RS60439B1 - Preparat za oralnu rehidrataciju i povezane metode - Google Patents

Description

Opis

Pozadina

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na oralne rehidratacione proizvode za lečenje sisara koji pate od gastrointestinalnih poremećaja koji mogu nastati usled dijetetskih, parazitskih, prionskih, bakterijskih, virusnih ili protozoalnih uzročnika i dovesti do gubitka tečnosti, acidoze i neravnoteže ili gubitka esencijalnih elektrolita. Ove bolesti su uzrok kliničkih simptoma koji su teži kod mladih životinja i dece, ali se mogu javiti i kod odraslih jedinki bilo koje vrste. Dehidratacija i neravnoteža elektrolita mogu uzrokovati smrt.

Normalna digestija

[0002] Funkcionalni cilj varenja je razbijanje složenih namirnica na male sastavne delove (hranljive materije) koje mogu biti apsorbovane pomoću creva u telo, pri čemu navedeni hranljivi sastojci mogu biti ponovo udruženi u složene molekