitelo”, u smislu ovog dokumenta, odnosi se na antitelo dobijeno iz populacije suštinski homogenih antitela, tj. pojedinačna antitela koja su sadržana u populaciji su identična i/ili se vezuju za isti epitop, sa izuzetkom mogućih varijanti antitela, npr. koje sadrže mutacije koje postoje u prirodi ili se mogu razviti tokom proizvodnje preparata monoklonskog antitela, a takve su varijante uopšteno prisutne u neznatnim količinama. Nasuprot preparatima poliklonskih antitela, koji tipično uključuju različita antitela, usmerena prema različitim determinantama (epitopima), svako monoklonsko antitelo iz preparata monoklonskog antitela je usmereno na pojedinačnu determinantu na antigenu. Tako, oznaka “monoklonsko” ukazuje na karakter antitela, da je dobijeno iz suštinski homogene populacije antitela, i ne bi je trebalo tumačiti kao zahtev da se antitela proizvode bilo kojom posebnom metodom. Na primer, monoklonska antitela koja će se koristiti u skladu sa predmetnim pronalaskom mogu se dobiti različitim tehnikama, uključujući, ali se ne ograničavajući na postupak hibridoma, postupke rekombinantne DNK, postupke displeja faga i postupke koje koriste transgene životinje koje sadrže kompletne lokuse humanog imunoglobulina ili njihove delove, i ovde su opisani takvi postupci i primeri drugih postupaka za dobijanje monoklonskih antitela.
„Golo antitelo“ ukazuje na antitelo koje nije konjugovano sa heterologim delom (npr. citotoksičnim delom) ili radiološkom oznakom. Golo antitelo može da bude prisutno u farmaceutskoj formulaciji.
„Nativna antitela” ukazuju na molekule imunoglobulina koji se sreću u prirodi, sa različitim strukturama. Na primer, nativna IgG antitela su heterotetramerni glikoproteini od oko 150.000 daltona, sastavljeni od dva identična laka lanca i dva identična teška lanca koji su povezani disulfidnim vezama. Od N- do C-kraja, svaki teški lanac ima varijabilni region (VH), koji se takođe zove varijabilni teški domen ili varijabilni domen teškog lanca, za kojim slede tri konstantna domena (CH1, CH2 i CH3). Slično tome, od N- do C-kraja, svaki laki lanac ima varijabilni region (VL), koji se takođe zove varijabilni laki domen ili varijabilni domen lakog lanca, za kojim sledi konstantni laki (CL) domen. Laki lanac antitela može se svrstati u jedan od dva tipa, koji se zovu kapa (κ) i lambda (λ), na osnovu aminokiselinske sekvence njihovog konstantnog domena.
Termin "Fc region" ovde se koristi da definiše C-terminalni region imunoglobulinskog teškog lanca koji sadrži barem deo konstantnog regiona. Izraz uključuje nativne sekvence Fc regiona i varijante Fc regiona. U jednom primeru, Fc region teškog lanca humanog IgG pruža se od Cys226, ili od Pro230, do karboksilnog terminusa teškog lanca. Međutim, lizin na C kraju Fc regiona (Lys447) može, ali ne mora da bude prisutan. Ako ovde nije drugačije naznačeno, numeracija aminokiselinskih ostataka u Fc regionu ili konstantnom regionu je prema EU sistemu numeracije, koji se zove i EU indeks, kao što su opisali Kabat i sar. Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5. izd. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, MD, 1991.
„Okvir” ili „FR” se odnosi na ostatke varijabilnog domena koji nisu ostaci hipervarijabilnog regiona (HVR). FR varijabilnog domena generalno se sastoji od četiri FR domena: FR1, FR2, FR3 i FR4. Shodno tome, HVR i FR sekvence generalno se pojavljuju u sledećoj sekvenci u VH (ili VL): FR1-H1(L1)-FR2-H2(L2)-FR3-H3(L3)-FR4.
"Akceptorski humani okvir" je za ove svrhe okvir koji sadrži aminokiselinske sekvence okvira varijabilnog domena lakog lanca (VL) ili varijabilnog domena teškog lanca
1
(VH) dobijenog od okvira humanog imunoglobulina ili okvira humanog konsenzusa, kao što je definisano dole. Akceptorski humani okvir "dobijen od" okvira humanog imunoglobulina ili okvira humanog konsenzusa može da obuhvati iste aminokiselinske sekvence kao što su njihove, ili može da sadrži izmene u sekvenci aminokiselina. U nekim primerima, broj izmena aminokiselina je 10 ili manje, 9 ili manje, 8 ili manje, 7 ili manje, 6 ili manje, 5 ili manje, 4 ili manje, 3 ili manje, ili 2 ili manje. U nekim primerima, okvir VL humanog akceptora je po sekvenci identičan sa sekvencom okvira VL humanog imunoglobulina ili sekvencom okvira humanog konsenzusa.
Termini "antitelo pune dužine", "netaknuto antitelo" i "kompletno antitelo" ovde se koriste naizmenično da bi se ukazalo na antitelo koje ima strukturu u suštini sličnu nativnoj strukturi antitela, ili koje ima teške lance koji sadrže Fc region kao što je ovde definisano.
Izrazi „ćelija domaćin”, „ćelijska linija domaćina” i „kultura ćelije domaćina” koriste se kao sinonimi i ukazuju na ćelije u koje je uvedena egzogena nukleinska kiselina, uključujući potomstvo takvih ćelija. Ćelije domaćini uključuju „transformante” i „transformisane ćelije”, koje uključuju primarne transformisane ćelije i potomstvo dobijeno od njih, bez obzira na broj presejavanja. Potomstvo ne mora biti po sadržaju nukleinskih kiselina sasvim istovetno matičnoj ćeliji, već može da sadrži mutacije. Ovde se uključuje mutantno potomstvo koje ima istu funkciju ili biološku aktivnost kao što je ispitano ili odabrano u originalno transformisanoj ćeliji.
"Humano antitelo" je ono koje ima aminokiselinsku sekvencu koja odgovara aminokiselinskoj sekvenci koju proizvodi čovek ili humana ćelija, ili je dobijeno iz nehumanog izvora koji koristi humani repertoar antitela ili druge sekvence za kodiranje humanog antitela. Ova definicija humanog antitela specifično isključuje humanizovano antitelo koje sadrži antigen-vezujuće ostatke koji nisu ljudskog porekla.
„Okvir humanog konsenzusa“ je okvir koji predstavlja najčešće ostatke aminokiselina u izboru okvirnih sekvenci VL ili VH humanog imunoglobulina. Generalno, izbor VL ili VH sekvenci humanog imunoglobulina je iz podgrupe sekvenci varijabilnog domena. Generalno, podgrupa sekvenci je podgrupa kao u Kabat i sar. Sequences of Proteins of Immunological Interest, peto izdanje, NIH Publication 91-3242, Bethesda MD (1991), vol. 1-3. U jednom primeru, za VL, podgrupa je podgrupa kapa I, kao u Kabat i sar, gore navedeno. U jednom primeru, za VH, podgrupa je podgrupa III, kao u Kabat i sar, gore navedeno.
"Humanizovano" antitelo ukazuje na himerno antitelo koje obuhvata aminokiselinske ostatke od ne-humanih HVR i aminokiselinske ostatke od humanih FR. U određenim primerima, humanizovano antitelo će obuhvatati u suštini sve, ili najmanje jedan, a tipično dva varijabilna domena, u kojima svi, ili suštinski svi HVR-ovi (npr. CDR), odgovaraju onima iz ne-humanog antitela, a svi, ili suštinski svi FR-ovi, odgovaraju onima iz humanog antitela. Humanizovano antitelo opciono može da sadrži najmanje deo konstantnog regiona antitela dobijenog od humanog antitela. „Humanizovani oblik“ antitela, npr. ne-humanog antitela, ukazuje na antitelo koje je pretrpelo humanizaciju.
Termin „hipervarijabilni region” ili „HVR” kao što je ovde upotrebljen, ukazuje na svaki od regiona varijabilnog domena antitela koji su hipervarijabilni u sekvenci i/ili formiraju strukturno definisane petlje („hipervarijabilne petlje“). U suštini, nativna četvorolančana antitela sadrže šest HVR: tri u VH (H1, H2, H3) i tri u VL (L1, L2, L3). HVR-ovi generalno sadrže ostatke aminokiselina iz hipervarijabilnih petlji i/ili "regiona koji određuju komplementarnost" (CDR), gde ovi drugi imaju najveću varijabilnost sekvenci i/ili su uključeni u prepoznavanje antigena. Primeri hipervarijabilnih petlji dešavaju se na aminokiselinskim ostacima 26-32 (L1), 50-52 (L2), 91-96 (L3), 26-32 (H1), 53-55 (H2) i 96-101 (H3). (Chothia i Lesk, J. Mol. Biol.196: 901-917 (1987).) Primeri CDR (CDR-L1, CDR-L2, CDR-L3, CDR-H1, CDR-H2 i CDR-H3) dešavaju se na aminokiselinskim ostacima 24-34 na L1, 50-56 na L2, 89-97 na L3, 31-35B na H1, 50-65 na H2 i 95-102 na H3. (Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, MD (1991).) Sa izuzetkom CDR1 u VH, CDR generalno sadrže aminokiselinske ostatke koji formiraju hipervarijabilne petlje. CDR takođe sadrže "ostatke koji određuju specifičnost", ili "SDR", koji su ostaci koji stupaju u kontakt sa antigenom. SDR se nalaze u okviru regiona CDR-ova koji se nazivaju skraćeni CDR, ili a-CDR. Primeri a-CDR-ova (a-CDR-L1, a-CDR-L2, a-CDR-L3, a-CDR-H1, a-CDR-H2 i a-CDR-H3) dešavaju se na aminokiselinskim ostacima 31-34 kod L1, 50-55 kod L2, 89-96 kod L3, 31-35B kod H1, 50-58 kod H2 i 95-102 kod H3. (Vidite Almagro i Fransson, Front. Biosci. 13:1619-1633 (2008).) Ako nije drugačije naznačeno, HVR ostaci i drugi ostaci u varijabilnom domenu (npr. FR ostaci) ovde su numerisani prema radu Kabat i sar, gore.
Termin „varijabilni region” ili „varijabilni domen” ukazuje na domen teškog ili lakog lanca antitela koji je uključen u vezivanje antitela za antigen. Varijabilni domeni teškog lanca i lakog lanca (VH i VL, datim redosledom) nativnog antitela u suštini imaju slične strukture, pri čemu svaki domen sadrži četiri očuvana okvirna regiona (FR) i tri hipervarijabilna regiona (HVR). (Vidite, npr. Kindt i sar. Kuby Immunology, 6. izd. W.H. Freeman i Co., strana 91 (2007).) Jedan VH ili VL domen može biti dovoljan za dodeljivanje antigen-vezujuće specifičnosti. Nadalje, antitela koja vezuju određeni antigen mogu se izolovati pomoću VH ili VL domena iz antitela koje vezuje antigen, za pregledanje biblioteke komplementarnih VH, odnosno VL domena. Vidite, npr. Portolano i sar. J. Immunol. 150:880-887 (1993); Clarkson i sar. Nature 352:624-628 (1991).
"Efektorske funkcije" ukazuju na one biološke aktivnosti koje mogu da se pripišu Fc regionu antitela, koji varira sa izotipom antitela. Primeri efektorskih funkcija antitela uključuju: Vezivanje C1q i komplementno zavisnu citotoksičnost (CDC); vezivanje za Fc receptor; ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC); fagocitozu; nishodnu regulaciju površinskih ćelijskih receptora (npr. B-ćelijski receptor); i aktivaciju B ćelija.
„CD79b varijanta polipeptida“ znači CD79b polipeptid, poželjno aktivni CD79b polipeptid, kako je ovdje definisano, koji ima najmanje oko 80% identičnosti aminokiselinske sekvence sa nativnom sekvencom kompletne dužine CD79b polipeptida kako je ovde otkriveno, sekvencom CD79b polipeptida bez signalnog peptida kako je ovde otkriveno, ekstracelularnim domenom CD79b polipeptida, sa signalnim peptidom ili bez njega, kako je ovde otkriveno, ili bilo kojim drugim fragmentom sekvence CD79b polipeptida kompletne dužine, kako je ovde otkriveno (poput onih kodiranih nukleinskom kiselinom koja predstavlja samo deo kompletne kodirajuće sekvence za polipeptid CD79b pune dužine). Takve CD79b polipeptidne varijante uključuju, na primer, CD79b polipeptide, pri čemu se dodaje jedna ili više aminokiselinskih ostataka, ili se brišu, na N ili C-terminalnom kraju nativne aminokiselinske sekvence pune dužine. Varijanta CD79b polipeptida će obično imati najmanje oko 80% identičnosti aminokiseinske sekvence, alternativno najmanje oko 81%, 82%, 83%, 84%, 85%, 86%, 87%, 88%, 89%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identičnosti aminokiselinske sekvence, sa nativnom sekvencom pune dužine CD79b polipeptida, kako je ovde otkriveno, sekvencom CD79b polipeptida bez signalnog peptida, kako je ovde prikazano, ekstracelularnim domenom CD79b polipeptida, sa signalnim peptidom ili bez njega, kako je ovde prikazano, ili bilo kojim drugim specifično definisanim fragmentom CD79b polipeptidne sekvence pune dužine, kako je ovde otkriveno. Polipeptidi CD79b varijante su obično dužine od najmanje oko 10 aminokiselina, ili alternativno dužine od najmanje oko 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, 100, 110, 120, 130, 140, 150, 160, 170, 180, 190, 200, 210, 220, 230, 240, 250, 260, 270, 280, 290, 300, 310, 320, 330, 340, 350, 360, 370, 380, 390, 400, 410, 420, 430, 440, 450, 460, 470, 480, 490, 500, 510, 520, 530, 540, 550, 560, 570, 580, 590, 600 aminokiselina, ili više. Opciono, CD79b varijantni polipeptidi neće imati više od jedne konzervativne aminokiselinske supstitucije u poređenju sa nativnom polipeptidnom sekvencom CD97b, alternativno ne više od 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 konzervativnih aminokiselinskih supstitucija u poređenju sa nativnom polipeptidnom sekvencom CD79b.
1
„Procenat (%) identičnosti sekvence aminokiselina” u odnosu na sekvencu referentnog polipeptida definisan je kao procenat aminokiselinskih ostataka u sekvenci kandidatu koji su identični aminokiselinskim ostacima u sekvenci referentnog polipeptida, nakon poravnavanja sekvenci i uvođenja praznina, ako je potrebno, da bi se postigao maksimalni procenat identičnosti sekvence, ne uzimajući u obzir nikakve konzervativne supstitucije kao deo identiteta sekvence. Poravnavanje radi određivanja procenta identičnosti aminokiselinske sekvence može se postići na različite načine koji su poznati u okviru struke, na primer, pomoću javno dostupnog kompjuterskog softvera, kao što je BLAST, BLAST-2, ALIGN ili Megalign (DNASTAR) softver. Stručnjaci za ovu oblast mogu da odrede odgovarajuće parametre za poravnavanje sekvenci, uključujući sve potrebne algoritme za postizanje maksimalnog poravnavanja u kompletnoj dužini sekvenci koje se porede. Međutim, ovde su u tu svrhu vrednosti za % identičnosti sekvence aminokiselina dobijene pomoću računarskog programa za poređenje sekvenci ALIGN-2. Računarski program za poređenje sekvenci ALIGN-2 delo je kompanije Genentech, Inc., a izvorni kod je podnet sa korisničkom dokumentacijom u U.S. Copyright Office (Patentni zavod SAD), Washington D.C., 20559, gde je registrovan pod patentnim brojem U.S. Copyright Registration No. TXU510087. Program ALIGN-2 je javno dostupan od Genentech, Inc., South San Francisco, California ili može biti kompiliran iz izvornog koda. Program ALIGN-2 treba da se kompilira za primenu na operativnom sistemu UNIX, uključujući digitalni UNIX V4.0D. Sve parametre poređenja sekvenci je postavio program ALIGN-2 i nisu se menjali.
U slučajevima kada je ALIGN-2 korišćen za poređenja sekvenci aminokiselina, % identičnosti aminokiselinske sekvence date aminokiselinske sekvence A sa datom aminokiselinskom sekvencom B, ili u odnosu na nju (što alternativno može da se izrazi kao data aminokiselinska sekvenca A koja ima ili sadrži određeni % identičnosti aminokiselinske sekvence prema, sa ili u odnosu na datu aminokiselinsku sekvencu B) izračunava se na sledeći način:
100 puta količnik X/Y
gde je X broj aminokiselinskih ostataka za koje je dobijen rezultat da su identični putem programa za poređenje sekvenci ALIGN-2 pri poravnavanju A i B u tom programu, i gde je Y ukupan broj aminokiselinskih ostataka u B. Treba shvatiti da, u slučaju da dužina aminokiselinske sekvence A nije jednaka dužini aminokiselinske sekvence B, % identičnosti aminokiselinske sekvence A u odnosu na B neće biti isti kao % identičnosti aminokiselinske sekvence B u odnosu na A. Osim ako nije drugačije objavljeno, sve ovde upotrebljene vrednosti % identičnosti aminokiselinske sekvence dobijene su kako je opisano u prethodnom paragrafu pomoću kompjuterskog programa ALIGN-2.
Izraz „vektor”, u smislu ovog dokumenta, ukazuje na molekul nukleinske kiseline koji ima sposobnost propagacije druge nukleinske kiseline za koju je vezan. Termin uključuje vektor kao samoumnožavajuću strukturu nukleinske kiseline, kao i vektor ugrađen u genom ćelije domaćina u koju je uveden. Pojedini vektori mogu da upravljaju ekspresijom nukleinskih kiselina za koje su operativno vezani. U ovom dokumentu, takvi vektori se pominju kao „ekspresioni vektori”.
„Imunokonjugat” je antitelo konjugovano sa jednim heterologim molekulom ili sa više heterologih molekula, uključujući, bez ograničenja, citotoksični agens.
Izraz „citotoksični agens”, u smislu ovog dokumenta, odnosi se na supstancu koja inhibira ili sprečava ćelijsku funkciju i/ili izaziva smrt ili uništenje ćelije. Citotoksični agensi uključuju, bez ograničenja, radioaktivne izotope (npr. At<211>, I<131>, I<125>, Y<90>, Re<186>, Re<188>, Sm<153>, Bi<212>, P<32>, Pb<212>i radioaktivne izotope Lu); hemoterapeutske agense ili lekove (npr. metotreksat, adriamicin, vinka alkaloide (vinkristin, vinblastin, etopozid), doksorubicin, melfalan, mitomicin C, hlorambucil, daunorubicin ili druge interkalirajuće agense); agense za inhibiciju rasta; enzime i njihove fragmente, kao što su nukleolitički enzimi; antibiotike; toksine, kao što su toksini malih molekula ili enzimski aktivni toksini bakterijskog, fungalnog, biljnog ili životinjskog porekla, uključujući njihove fragmente i/ili varijante, kao i različite antitumorske ili antikancerogene agense opisane u nastavku.
Termini „kancer“ i „kancerogeni“ odnose se na fiziološko stanje sisara koje se tipično karakteriše neregulisanim rastom ćelija, ili ga opisuju. Primeri za kancer uključuju, ali nisu ograničeni na, limfom B-ćelija (uključujući niskostepeni/folikularni ne-Hodžkinov limfom (NHL); mali limfocitni (SL) NHL; srednjestepeni/folikularni NHL; srednjestepeni difuzni NHL; visokostepeni imunoblastni NHL; visokostepeni limfoblastni NHL; visokostepeni NHL malih neotcepljenih ćelija; voluminoznu bolest NHL; limfom ćelija plašta; limfom povezan sa AIDS-om; i Valdenstromovu makroglobulinemiju); hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL); akutnu limfoblastnu leukemiju (ALL); leukemiju vlasastih ćelija; hroničnu mijeloblastnu leukemiju; i posttransplantacioni limfoproliferativni poremećaj (PTLD), kao i abnormalnu vaskularnu proliferaciju povezanu sa fakomatozama, edem (poput onih povezanih sa tumorima mozga) i Meigsov sindrom. Specifičniji primeri uključuju, bez ograničenja, relapsni ili refraktorni NHL, NHL niskog stepena linije fronta, NHL stadijuma III/IV, NHL otporan na hemoterapiju, prekursor B-limfoblastne leukemije i/ili limfom, mali limfocitni limfom, hroničnu limfocitnu leukemiju B ćelija i/ili prolimfocitnu leukemiju i/ili mali limfocitni limfom, prolimfocitni limfom B-ćelija, imunocitom i/ili limfoplazmacitski limfom,
1
limfom B ćelija marginalne zone, limfom rubne zone slezine, ekstranodalni limfom marginalne zone MALT, nodalni limfom marginalne zone, leukemiju vlasastih ćelija, plazmacitom i/ili mijelom ćelija plazme, niskostepeni/folikularni limfom, srednjestepeni/folikularni NHL, limfom ćelija plašta, limfom folikularnog centra (folikularni), difuzni NHL srednjeg stepena, difuzni limfom velikih B ćelija, agresivni NHL (uključujući agresivni frontalni NHL i agresivni relapsni NHL), NHL relapsni posle, ili refraktorni na autolognu transplantaciju matičnih ćelija, primarni medijastinalni limfom velikih B ćelija, limfom primarne efuzije, visokostepeni imunoblastni NHL, visokostepeni limfoblastni NHL, visokostepeni NHL malih nerascepljenih ćelija, voluminoznu bolest NHL, Burkitov limfom, prekursorsku (perifernu) veliku granularnu limfocitnu leukemiju, mycosis fungoides i/ili Sezarijev sindrom, kožne (kutane) limfome, anaplastični limfom velikih ćelija, angiocentrični limfom.
„Pojedinac” ili „ispitanik” je sisar. Sisari uključuju, bez ograničenja, domaće životinje (npr. krave, ovce, mačke, pse i konje), primate (npr. ljude i nehumane primate, kao što su majmuni), zečeve i glodare (npr. miševe i pacove). U određenim primerima, pojedinac ili ispitanik je čovek.
„Efikasna količina” agensa, npr. farmaceutske formulacije, odnosi se na količinu koja je u potrebnim dozama i vremenskim periodima efikasna za postizanje željenog terapeutskog ili profilaktičkog rezultata.
Termin „farmaceutska formulacija” odnosi se na preparat koji je u takvom obliku da omogućava efikasnu biološku aktivnost aktivnog sastojka koji se u njoj nalazi i koji ne sadrži dodatne komponente koje su neprihvatljivo toksične za ispitanika na kome će formulacija biti primenjena.
"Farmaceutski prihvatljiv nosač" upućuje na sastojak farmaceutske formulacije koji nije aktivni sastojak, i koji je netoksičan za ispitanika. Farmaceutski prihvatljiv nosač uključuje, ali nije ograničen na pufer, ekscipijens, stabilizator ili konzervans.
Kao što je ovde upotrebljeno, "lečenje" (i gramatičke varijacije, kao što je "lečiti") se odnosi na kliničku intervenciju u pokušaju da se izmeni prirodni tok bolesti kod pojedinca koji se leči, i može se primenjivati ili radi profilakse ili tokom kliničke patologije. Poželjni efekti lečenja uključuju, ali nisu ograničeni na redukciju slobodnog lakog lanca, sprečavanje nastupanja ili vraćanja bolesti, ublažavanje simptoma, smanjenje bilo kojih direktnih ili indirektnih patoloških posledica bolesti, smanjenje brzine napredovanja bolesti, poboljšavanje ili smirivanje stanja bolesti, i remisiju ili poboljšanu prognozu. U nekim otelotvorenjima, ovde opisana antitela se koriste da odlože razvoj bolesti, ili da uspore
1
napredovanje bolesti.
Termin "CD79b-pozitivni kancer" odnosi se na kancer koji sadrži ćelije koje eksprimiraju CD79b na svojoj površini. U nekim otelotvorenjima, ekspresija CD79b na ćelijskoj površini određena je, na primer, korišćenjem antitela na CD79b u postupku kao što je imunohistohemija, FACS, itd. Alternativno, smatra se da je ekspresija mRNK CD79b u korelaciji sa ekspresijom CD79b na površini ćelije, i može se odrediti postupkom odabranim od in situ hibridizacije i RT-PCR (uključujući kvantitativnu RT-PCR).
U smislu ovog dokumenta, „u kombinaciji sa“ se odnosi na primenu jednog načina lečenja pored drugog načina lečenja. Kao takav, „u kombinaciji sa“ se odnosi na primenu jednog načina lečenja pre, tokom ili nakon primene drugog načina lečenja kod pojedinca.
„Hemoterapeutski agens“” je hemijsko jedinjenje koje je od koristi u lečenju kancera. Primeri za hemoterapeutske agense uključuju erlotinib (TARCEVA®, Genentech/OSI Pharm.), bortezomib (VELCADE®, Millennium Pharm.), disulfiram, epigalokatehin galat, salinosporamid A, karfilzomib, 17-AAG (geldanamicin), radicikol, laktat dehidrogenazu A (LDH-A), fulvestrant (FASLODEX®, AstraZeneca), sunitib (SUTENT®, Pfizer/Sugen), letrozol (FEMARA®, Novartis), imatinib mezilat (GLEEVEC®, Novartis), finasunat (VATALANIB®, Novartis), oksaliplatin (ELOXATIN®, Sanofi), 5-FU (5-fluoruracil), leukovorin, rapamicin (sirolimus, RAPAMUNE®, Wyeth), lapatinib (TYKERB®, GSK572016, Glaxo Smith Kline), lonafamib (SCH 66336), sorafenib (NEXAVAR®, Bayer Labs), gefitinib (IRESSA®, AstraZeneca), AG1478, alkilujuće agense kao što su tiotepa i CYTOXAN® ciklosfosfamid; alkil sulfonate kao što su busulfan, improsulfan i piposulfan; aziridine kao što su benzodopa, karbokvon, meturedopa i uredopa; etilenimine i metilamelamine, uključujući altretamin, trietilenmelamin, trietilenfosforamid, trietilentiofosforamid i trimetilomelamin; acetogenine (naročito bulatacin i bulatacinon); kamptotecin (uključujući topotekan i irinotekan); briostatin; kalistatin; CC-1065 (uključujući njegove sintetičke analoge adozelesin, karzelesin i bizelesin); kriptoficine (naročito kriptoficin 1 i kriptoficin 8); adrenokortikosteroide (uključujući prednizon i prednizolon); ciproteron acetat; 5α-reduktaze, uključujući finasterid i dutasterid); vorinostat, romidepsin, panobinostat, valproinsku kiselinu, mocetinostat dolastatin; aldesleukin, talk duokarmicin (uključujući sintetičke analoge, KW-2189 i CB1-TM1); eleuterobin; pankratistatin; sarkodiktiin; spongistatin; azotne iperite kao što je hlorambucil, hlomafazin, hlorfosfamid, estramustin, ifosfamid, mehloretamin, mehloretamin oksid hidrohlorid, melfalan, novembicin, fenesterin, prednimustin, trofosfamid, uracil iperit; nitrozureje kao što je karmustin, hlorzotocin, fotemustin, lomustin, nimustin i ranimnustin; antibiotike kao što su enediinski
1
antibiotici (npr. kaliheamicin, naročito kaliheamicin γ1I i kaliheamicin ω1I (Angew Chem. Intl. Ed. Engl.1994 33:183-186); dinemicin, uključujući dinemicin A; bisfosfonate, kao što je klodronat; esperamicin; kao i neokarzinostatin hromofor i povezane hromoprotein enediinske antibiotske hromofore), aklacinomisine, aktinomicin, autramicin, azaserin, bleomicine, kaktinomicin, karabicin, kaminomicin, karzinofilin, hromomicine, daktinomicin, daunorubicin, detorubicin, 6-diazo-5-okso-L-norleucin, ADRIAMYCIN® (doksorubicin), morfolino-doksorubicin, cijanomorfolino-doksorubicin, 2-pirolino-doksorubicin i dezoksidoksorubicin), epirubicin, esorubicin, everolimus, sotrataurin, idarubicin, marcelomicin, mitomicine, kao što je mitomicin C, mikofenolna kiselina, nogalamicin, olivomicini, peplomicin, porfiromicin, puromicin, kvelamicin, rodorubicin, streptonigrin, streptozocin, tubercidin, ubenimeks, zinostatin, zorubicin; anti-metabolite, kao što je metotreksat i 5-fluoruracil (5-FU); analoge folne kiseline, kao što je denopterin, metotreksat, pteropterin, trimetreksat; analoge purina, kao što je fludarabin, 6-merkaptopurin, tiamiprine, tioguanin; analoge pirimidina kao što je ancitabin, azacitidin, 6-azauridin, karmofur, citarabin, dideoksiuridin, doksifluridin, enocitabin, floksuridin; androgene kao što je kalusteron, dromostanolon propionat, epitiostanol, mepitiostan, testolakton; anti-adrenale kao što je aminoglutetimid, mitotan, trilostan; dopunjivače folne kiseline kao što je frolinska kiselina; aceglaton; aldofosfamid glikozid; aminolevulinsku kiselinu; eniluracil; amsakrin; bestrabucil; bisantren; edatraksat; defofamin; demekolcin; diazikvon; elfomitin; eliptinijum acetat; epotilon; etoglucid; galijum nitrat; hidroksiureu; lentinan; lonidainin; majtanzinoide kao što je majtanzin i ansamitocini; mitoguazon; mitoksantron; mopidamnol; nitraerin; pentostatin; fenamet; pirarubicin; losoksantron; podofilinsku kiselinu; 2-etilhidrazid; prokarbazin; PSK® polisaharidni kompleks (JHS Natural Products, Eugene, Oreg.); razoksan; rizoksin; sizofuran; spirogermanijum; tenuazonsku kiselinu; triazikvon; 2,2',2"-trihlortrietilamin; trihotecene (naročito T-2 toksin, verakurin A, roridin A i anguidin); uretan; vindesin; dakarbazin; manomustin; mitobronitol; mitolaktol; pipobroman; gacitozin; arabinozid ("Ara-C"); ciklofosfamid; tiotepu; taksoide, npr. TAXOL (paklitaksel; Bristol-Myers Squibb Oncology, Princeton, N.J.), ABRAXANE® (bez kremofora), formulacije nanočestica paklitaksela konstruisane sa albuminom (American Pharmaceutical Partners, Schaumberg, Ill.), i TAXOTERE® (docetaksel, doksetaksel; Sanofi-Aventis); hloranmbucil; GEMZAR® (gemcitabin); 6-tioguanin; merkaptopurin; metotreksat; analoge platine kao što je cisplatin i karboplatin; vinblastin; etopozid (VP-16); ifosfamid; mitoksantron; vinkristin; NAVELBINE® (vinorelbin); novantron; tenipozid; edatreksat; daunomicin; aminopterin; kapecitabin (XELODA®); ibandronat; CPT-11; inhibitor topoizomeraze RFS 2000;
1
difluormetilornitin (DMFO); retinoide, kao što je retinoinska kiselina i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline i derivate bilo čega od prethodnog; kao i kombinacije dva ili više od prethodnog, kao što je CHOP, skraćenica za kombinovanu terapiju ciklofosfamidom, doksorubicinom, vinkristinom i prednizolonom, i FOLFOX, skraćenica za režim lečenja oksaliplatinom (ELOXATIN™) u kombinaciji sa 5-FU i leukovorinom. Dodatni primeri hemoterapeutskih agenasa uključuju bendamustin (TREANDA®), ibrutinib, lenalidomid i/ili idelalisib (GS-1101).
Dodatni primeri hemoterapeutskih agenasa uključuju antihormonske agense čije dejstvo reguliše, smanjuje, blokira ili inhibira dejstvo hormona koji mogu da podstiču rast kancera, i često su u obliku sistemskog lečenja, ili lečenja za ceo organizam. Oni takođe mogu biti hormoni. Primeri uključuju antiestrogene i selektivne modulatore estrogenskog receptora (SERM), uključujući, na primer, tamoksifen (uključujući NOLVADEX® tamoksifen), raloksifen (EVISTA®), droloksifen, 4-hidroksitamoksifen, trioksifen, keoksifen, LY117018, onapriston i toremifen (FARESTON®); antiprogesterone; nishodne regulatore estrogenskog receptora (ERD); antagoniste estrogenskog receptora kao što je fulvestrant (FASLODEX®); agense koji deluju tako što suzbijaju ili zatvaraju jajnike, na primer, agoniste hormona za oslobađanje leutinizujućeg hormona (LHRH) kao što je leuprolid acetat (LUPRON® i ELIGARD®), goserelin acetat, buserelin acetat i tripterelin; anti-androgene kao što je flutamid, nilutamid i bikalutamid; i inhibitore aromataze koji inhibiraju enzim aromatazu, koji regulišu proizvodnju estrogena u nadbubrežnim žlezdama, kao što su, na primer, 4(5)-imidazoli, aminoglutetimid, megestrol acetat (MEGASE®), eksemestan (AROMASIN®), formestan, fadrozol, vorozol (RIVISOR®), letrozol (FEMARA®) i anastrozol (ARIMIDEX®). Pored toga, takva definicija hemoterapeutskih agenasa uključuje bisfosfonate kao što je klodronat (na primer, BONEFOSO ili OSTAC®), etidronat (DIDROCAL®), NE-58095, zoledronsku kiselinu/zoledronat (ZOMETA®), alendronat (FOSAMAX®), pamidronat (AREDIA®), tiludronat (SKELID®), ili risedronat (ACTONEL®); kao i troksacitabin (analog 1,3-dioksolan nukleozida citozina); antisens oligonukleotide, naročito one koji inhibiraju ekspresiju gena na signalnim putevima koji su implicirani u aberantnoj proliferaciji ćelija, kao što su, na primer, PKC-alfa, Raf, H-Ras i receptor epidermalnog faktora rasta (EGF-R); vakcine kao što su vakcina THERATOPE® i vakcine za gensku terapiju, na primer, ALLOVECTIN® vakcina, LEUVECTIN® vakcina i VAXID® vakcina;
U nekim primerima, hemoterapeutski agens uključuje inhibitor topoizomeraze 1 (npr. LURTOTECAN®); antiestrogen kao što je fulvestrant; Kit inhibitor kao što je imatinib ili
1
EXEL-0862 (inhibitor tirozin kinaze); inhibitor EGFR kao što je erlotinib ili cetuksimab; inhibitor anti-VEGF kao što je bevacizumab; arinotekan; rmRH (npr. ABARELIX®); lapatinib i lapatinib ditozilat (inhibitor malih molekula ErbB-2 i EGFR dvostruke tirozin kinaze poznat i kao GW572016); 17AAG (derivat geldanamicina koji je otrov proteina toplotnog udara (Hsp) 90), i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline ili derivate svega navedenog.
Hemoterapeutsko sredstvo takođe uključuje i antitela kao što su alemtuzumab (Campath), bevacizumab (AVASTIN®, Genentech); cetuksimab (ERBITUX®, Imclone); panitumumab (VECTIBIX®, Amgen), rituksimab (RITUXAN®, Genentech/Biogen Idec), ublituksimab, ofatumumab, ibritumomab tiuksetan, pertuzumab (OMNITARG®, 2C4, Genentech), trastuzumab (HERCEPTIN®, Genentech), tositumomab (Bexxar, Corixia), i konjugat antitelo lek, gemtuzumab ozogamicin (MYLOTARG®, Wyeth). Dodatna humanizovana monoklonska antitela sa terapeutskim potencijalom kao agensi u kombinaciji sa jedinjenjima uključuju: apolizumab, aselizumab, atlizumab, bapineuzumab, bivatuzumab mertansin, kantuzumab primer, cedelizumab, certolizumab pegol, cidfusituzumab, cidtuzumab, daklizumab, ekulizumab, efalizumab, epratuzumab, erlizumab, felvizumab, fontolizumab, gemtuzumab ozogamicin, inotuzumab ozogamicin, ipilimumab, labetuzumab, lintuzumab, matuzumab, mepolizumab, motavizumab, motovizumab, natalizumab, nimotuzumab, nolovizumab, numavizumab, okrelizumab, omalizumab, palivizumab, paskolizumab, pekfuzituzumab, pektuzumab, pekselizumab, ralivizumab, ranibizumab, reslivizumab, reslizumab, resivizumab, rovelizumab, ruplizumab, sibrotuzumab, siplizumab, sontuzumab, takatuzumab tetraksetan, tadocizumab, talizumab, tefibazumab, tocilizumab, toralizumab, tukotuzumab celmoleukin, tukuzituzumab, umavizumab, urtoksazumab, ustekinumab, visilizumab, i anti-interleukin-12 (ABT-874/J695, Wyeth Research i Abbott Laboratories) koji je rekombinantno antitelo IgG1 λ kompletne dužine sa isključivo humanom sekvencom, genetski modifikovano da prepoznaje protein interleukin-12 p40.
Kako se ovde koristi, termin „citokin“ odnosi se generički na proteine koje oslobađa jedna ćelijska populacija koji deluju na drugu ćeliju kao međućelijski posrednici ili imaju autokrino dejstvo na ćelije koje proizvode proteine. Primeri za takve citokine uključuju limfokine, monokine; interleukine („IL“) kao što su IL-1, IL-1α, IL-2, IL-3, IL-4, IL-5, IL-6, IL-7, IL-8, IL-9, IL10, IL-11, IL-12, IL-13, IL-15, IL-17A-F, IL-18 do IL-29 (kao što je IL-23), IL-31, uključujući PROLEUKIN® rIL-2; faktor nekroze tumora kao što je TNF-α ili TNF-β, TGF- 1-3; i druge polipeptidne faktore uključujući inhibitorni faktor leukemije („LIF“), cilijarni neurotrofni faktor („CNTF“), citokin nalik na CNTF („CLC“), kardiotrofin
2
(„CT“) i kit ligand („KL“).
Kako se ovde koristi, termin „hemokin“ odnosi se na rastvorljive faktore (npr. citokine) koji imaju sposobnost selektivne indukcije hemotaksije i aktivacije leukocita. Oni takođe pokreću procese angiogeneze, inflamacije, zarastanja rana i tumorigeneze. Primeri za hemokine uključuju IL-8, humani homolog mišjeg hemoatraktanta keratinocita (KC).
Termin „uputstvo za upotrebu” odnosi se na uputstvo koje se uobičajeno nalazi u komercijalnim pakovanjima terapeutskih proizvoda, koje sadrži informacije o indikacijama, upotrebi, doziranju, primeni, kombinovanoj terapiji, kontraindikacijama i/ili upozorenjima u vezi sa upotrebom takvih terapeutskih proizvoda.
„Alkil“ je C1-C18ugljovodonik koji sadrži normalne, sekundarne, tercijarne ili ciklične atome ugljenika. Primeri su metil (Me, −CH3), etil (Et, −CH2CH3), 1-propil (n-Pr, npropil,-CH2CH2CH3), 2-propil (i-Pr, i-propil, −CH(CH3)2), 1-butil (n-Bu, n-butil, −CH2CH2CH2CH3), 2-metil-1-propil (i-Bu, i-butil, −CH2CH(CH3)2), 2-butil (s-Bu, s-butil, −CH(CH3)CH2CH3), 2-metil-2-propil (t-Bu, t-butil, −C(CH3)3), 1-pentil (n-pentil, −CH2CH2CH2CH2CH3), 2-pentil (-CH(CH3)CH2CH2CH3), 3-pentil (-CH(CH2CH3)2), 2-metil-2-butil (-C(CH3)2CH2CH3), 3-metil-2-butil (-CH(CH3)CH(CH3)2), 3-metil-1-butil (-CH2CH2CH(CH3)2), 2-metil-1-butil (-CH2CH(CH3)CH2CH3), 1-heksil (-CH2CH2CH2CH2CH2CH3), 2-heksil (-CH(CH3)CH2CH2CH2CH3), 3-heksil (-CH(CH2CH3)(CH2CH2CH3)), 2-metil-2-pentil (-C(CH3)2CH2CH2CH3), 3-metil-2-pentil (-CH(CH3)CH(CH3)CH2CH3), 4-metil-2-pentil (-CH(CH3)CH2CH(CH3)2), 3-metil-3-pentil (-C(CH3)(CH2CH3)2), 2-metil-3-pentil (-CH(CH2CH3)CH(CH3)2), 2,3-dimetil-2-butil (-C(CH3)2CH(CH3)2), 3,3-dimetil-2-butil (-CH(CH3)C(CH3)3.
Termin „C1-C8alkil“, kako se ovde koristi, odnosi se na zasićeni ili nezasićeni ugljovodonik ravnog lanca ili razgranat, koji ima od 1 do 8 atoma ugljenika. Predstavnici „C1-C8alkil“ grupa uključuju, bez ograničenja, -metil, -etil, -n-propil, -n-butil, -n-pentil, -nheksil, -n-heptil, -n-oktil, -n-nonil i -n-decil; dok razgranati C1-C8alkili uključuju, bez ograničenja, -izopropil, -sek-butil, -izobutil, -terc-butil, -izopentil, 2-metilbutil, nezasićeni C1-C8alkili uključuju, bez ograničenja, -vinil, -alil, -1-butenil, -2-butenil, -izobutilenil, -1-pentenil, -2-pentenil,-3-metil-1-butenil, -2-metil-2-butenil, -2,3-dimetil-2-butenil, 1-heksil, 2-heksil, 3-heksil,-acetilenil, -propinil, -1-butinil, -2-butinil, -1-pentinil, -2-pentinil, -3-metil-1 butinil. C1-C8alkil grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednom ili više grupa, uključujući, bez ograničenja, −C1-C8alkil, −O-(C1-C8alkil), -aril, −C(O)R', −OC(O)R', −C(O)OR', −C(O)NH2, −C(O)NHR', −C(O)N(R')2-NHC(O)R', −SO3R', −S(O)2R', −S(O)R', −OH, -halogen, −N3, −NH2, −NH(R'), −N(R')2i −CN; pri čemu je svako R' nezavisno izabrano od H, −C1-C8alkila i arila.
Termin „C1-C12alkil“, kako se ovde koristi, odnosi se na zasićeni ili nezasićeni ugljovodonik ravnog lanca ili razgranatog koji ima od 1 do 12 atoma ugljenika. C1-C12alkil grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednom ili više grupa, uključujući, bez ograničenja, −C1-C8alkil, −O-(C1-C8alkil), -aril, −C(O)R', −OC(O)R', −C(O)OR', −C(O)NH2, −C(O)NHR', −C(O)N(R')2-NHC(O)R', −SO3R', −S(O)2R', −S(O)R', −OH, -halogen, −N3, −NH2, −NH(R'), −N(R')2i −CN; pri čemu je svako R' nezavisno izabrano od H, −C1-C8alkila i arila.
Termin „C1-C6alkil“, kako se ovde koristi, odnosi se na zasićeni ili nezasićeni ugljovodonik ravnog lanca ili razgranatog koji ima od 1 do 6 atoma ugljenika. Predstavnici „C1-C6alkil“ grupa uključuju, bez ograničenja, -metil, -etil, -n-propil, -n-butil, -n-pentil, i nheksil; dok razgranati C1-C6alkili uključuju, bez ograničenja, -izopropil, -sek-butil, -izobutyil, -terc-butil,-izopentil, i 2-metilbutil; nezasićeni C1-C6alkili uključuju, bez ograničenja, -vinil, -alil,-1-butenil, -2-butenil, i -izobutilenil, -1-pentenil, -2-pentenil, -3-metil-1-butenil,-2-metil-2-butenil, -2,3-dimetil-2-butenil, 1-heksil, 2-heksil, i 3-heksil. C1-C6alkil grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednom ili više grupa, kao što je prethodno opisano za C1-C8alkil grupu.
Termin „C1-C4alkil“, kako se ovde koristi, odnosi se na zasićeni ili nezasićeni ugljovodonik ravnog lanca ili razgranatog koji ima od 1 do 4 atoma ugljenika. Predstavnici „C1-C4alkil“ grupa uključuju, bez ograničenja, -metil, -etil, -n-propil, -n-butil; dok zasićeni C1-C4alkili uključuju, bez ograničenja, -izopropil, -sek-butil, -izobutil, -terc-butil; nezasićeni C1-C4alkili uključuju, bez ograničenja, -vinil, -alil, -1-butenil, -2-butenil i -izobutilenil. C1-C4alkil grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednom ili više grupa, kao što je prethodno opisano za C1-C8alkil grupu.
„Alkoksi“ je alkilna grupa pojedinačno vezana za kiseonik. Primeri alkoksi grupa uključuju, bez ograničenja, metoksi (-OCH3) i etoksi (-OCH2CH3). „C1-C5alkoksi“ je alkoksi grupa sa 1 do 5 atoma ugljenika. Alkoksi grupe mogu biti nesupstituisane ili supstituisane sa jednom ili više grupa, kako je gore opisano za alkil grupe.
„Alkenil“ je C2-C18ugljovodonik koji sadrži normalne, sekundarne, tercijarne ili ciklične atome ugljenika sa najmanje jednim mestom nezasićenosti, tj. ugljenik-ugljenik, sp<2>dvostruka veza. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na: etilen ili vinil (-CH=CH2), alil (-CH2CH=CH2), ciklopentenil (-C5H7), i 5-heksenil (-CH2CH2CH2CH2CH=CH2). „C2-C8alkenil“ je ugljovodonik koji sadrži od 2 do 8 normalnih, sekundarnih, tercijarnih ili cikličnih atoma ugljenika sa najmanje jednim mestom nezasićenja, tj. ugljenik-ugljenik, sp<2>dvostruka veza.
„Alkinil“ je C2-C18ugljovodonik koji sadrži normalne, sekundarne, tercijarne ili ciklične atome ugljenika sa najmanje jednim mestom nezasićenosti, tj. ugljenik-ugljenik, sp trostruka veza. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na: acetilenski (-C≡CH) i propargil (-CH2C≡CH). „C2-C8alkinil“ je ugljovodonik koji sadrži 2 do 8 normalnih, sekundarnih, tercijarnih ili cikličnih atoma ugljenika sa najmanje jednim mestom nezasićenja, tj. ugljenikugljenik, sp trostruka veza.
„Alkilen“ se odnosi na zasićeni ugljovodonični radikal od 1-18 atoma ugljenika koji ima razgranati ili ravni lanac, ili je cikličan, i ima dva jednovalentna radikalska centra dobijena uklanjanjem dva atoma vodonika iz istih ili dva različita atoma ugljenika matičnog alkana. Tipični alkilen radikali uključuju, ali nisu ograničeni na: metilen (-CH2-) 1,2-etil (-CH2CH2-), 1,3-propil (-CH2CH2CH2-), 1,4-butil (-CH2CH2CH2CH2-), i slično.
„C1-C10alkilen“ je zasićena ugljovodonična grupa sa ravnim lancem formule −(CH2)1-10-. Primeri za C1-C10alkilen uključuju metilen, etilen, propilen, butilen, pentilen, heksilen, heptilen, oktilen, nonilen i dekalen.
„Alkenilen“ se odnosi na nezasićeni, ugljovodonični radikal od 2-18 atoma ugljenika koji ima razgranati ili ravni lanac, ili je cikličan, i ima dva jednovalentna radikalska centra dobijena uklanjanjem dva atoma vodonika sa istih ili dva različita atoma ugljenika matičnog alkana. Tipični alkenilen radikali uključuju, ali nisu ograničeni na: 1,2-etilen (-CH=CH-).
„Alkinilen“ se odnosi na nezasićeni, ugljovodonični radikal od 2-18 atoma ugljenika koji ima razgranati ili ravni lanac, ili je cikličan, i ima dva jednovalentna radikalska centra dobijena uklanjanjem dva atoma vodonika iz istih ili dva različita atoma ugljenika matičnog alkina. Tipični alkinilenski radikali uključuju, ali nisu ograničeni na: acetilen (-C≡C-), propargil (-CH2C≡C-) i 4-pentinil (-CH2CH2CH2C≡C-).
„Aril“ se odnosi na karbocikličnu aromatičnu grupu. Primeri za aril grupe uključuju, ali nisu ograničeni na, fenil, naftil i antracenil. Karbociklična aromatična grupa ili heterociklična aromatična grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednom ili više grupa uključujući, bez ograničenja, −C1-C8alkil, −O-(C1-C8alkil), -aril, −C(O)R', −OC(O)R', −C(O)OR', −C(O)NH2, −C(O)NHR', −C(O)N(R')2-NHC(O)R', −S(O)2R', −S(O)R', −OH, -halogen, −N3, −NH2, −NH(R'), −N(R')2i −CN; pri čemu je svako R' nezavisno izabrano od H, −C1-C8alkila i arila.
„C5-C20aril“ je aril grupa sa 5 do 20 atoma ugljenika u karbocikličnim aromatičnim prstenovima. Primeri za C5-C20aril grupe uključuju, ali nisu ograničeni na, fenil, naftil i antracenil. C5-C20aril grupa može biti supstituisana ili nesupstituisana, kako je prethodno
2
opisano za aril grupe. aril“ je aril grupa sa 5 do 14 atoma ugljenika u karbocikličnim aromatičnim prstenovima. Primeri za C5-C14aril grupe uključuju, ali nisu ograničeni na, fenil, naftil i antracenil. C5-C14aril grupa može biti supstituisana ili nesupstituisana kako je prethodno opisano za aril grupe.
„Arilen“ je aril grupa koja ima dve kovalentne veze i može biti u orto, meta ili para konfiguracijama, kao što je prikazano na sledećim strukturama:
u kojima fenil grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa do četiri grupe, uključujući, bez ograničenja, −C1-C8alkil, −O-(C1-C8alkil), -aril, −C(O)R', −OC(O)R', −C(O)OR', −C(O)NH2,-C(O)NHR', −C(O)N(R')2-NHC(O)R', −S(O)2R', −S(O)R', −OH, -halogen, −N3, −NH2, −NH(R'), −N(R')2i −CN; pri čemu je svako R' nezavisno izabrano od H, −C1-C8alkila i arila.
„Arilalkil“ se odnosi na aciklični alkil radikal u kome je jedan od atoma vodonika vezan za atom ugljenika, obično terminalni ili sp<3>atom ugljenika, zamenjen aril radikalom. Tipične arilalkil grupe uključuju, bez ograničenja, benzil, 2-feniletan-1-il, 2-fenileten-1-il, naftilmetil, 2-naftiletan-1-il, 2-naftileten-1-il, naftobenzil, 2-naftofeniletan-1-il i slično. Arilalkil grupa sadrži 6 do 20 atoma ugljenika, npr. alkil ostatak, uključujući alkanil, alkenil ili alkinil grupe, arilalkil grupe je 1 do 6 atoma ugljenika, a aril ostatak je 5 do 14 atoma ugljenika.
„Heteroarilalkil“ se odnosi na aciklični alkil radikal u kome je jedan od atoma vodonika vezan za atom ugljenika, obično terminalni ili sp<3>atom ugljenika, zamenjen heteroaril radikalom. Tipične heteroarilalkil grupe uključuju, bez ograničenja, 2-benzimidazolilmetil, 2-furiletil, i slično. Heteroarilalkil grupa sadrži 6 do 20 atoma ugljenika, npr. alkil ostatak, uključujući alkanil, alkenil ili alkinil grupe, heteroarilalkil grupe je 1 do 6 atoma ugljenika, a heteroaril ostatak je 5 do 14 atoma ugljenika i 1 do 3 heteroatoma odabrana od N, O, P i S. Heteroaril ostatak heteroarilalkil grupe može biti monocikl sa 3 do 7 članova prstena (2 do 6 atoma ugljenika ili bicikl sa 7 do 10 članova prstena (4 do 9 atoma ugljenika i 1 do 3 heteroatoma odabranih od N, O, P i S), na primer: biciklo [4,5], [5,5], [5,6] ili [6,6] sistem.
„Supstituisani alkil“, „supstituisani aril“ i „supstituisani arilalkil“ označavaju alkil, aril, odnosno arilalkil, u kojima je jedan ili više atoma vodonika nezavisno zamenjeno supstituentom. Tipični supstituenti uključuju, bez ograničenja, −X, −R, −O<-,>−OR, −SR, −S<-,>−NR2, −NR3, =NR, −CX3, −CN, −OCN, −SCN, −N=C=O, −NCS, −NO, −NO2, =N2, −N3, NC(=O)R, −C(=O)R, −C(=O)NR2, −SO3<-,>−SO3H, −S(=O)2R, −OS(=O)2OR, −S(=O)2NR, −S(=O)R, −OP(=O)(OR)2, −P(=O)(OR)2, −PO-3, −PO3H2, −C(=O)R, −C(=O)X, −C(=S)R, −CO2R, −CO2<-,>−C(=S)OR, −C(=O)SR, −C(=S)SR, −C(=O)NR2, −C(=S)NR2, −C(=NR)NR2, pri čemu je svako X nezavisno halogen: F, Cl, Br ili I; i svako R je nezavisno −H, C2-C18alkil, C6-C20aril, C3-C14heterocikl, zaštitna grupa ili ostatak proleka. Alkilen, alkenilen i alkinilen grupe, kao što je gore opisano, mogu takođe biti slično supstituisane.
„Heteroaril“ i „heterocikl“ se odnosi na sistem prstena u kome je jedan ili više atoma u prstenu heteroatom, npr. azot, kiseonik i sumpor. Radikal heterocikla sadrži 3 do 20 atoma ugljenika i 1 do 3 heteroatoma izabranih od N, O, P i S. Heterocikl može biti monocikl koji sadrži 3 do 7 članova prstena (2 do 6 atoma ugljenika i 1 do 3 heteroatoma odabrana od N, O, P i S) ili bicikl sa 7 do 10 članova prstena (4 do 9 atoma ugljenika i 1 do 3 heteroatoma izabrana od N, O, P i S), na primer: biciklo [4,5], [5,5], [5,6] ili [6,6] sistem.
Primeri za heterocikle su opisani, npr. u Paquette, Leo A., "Principles of Modern Heterocyclic Chemistry" (W.A. Benjamin, New York, 1968), posebno poglavlja 1, 3, 4, 6, 7 i 9; „The Chemistry of Heterocyclic Compounds, A series of Monographs“ (John Wiley & Sons, New York, 1950. do danas), posebno sveske 13, 14, 16, 19 i 28; i J. Am. Chem. Soc. (1960) 82:5566.
Primeri za heterocikle uključuju, na primer i bez ograničenja, piridil, dihidroipiridil, tetrahidropiridil (piperidil), tiazolil, tetrahidrotiofenil, sumporom oksidisani tetrahidrotiofenil, pirimidinil, furanil, tienil, pirolil, pirazolil, imidazolil, tetrazolil, benzofuranil, tianaftalenil, indolil, indolenil, hinolinil, izohinolinil, benzimidazolil, piperidinil, 4-piperidonil, pirolidinil, 2-pirolidonil, pirolinil, tetrahidrofuranil, bis-tetrahidrofuranil, tetrahidropiranil, bistetrahidropiranil, tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil, dekahidrohinolinil, oktahidroizohinolinil, azocinil, triazinil, 6H-1,2,5-tiadiazinil, 2H,6H-1,5,2-ditiazinil, tienil, tiantrenil, piranil, izobenzofuranil, hromenil, ksantenil, fenoksatinil, 2H-pirolil, izotiazolil, izoksazolil, pirazinil, piridazinil, indolizinil, izoindolil, 3H-indolil, 1H-indazolil, purinil, 4H-hinolizinil, ftalazinil, naftiridinil, hinoksalinil, hinazolinil, cinolinil, pteridinil, 4aH-karbazolil, karbazolil, β-karbolinil, fenantridinil, akridinil, pirimidinil, fenantrolinil, fenazinil, fenotiazinil, furazanil, fenoksazinil, izohromanil, hromanil, imidazolidinil, imidazolinil, pirazolidinil, pirazolinil, piperazinil, indolinil, izoindolinil, hinuklidinil, morfolinil, oksazolidinil, benzotriazolil, benzizoksazolil, oksindolil, benzoksazolinil i izatinoil.
Kao primer i bez ograničenja, heterocikli povezani sa ugljenikom su vezani na položaju 2, 3, 4, 5 ili 6 piridina, položaju 3, 4, 5 ili 6 piridazina, položaju 2, 4, 5, ili 6
2
pirimidina, položaju 2, 3, 5 ili 6 pirazina, položaju 2, 3, 4, ili 5 furana, tetrahidrofurana, tiofurana, tiofena, pirola ili tetrahidropirola, položaju 2, 4 ili 5 oksazola, imidazola ili tiazola, položaju 3, 4 ili 5 izoksazola, pirazola ili izotiazola, položaju 2 ili 3 aziridina, položaju 2, 3 ili 4 azetidina, položaju 2, 3, 4, 5, 6, 7 ili 8 hinolina ili položaju 1, 3, 4, 5, 6, 7 ili 8 izohinolina. Još tipičnije, heterocikli povezani sa ugljenikom uključuju 2-piridil, 3-piridil, 4-piridil, 5-piridil, 6-piridil, 3-piridazinil, 4-piridazinil, 5-piridazinil, 6-piridazinil, 2-pirimidinil, 4-pirimidinil, 5-pirimidinil, 6-pirimidinil, 2-pirazinil, 3-pirazinil, 5-pirazinil, 6-pirazinil, 2-tiazolil, 4-tiazolil ili 5-tiazolil.
Kao primer i bez ograničenja, heterocikli vezani za azot vezuju se na položaju 1 aziridina, azetidina, pirola, pirolidina, 2-pirolina, 3-pirolina, imidazola, imidazolidina, 2-imidazolina, 3-imidazolina, pirazola, pirazolina, 2-pirazolina, 3-pirazolina, piperidina, piperazina, indola, indolina, 1H-indazola, položaju 2 izoindola ili izoindolina, položaju 4 morfolina, i položaju 9 karbazola, ili β-karbolina. Još tipičnije, heterocikli vezani za azot uključuju 1-aziridil, 1-azetedil, 1-pirolil, 1-imidazolil, 1-pirazolil i 1-piperidinil.
„C3-C8heterocikl“ se odnosi na aromatični ili nearomatični C3-C8karbocikl u kojem je jedan do četiri atoma ugljenika iz prstena nezavisno zamenjeno heteroatomom iz grupe koja se sastoji od O, S i N. Reprezentativni primeri za C3-C8heterocikle uključuju, bez ograničenja, benzofuranil, benzotiofen, indolil, benzopirazolil, kumarinil, izohinolinil, pirolil, tiofenil, furanil, tiazolil, imidazolil, pirazolil, triazolil, hinolinil, pirimidinil, piridinil, piridonil, pirazinil, piridazinil, izotiazolil, izoksazolil i tetrazolil. C3-C8heterocikl može biti nesupstituisan ili supstituisan sa do sedam grupa, uključujući, bez ograničenja, −C1-C8alkil, −O-(C1-C8alkil), -aril, −C(O)R', −OC(O)R', −C(O)OR', −C(O)NH2, −C(O)NHR', −C(O)N(R')2-NHC(O)R', −S(O)2R', −S(O)R', −OH, -halogen, −N3, −NH2, −NH(R'), −N(R')2i −CN; pri čemu je svako R' nezavisno izabrano od H, −C1-C8alkila i arila.
"C3-C8heterociklo" odnosi se na C3-C8heterocikl grupu kako je prethodno definisana u kojoj je jedan od atoma vodonika heterocikl grupe zamenjen vezom. C3-C8heterociklo može biti nesupstituisan ili supstituisan sa do šest grupa, uključujući, bez ograničenja, −C1-C8alkil, −O-(C1-C8alkil), -aril, −C(O)R', −OC(O)R', −C(O)OR', −C(O)NH2, −C(O)NHR', −C(O)N(R')2-NHC(O)R', −S(O)2R', −S(O)R', −OH, -halogen, −N3, −NH2, −NH(R'), −N(R')2i −CN; pri čemu je svako R' nezavisno izabrano od H, −C1-C8alkila i arila.
„C3-C20heterocikl“ odnosi se na aromatični ili nearomatični C3-C8karbocikl u kome je jedan do četiri atoma ugljenika iz prstena nezavisno zamenjeno heteroatomom iz grupe koja se sastoji od O, S i N. C3-C20heterocikl može biti nesupstituisan ili supstituisan sa do sedam grupa, uključujući, bez ograničenja, −C1-C8alkil, −O-(C1-C8alkil), -aril, −C(O)R',
2
−OC(O)R', −C(O)OR', −C(O)NH2, −C(O)NHR', −C(O)N(R')2-NHC(O)R', −S(O)2R', −S(O)R', −OH, -halogen,-N3, −NH2, −NH(R'), −N(R')2i −CN; pri čemu je svako R' nezavisno izabrano od H, −C1-C8alkila i arila.
"C3-C20heterociklo" odnosi se na C3-C20heterocikl grupu kako je prethodno definisana u kojoj je jedan od atoma vodonika heterocikl grupe zamenjen vezom.
„Karbocikl“ označava zasićeni ili nezasićeni prsten koji ima 3 do 7 atoma ugljenika kao monocikl ili 7 do 12 atoma ugljenika kao bicikl. Monociklični karbocikli imaju 3 do 6 atoma u prstenu, tipičnije 5 ili 6 atoma u prstenu. Biciklični karbocikli imaju od 7 do 12 atoma u prstenu, npr. raspoređenih kao biciklo [4,5], [5,5], [5,6] ili [6,6] sistem, ili 9 ili 10 atoma u prstenu raspoređenih kao biciklo [5,6] ili [6,6] sistem. Primeri za monociklične karbocikle uključuju ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, 1-ciklopent-1-enil, 1-ciklopent-2-enil, 1-ciklopent-3-enil, cikloheksil, 1-cikloheks-1-enil, 1-cikloheks-2-enil, 1-cikloheks-3-enil, cikloheptil i ciklooktil.
„C3-C8karbocikl“ je 3-, 4-, 5-, 6-, 7- ili 8-člani zasićeni ili nezasićeni nearomatični karbociklični prsten. Predstavnici C3-C8karbocikala uključuju, bez ograničenja, -ciklopropil, -ciklobutil, -ciklopentil, -ciklopentadienil, -cikloheksil, -cikloheksenil, -1,3-cikloheksadienil, -1,4-cikloheksadienil, -cikloheptil, -1,3-cikloheptadienil, -1,3,5-cikloheptatrienil, -ciklooktil i -ciklooktadienil. C3-C8karbociklična grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednom ili više grupa, uključujući, bez ograničenja, −C1-C8alkil, −O-(C1-C8alkil),-aril, −C(O)R', −OC(O)R', −C(O)OR', −C(O)NH2, −C(O)NHR', −C(O)N(R')2-NHC(O)R', −S(O)2R',-S(O)R', −OH, -halogen, −N3, −NH2, −NH(R'), −N(R')2i −CN; pri čemu je svako R' nezavisno izabrano od H, −C1-C8alkila i arila.
„C3-C8karbociklo“ se odnosi na C3-C8karbocikličnu grupu, kako je prethodno definisana, u kojoj je jedan od atoma vodonika karbociklične grupe zamenjen vezom.
„Linker“ se odnosi na hemijski ostatak koji se sastoji od kovalentne veze ili lanca atoma koji kovalentno vezuje antitelo za ostatak leka. U različitim primerima, linkeri uključuju dvovalentni radikal kao što su alkildiil, arildiil, heteroarildiil, ostaci kao što su: −(CR2)nO(CR2)n-, ponavljajuće jedinice alkiloksi (npr. polietilenoksi, PEG, polimetilenoksi) i alkilamino (npr. polietilenamino, Jeffamine™); i estri i amidi dikiseline, uključujući sukcinat, sukcinamid, diglikolat, malonat i kaproamid. Linkeri mogu da sadrže jedan ili više aminokiselinskih ostataka, kao što su valin, fenilalanin, lizin i homolizin.
Termin „hiralni” se odnosi na molekule koji imaju svojstvo nemogućnosti preklapanja sa odrazom u ogledalu svog parnjaka, dok se termin „ahiralni” odnosi na molekule koji mogu da se preklope sa odrazom svog parnjaka.
2
Izraz „stereoizomeri” se odnosi na jedinjenja koja imaju identičan hemijski sastav, ali se razlikuju s obzirom na raspored atoma ili grupa u prostoru.
„Dijastereomer“ se odnosi na stereoizomer sa dva ili više hiralnih centara i čiji molekuli uzajamno nisu kao likovi u ogledalu. Dijastereomeri imaju različita fizička svojstva, npr. tačke topljenja, tačke ključanja, spektralne osobine i reaktivnosti. Smeše dijastereomera se mogu odvojiti pod analitičkim postupcima visoke rezolucije, kao što su elektroforeza i hromatografija.
„Enantiomeri“ se odnose na dva stereoizomera jedinjenja koji nisu međusobno preklopivi kao likovi u ogledalu.
Ovde korišćene stereohemijske definicije i konvencije uopšteno slede S. P. Parker, izd., McGraw-Hill Dictionary of Chemical Terms(1984) McGraw-Hill Book Company, New York; i Eliel, E. i Wilen, S., Stereochemistry of Organic Compounds (1994) John Wiley & Sons, Inc., New York. Mnoga organska jedinjenja postoje u optički aktivnim oblicima, tj. imaju sposobnost rotacije ravni svetlosti polarizovane u ravni. Kod opisivanja optički aktivnog jedinjenja, prefiksi D i L ili R i S, koriste se za označavanje apsolutne konfiguracije molekula oko njegovog hiralnog centra (ili centara). Prefiksi d i l ili (+) i (-) koriste se da označe znak rotacije svetlosti polarizovane u ravni od strane jedinjenja, pri čemu (-) ili l označava da je jedinjenje levorotatorno. Jedinjenje sa prefiksom (+) ili d je dekstrorotatorno. Za datu hemijsku strukturu, ovi stereoizomeri su identični osim što su likovi u ogledalu jedan drugog. Specifični stereoizomer se takođe može nazvati enantiomerom, a smeša takvih izomera često se naziva enantiomerna smeša. Smeša enantiomera od 50:50 naziva se racemska smeša ili racemat, a može se pojaviti tamo gde nije bilo stereoselekcije ili stereospecifičnosti u hemijskoj reakciji ili procesu. Izrazi „racemska smeša“ i „racemat“ se odnose na ekvimolarnu smešu dve enantiomerne vrste lišene optičke aktivnosti.
„Napuštajuća grupa“ se odnosi na funkcionalnu grupu koja se može supstituisati drugom funkcionalnom grupom. Određene napuštajuće grupe su dobro poznate u struci, a primeri uključuju, bez ograničenja, halid (npr. hlorid, bromid, jodid), metansulfonil (mezil), p-toluensulfonil (tozil), trifluormetilsulfonil (triflat) i trifluormetilsulfonat.
Termin „zaštitna grupa“ odnosi se na supstituent koji se obično koristi da blokira ili zaštiti određenu funkcionalnost dok reaguju druge funkcionalne grupe u jedinjenju. Na primer, „amino-zaštitna grupa“ je supstituent vezan za amino grupu koji blokira ili štiti amino funkcionalnost u jedinjenju. Pogodne amino-zaštitne grupe uključuju, bez ograničenja, acetil, trifluoracetil, t-butoksikarbonil (BOC), benziloksikarbonil (CBz) i 9-fluorenilmetilenoksikarbonil (Fmoc). Za opšti opis zaštitnih grupa i njihovu upotrebu, vidite
2
T. W. Greene, Protective Groups in Organic Synthesis, John Wiley & Sons, New York, 1991, ili kasnije izdanje.
Kako se ovde koristi i u priloženim patentnim zahtevima, jednina i množina uključuje množinu, osim ako kontekst izričito ne nalaže drugačije.
Referenca za vrednosti „oko” ili parametar ovde obuhvata (i opisuje) varijacije koje su usmerene na tu vrednost ili parametar po sebi. Na primer, opis koji se odnosi na „oko X” uključuje opis „X”.
A. Medicinske upotrebe
Ovde su date medicinske upotrebe u kojima je imunokonjugat koji sadrži anti-CD79b antitelo povezano sa citotoksičnim agensom za upotrebu u postupku lečenja proliferativnog poremećaja B-ćelije kod pojedinca, pri čemu je imunkonjugat polatuzumab vedotin, i postupak uključuje primenu imunokonjugata na pojedincu u kombinaciji sa (a) anti-CD20 antitelom koje je rituksimab ili obinutuzumab i (b) alkilujućim agensom koji je bendamustin.
U nekim otelotvorenjima, alkilujući agens je bendamustin. U nekim otelotvorenjima, anti-CD79b imunokonjugat je huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE.
U nekim otelotvorenjima, anti-CD20 antitelo je rituksimab. U nekim otelotvorenjima, humanizovano B-Ly1 antitelo je obinutuzumab.
"Pojedinac" prema bilo kom od gornjih otelotvorenja može biti čovek.
Poremećaj proliferacije B-ćelija uključuje, bez ograničenja, limfome (npr. ne-Hodžkinov limfom B-ćelija (NHL)) i limfocitne leukemije. Takvi limfomi i limfocitne leukemije uključuju npr: a) folikularne limfome, b) limfome malih neotcepljenih ćelija/Burkitov limfom (uključujući endemski Burkitov limfom, sporadični Burkitov limfom i ne-Burkitov limfom), c) limfome marginalne zone (uključujući B-ćelijski limfom ekstranodalne marginalne zone (limfomi limfatičnog tkiva povezanog sa mukozom, MALT), B-ćelijski limfom nodalne marginalne zone i limfom slezinske marginalne zone), d) limfom ćelija plašta (MCL), e) limfom džinovskih ćelija (uključujući B-ćelijski difuzni limfom džinovskih ćelija (DLCL), difuzni limfom mešanih ćelija, imunoblastni limfom, primarni medijastinalni limfom B-ćelija, angiocentrični limfom-plućni limfom B-ćelija), f) leukemiju vlasastih ćelija, g) limfocitni limfom, Valdenstromovu makroglobulinemiju, h) akutnu limfocitnu leukemiju (ALL), hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL)/limfom malih limfocita (SLL), B-ćelijsku prolimfocitnu leukemiju, i) neoplazme plazmatskih ćelija, mijelom plazma ćelija, multipli mijelom, plazmacitom, i/ili j) Hodžkinovu bolest.
U nekim otelotvorenjima, poremećaj proliferacije B-ćelija je kancer. U nekim otelotvorenjima, poremećaj proliferacije B-ćelija može biti limfom, ne-Hodžkinov limfom
2
(NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hronična limfocitna leukemija (CLL), mali limfocitni limfom, leukemija, leukemija vlasastih ćelija (HCL), akutna limfocitna leukemija (ALL) ili limfom ćelija plašta. U nekim otelotvorenjima, poremećaj proliferacije B-ćelija je NHL, kao što je indolentni NHL i/ili agresivni NHL. U nekim otelotvorenjima, poremećaj proliferacije B-ćelija je indolentni folikularni limfom ili difuzni limfom velikih B-ćelija (DLBCL). U nekim otelotvorenjima, DLBCL je aktivirani B ćelijski DLBCL (ABC DLBCL). U nekim otelotvorenjima, DLBCL je DLBCL nalik na B ćeliju germinalnog centra (GCB DLBCL). U nekim otelotvorenjima, DLBCL je BCL2 pozitivan (npr. pozitivan na preuređivanje gena BCL2, t(14;18)(q32;q21)). U nekim otelotvorenjima, DLBCL je BCL2 negativan (npr. negativan na preuređivanje gena BCL2, t(14;18)(q32;q21)).
U nekim otelotvorenjima, poremećaj proliferacije B-ćelija je histološki potvrđeni FL (stepen 1, 2 ili 3a) ili DLBCL. U nekim otelotvorenjima, pojedinac je dobio najmanje jednu prethodnu terapiju za FL ili DLBCL. U nekim otelotvorenjima, pacijent je prethodno dobio bendamustin i trajanje mora biti > 1 godine (za pacijente koji imaju relapsnu bolest nakon prethodnog režima). U nekim otelotvorenjima, najmanje jedna dvodimenzionalno merljiva lezija na snimku definisana kao > 1,5 cm u svojoj najdužoj dimenziji; potvrđena dostupnost arhivskog ili sveže prikupljenog tumorskog tkiva koje ispunjava specifikacije specifične za protokol pre uključivanja u studiju; očekivani životni vek od najmanje 24 nedelje; status performansi prema Istočnoj kooperativnoj onkološkoj grupi (Eastern Cooperative Oncology Group, ECOG) 0, 1 ili 2; adekvatna hematološka funkcija; i/ili, za žene koje su reproduktivno sposobne, negativan rezultat na serumskom testu za trudnoću u roku od 7 dana pre početka doziranja.
U nekim otelotvorenjima, pojedinac nema istoriju teških alergijskih ili anafilaktičkih reakcija na humanizovana ili mišja monoklonska antitela (MAb, ili fuzione proteine povezane sa rekombinantnim antitelima) ili poznatu senzitivnost ili alergiju na mišje proizvode, kontraindikacije na bendamustin, rituksimab ili obinutuzumab. U nekim otelotvorenjima, pojedinac nema istoriju senzitivnosti na manitol, prethodnu upotrebu bilo kog MAb, radioimunokonjugata, ili konjugata antitelo-lek (ADC) u roku od 4 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa, lečenje radioterapijom, hemoterapijom, imunoterapijom, imunosupresivnom terapijom i/ili bilo kojim ispitivanim agensom sa svrhom lečenja kancera u roku od 2 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa, tekuće korišćenje kortikosteroida >30 mg/dan prednizona ili ekvivalenta, za svrhe osim za kontrolu simptoma limfoma, završetak autolognog SCT u roku od 100 dana pre 1. dana 1. ciklusa, prethodni alogeni SCT, podobnost za autologni SCT (pacijenti sa relapsnim/refraktornim DLBCL), FL stepena 3b, istorija transformacije indolentne bolesti u DLBCL, limfom primarnog CNS, tekuća periferna neuropatija stepena >1, dokazi o postojanju značajnih, nekontrolisanih pratećih bolesti koje mogu da utiču na pridržavanje protokola ili interpretaciju rezultata, uključujući značajne kardiovaskularne bolesti (poput srčane bolesti klase III ili IV prema Njujorškom udruženju za srce, infarkta miokarda u prethodnih 6 meseci, nestabilne aritmije ili nestabilne angine pektoris) ili značajne plućne bolesti (uključujući opstruktivnu bolest pluća i istoriju bronhiospazma), poznate aktivne bakterijske, virusne, grljivične, mikobakterijske, parazitske, ili druge infekcije (isključujući gljivične infekcije nokta) prilikom uključivanja u studiju ili bilo koja značajna epizoda infekcije koja zahteva lečenje intravenskim (i.v.) antibioticima ili hospitalizaciju u roku od 4 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa, pacijenti sa mogućom ili latentnom tuberkulozom, pozitivnim rezultatima testa na infekciju hroničnim virusom hepatitisa B (HBV) ili antitelima na virus hepatitisa C (HCV), poznata infekcija HIV ili virusom leukemije 1 (HTLV-1) humanih T ćelija, žene koje su trudne ili doje ili koje nameravaju da zatrudne u roku od godinu dana od poslednje doze rituksimaba ili obinutuzumaba, i/ili dokazi o postojanju laboratorijskih abnormalnosti u testovima standardne renalne, hepatične ili koagulacione funkcije.
U nekim otelotvorenjima, poremećaj proliferacije B-ćelija je relapsni ili refraktorni poremećaj proliferacije B-ćelija. U nekim otelotvorenjima, relapsni ili refraktorni poremećaj proliferacije B-ćelija, kako se ovde koristi, uključuje pacijente koji su primili najmanje 1 prethodnu hemoterapiju koja sadrži režim liječenja. U nekim otelotvorenjima, relapsni pacijenti uglavnom su razvili progresivnu bolest nakon odgovora na prethodni režim lečenja koji sadrži hemoterapiju. U nekim otelotvorenjima, refraktorni pacijenti uglavnom nisu reagovali ili su doživeli relaps u roku od 6 meseci od poslednjeg prethodnog režima koji sadrži hemoterapiju. U nekim otelotvorenjima, pacijenti sa relapsnim/refraktornim folikularnim limfomom (FL) koji su doživeli relaps tokom prethodnog režima nakon što su imali dokumentovanu istoriju odgovora (potpuni odgovor [CR], nepotvrđeni CR [CRu] ili delimični odgovor [PR]) u trajanju od >/= 6 meseci od završetka režima; refraktorni su na bilo koji prethodni režim, definisano kao izostanak odgovora na prethodnu terapiju ili progresija u roku od 6 meseci nakon okončanja zadnje doze terapije. U nekim otelotvorenjima, pacijenti sa relapsnom/refraktornom DLBCL su pacijenti koji su nepodobni za transplantaciju matičnih ćelija (SCT) druge linije, sa progresivnom bolešću ili bez odgovora (stabilna bolest [SD]) <6 meseci od početka inicijalne terapije; pacijenti koji su nepodobni za SCT druge linije, sa relapsom bolesti nakon početnog odgovora > / = 6 meseci
1
od početka inicijalne terapije; pacijenti koji su nepodobni za SCT treće linije (ili dalje), sa progresivnom bolešću ili bez odgovora (SD) <6 meseci od početka prethodne terapije; pacijenti koji su nepodobni za SCT treće linije (ili dalje) sa relapsom bolesti nakon početnog odgovora >/= 6 meseci od početka prethodne terapije.
U nekim otelotvorenjima, pojedinac koji ima poremećaj proliferacije B ćelija nije prethodno lečen. U nekim otelotvorenjima, prethodno nije lečen, kako se ovde koristi, uključuje pacijente kojima je dijagnostikovana proliferativna bolest B-ćelija, ali koji uopšte nisu primili prethodnu hemoterapiju ili imunoterapiju. Pacijenti sa istorijom hitnih slučajeva, loko-regionalne radioterapije (npr. za ublažavanje kompresivnih znakova ili simptoma) ili kortikosteroida mogu se još uvek smatrati prethodno nelečenima.
Ovde obezbeđeni imunokonjugat (i svaki dodatni terapeutski agens) za upotrebu u bilo kom od ovde opisanih terapeutskih postupaka može biti primenjen bilo kojim pogodnim putem, uključujući parenteralnu, intrapulmonarnu i intranazalnu, i, ako se želi za lokalno lečenje, intralezionu primenu. Parenteralne infuzije uključuju intramuskularnu, intravensku, intraarterijsku, intraperitonealnu ili supkutanu primenu. Doziranje može biti bilo kojim prikladnim načinom, npr. putem injekcija, kao što su intravenske ili supkutane injekcije, što delimično zavisi od toga da li je primena kratkotrajna ili hronična. Ovde su razmatrani različiti rasporedi doziranja uključujući, bez ograničenja, pojedinačnu ili višestruku primenu u različitim terminima, bolusnu primenu i pulsnu infuziju.
U nekim otelotvorenjima, ako je primena intravenska, inicijalno vreme infuzije za anti-CD79b imunokonjugat ili dodatni terapeutski agens može biti duže nego kasnije trajanje infuzije, na primer oko 90 minuta za inicijalnu infuziju, i oko 30 minuta za sledeće infuzije (ako se inicijalna infuzija dobro podnosi).
Termini „zajednička primena“ i „zajednički primenjivati“ ukazuju na primenu anti-CD79b imunokonjugata i dodatnog terapeutskog agensa kao dve odvojene formulacije (ili kao jedne formulacije). Zajednička primena može biti istovremena ili redom po bilo kom redosledu, naznačena time što je poželjno da postoji vremenski period kada oba (ili svi) aktivni agensi simultano vrše svoju biološku aktivnost. Anti-CD79b imunokonjugat i dodatni terapeutski agens zajedno se primenjuju istovremeno ili sekvencijalno. U nekim otelotvorenjima, kada se oba terapeutska agensa zajednički primenjuju redom, doza se primenjuje ili istog dana u dve odvojene primene, ili se jedan agens daje 1. dana a drugi se primenjuje od 2. do 7. dana, poželjno od 2. do 4. dana. Tako u jednom otelotvorenju, termin „redom“ znači u roku od 7 dana nakon doze prve komponente, poželjno u roku od 4 dana nakon doze prve komponente; a termin „istovremeno“ znači u isto vreme. Termin
2
„zajednička primena“ u odnosu na doze održavanja pomenutog anti-CD79b imunokonjugata i dodatnog terapeutskog agensa znači da doze održavanja mogu biti ili istovremeno zajednički primenjene, ako je ciklus lečenja odgovarajući za oba leka, npr. svake nedelje. Ili se anti-CD79b imunokonjugat npr. primenjuje npr. svakog prvog do trećeg dana, a dodatni terapeutik se primenjuje svake nedelje. Ili se doze održavanja zajednički primenjuju redom, bilo tokom jednog dana ili u roku od više dana.
Anti-CD79b imunokonjugati i dodatni terapeutski agensi obezbeđeni ovde za upotrebu u bilo kom od ovde opisanih terapeutskih postupaka bi se formulisali, dozirali i primenjivali na način koji je u skladu sa dobrom medicinskom praksom. Faktori za razmatranje u ovom kontekstu uključuju konkretni poremećaj koji se leči, konkretnog sisara koji se leči, kliničko stanje pojedinačnog pacijenta, uzrok poremećaja, mesto isporuke agensa, postupak primene, raspored primene i druge faktore poznate lekarima. Imunokonjugat ne mora da bude, ali je opciono formulisan sa jednim ili više agenasa koji se trenutno primenjuju za sprečavanje ili lečenje poremećaja o kome se radi.
Količina zajedničke primene imunokonjugata anti-CD79b i dodatnog terapeutskog agensa i termin zajedničke primene zavisiće od tipa (vrsta, pol, starost, težina, itd.) i stanja pacijenta koji se leči i ozbiljnosti bolesti ili stanja koji se leče. Anti-CD79b imunokonjugat i dodatni terapeutski agens su adekvatno zajednički primenjeni kod pacijenta istovremeno ili tokom serije tretmana npr. istog dana ili sledećeg dana.
U nekim otelotvorenjima, doza anti-CD79b imunokonjugata (poput huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE) je između oko 1,4-5 mg/kg, 1,8-4 mg/kg, 1,8-3,2 mg/kg, i/ili 1,8-2,4 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, doza anti-CD79 imunokonjugata je oko 1,4, 1,8, 2,0, 2,2, 2,4, 2,8, 3,2, 3,6, 4,0, 4,4 i/ili 4,8 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, doza anti-CD79b imunokonjugata je oko 1,8 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, doza anti-CD79b imunokonjugata je oko 2,4 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, doza anti-CD79b imunokonjugata je oko 3,2 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, doza anti-CD79b imunokonjugata je oko 3,6 mg/kg. U nekim otelotvorenjima bilo kog postupka, anti-CD79b imunokonjugat se primenjuje jednom na svake 3 nedelje (q3wk). U nekim otelotvorenjima, anti-CD79b imunokonjugat se primenjuje putem intravenske infuzije. Doza koja se primenjuje infuzijom je u opsegu od oko 1 µg/m2 do oko 10.000 µg/m2 po dozi, obično jedna doza nedeljno za ukupno jednu, dve, tri ili četiri doze. Alternativno, opseg doza je od oko 1 µg/m2 do oko 1000 µg/m2, od oko 1 µg/m2 do oko 800 µg/m2, od oko 1 µg/m2 do oko 600 µg/m2, od oko 1 µg/m2 do oko 400 µg/m2, od oko 10 µg/m2 do oko 500 µg/m2, od oko 10 µg/m2 do oko 300 µg/m2, od oko 10 µg/m2 do oko 200 µg/m2, i od oko 1 µg/m2 do oko 200 µg/m2. Doza se može davati jednom dnevno, jednom nedeljno, više puta nedeljno, ali manje od jednom dnevno, više puta mesečno, ali manje od jednom dnevno, više puta mesečno, ali manje od jednom nedeljno, jednom mesečno ili povremeno, da bi se olakšali ili ublažili simptomi bolesti. Administracija se može nastaviti u bilo kom od otkrivenih intervala sve do remisije tumora, simptoma limfoma ili leukemije koja se leči. Administracija može da se nastavi nakon remisije ili olakšanja simptoma kada se takva remisija ili olakšanje produžava takvom kontinuiranom administracijom.
U nekim otelotvorenjima, doza anti-CD20 antitela je između oko 300-1600 mg/m<2>i/ili 300-2000 mg. U nekim otelotvorenjima, doza anti-CD20 antitela je oko 300, 375, 600, 1000, ili 1250 mg/m<2>i /ili 300, 1000, ili 2000 mg. U nekim otelotvorenjima, anti-CD20 antitelo je rituksimab i doza koja se primenjuje je 375 mg/m<2>. U nekim otelotvorenjima, anti-CD20 antitelo je obinutuzumab i doza koja se primenjuje je 1000 mg/m<2>. U nekim otelotvorenjima, anti-CD20 antitelo se primenjuje na svake 3 nedelje. U nekim otelotvorenjima, doza pomenutog afukozilovanog anti-CD20 antitela (poželjno afokuzilovano humanizovano B-Ly1 antitelo) može biti 800 do 1600 mg (u jednom otelotvorenju 800 do 1200 mg) 1, 8, 15. dana u ciklusu doziranja od 3 do 6 nedelja, a zatim u dozama od 400 do 1200 (u jednom otelotvorenju od 800 do 1200 mg 1. dana u najviše devet ciklusa doziranja od 3 do 4 nedelje. U nekim otelotvorenjima, doza je fiksna doza 1000 mg u rasporedu doziranja na tri nedelje, uz mogućnost dodatnog ciklusa fiksne doze od 1000 mg u drugoj nedelji.
Primeri doznih režima za kombinovanu terapiju sa anti-CD79b imunokonjugatima (kao što je huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE) i drugim agensima uključuju, bez ograničenja, anti-CD79 imunokonjugat (kao što je huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE) koji se primenjuje sa oko 1,4-5 mg/kg na svake 3 nedelje, plus 375 mg/m<2>rituksimaba na svake 3 nedelje, i 25-120 mg/m<2>bendamustina (npr. bendamustin hidrohlorida) 1. i 2. dana na svake 3 nedelje dnevno. U nekim otelotvorenjima, anti-CD79 imunokonjugat se primenjuje u bilo kojoj dozi od 1,8 mg/kg, 2,0 mg/kg, 2,2 mg/kg, 2,4 mg/kg, 3,2 mg/kg ili 4,0 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, anti-CD79b imunokonjugat se primenjuje u dozi od oko 1,8 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, anti-CD79b imunokonjugat se primenjuje u dozi od oko 2,4 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, bendamustin se primenjuje u dozi od oko 90 mg/m<2>.
Drugi primer doznog režima za kombinovanu terapiju anti-CD79b imunokonjugatima (poput huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE) i drugim agensima uključuje, bez ograničenja, anti-CD79 imunokonjugat (poput huMA79bv28-MC-vc- PAB-MMAE) primenjen u dozi od oko 1,4-5 mg/kg na svake 3 nedelje, plus 1000 mg/m<2>obinutuzumaba na svake 3 nedelje, i
4
25-120 mg/m<2>bendamustina 1. i 2. dana na svake 3 nedelje dnevno. U nekim otelotvorenjima, anti-CD79 imunokonjugat se primenjuje u bilo kojoj dozi od 1,8 mg/kg, 2,0 mg/kg, 2,2 mg/kg, 2,4 mg/kg, 3,2 mg/kg ili 4,0 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, anti-CD79b imunokonjugat se primenjuje u dozi od oko 1,8 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, anti-CD79b imunokonjugat se primenjuje u dozi od oko 2,4 mg/kg. U nekim otelotvorenjima, bendamustin se primenjuje u dozi od oko 90 mg/m<2>.
B. Agensi za upotrebu u ovde opisanim postupcima
Ovde su obezbeđeni anti-CD79b imunokonjugati i dodatni terapeutski agensi za upotrebu u ovde opisanim postupcima. U nekim otelotvorenjima, dodatni terapeutski agens je anti-CD20 antitelo i bendamustin kako je navedeno u patentnim zahtevima.
1. Anti-CD79b imunokonjugati koji sadrže anti-CD79b antitela i druga otelotvorenja
Ovde su navedena anti-CD79b antitela za anti-CD79b imunokonjugate za upotrebu u ovde opisanim postupcima koji sadrže anti-CD79b imunokonjugate i dodatni terapeutski agens.
Takođe je opisan imunokonjugat koji sadrži anti-CD79b antitelo koje sadrži najmanje jedan, dva, tri, četiri, pet ili šest HVR-ova izabranih od (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:21; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26. U nekim takvim otelotvorenjima, imunokonjugat sadrži najmanje jedan od: (i) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23, i/ili (ii) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24.
Takođe su opisani imunokonjugati koji sadrže anti-CD79b antitelo koje sadrži najmanje jedan, dva, tri, četiri, pet ili šest HVR-ova izabranih od (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:21; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26. U nekim takvim primerima, imunokonjugat sadrži najmanje jedan od: (i) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23, i/ili (ii) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24. U jednom aspektu, ovde su obezbeđeni imunokonjugati koji sadrže anti-CD79b imunokonjugat koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve, ili sve tri sekvence VH HVR izabrane od (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:21; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22; i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23. U nekim primerima, imunokonjugat sadrži HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23. U drugom primeru, imunokonjugat sadrži HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23 i HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26. U daljem primeru, imunokonjugat sadrži HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23, HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26, i HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22. U daljem primeru, imunokonjugat sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:21; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22; i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23.
U jednom primeru, imunokonjugat sadrži anti-CD79b antitelo koje sadrži najmanje jednu, najmanje dve ili sve tri VL HVR sekvence izabrane od (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26. U drugom aspektu, ovde su obezbeđeni imunokonjugati koji sadrže najmanje jednu, najmanje dve, ili sve tri sekvence VL HVR izabrane od (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26. U jednom primeru, imunokonjugat sadrži (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26. U nekim primerima, imunokonjugat sadrži HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24. U nekim primerima, imunokonjugat sadrži HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24. U nekim primerima, imunokonjugat sadrži (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26.
U jednom primeru, imunokonjugat sadrži anti-CD79b antitelo koje sadrži (a) VH domen koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve, ili sve tri sekvence VH HVR izabrane od (i) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:21; (ii) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22, i (iii) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu od SQ ID NO:23, i (b) VL domen koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve, ili sve tri sekvence VL HVR izabrane od (i) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (ii) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25, i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26. U nekim takvim primerima, imunokonjugat sadrži najmanje jedan od: (i) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23, i/ili (ii) HVR-L1 koja sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24.
U drugom aspektu, ovde su obezbeđeni imunokonjugati koji sadrže (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:21; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26. U nekim takvim primerima, imunokonjugat sadrži najmanje jedan od: HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23 i/ili HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24. U drugom aspektu, obezbeđeni su imunokonjugati koji sadrže (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:21; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26.
U bilo kom od prethodnih otelotvorenja, anti-CD79b imunokonjugati sadrže humanizovano anti-CD79b antitelo. U jednom primeru, anti-CD79b antitelo sadrži HVR-e, kao i u svakom od prethodnih otelotvorenja, a dodatno uključuje humani akceptorski okvir, npr. okvir humanog imunoglobulina ili okvir humanog konsenzusa. U određenim primerima, humani akceptorski okvir je humani okvir VL kapa 1 (VLKI) i/ili VH okvir VHIII. U nekim primerima, humanizovano anti-CD79b antitelo sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:21; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26. U nekim primerima,humanizovano anti-CD79b antitelo sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:21; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:23; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26.
U jednom primeru, anti-CD79b imunokonjugat sadrži sekvencu varijabilnog domena teškog lanca (VH) koja je najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99%, ili 100% identična aminokiselinskoj sekvenci SQ ID NO:19. U određenim primerima, VH sekvenca sa identičnošću od najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% sa aminokiselinskom sekvencom SQ ID NO:19 sadrži supstitucije (npr. konzervativne supstitucije), ubacivanja ili izbacivanja u odnosu na referentnu sekvencu, ali anti-CD79b imunokonjugat koji sadrži tu sekvencu zadržava sposobnost da se vezuje za CD79b. U nekim otelotvorenjima, supstutisano je, ubačeno i/ili izbačeno ukupno od 1 do 10 aminokiselina u SQ ID NO:19. U nekim primerima, supstutisano je, ubačeno i/ili izbačeno ukupno od 1 do 5 aminokiselina u SQ ID NO:19. U nekim primerima, supstitucije, ubacivanja ili izbacivanja se dešavaju u regionima izvan HVR (tj. u FR-ima).
Po potrebi, anti-CD79b imunokonjugat sadrži VH sekvencu bilo koje SQ ID NO:19, uključujući posttranslacione modifikacije te sekvence. U nekim primerima, anti-CD79b imunokonjugat sadrži VH sekvencu u SQ ID NO:19, uključujući posttranslacione modifikacije te sekvence. U posebnom primeru, VH sadrži jedan, dva ili tri HVR izabrana od: (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:21, (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:22 i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:17 ili SQ ID NO:23.
U nekim primerima, anti-CD79b imunokonjugat sadrži sekvencu varijabilnog domena lakog lanca (VL) koja je najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99%, ili 100% identična aminokiselinskoj sekvenci SQ ID NO:20. U nekim primerima, VL sekvenca sa identičnošću od najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% sa aminokiselinskom sekvencom SQ ID NO:20 sadrži supstitucije (npr. konzervativne supstitucije), ubacivanja ili izbacivanja u odnosu na referentnu sekvencu, ali anti-CD79b imunokonjugat koji sadrži tu sekvencu zadržava sposobnost da se vezuje za CD79b. U nekim primerima, supstutisano je, ubačeno i/ili izbačeno ukupno od 1 do 10 aminokiselina u SQ ID NO:20. U nekim otelotvorenjima, supstutisano je, ubačeno i/ili izbačeno ukupno od 1 do 5 aminokiselina u SQ ID NO:20. U nekim primerima, supstitucije, ubacivanja ili izbacivanja se dešavaju u regionima izvan HVR (tj. u FR). Opciono, anti-CD79b imunokonjugat sadrži VL sekvencu u bilo kojoj SQ ID NO:20, uključujući posttranslacione modifikacije te sekvence. U nekim primerima, anti-CD79b imunokonjugat sadrži VL sekvencu u SQ ID NO:20, uključujući posttranslacione modifikacije te sekvence. U posebnom primeru, VL sadrži jedan, dva ili tri HVR izabrana od (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24, (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25 i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26. U nekim primerima, VL sadrži jedan, dva ili tri HVR izabrana od (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:24, (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:25; i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:26.
U drugom aspektu, anti-CD79b imunokonjugat sadrži VH kao u svakom gore navedenom primeru, i VL kao u svakom gore navedenom otelotvorenju. U nekim primerima, antitelo sadrži VH i VL sekvence u SQ ID NO:19, odnosno SQ ID NO:20, uključujući posttranslacione modifikacije tih sekvenci.
U sledećem aspektu, ovde su obezbeđeni anti-CD79b imunokonjugati koji se vezuju za isti epitop kao anti-CD79b antitelo iz ovog dokumenta. Na primer, u nekim primerima, obezbeđen je imunokonjugat koji se vezuje za isti epitop kao anti-CD79b antitelo koje sadrži VH sekvencu SQ ID NO:19, i VL sekvencu SQ ID NO:20.
2. Anti-CD20 antitela i druga otelotvorenja
Ovde su obezbeđena anti-CD20 antitela za upotrebu u ovde opisanim postupcima koji uključuju anti-CD79b imunokonjugate i dodatni terapeutski agens.
U zavisnosti od karakteristika vezivanja i biološke aktivnosti anti-CD20 antitela u odnosu na CD20 antigen, mogu se razlikovati dva tipa anti-CD20 antitela (tip I i tip II anti-CD20 antitela), prema članku Cragg, M.S., i sar., Blood 103 (2004) 2738-2743; i Cragg, M.S., i sar, Blood 101 (2003) 1045-1052, pogledajte Tabelu 1.
Tabela 1: Osobine anti-CD20 antitela tip I i tip II
Primeri tipa I anti-CD20 antitela uključuju antitelo rituksimab. U nekim otelotvorenjima, antitelo rituksimab (referentno antitelo, primer za anti-CD20 antitelo tipa I) je genetski konstruisano himerno humano monoklonsko antitelo koje sadrži gama 1 mišji konstantni domen, usmereno na humani CD20 antigen. Međutim, ovo antitelo nije glikokonstruisano i ne afukoziluje se, pa ima količinu fukoze od najmanje 85%. Ovo himerno antitelo sadrži humane gama 1 konstantne domene i identifikuje se nazivom „C2B“8 u US 5,736,137 (Andersen i sar.) od 17. aprila 1998. godine, koji je dobila kompanija IDEC Pharmaceuticals Corporation. Rituksimab je odobren za lečenje pacijenata sa relapsnim ili refraktornim CD20 pozitivnim B-ćelijskim ne-Hodžkinovim limfomom, niskog gradusa ili folikularnim. Ispitivanja mehanizma dejstva in vitro su pokazala da rituksimab ispoljava humanu citotoksičnost koja zavisi od komplementa (CDC) (Reff, M.E., i sar. Blood 83(2) (1994) 435-445). Sem toga, ispoljava aktivnost u testovima koji mere ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC).
U nekim otelotvorenjima, anti-CD20 antitela su afukozilovano anti-CD20 antitelo. U nekim otelotvorenjima, anti-CD20 antitelo je GA101 antitelo. U nekim otelotvorenjima, GA101 antitelo kao što se ovde koristi odnosi se na bilo koje od sledećih antitela koja vezuju humani CD20: (1) antitelo koje sadrži HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:5, HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:6, HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:7, HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:8, HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ
4
ID NO:9, i HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:10; (2) antitelo koje sadrži VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:11 i VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:12, (3) antitelo koje sadrži aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:13 i aminokiselinsku sekvencu SQ ID NO:14; (4) antitelo poznato kao obinutuzumab, ili (5) antitelo koje sadrži aminokiselinsku sekvencu koja ima najmanje 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identičnosti sekvence sa aminokiselinskom sekvencom SQ ID NO:13 i koje sadrži aminokiselinsku sekvencu koja ima najmanje 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identičnosti sekvence sa aminokiselinskom sekvencom SQ ID NO:14. U jednom otelotvorenju, GA101 antitelo je antitelo izotipa IgG1.
„Odnos kapaciteta vezivanja za CD20 na Radžijevim ćelijama (ATCC-br. CCL-86) anti-CD20 antitela u poređenju sa rituksimabom“ se određuje direktnim merenjem imunofluorescencije (meri se srednja vrednost intenziteta fluorescencije (MFI)) korišćenjem navedenog anti-CD20 antitela konjugovanog sa Cy5 i rituksimaba konjugovanog sa Cy5 u FACSArray (Becton Dickinson) sa Radžijevim ćelijama (ATCC-br. CCL-86), kao što je opisano u Primeru br.2, a računa se na sledeći način:
MFI je srednja vrednost intenziteta fluorescencije. „Odnos Cy5-označavanja“, kako se ovde koristi, označava broj molekula obeleženih sa Cy5 po molekulu antitela.
Uobičajeno navedeni tip II anti-CD20 antitela ima odnos kapaciteta vezivanja za CD20 na Radžijevim ćelijama (ATCC-br. CCL-86) navedenog sekundarnog anti-CD20 antitela u poređenju sa rituksimabom od 0,3 do 0,6, a u jednom otelotvorenju, 0,35 do 0,55, u drugom otelotvorenju 0,4 do 0,5.
Pod „antitelom koje ima povećanu ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC)“ podrazumeva se antitelo, na način kako je taj izraz ovde definisan, koje ima povećanu ADCC, određeno bilo kojim pogodnim postupkom poznatim stručnoj osobi u ovoj oblasti.
Jedan prihvaćeni in vitro ADCC test je sledeći:
1) test koristi ciljne ćelije za koje se zna da eksprimiraju ciljni antigen koga prepoznaje antigen-vezujući region antitela;
2) test koristi humane mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC), izolovane iz krvi nasumično odabranih zdravih donora, kao efektorske ćelije;
3) test se izvodi prema sledećem protokolu:
i) PBMC se izoluju korišćenjem standardnih procedura centrifugiranja prema gustini, i suspenduju se na 5 x 10<6>ćelija/ml u RPMI hranljive podloge za ćelije;
ii) ciljne ćelije se uzgajaju standardnim postupcima za kulture tkiva, sakupljaju u eksponencijalnoj fazi rasta sa vijabilnošću većom od 90%, ispiraju u RPMI hranjivoj podlozi za ćelije, obeležavaju sa 100 mikro-Kirija<51>Cr, ispiraju dva puta hranljivom podlogom za ćelije, i ponovo suspenduju u hranljivoj podlozi za ćelije pri gustini od 10<5>ćelija/ml;
iii) 100 mikrolitara finalne gornje suspenzije ciljnih ćelija se prenosi u svaki bunarčić mikrotitarske ploče sa 96 bunarčića;
iv) antitelo se serijski razblažuje od 4000 ng/ml do 0,04 ng/ml u hranljivoj podlozi za ćelije, i 50 mikrolitara dobijenih rastvora antitela se dodaje u ciljne ćelije na mikrotitarskoj ploči sa 96 bunarčića, testirajući u triplikatu različite koncentracije antitela koje pokrivaju celokupni gorenavedeni koncentracioni opseg;
v) za kontrole maksimalnog oslobađanja (MR), u 3 dodatna bunarčića na ploči koji sadrže obeležene ciljne ćelije, dodato je 50 mikrolitara 2% (VN) vodenog rastvora nejonskog deterdženta (Nonidet, Sigma, St. Louis), umesto rastvora antitela (vidi tačku iv iznad);
vi) za kontrole spontanog oslobađanja (SR), u 3 dodatna bunarčića na ploči koji sadrže obeležene ciljne ćelije, dodato je 50 mikrolitara RPMI hranljive podloge za ćelije umesto rastvora antitela (tačka iv iznad);
vii) 96-poziciona mikrotitarska ploča se onda centrifugira na 50 x g u toku 1 minuta, i inkubira 1 sat na 4°C;
viii) 50 mikrolitara suspenzije PBMC (tačka i iznad) se dodaje svakom bunarčiću da se dobije odnos efektor:ciljana ćelija od 25:1, i ploče su postavljene u inkubator u atmosferi sa 5% CO2 na 37°C na 4 sata;
ix) supernatant bez ćelija iz svakog bunarčića se sakupi, i eksperimentalno oslobođena radioaktivnost (ER) se izmeri korišćenjem gama brojača;
x) procenat specifične lize se računa za svaku koncentraciju antitela prema formuli (ER-MR)/(MR-SR) x 100, gde je ER prosečna vrednost kvantifikovane radioaktivnosti (vidi tačku ix iznad) za tu koncentraciju antitela, MR je prosečna kvantifikovana radioaktivnost (vidi tačku ix iznad) za MR kontrole (vidi tačku v iznad), a SR je prosečna kvantifikovana radioaktivnost (vidi tačku ix iznad) za SR kontrole (vidi tačku vi iznad);
4) „povećanje ADCC“ je definisano ili kao povećanje maksimalnog procenta specifične lize koje se zapaža unutar koncentracionog opsega antitela testiranog gore i/ili smanjenje koncentracije antitela neophodno da se postigne polovina maksimalnog procenta specifične lize koja se zapaža unutar koncentracionog opsega antitela testiranog gore. U jednom otelotvorenju, povećanje ADCC je u odnosu na ADCC, mereno prethodnim testom, posredovano istim antitelom, proizvedeno istim tipom ćelija domaćina, koristeći iste standarde proizvodnje, prečišćavanja, formulisanja i skladištenja, koje su poznate stručnjacima, osim što komparativno antitelo (kojem nedostaje povećani ADCC) nije proizvedeno od strane ćelija domaćina konstruisanih da prekomerno eksprimiraju GnTIII i/ili konstruisanih tako da imaju smanjenu ekspresiju gena fukoziltransferaze 8 (FUT8) (npr. uključujući, konstruisanje za nokaut FUT8).
U nekim slučajevima „povećanje ADCC“ može se dobiti, na primer, mutiranjem i/ili glikokonstruisanjem navedenih antitela. U jednom primeru, antitelo je glikokonstruisano tako da ima biantenarni oligosaharid spojen sa Fc regionom antitela koje je podeljeno sa GlcNAc. U drugom primeru, antitijelo je glikokonstruisano da nema fukozu na ugljovodoniku vezanom za Fc region putem ekspresije antitela u ćeliji domaćinu koja ima nedostatak fukozilacije proteina (npr. Lec13 CHO ćelije ili ćelije kojima je gen alfa-1,6-fukoziltransferaze (FUT8) izbrisan ili je ekspresija FUT gena oborena). U još jednom primeru, sekvenca antitela je konstruisana u Fc regionu radi poboljšanja ADCC (npr., u jednom otelotvorenju, takva konstruisana varijanta antitela sadrži Fc region sa jednom ili više supstitucija aminokiselina na pozicijama 298, 333 i/ili 334 Fc regiona (EU numeracija ostataka)).
U nekim primerima, izraz „citotoksičnost koja zavisi od komplementa (CDC)“ odnosi se na lizu humanih tumorskih ciljnih ćelija antitelom prema pronalasku u prisustvu komplementa. CDC može da se meri tretiranjem preparata ćelija koje eksprimiraju CD20 anti-CD20 antitelom prema pronalasku u prisustvu komplementa. CDC se nalazi ukoliko antitelo u koncentraciji od 100 nM indukuje lizu (ćelijsku smrt) 20% ili više tumorskih ćelija nakon 4 sata. U jednom primeru, test se poželjno izvodi sa tumorskim ćelijama obeleženim sa<51>Cr ili Eu, i merenjem oslobođenog<51>Cr ili Eu. Kontrole obuhvataju inkubaciju tumorskih ciljnih ćelija sa komplementom, ali bez antitela.
1. Afinitet antitela
U nekim primerima, ovde dato antitelo ima konstantu disocijacije (Kd) ≤ 1 µM, ≤ 100 nM, ≤ 50 nM, ≤ 10 nM, ≤ 5 nM, ≤ 1 nM, ≤ 0,1 nM, ≤ 0,01 nM, ili ≤ 0.001 nM, i opciono je ≥ 10<-13>M. (npr.10<-8>M ili manje, npr. od 10<-8>M do 10<-13>M, npr. od 10<-9>M do 10<-13>M).
U jednom otelotvorenju, Kd se meri putem testa za vezivanje radioaktivno obeleženog antigena (RIA) koji se izvodi sa Fab verzijom željenog antitela i njegovim antigenom, kao što
4
je opisano u narednom testu. Afinitet vezivanja Fab u rastvoru za antigen određen je uravnotežavanjem Fab sa minimalnom koncentracijom antigena obeleženog pomoću (<125>I) u prisustvu titracionih serija neobeleženog antigena, a zatim hvatanjem vezanog antigena pomoću ploče prevučene anti-Fab antitelom (pogledajte npr. Chen i sar., J. Mol. Biol.
293:865-881(1999)). Da bi se utvrdili uslovi za test, MICROTITER® ploče sa više bunarčića (Thermo Scientific) preko noći su prevučene sa 5 μg/ml anti-Fab antitela koje služi za hvatanje (Cappel Labs) u 50 mM natrijum karbonatu (pH 9,6) i nakon toga su blokirane 2% (m/V) albuminom goveđeg seruma u PBS-u tokom dva do pet sati na sobnoj temperaturi (oko 23°C). Na neadsorbujućoj ploči (Nunc br. 269620), 100 pM ili 26 pM [<125>I]-antigena je pomešano sa serijskim razblaženjima željenog Fab (npr. u skladu sa procenom anti-VEGF antitela, Fab-12, Presta i sar., Cancer Res. 57:4593-4599 (1997)). Željeni Fab se zatim inkubira tokom noći; međutim, inkubacija može da se nastavi u dužem periodu (npr. oko 65 sati) kako bi se obezbedilo uspostavljanje ravnoteže. Nakon toga, smeše se prenose na ploču za hvatanje i inkubiraju se na sobnoj temperaturi (npr. jedan sat). Rastvor se zatim ukloni i ploča se ispere osam puta 0,1% polisorbatom 20 (TWEEN-20®) u PBS-u. Kada se ploče osuše, dodaje se 150 μl scintilansa po bunarčiću (MICROSCINT-20™; Packard), a zatim se ploče mere na TOPCOUNT™ gama brojaču (Packard) tokom deset minuta. Koncentracije svakog Fab koje daju manje od ili jednako 20% maksimalnog vezivanja, izabrane su za primenu u analizama kompetitivnog vezivanja.
Na primer, Kd se određuje testom površinske plazmonske rezonance pomoću BIACORE®-2000 ili BIACORE®-3000 (BIAcore, Inc., Piscataway, NJ) na 25°C sa čipovima imobilisanog antigena CM5 na ~10 jedinica odgovora (RU). Ukratko, biosenzorski čipovi sa karboksimetilovanim dekstranom (CM5, BIACORE, Inc.) aktivirani su pomoću N-etil-N’-(3-dimetilaminopropil)-karbodiimid hidrohlorida (EDC) i N-hidroksisukcinimida (NHS) prema uputstvu dobavljača. Antigen je razblažen pomoću 10 mM natrijum acetata, pH 4,8, do 5 μg/ml (~0,2 μM) pre injektovanja pri protoku od 5 μl/min da bi se dobilo oko 10 jedinica odgovora (RU) kuplovanog proteina. Nakon injektovanja antigena, injektovan je 1 M etanolamina da bi se blokirale neproreagovale grupe. Za merenja kinetike, injektovane su dvostruke serije razblaženja Fab (0,78 nM do 500 nM) u PBS-u sa 0,05%-tnim polisorbatom 20 (TWEEN-20™) surfaktanta (PBST) na 25°C pri protoku od oko 25 μl/min. Brzine asocijacije (kon) i brzine disocijacije (koff) izračunate su pomoću jednostavnog jedan-na-jedan Lengmirovog modela vezivanja (BIACORE® Evaluation Software verzija 3.2) simultanim podešavanjem senzorgrama asocijacije i disocijacije. Ravnotežna konstanta disocijacije (Kd) je izračunata kao odnos koff/kon. Pogledajte, npr. Chen i sar. J. Mol. Biol.293:865-881 (1999).
Ako brzina asocijacije pređe 10<6>M<-1>s<-1>prema gore opisanom testu površinske plazmonske rezonance, onda brzina asocijacije može da se odredi primenom tehnike fluorescentnog prigušivanja, koja meri porast ili opadanje intenziteta fluorescentne emisije (ekscitacija = 295 nm; emisija = 340 nm, 16 nm širina trake) na 25°C kod 20 nM anti-antigen antitela (Fab oblik) u PBS-u, pH 7,2, u prisustvu rastućih koncentracija antigena, određeno spektrometrom, kao što je spektrofotometar sa mogućnošću zaustavljanja toka (Aviv Instruments) ili spektrofotometar serije 8000 SLM-AMINCO™ (ThermoSpectronic) sa kivetom sa mešanjem.
2. Fragmenti antitela
U određenim primerima, antitelo koje je ovde dato je fragment antitela. Fragmenti antitela uključuju, ali se ne ograničavaju na Fab, Fab’, Fab’-SH, F(ab’)2, Fv i scFv fragmente, i druge fragmente opisane u nastavku. Pregled određenih fragmenata antitela vidite u Hudson i sar. Nat. Med. 9:129-134 (2003). Pregled scFv fragmenata potražite, npr. u Pluckthün The Pharmacology of Monoclonal Antibodies, vol.113, Rosenburg i Moore izd. (Springer-Verlag, New York), str. 269-315 (1994); vidite takođe WO 93/16185; i U.S. Patent br. 5,571,894 i 5,587,458. Raspravu o Fab i F(ab')2fragmentima koji sadrže regenerisane ostatke epitopa koji vezuju receptore i koji imaju produžen poluživot in vivo, vidite u U.S. Patent br.5,869,046.
Dijatela su fragmenti antitela sa dva mesta za vezivanje antigena koja mogu biti bivalentna ili bispecifična. Pogledajte, na primer, EP 404,097; WO 1993/01161; Hudson i sar. Nat. Med. 9:129-134 (2003); i Hollinger i sar. Proc. Natl. Acad. Sci. USA 90: 6444-6448 (1993). Trijatela i tetratela su takođe opisana u radu Hudson i sar. Nat. Med. 9:129-134 (2003).
Antitela sa jednim domenom su fragmenti antitela koji sadrže kompletan varijabilni domen teškog lanca antitela ili njegov deo, ili kompletan varijabilni domen lakog lanca antitela ili njegov deo. U pojedinim otelotvorenjima, antitelo sa jednim domenom je humano antitelo sa jednim domenom (Domantis, Inc., Waltham, MA; vidite, npr. U.S. Patent br.
6,248,516 B1).
Fragmenti antitela se mogu dobiti različitim tehnikama, uključujući, bez ograničenja, proteolitičku digestiju netaknutog antitela, kao i proizvodnju pomoću rekombinantnih ćelija domaćina (npr. E. coli ili faga), prema opisu iz ovog dokumenta.
3. Himerna i humanizovana antitela
U pojedinim primerima, ovde dato antitelo je himerno antitelo. Pojedina himerna antitela opisuje, npr. U.S. Patent br. 4,816,567; kao i Morrison i sar. Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 81:6851-6855 (1984)). U jednom primeru, himerno antitelo sadrži nehumani varijabilni region (npr. varijabilni region dobijen od miša, pacova, hrčka, zeca ili nehumanog primata,
4
kao što je majmun) i humani konstantni region. U daljem primeru, himerno antitelo je antitelo "sa zamenjenom klasom", kod koga je klasa ili potklasa zamenjena klasom ili potklasom matičnog antitela. Himerna antitela uključuju njihove antigen-vezujuće fragmente.
U određenim primerima, himerno antitelo je humanizovano antitelo. Tipično, nehumano antitelo je humanizovano da bi se smanjila imunogenost za ljude, pri čemu zadržava specifičnost i afinitet matičnog nehumanog antitela. Generalno, humanizovano antitelo sadrži jedan ili više varijabilnih domena kod kojih su HVR-ovi, npr. CDR-ovi (ili njihovi delovi) dobijeni od ne-humanog antitela, a FR-ovi (ili njihovi delovi) su dobijeni od sekvenci humanog antitela. Humanizovano antitelo opciono takođe sadrži najmanje deo humanog konstantnog regiona. U nekim otelotvorenjima, neki FR ostaci u humanizovanom antitelu su supstituisani odgovarajućim ostacima ne-humanog antitela (npr. antitela sa koga su dobijeni HVR ostaci), npr. da bi se povratila ili poboljšala specifičnost antitela ili njegov afinitet.
Pregled humanizovanih antitela i postupaka za njihovu pripremu daju, npr. Almagro i Fransson, Front. Biosci. 13:1619-1633 (2008), a dalje ih opisuju, npr. Riechmann i sar. Nature 332:323-329 (1988); Queen i sar. Proc. Nat’l Acad. Sci. USA 86:10029-10033 (1989); US Patent br.5, 821,337, 7,527,791, 6,982,321, i 7,087,409; Kashmiri i sar. Methods 36:25-34 (2005) (opisuju graftovanje SDR (a-CDR)); Padlan, Mol. Immunol. 28:489-498 (1991) (opisuje “preuređivanje površine”); Dall’Acqua i sar. Methods 36:43-60 (2005) (opisuje “mešanje FR”); i Osbourn i sar. Methods 36:61-68 (2005) i Klimka i sar. Br. J. Cancer, 83:252-260 (2000) (opisuje pristup “vođene selekcije” kod mešanja FR).
Regioni humanog okvira koji se mogu upotrebiti za humanizaciju uključuju, ali se ne ograničavaju na: regione okvira izabrane pomoću postupka "najboljeg slaganja" (vidite, npr. Sims i sar. J. Immunol. 151:2296 (1993)); regione okvira dobijene iz sekvence konsenzusa humanih antitela konkretne podgrupe varijabilnih regiona lakog ili teškog lanca (vidite, npr. Carter i sar. Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 89:4285 (1992); i Presta i sar. J. Immunol., 151:2623 (1993)); humane zrele (somatski mutirane) regione okvira ili humane regione okvira germinativne linije (vidite, npr. Almagro i Fransson, Front. Biosci. 13:1619-1633 (2008)); i regione okvira dobijene skriningom biblioteka FR (vidite, npr. Baca i sar. J. Biol. Chem.
272:10678-10684 (1997) i Rosok i sar. J. Biol. Chem.271:22611-22618 (1996)).
4. Humana antitela
U pojedinim primerima, ovde dato antitelo je humano antitelo. Humana antitela mogu se dobiti primenom različitih tehnika poznatih u struci. Humana antitela su uopšteno opisali van Dijk i van de Winkel, Curr. Opin. Pharmacol. 5:368-74 (2001) i Lonberg, Curr. Opin.
4
Immunol. 20:450-459 (2008).
Humana antitela se mogu dobiti primenom imunogena na transgenu životinju koja je modifikovana da proizvodi netaknuta humana antitela ili netaknuta antitela sa humanim varijabilnim regionima kao odgovor na antigenski izazov. Takve životinje tipično sadrže kompletne lokuse humanog imunoglobulina ili njihov deo, koji zamenjuju lokuse endogenog imunoglobulina, ili koji su prisutni ekstrahromozomski ili nasumično integrisani u hromozome životinje. U takvim transgenim miševima, lokusi endogenog imunoglobulina su generalno inaktivirani. Pregled postupaka za dobijanje humanih antitela od transgenih životinja videti u Lonberg, Nat. Biotech. 23:1117-1125 (2005). Videti takođe, npr. U.S. Patent br. 6,075,181 i 6,150,584 koji opisuju tehnologiju XENOMOUSE™; U.S. Patent br.
5,770,429 koji opisuje tehnologiju HUMAB®; U.S. Patent br. 7,041,870 koji opisuje tehnologiju K-M MOUSE®, i U.S. publikaciju patentne prijave br. US 2007/0061900, koja opisuje tehnologiju VELOCIMOUSE®). Humani varijabilni regioni netaknutih antitela koja stvaraju takve životinje mogu se dalje modifikovati, npr. kombinovanjem sa različitim humanim konstantnim regionom.
Humana antitela mogu se takođe dobiti postupcima na bazi hibridoma. Opisane su ćelijske linije humanog mijeloma i mišje-humanog heteromijeloma za proizvodnju humanih monoklonskih antitela. (Vidite, npr., Kozbor J. Immunol., 133: 3001 (1984); Brodeur i sar. Monoclonal Antibody Production Techniques and Applications (Tehnike za proizvodnju monoklonskih antitela i njihova primena), str.51-63 (Marcel Dekker, Inc., New York, 1987); i Boemer i sar. J. Immunol., 147: 86 (1991).) Humana antitela proizvedena putem tehnologije hibridoma humane B-ćelije takođe su opisali Li i sar. Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 103:3557-3562 (2006). Dodatni postupci uključuju one opisane, na primer, u U.S. Patentu br.7,189,826 (opisuje proizvodnju monoklonskih humanih IgM antitela iz ćelijskih linija hibridoma) i Ni, Xiandai Mianyixue, 26(4):265-268 (2006) (opisuje humano-humane hibridome). Tehnologiju humanih hibridoma (Trioma tehnologija) su takođe opisali Vollmers i Brandlein, Histology and Histopathology, 20(3):927-937 (2005) i Vollmers i Brandlein, Methods and Findings in Experimental and Clinical Pharmacology, 27(3): 185-91 (2005).
Humana antitela takođe mogu da se proizvedu izolovanjem sekvenci varijabilnog domena Fv klona izabranih iz biblioteka displeja faga humanog porekla. Takve sekvence varijabilnog domena mogu onda da se kombinuju sa željenim humanim konstantnim domenom. Tehnike za izbor humanih antitela iz biblioteka antitela su opisane u nastavku.
5. Antitela dobijena iz biblioteke
Antitela mogu da se izoluju pregledanjem kombinatornih biblioteka za antitela sa
4
željenom aktivnošću ili aktivnostima. Na primer, veliki broj postupaka je poznat u struci za stvaranje biblioteka prikaza faga i pretraživanje takvih biblioteka za antitela koja imaju željene karakteristike vezivanja. Pregled takvih postupaka dali su, npr. Hoogenboom i sar. u Methods in Molecular Biology 178:1-37 (O’Brien i sar. izd. Human Press, Totowa, NJ, 2001), a dalje su opisani u, npr. McCafferty i sar. Nature 348:552-554; Clackson i sar. Nature 352: 624-628 (1991); Marks i sar. J. Mol. Biol.222: 581-597 (1992); Marks i Bradbury, u Methods in Molecular Biology 248:161-175 (Lo, izd. Human Press, Totowa, NJ, 2003); Sidhu i sar. J. Mol. Biol. 338(2): 299-310 (2004); Lee i sar. J. Mol. Biol. 340(5): 1073-1093 (2004); Fellouse, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 101(34): 12467-12472 (2004); i Lee i sar. J. Immunol. Methods 284(1-2): 119-132 (2004).
Kod pojedinih postupaka displeja faga, repertoari VH i VL gena odvojeno su klonirani putem lančane reakcije polimeraze (PCR) i nasumično rekombinovani u biblioteke faga, u kojima zatim mogu da se pretražuju fagi koji vezuju antigen, kao što je opisano u radu Winter i sar. Ann. Rev. Immunol., 12: 433-455 (1994). Fagi tipično vrše displej fragmenata antitela, bilo kao Fv (scFv) fragmenti s jednim lancem ili kao Fab fragmenti. Biblioteke iz imunizovanih izvora daju antitela velikog afiniteta prema imunogenu, ne zahtevajući konstruisanje hibridoma. Alternativno, naivni repertoar može biti kloniran (npr. od ljudi) da bi se dobio jedan izvor antitela za širok spektar nesvojstvenih, kao i svojstvenih antigena bez ikakve imunizacije, kao što opisuju Griffiths i sar. EMBO J, 12: 725-734 (1993). Najzad, naivne biblioteke mogu takođe da se naprave sintetički, kloniranjem nepreuređenih segmenata V-gena iz matičnih ćelija, i upotrebom PCR prajmera koji sadrže nasumične sekvence za kodiranje veoma varijabilnih CDR3 regiona, i za postizanje premeštanja in vitro, kao što opisuju Hoogenboom i Winter, J. Mol. Biol., 227: 381-388 (1992). Patentne publikacije koje opisuju biblioteke faga humanih antitela uključuju, na primer: US Patent br.
5,750,373, i US Patent Publication br. 2005/0079574, 2005/0119455, 2005/0266000, 2007/0117126, 2007/0160598, 2007/0237764, 2007/0292936 i 2009/0002360.
Antitela ili fragmenti antitela izolovani iz biblioteka humanih antitela se ovde smatraju humanim antitelima ili fragmentima humanih antitela.
6. Multispecifična antitela
U određenim primerima, ovde obezbeđeno antitelo je multispecifično antitelo, npr. bispecifično antitelo je korisno u ovde opisanom postupku. Multispecifična antitela su monoklonska antitela koja imaju sposobnost specifičnog vezivanja za najmanje dva različita mesta. U određenim primerima, jedna od specifičnosti vezivanja je za jedan antigen (npr. CD79b), a druga je za bilo koji drugi antigen. U određenim otelotvorenjima, jedna od
4
specifičnosti vezivanja je za jedan antigen (npr. CD79b), a druga je za CD3. Pogledajte, npr. US patent br. 5.821.337. U određenim primerima, bispecifična antitela mogu da se vežu za dva različita epitopa antigena (npr. CD79b). Bispecifična antitela mogu takođe da se upotrebe za lokalizaciju citotoksičnih agenasa na ćelije koje eksprimiraju antigen (npr. CD79b). Bispecifična antitela mogu da se dobiju kao antitela kompletne dužine ili kao fragmenti antitela.
Tehnike za dobijanje multispecifičnih antitela uključuju, bez ograničenja, rekombinantnu koekspresiju dva imunoglobulinska para teški lanac – laki lanac sa različitim specifičnostima (videti Milstein i Cuello, Nature 305: 537 (1983)), WO 93/08829 i Traunecker i sar. EMBO J.10: 3655 (1991)), kao i inženjerstvo "dugme u rupici" (videti, npr., U.S. Patent br. 5,731,168). Multispecifična antitela mogu se takođe dobiti konstruisanjem pomoću efekata elektrostatičkog upravljanja, za dobijanje Fc-heterodimernih molekula antitela (WO 2009/089004A1); biokonjugacijom dva ili više antitela ili fragmenata (vidite, npr. US Patent br.4,676,980, i Brennan i sar. Science, 229: 81 (1985)); primenom leucinskih zatvarača za proizvodnju bispecifičnih antitela (vidite, npr. Kostelny i sar. J. Immunol., 148(5): 1547-1553 (1992)); primenom tehnologije "dijatela" za dobijanje fragmenata bispecifičnih antitela (vidite, npr. Hollinger i sar. Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 90:6444-6448 (1993)); i primenom jednolančanih Fv (sFv) dimera (vidite, npr. Gruber i sar. J. Immunol., 152:5368 (1994)); i pripremom trispecifičnih antitela kao što opisuju, npr. Tutt i sar. J. Immunol. 147: 60 (1991).
Konstruisana antitela sa tri ili više funkcionalnih mesta vezivanja antigena, uključujući „antitela hobotnice”, takođe su obuhvaćena ovim dokumentom (videti, npr. US 2006/0025576A1).
Antitelo ili fragment iz ovog dokumenta takođe uključuje „dvojno delujući FAb” ili „DAF”, koji sadrži mesto vezivanja antigena za koje se vezuje CD79b, kao i drugi, različiti antigen (videti, na primer US 2008/0069820).
7. Varijante antitela
U pojedinim primerima, razmatrane su varijante aminokiselinskih sekvenci antitela koja su ovde data. Na primer, može biti poželjno da se poboljša afinitet vezivanja i/ili druga biološka svojstva antitela. Varijante aminokiselinskih sekvenci antitela se mogu dobiti uvođenjem odgovarajućih modifikacija u sekvencu nukleotida koja kodira antitelo ili putem sinteze peptida. Takve modifikacije uključuju, na primer, uklanjanja, i/ili umetanja, i/ili supstitucije ostataka u aminokiselinskim sekvencama antitela. Svaka kombinacija uklanjanja, umetanja i supstitucije može se sprovesti tako da se dobije finalni konstrukt, pod uslovom da
4
finalni konstrukt ima željene karakteristike, npr. vezivanje za antigen.
a. Varijante supstitucije, ubacivanja i izbacivanja
U pojedinim primerima, date su varijante antitela koja imaju jednu ili više supstitucija aminokiselina. Mesta od interesa za supstitucionu mutagenezu uključuju HVR-ove i FR-ove. Konzervativne supstitucije su prikazane u Tabeli 1 pod naslovom „poželjne supstitucije”. Konkretnije izmene su date u Tabeli 1 pod naslovom „primeri supstitucija” i, kako je opisano u nastavku, prema klasama bočnih nizova aminokiselina. Supstitucije aminokiselina mogu biti uvedene u željeno antitelo i proizvode ispitane na željenu aktivnost, npr. zadržano/poboljšano vezivanje antigena, smanjena imunogenost ili poboljšana ADCC ili CDC.
TABELA 1
Aminokiseline mogu da se grupišu prema zajedničkim osobinama bočnog lanca:
(1) hidrofobne: Norleucin, Met, Ala, Val, Leu, Ile;
(2) neutralne hidrofilne: Cys, Ser, Thr, Asn, Gln;
(3) kisele: Asp, Glu;
(4) bazne: His, Lys, Arg;
(5) ostaci koji utiču na orijentaciju niza: Gly, Pro;
(6) aromatične: Trp, Tyr, Phe.
Nekonzervativne supstitucije zahtevaju izmenu člana jedne od ovih klasa drugom klasom.
Jedna vrsta supstitucionih varijanti uključuje supstituciju jednog ili više ostataka hipervarijabilnog regiona matičnog antitela (npr. humanizovanog ili humanog antitela). Generalno, rezultujuće varijante izabrane za dalje ispitivanje će imati modifikacije (npr. poboljšanja) izvesnih bioloških osobina (npr. povećan afinitet, smanjenu imunogenost) u odnosu na matično antitelo i/ili će imati suštinski zadržane izvesne biološke osobine matičnog antitela. Primer supstitucione varijante je afinitetno zrelo antitelo, koje može biti stvoreno na pogodan način, npr. korišćenjem tehnika afinitetnog sazrevanja na osnovu displeja faga, kao što su one ovde opisane. Ukratko, jedan HVR ostatak ili više HVR ostataka je mutirano, a varijantna antitela su izložena na fagu i ispitana u pogledu određene biološke aktivnosti (npr. afiniteta vezivanja).
Izmene (npr. supstitucije) mogu se napraviti u HVR-ima, npr. radi poboljšanja afiniteta antitela. Takve izmene se mogu napraviti na „žarištima” HVR, tj. ostacima kodiranim kodonima, koji trpe mutaciju sa visokom učestalošću tokom procesa somatskog
1
sazrevanja (videti, npr., Chowdhury, Methods Mol. Biol. 207:179-196 (2008)) i/ili SDR (a-CDR), pri čemu se dobijene varijante VH ili VL ispituju na afinitet vezivanja. Afinitetno sazrevanje putem konstruisanja i ponovnog izbora iz sekundarnih biblioteka opisano je, npr. u Hoogenboom i sar. u Methods in Molecular Biology 178:1-37 (O’Brien i sar. izd. Human Press, Totowa, NJ, (2001).) U nekim otelotvorenjima afinitetnog sazrevanja, raznovrsnost se uvodi u varijabilne gene izabrane za sazrevanje putem bilo kojeg od raznovrsnih postupaka (npr. PCR koji favorizuje greške, mešanje lanaca ili mutageneza kontrolisana oligonukleotidima). Zatim se kreira sekundarna biblioteka. Biblioteka se zatim pretražuje radi identifikovanja varijanti antitela sa željenim afinitetom. Drugi postupak za uvođenje raznovrsnosti uključuje pristupe usmerene na HVR, gde je nekoliko HVR ostataka randomizovano (npr. 4-6 ostataka istovremeno). HVR ostaci uključeni u vezivanje antigena mogu biti specifično identifikovani, npr. primenom skenirajuće mutageneze alaninom ili modelovanja. Posebno su često ciljani CDR-H3 i CDR-L3.
U pojedinim primerima, supstitucije, ubacivanja ili izbacivanja se mogu desiti u jednom ili više HVR regiona, dokle god takve izmene u značajnoj meri ne umanjuju sposobnost antitela da vezuje antigen. Na primer, u HVR regionima se mogu načiniti konzervativne izmene (npr. konzervativne supstitucije kao što su ovde date) koje ne umanjuju znatno afinitet vezivanja. Takve izmene mogu biti izvan HVR "vrućih tačaka" ili SDR-ova. U pojedinim primerima varijanti VH i VL sekvenci datih iznad, svaki HVR je ili neizmenjen, ili sadrži najviše jednu, dve ili tri supstitucije aminokiselina.
Korisni postupak za identifikovanje ostataka ili regiona antitela koji mogu biti ciljani za mutagenezu zove se „ciljana mutageneza sa alaninom”, a opisana je u radu Cunningham i Wells (1989) Science, 244:1081-1085. U tom postupku, ostatak ili grupa ciljnih ostataka (npr. naelektrisani ostaci, kao što su arg, asp, his, lys i glu) identifikuje se i zamenjuje neutralnom ili negativno naelektrisanom aminokiselinom (npr. alaninom ili polialaninom) da bi se odredilo da li to utiče na interakciju antitela sa antigenom. Dalje supstitucije mogu biti uvedene na lokacijama aminokiselina koje pokazuju funkcionalnu osetljivost na inicijalne supstitucije. Alternativno, ili pored toga, kristalna struktura kompleksa antigen–antitelo služi za identifikovanje tačaka kontakta antitela sa antigenom. Takvi kontaktni ostaci i susedni ostaci mogu biti ciljani, ili eliminisani kao kandidati za supstituciju. Mogu se pregledati varijante da bi se odredilo da li imaju željena svojstva.
Ubacivanja aminokiselinskih sekvenci uključuju fuzije amino- i/ili karboksi-kraja, pri čemu se dužina kreće od jednog ostatka do polipeptida koji sadrže stotine ostataka ili više, kao i ubacivanja u sekvencu jednog ostatka aminokiselina, ili većeg broja. Primeri
2
terminalnih umetanja uključuju antitelo sa N-terminalnim metionil ostatkom. Druge varijante ubacivanja kod molekula antitela uključuju fuziju sa N- ili C-krajem antitela sa enzimom (npr. za ADEPT) ili polipeptidom, što povećava poluživot antitela u serumu.
b. Varijante glikozilacije
U određenim primerima, antitelo koje je ovde dato je izmenjeno da bi se povećao ili smanjio stepen do kog je antitelo glikozilovano. Adicija ili uklanjanje mesta glikozilacije antitela može se pogodno postići izmenom aminokiselinske sekvence, tako da jedno ili više mesta glikozilacije nastane ili se ukloni.
Kada antitelo sadrži Fc region, može biti izmenjen ugljovodonik vezan za njega. Nativna antitela koja proizvode ćelije sisara tipično sadrže razgranati, biantenarni oligosaharid koji je obično vezan N-vezom za Asn297 CH2 domena Fc regiona. Pogledajte, npr. Wright i sar. TIBTECH 15:26-32 (1997). Oligosaharid može da uključuje različite ugljovodonike, npr. manozu, N-acetil glukozamin (GlcNAc), galaktozu i sijalinsku kiselinu, kao i fukozu vezanu za GlcNAc u „osnovi” biantenarne oligosaharidne strukture. U nekim realizacijama, modifikacije oligosaharida u antitelu predmetnog pronalaska mogu biti načinjene da bi se dobile varijante antitela sa određenim poboljšanim svojstvima.
U jednom primeru, date su varijante antitela koja imaju ugljovodoničnu strukturu kojoj nedostaje fukoza vezana (direktno ili indirektno) za Fc region. Na primer, količina fukoze u tom antitelu može biti od 1% do 80%, od 1% do 65%, od 5% do 65% ili od 20% do 40%. Količina fukoze se određuje izračunavanjem prosečne količine fukoze u šećernom lancu na Asn297, u odnosu na zbir svih glikostruktura vezanih za Asn297 (npr. kompleksne, hibridne ili strukture sa visokim sadržajem manoze), kao što je određeno MALDI-TOF masenom spektrometrijom, npr. kao što je opisano u WO 2008/077546. Asn297 se odnosi na asparaginski ostatak koji se nalazi u blizini položaja 297 u Fc regionu (prema EU numeraciji za ostatke Fc regiona); međutim, Asn297 takođe može da se nalazi približno ± 3 aminokiseline više ili niže od položaja 297, tj. između položaja 294 i 300, usled manjih varijacija sekvenci kod antitela. Takve varijante fukozilacije mogu da imaju poboljšanu ADCC funkciju. Pogledajte, npr. US Patentnu publikaciju br. US 2003/0157108 (Presta, L.); US 2004/0093621 (Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd). Primeri publikacija vezanih za „defukozilovane“ ili „sa manjkom fukoze“ varijante antitela uključuju: US 2003/0157108; WO 2000/61739; WO 2001/29246; US 2003/0115614; US 2002/0164328; US 2004/0093621; US 2004/0132140; US 2004/0110704; US 2004/0110282; US 2004/0109865; WO 2003/085119; WO 2003/084570; WO 2005/035586; WO 2005/035778; WO2005/053742; WO2002/031140; Okazaki i sar. J. Mol. Biol. 336:1239-1249 (2004); Yamane-Ohnuki i sar.
Biotech. Bioeng. 87: 614 (2004). Primeri za ćelijske linije sposobne za proizvodnju defukozilovanih antitela uključuju Lec 13 CHO ćelije sa manjkom fukozilacije proteina (Ripka i sar. Arch. Biochem. Biophys. 249:533-545 (1986); US Pat Appl br. US 2003/0157108 A1, Presta, L; i WO 2004/056312 A1, Adams i sar. naročito u Primeru 11), i nokaut ćelijske linije, kao što je gen alfa-1,6-fukoziltransferaze, FUT8, nokaut CHO ćelije (vidi, npr. Yamane-Ohnuki i sar. Biotech. Bioeng.87: 614 (2004); Kanda, Y. i sar. Biotechnol. Bioeng., 94(4):680-688 (2006); i WO2003/085107).
Varijante antitela su dalje obezbeđene sa bisektovanim oligosaharidima, npr. kod kojih je biantenarni oligosaharid vezan za Fc region antitela bisektiran pomoću GlcNAc. Takve varijante antitela mogu da imaju smanjenu fukozilaciju i/ili poboljšanu ADCC funkciju. Primeri takvih varijanti antitela su opisani, npr., u WO 2003/011878 (Jean-Mairet i sar.); US Patent br. 6,602,684 (Umana i sar.); i US 2005/0123546 (Umana i sar.). Varijante antitela sa najmanje jednim ostatkom galaktoze u oligosaharidu vezanom za Fc region takođe su obezbeđene. Takve varijante antitela mogu da imaju poboljšanu CDC funkciju. Takve varijante antitela su opisane u, npr. WO 1997/30087 (Patel i sar.); WO 1998/58964 (Raju, S.); i WO 1999/22764 (Raju, S.).
c. Varijante Fc regiona
U određenim primerima, jedna ili više modifikacija aminokiselina može biti uvedena u Fc region antitela iz ovog dokumenta, time stvarajući varijantu Fc regiona. Varijanta Fc regiona može da sadrži sekvencu humanog Fc regiona (npr. Fc region humanog IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4) koji sadrži modifikaciju aminokiseline (npr. supstituciju) na jednom ili više aminokiselinskih mesta.
U pojedinim otelotvorenjima, varijanta antitela koja ima neke, ali ne sve efektorske funkcije, pogodan je kandidat za primene kod kojih je poluživot antitela in vivo važan, ali su pojedine efektorske funkcije (kao što je komplementna i ADCC) nepotrebne ili štetne. In vitro i/ili in vivo testovi citotoksičnosti mogu se sprovesti radi potvrde smanjenja/sniženja CDC i/ili ADCC aktivnosti. Na primer, testovi vezivanja Fc receptora (FcR) mogu se sprovesti kako bi se obezbedilo da antitelo nema FcγR vezivanje (stoga, verovatno nema ADCC aktivnost), ali zadržava sposobnost vezivanja FcRn. Primarne ćelije za posredovanje ADCC, NK ćelije, eksprimiraju samo FcγRIII, dok monociti eksprimiraju FcγRI, FcγRII i FcγRIII. Ekspresija FcR na hematopoetskim ćelijama je rezimirana u Tabeli 3 na strani 464, Ravetch i Kinet, Annu. Rev. Immunol.9:457-492 (1991). Neograničavajući primeri za in vitro testove za procenu aktivnosti ADCC željenog molekula opisani su u U.S. Patentu br.
5,500,362 (videti, npr. Hellstrom, I. i sar. Proc. Nat’l Acad. Sci. USA 83:7059-7063 (1986)) i
4
Hellstrom, I i sar. Proc. Nat’l Acad. Sci. USA 82:1499-1502 (1985); 5,821,337 (videti, Bruggemann, M. i sar. J. Exp. Med. 166:1351-1361 (1987)). Alternativno, mogu biti korišćeni neradioaktivni postupci analize (videti, npr. ACTI™ neradioaktivni test citotoksičnosti za protočnu citometriju (CellTechnology, Inc. Mountain View, CA; i CytoTox 96® neradioaktivni test citotoksičnosti (Promega, Madison, WI). Korisne efektorske ćelije za takve testove uključuju mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC) i ćelije prirodne ubice (NK). Alternativno, ili dodatno, ADCC aktivnost željenog molekula može se odrediti in vivo, npr. na životinjskom modelu, kao što je objavljeno u Clynes i sar. Proc Natl Acad Sci. USA 95, 652-656 (1998). Testovi vezivanja C1q mogu takođe da se izvedu kako bi se potvrdilo da antitelo ne može da veže C1q i da, stoga, nema CDC aktivnost. Videti, npr. ELISA test vezivanja C1q i C3c u WO 2006/029879 i WO 2005/100402. Da bi se ocenila aktivacija komplementa, može se izvesti CDC test (vidite, npr. Gazzano-Santoro i sar. J. Immunol. Methods 202:163 (1996); Cragg, M.S. i sar. Blood 101:1045-1052 (2003); i Cragg, M.S. i M.J. Glennie, Blood 103:2738-2743 (2004)). FcRn vezivanje i in vivo određivanje klirensa/poluživota može takođe da se izvrši pomoću metoda poznatih u struci (pogledajte, npr. Petkova, S.B. i sar. Int’l. Immunol.18(12):1759-1769 (2006)).
Antitela sa redukovanom efektorskom funkcijom uključuju ona sa supstitucijom jednog ili više ostataka Fc regiona 238, 265, 269, 270, 297, 327 i 329 (U.S. Patent br.
6,737,056). Takvi Fc mutanti uključuju Fc mutante sa supstitucijama na dva ili više položaja aminokiselina 265, 269, 270, 297 i 327, uključujući takozvani "DANA" Fc mutant sa supstitucijom ostataka 265 i 297 alaninom (US Patent br.7,332,581).
Opisane su pojedine varijante antitela sa poboljšanim ili smanjenim vezivanjem za FcR. (Pogledajte, npr., U.S. Patent br. 6,737,056; WO 2004/056312 i Shields i sar. J. Biol. Chem. 9(2): 6591-6604 (2001).)
U pojedinim primerima, varijanta antitela sadrži Fc region sa jednom ili više supstitucija aminokiselina koje poboljšavaju ADCC, npr. supstitucije na položajima 298, 333 i/ili 334 Fc regiona (EU numeracija ostataka).
U nekim primerima, napravljene su izmene u Fc regionu koje imaju za rezultat izmenjeno (tj. poboljšano ili smanjeno) C1q vezivanje i/ili komplementno zavisnu citotoksičnost (CDC), npr. kao što opisuje US Patent br.6,194,551, WO 99/51642, i Idusogie i sar. J. Immunol. 164: 4178-4184 (2000).
Antitela sa produženim poluživotom i poboljšanim vezivanjem za neonatalni Fc receptor (FcRn), koji je odgovoran za transfer IgG majke na fetus (Guyer i sar. J. Immunol.
117:587 (1976) i Kim i sar. J. Immunol. 24:249 (1994)), opisana su u US2005/0014934A1 (Hinton i sar.). Ta antitela sadrže Fc region sa jednom supstitucijom ili više supstitucija koje poboljšavaju vezivanje Fc regiona za FcRn. Takve Fc varijante uključuju one sa supstitucijom na jednom ostatku ili više ostataka Fc regiona: 238, 256, 265, 272, 286, 303, 305, 307, 311, 312, 317, 340, 356, 360, 362, 376, 378, 380, 382, 413, 424 ili 434, npr. supstitucija ostatka Fc regiona 434 (US Patent br.7,371,826).
Pogledajte takođe Duncan i Winter, Nature 322:738-40 (1988); U.S. Patent br.
5,648,260; U.S. Patent br.5,624,821; i WO 94/29351 koji se tiču drugih primera za varijante Fc regiona.
d. Varijante antitela projektovane sa cisteinom
U pojedinim primerima, može biti poželjno da se naprave antitela projektovana sa cisteinom, npr. "tioMAb", kod kojih je jedan ili više ostataka anti-CD79b antitela supstituisano ostacima cisteina. U određenim primerima, supstituisani ostaci se nalaze na pristupačnim mestima na antitelu. Supstitucijom tih ostataka cisteinom, reaktivne tiolske grupe se time postavljaju na pristupačna mesta na antitelu, i mogu se koristiti za konjugovanje antitela sa drugim funkcionalnim ostacima, kao što su funkcionalni ostaci lekova ili funkcionalni ostaci linker-lek, da bi se dobio imunokonjugat, kao što je opisano ovde. U pojedinim primerima, bilo koji, ili više ostataka navedenih u nastavku mogu biti supstituisani cisteinom: V205 (Kabatova numeracija) lakog lanca; A118 (EU numeracija) teškog lanca; i S400 (EU numeracija) teškog lanca Fc regiona. Antitela projektovana sa cisteinom se mogu dobiti kao što je opisano, npr., u U.S. Patentu br.7,521,541.
e. Derivati antitela
U pojedinim primerima, ovde dato antitelo se može dalje modifikovati da sadrži dodatne neproteinske funkcionalne ostatke koji su poznati u struci i dostupni su. Funkcionalni ostaci pogodni za derivatizaciju antitela uključuju, bez ograničenja, polimere rastvorljive u vodi. Neograničavajući primeri hidrosolubilnih polimera uključuju, ali nisu ograničeni na polietilen glikol (PEG), kopolimere etilen glikol/propilen glikol, karboksimetilcelulozu, dekstran, polivinil alkohol, polivinil pirolidon, poli-1,3-dioksolan, poli-1,3,6-trioksan, kopolimer etilen/anhidrid maleinske kiseline, poliaminokiseline (homopolimere ili nasumične kopolimere), i dekstran ili poli(n-vinil pirolidon)polietilen glikol, propropilen glikol homopolimere, kopolimere polipropilen oksid/etilen oksid, polioksietilovane poliole (npr. glicerol), polivinil alkohol, i njihove smeše. Polietilen glikol propionaldehid može imati prednosti u proizvodnji zbog svoje stabilnosti u vodi. Polimer može imati bilo koju molekulsku masu, a može biti razgranat ili sa ravnim nizom. Broj polimera vezanih za antitelo može da varira i, ako je više od jednog polimera vezano, to mogu biti isti ili različiti molekuli. U suštini, broj i/ili vrsta polimera korišćenih za derivatizaciju može se odrediti na osnovu razmatranja, uključujući, bez ograničenja, naročite osobine ili funkcije antitela koje treba poboljšati i da li će derivat antitela biti korišćen u terapiji pod definisanim uslovima, itd.
U drugom primeru, dati su konjugati antitela i neproteinskog ostatka koji mogu selektivno da se zagrevaju izlaganjem radijaciji. U jednom otelotvorenju, neproteinski deo je ugljenična nanocevčica (Kam i sar. Proc. Natl. Acad. Sci. USA 102: 11600-11605 (2005)). Radijacija može biti bilo koje talasne dužine i uključuje, bez ograničenja, talasne dužine koje ne oštećuju obične ćelije, ali koje zagrevaju neproteinski ostatak na temperaturu na kojoj stradaju ćelije u blizini neproteinskog ostatka antitela.
C. Rekombinantni postupci i kompozicije
Antitela se mogu proizvesti korišćenjem rekombinantnih postupaka i smeša, npr. kako je opisano u U.S. Patentu br. 4,816,567. U jednom primeru, obezbeđena je izolovana nukleinska kiselina koja kodira antitelo iz ovog dokumenta. Takva nukleinska kiselina može kodirati aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VL i/ili aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VH antitela (npr. lake i/ili teške lance antitela). U daljem primeru, obezbeđen je jedan ili više vektora (npr. ekspresionih vektora) koji sadrže takvu nukleinsku kiselinu. U daljem primeru, obezbeđena je ćelija domaćin koja sadrži takvu nukleinsku kiselinu. U jednom takvom primeru, ćelija domaćin sadrži (npr. transformisana je sa): (1) vektor koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VL antitela, i aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VH antitela, ili (2) prvi vektor koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VL antitela, i drugi vektor koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VH antitela. U jednom primeru, ćelija domaćin je eukariotska, npr. ćelija jajnika kineskog hrčka (CHO) ili limfoidna ćelija (npr. Y0, NS0, Sp20 ćelija). U jednom primeru, obezbeđen je postupak za proizvodnju antitela, pri čemu postupak obuhvata uzgajanje ćelije domaćina koja sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira antitelo, kako je dato gore, u uslovima koji su pogodni za ekspresiju antitela i, eventualno, izolovanje antitela iz ćelije domaćina (ili medijuma za uzgajanje ćelija domaćina).
Za rekombinantnu proizvodnju antitela, nukleinska kiselina koja kodira antitelo, npr. kako je prethodno opisano, izoluje se i ubacuje u jedan ili više vektora radi daljeg kloniranja i/ili ekspresije u ćeliji domaćina. Takva nukleinska kiselina može biti lako izolovana i sekvencirana korišćenjem klasičnih postupaka (npr. korišćenjem oligonukleotidnih sondi koje su sposobne da se selektivno vežu za gene koji kodiraju teške i lake lance antitela).
Pogodne ćelije domaćini za kloniranje ili ekspresiju vektora koji kodiraju antitelo uključuju prokariotske ili eukariotske ćelije, ovde opisane. Na primer, antitela se mogu proizvesti u bakteriji, naročito kada nije neophodna glikozilacija niti Fc efektorska funkcija. Za ekspresiju fragmenata antitela i polipeptida u bakteriji, pogledajte, npr. U.S. Patente br.
5,648,237, 5,789,199, i 5,840,523. (Vidite takođe Charlton, Methods in Molecular Biology, Vol. 248 (B.K.C. Lo, izd., Humana Press, Totowa, NJ, 2003), str. 245-254, koja opisuje ekspresiju fragmenata antitela u E. coli.) Nakon ekspresije, antitelo može da se izoluje iz paste bakterijskih ćelija u rastvorljivoj frakciji, i može dalje da se prečišćava.
Osim prokariota, eukariotski mikrobi, kao što su filamentozne gljivice ili kvasci, pogodni su domaćini za kloniranje ili ekspresiju za vektore koji kodiraju antitelo, uključujući sojeve gljivica i kvasaca čiji su putevi glikozilacije "humanizovani", što dovodi do proizvodnje antitela sa delimično ili potpuno humanim glikozilacionim obrascem. Videti Gerngross, Nat. Biotech.22:1409-1414 (2004), i Li i sar. Nat. Biotech.24:210-215 (2006).
Pogodne ćelije domaćini za ekspresiju glikozilovanog antitela su takođe izvedene od višećelijskih organizama (beskičmenjaka i kičmenjaka). Primeri ćelija beskičmenjaka uključuju ćelije biljaka i insekata. Identifikovani su brojni sojevi bakulovirusa koji mogu da se koriste zajedno sa ćelijama insekata, naročito za transfekciju ćelija Spodoptera frugiperda.
Kulture biljnih ćelija se, takođe, mogu koristiti kao domaćini. Pogledajte, npr. US Patente br. 5,959,177, 6,040,498, 6,420,548, 7,125,978, i 6,417,429 (opisuju tehnologiju PLANTIBODIES™ za proizvodnju antitela u transgenim biljkama).
Ćelije kičmenjaka se, slično tome, mogu upotrebiti kao domaćini. Na primer, mogu se koristiti ćelijske linije sisara koje su adaptirane za rast u suspenziji. Druge primere korisnih ćelijskih linija domaćina sisara predstavljaju CV1 linije iz bubrega majmuna transformisane pomoću SV40 (COS-7); humane embrionske linije iz bubrega (293 ili ćelije 293, kao što je opisano npr. u Graham i sar. J. Gen Virol. 36:59 (1977)), ćelije bubrega mladunca hrčka (BHK), sertolijeve ćelije miša (TM4 ćelije kao što je opisano npr. u Mather, Biol. Reprod.
23:243-251 (1980)), ćelije bubrega majmuna (CV1), ćelije burega afričkog zelenog majmuna (VERO-76), humane ćelije cervikalnog karcinoma (HELA), ćelije bubrega psa (MDCK), ćelije jetre bufalo pacova (BRL 3A), humane ćelije pluća (W138), humane ćelije jetre (Hep G2), tumorske ćelije mlečne žlezde miša (MMT 060562), TRI ćelije, kao što je opisano, npr., u Mather i sar. Annals N.Y. Acad. Sci. 383:44-68 (1982); MRC 5 ćelije i FS4 ćelije. Ostale korisne ćelijske linije domaćina sisara uključuju ćelije jajnika kineskog hrčka (CHO), uključujući DHFR<->CHO ćelije (Urlaub i sar. Proc. Natl. Acad. Sci. USA 77:4216 (1980)); i ćelijske linije mijeloma, kao što su Y0, NS0 i Sp2/0. Radi pregleda izvesnih ćelijskih linija domaćina sisara pogodnih za proizvodnju antitela pogledajte, npr. Yazaki i Wu, Methods in Molecular Biology, Vol. 248 (B.K.C. Lo, izd. Humana Press, Totowa, NJ), str. 255-268 (2003).
D. Testovi
Antitela koja su ovde data mogu se identifikovati, pretražiti ili okarakterisati prema svojim fizičkim/hemijskim osobinama i/ili biološkoj aktivnosti, putem različitih testova poznatih u struci.
U jednom aspektu, antitelo iz pronalaska ispitano je da se odredi njegova antigen vezujuća aktivnost, npr. poznatim postupcima kao što je ELISA, BIACore®, FACS ili vestern blot.
U jednom primeru, mogu se koristiti kompetitivni testovi za identifikovanje antitela koje se takmiči sa bilo kojim od ovde opisanih antitela u pogledu vezivanja za ciljni antigen. U određenim primerima, takvo konkurentsko antitelo se vezuje za isti epitop (npr. linearni ili konformacioni epitop) za koji se vezuje antitelo, kao što je opisano ovde. Detaljni primeri postupaka za mapiranje epitopa za koji se vezuje antitelo dati su u Morris (1996) “Epitope Mapping Protocols,” u Methods in Molecular Biology vol.66 (Humana Press, Totowa, NJ).
U primeru za kompetitivni test, imobilizovani antigen je inkubiran u rastvoru koji sadrži prvo, obeleženo antitelo, koje se vezuje za antigen (npr. bilo koje od ovde opisanih antitela) i drugo, neobeleženo antitelo, čija se sposobnost takmičenja sa prvim antitelom u pogledu vezivanja za antigen ispituje. Drugo antitelo može da se nalazi u supernatantu hibridoma. Kao kontrola, imobilisani antigen je inkubiran u rastvoru koji sadrži prvo obeleženo antitelo, ali ne i drugo neobeleženo antitelo. Nakon inkubacije pod uslovima koji dopuštaju vezivanje prvog antitela za antigen, višak nevezanog antitela se uklanja i meri se količina obeleživača vezanog za imobilisani antigen. Ako je količina obeleživača vezanog za imobilisani antigen u test-uzorku značajno smanjena u odnosu na kontrolni uzorak, to ukazuje da se drugo antitelo takmiči sa prvim antitelom u pogledu vezivanja za antigen. Videti Harlow i Lane (1988) Antibodies: A Laboratory Manual ch.14 (Cold Spring Harbor Laboratory, Cold Spring Harbor, NY).
E. Imunokonjugati
Ovde su takođe obezbeđeni imunokonjugati, uključujući anti-CD79b antitelo ovde konjugovano sa jednim ili više citotoksičnih agenasa, kao što su hemoterapeutski agensi ili lekovi, agensi za inhibiciju rasta, toksini (npr. proteinski toksini, enzimski aktivni toksini bakterijskog, fungalnog, biljnog ili životinjskog porekla, ili njihovi fragmenti), ili radioaktivni izotopi (tj. radiokonjugat) za upotrebu u ovde opisanim postupcima.
Imunokonjugati omogućavaju ciljano isporučivanje ostatka leka tumoru i, u nekim otelotvorenjima, intracelularnu akumulaciju u njemu, pri čemu sistemska primena nekonjugovanih lekova može dovesti do neprihvatljivih nivoa toksičnosti za normalne ćelije (Polakis P. (2005) Current Opinion in Pharmacology 5:382-387).
Konjugati antitijelo-lek (ADC) su ciljani hemoterapeutski molekuli koji kombinuju svojstva antitela i citotoksičnih lekova ciljajući snažne citotoksične lekove na tumorske ćelije koje eksprimiraju antigen (Teicher, B.A. (2009) Current Cancer Drug Targets 9:982-1004), čime se poboljšava terapeutski indeks maksimiziranjem delotvornosti i minimiziranjem toksičnosti izvan cilja (Carter, P.J. i Senter P.D. (2008) The Cancer Jour. 14(3):154-169; Chari, R.V. (2008) Acc. Chem. Res.41:98-107.
ADC jedinjenja uključuju ona sa antikancerogenim delovanjem. U nekim primerima, ADC jedinjenja uključuju antitelo konjugovano, tj. kovalentno vezano sa ostatkom leka. U nekim primerima, antitelo je kovalentno vezano sa ostatkom leka pomoću linkera. Konjugati antitelo-lek (ADC) iz pronalaska selektivno isporučuju delotvornu dozu leka tumorskom tkivu pri čemu se veća selektivnost, tj. manja delotvorna doza, može postići uz povećanje terapeutskog indeksa („terapeutski prozor“).
Ostatak leka (D) konjugata antitelo-lek (ADC) može uključivati bilo koje jedinjenje, ostatak ili grupu koja ima citotoksično ili citostatsko dejstvo. Ostaci leka mogu da prenose svoje citotoksično i citostatsko dejstvo putem mehanizama koji uključuju, bez ograničenja, vezivanje tubulina, vezivanje DNK ili interkalaciju, i inhibiciju RNK polimeraze, sintezu proteina, i/ili topoizomerazu. Primeri ostataka leka uključuju, ali nisu ograničeni na, majtanzinoid, dolastatin, auristatin, kaliheamicin, antraciklin, duokarmicin, vinka alkaloid, taksan, trihotecen, CC1065, kamptotecin, elinafid i njihove stereoizomere, izostere, analoge i derivate koji imaju citotoksičnu aktivnost. Neograničavajući primeri takvih imunokonjugata detaljnije su razmotreni u nastavku.
1. Primeri konjugata antitelo-lek
Primer jedinjenja konjugata antitelo-lek (ADC) sadrži antitelo (Ab) koje cilja ćeliju tumora, ostatak leka (D) i linkerski ostatak (L) koji povezuje Ab sa D. U nekim primerima, antitelo je povezano sa linkerskim ostatkom (L) putem jednog ili više aminokiselinskih ostataka, kao što je lizin i/ili cistein. U nekim primerima bilo kog postupka, imunokonjugat ima formulu Ab-(LD)p, pri čemu: (a) Ab je antitelo koje vezuje MM protein ćelijske površine; (b) L je linker; (c) D je citotoksični agens; i (d) p je u rasponu od 1-8.
Primer ADC ima formulu I:
Ab-(L-D)pI
gde je p 1 do oko 20. U nekim otelotvorenjima, broj ostataka leka koji se mogu konjugovati sa antitelom ograničen je brojem slobodnih cisteinskih ostataka. U nekim primerima, slobodni cisteinski ostaci uvode se u aminokiselinsku sekvencu antitela pomoću ovde opisanih postupaka. Primeri ADC formule I uključuju, ali nisu ograničeni na, antitela koja imaju 1, 2, 3, ili 4 konstruisane aminokiseline cisteina (Lyon, R. i sar. (2012) Methods in Enzym. 502:123-138). U nekim otelotvorenjima, jedan ili više slobodnih cisteinskih ostataka već je prisutno u antitelu, bez korišćenja konstruisanja, i u tom slučaju se postojeći slobodni cisteinski ostaci mogu upotrebiti za konjugovanje antitela i leka. U nekim primerima, antitelo je izloženo redukcionim uslovima pre konjugovanja antitela da bi se stvorio jedan ili više slobodnih cisteinskih ostataka.
a) Primeri za linkere
„Linker“ (L) je bifunkcionalni ili multifunkcionalni ostatak koji može da se koristi za povezivanje jednog ili više ostataka leka (D) sa antitelom (Ab) kako bi se formirao konjugat antitelo-lek (ADC) formule I. U nekim primerima, konjugati antitelo-lek (ADC) mogu se pripremiti korišćenjem linkera koji ima reaktivne funkcionalne grupe za kovalentno vezivanje za lek i za antitelo. Na primer, u nekim primerima, cistein tiol antitela (Ab) može da formira vezu sa reaktivnom funkcionalnom grupom linkera ili intermedijera lek-linker kako bi se dobio ADC.
U jednom primeru, linker ima funkcionalnost koja je sposobna da reaguje sa slobodnim cisteinom prisutnim na antitelu radi formiranja kovalentne veze. Neograničavajući primeri takvih reaktivnih funkcionalnosti uključuju maleimid, haloacetamide, α-haloacetil, aktivirane estre poput sukcinimid estara, 4-nitrofenil estara, pentafluorfenil estara, tetrafluorfenil estara, anhidride, kisele hloride, sulfonil hloride, izocijanate i izotiocijanate. Vidite, npr. postupak konjugovanja na strani 766 u Klussman, i sar. (2004), Bioconjugate Chemistry 15(4):765-773, i ovde date Primere.
U nekim primerima, linker ima funkcionalnost koja je sposobna da reaguje sa elektrofilnom grupom prisutnom na antitelu. Primeri za takve elektrofilne grupe uključuju, ali nisu ograničeni na, aldehidne i ketonske karbonilne grupe. U nekim otelotvorenjima, heteroatom reaktivne funkcionalnosti linkera može da reaguje sa elektrofilnom grupom na antitelu i da gradi kovalentnu vezu sa jedinicom antitela. Neograničavajući primeri takvih reaktivnih funkcionalnosti uključuju, ali nisu ograničeni na, hidrazid, oksim, amino, hidrazin, tiosemikarbazon, hidrazin karboksilat i arilhidrazid.
Veznik može da sadrži jednu ili više komponenti povezivanja. Primeri za komponente linkera uključuju 6-maleimidokaproil („MC“), maleimidopropanoil („MP“), valin-citrulin („val-cit“ ili „vc“), alanin-fenilalanin („ala-phe“), p-aminobenziloksikarbonil („PAB“), N-
1
sukcinimidil 4-(2-piridiltio) pentanoat („SPP“) i 4-(N-maleimidometil) cikloheksan-1 karboksilat U struci su poznate razne komponente linkera, od kojih su neke opisane u nastavku.
Linker može da bude „razdvojivi linker“, koji olakšava oslobađanje leka. Neograničavajući primeri razdvojivih linkera uključuju kiselo-labilne linkere (npr. koji sadrže hidrazon), linkere osetljive na proteazu (npr. osetljive na peptidazu), fotolabilne linkere ili linkere koji sadrže disulfid (Chari i sar. Cancer Research 52:127-131 (1992); US 5208020).
U određenim otelotvorenjima, linker ima sledeću formulu II:
-Aa-Ww-Yy- II
gde je A „jedinica nosača“, a je ceo broj od 0 do 1; W je „jedinica aminokiselina“, a w je ceo broj od 0 do 12; Y je „jedinica za razmak“, a y je 0, 1 ili 2; i Ab, D i p su definisani iznad u formuli I. Primeri otelotvorenja takvih veznika su opisani u U.S. Patentu br.
7,498,298.
U nekim primerima, komponenta linkera sadrži „jedinicu nosača“ koja povezuje antitelo sa drugom komponentom linkera ili sa delom leka. Neograničavajući primeri jedinica nosača su prikazani u nastavku (pri čemu talasasta linija označava mesta kovalentnog vezivanja za antitelo, lek ili dodatne komponente linkera):
U nekim primerima, komponenta linkera sadrži „aminokiselinsku jedinicu“. U nekim takvim otelotvorenjima, aminokiselinska jedinica dozvoljava cepanje linkera proteazom, čime se olakšava oslobađanje leka iz imunokonjugata nakon izloženosti intracelularnim proteazama, kao što su lizozomski enzimi (Doronina i sar. (2003) Nat. Biotechnol. 21:778-
2
784). Primeri za aminokiselinske jedinice uključuju, ali nisu ograničeni na, dipeptide, tripeptide, tetrapeptide i pentapeptide. Primeri za dipeptide uključuju, ali nisu ograničeni na: valin-citrulin (vc ili val-cit), alanin-fenilalanin (af ili ala-phe); fenilalanin-lizin (fk ili phe-lis); fenilalanin-homolizin (phe-homolys); i N-metil-valin-citrulin (Me-val-cit). Primeri za tripeptide uključuju, ali nisu ograničeni na: glicin-valin-citrulin (gly-val-cit) i glicin-glicinglicin (gly-gly-gly). Jedinica aminokiselina može da sadrži ostatke aminokiselina koji se javljaju prirodno, i/ili manje aminokiseline i/ili neprirodne analoge aminokiselina, kao što je citrulin. Jedinice aminokiselina mogu da se projektuju i optimizuju za enzimsko cepanje od strane određenog enzima, na primer, proteaze povezane sa tumorom, katepsina B, C i D ili plazmin proteaza.
U nekim primerima, komponenta linkera sadrži spejser, jedinicu „za razmak“ koja povezuje antitelo sa delom leka, bilo direktno ili pomoću jedinice za nošenje i/ili jedinice aminokiselina. Jedinica za razmak može da bude „samoimolativna“ ili „ne-samoimolativna“. „Ne-samoimolativna" jedinica za razmak je ona u kojoj cela jedinica za razmak ili njen deo ostaje vezan za deo leka nakon cepanja ADC-a. Primeri ne-samoimolativnih jedinica za razmak obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, glicinsku jedinicu za razmak i glicin-glicin jedinicu za razmak. U nekim primerima, enzimsko cepanje ADC-a koji sadrži glicin-glicin jedinicu za razmak pomoću proteaze povezane sa tumorskom ćelijom dovešće do oslobađanja dela glicin-glicin-lek od ostatka ADC-a. U nekim takvim primerima, deo glicin-glicin-lek podleže koraku hidrolize u tumorskoj ćeliji, čime se cepa glicin-glicin jedinica za razmak iz ostatka leka.
„Samoimolativna“ jedinica za razmak omogućava oslobađanje ostatka leka. U određenim primerima, jedinica za razmak linkera sadrži jedinicu p-aminobenzila. U nekim takvim primerima, p-aminobenzil alkohol je vezan za jedinicu aminokiseline putem amidne veze, a karbamat, metilkarbamat ili karbonat je napravljen između benzil alkohola i leka (Hamann i sar. (2005) Expert Opin. Ther. Patents (2005) 15:1087-1103). U nekim primerima, jedinica za razmak je p-aminobenziloksikarbonil (PAB). U nekim primerima, ADC koji sadrži samoimolativni linker ima strukturu:
pri čemu, Q je −C1-C8alkil, −O-(C1-C8alkil), -halogen, -nitro ili -cijano; m je ceo broj u opsegu od 0 do 4; i p je u opsegu od 1 do oko 20. U nekim primerima, p je u opsegu od 1 do 10, 1 do 7, 1 do 5 ili 1 do 4.
Drugi primeri samoimolativnih jedinica za razmak uključuju, ali nisu ograničeni na, aromatična jedinjenja koja su elektronski slična PAB grupi, kao što su derivati 2-aminoimidazol-5-metanola (U.S. Patent br.7,375,078; Hay i sar. (1999) Bioorg. Med. Chem. Lett. 9:2237) i orto- ili para-aminobenzilacetali. U nekim primerima, mogu se koristiti spejseri koji se podvrgavaju ciklizaciji nakon hidrolize amidne veze, kao što su supstituisani i nesupstituisani amidi 4-aminobutirne kiseline (Rodrigues i sar. (1995) Chemistry Biology 2:223); odgovarajući supstituisani biciklo [2.2.1] i biciklo [2.2.2] prstenasti sistemi (Storm i sar. (1972) J. Amer. Chem. Soc.94:5815) i amidi 2-aminofenilpropionske kiseline (Amsberry, i sar. (1990) J. Org. Chem. 55:5867). Vezivanje leka sa α-ugljenikom glicinskog ostatka je još jedan primer samoimolativnog spejsera koji može biti koristan kod ADC (Kingsbury i sar. (1984) J. Med. Chem.27:1447).
U nekim primerima, linker L može da bude linker dendritskog tipa za kovalentnu vezu više od jednog ostatka leka sa antitelom preko razgranatog, multifunkcionalnog linkera (Sun i sar. (2002) Bioorganic & Medicinal Chemistry Letters 12:2213-2215; Sun i sar. (2003) Bioorganic & Medicinal Chemistry 11:1761-1768). Dendritski veznici mogu da povećaju molski odnos leka prema antitelu, tj. opterećenje, koji je povezan sa potentnošću ADC-a. Stoga, kada antitelo nosi samo jednu reaktivnu cistein tiolnu grupu, mnoštvo ostataka lekova može biti vezano preko dendritskog linkera.
Neograničavajući primeri za linkere prikazani su ispod u kontekstu ADC-a formule I:
MC-val-cit
4
val-cit-PAB
Dalji neograničavajući primeri ADC uključuju strukture:
svako R je nezavisno H ili C1-C6alkil; i n je 1 do 12.
Obično, linkeri peptidnog tipa mogu da se pripreme formiranjem peptidne veze između dve ili više aminokiselina i/ili peptidnih fragmenata. Takve peptidne veze mogu da se pripreme. na primer, prema metodi sinteze u tečnoj fazi (npr.E. Schröder i K. Lübke (1965) "The Peptides", tom 1, str.76-136, Academic Press).
U nekim primerima, linker je supstituisan grupama koje modulišu rastvorljivost i/ili reaktivnost. Kao neograničavajući primer, naelektrisani supstituent, kao što je sulfonat (-SO3-) ili amonijum, može da poveća rastvorljivost u vodi reagensa linkera i da olakša reakciju kuplovanja reagensa linkera sa antitelom i/ili ostatkom leka, ili da olakša reakciju kuplovanja Ab-L (intermedijer antitelo-lek) sa D, ili DL (intermedijer lek-linker) sa Ab, u zavisnosti od načina sinteze korišćenog za pripremu ADC-a. U nekim primerima, deo linkera je kuplovan sa antitelom, a deo linkera je kuplovan sa lekom, a zatim je Ab-(deo linkera)<a>kuplovan sa lekom-(deo linkera)<b>da bi nastao ADC iz formule I. U nekim takvim primerima, antitelo sadrži više od jednog supstituenta (deo linkera)<a>, tako da je više od jednog leka kuplovano sa antitelom u ADC iz formule I.
U nekim primerima, ADC se može pripremiti sa sledećim linkerskim reagensima: bismaleimido-trioksietilen glikolom (BMPEO), N-(β-maleimidopropiloksi)-N-hidroksi sukcinimid estrom (BMPS), N-(ε-maleimidokaproiloksi) sukcinimid estrom (EMCS), N-[γmaleimidobutiriloksi]sukcinimid estrom (GMBS), 1,6-heksan-bis-vinilsulfonom (HBVS), sukcinimidil 4-(N-maleimidometil)cikloheksan-1-karboksi-(6-amidokaproatom) (LC-SMCC), m-maleimidobenzoil-N-hidroksisukcinimid estrom (MBS), hidrazidom 4-(4-N-maleimidofenil)buterne kiseline (MPBH), sukcinimidil 3-(bromacetamido)propionatom (SBAP), sukcinimidil jodacetatom (SIA), sukcinimidil (4-jodacetil)aminobenzoatom (SLAB), N-sukcinimidil-3-(2-piridilditio) propionatom (SPDP), N-sukcinimidil-4-(2-piridiltio)pentanoatom (SPP), sukcinimidil 4-(N-maleimidometil)cikloheksan-1-karboksilatom (SMCC), sukcinimidil 4-(p-maleimidofenil)butiratom (SMPB), sukcinimidil 6-[(beta-maleimidopropionamido)heksanoatom] (SMPH), iminotiolanom (IT), sulfo-EMCS, sulfo-GMBS, sulfo-KMUS, sulfo-MBS, sulfo-SIAB, sulfo-SMCC i sulfo-SMPB, i sukcinimidil-(4-vinilsulfon)benzoatom (SVSB), i uključujući bis-maleimidne reagense: ditiobismaleimidoetan (DTME), 1,4-bismaleimidobutan (BMB), 1,4 bismaleimidil-2,3-dihidroksibutan (BMDB), bismaleimidoheksan (BMH), bismaleimidoetan (BMOE), BM(PEG)2(prikazano u nastavku) i BM(PEG)3(prikazano u nastavku); bifunkcionalne derivate imidoestara (kao što je dimetil adipimidat HCl), aktivne estre (kao što je disukcinimidil suberat), aldehide (kao što je glutaraldehid), bis-azido jedinjenja (kao što je bis (p-azidobenzoil) heksandiamin), derivate bis-diazonijuma (kao što je bis-(pdiazonijumbenzoil)-etilendiamin), diizocianate (kao što je toluen 2,6-diizocijanat) i bisaktivna jedinjenja fluora (kao što je 1,5-difluor-2,4-dinitrobenzen). U nekim primerima, bismaleimidni reagensi omogućavaju vezivanje tiolne grupe cisteina u antitelu za ostatak leka koji sadrži tiol, linker ili intermedijer linker-lek. Druge funkcionalne grupe koje su reaktivne sa tiolnim grupama uključuju, ali nisu ograničene na, jodacetamid, bromacetamid, vinil piridin, disulfid, piridil disulfid, izocijanat i izotiocijanat.
Određeni korisni linkerski se reagensi mogu dobiti iz različitih komercijalnih izvora, poput Pierce Biotechnology, Inc. (Rockford, IL), Molecular Biosciences Inc.(Boulder, CO), ili sintetisati u skladu sa postupcima opisanim u struci; na primer, u Toki i sar. (2002) J. Org. Chem. 67:1866-1872; Dubowchik, i sar. (1997) Tetrahedron Letters, 38:5257-60; Walker, M.A. (1995) J. Org. Chem. 60:5352-5355; Frisch i sar. (1996) Bioconjugate Chem. 7:180-186; US 6214345; WO 02/088172; US 2003130189; US2003096743; WO 03/026577; WO 03/043583; i WO 04/032828.
Ugljenikom-14 obeležena 1-izotiocijanatobenzil-3-metildietilen triaminpentasirćetna kiselina (MX-DTPA) primer je helatnog agensa za konjugaciju radionukleotida za antitelo. Vidite, npr. WO94/11026.
b) Primeri za ostatke leka
(1) Majtanzin i majtanzinoidi
U nekim primerima, imunokonjugat sadrži antitelo konjugovano sa jednim ili više molekula majitanzsinoida. Majtanzinoidi su derivati majtanzina i oni su mitototski inhibitori koji deluju putem inhibiranja polimerizacije tubulina. Majtanzin je prvi put izolovan iz istočnoafričkog grma Maitenus serrata (US patent br. 3896111). Kasnije je otkriveno da određeni mikrobi takođe proizvode majtanzinoide, kao što su majtanzinol i C-3 majtanzinol estri (US patent br. 4.151.042). Sintetički majtanzinoidi su objavljeni, na primer, u US patentima br. 4,137,230; 4,248,870; 4,256,746; 4,260,608; 4,265,814; 4,294,757; 4,307,016; 4,308,268; 4,308,269; 4,309,428; 4,313,946; 4,315,929; 4,317,821; 4,322,348; 4,331,598; 4,361,650; 4,364,866; 4,424,219; 4,450,254; 4,362,663; i 4,371,533.
Majtanzinoidni ostaci lekova su atraktivni ostaci lekova u konjugatima antitelo-lek, jer su: (i) relativno pristupačni za pripremu fermentacijom ili hemijskom modifikacijom ili derivatizacijom proizvoda fermentacije, (ii) podložni derivatizaciji sa funkcionalnim grupama pogodnim za konjugaciju sa antitelima putem nedisulfidnih linkera, (iii) stabilni u plazmi i (iv) efikasni protiv različitih linija tumorskih ćelija.
Određeni majtanzinoidi koji su pogodni za upotrebu kao ostaci majtanzinoidnih lekova su poznati u struci, i mogu da se izoluju iz prirodnih izvora prema poznatim postupcima ili proizvedu korišćenjem tehnike genetskog inženjeringa (vidite npr. Yu i sar.
(2002) PNAS 99:7968-7973). Majtanzinoidi takođe mogu da budu sintetički pripremljeni prema poznatim postupcima.
Primeri za majtanzinoidne ostatke lekova uključuju, bez ograničenja, one koji imaju modifikovani aromatični prsten, kao što su: C-19-dehloro (US Pat. br.4256746) (pripremljen, na primer, litijum aluminijum hidridnom redukcijom ansamitocina P2); C-20-hidroksi (ili C-20-demetil) /-C-19-dehloro (US Pat. br. 4361650 i 4307016) (pripremljen, na primer, demetilacijom korišćenjem Streptomyces ili Actinomyces ili dehlorinacijom korišćenjem LAH); i C-20-demetoksi, C-20-aciloksi (-OCOR), /-dehloro (U.S. Pat. br. 4,294,757) (pripremljeni, na primer, acilovanjem korišćenjem acil hlorida), i one koji imaju modifikacije na drugim pozicijama aromatičnog prstena.
Primeri za majtanzinoidne ostatke lekova takođe uključuju one koji imaju modifikacije kao što su: C-9-SH (US Pat. br. 4424219) (pripremljen, na primer, reakcijom majtanzinola sa H2S ili P2S5); C-14-alkoksimetil(demetoksi/CH2OR)(US 4331598); C-14-hidroksimetil ili aciloksimetil (CH2OH ili CH2OAc) (US Pat. br. 4450254) (pripremljeni, na primer, od bakterije Nocardia); C-15-hidroksi/aciloksi (US 4364866) (pripremljeni, na primer, konverzijom majtanzinola pomoću bakterija Streptomyces); C-15-metoksi (US Pat. br.
4313946 i 4315929) (na primer, izolovan iz Trewia nudlflora); C-18-N-demetil (US Pat. br.
4362663 i 4322348) (pripremljen, na primer, demetilacijom majtanzinola pomoću bakterija Streptomyces); i 4,5-dezoksi (US 4371533) (pripremljen, na primer, redukcijom majtanzinola pomoću titanijum trihlorida/LAH).
Mnoge pozicije na majtanzinoidnim jedinjenjima su korisne kao pozicije za vezivanje. Na primer, estarska veza može da se formira reakcijom sa hidroksilnom grupom koristeći konvencionalne tehnike spajanja. U nekim primerima, reakcija može nastati na položaju C-3 koji ima hidroksilnu grupu, položaju C-14 modifikovanom hidroksimetilom, položaju C-15 modifikovanom hidroksilnom grupom, i položaju C-20 koji ima hidroksilnu grupu. U nekim otelotvorenjima, veza se formira na položaju C-3 majtanzinola ili analoga majtanzinola.
Majtanzinoidni ostaci lekova uključuju one koji imaju strukturu:
gde talasasta linija ukazuje na kovalentno vezivanje atoma sumpora majtanzinoidnog ostatka leka sa linkerom ADC-a. Svako R može nezavisno da bude H ili C1-C6alkil. Alkilenski lanac koji povezuje amidnu grupu sa atomom sumpora može biti metanil, etanil ili propil, tj. m je 1, 2 ili 3 (US 633410; US 5208020; Chari i sar. (1992) Cancer Res. 52:127-131; Liu i sar. (1996) Proc. Natl. Acad. Sci USA 93:8618-8623).
Svi stereoizomeri majtanzinoidnih ostataka leka razmatrani su za ADC iz pronalaska, tj. bilo koja kombinacija R i S konfiguracija na hiralnim ugljenicima (US 7276497; US 6913748; US 6441163; US 633410 (RE39151); US 5208020; Widdison i sar. (2006) J. Med. Chem. 49:4392-4408). U nekim primerima, ostatak leka majtanzinoida ima sledeću stereohemiju:
Primeri za ostatke leka majtanzinoida uključuju, ali nisu ograničeni na, DM1; DM3; i DM4, koji imaju strukture:
pri čemu talasasta linija označava kovalentno vezivanje atoma sumpora leka na linker (L) konjugata antitelo-lek.
Drugi primeri konjugata majtanzinoidnih antitela i lekova imaju sledeće strukture i skraćenice (gde je Ab antitelo i p je od 1 do oko 20. U nekim otelotvorenjima, p je 1 do 10, p je 1 do 7, p je 1 do 5 ili p je 1 do 4):
Primeri za konjugate antitelo-lek u kojima je DM1 vezan preko linkera BMPEO sa tiolnom grupom antitela, imaju strukturu i skraćenicu:
gde je Ab antitelo; n je 0, 1 ili 2; i p je od 1 do oko 20. U nekim otelotvorenjima, p je 1 do 10, p je 1 do 7, p je 1 do 5 ili p je 1 do 4.
Imunokonjugati koji sadrže majtanzinoide, postupci za njihovu pripremu i njihova terapeutska upotreba otkriveni su, na primer, u US patentima br. 5,208,020 i 5,416,064; US 2005/0276812 A1; i Evropskom patentu EP 0425 235 B1. Vidite takođe Liu i sar. Proc. Natl. Acad. Sci. USA 93:8618-8623 (1996); i Chari i sar. Cancer Research 52:127-131 (1992).
U nekim primerima, konjugati antitelo-majtanzinoid se mogu pripremiti hemijskim povezivanjem antitela sa molekulom majtanzinoida bez značajnog smanjenja biološke aktivnosti bilo antitela ili molekula majtanzinoida. Vidite, npr., U.S. Patent br.5,208,020 (čije otkriće se ovim putem direktno uključuje u reference). U nekim primerima, ADC sa prosečno 3-4 majtanzinoidna molekula konjugovana po molekulu antitela pokazao je delotvornost u pojačavanju citotoksičnosti ciljnih ćelija bez negativnog uticaja na funkciju ili rastvorljivost antitela. U nekim slučajevima, očekuje se da će čak i jedan molekul toksina/antitela povećati citotoksičnost tokom upotrebe golih antitela.
Primeri vezujućih grupa za proizvodnju konjugata antitelo-majtanzinoid uključuju, na
1
primer, one koje su opisane ovde i one koje su otkrivene u U.S. Patentu br. 5208020; EP Patentu 0 425 235 B1; Chari i sar. Cancer Research 52:127-131 (1992); US 2005/0276812 A1; i US 2005/016993 A1.
(2) Auristatini i dolastatini
Ostaci lekova uključuju dolastatine, auristatine, i njihove analoge i derivate (US 5635483; US 5780588; US 5767237; US 6124431). Auristatini su derivati jedinjenja dolastatin-10 iz morskog mekušca. Iako ne nameravamo da se ograničavamo nijednom određenom teorijom, pokazalo se da dolastatini i auristatini ometaju dinamiku mikrotubula, hidrolizu GTP, i deobu jedra i ćelije (Woyke i sar. (2001) Antimicrob. Agents and Chemother.
45(12):3580-3584), i da imaju antikancerogenu (US 5663149) i antifungalnu aktivnost (Pettit i sar. (1998) Antimicrob. Agents Chemother. 42:2961-2965). Ostatak leka dolastatina/auristatina može biti vezan za antitelo preko N (amino) kraja ili C (karboksilnog) kraja peptidnog ostatka leka (WO 02/088172; Doronina i sar. (2003) Nature Biotechnology 21(7):778-784; Francisco i sar. (2003) Blood 102(4):1458-1465).
Primeri otelotvorenja auristatina uključuju N-terminalno vezane ostatke leka monometilauristatina DEi DF, otkrivene u US 7498298 i US 7659241:
pri čemu talasastta linija DEi DFoznačava mesto kovalentnog vezivanja za antitelo ili komponentu antitelo-linker, i nezavisno na svakoj lokaciji:
R<2>je izabran od H i C1-C8alkila;
R<3>je izabran od H, C1-C8alkila, C3-C8karbocikla, arila, C1-C8alkil-arila, C1-C8alkil-(C3-C8karbocikla), C3-C8heterocikla i C1-C8alkil-(C3-C8heterocikla);
R<4>je izabran od H, C1-C8alkila, C3-C8karbocikla, arila, C1-C8alkil-arila, C1-C8alkil-(C3-C8karbocikla), C3-C8heterocikla i C1-C8alkil-(C3-C8heterocikla);
R<5>je izabran od H i metila;
ili R<4>i R<5>zajednički formiraju karbociklični prsten i imaju formulu -(CR<a>R<b>)n-pri čemu su R<a>i R<b>nezavisno izabrani od H, C1-C8alkila i C3-C8karbocikla, a n je izabran od 2,
2
3, 4, 5 i 6;
R<6>je izabran od H i C1-C8alkila;
R<7>je izabran od H, C1-C8alkila, C3-C8karbocikla, arila, C1-C8alkil-arila, C1-C8alkil-(C3-C8karbocikla), C3-C8heterocikla i C1-C8alkil-(C3-C8heterocikla);
svaki R<8>je nezavisno izabran od H, OH, C1-C8alkila, C3-C8karbocikla i O-(C1-C8alkila);
R<9>je izabran od H i C1-C8alkila;
R<10>je izabran od arila ili C3-C8heterocikla;
Z je O, S, NH ili NR<12>, pri čemu, R<12>je C1-C8alkil;
R<11>je izabran od H, C1-C20alkila, arila, C3-C8heterocikla, - (R<13>O)m-R<14>, ili -(R<13>O)m-CH(R<15>)2;
m je ceo broj u rasponu od 1-1000;
R<13>je C2-C8alkil;
R<14>je H ili C1-C8alkil;
svaka pojava R<15>je nezavisno H, COOH, -(CH2)n-N(R<16>)2, -(CH2)n-SO3H, ili -(CH2)n-SO3-C1-C8alkil;
svaka pojava R<16>je nezavisno H, C1-C8alkil, ili -(CH2)n-COOH;
R<18>je izabran od −C(R<8>)2-C(R<8>)2-arila, −C(R<8>)2-C(R<8>)2-(C3-C8heterocikla) i −C(R<8>)2-C(R<8>)2-(C3-C8karbocikla); i
n je ceo broj u rasponu od 0 do 6.
U jednom primeru, R<3>, R<4>i R<7>su nezavisno izopropil ili sek-butil i R<5>je -H ili metil. U jednom primeru, R<3>i R<4>su izopropil, R<5>je -H, i R<7>je sek-butil.
U još jednom primeru, R<2>i R<6>su metil, i R<9>je -H.
U još jednom primeru, svako pojavljivanje R<8>je -OCH3.
U jednom primeru, R<3>i R<4>su izopropil, R<2>i R<6>su metil, R<5>je -H, R<7>je sek-butil, svaka pojava R<8>je -OCH3, a R<9>je -H.
U jednom primeru, Z je -O- ili -NH-.
U jednom primeru, R<10>je aril.
U jednom primeru, R<10>je -fenil.
U jednom primeru, kada je Z -O-, R<11>je -H, metil ili t-butil.
U jednom primeru, kada je Z -NH, R<11>je -CH(R<15>)2, pri čemu je R<15>-(CH2)n-N(R<16>)2, a R<16>je -C1-C8alkil ili -(CH2)n-COOH.
U drugom primeru, kada je Z -NH, R<11>je-CH(R<15>)2, pri čemu je R<15>-(CH2)n-SO3H. Primer auristatina formule DEje MMAE, pri čemu talasasta linija označava kovalentni priključak za linker (L) konjugata antitelo-lek:
Primer za auristatin formule DFje MMAF, pri čemu talasasta linija označava kovalentni priključak za linker (L) konjugata antitelo-lek:
Drugi primeri uključuju jedinjenja monometilvalina koja sadrže fenilalanin karboksi modifikacije na C-terminusu pentapeptidnog auristatinskog ostatka leka (WO 2007/008848) i jedinjenja monometilvalina koja imaju modifikacije bočnog lanca fenilalanina na C-terminusu pentapeptidnog auristatinskog ostatka leka (WO 2007/008603).
Neograničavajući primeri ADC formule I koji sadrže MMAE ili MMAF i razne komponente linkera imaju sledeće strukture i skraćenice (gde je „Ab“ antitelo; p je od 1 do oko 8, „Val-Cit“ je valin-citrulin dipeptid i „S“ je atom sumpora:
Neograničavajući primeri za ADC formule I koji sadrže MMAF i razne komponente
4
linkera dalje uključuju Ab-MC-PAB-MMAF i Ab-PAB-MMAF. Imunokonjugati koji sadrže MMAF koji je vezan za antitelo pomoću linkera koji nije proteolitički otkinut, pokazali su da poseduju aktivnost koja se može uporediti sa imunokonjugatima koji sadrže MMAF koji je vezan za antitelo pomoću proteolitički razdvojivog linkera (Doronina i sar. (2006) Bioconjugate Chem. 17:114-124). U nekim takvim primerima, veruje se da se oslobađanje leka vrši degradacijom antitela u ćeliji.
Obično, ostaci leka na bazi peptida mogu da se pripreme formiranjem peptidne veze između dve ili više aminokiselina i/ili peptidnih fragmenata. Takve peptidne veze mogu da se pripreme. na primer, prema postupku sinteze u tečnoj fazi (vidite npr. E. Schröder i K. Lübke, "The Peptides", tom 1, str 76-136, 1965, Academic Press). Ostaci leka auristatina/dolastatina mogu da budu pripremljeni, u nekim otelotvorenjima, prema postupcima: US 7498298; US 5635483; US 5780588; Pettit i sar. (1989) J. Am. Chem. Soc. 111:5463-5465; Pettit i sar. (1998) Anti-Cancer Drug Design 13:243-277; Pettit, G.R., i sar. Synthesis, 1996, 719-725; Pettit i sar. (1996) J. Chem. Soc. Perkin Trans. 1 5:859-863; i Doronina (2003) Nat. Biotechnol. 21(7):778-784.
U nekim otelotvorenjima, ostaci leka auristatina/dolastatina formule DE, kao što je MMAE i DF, kao što je MMAF, i intermedijeri lek-linker i njihovi derivati, poput MC-MMAF, MC-MMAE, MC-vc-PAB-MMAF i MC-vc-PAB-MMAE, mogu se pripremiti korišćenjem postupaka opisanih u US 7498298; Doronina i sar. (2006) Bioconjugate Chem.
17:114-124; i Doronina i sar. (2003) Nat. Biotech. 21:778-784, a zatim konjugovati sa željenim antitelom.
(3) Kaliheamicin
U nekim primerima, imunokonjugat sadrži antitelo konjugovano sa jednim ili više molekula kaliheamicina. Antibiotici iz porodice kaliheamicina i njihovi analozi sposobni su da dovedu do pucanja dvolančane DNK pri sub-pikomolarnim koncentracijama (Hinman i sar. (1993) Cancer Research 53:3336-3342; Lode i sar. (1998) Cancer Research 58:2925-2928). Kaliheamicin ima intracelularna mesta delovanja ali, u određenim slučajevima, ne prolazi lako kroz membranu plazme. Stoga, ćelijski unos ovih agenasa putem internalizacije posredovane antitelom može, u nekim otelotvorenjima, značajno povećati njihovo citotoksično dejstvo. Neograničavajući primeri postupaka za pripremu konjugata antitelo-lek, kada je kaliheamicin ostatak leka, opisani su, na primer, u US 5712374; US 5714586; US 5739116; i US 5767285.
(4) Ostali ostaci leka
Ostaci leka takođe uključuju geldanamicin (Mandler i sar. (2000) J. Nat. Cancer Inst.
92(19):1573-1581; Mandler i sar. (2000) Bioorganic & Med. Chem. Letters 10:1025-1028; Mandler i sar. (2002) Bioconjugate Chem. 13:786-791); i enzimski aktivne toksine i njihove fragmente, uključujući, ali se ne ograničavajući na, A lanac difterije, nevezujuće aktivne fragmente toksina difterije, A lanac egzotoksina (iz Pseudomonas aeruginosa), A lanac ricina, A lanac abrina, A lanac modecina, alfa-sarcin, proteine Aleurites fordii, proteine diantina, proteine vinobojke (Phytolaca americana) (PAPI, PAPII i PAP-S), inhibitor iz gorke dinje (momordica charantia), kursin, krotin, inhibitor iz sapunjače (saponaria officinalis), gelonin, mitogelin, restriktocin, fenomicin, enomicin i trikotecene. Vidite npr. WO 93/21232.
Ostaci leka takođe uključuju jedinjenja sa nukleolitičkom aktivnošću (npr. ribonukleaza ili DNK endonukleaza).
U određenim primerima, imunokonjugat može da sadrži veoma radioaktivan atom. Dostupni su raznovrsni radioizotopi za proizvodnju radiokonjugovanih antitela. Primeri uključuju At<211>, I<131>, I<125>, Y<90>, Re<186>, Re<188>, Sm<153>, Bi<212>, P<32>, Pb<212>i radioaktivne izotope Lu. U nekim otelotvorenjima, kada se imunokonjugat koristi za detekciju, on može da sadrži radioaktivni atom za scintigrafske studije, na primer Tc<99>ili I<123>, ili spin oznaku za snimanje nuklearnom magnetnom rezonancom (NMR) (takođe poznato kao snimanje magnetnom rezonancom, MR), kao što je cirkonijum-89, jod-123, jod-131, indijum-111, fluor-19, ugljenik-13, azot-15, kiseonik-17, gadolinijum, mangan ili gvožđe. Cirkonijum-89 može biti kompleksiran sa različitim agensima za heliranje metala i konjugovan sa antitelima, npr. za PET snimanje (WO 2011/056983).
Radio- ili druge etikete mogu biti inkorporirane u imunokonjugat na poznate načine. Na primer, peptid se može biosintetisati ili hemijski sintetisati upotrebom odgovarajućih prekursora aminokiselina koji sadrže, na primer, jedan ili više atoma fluora-19 umesto jednog ili više vodonika. U nekim primerima (oznake kao što su Tc<99>, I<123>, Re<186>, Re<188>i In<111>mogu se povezati preko ostatka cisteina u antitelu. U nekim primerima, itrijum-90 se može povezati preko lizinskog ostatka antitela. U nekim otelotvorenjima, postupak IODOGEN (Fraker i sar. (1978) Biochem. Biophys. Res. Commun.80: 49-57) može se koristiti za inkorporisanje joda-123. "Monoclonal Antibodies in Immunoscintigraphy" (Chatal, CRC Press 1989) opisuju određene druge postupke.
U određenim primerima, imunokonjugat može da sadrži antitelo konjugovano sa enzimom koji aktivira prolek. U nekim takvim primerima, enzim koji aktivira prolek konvertuje prolek (npr. peptidil hemoterapeutski agens, vidite WO 81/01145) u aktivni lek, kao što je antikancerogeni lek. Takvi imunokonjugati su korisni, u nekim otelotvorenjima, u terapiji prolekom enzimski posredovanoj i zavisnoj od antitela („ADEPT“). Enzimi koji mogu biti konjugovani sa antitelom uključuju, ali se ne ograničavaju na, alkalne fosfataze, koje su korisne za pretvaranje prolekova koji sadrže fosfat u slobodne lekove; arilsulfataze, koje su korisne za pretvaranje prolekova koji sadrže sulfat u slobodne lekove; citozin deaminazu, koja je korisna za pretvaranje netoksičnih 5-fluorcitozina u lek protiv raka, 5-fluoruracil; proteaze, kao što su proteaza bakterije serratia, termolizin, subtilizin, karboksipeptidaze i katepsini (kao što su katepsini B i L), koji su korisni za pretvaranje prolekova koji sadrže peptide u slobodne lekove; D-alanilkarboksipeptidaze, koje su korisne za pretvaranje prolekova koji sadrže supstituente D-amino kiselina; enzime za odvajanje ugljenih hidrata, kao što su β-galaktozidaza i neuraminidaza, koji su korisni za pretvaranje glikozilovanih prolekova u slobodne lekove; β-laktamazu, koja je korisna za pretvaranje lekova derivatizovanih β-laktamima u slobodne lekove; i penicilin amidaze, kao što su penicilin V amidaza i penicilin G amidaza, koji su korisni za pretvaranje lekova derivatizovanih na azotu iz amina sa fenoksiacetilom, odnosno fenilacetil grupama, u slobodne lekove. U nekim primerima, enzimi mogu biti kovalentno vezani za antitela pomoću tehnika rekombinantne DNK, dobro poznatih u struci. Pogledajte, npr. Neuberger i sar. Nature 312:604-608 (1984).
c) Opterećenje leka
Opterećenje leka je predstavljeno kao p, prosečan broj ostataka leka po antitelu u molekulu formule I. Opterećenje leka može biti od 1 do 20 ostataka leka (D) po antitelu. ADC formula I obuhvata kolekcije antitela konjugovanih sa nizom ostataka leka, od 1 do 20. Prosečan broj ostataka leka po antitelu u preparatima ADC iz reakcija konjugacije može se okarakterisati konvencionalnim sredstvima, kao što su masena spektroskopija, ELISA test i HPLC. Takođe se može odrediti kvantitativna raspodela ADC-a vezana za p. U nekim slučajevima, odvajanje, prečišćavanje i karakterizacija homogenog ADC-a, gde je p određena vrednost ADC-a sa drugim opterećenjem leka, se može postići pomoću sredstava kao što je HPLC sa reverznom fazom ili elektroforeza.
Za neke konjugate antitelo-lek, p može biti ograničen brojem mesta vezivanja na antitelo. Na primer, kada je veza cisteinski tiol, antitelo može imati samo jednu ili više cisteinskih tiol grupa, ili može imati samo jednu ili više dovoljno reaktivnih tiolnih grupa preko kojih se može povezati linker. U određenim otelotvorenjima, veće opterećenje lekova, npr. p>5, može izazvati agregaciju, nerastvorljivost, toksičnost ili gubitak ćelijske propustljivosti određenih konjugata antitelo-lek. U određenim otelotvorenjima, prosečno opterećenje leka za ADC se kreće od 1 do oko 8; od oko 2 do oko 6; ili od oko 3 do oko 5. Zaista, pokazalo se da za određene ADC optimalni odnos ostataka leka po antitelu može biti manji od 8, i može biti od oko 2 do oko 5 (US 7498298).
U određenim primerima, manje od teoretskog maksimuma ostataka leka se konjuguje sa antitelom tokom reakcije konjugacije. Antitelo može da sadrži, na primer, ostatke lizina koji ne reaguju sa intermedijerom lek-linker ili reagensom -linkera, kao što je opisano u nastavku. Generalno, antitela ne sadrže mnoge slobodne i reaktivne cisteinske tiolne grupe koje mogu biti vezane za ostatak leka; zapravo većina ostataka cisteinskog tiola u antitelima postoji kao disulfidni mostovi. U određenim otelotvorenjima, antitelo može da se redukuje pomoću redukcionog sredstva kao što je ditiotreitol (DTT) ili trikarboniletilfosfin (TCEP), pod delimičnim ili ukupnim redukcionim uslovima, da bi se generisale reaktivne cisteinske tiol grupe. U određenim otelotvorenjima, antitelo je podložno uslovima denaturacije da bi se otkrile reaktivne nukleofilne grupe, kao što su lizin ili cistein.
Opterećenje (odnos lek/antitelo) ADC-a može se kontrolisati na različite načine, i na primer putem: (i) ograničavanja molskog viška intermedijera lek-linker ili reagensa linkera u odnosu na antitelo, (ii) ograničavanja vremena reakcije konjugacije ili temperature, i (iii) parcijalnih ili ograničavajućih reduktivnih uslova za modifikaciju cisteinskog tiola.
Potrebno je shvatiti da tamo gde više od jedne nukleofilne grupe reaguje sa intermedijerom lek-linker ili reagensom linker, dobijeni proizvod je smeša ADC jedinjenja sa raspodelom jednog ili više ostataka leka prikačenih za antitelo. Prosečan broj lekova po antitelu može se izračunati iz smeše pomoću dvostrukog testa antitela ELISA, koji je specifičan za antitelo i specifičan za lek. Pojedinačni ADC molekuli mogu biti identifikovani u smeši masenom spektroskopijom i odvojeni pomoću HPLC, npr. hidrofobna interakciona hromatografija (pogledajte, npr. McDonagh i sar. (2006) Prot. Engr. Design & Selection 19(7):299-307; Hamblett i sar. (2004) Clin. Cancer Res.10:7063-7070; Hamblett, K.J., i sar. "Effect of drug loading on the pharmacology, pharmacokinetics, and toxicity of an anti-CD30 antibody-drug conjugate," Abstract br.624, American Association for Cancer Research, 2004 Annual Meeting, 27-31. mart 2004, Proceedings of the AACR, tom 45, mart 2004; Alley, S.C., i sar. "Controlling the location of drug attachment in antibody-drug conjugates," apstrakt br. 627, American Association for Cancer Research, 2004 Annual Meeting, 27-31. mart 2004, Proceedings of the AACR, tom 45, mart 2004). U određenim otelotvorenjima, homogeni ADC sa jednim opterećenjem se može izolovati iz smeše konjugacije elektroforezom ili hromatografijom.
d) Određeni postupci pripreme imunokonjugata
ADC formule I se može pripremiti na nekoliko načina koji koriste reakcije organske hemije, stanja i reagense poznate stručnjacima u ovoj oblasti, uključujući: (1) reakciju nukleofilne grupe antitela sa dvovalentnim linkerskim reagensom radi formiranja Ab-L pomoću kovalentne veze, nakon čega sledi reakcija sa ostatkom leka D; i (2) reakciju nukleofilne grupe ostatka leka sa dvovalentnim linkerskim reagensom radi formiranja D-L putem kovalentne veze, nakon čega sledi reakcija sa nukleofilnom grupom antitela. Primeri postupaka za pripremu ADC formule I putem drugog načina opisani su u US 7498298.
Nukleofilne grupe na antitelima uključuju, ali nisu ograničene na: (i) N-terminalne aminske grupe, (ii) aminske grupe bočnih lanaca, npr. lizin, (iii) tiolne grupe bočnih lanaca, npr. cistein i (iv) hidroksi grupe šećera ili amino grupe u kojima je antitelo glikozilovano. Aminske, tiolne i hidroksilne grupe su nukleofilne, i sposobne su da reaguju da grade kovalentne veze sa elektrofilnim grupama na ostacima linkera i linkerskim reagensima, uključujući: (i) aktivne estre, kao što su NHS estri, HOBt estri, haloformati i kiseli halidi; (ii) alkil i benzil halide, kao što su haloacetamidi; i (iii) aldehide, ketone, karboksilne i maleimidne grupe. Određena antitela imaju međulančane disulfide koji se mogu redukovati, tj. cisteinske mostove. Antitela se mogu učiniti reaktivnim za konjugaciju sa linkerskim reagensima putem tretiranja redukujućim agensom kao što je DTT (ditiotreitol) ili trikarboniletilfosfin (TCEP), tako da se antitelo u potpunosti ili delimično redukuje. Svaki cisteinski most će tako, teorijski, graditi dva reaktivna tiolna nukleofila. Dodatne nukleofilne grupe se mogu uvesti u antitela modifikacijom lizinskih ostataka, npr. reagovanjem lizinskih ostataka sa 2-iminotiolanom (Trautov reagens), što dovodi do konverzije amina u tiol. Reaktivne tiolne grupe se takođe mogu uvesti u antitelo uvođenjem jednog, dva, tri, četiri ili više cisteinskih ostataka (npr. pripremanjem varijantnih antitiela koja sadrže jedan ili više nenativnih ostataka cisteinskih aminokiselina).
Konjugati antitelo-lek mogu se takođe proizvesti reakcijom između elektrofilne grupe na antitelu, poput aldehidne ili ketonske karbonilne grupe, sa nukleofilnom grupom na linkerskom reagensu ili leku. Korisne nukleofilne grupe na linkerskom reagensu uključuju, ali nisu ograničene na, hidrazid, oksim, amino, hidrazin, tiosemikarbazon, hidrazin karboksilat i arilhidrazid. U jednom primeru, antitelo je modifikovano da uvodi elektrofilne ostatke koji su sposobni da reaguju sa nukleofilnim supstituentima na linkerskom reagensu ili leku. U drugom primeru, šećeri glikozilovanih antitela se mogu oksidisati, npr. perjodatnim oksidacionim reagensima, tako da grade aldehidne ili ketonske grupe koje mogu reagovati sa aminskom grupom linkerskih reagenasa ili ostataka leka. Dobijene iminske grupe Šifove baze mogu da grade stabilnu vezu, ili se mogu redukovati, npr. putem borhidridnih reagenasa da bi se stvorile stabilne aminske veze. U jednom otelotvorenju, reakcija ugljenohidratnog dela glikozilovanog antitela sa galaktoza oksidazom ili natrijum metaperjodatom može dati karbonilne (aldehidne i ketonske) grupe u antitelu koje mogu reagovati sa odgovarajućim grupama na leku (Hermanson, Bioconjugate Techniques). U drugom otelotvorenju, antitela koja sadrže N-terminalne ostatke serina ili treonina mogu reagovati sa natrijum metaperjodatom, što dovodi do stvaranja aldehida umesto prve aminokiseline (Geoghegan & Stroh, (1992) Bioconjugate Chem. 3:138-146; US 5362852). Takav aldehid može da reaguje sa ostatkom leka ili nukleofilom linkera.
Primeri nukleofilnih grupa na ostacima leka uključuju, ali nisu ograničeni na: amin, tiol, hidroksil, hidrazid, oksim, hidrazin, tiosemikarbazon, hidrazin karboksilat i arilhidrazinske grupe sposobne da reaguju radi formiranja kovalentnih veza sa elektrofilnim grupama na ostacima linkera i linkerskim reagensima, uključujući: (i) aktivne estre, kao što su NHS estri, HOBt estri, haloformati i kiseli halidi; (ii) alkil i benzil halide, kao što su haloacetamidi; (iii) aldehide, ketone, karboksilne i maleimidne grupe.
Neograničavajući primeri biokonjugovanih reagenasa koji se mogu koristiti za pripremu ADC-a opisani su ovde u odeljku pod nazivom „Primeri za linkere“. Postupci korišćenja takvih biokonjugovanih reagensa za povezivanje dva ostatka, uključujući proteinski deo i hemijski deo, poznati su u struci. U nekim primerima, fuzioni protein koji sadrži antitelo i citotoksični agens može se proizvesti, npr. rekombinantnim tehnikama ili sintezom peptida. Molekul rekombinantne DNK može da sadrži regione koji kodiraju antitelo i citotoksične delove konjugata koji su susedni jedan drugom, ili su razdvojeni regionom koji kodira linkerski peptid koji ne uništava željena svojstva konjugata.
U još jednom primeru, antitelo može biti konjugovano sa „receptorom” (kao što je streptavidin) za upotrebu u predciljanju tumora, pri čemu je konjugat antitelo-receptor dat pacijentu, nakon čega sledi uklanjanje nevezanog konjugata iz cirkulacije upotrebom sredstva za čišćenje, a zatim davanje „liganda” (npr. avidina) koji je konjugovan sa citotoksičnim agensom (npr. lekom ili radionukleotidom).
F. Postupci i kompozicije za dijagnostiku i detektovanje
Takođe su opisani postupci i kompozicije za dijagnozu i/ili detektovanje CD79b antitela za upotrebu u ovde opisanim postupcima, uključujući detekciju prisustva CD79b u biološkom uzorku za upotrebu u odabiru pacijenata za lečenje korišćenjem ovde opisanih postupaka. Termin "detekcija" kako se ovde koristi obuhvata kvantitativnu ili kvalitativnu detekciju. „Biološki uzorak“ sadrži, npr., ćeliju ili tkivo.
U jednom primeru, dato je anti-CD79b antitelo za upotrebu u postupcima za dijagnozu ili detekciju. U pojedinim primerima, postupak obuhvata kontakt biološkog uzorka sa anti-CD79b antitelom kao što je ovde opisano, pod uslovima koji dopuštaju vezivanje antiCD79b antitela sa CD79b, i detektovanje nastajanja kompleksa između anti-CD79b antitela i CD79b u biološkom uzorku. Takav postupak može biti in vitro ili in vivo postupak. U jednom primeru, anti-CD79b antitelo je upotrebljeno da se izaberu ispitanici podobni za terapiju anti-CD79b antitelom, npr. kada je CD79b biomarker za izbor pacijenata. U daljem otelotvorenju, biološki uzorak je ćelija i/ili tkivo (npr., koštana srž i/ili krv).
U daljem primeru, anti-CD79b antitelo se koristi in vivo za detektovanje, npr., putem in vivo snimanja, CD79b-pozitivnog kancera kod ispitanika, npr., u svrhu dijagnostikovanja, prognoziranja ili određivanja stadijuma karncera, određivanja odgovarajućeg toka terapije ili praćenja odgovora kancera na terapiju. Jedan od postupaka poznatih u struci za in vivo detekciju je imunopozitronska emisiona tomografija (imuno-PET), kao što je opisano, npr., u van Dongen i sar. The Oncologist 12:1379-1389 (2007) i Verel i sar. J. Nucl. Med. 44:1271-1281 (2003). U takvim primerima, obezbeđen je postupak za otkrivanje CD79b-pozitivnog kancera kod ispitanika, pri čemu postupak uključuje primenu obeleženog anti-CD79b antitela na ispitaniku koji ima, ili se sumnja da ima CD79b-pozitivni kancer, i detekciju obeleženog anti-CD79b antitela kod ispitanika, pri čemu detekcija obeleženog anti-CD79b antitela ukazuje na CD79b-pozitivni kancer kod ispitanika. U nekim takvim primerima, obeleženo anti-CD79b antitelo sadrži anti-CD79b antitelo konjugovano sa pozitronskim emiterom, kao što je<68>Ga,<18>F,<64>Cu,<86>Y,<76>Br,<89>Zr i<124>I. U konkretnom primeru, pozitronski emiter je<89>Zr.
U daljim primerima, postupak dijagnoze ili detektovanja uključuje kontakt sa prvim anti-CD79b antitelom imobilisanim na supstratu sa biološkim uzorkom koji se testira na prisustvo CD79b, izlaganje supstrata drugom anti-CD79b antitelu i detektovanje da li je drugo anti-CD79b vezano sa kompleksom između prvog anti-CD79b antitela i CD79b u biološkom uzorku. Supstrat može biti bilo koji potporni medijum, npr., staklo, metal, keramika, polimerne kuglice, pločice, opiljci, i drugi supstrati. U određenim primerima, biološki uzorak sadrži ćeliju ili tkivo (npr., krv i/ili koštanu srž). U određenim primerima, prvo ili drugo anti-CD79b antitelo je bilo koje od ovde opisanih antitela.
Primeri poremećaja koji se mogu dijagnostikovati ili detektovati u skladu sa bilo kojim od prethodnih otelotvorenja uključuju CD79b-pozitivne kancere, kao što je limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hronična limfocitna leukemija (CLL), mali limfocitni limfom, leukemija, leukemija vlasastih ćelija (HCL), akutna limfocitna leukemiju (ALL), Burkitov limfom, limfom difuznih B-ćelija (DBCL) i limfom ćelija plašta, naročito NHL, folikularni limfom i/ili DBCL. U nekim otelotvorenjima, CD79b-pozitivni kancer je kancer koji eksprimira CD79b prema testu PCR reversne transkriptaze (RT-PCR) koji
1
detektuje CD79b mRNK. U nekim otelotvorenjima, RT-PCR je kvantitativna RT-PCR.
U određenim primerima, obezbeđena su obeležena anti-CD79b antitela za upotrebu u ovde opisanim postupcima. Oznake uključuju, ali nisu ograničene na, oznake ili ostatke koji se detektuju direktno (kao što su fluorescentne, hromoforne, elektronski nepropusne, hemiluminescentne i radioaktivne oznake), kao i funkcionalne ostatke, kao što su enzimi ili ligandi, koji se detektuju indirektno, npr. putem enzimske reakcije ili molekulske interakcije. Primeri oznaka uključuju, ali se ne ograničavaju na radioizotope<32>P,<14>C,<125>I,<3>H, i<131>I, fluorofore, kao što su helati retkih zemalja ili fluorescein i njegovi derivati, rodamin i njegovi derivati, dansil, umbeliferon, luceriferaze, npr. luciferaza svica i bakterijska luciferaza (U.S. Patent br. 4,737,456), luciferin, 2,3-dihidroftalazindioni, peroksidaza rena (HRP), alkalna fosfataza, β-galaktozidaza, glukoamilaza, lizozim, saharid oksidaze, npr. glukoza oksidaza, galaktoza oksidaza i glukoza-6-fosfat dehidrogenaza, heterociklične oksidaze, kao što je urikaza i ksantin oksidaza, vezane sa enzimom koji koristi vodonik peroksid za oksidaciju prekursora boje, kao što je HRP, laktoperoksidaza ili mikroperoksidaza, biotin/avidin, spin oznake, oznake bakteriofagi, stabilni slobodni radikali, i slično. U drugom otelotvorenju, oznaka je pozitronski emiter. Pozitronski emiteri uključuju, ali nisu ograničeni na<68>Ga,<18>F,<64>Cu,<86>Y,<76>Br,<89>Zr i<124>I. U konkretnom otelotvorenju, pozitronski emiter je<89>Zr.
G. Farmaceutske formulacije
Farmaceutske formulacije bilo kojih od ovde opisanih agenasa (npr. anti-CD79b imunokonjugata) za upotrebu u bilo kom od postupaka kako je ovde opisano pripremaju se mešanjem takvog antitela ili imunokonugata željenog stepena čistoće sa jednim ili više opcionih farmaceutski prihvatljivih nosača (Remington's Pharmaceutical Sciences 16. izdanje, Osol, A. Ed. (1980)), u obliku liofilizovanih formulacija ili vodenih rastvora. Farmaceutski prihvatljivi nosači su generalno netoksični za primaoca u primenjenim dozama i koncentracijama, i uključuju, ali se ne ograničavaju na: pufere, kao što je fosfatni, citratni, i puferi drugih organskih kiselina; antioksidanse, uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; konzervanse (kao što je oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid; heksametonijum hlorid; benzalkonijum hlorid, benzetonijum hlorid; fenol, butil ili benzil alkohol; alkil parabene, kao što je metil ili propil paraben; katehol; rezorcinol; cikloheksanol; 3-pentanol; i m-krezol); polipeptide male molekulske mase (manje od oko 10 ostataka); proteine, kao što je albumin iz seruma, želatin ili imunoglobulini; hidrofilne polimere, kao što je polivinilpirolidon; aminokiseline, kao što je glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharide, disaharide i druge ugljovodonike, uključujući glukozu, manozu ili dekstrine; helatne agense, kao što je EDTA; šećere, kao što je saharoza, manitol, trehaloza ili sorbitol; kontra-jone koji
2
grade soli, kao što je natrijum; metalne komplekse (npr. komplekse Zn-protein); i/ili nejonske surfaktante, kao što je polietilen glikol (PEG). Primeri farmaceutski prihvatljivih nosača ovde dalje uključuju sredstva za intersticijalnu disperziju lekova, kao što su rastvorni neutralno aktivni glikoproteini hijaluronidaze (sHASEGP), na primer, humani rastvorljivi PH-20 glikoproteini hijaluronidaze, kao što je rHuPH20 (HYLENEX®, Baxter International, Inc.). Pojedini primeri za sHASEGP i postupci primene, uključujući rHuPH20, opisani su u US Patent Publication br. 2005/0260186 i 2006/0104968. U jednom aspektu, sHASEGP se kombinuje sa jednom ili više dodatnih glikozaminoglikanaza, kao što je hondroitinaza.
Primeri liofilizovanih formulacija antitela ili imunokonjugata opisani su u US Patentu br. 6,267,958. Vodene formulacije antitela ili imunokonjugata uključuju one opisane u US Patentu br. 6,171,586 i WO2006/044908, pri čemu ove druge formulacije uključuju histidinacetatni pufer.
Formulacija ovde može takođe da sadrži više od jednog aktivnog sastojka, kao što je neophodno za naročitu indikaciju koja se leči, poželjno one sa komplementarnim aktivnostima koje ne utiču negativno jedna na drugu.
Aktivni sastojci mogu biti zarobljeni u pripremljenim mikrokapsulama, na primer, tehnikom koacervacije ili interfacijalne polimerizacije, na primer, hidroksimetilceluloze, odnosno želatinskih mikrokapsula, odnosno poli-(metilmetakrilat) mikrokapsula, u koloidnim sistemima za isporuku lekova (na primer, lipozomi, albuminske mikrosfere, mikroemulzije, nanočestice i nanokapsule) ili u makroemulzijama. Takve tehnike su objavljene u radu Remington's Pharmaceutical Sciences 16. izdanje, Osol, A. Ed. (1980).
Mogu se pripremiti preparati sa produženim oslobađanjem. Pogodni primeri preparata sa produženim oslobađanjem uključuju semipermeabilne matrice čvrstih hidrofobnih polimera koje sadrže antitelo ili imunokonjugat, pri čemu su matrice uobličeni proizvodi, npr., filmovi ili mikrokapsule.
Formulacije za primenu in vivo generalno su sterilne. Sterilnost se može lako postići, npr. filtracijom kroz sterilne filtracione membrane.
H. Proizvodi
U drugom primeru, obezbeđen je proizvod koji sadrži materijale korisne za lečenje, prevenciju i/ili dijagnostikovanje goreopisanih poremećaja. Proizvod sadrži ambalažu i etiketu ili uputstvo u pakovanju, na ambalaži ili povezano sa njom. Pogodno pakovanje uključuje, na primer, boce, bočice, špriceve, kese za IV rastvor, itd. Pakovanje može biti izrađeno od različitih materijala, kao što je staklo ili plastika. Pakovanje sadrži kompoziciju koja je sama po sebi ili u kombinaciji sa drugom kompozicijom efikasna u lečenju, prevenciji i/ili dijagnostikovanju pormećaja, i može imati priključak za sterilni pristup (na primer, pakovanje može biti kesa za intravenski rastvor ili bočica sa zapušačem koji može da se probuši iglom za potkožnu injekciju). Najmanje jedan aktivni agens u kompoziciji je antitelo ili imunokonjugat predmetnog pronalaska. Oznaka ili uputstvo za upotrebu ukazuje na to da se kompozicija koristi za lečenje stanja po izboru. Pored toga, proizvod može da sadrži (a) prvo pakovanje sa kompozicijom koja se u njemu nalazi, pri čemu kompozicija sadrži antitelo ili imunokonjugat; i (b) drugo pakovanje sa kompozicijom koja se u njemu nalazi, pri čemu kompozicija sadrži dodatni citotoksični ili drugi terapeutski agens. Proizvod može dalje da sadrži uložak za pakovanje koji ukazuje da kompozicije mogu da se koriste za lečenje specifičnog stanja. Alternativno, ili pored toga, proizvod može dalje da uključuje drugo (ili treće) pakovanje koje sadrži farmaceutski prihvatljiv pufer, kao što je bakteriostatska voda za injekcije (BWFI), fiziološki rastvor sa fosfatnim puferom, Ringerov rastvor ili rastvor dekstroze. Može dalje da obuhvati druge materijale poželjne sa komercijalnog i aspekta upotrebe, uključujući druge pufere, razblaživače, filtere, igle i špriceve.
PRIMERI
Primer 1- imunokonjugat anti-CD79b u kombinaciji sa anti-CD20 antitelom i alkilujućim agensom (Bendamustin) kod limfoma
Efikasnost kombinacije imunokonjugata anti-CD79b (anti-CD79b (huMA79b.v28)-MC-vc-PAB-MMAE ADC; polatuzumab vedotin; Pola; DCDS4501A) sa anti-CD20 antitelom (rituksimab) i bendamustinom procenjena je na modelu ksenografta tumora WSU-DLCL2 humanog difuznog limfoma velikih B-ćelija.
Ženke CB-17 SCID miševa (starosti 11-12 nedelja iz Charles River Laboratories; Hollister, CA) supkutano su inokulisane u bok sa 20 miliona WSU-DLCL2 ćelija (DSMZ, Nemačka kolekcija mikroorganizama i ćelijskih kultura; Braunschweig, Nemačka). Kada su tumori ksenografta dostigli željeni volumen, životinje su nasumično raspoređene u grupe od 9 miševa i primile su jednu dozu tretmana (to se naziva 0. dan). Anti-CD20 antitelo (rituksimab) dato je intraperitonealno u dozi od 30 mg/kg. Anti-CD79b-MMAE ADC i bendamustin davani su intravenski u dozi od 2, odnosno 30 mg/kg.
Tumori su mereni 1-2 puta nedeljno tokom cele studije pomoću kljunastog merila UltraCal-IV, i zapremina tumora je izračunata korišćenjem sledeće formule: zapremina tumora (mm<3>) = 0,5a x b<2>, gde su a i b dugi, odnosno kratki prečnik tumora.
Da bi se na odgovarajući način analiziralo ponovljeno merenje zapremine tumora istih životinja tokom vremena, korišćen je mešoviti pristup modelovanja (Pinheiro J i sar. Nlme: linear and nonlinear mixed effects models. 2009; R paket, verzija 3.1-96). Ovaj pristup se
4
odnosi na ponovljena merenja i umerene stope prekida zbog uklanjanja životinja iz studije pre njenog završetka iz razloga nepovezanih sa lečenjem. Kubni regresioni splajnovi su korišćeni za prilagođavanje nelinearnog profila vremenskom toku zapremine tumora log2na svakom doznom nivou. Ovi nelinearni profili su tada povezani sa dozom u mešovitom modelu. Rezultati su prikazani kao prilagođena zapremina tumora svake grupe tokom vremena.
U ovom istraživanju, kao što je prikazano na Slici 1, anti-CD79b-MMAE ADC je pokazao jasnu inhibiciju rasta tumora, a antitumorska aktivnost je bila uporediva sa kombinacijom rituksimaba i bendamustina u ispitivanim dozama. Uz to, trostruka kombinacija anti-CD79b-MMAE ADC sa rituksimabom i bendamustinom je imala značajno veću efikasnost od samog ADC ili rituksimaba/bendamustina.
Primer 2- Ispitivanje CD79b-MC-vc-PAB-MMAE u kombinaciji sa anti-CD20 antitelom (rituksimab ili obinutuzumab) i alkilujućim agensom (bendamustin) kod pacijenata sa relapsnim ili refraktornim folikularnim ili difuznim limfomom velikih B-ćelija
Pokrenuta je multicentrična, otvorena studija polatuzumab vedotina (anti-CD79b (huMA79b.v28)-MC-vc-PAB-MMAE; "Pola") koji se daje intravenskom (i.v.) infuzijom u kombinaciji sa standardnim dozama bendamustina (B) i rituksimaba (R) ili obinutuzumaba (G) kod pacijenata sa relapsnim ili refraktornim folikularnim limfomom (FL) ili difuznim limfomom velikih B-ćelija (DLBCL). Studija obuhvata fazu eskalacije doze u prvoj fazi, 2. fazu i 3. fazu, a vreme lečenja je bilo 18-24 nedelje.
U prvoj fazi, pacijenti sa FL i DLBCL su uključeni u odvojene kohorte za eskalaciju doze Pola u kombinaciji sa R i B, ili G i B. Pola je davan intravenski 2. dana 1. ciklusa, zatim 1. dana svakog narednog ciklusa u dozi od 1,8 mg/kg. R je primenjen u dozi od 375 mg/m<2>intravenski 1. dana 1. ciklusa i 1. dana svakog narednog ciklusa, najviše šest ciklusa. B je davan intravenski (90 mg/m<2>) 2. i 3. dana 1. ciklusa, zatim 1. i 2. dana svakog narednog ciklusa. G je davan intravenski (1000 mg) 1, 8. i 15. dana 1. ciklusa i 1. dana svakog narednog ciklusa, najviše šest ciklusa. Stopa kompletnog odgovora (CR) izmerena je skeniranjem pozitronskom emisionom tomografijom (PET), i određena je od strane Odbora ustanove za reviziju.
U drugoj fazi, randomizovane, odvojene kohorte sa FL i DLBCL primile su (a) Pola u kombinaciji sa R i B, ili (b) samo R i B. R je primenjen u dozi od 375 mg/m<2>intravenski 1. dana 1. ciklusa i 1. dana svakog narednog ciklusa, najviše šest ciklusa. B je davan intravenski (90 mg/m<2>) 2. i 3. dana 1. ciklusa, zatim 1. i 2. dana svakog narednog ciklusa.
U trećoj fazi, nerandomizovane, odvojene kohorte sa FL i DLBCL primile su Pola u kombinaciji sa G i B. B je primenjen intravenski (90 mg/m<2>) 2. i 3. dana 1. ciklusa, zatim 1. i 2. dana svakog narednog ciklusa. G je davan intravenski (1000 mg) 1, 8. i 15. dana 1. ciklusa i 1. dana svakog narednog ciklusa, najviše šest ciklusa. Stopa kompletnog odgovora (CR) izmerena je skeniranjem pozitronskom emisionom tomografijom (PET), i određena je od strane Odbora ustanove za reviziju.
Kriterijumi za uključivanje pacijenata u studiju su:
Histološki potvrđen FL (1, 2. ili 3a stepen) ili DLBCL
Primenjena najmanje jedna prethodna terapija za FL ili DLBCL. Pacijenti moraju imati relaps ili postati refraktorni na prethodno definisani režim prema sledećoj definiciji:
(a) Relapsirajući/refraktorni pacijenti sa FL: Pacijenti koji su se vratili na prethodni režim(e) nakon što su imali dokumentovanu istoriju odgovora (kompletni odgovor [CR], nepotvrđeni CR [CRu] ili delimični odgovor [PR]) >/= 6 meseci u trajanju od završetka režima); refraktorni na bilo koji prethodni režim, što je definisano da nema nikakvog odgovora na prethodnu terapiju, ili progresija u roku od 6 meseci po završetku poslednje doze terapije.
(b) Relapsirajući/refraktorni pacijenti sa DLBCL: Pacijenti koji su nepodobni za transplantaciju matičnih ćelija druge linije (SCT), sa progresivnom bolešću ili bez odgovora (stabilna bolest [SD]) <6 meseci od početka inicijalne terapije; pacijenti koji su bili nepodobni za SCT druge linije, sa relapsom bolesti nakon početnog odgovora >/= 6 meseci od početka inicijalne terapije; pacijenti koji su bili nepodobni za treću (ili višu) liniju SCT, sa progresivnom bolešću ili bez odgovora (SD) <6 meseci od početka prethodne terapije; pacijenti koji su nepodobni za SCT treće (ili više) linije sa relapsom bolesti nakon početnog odgovora >/= 6 meseci od početka prethodne terapije.
- Ako je pacijent prethodno primio bendamustin, trajanje odgovora mora biti > 1 godine (za pacijente koji imaju relaps bolesti nakon prethodnog režima).
- Najmanje jedna dvodimenzionalno merljiva lezija na snimku koja je definisana kao > 1,5 cm u svojoj najdužoj dimenziji; potvrđena dostupnost arhivskog ili sveže prikupljenog tumorskog tkiva koje ispunjava protokolom definisane specifikacije pre uključivanja u studiju; očekivani životni vek najmanje 24 nedelje; status performansi prema Istočnoj kooperativnoj onkološkoj grupi (ECOG) 0, 1 ili 2; adekvatna hematološka funkcija; i, za žene sposobne da rađaju, negativan test trudnoće iz seruma u roku od 7 dana pre početka doziranja.
Kriterijumi za isključivanje za pacijente u studiji uključuju: anamnezu ozbiljnih alergijskih ili anafilaktičkih reakcija na humanizovana ili mišja monoklonska antitela (MAb ili fuzioni proteini povezani sa rekombinantnim antitelima) ili poznatu osetljivost ili alergiju na mišje proizvode, kontraindikacije na bendamustin, rituksimab ili obinutuzumab, anamneza osetljivosti na manitol, prethodno korišćenje bilo kog MAb, radioimunokonjugata ili konjugata antitelo-lek (ADC) u roku od 4 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa, lečenje radioterapijom, hemoterapijom, imunoterapijom, imunosupresivnom terapijom, ili bilo kojim ispitivanim agensom za potrebe lečenja kancera u roku od 2 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa, kontinuirana primena kortikosteroida > 30 mg/dan prednizona ili ekvivalenta u druge svrhe osim kontrole simptoma limfoma, završetak autologne SCT u roku od 100 dana pre 1. dana 1. ciklusa, pre alogenske SCT, podobnost za autolognu SCT (pacijenti sa relapsirajućom/refraktornom DLBCL), stepen 3b FL, istorija transformacije indolentne bolesti u DLBCL, primarni limfom CNS, tekuća periferna neuropatija stepena > 1, dokaz o značajnim, nekontrolisanim pratećim bolestima koje mogu da utiču na pridržavanje protokola ili interpretaciju rezultata, uključujući značajne kardiovaskularne bolesti (poput srčane bolesti klase III ili IV prema Njujorškom udruženju za srce, infarkta miokarda u poslednjih 6 meseci, nestabilne aritmije ili nestabilne angine pektoris) ili značajne plućne bolesti (uključujući opstruktivnu bolest pluća i istoriju bronhospazma), poznatu aktivnu bakterijsku, virusnu, gljivičnu, mikobakterijsku, parazitsku ili drugu infekciju (isključujući gljivične infekcije noktiju) pri uključivanju u studiju, ili bilo koja veća epizoda infekcije koja zahteva lečenje intravenskim (i.v.) antibioticima ili hospitalizaciju u roku od 4 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa, pacijenti sa suspektnom ili latentnom tuberkulozom, pozitivnim rezultatima testa na hronične infekcije virusom hepatitisa B (HBV) ili na antitela virusa hepatitisa C (HCV), poznata infekcija HIV-om ili virusom leukemije 1 (HTLV-1) humanih T ćelija, žene koje su trudne ili doje, ili koje nameravaju da zatrudne u roku od godinu dana od poslednje doze rituksimaba ili obinutuzumaba, dokaz o laboratorijskim nepravilnostima u standardnim testovima funkcije bubrega, jetre ili koagulacije.
Kombinacija PoV, rituksimaba ili obinutuzumaba, i bendamustina bila je ukupno sigurna i podnošljiva.
Primer 3- imunokonjugat anti-CD79b u kombinaciji sa inhibitorom Bcl2 kod limfoma
Efikasnost kombinacije anti-CD79b-MMAE ADC (DCDS4501A) sa selektivnim Bcl2 inhibitorom (ABT-199 (tj. venetoklaks, GDC-0199, 4-(4-{[2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-en-1-il]metil}piperazin-1-il)-N-({3-nitro-4-[(tetrahidro-2H-piran-4-ilmetil)amino]fenil}sulfonil)-2-(1H-pirolo[2,3-b]piridin-5-iloksi)benzamid i/ili CAS br.
1257044-40-8) procenjen je na modelu ksenografta tumora Granta-519 limfoma humanih ćelija plašta.
Ženke C.B-17 SCID miševa (starosti 8 nedelja iz Charles River Laboratories; Hollister, CA) inokulisane su u bok sa 20 miliona Granta-519 ćelija. Kad su tumori ksenografta dostigli željeni volumen, životinje su nasumično raspoređene u grupe od po 9 miševa i primale su tretmane (0. dan studije). Anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC je doziran jednom intravenski u dozi od 1 mg/kg, a ABT-199 je davan oralno jednom dnevno tokom 21 dana, u količini od 100 mg/kg.
Tumori su mereni 1-2 puta nedeljno tokom cele studije pomoću kljunastog merila UltraCal-IV, i zapremina tumora je izračunata korišćenjem sledeće formule: zapremina tumora (mm<3>) = 0,5a x b<2>, gde su a i b dugi, odnosno kratki prečnik tumora.
Da bi se na odgovarajući način analiziralo ponovljeno merenje zapremine tumora istih životinja tokom vremena, korišćen je mešoviti pristup modelovanja (Pinheiro J i sar. Nlme: linear and nonlinear mixed effects models. 2009; R paket, verzija 3.1-96). Ovaj pristup se odnosi na ponovljena merenja i umerene stope prekida zbog uklanjanja životinja iz studije pre njenog završetka iz razloga nepovezanih sa lečenjem. Kubni regresioni splajnovi su korišćeni za prilagođavanje nelinearnog profila vremenskom toku zapremine tumora log2na svakom doznom nivou. Ovi nelinearni profili su tada povezani sa dozom u mešovitom modelu. Rezultati su prikazani kao prilagođena zapremina tumora svake grupe tokom vremena.
U ovom istraživanju, kao što je prikazano na Slici 2, samo lečenje anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC uzrokovalo je umereno odlaganje rasta tumora, dok monoterapija sa ABT-199 nije dala antitumorsku aktivnost. Međutim, kombinacija anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC i ABT-199 imala je veću efikasnost, uzrokujući regresiju tumora, nego bilo koji pojedinačni agens. Kombinacija anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC i ABT-199 dobro je podnošena, na osnovu minimalnih promena telesne težine životinja u periodu lečenja.
Primer 4- Imunokonjugat anti-CD79b u kombinovanoj terapiji kod limfoma Efikasnost kombinacije anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC (DCDS4501A; huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE) sa različitim kombinovanim terapijama ocenjena je na modelu ksenografta tumora WSU-DLCL2 (DLBCL).
Ženke C.B-17 SCID miševa (starosti 14 nedelja iz Charles River Laboratories; Hollister, CA) inokulisane su u bok sa 20 miliona WSU-DLCL2 (DLBCL) ćelija. Kada su tumori ksenografta dostigli željeni volumen, životinje su randomizovane i dobijale su lečenje (0. dan studije). Bilo je šest grupa za lečenje (1) vehikulum, (2) anti-CD79b-vcMMAE, (3) G-CHP (GA101-ciklofosfamid, doksorubicin i prednizon), (4) G-bendamustin (GA101bendamustin), (5) G-CHP (GA101-ciklofosfamid, doksorubicin i prednizon) anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE, i (6) G-bendamustin (GA101-bendamustin) anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE.
CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC je doziran jednom intravenski u dozi od 2 mg/kg, i.v. GA101 je doziran jednom, 30 mg/kg, ip. CHP je doziran jednom ciklofosfamid, 30 mg/kg, i.v., jednom doksorubicin, 2,475 mg/kg, iv, qdx5 prednizon, 0,15 mg/kg, po. Bendamustin je doziran jednom, 30 mg/kg, i.v.
Kao što je gore opisano, tumori su mereni 1-2 puta nedeljno tokom cele studije pomoću kljunastog merila UltraCal-IV, i zapremina tumora je izračunata korišćenjem sledeće formule: zapremina tumora (mm<3>) = 0,5 a x b<2>, pri čemu su a i b dugi, odnosno kratki prečnik tumora.
U ovoj studiji, kao što je prikazano na slici 3A, lečenje pomoću anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC dobro je kombinovano sa G-CHP (ili G-Benda), sa boljom efikasnošću od pojedinačnih agenasa anti-CD79b-MC-vc-PAB -MMAE ADC ili G-CHP (ili G-Benda). Kombinacije su se dobro podnosile, na osnovu minimalnih promena telesne težine životinja u periodu lečenja.
Primer 5- Imunokonjugat anti-CD79b u kombinovanoj terapiji kod limfoma Efikasnost kombinacije anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC (DCDS4501A; huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE) sa različitim kombinovanim terapijama ocenjena je na modelu ksenografta tumora TMD8 (ABC-DLBCL).
Ženke C.B-17 SCID miševa (starosti 13 nedelja iz Charles River Laboratories; Hollister, CA) inokulisane su u bok sa 5 miliona ćelija TMD8 (ABC-DLBCL). Kada su tumori ksenografta dostigli željeni volumen, životinje su randomizovane i dobijale su lečenje (0. dan studije). Bilo je sedam grupa za lečenje (1) vehikulum, (2) GA101, (3) anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE, (4) lenalidomid, (5) GA101 anti-CD79b-MC-vc-PAB- MMAE, (6) GA101 lenalidomid, i (7) GA101 lenalidomid anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE. CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC je doziran jednom intravenski u dozi od 2 mg/kg, i.v. GA101 je doziran qwx3, 1 mg/kg, ip. Lenalidomid je primenjen u dozi od 20 mg/kg, po, (qdx5) x3.
Kao što je gore opisano, tumori su mereni 1-2 puta nedeljno tokom cele studije pomoću kljunastog merila UltraCal-IV, i zapremina tumora je izračunata korišćenjem sledeće formule: zapremina tumora (mm<3>) = 0,5 a x b<2>, pri čemu su a i b dugi, odnosno kratki prečnik tumora.
U literaturi (Br J Haematol 2013 Zhang i sar.) objavljeno je da lenalidomid prvenstveno suzbija rast aktiviranog podtipa nalik na B-ćelije (ABC), uz minimalan efekat na ćelije koje nisu ABC-DLBCL ćelije. U ovoj studiji u kojoj je korišćen ABC-DLBCL, kao što je prikazano na Slici 3B, lečenje monoterapijom lenalidomidom pokazalo je malu efikasnost na ovom modelu. Nadalje, kombinovanje lenalidomida sa GA101 nije dalo dodatnu efikasnost u odnosu na samo GA101. Međutim, upotreba anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC, samostalno ili u kombinaciji, na podtipu ABC pokazala je snažnu efikasnost sa regresijom tumora. Osim toga, svi tretmani su se dobro podnosili.
Primer 6- Imunokonjugat anti-CD79b u kombinovanoj terapiji kod limfoma Efikasnost kombinacije anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC (DCDS4501A; huMA79bv28-MC-vc-PAB-MMAE) sa različitim kombinovanim terapijama ocenjena je na modelu ksenografta tumora WSU-DLCL2 (DLBCL).
Ženke C.B-17 SCID miševa (starosti 13 nedelja iz Charles River Laboratories; Hollister, CA) inokulisane su u bok sa 20 miliona WSU-DLCL2 (DLBCL) ćelija. Kada su tumori ksenografta dostigli željeni volumen, životinje su randomizovane i dobijale su lečenje (0. dan studije). Bilo je dvanaest grupa za lečenje (1) vehikulum, (2) GA101, (3) Bcl2i (GDC-199), (4) PI3Ki (GDC-032), (5) anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC, (6) GA101 anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE, (7) GA101 Bcl2i (GDC-199), (8) GA101 PI3Ki (GDC-032), (9) GA101 Bcl2i (GDC-199) anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE, (10) GA101 PI3Ki (GDC-032) anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE, (11) rituksimab, i (12) rituksimab anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE.
CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ADC je doziran jednom intravenski u dozi od 2 mg/kg, i.v. GA101 je doziran jednom, 30 mg/kg, ip. Bcl2 inhibitor, GDC-199, doziran je sa 100 mg/kg, po, qdx21. Inhibitor PI3K, GDC-032, doziran je sa 10 mg/kg, po, qdx21. Rituksimab je doziran sa 30 mg/kg, ip, jednom.
Kao što je gore opisano, tumori su mereni 1-2 puta nedeljno tokom cele studije pomoću kljunastog merila UltraCal-IV, i zapremina tumora je izračunata korišćenjem sledeće formule: zapremina tumora (mm<3>) = 0,5 a x b<2>, pri čemu su a i b dugi, odnosno kratki prečnik tumora. Rezultati su prikazani na Slici 4. U ovom istraživanju, monoterapija Bcl2 inhibitorom, GDC-0199, PI3K inhibitorom, GDC-0032 i anti-CD20 (GA101 ili rituksimab) u ispitivanim dozama imala je mali uticaj na rast tumora. Međutim, efikasnost je postala očitija kada se kombinuje Bcl2 inhibitor, GDC-0199 sa anti-CD20, GA101. Nadalje, od svih različitih tretmana, procenjena trostruka kombinacija anti-CD79b-vcMMAE, GA101 i Bcl2 inhibitora pokazala je najveću efikasnost, uzrokujući potpunu remisiju tumora.
Primer 7- Imunokonjugat anti-CD79b u kombinaciji sa venetoklaksom
Ovo istraživanje će proceniti efikasnost, bezbednost i farmakokinetiku kombinacije obinutuzumaba (GA101 ili G) plus polatuzumab vedotina (anti-CD79b(huMA79b.v23)-MC-vc-PAB-MMAE ADC (DCDS4501A) ili pola) sa selektivnim inhibitorom Bcl2 (ABT-199 (tj. venetoklaks, GDC-0199, 4-(4-{[2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-en-1-il]metil}piperazin-1-il)-N-({3-nitro-4-[(tetrahidro-2H-piran-4-ilmetil)amino]fenil}sulfonil)-2-(1H-pirolo[2,3-b]piridin-5-iloksi)benzamid, V i / ili CAS br. 1257044-40-8) (G pola V) kod pacijenata sa relapsirajućim ili refraktornim (R/R) folikularnim limfomom (FL) ili difuznim limfomom velikih B ćelija (DLBCL).
Ciljevi efikasnosti: Odgovor će se odrediti na osnovu snimaka pozitronske emisione tomografije i kompjuterizovane tomografije (PET-CT) ili CT snimaka, korišćenjem Revidiranih kriterijuma odgovora iz Lugana za maligni limfom, koji se u daljem tekstu nazivaju kriterijumima iz Lugana 2014. Odgovor će utvrditi Nezavisni odbor za reviziju (IRC) i istraživač. Primarni cilj efikasnosti ove studije je procena efikasnosti G Pola V na osnovu sledeće krajnje tačke: Kompletan odgovor (CR) na kraju indukcije (EOI), kako je utvrdio IRC na osnovu PET-CT skeniranja.
Sekundarni cilj efikasnosti ove studije je procena efikasnosti G Pola V na osnovu sledećih krajnjih tačaka: CR na EOI, kako je utvrdio istraživač na osnovu PET-CT skeniranja, CR na EOI, kako je utvrdio istraživač na osnovu samo CT skeniranja, objektivni odgovor (definisan kao CR ili delimični odgovor [PR]) na EOI, kako je utvrdio IRC i istraživač na osnovu PET-CT skeniranja, objektivni odgovor (definisan kao CR ili PR) na EOI, što je utvrdio IRC i istraživač na osnovu samo CT skeniranja, najbolji odgovor CR ili PR tokom studije, što je utvrdio istraživač samo na osnovu CT snimka.
Istraživački cilj efikasnost ove studije je procena dugoročne efikasnosti G Pola V na osnovu sledećih krajnjih tačaka: za pacijente koji imaju pozitivne rezultate PET skeniranja na EOI: CR nakon 12 meseci, što je utvrdio IRC i istraživač na osnovu PET-CT skeniranja, preživljavanje bez progresije, definisano kao vreme od početka studijske terapije do prve pojave progresije bolesti ili relapsa, kako je utvrdio istraživač samo na osnovu CT snimaka, ili smrt od bilo kog uzroka, preživljavanje bez događaja, definisano kao vreme od početka studijske terapije do bilo kakvog neuspeha lečenja, uključujući napredovanje bolesti ili relaps, što je utvrdio istraživač samo na osnovu CT snimaka, započinjanje nove terapije protiv limfoma ili smrt iz bilo kog uzroka, u zavisnosti od toga šta se prvo dogodi, preživljavanje bez bolesti, definisano među pacijentima koji postignu CR, kao vreme od prve pojave dokumentovanog CR do relapsa, što je utvrdio istraživač samo na osnovu CT snimaka, ili smrt iz bilo kog uzroka, u zavisnosti od toga šta se prvo dogodi, ukupno preživljavanje, i
1
definisano kao vreme od početka studijske terapije do smrti iz bilo kog uzroka.
Svi pacijenti uključeni u fazu eskalacije doze primiće indukcioni tretman, primenjivan u 21-dnevnim ciklusima. Kada se studijski tretmani daju istog dana, primenjivaće se uzastopno sledećim redosledom: venetoklaks, obinutuzumab i polatuzumab vedotin.
1. ciklus:
• Venetoklaks 400, 600 ili 800 mg oralno (PO) jednom dnevno, 1-21. dana
• Obinutuzumab 1000 mg i.v.1, 8. i 15. dana
• Polatuzumab vedotin 1,4 ili 1,8 mg/kg intravenski (i.v.) 1. dana
2-6. ciklusa:
• Venetoklaks 400, 600 ili 800 mg PO jednom dnevno, 1-21. dana
• Obinutuzumab 1000 mg i.v.1. dana
• Polatuzumab vedotin 1,4 ili 1,8 mg/kg i.v.1. dana
Nakon završetka indukcionog lečenja, pacijenti sa FL će nastaviti svakodnevno da primaju lečenje venetoklaksom (tokom 1. meseca) dok se odgovor ne proceni na EOI. Venetoklaks će biti ukinut ako procene odgovora na EOI pokažu da pacijent nije podoban za post-indukciono lečenje (koje se naziva održavanje). Pacijenti koji postignu CR, PR ili SD na EOI primiće tretman održavanja obinutuzumabom i venetoklaksom. Polatuzumab vedotin se neće davati kao tretman za održavanje. Lečenje održavanjem će se nastaviti do napredovanja bolesti ili neprihvatljive toksičnosti, do 24 meseca. Kada se studijski tretmani daju istog dana, venetoklaks će se primenjivati pre obinutuzumaba.
Tretmani će se primenjivati na sledeći način:
• Venetoklaks 400, 600 ili 800 mg PO jednom dnevno tokom 8 meseci (1-8. mesec) • Obinutuzumab 1000 mg i.v. prvog dana svakog drugog meseca (tj. svaka 2 meseca) tokom 24 meseca, počevši od 2. meseca (npr.2, 4, 6, 8. mesec, itd.).
Koristiće se shema eskalacije 3 3 doze. Doza obinutuzumaba će ostati fiksna na 1000 mg tokom faze eskalacije doze. Početna doza u 1. kohorti je 1,4 mg/kg za polatuzumab vedotin i 400 mg za venetoklaks. U 2-6. kohorti, eskalacija doze polatuzumab vedotina i venetoklaksa nastaviće se u koracima koji prate povećanje veličine doze testirano u tekućim ispitivanjima faze Ib. Za polatuzumab vedotin postoje 2 moguća dozna nivoa: 1,4 ili 1,8 mg/kg. Postoje 3 moguća dozna nivoa za venetoklaks: 400, 600 ili 800 mg. Eskalacija doze u okviru jednog pacijenta nije dozvoljena.
Svi pacijenti uključeni u fazu ekspanzije će dobiti indukcioni tretman, primjenjivan u 21-dnevnim ciklusima. Kada se studijski tretmani daju istog dana, primenjivaće se uzastopno sledećim redosledom: venetoklaks, obinutuzumab i polatuzumab vedotin.
2
1. ciklus:
• Venetoklaks preporučena doza za 2. fazu (RP2D; mg) PO jednom dnevno, 1-21. dana
• Obinutuzumab 1000 mg i.v.1, 8. i 15. dana
• Polatuzumab vedotin RP2D (mg/kg) i.v.1. dana
2-6. ciklusa:
• Venetoklaks preporučena doza za 2. fazu (RP2D; mg) PO jednom dnevno, 1-21. dana
• Obinutuzumab 1000 mg i.v.1. dana
• Polatuzumab vedotin RP2D (mg/kg) i.v.1. dana
Nakon završetka indukcionog lečenja, pacijenti će nastaviti da primaju svakodnevni tretman venetoklaksom (tokom 1. meseca) dok se odgovor ne proceni na EOI. Venetoklaks će biti ukinut ako procene odgovora na EOI pokažu da pacijent nije podoban za postindukcono lečenje. Pacijenti sa DLBCL koji postignu CR ili PR na EOI primiće postindukcioni tretman (koji se naziva konsolidacija) obinutuzumabom i venetoklaksom, a pacijenti sa FL koji postignu CR, PR ili SD na EOI primiće post-indukciono lečenje (koje se naziva održavanje) obinutuzumabom i venetoklaksom. Polatuzumab vedotin se neće davati kao post-indukcioni tretman. Post-indukciono lečenje će se nastaviti sve do progresije bolesti ili neprihvatljive toksičnosti, do 8 meseci za konsolidaciono lečenje, ili 24 meseca za lečenje održavanjem. Kada se studijski tretmani daju istog dana, venetoklaks će se primenjivati pre obinutuzumaba.
Difuzni limfom velikih B-ćelija: Tretman konsolidacije koji se sastoji od sledećeg, primenjivanog tokom 8 meseci (1-8. mesec):
• Venetoklaks RP2D (mg) PO jednom dnevno tokom 8 meseci (1-8. mesec)
• Obinutuzumab 1000 mg i.v. prvog dana svakog drugog meseca (tj. svaka 2 meseca), počevši sa 2. mesecom (tj.2, 4, 6. i 8. mesec)
Folikularni limfom: Tretman održavanja koji se sastoji od sledećeg, koji se primenjuje tokom 24 meseca (1-24. mesec):
• Venetoklaks RP2D (mg) PO jednom dnevno tokom 8 meseci (1-8. mesec)
• Obinutuzumab 1000 mg i.v. prvog dana svakog drugog meseca (tj. svaka 2 meseca) tokom 24 meseca, počevši od 2. meseca (npr.2, 4, 6, 8. mesec, itd.).
Kriterijumi za uključivanje: Pacijenti moraju ispunjavati sledeće kriterijume za ulazak u studiju: potpisan obrazac informisanog pristanka, starost ≥ 18 godina, status performansi prema Istočnoj kooperativnoj onkološkoj grupi 0, 1 ili 2 za pacijente koji su uključeni u fazu eskalacije doze: R/R FL nakon tretmana najmanje 1 prethodnim režimom hemoimunoterapije koji uključuje anti-CD20 monoklonsko antitelo i za koji ne postoji druga pogodnija opcija lečenja, kako je utvrdio istraživač, za pacijente uključene u fazu ekspanzije: limfom B ćelija klasifikovan kao bilo šta od sledećeg: - R/R FL nakon tretmana najmanje 1 prethodnim režimom hemoimunoterapije koji uključuje anti-CD20 monoklonsko antitelo i za koji ne postoji druga pogodnija opcija lečenja, kako je utvrdio istraživač - R/R DLBCL nakon tretmana najmanje 1 prethodnim režimom hemoimunoterapije koji uključuje anti-CD20 monoklonsko antitelo, bez mogućnosti lečenja, kako je utvrdio istraživač, histološki dokumentovani CD20-pozitivni ne-Hodžkinov limfom, kako je utvrđeno u lokalnoj laboratoriji, fluorodezoksiglukozno avidni limfom (tj. PET-pozitivni limfom), najmanje jedna dvodimenzionalno merljiva lezija (> 1,5 cm u najvećoj dimenziji pomoću CT skeniranja ili magnetne rezonance), dostupnost reprezentativnog uzorka tumora i odgovarajući izveštaj o patologiji za retrospektivnu centralnu potvrdu dijagnoze FL ili DLBCL. Ako arhivsko tkivo nije dostupno ili je neprihvatljivo, potrebna je biopsija jezgra, eksciziona ili inciziona biopsija tumora koja je prethodila lečenju. Citološki uzorci ili aspiracija tankom iglom nisu prihvatljivi. Ako je pacijent primio antilimfomski tretman u vreme između najnovije dostupne biopsije i započinjanja studijskog lečenja, toplo se preporučuje biopsija jezgra putem igle.
Kriterijumi za isključivanje: Pacijenti koji ispunjavaju bilo koji od sledećih kriterijuma biće isključeni iz ulaska u studiju: poznati CD20-negativni status pri relapsu ili progresiji, prethodna alogena transplantacija matičnih ćelija (SCT), završetak autologne SCT u roku od 100 dana pre 1. dana 1. ciklusa, pre standardne ili istraživačke terapije protiv kancera, kako je naznačeno: - radioimunokonjugat u roku od 12 nedelja pre 1. dana 1. ciklusa, - monoklonsko antitelo ili terapija konjugatom antitelo-lek u roku od 4 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa, i - radioterapija, hemoterapija, hormonska terapija ili ciljana terapija malim molekulima u roku od 2 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa, klinički značajna toksičnost (osim alopecije) od prethodne terapije koja nije razrešena do stepena ≤ 2 (po NCI CTCAE v4.0) pre 1. dana 1. ciklusa, periferna neuropatija trenutnog stepena > 1, • limfom CNS-a ili leptomeningealna infiltracija, lečenje sistemskim kortikosteroidima> 20 mg/dan prednizona ili ekvivalentno, pacijenti koji primaju kortikosteroide ≤ 20 mg/dan prednizona ili ekvivalentno moraju biti dokumentovani kako bi bili na stabilnoj dozi najmanje 4 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa. Ako je lečenje kortikosteroidima hitno potrebno za kontrolu simptoma limfoma pre početka studijske terapije, može se dati najviše 100 mg/dan prednizona ili ekvivalenta tokom najviše 5 dana, ali sve procene tumora moraju biti dovršene pre početka
4
tretmana kortikosteroidima. Istorija jake alergijske ili anafilaktičke reakcije na humanizovana ili mišja monoklonska antitela, poznata osetljivost ili alergija na mišje proizvode ili bilo koju komponentu formulacija obinutuzumaba, polatuzumab vedotina ili venetoklaksa, aktivne bakterijske, virusne, gljivične ili druge infekcije, treba biti oprezan pri razmatranju upotrebe obinutuzumaba kod pacijenata sa istorijom ponovljenih ili hroničnih infekcija, zahtev za lečenjem varfarinom (zbog potencijalnih interakcija leka sa lekom koje mogu povećati izloženost varfarinu), lečenje sledećim agensima u roku od 7 dana pre prve doze venetoklaksa: - jaki inhibitori CYP3A, poput flukonazola, ketokonazola i klaritromicina i - jaki induktori CYP3A, poput rifampina i karbamazepina, konzumiranja grejpfruta, proizvoda od grejpfruta, gorke pomorandže (uključujući marmeladu koja sadrži gorku pomorandžu), ili karambole u roku od 3 dana pre prve doze venetoklaksa, klinički značajna istorija bolesti jetre, uključujući virusni ili drugi hepatitis, trenutnu zloupotrebu alkohola ili cirozu, pozitivan rezultat na površinski antigen hepatitisa B, antitelo na ukupno jezgro hepatitisa B ili antitelo na virus hepatitisa C na skriningu, poznata istorija HIV-pozitivnog statusa, za pacijente sa nepoznatim HIV statusom, testiranje na HIV će se izvoditi na skriningu ako to zahtevaju lokalni propisi, istorija progresivne multifokalne leukoencefalopatije, vakcinisanje živim virusom u roku od 28 dana pre 1. dana 1. ciklusa, istorija ostalih malignih bolesti koje bi mogle da utiču na pridržavanje protokola ili interpretaciju rezultata, s izuzetkom sledećeg: - Kurativno tretiran karcinom in situ grlića materice, duktalni karcinom in situ dojke sa dobrom prognozom, karcinom bazalnih ili skvamoznih ćelija kože, melanom I faze ili niskog stepena, lokalizovani kancer prostate u ranom stadijumu - bilo koji prethodno lečen malignitet koji je bio u remisiji bez lečenja ≥ 2 godine pre uključivanja, dokaz o bilo kojoj značajnoj, nekontrolisanoj pratećoj bolesti koja bi mogla uticati na pridržavanje protokola ili interpretaciju rezultata, uključujući značajne kardiovaskularne bolesti (poput srčane bolesti klase III ili IV prema Njujorškom udruženju za srce, infarkta miokarda u prethodnih 6 meseci, nestabilne aritmije ili nestabilne angine) ili značajne plućne bolesti (poput opstruktivne plućne bolesti ili istorije bronhospazma), veliki hirurški zahvat, osim radi postavljanja dijagnoze, u roku od 28 dana pre 1. dana 1. ciklusa, ili očekivanje velikog hirurškog zahvata tokom studije, neadekvatna hematološka funkcija (osim ako nije posledica postojećeg limfoma), definisana na sledeći način: - Hemoglobin <9 g/dl, - ANC <1,5 × 10<9>/l i - Broj trombocita <75 × 10<9>/l.
Primer 8- anti-CD79b imunokonjugat u kombinaciji sa lenalidomidom
Ova studija će proceniti bezbednost, efikasnost i farmakokinetiku indukcionog lečenja koje se sastoji od obinutuzumaba (GA101 ili G) u kombinaciji sa polatuzumab vedotinom (anti-CD79b(huMA79b.v23)-MC-vc-PAB-MMAE ADC (DCDS4501A) ili pola) i lenalidomidom (Len) (G Pola Len) kod pacijenata sa relapsirajućim ili refraktornim folikularnim limfomom (FL) ili difuznim limfomom velikih B ćelija (DLBCL), nakon čega sledi post-indukciono lečenje obinutuzumabom u kombinaciji sa lenalidomidom kod pacijenata sa FL koji postižu potpuni odgovor (CR), delimični odgovor (PR) ili stabilnu bolest na kraju indukcije (EOI) i kod pacijenata sa DLBCL koji postignu CR ili PR na EOI. U nastavku su navedeni konkretni ciljevi i odgovarajuće krajnje tačke studije.
Odgovor će se odrediti na osnovu snimaka pozitronske emisione tomografije (PET) i kompjuterizovane tomografije (CT) ili samo CT snimaka, korišćenjem Revidiranih kriterijuma odgovora iz Lugana za maligni limfom, koji se u daljem tekstu nazivaju kriterijumima iz Lugana 2014. Odgovor će utvrditi Nezavisni odbor za reviziju (IRC) i istraživač.
Primarni cilj efikasnosti: Primarni cilj efikasnosti ove studije je procena efikasnosti indukcionog lečenja sa G Pola Len na osnovu sledeće krajnje tačke: CR na EOI, kako je utvrdio IRC na osnovu PET-CT skeniranja.
Sekundarni ciljevi efikasnosti: Sekundarni cilj efikasnosti ove studije je procena efikasnosti indukcionog lečenja sa G Pola Len na osnovu sledećih krajnjih tačaka: CR na EOI, kako je utvrdio istraživač na osnovu PET-CT skeniranja, CR na EOI, kako je utvrdio istraživač na osnovu samo CT skeniranja, objektivni odgovor (definisan kao CR ili PR) na EOI, kako je utvrdio IRC i istraživač na osnovu PET-CT skeniranja, objektivni odgovor (definisan kao CR ili PR) na EOI, što je utvrdio IRC i istraživač na osnovu samo CT skeniranja, najbolji odgovor CR ili PR tokom studije, što je utvrdio istraživač samo na osnovu CT snimka.
Istraživački cilj efikasnosti: Istraživački cilj efikasnost ove studije je procena dugoročne efikasnosti G Pola Len na osnovu sledećih krajnjih tačaka: za pacijente koji imaju pozitivne rezultate PET skeniranja na EOI: CR nakon 12 meseci, što je utvrdio IRC i istraživač na osnovu PET-CT skeniranja, preživljavanje bez progresije (PFS), definisano kao vreme od početka studijske terapije do prve pojave progresije bolesti ili relapsa, kako je utvrdio istraživač samo na osnovu CT snimaka, ili smrt od bilo kog uzroka, preživljavanje bez događaja (EFS), definisano kao vreme od početka studijske terapije do bilo kakvog neuspeha lečenja, uključujući napredovanje bolesti ili relaps, što je utvrdio istraživač samo na osnovu CT snimaka, započinjanje nove terapije protiv limfoma ili smrt iz bilo kog uzroka, u zavisnosti od toga šta se prvo dogodi, preživljavanje bez bolesti, definisano među pacijentima koji postignu CR, kao vreme od prve pojave dokumentovanog CR do relapsa, što je utvrdio istraživač samo na osnovu CT snimaka, ili smrt iz bilo kog uzroka, u zavisnosti od toga šta se prvo dogodi, ukupno preživljavanje, definisano kao vreme od početka studijske terapije do smrti iz bilo kog uzroka.
Kriterijumi za uključivanje: Pacijenti moraju ispunjavati sledeće kriterijume za ulazak u studiju: potpisan obrazac informisanog pristanka, starost ≥ 18 godina, status performansi prema Istočnoj kooperativnoj onkološkoj grupi 0, 1 ili 2. Za pacijente koji su uključeni u fazu eskalacije doze: relapsirajuća ili refraktorna FL nakon tretmana najmanje jednim prethodnim režimom hemoimunoterapije koji je uključivao anti-CD20 monoklonsko antitelo, i za koje ne postoji druga pogodnija opcija lečenja, kako je utvrdio istraživač. Za pacijente koji su uključeni u fazi ekspanzije: limfom klasifikovan kao bilo šta od sledećeg: relapsirajuća ili refraktorna FL nakon tretmana najmanje jednim prethodnim režimom hemoimunoterapije koji je uključivao anti-CD20 monoklonsko antitelo, i za koje ne postoji druga pogodnija opcija lečenja, kako je utvrdio istraživač, relapsirajuća ili refraktorna DLBCL nakon tretmana najmanje jednim prethodnim režimom hemoimunoterapije kod pacijenata koji nisu podobni za autolognu transplantaciju matičnih ćelija ili koji su imali progresiju bolesti nakon lečenja hemoterapijom visokim dozama plus autolognom transplantacijom matičnih ćelija, histološki dokumentovani CD20-pozitivni limfom B ćelija, kako je utvrđeno u lokalnoj laboratoriji, fluorodezoksiglukozno avidni limfom (tj. PET-pozitivni limfom), najmanje jedna dvodimenzionalno merljiva lezija (> 1,5 cm u najvećoj dimenziji pomoću CT skeniranja ili magnetne rezonance), dostupnost reprezentativnog uzorka tumora i odgovarajući izveštaj o patologiji za retrospektivnu centralnu potvrdu dijagnoze FL ili DLBCL. Ako arhivsko tkivo nije dostupno ili je neprihvatljivo, potrebna je biopsija jezgra iglom, eksciziona ili inciziona biopsija tumora koja je prethodila lečenju. Citološki uzorci ili aspiracija tankom iglom nisu prihvatljivi.
Kriterijumi za isključivanje: Pacijenti koji ispunjavaju bilo koji od sledećih kriterijuma biće isključeni iz ulaska u studiju: poznati CD20-negativni status pri relapsu ili progresiji, limfom centralnog nervnog sistema ili leptomeningealna infiltracija, prethodna alogena transplantacija matičnih ćelija (SCT), završetak autolognog SCT u roku od 100 dana pre 1. dana 1. ciklusa, anamneza rezistencije na lenalidomid ili trajanje odgovora <1 godine (za pacijente koji su imali odgovor na prethodni režim koji sadrži lenalidomid), pre standardne ili ispitivane terapije protiv kancera, kao što je specificirano: Lenalidomid, fludarabin ili alemtuzumab u roku od 12 meseci pre 1. dana 1. ciklusa, radioimunokonjugati u roku od 12 nedelja pre 1. dana 1. ciklusa, monoklonska antitela ili terapija konjugatom antitelo-lek u roku od 4 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa, radioterapija, hemoterapija, hormonska terapija ili ciljana terapija malim molekulima u roku od 2 nedelje pre 1. dana 1. ciklusa, klinički značajna toksičnost (osim alopecije) od prethodne terapije koja nije razrešena do stepena ≤ 2 (po NCI CTCAE, verzija 4.0) pre 1. dana 1. ciklusa, lečenje sistemskim imunosupresivnim lekovima, uključujući, ali se ne ograničavajući na, prednizon, azatioprin, metotreksat, talidomid i agense protiv faktora nekroze tumora u roku od dve nedelje pre 1. dana 1. ciklusa. Dozvoljeno je lečenje inhaliranim kortikosteroidima i mineralokortikoidima, ako je pre početka studijskog lečenja hitno potrebno lečenje kortikosteroidima za kontrolu simptoma limfoma, može se davati najviše 100 mg/dan prednizona ili ekvivalenta najviše 5 dana, ali sve procene tumora moraju biti dovršene pre započinjanja lečenja kortikosteroidima, istorija teške alergijske ili anafilaktičke reakcije na humanizovana ili mišja monoklonska antitela, poznata osetljivost ili alergija na mišje proizvode ili bilo koju komponentu formulacije obinutuzumaba, polatuzumab vedotina ili lenalidomida, istorija multiformnog eritema, osip stepena ≥ 3, ili deskvamacija (stvaranje plikova) nakon prethodnog tretmana imunomodulatornim derivatima poput talidomida i lenalidomida, aktivne bakterijske, virusne, gljivične ili druge infekcije, treba biti oprezan kada se razmatra primena obinutuzumaba kod pacijenata sa istorijom ponovljene ili hronične infekcije, pozitivne na površinski antigen hepatitisa B, antitelo na ukupno jezgro hepatitisa B ili antitelo na virus hepatitisa C na skriningu, poznata istorija HIV-pozitivnog statusa, istorija progresivne multifokalne leukoencefalopatije, vakcinisanje živim virusom u roku od 28 dana pre 1. dana 1. ciklusa, istorija ostalih malignih bolesti koja bi mogla uticati na pridržavanje protokola ili interpretaciju rezultata, s izuzetkom sledećeg: kurativno lečen karcinom in situ cerviksa; duktalni karcinom in situ dojke sa dobrom prognozom; kancer bazalnih ili skvamoznih ćelija kože; melanom I stupnja; ili lokalizovani kancer prostate niskog stupnja, bilo koji prethodno tretirani malignitet koji je bio u remisiji bez lečenja ≥ 2 godine pre uključivanja, kontraindikacija na lečenje TE profilaksom, neuropatija stupnja ≥ 2, dokaz o bilo kojoj značajnoj, nekontrolisanoj pratećoj bolest koja može uticati na pridržavanje protokola ili interpretaciju rezultata, uključujući značajnu kardiovaskularnu bolest (poput srčane bolesti klase III ili IV prema Njujorškom udruženju za srce, infarkta miokarda u prethodnih 6 meseci, nestabilne aritmije ili nestabilne angine) ili značajne plućne bolesti (poput opstruktivne plućne bolesti ili istorije bronhospazma), veliki hirurški zahvat, osim radi postavljanja dijagnoze, u roku od 28 dana pre 1. dana 1. ciklusa, ili očekivanje velikog hirurškog zahvata tokom studije, neadekvatna hematološka funkcija (osim ako nije posledica postojećeg limfoma), definisana na sledeći način: Hemoglobin <9 g/dl, ANC <1,5 × 10<9>/l, broj trombocita <75 × 10<9>/l, bilo koja od sledećih abnormalnih laboratorijskih vrednosti (osim zbog osnovnih limfoma): izračunati klirens kreatinina <60 ml/min (koristeći Kokroft-Golovu formulu), AST ili ALT> 2,5 × gornja granica normale (ULN), ukupni bilirubin u serumu> 1,5 × ULN (ili > 3 × ULN za pacijente sa Žilberovim sindromom), INR ili PT > 1,5 × ULN u odsustvu terapijske antikoagulacije, ili PTT ili aPTT> 1,5 × ULN u odsustvu lupusnog antikoagulansa.
Obinutuzumab: Indukcija - pacijenti će primiti obinutuzumab 1000 mg intravenski 1, 8. i 15. dana 1. ciklusa i 1. dana svakog narednog 28-dnevnog ciklusa u trajanju do 6 ciklusa. Post-indukciono lečenje - Za konsolidacioni tretman, pacijenti sa DLBCL primaće obinutuzumab 1000 mg intravenski 1. dana svakog drugog meseca za oko 6 meseci dodatnog lečenja. Za tretman održavanja, pacijenti sa FL primaće obinutuzumab 1000 mg intravenski 1. dana svakog drugog meseca za oko 24 meseca dodatnog lečenja.
Polatuzumab vedotin: Indukcija – pacijenti će primati polatuzumab vedotin 1,4 ili 1,8 mg/kg intravenski 1. dana svakog 28-dnevnog ciklusa u trajanju do 6 ciklusa. • U delu studije Faze Ib, ukupna doza polatuzumab vedotina za svakog pacijenta zavisiće od dodele doznog nivoa i težine pacijenta 1. dana 1. ciklusa (ili u roku od 96 sati pre 1. dana 1. ciklusa). U delu studije faze II, ukupna doza polatuzumab vedotina za svakog pacijenta zavisiće od RP2D utvrđene u delu Ib faze i težine pacijenta 1. dana 1. ciklusa (ili u roku od 96 sati pre 1. dana 1. ciklusa). Post-indukcija - Neće se primenjivati polatuzumab vedotin.
Lenalidomid: Indukcija - pacijenti će primati lenalidomid 10, 15 ili 20 mg oralno jednom dnevno, 1-21. dana svakog 28-dnevnog ciklusa, u trajanju do 6 ciklusa. U delu studije Faze Ib, doza lenalidomida za svakog pacijenta zavisiće od dodele doznog nivoa 1. dana 1. ciklusa. U delu studije faze II, doza lenalidomida za svakog pacijenta zavisiće od RP2D utvrđene u delu studije faze Ib. Pacijenti nakon indukcije će primati lenalidomid 10 mg oralno jednom dnevno 1-21. dana svakog meseca. Za konsolidacioni tretman, pacijenti sa DLBCL će primati lenalidomid 10 mg oralno jednom dnevno, 1-21. dana svakog meseca (počevši od 1. meseca i nastavljajući do 6. meseca), za otprilike 6 meseci dodatnog lečenja. Za tretman održavanja, pacijenti sa FL će dobijati lenalidomid 10 mg oralno jednom dnevno, 1-21. dana svakog meseca (počevši od 1. meseca i nastavljajući do 12. meseca), tokom otprilike 12 meseci dodatnog lečenja.
Iako je pronalazak koji prethodi opisan prilično detaljno pomoću ilustracija i primera za lakše razumevanje, opise i primere ne treba tumačiti kao ograničenja za opseg primene pronalaska.
1
11
12
1
14
1
1
1
1
1
11
11
11
11
11
11
11
12
12
12
12
12
12
12
1
11
12
1
14
�
�
1
�
�
14
14
14
14
14
14
14
1
11
12
1
14
1
1
�

Claims (18)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Imunokonjugat koji sadrži anti-CD79b antitelo povezano sa citotoksičnim agensom za upotrebu u postupku lečenja proliferativnog poremećaja B-ćelije kod pojedinca, pri čemu, imunkonjugat je polatuzumab vedotin i postupak uključuje primenu imunokonjugata na pojedincu u kombinaciji sa (a) anti-CD20 antitelom koje je rituksimab ili obinutuzumab i (b) alkilujućim agensom koji je bendamustin.
2. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema zahtevu 1, pri čemu, anti-CD20 antitelo je rituksimab.
3. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema zahtevu 1, pri čemu, anti-CD20 antitelo je obinutuzumab.
4. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, pri čemu, kombinacija sadrži polatuzumab vedotin, rituksimab i bendamustin.
5. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema zahtevu 1 ili zahtevu 3, pri čemu, kombinacija sadrži polatuzumab vedotin, obinutuzumab i bendamustin.
6. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema bilo kom od zahteva 1 do 5, pri čemu, poremećaj proliferacije B-ćelija je kancer.
7. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema zahtevu 6, pri čemu, poremećaj proliferacije B-ćelija je limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hronična limfocitna leukemija (CLL), mali limfocitni limfom, leukemija, leukemija vlasastih ćelija (HCL), akutna limfocitna leukemija (ALL) ili limfom ćelija plašta.
8. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema zahtevu 6 ili zahtevu 7, pri čemu, proliferativni poremećaj B-ćelija je NHL, kao što je indolentni NHL i/ili agresivni NHL.
9. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema zahtevu 6 ili zahtevu 7, pri čemu, proliferativni poremećaj B-ćelija je indolentni folikularni limfom ili difuzni limfom velikih B-ćelija.
10. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema bilo kom od zahteva 1 do 9, pri čemu, bendamustin je bendamustin hidrohlorid.
11. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema bilo kom od zahteva 1 do 5, pri čemu, poremećaj proliferacije B-ćelija je relapsni ili refraktorni folikularni limfom (FL) ili difuzni imfom velikih B-ćelija (DLBCL) i pri čemu se polatuzumab vedotin, bendamustin i rituksimab ili obinutuzumab primenjuju intravenski.
12. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema zahtevu 11, pri čemu, trajanje lečenja je 18-24 nedelja.
13. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu, polatuzumab vedotin se primenjuje u dozi od 1,4-5 mg/kg.
14. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu se polatuzumab vedotin primenjuje u dozi od 1,4-5 mg/kg jednom na svake tri nedelje.
15. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu, bendamustin se primenjuje u dozi od 25-120 mg/m<2>.
16. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu, rituksimab ili obinutuzumab se primenjuje u dozi od 300-1600 mg/m<2>.
17. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu, polatuzumab vedotin se primenjuje u dozi od 1,4-5 mg/kg na svake 3 nedelje, rituksimab se primenjuje u dozi od 375 mg/m<2>na svake 3 nedelje, a bendamustin se primenjuje u dozi od 25-120 mg/m<2>1. i 2. dana na svake 3 nedelje dnevno.
18. Imunokonjugat za upotrebu u postupku lečenja prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu, polatuzumab vedotin se primenjuje u dozi od 1,4-5 mg/kg na svake 3 nedelje, obinutuzumab se primenjuje u dozi od 1000 mg/m<2>na svake 3 nedelje, a bendamustin se primenjuje u dozi od 25-120 mg/m<2>1. i 2. dana na svake 3 nedelje dnevno.
1
RS20200630A 2014-09-23 2015-09-23 Postupak upotrebe anti-cd79b imunokonjugata RS60349B8 (sr)

Applications Claiming Priority (5)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201462054257P 2014-09-23 2014-09-23
US201462076823P 2014-11-07 2014-11-07
US201562136324P 2015-03-20 2015-03-20
EP15775880.6A EP3262071B8 (en) 2014-09-23 2015-09-23 Method of using anti-cd79b immunoconjugates
PCT/US2015/051760 WO2016049214A1 (en) 2014-09-23 2015-09-23 METHOD OF USING ANTI-CD79b IMMUNOCONJUGATES

Publications (2)

Publication Number Publication Date
RS60349B1 true RS60349B1 (sr) 2020-07-31
RS60349B8 RS60349B8 (sr) 2022-10-31

Family

ID=54261107

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20200630A RS60349B8 (sr) 2014-09-23 2015-09-23 Postupak upotrebe anti-cd79b imunokonjugata

Country Status (15)

Country Link
US (6) US20160082120A1 (sr)
EP (2) EP3689910A3 (sr)
AU (3) AU2015320678B2 (sr)
BR (1) BR112017023576A2 (sr)
CA (2) CA3069221C (sr)
DK (1) DK3262071T3 (sr)
ES (1) ES2796903T3 (sr)
HR (1) HRP20200924T8 (sr)
HU (1) HUE049175T2 (sr)
LT (1) LT3262071T (sr)
PL (1) PL3262071T3 (sr)
PT (1) PT3262071T (sr)
RS (1) RS60349B8 (sr)
SI (1) SI3262071T1 (sr)
WO (1) WO2016049214A1 (sr)

Families Citing this family (36)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
PE20090943A1 (es) 2007-07-16 2009-08-05 Genentech Inc Anticuerpos anti-cd79b e inmunoconjugados
EP2176295B1 (en) 2007-07-16 2014-11-19 Genentech, Inc. Humanized anti-cd79b antibodies and immunoconjugates and methods of use
KR101607346B1 (ko) * 2008-01-31 2016-03-29 제넨테크, 인크. 항-ｃｄ７９ｂ 항체 및 면역접합체 및 사용 방법
TWI572599B (zh) 2011-03-28 2017-03-01 Ｍｅｉ製藥公司 （α－經取代之芳烷胺基及雜芳烷胺基）嘧啶基及１，３，５－三基苯并咪唑，其醫藥組合物及其在治療增生性疾病之用途
HUE049175T2 (hu) 2014-09-23 2020-09-28 Hoffmann La Roche Eljárás anti-CD79b immunkonjugátumok alkalmazására
EP3481397A1 (en) * 2016-07-06 2019-05-15 Concert Pharmaceuticals Inc. Deuterated venetoclax
CN108452318B (zh) * 2017-02-17 2023-05-26 浙江特瑞思药业股份有限公司 靶向cd20的抗体偶联药物及其制备方法和用途
CN108452319A (zh) * 2017-02-20 2018-08-28 浙江特瑞思药业股份有限公司 靶向cd20的抗体偶联药物制剂
US11304953B2 (en) 2017-05-23 2022-04-19 Mei Pharma, Inc. Combination therapy
IL272418B2 (en) 2017-08-08 2024-09-01 Hoffmann La Roche Abinotuzumab treatment of a new subgroup of DLBCL patients
KR20200041358A (ko) 2017-08-14 2020-04-21 메이 파마, 아이엔씨. 병용 요법
CR20250325A (es) * 2018-04-13 2025-08-29 Genentech Inc Formulaciones inmunoconjugadas anti-cd79b estables (divisional expediente 2020-0550)
EA202190471A1 (ru) 2018-08-06 2021-05-24 Дайити Санкио Компани, Лимитед Комбинация конъюгата антитела-лекарственного средства и ингибитора тубулина
BR112021002734A2 (pt) * 2018-08-14 2021-07-20 Mei Pharma, Inc. tratamento de linfoma folicular reincidente
SG11202101450VA (en) * 2018-08-14 2021-03-30 Mei Pharma Inc Treatment of b cell malignancies
CN113194966A (zh) * 2018-10-03 2021-07-30 柰裴斯生命科学公司 抗cd79抗体及其应用
BR112021010908A2 (pt) 2018-12-06 2021-08-31 Genentech, Inc. Método para tratamento de linfoma difuso de grandes células b, kit e imunoconjugado
TWI890657B (zh) * 2018-12-07 2025-07-21 美商建南德克公司 使用抗cd79b 免疫結合物之方法
IL286482B2 (en) * 2019-03-21 2025-01-01 Gamida Cell Ltd Cultured NK cell fractions for use in combination therapy
AU2020275415B2 (en) 2019-05-14 2026-01-15 Genentech, Inc. Methods of using anti-CD79B immunoconjugates to treat follicular lymphoma
US20210115141A1 (en) * 2019-10-18 2021-04-22 Genentech, Inc. Methods of using anti-cd79b immunoconjugates to treat diffuse large b-cell lymphoma
WO2021076196A1 (en) 2019-10-18 2021-04-22 Genentech, Inc. Methods of using anti-cd79b immunoconjugates to treat diffuse large b-cell lymphoma
CN115916822A (zh) * 2020-04-24 2023-04-04 基因泰克公司 使用抗CD79b免疫缀合物的方法
TWI888610B (zh) * 2020-07-27 2025-07-01 大陸商上海拓界生物醫藥科技有限公司 抗ｃｄ７９ｂ抗體藥物偶聯物、其製備方法及其醫藥用途
JP7716473B2 (ja) 2020-11-04 2025-07-31 ジェネンテック， インコーポレイテッド 抗ｃｄ２０／抗ｃｄ３二重特異性抗体の皮下投薬
AU2021374594B2 (en) 2020-11-04 2026-03-05 Genentech, Inc. Dosing for treatment with anti-cd20/anti-cd3 bispecific antibodies and anti-cd79b antibody drug conjugates
TWI874719B (zh) 2020-11-04 2025-03-01 美商建南德克公司 用抗cd20/抗cd3雙特異性抗體進行治療之給藥
IL306129A (en) * 2021-04-07 2023-11-01 Mythic Therapeutics Inc Structures of antigen-binding proteins and antibodies and their uses
IL308351A (en) 2021-05-12 2024-01-01 Genentech Inc Methods for using anti-CD79B immunoconjugates to treat diffuse large B-cell lymphoma
EP4337330A1 (en) * 2021-05-14 2024-03-20 Genentech, Inc. Methods for treatment of cd20-positive proliferative disorder with mosunetuzumab and polatuzumab vedotin
EP4362983A1 (en) * 2021-06-29 2024-05-08 ADC Therapeutics SA Combination therapy using antibody-drug conjugates
JP2024525727A (ja) 2021-07-14 2024-07-12 ２セブンティ バイオ インコーポレイテッド 抗体由来の結合ドメインに融合した操作されたｔ細胞受容体
US20240336697A1 (en) 2021-08-07 2024-10-10 Genentech, Inc. Methods of using anti-cd79b immunoconjugates to treat diffuse large b-cell lymphoma
CA3255500A1 (en) 2022-04-08 2023-10-12 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. MULTI-PART RECEIVERS AND SIGNALING COMPLEXES
WO2024027795A1 (zh) * 2022-08-04 2024-02-08 苏州开拓药业股份有限公司 包含Myc蛋白降解剂类生物活性化合物的抗体药物偶联物及其制备方法和用途
KR20260021689A (ko) 2023-06-08 2026-02-13 제넨테크, 인크. 림프종 진단 및 치료 방법을 위한 대식세포 시그니처

Family Cites Families (319)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US633410A (en) 1898-09-22 1899-09-19 George A Ames Ice-cutter.
US3445518A (en) 1966-05-06 1969-05-20 Warner Lambert Pharmaceutical P-acylphenylethylamines
US3896111A (en) 1973-02-20 1975-07-22 Research Corp Ansa macrolides
US4151042A (en) 1977-03-31 1979-04-24 Takeda Chemical Industries, Ltd. Method for producing maytansinol and its derivatives
US4137230A (en) 1977-11-14 1979-01-30 Takeda Chemical Industries, Ltd. Method for the production of maytansinoids
US4265814A (en) 1978-03-24 1981-05-05 Takeda Chemical Industries Matansinol 3-n-hexadecanoate
US4307016A (en) 1978-03-24 1981-12-22 Takeda Chemical Industries, Ltd. Demethyl maytansinoids
JPS5562090A (en) 1978-10-27 1980-05-10 Takeda Chem Ind Ltd Novel maytansinoid compound and its preparation
JPS55164687A (en) 1979-06-11 1980-12-22 Takeda Chem Ind Ltd Novel maytansinoid compound and its preparation
JPS5566585A (en) 1978-11-14 1980-05-20 Takeda Chem Ind Ltd Novel maytansinoid compound and its preparation
US4256746A (en) 1978-11-14 1981-03-17 Takeda Chemical Industries Dechloromaytansinoids, their pharmaceutical compositions and method of use
JPS55102583A (en) 1979-01-31 1980-08-05 Takeda Chem Ind Ltd 20-acyloxy-20-demethylmaytansinoid compound
JPS55162791A (en) 1979-06-05 1980-12-18 Takeda Chem Ind Ltd Antibiotic c-15003pnd and its preparation
JPS55164685A (en) 1979-06-08 1980-12-22 Takeda Chem Ind Ltd Novel maytansinoid compound and its preparation
JPS55164686A (en) 1979-06-11 1980-12-22 Takeda Chem Ind Ltd Novel maytansinoid compound and its preparation
US4309428A (en) 1979-07-30 1982-01-05 Takeda Chemical Industries, Ltd. Maytansinoids
JPS5645483A (en) 1979-09-19 1981-04-25 Takeda Chem Ind Ltd C-15003phm and its preparation
EP0028683A1 (en) 1979-09-21 1981-05-20 Takeda Chemical Industries, Ltd. Antibiotic C-15003 PHO and production thereof
JPS5645485A (en) 1979-09-21 1981-04-25 Takeda Chem Ind Ltd Production of c-15003pnd
WO1981001145A1 (en) 1979-10-18 1981-04-30 Univ Illinois Hydrolytic enzyme-activatible pro-drugs
WO1982001188A1 (en) 1980-10-08 1982-04-15 Takeda Chemical Industries Ltd 4,5-deoxymaytansinoide compounds and process for preparing same
US4450254A (en) 1980-11-03 1984-05-22 Standard Oil Company Impact improvement of high nitrile resins
US4315929A (en) 1981-01-27 1982-02-16 The United States Of America As Represented By The Secretary Of Agriculture Method of controlling the European corn borer with trewiasine
US4313946A (en) 1981-01-27 1982-02-02 The United States Of America As Represented By The Secretary Of Agriculture Chemotherapeutically active maytansinoids from Trewia nudiflora
JPS57192389A (en) 1981-05-20 1982-11-26 Takeda Chem Ind Ltd Novel maytansinoid
US4414205A (en) 1981-08-28 1983-11-08 University Patents, Inc. Cell growth inhibitory substances
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
US4753894A (en) 1984-02-08 1988-06-28 Cetus Corporation Monoclonal anti-human breast cancer antibodies
US5169774A (en) 1984-02-08 1992-12-08 Cetus Oncology Corporation Monoclonal anti-human breast cancer antibodies
US6054561A (en) 1984-02-08 2000-04-25 Chiron Corporation Antigen-binding sites of antibody molecules specific for cancer antigens
US4764368A (en) 1984-08-29 1988-08-16 Dana-Farber Cancer Institute, Inc. Acid-cleavable compound
US4737456A (en) 1985-05-09 1988-04-12 Syntex (U.S.A.) Inc. Reducing interference in ligand-receptor binding assays
US4676980A (en) 1985-09-23 1987-06-30 The United States Of America As Represented By The Secretary Of The Department Of Health And Human Services Target specific cross-linked heteroantibodies
US6548640B1 (en) 1986-03-27 2003-04-15 Btg International Limited Altered antibodies
IL85035A0 (en) 1987-01-08 1988-06-30 Int Genetic Eng Polynucleotide molecule,a chimeric antibody with specificity for human b cell surface antigen,a process for the preparation and methods utilizing the same
JP3101690B2 (ja) 1987-03-18 2000-10-23 エス・ビィ・２・インコーポレイテッド 変性抗体の、または変性抗体に関する改良
US4816444A (en) 1987-07-10 1989-03-28 Arizona Board Of Regents, Arizona State University Cell growth inhibitory substance
US4975278A (en) 1988-02-26 1990-12-04 Bristol-Myers Company Antibody-enzyme conjugates in combination with prodrugs for the delivery of cytotoxic agents to tumor cells
JP3040121B2 (ja) 1988-01-12 2000-05-08 ジェネンテク，インコーポレイテッド 増殖因子レセプターの機能を阻害することにより腫瘍細胞を処置する方法
IL106992A (en) 1988-02-11 1994-06-24 Bristol Myers Squibb Co Acylhydrazone derivatives of anthracycline and methods for their preparation
US4943628A (en) 1988-06-13 1990-07-24 Ortho Pharmaceutical Corporation HIV peptide-inducted T cell stimulation
EP0368684B2 (en) 1988-11-11 2004-09-29 Medical Research Council Cloning immunoglobulin variable domain sequences.
US5530101A (en) 1988-12-28 1996-06-25 Protein Design Labs, Inc. Humanized immunoglobulins
US4978744A (en) 1989-01-27 1990-12-18 Arizona Board Of Regents Synthesis of dolastatin 10
US4879278A (en) 1989-05-16 1989-11-07 Arizona Board Of Regents Isolation and structural elucidation of the cytostatic linear depsipeptide dolastatin 15
DE3920358A1 (de) 1989-06-22 1991-01-17 Behringwerke Ag Bispezifische und oligospezifische, mono- und oligovalente antikoerperkonstrukte, ihre herstellung und verwendung
US5286637A (en) 1989-08-07 1994-02-15 Debiopharm, S.A. Biologically active drug polymer derivatives and method for preparing same
US5208020A (en) 1989-10-25 1993-05-04 Immunogen Inc. Cytotoxic agents comprising maytansinoids and their therapeutic use
CA2026147C (en) 1989-10-25 2006-02-07 Ravi J. Chari Cytotoxic agents comprising maytansinoids and their therapeutic use
US5959177A (en) 1989-10-27 1999-09-28 The Scripps Research Institute Transgenic plants expressing assembled secretory antibodies
US5165923A (en) 1989-11-20 1992-11-24 Imperial Cancer Research Technology Methods and compositions for the treatment of hodgkin's disease
US6075181A (en) 1990-01-12 2000-06-13 Abgenix, Inc. Human antibodies derived from immunized xenomice
US6150584A (en) 1990-01-12 2000-11-21 Abgenix, Inc. Human antibodies derived from immunized xenomice
US5767236A (en) 1990-05-09 1998-06-16 Biomeasure, Inc. Linear therapeutic peptides
US5179774A (en) 1990-05-24 1993-01-19 Ford Motor Company Apparatus and method for mechanically applying a sealing strip
US5770429A (en) 1990-08-29 1998-06-23 Genpharm International, Inc. Transgenic non-human animals capable of producing heterologous antibodies
CA2095633C (en) 1990-12-03 2003-02-04 Lisa J. Garrard Enrichment method for variant proteins with altered binding properties
US5571894A (en) 1991-02-05 1996-11-05 Ciba-Geigy Corporation Recombinant antibodies specific for a growth factor receptor
EP1400536A1 (en) 1991-06-14 2004-03-24 Genentech Inc. Method for making humanized antibodies
WO1994004679A1 (en) 1991-06-14 1994-03-03 Genentech, Inc. Method for making humanized antibodies
GB9114948D0 (en) 1991-07-11 1991-08-28 Pfizer Ltd Process for preparing sertraline intermediates
JP3050424B2 (ja) 1991-07-12 2000-06-12 塩野義製薬株式会社 ヒトエンドセリンリセプター
WO1993003054A1 (fr) 1991-08-09 1993-02-18 Teikoku Hormone Mfg. Co., Ltd. Nouveau derive de tetrapeptide
AU669124B2 (en) 1991-09-18 1996-05-30 Kyowa Hakko Kirin Co., Ltd. Process for producing humanized chimera antibody
US7018809B1 (en) 1991-09-19 2006-03-28 Genentech, Inc. Expression of functional antibody fragments
US5362852A (en) 1991-09-27 1994-11-08 Pfizer Inc. Modified peptide derivatives conjugated at 2-hydroxyethylamine moieties
FI941572A7 (fi) 1991-10-07 1994-05-27 Oncologix Inc Anti-erbB-2-monoklonaalisten vasta-aineiden yhdistelmä ja käyttömenete lmä
WO1993008829A1 (en) 1991-11-04 1993-05-13 The Regents Of The University Of California Compositions that mediate killing of hiv-infected cells
US5622929A (en) 1992-01-23 1997-04-22 Bristol-Myers Squibb Company Thioether conjugates
CA2372813A1 (en) 1992-02-06 1993-08-19 L.L. Houston Biosynthetic binding protein for cancer marker
ZA932522B (en) 1992-04-10 1993-12-20 Res Dev Foundation Immunotoxins directed against c-erbB-2(HER/neu) related surface antigens
US5736137A (en) 1992-11-13 1998-04-07 Idec Pharmaceuticals Corporation Therapeutic application of chimeric and radiolabeled antibodies to human B lymphocyte restricted differentiation antigen for treatment of B cell lymphoma
DK0752248T3 (da) 1992-11-13 2000-11-13 Idec Pharma Corp Terapeutisk anvendelse af kimæriske og radioaktivt mærkede antistoffer mod humant B-lymfocytbegrænset differentieringsantig
US5635483A (en) 1992-12-03 1997-06-03 Arizona Board Of Regents Acting On Behalf Of Arizona State University Tumor inhibiting tetrapeptide bearing modified phenethyl amides
US6034065A (en) 1992-12-03 2000-03-07 Arizona Board Of Regents Elucidation and synthesis of antineoplastic tetrapeptide phenethylamides of dolastatin 10
US6569834B1 (en) 1992-12-03 2003-05-27 George R. Pettit Elucidation and synthesis of antineoplastic tetrapeptide w-aminoalkyl-amides
US5644033A (en) 1992-12-22 1997-07-01 Health Research, Inc. Monoclonal antibodies that define a unique antigen of human B cell antigen receptor complex and methods of using same for diagnosis and treatment
US5410024A (en) 1993-01-21 1995-04-25 Arizona Board Of Regents Acting On Behalf Of Arizona State University Human cancer inhibitory pentapeptide amides
US5780588A (en) 1993-01-26 1998-07-14 Arizona Board Of Regents Elucidation and synthesis of selected pentapeptides
JPH06234790A (ja) 1993-02-09 1994-08-23 Teikoku Hormone Mfg Co Ltd 新規テトラペプチドアミド誘導体
US5869445A (en) 1993-03-17 1999-02-09 University Of Washington Methods for eliciting or enhancing reactivity to HER-2/neu protein
US6214345B1 (en) 1993-05-14 2001-04-10 Bristol-Myers Squibb Co. Lysosomal enzyme-cleavable antitumor drug conjugates
AU691811B2 (en) 1993-06-16 1998-05-28 Celltech Therapeutics Limited Antibodies
JPH0719832A (ja) 1993-06-21 1995-01-20 Canon Inc 複数画像の対応点抽出方法
EP0731106B1 (en) 1993-10-01 2004-11-17 Teikoku Hormone Mfg. Co., Ltd. Dolastatin derivatives
US5553097A (en) 1994-06-01 1996-09-03 International Business Machines Corporation System and method for transporting high-bandwidth signals over electrically conducting transmission lines
US5773001A (en) 1994-06-03 1998-06-30 American Cyanamid Company Conjugates of methyltrithio antitumor agents and intermediates for their synthesis
US5530097A (en) 1994-08-01 1996-06-25 Arizona Board Of Regents Acting On Behalf Of Arizona State University Human cancer inhibitory peptide amides
US5504191A (en) 1994-08-01 1996-04-02 Arizona Board Of Regents Acting On Behalf Of Arizona State University Human cancer inhibitory pentapeptide methyl esters
US5521284A (en) 1994-08-01 1996-05-28 Arizona Board Of Regents Acting On Behalf Of Arizona State University Human cancer inhibitory pentapeptide amides and esters
US5554725A (en) 1994-09-14 1996-09-10 Arizona Board Of Regents Acting On Behalf Of Arizona State University Synthesis of dolastatin 15
US5789199A (en) 1994-11-03 1998-08-04 Genentech, Inc. Process for bacterial production of polypeptides
US5599902A (en) 1994-11-10 1997-02-04 Arizona Board Of Regents Acting On Behalf Of Arizona State University Cancer inhibitory peptides
US5663149A (en) 1994-12-13 1997-09-02 Arizona Board Of Regents Acting On Behalf Of Arizona State University Human cancer inhibitory pentapeptide heterocyclic and halophenyl amides
ATE186745T1 (de) 1995-01-18 1999-12-15 Roche Diagnostics Gmbh Antikörper gegen cd30, die proteolytische spaltung und abgabe des membrangebundenen cd30 antigens verhindern
US5731168A (en) 1995-03-01 1998-03-24 Genentech, Inc. Method for making heteromultimeric polypeptides
US5840523A (en) 1995-03-01 1998-11-24 Genetech, Inc. Methods and compositions for secretion of heterologous polypeptides
US5869046A (en) 1995-04-14 1999-02-09 Genentech, Inc. Altered polypeptides with increased half-life
CN1113066C (zh) 1995-04-21 2003-07-02 帝国脏器制药株式会社 新型肽衍生物
US5714586A (en) 1995-06-07 1998-02-03 American Cyanamid Company Methods for the preparation of monomeric calicheamicin derivative/carrier conjugates
US5712374A (en) 1995-06-07 1998-01-27 American Cyanamid Company Method for the preparation of substantiallly monomeric calicheamicin derivative/carrier conjugates
US6267958B1 (en) 1995-07-27 2001-07-31 Genentech, Inc. Protein formulation
FR2737588B1 (fr) 1995-08-01 2001-11-02 Kodak Pathe Nouveau produit pour radiographie industrielle
JPH0977791A (ja) 1995-09-08 1997-03-25 Nippon Kayaku Co Ltd ペプチド誘導体及びその用途
SE9503380D0 (sv) 1995-09-29 1995-09-29 Pharmacia Ab Protein derivatives
US5783186A (en) 1995-12-05 1998-07-21 Amgen Inc. Antibody-induced apoptosis
ATE254931T1 (de) 1996-01-05 2003-12-15 Us Gov Health & Human Serv Mesothelinantigen, verfahren und testsatz zur targetierung
GB9603256D0 (en) 1996-02-16 1996-04-17 Wellcome Found Antibodies
US5741892A (en) 1996-07-30 1998-04-21 Basf Aktiengesellschaft Pentapeptides as antitumor agents
WO1998036765A1 (en) 1997-02-25 1998-08-27 Arizona Board Of Regents Isolation and structural elucidation of the cytostatic linear and cyclo-depsipeptides dolastatin 16, dolastatin 17, and dolastatin 18
US6183744B1 (en) 1997-03-24 2001-02-06 Immunomedics, Inc. Immunotherapy of B-cell malignancies using anti-CD22 antibodies
US6319688B1 (en) 1997-04-28 2001-11-20 Smithkline Beecham Corporation Polynucleotide encoding human sodium dependent phosphate transporter (IPT-1)
US6171586B1 (en) 1997-06-13 2001-01-09 Genentech, Inc. Antibody formulation
ES2244066T3 (es) 1997-06-24 2005-12-01 Genentech, Inc. Procedimiento y composiciones de glicoproteinas galactosiladas.
US6172213B1 (en) 1997-07-02 2001-01-09 Genentech, Inc. Anti-IgE antibodies and method of improving polypeptides
US6143721A (en) 1997-07-18 2000-11-07 Basf Aktiengesellschaft Dolastatin 15 derivatives
US6040498A (en) 1998-08-11 2000-03-21 North Caroline State University Genetically engineered duckweed
US6248564B1 (en) 1997-08-29 2001-06-19 Harvard University Mutant MHC class I molecules
RU2221809C2 (ru) 1997-10-03 2004-01-20 Тугаи Сейяку Кабусики Кайся Способ получения природного гуманизированного антитела
AU759779B2 (en) 1997-10-31 2003-05-01 Genentech Inc. Methods and compositions comprising glycoprotein glycoforms
US6610833B1 (en) 1997-11-24 2003-08-26 The Institute For Human Genetics And Biochemistry Monoclonal human natural antibodies
DK1034298T3 (da) 1997-12-05 2012-01-30 Scripps Research Inst Humanisering af murint antistof
WO1999035164A1 (en) 1998-01-09 1999-07-15 Arizona Board Of Regents, A Body Corporate, Acting On Behalf Of Arizona State University Anti-cryptococcal peptides
US6051228A (en) 1998-02-19 2000-04-18 Bristol-Myers Squibb Co. Antibodies against human CD40
US6162930A (en) 1998-03-06 2000-12-19 Baylor University Anti-mitotic agents which inhibit tubulin polymerization
ATE375365T1 (de) 1998-04-02 2007-10-15 Genentech Inc Antikörper varianten und fragmente davon
US6194551B1 (en) 1998-04-02 2001-02-27 Genentech, Inc. Polypeptide variants
DK1071700T3 (da) 1998-04-20 2010-06-07 Glycart Biotechnology Ag Glykosylerings-modifikation af antistoffer til forbedring af antistofafhængig cellulær cytotoksicitet
EP1086223B1 (en) 1998-06-01 2009-07-29 Agensys, Inc. Novel serpentine transmembrane antigens expressed in human cancers and uses thereof
US5985837A (en) 1998-07-08 1999-11-16 Basf Aktiengesellschaft Dolastatin 15 derivatives
WO2000012130A1 (en) 1998-08-27 2000-03-09 Smithkline Beecham Corporation Rp105 agonists and antagonists
US6737056B1 (en) 1999-01-15 2004-05-18 Genentech, Inc. Polypeptide variants with altered effector function
PL209392B1 (pl) 1999-01-15 2011-08-31 Genentech Inc Przeciwciało, komórka gospodarza, sposób wytwarzania przeciwciała oraz zastosowanie przeciwciała
US20040141983A1 (en) 1999-03-15 2004-07-22 Protein Design Labs, Inc. Compositions against cancer antigen LIV-1 and uses thereof
CA2704600C (en) 1999-04-09 2016-10-25 Kyowa Kirin Co., Ltd. A method for producing antibodies with increased adcc activity
US6342219B1 (en) 1999-04-28 2002-01-29 Board Of Regents, The University Of Texas System Antibody compositions for selectively inhibiting VEGF
US7312318B2 (en) 2002-03-01 2007-12-25 Immunomedics, Inc. Internalizing anti-CD74 antibodies and methods of use
US6323315B1 (en) 1999-09-10 2001-11-27 Basf Aktiengesellschaft Dolastatin peptides
US7303749B1 (en) 1999-10-01 2007-12-04 Immunogen Inc. Compositions and methods for treating cancer using immunoconjugates and chemotherapeutic agents
AU775373B2 (en) 1999-10-01 2004-07-29 Immunogen, Inc. Compositions and methods for treating cancer using immunoconjugates and chemotherapeutic agents
US7125978B1 (en) 1999-10-04 2006-10-24 Medicago Inc. Promoter for regulating expression of foreign genes
ES2248127T3 (es) 1999-10-04 2006-03-16 Medicago Inc. Metodo para regular la transcripcion de genes foraneos en presencia de nigtrogeno.
EP1229125A4 (en) 1999-10-19 2005-06-01 Kyowa Hakko Kogyo Kk PROCESS FOR PREPARING A POLYPEPTIDE
US6346249B1 (en) 1999-10-22 2002-02-12 Ludwig Institute For Cancer Research Methods for reducing the effects of cancers that express A33 antigen using A33 antigen specific immunoglobulin products
PT1244705E (pt) 1999-12-06 2010-05-04 Agensys Inc Antigénios transmembranares em serpentina expressos em cancros da próstata humanos e suas utilizações
EP1240319A1 (en) 1999-12-15 2002-09-18 Genentech, Inc. Shotgun scanning, a combinatorial method for mapping functional protein epitopes
US20040001827A1 (en) 2002-06-28 2004-01-01 Dennis Mark S. Serum albumin binding peptides for tumor targeting
EP1240337B1 (en) 1999-12-24 2006-08-23 Genentech, Inc. Methods and compositions for prolonging elimination half-times of bioactive compounds
AU2001243142A1 (en) 2000-02-03 2001-08-14 Hyseq, Inc. Novel nucleic acids and polypeptides
US20040002068A1 (en) 2000-03-01 2004-01-01 Corixa Corporation Compositions and methods for the detection, diagnosis and therapy of hematological malignancies
US7097840B2 (en) 2000-03-16 2006-08-29 Genentech, Inc. Methods of treatment using anti-ErbB antibody-maytansinoid conjugates
US20040038339A1 (en) 2000-03-24 2004-02-26 Peter Kufer Multifunctional polypeptides comprising a binding site to an epitope of the nkg2d receptor complex
WO2001074388A1 (en) 2000-03-31 2001-10-11 Idec Pharmaceuticals Corporation Combined use of anti-cytokine antibodies or antagonists and anti-cd20 for the treatment of b cell lymphoma
JP2003531588A (ja) 2000-04-11 2003-10-28 ジェネンテック・インコーポレーテッド 多価抗体とその用途
US6333410B1 (en) 2000-08-18 2001-12-25 Immunogen, Inc. Process for the preparation and purification of thiol-containing maytansinoids
US7064191B2 (en) 2000-10-06 2006-06-20 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Process for purifying antibody
CA2953239A1 (en) 2000-10-06 2002-04-18 Kyowa Hakko Kirin Co., Ltd. Antibody composition-producing cell
US6946292B2 (en) 2000-10-06 2005-09-20 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Cells producing antibody compositions with increased antibody dependent cytotoxic activity
US6596541B2 (en) 2000-10-31 2003-07-22 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Methods of modifying eukaryotic cells
US20020150573A1 (en) 2000-11-10 2002-10-17 The Rockefeller University Anti-Igalpha-Igbeta antibody for lymphoma therapy
US7090843B1 (en) 2000-11-28 2006-08-15 Seattle Genetics, Inc. Recombinant anti-CD30 antibodies and uses thereof
US20040018194A1 (en) 2000-11-28 2004-01-29 Francisco Joseph A. Recombinant anti-CD30 antibodies and uses thereof
US20070258987A1 (en) 2000-11-28 2007-11-08 Seattle Genetics, Inc. Recombinant Anti-Cd30 Antibodies and Uses Thereof
CA2430013C (en) 2000-11-30 2011-11-22 Medarex, Inc. Transgenic transchromosomal rodents for making human antibodies
RU2285541C2 (ru) 2000-12-22 2006-10-20 Байоджен Айдек Инк. Комбинированная терапия для лечения аутоиммунных заболеваний с использованием комбинации элиминирующего в-клетки/иммунорегуляторного антител
CA2443617C (en) 2001-04-17 2013-12-10 The Board Of Trustees Of The University Of Arkansas Repeat sequences of the ca125 gene and their use for diagnostic and therapeutic interventions
US20030083263A1 (en) 2001-04-30 2003-05-01 Svetlana Doronina Pentapeptide compounds and uses related thereto
US6884869B2 (en) 2001-04-30 2005-04-26 Seattle Genetics, Inc. Pentapeptide compounds and uses related thereto
US6441163B1 (en) 2001-05-31 2002-08-27 Immunogen, Inc. Methods for preparation of cytotoxic conjugates of maytansinoids and cell binding agents
US20050107595A1 (en) 2001-06-20 2005-05-19 Genentech, Inc. Compositions and methods for the diagnosis and treatment of tumor
US7803915B2 (en) 2001-06-20 2010-09-28 Genentech, Inc. Antibody compositions for the diagnosis and treatment of tumor
MXPA05000511A (es) 2001-07-12 2005-09-30 Jefferson Foote Anticuepros super humanizados.
US6737409B2 (en) 2001-07-19 2004-05-18 Hoffmann-La Roche Inc. Dolastatin 10 derivatives
NZ571596A (en) 2001-08-03 2010-11-26 Glycart Biotechnology Ag Antibody glycosylation variants having increased antibody-dependent cellular cytotoxicity
US20040235068A1 (en) 2001-09-05 2004-11-25 Levinson Arthur D. Methods for the identification of polypeptide antigens associated with disorders involving aberrant cell proliferation and compositions useful for the treatment of such disorders
US7098305B2 (en) 2001-09-06 2006-08-29 Ardana Bioscience Limited Sustained release of microcrystalline peptide suspensions
EP2287186B1 (en) 2001-09-06 2014-12-31 Agensys, Inc. Nucleic acid and corresponding protein entitled STEAP-1 useful in treatment and detection of cancer
DE60238143D1 (de) 2001-09-18 2010-12-09 Genentech Inc Zusammensetzungen und verfahren für die diagnose von tumoren
US7091186B2 (en) 2001-09-24 2006-08-15 Seattle Genetics, Inc. p-Amidobenzylethers in drug delivery agents
WO2003026577A2 (en) 2001-09-24 2003-04-03 Seattle Genetics, Inc. P-amidobenzylethers in drug delivery agents
US20110045005A1 (en) 2001-10-19 2011-02-24 Craig Crowley Compositions and methods for the treatment of tumor of hematopoietic origin
US20050238650A1 (en) 2002-04-17 2005-10-27 Genentech, Inc. Compositions and methods for the treatment of tumor of hematopoietic origin
US20050123925A1 (en) 2002-11-15 2005-06-09 Genentech, Inc. Compositions and methods for the diagnosis and treatment of tumor
JP5355839B2 (ja) 2001-10-23 2013-11-27 ピーエスエムエー デベロプメント カンパニー， エル．エル．シー． Ｐｓｍａ抗体およびタンパク質マルチマー
CA2463879C (en) 2001-10-25 2012-12-04 Genentech, Inc. Glycoprotein compositions
CA2467242A1 (en) 2001-11-20 2003-05-30 Seattle Genetics, Inc. Treatment of immunological disorders using anti-cd30 antibodies
US20040093621A1 (en) 2001-12-25 2004-05-13 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd Antibody composition which specifically binds to CD20
WO2003072736A2 (en) 2002-02-21 2003-09-04 Duke University Reagents and treatment methods for autoimmune diseases
CA2478683C (en) 2002-03-08 2016-01-26 Protein Design Labs, Inc. Antibodies against cancer antigen tmeff2 and uses thereof
AU2003228336B2 (en) 2002-03-19 2009-07-30 Curagen Corporation Therapeutic polypeptides, nucleic acids encoding same, and methods of use
EP1500400A4 (en) 2002-04-09 2006-10-11 Kyowa Hakko Kogyo Kk MEDICAMENT WITH ANTIBODY COMPOSITION
CA2481658A1 (en) 2002-04-09 2003-10-16 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Method of enhancing of binding activity of antibody composition to fcy receptor iiia
BR0309145A (pt) 2002-04-09 2005-02-01 Kyowa Hakko Kogyo Kk Células das quais o genoma é modificado
CA2481925A1 (en) 2002-04-09 2003-10-16 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Therapeutic agent for patients having human fc.gamma.riiia
ATE503829T1 (de) 2002-04-09 2011-04-15 Kyowa Hakko Kirin Co Ltd Zelle mit erniedrigter oder deletierter aktivität eines am gdp-fucosetransport beteiligten proteins
EP1498490A4 (en) 2002-04-09 2006-11-29 Kyowa Hakko Kogyo Kk PROCESS FOR PREPARING ANTIBODY COMPOSITION
US20070207142A1 (en) 2002-05-08 2007-09-06 Genentech, Inc. Compositions and methods for the treatment of tumor of hematopoietic origin
US20090068178A1 (en) 2002-05-08 2009-03-12 Genentech, Inc. Compositions and Methods for the Treatment of Tumor of Hematopoietic Origin
CA2488441C (en) 2002-06-03 2015-01-27 Genentech, Inc. Synthetic antibody phage libraries
AU2003245441A1 (en) 2002-06-12 2003-12-31 Avalon Pharmaceuticals, Inc. Cancer-linked gene as target for chemotherapy
EP2365004B1 (en) 2002-06-21 2016-01-06 Johns Hopkins University School of Medicine Membrane associated tumor endothelium markers
CA2491017A1 (en) 2002-07-03 2004-01-15 Immunogen, Inc. Antibodies to non-shed muc1 and muc16, and uses thereof
DK1545613T3 (da) 2002-07-31 2011-11-14 Seattle Genetics Inc Auristatinkonjugater og deres anvendelse til behandling af cancer, en autoimmun sygdom eller en infektiøs sygdom
US20050180972A1 (en) 2002-07-31 2005-08-18 Wahl Alan F. Anti-CD20 antibody-drug conjugates for the treatment of cancer and immune disorders
DE60336149D1 (de) 2002-08-16 2011-04-07 Immunogen Inc Vernetzer mit hoher reaktivität und löslichkeit und ihre verwendung bei der herstellung von konjugaten für die gezielte abgabe von kleinmolekularen arzneimitteln
MXPA05001933A (es) 2002-08-19 2005-04-28 Genentech Inc Composiciones y metodos para el diagnostico y tratamiento de tumores.
EP1391213A1 (en) 2002-08-21 2004-02-25 Boehringer Ingelheim International GmbH Compositions and methods for treating cancer using maytansinoid CD44 antibody immunoconjugates and chemotherapeutic agents
US7361740B2 (en) 2002-10-15 2008-04-22 Pdl Biopharma, Inc. Alteration of FcRn binding affinities or serum half-lives of antibodies by mutagenesis
BRPI0315295C1 (pt) 2002-10-17 2021-05-25 Genmab As anticorpo monoclonal humano isolado, célula hospedeira procariótica, composição farmacêutica, molécula biespecífica, usos de um anticorpo, métodos in vitro de detectar a presença de antígeno de cd20 ou uma célula que expressa cd20 em uma amostra, kit, e, vetor de expressão
US20060051359A1 (en) 2002-12-02 2006-03-09 Ira Pastan Recombinant immunotoxin and use in treating tumors
TWI335821B (en) 2002-12-16 2011-01-11 Genentech Inc Immunoglobulin variants and uses thereof
WO2004058171A2 (en) 2002-12-20 2004-07-15 Protein Design Labs, Inc. Antibodies against gpr64 and uses thereof
JPWO2004060919A1 (ja) 2002-12-26 2006-05-11 中外製薬株式会社 ヘテロ受容体に対するアゴニスト抗体
US20040191328A1 (en) * 2002-12-31 2004-09-30 Warrell Raymond P. Combination of gallium compounds with nonchemotherapeutic anticancer agents in the treatment of neoplasia
WO2004065416A2 (en) 2003-01-16 2004-08-05 Genentech, Inc. Synthetic antibody phage libraries
EP2248892B1 (en) 2003-01-22 2015-04-22 Roche Glycart AG Fusion constructs and use of same to produce antibodies with increased FC receptor binding affinity and effector function
JP5356648B2 (ja) 2003-02-20 2013-12-04 シアトル ジェネティックス， インコーポレイテッド 抗ｃｄ７０抗体−医薬結合体、ならびに癌および免疫障害の処置のためのそれらの使用
US20080025989A1 (en) 2003-02-20 2008-01-31 Seattle Genetics, Inc. Anti-cd70 antibody-drug conjugates and their use for the treatment of cancer and immune disorders
US7871607B2 (en) 2003-03-05 2011-01-18 Halozyme, Inc. Soluble glycosaminoglycanases and methods of preparing and using soluble glycosaminoglycanases
US20060104968A1 (en) 2003-03-05 2006-05-18 Halozyme, Inc. Soluble glycosaminoglycanases and methods of preparing and using soluble glycosaminogly ycanases
WO2004084823A2 (en) 2003-03-19 2004-10-07 Abgenix, Inc. Antibodies against t cell immunoglobulin domain and mucin domain 1 (tim-1) antigen and uses thereof
US20110042260A1 (en) 2003-04-10 2011-02-24 Craig Crowley Compositions and methods for the treatment of tumor of hematopoietic origin
US7755007B2 (en) 2003-04-17 2010-07-13 K&H Manufacturing, Inc Heated pet mat
US8088387B2 (en) 2003-10-10 2012-01-03 Immunogen Inc. Method of targeting specific cell populations using cell-binding agent maytansinoid conjugates linked via a non-cleavable linker, said conjugates, and methods of making said conjugates
US7276497B2 (en) 2003-05-20 2007-10-02 Immunogen Inc. Cytotoxic agents comprising new maytansinoids
JPWO2005035586A1 (ja) 2003-10-08 2007-11-22 協和醗酵工業株式会社 融合蛋白質組成物
JPWO2005035778A1 (ja) 2003-10-09 2006-12-21 協和醗酵工業株式会社 α１，６−フコシルトランスフェラーゼの機能を抑制するＲＮＡを用いた抗体組成物の製造法
US9296820B2 (en) 2003-11-05 2016-03-29 Roche Glycart Ag Polynucleotides encoding anti-CD20 antigen binding molecules with increased Fc receptor binding affinity and effector function
EP2478912B1 (en) 2003-11-06 2016-08-31 Seattle Genetics, Inc. Auristatin conjugates with anti-HER2 or anti-CD22 antibodies and their use in therapy
DK2295073T3 (da) 2003-11-17 2014-07-28 Genentech Inc Antistof mod cd22 til behandling af tumor af hæmatopoietisk oprindelse
US20060204496A1 (en) 2003-11-28 2006-09-14 Tetsuo Kojima Agonist antibody against heteroreceptor
WO2005053742A1 (ja) 2003-12-04 2005-06-16 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. 抗体組成物を含有する医薬
CA2556752C (en) 2004-02-23 2016-02-02 Genentech, Inc. Heterocyclic self-immolative linkers and conjugates
JP4942643B2 (ja) 2004-03-02 2012-05-30 シアトル ジェネティックス， インコーポレイテッド 部分的に付加された抗体およびそれらの結合体化方法
US7399469B2 (en) 2004-03-26 2008-07-15 Pdl Biopharma, Inc. Anti-LFL2 antibodies for the diagnosis, prognosis and treatment of cancer
EP1740615B1 (en) 2004-03-31 2014-11-05 Genentech, Inc. Humanized anti-tgf-beta antibodies
WO2005101017A1 (en) 2004-04-07 2005-10-27 Genentech, Inc. Mass spectrometry of antibody conjugates
US7785903B2 (en) 2004-04-09 2010-08-31 Genentech, Inc. Variable domain library and uses
PT1737891E (pt) 2004-04-13 2013-04-16 Hoffmann La Roche Anticorpos anti p-selectina
US7850962B2 (en) 2004-04-20 2010-12-14 Genmab A/S Human monoclonal antibodies against CD20
NZ579482A (en) 2004-06-01 2011-02-25 Genentech Inc Antibody drug conjugates and methods
MXPA06013998A (es) 2004-06-02 2007-02-08 Hoffmann La Roche Sintesis de ester de alquilo de acido amino-alcoxi-heptanoico.
EP1782070B1 (en) 2004-06-17 2010-09-08 MannKind Corporation Tumor-associated antigen profiles in cancer diagnostics and immunotherapy
KR20070036089A (ko) 2004-07-02 2007-04-02 제넨테크, 인크. 비호지킨 림프종의 치료 방법 및 치료 조성물
CA2573293A1 (en) 2004-07-10 2006-02-16 Alexion Pharmaceuticals, Inc. Methods for discovering antibodies specific to cancer cells and antibodies discovered thereby
CA2575402A1 (en) 2004-08-05 2006-02-09 Genentech, Inc. Humanized anti-cmet antagonists
TWI380996B (zh) 2004-09-17 2013-01-01 Hoffmann La Roche 抗ｏｘ４０ｌ抗體
DK1791565T3 (en) 2004-09-23 2016-08-01 Genentech Inc Cysteingensplejsede antibodies and conjugates
US20100111856A1 (en) 2004-09-23 2010-05-06 Herman Gill Zirconium-radiolabeled, cysteine engineered antibody conjugates
MX2007003907A (es) 2004-10-05 2007-05-21 Genentech Inc Agentes terapeuticos con toxicidad reducida.
JO3000B1 (ar) 2004-10-20 2016-09-05 Genentech Inc مركبات أجسام مضادة .
US8288352B2 (en) 2004-11-12 2012-10-16 Seattle Genetics, Inc. Auristatins having an aminobenzoic acid unit at the N terminus
DE602005022928D1 (de) 2004-11-30 2010-09-23 Abgenix Inc Antikörper gegen gpnmb und ihre verwendungen
JP4993645B2 (ja) 2004-12-01 2012-08-08 ジェネンテック， インコーポレイテッド 抗体薬剤結合体および方法
US20070134243A1 (en) 2004-12-01 2007-06-14 Gazzard Lewis J Antibody drug conjugates and methods
US7947839B2 (en) 2004-12-01 2011-05-24 Genentech, Inc. Heterocyclic-substituted bis-1,8 naphthalimide compounds, antibody drug conjugates, and methods of use
CN101076515A (zh) 2004-12-13 2007-11-21 霍夫曼-拉罗奇有限公司 制备3－吡咯烷－2－基－丙酸衍生物的新方法
CN101120021A (zh) 2004-12-31 2008-02-06 基因技术公司 结合br3的多肽及其用途
JP2008537673A (ja) 2005-01-31 2008-09-25 ジェネンテック・インコーポレーテッド 抗ｅｐｈｂ２抗体とその使用方法
US20070098715A1 (en) 2005-03-25 2007-05-03 Seth Ettenberg Antibodies against the tenascin major antigens
DK2439273T3 (da) 2005-05-09 2019-06-03 Ono Pharmaceutical Co Humane monoklonale antistoffer til programmeret død-1(pd-1) og fremgangsmåder til behandling af cancer ved anvendelse af anti-pd-1- antistoffer alene eller i kombination med andre immunterapeutika
DK1912677T3 (da) 2005-06-20 2014-01-13 Psma Dev Company L L C PSMA-antistof-lægemiddel-konjugater
PL2135881T3 (pl) 2005-06-20 2012-02-29 Genentech Inc Przeciwciała wiążące się z antygenem TAT10772 związanym z nowotworem, do diagnozowania i leczenia nowotworu
PT1907424E (pt) 2005-07-01 2015-10-09 Squibb & Sons Llc Anticorpos monoclonais humanos para o ligando 1 de morte programada (pd-l1)
ES2708763T3 (es) 2005-07-07 2019-04-11 Seattle Genetics Inc Compuestos de monometilvalina que tienen modificaciones de la cadena lateral de fenilalanina en el extremo C
WO2007008848A2 (en) 2005-07-07 2007-01-18 Seattle Genetics, Inc. Monomethylvaline compounds having phenylalanine carboxy modifications at the c-terminus
AU2006290433B2 (en) 2005-08-26 2012-06-07 Roche Glycart Ag Modified antigen binding molecules with altered cell signaling activity
EP1928912A4 (en) 2005-09-07 2010-02-24 Medimmune Inc EPH ANTI-RECEPTOR ANTIBODIES CONJUGATED TO TOXINS
EP1942944A2 (en) 2005-10-31 2008-07-16 Genentech, Inc. Macrocyclic depsipeptide antibody-drug conjugates and methods
ES2577292T3 (es) 2005-11-07 2016-07-14 Genentech, Inc. Polipéptidos de unión con secuencias hipervariables de VH/VL diversificadas y consenso
EP1957115B8 (en) 2005-11-10 2014-03-05 Celldex Therapeutics, Inc. Method of treating ovarian and renal cancer using antibodies against t cell immunoglobulin domain and mucin domain 1 (tim-1) antigen
US20100040637A1 (en) 2005-11-23 2010-02-18 Karen Van Orden Methods and Composition for Treating Diseases Targeting Prominin-1 (CD133)
BRPI0619118A2 (pt) 2005-12-02 2011-09-13 Genentech Inc composições e métodos para o tratamento de doenças e desordens associadas com a sinalização de citocina
EP1973951A2 (en) 2005-12-02 2008-10-01 Genentech, Inc. Binding polypeptides with restricted diversity sequences
DOP2006000277A (es) 2005-12-12 2007-08-31 Bayer Pharmaceuticals Corp Anticuerpos anti mn y métodos para su utilización
US7750116B1 (en) 2006-02-18 2010-07-06 Seattle Genetics, Inc. Antibody drug conjugate metabolites
AR059900A1 (es) 2006-03-17 2008-05-07 Genentech Inc Anticuerpos anti-tat226 e inmunoconjugados
US8263038B2 (en) 2006-04-18 2012-09-11 Delta-Energy Holdings, Llc Method of devolatilizing recycled carbon black and associated method
TW200812616A (en) 2006-05-09 2008-03-16 Genentech Inc Binding polypeptides with optimized scaffolds
EP2032606B1 (en) 2006-05-30 2013-11-27 Genentech, Inc. Antibodies and immunoconjugates and uses therefor
WO2008027236A2 (en) 2006-08-30 2008-03-06 Genentech, Inc. Multispecific antibodies
US9382327B2 (en) * 2006-10-10 2016-07-05 Vaccinex, Inc. Anti-CD20 antibodies and methods of use
PT2099823E (pt) 2006-12-01 2014-12-22 Seattle Genetics Inc Agentes de ligação ao alvo variantes e suas utilizações
US20080226635A1 (en) 2006-12-22 2008-09-18 Hans Koll Antibodies against insulin-like growth factor I receptor and uses thereof
CN100592373C (zh) 2007-05-25 2010-02-24 群康科技(深圳)有限公司 液晶显示面板驱动装置及其驱动方法
EP2176298B1 (en) 2007-05-30 2017-11-15 Xencor, Inc. Methods and compositions for inhibiting cd32b expressing cells
EP2176295B1 (en) 2007-07-16 2014-11-19 Genentech, Inc. Humanized anti-cd79b antibodies and immunoconjugates and methods of use
PE20090943A1 (es) 2007-07-16 2009-08-05 Genentech Inc Anticuerpos anti-cd79b e inmunoconjugados
EA020696B1 (ru) 2007-10-12 2015-01-30 Сиэтл Дженетикс, Инк. Способ лечения лимфомы ходжкина с использованием комбинации гемцитабина и конъюгата антитела против cd30 с ауристатином
DK2211904T3 (en) 2007-10-19 2016-10-24 Seattle Genetics Inc Cd19-binding agents and uses thereof
JP6157046B2 (ja) 2008-01-07 2017-07-05 アムジェン インコーポレイテッド 静電的ステアリング（ｅｌｅｃｔｒｏｓｔａｔｉｃｓｔｅｅｒｉｎｇ）効果を用いた抗体Ｆｃヘテロ二量体分子を作製するための方法
KR101607346B1 (ko) 2008-01-31 2016-03-29 제넨테크, 인크. 항-ｃｄ７９ｂ 항체 및 면역접합체 및 사용 방법
EP2240495B1 (en) 2008-02-01 2015-07-15 Genentech, Inc. Nemorubicin metabolite and analog reagents, antibody-drug conjugates and methods
CN101970499B (zh) 2008-02-11 2014-12-31 治疗科技公司 用于肿瘤治疗的单克隆抗体
EP2262837A4 (en) 2008-03-12 2011-04-06 Merck Sharp & Dohme PD-1 BINDING PROTEINS
US8060006B2 (en) 2008-07-16 2011-11-15 Raytheon Company Counter-intelligence signal enabled communication device
JP2012500855A (ja) 2008-08-25 2012-01-12 アンプリミューン、インコーポレーテッド Ｐｄ−１アンタゴニストおよび感染性疾患を処置するための方法
EP3255060A1 (en) 2008-12-09 2017-12-13 F. Hoffmann-La Roche AG Anti-pd-l1 antibodies and their use to enhance t-cell function
TWI409079B (zh) 2009-08-14 2013-09-21 Roche Glycart Ag 非典型岩藻醣化ｃｄ２０抗體與苯達莫斯汀（ｂｅｎｄａｍｕｓｔｉｎｅ）之組合療法
JP2013505944A (ja) 2009-09-24 2013-02-21 シアトル ジェネティックス， インコーポレイテッド Ｄｒ５リガンド薬物結合体
PL2504364T3 (pl) 2009-11-24 2017-12-29 Medimmune Limited Ukierunkowane środki wiążące przeciwko B7-H1
WO2011066342A2 (en) 2009-11-24 2011-06-03 Amplimmune, Inc. Simultaneous inhibition of pd-l1/pd-l2
CA3007787C (en) * 2010-06-03 2020-03-10 Pharmacyclics Llc The use of inhibitors of bruton's tyrosine kinase (btk)
TWI535712B (zh) 2010-08-06 2016-06-01 阿斯特捷利康公司 化合物
WO2012075111A1 (en) * 2010-11-30 2012-06-07 Novartis Ag Uses of anti-cd40 antibodies in combination therapy for b cell-related cancers
IN2014DN10652A (sr) 2012-07-09 2015-09-11 Genentech Inc
HK1212240A1 (en) 2012-09-07 2016-06-10 吉宁特有限公司 Combination therapy of a type ii anti-cd20 antibody with a selective bcl-2 inhibitor
CN105189558A (zh) 2013-05-02 2015-12-23 豪夫迈·罗氏有限公司 无岩藻糖基化CD20抗体与CD79b抗体-药物缀合物的组合疗法
JP6478989B2 (ja) * 2013-11-07 2019-03-06 エフ．ホフマン−ラ ロシュ アーゲーＦ． Ｈｏｆｆｍａｎｎ−Ｌａ Ｒｏｃｈｅ Ａｋｔｉｅｎｇｅｓｅｌｌｓｃｈａｆｔ 抗ｃｄ２０抗体とｂｔｋ阻害剤とを用いた併用療法
WO2015084892A1 (en) 2013-12-02 2015-06-11 Cornell University Methods for treating b cell proliferative disorders
SG11201701128YA (en) * 2014-09-12 2017-03-30 Genentech Inc Cysteine engineered antibodies and conjugates
HUE049175T2 (hu) 2014-09-23 2020-09-28 Hoffmann La Roche Eljárás anti-CD79b immunkonjugátumok alkalmazására
ES2744540T3 (es) 2014-12-05 2020-02-25 Hoffmann La Roche Anticuerpos anti-CD79b y procedimientos de uso
CR20250325A (es) 2018-04-13 2025-08-29 Genentech Inc Formulaciones inmunoconjugadas anti-cd79b estables (divisional expediente 2020-0550)
BR112021010908A2 (pt) 2018-12-06 2021-08-31 Genentech, Inc. Método para tratamento de linfoma difuso de grandes células b, kit e imunoconjugado
AU2020275415B2 (en) 2019-05-14 2026-01-15 Genentech, Inc. Methods of using anti-CD79B immunoconjugates to treat follicular lymphoma
US20210115141A1 (en) 2019-10-18 2021-04-22 Genentech, Inc. Methods of using anti-cd79b immunoconjugates to treat diffuse large b-cell lymphoma
CN115916822A (zh) 2020-04-24 2023-04-04 基因泰克公司 使用抗CD79b免疫缀合物的方法
US20240336697A1 (en) 2021-08-07 2024-10-10 Genentech, Inc. Methods of using anti-cd79b immunoconjugates to treat diffuse large b-cell lymphoma

Also Published As

Publication number Publication date
HRP20200924T1 (hr) 2020-09-18
RS60349B8 (sr) 2022-10-31
US20210346352A1 (en) 2021-11-11
CA2979671A1 (en) 2016-03-31
AU2021203918A1 (en) 2021-07-08
HRP20200924T8 (hr) 2023-07-21
ES2796903T3 (es) 2020-11-30
US11000510B2 (en) 2021-05-11
US20170304438A1 (en) 2017-10-26
AU2015320678A1 (en) 2018-01-18
CA3069221C (en) 2023-04-04
HUE049175T2 (hu) 2020-09-28
EP3262071B8 (en) 2022-05-18
EP3262071B1 (en) 2020-04-08
EP3262071A1 (en) 2018-01-03
PT3262071T (pt) 2020-06-16
ES2796903T8 (es) 2022-04-28
WO2016049214A1 (en) 2016-03-31
SI3262071T1 (sl) 2020-07-31
CA3069221A1 (en) 2016-03-31
AU2026200119A1 (en) 2026-02-05
EP3689910A3 (en) 2020-12-02
HK1248252A1 (en) 2018-10-12
US20220040153A1 (en) 2022-02-10
DK3262071T3 (da) 2020-06-15
LT3262071T (lt) 2020-06-25
AU2015320678B2 (en) 2021-07-22
US12016842B2 (en) 2024-06-25
EP3689910A2 (en) 2020-08-05
PL3262071T3 (pl) 2020-08-10
US20160082120A1 (en) 2016-03-24
BR112017023576A2 (pt) 2023-10-03
US20250073212A1 (en) 2025-03-06
CA2979671C (en) 2020-03-10
US20190201382A1 (en) 2019-07-04

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US12016842B2 (en) Methods of using anti-CD79b immunoconjugates
JP7550794B2 (ja) 濾胞性リンパ腫を処置するための抗ｃｄ７９ｂ免疫複合体の使用方法
JP7785016B2 (ja) 抗ＣＤ７９ｂ免疫抱合体の使用方法
JP2024050554A (ja) びまん性大細胞型ｂ細胞リンパ腫を処置するための抗ｃｄ７９ｂ免疫抱合体の使用方法
JP2024520901A (ja) びまん性大細胞型ｂ細胞リンパ腫を治療するための抗ｃｄ７９ｂイムノコンジュゲートを使用する方法
US20220031861A1 (en) Combination therapy of diffuse large b-cell lymphoma comprising an anti-cd79b immunoconjugates, an alkylating agent and an anti-cd20 antibody
TWI890657B (zh) 使用抗cd79b 免疫結合物之方法
HK40032827A (en) Method of using anti-cd79b immunoconjugates
HK40104998A (zh) 使用抗cd79b免疫缀合物治疗弥漫性大b细胞淋巴瘤的方法
HK40091980A (zh) 使用抗cd79b免疫缀合物的方法
HK1248252B (en) Method of using anti-cd79b immunoconjugates
TW202604575A (zh) 使用抗cd79b免疫結合物之方法
BR122025013425A2 (pt) Usos de um imunoconjugado
BR122025013398A2 (pt) Uso de um imunoconjugado
BR122024026568A2 (pt) Uso de um imunoconjugado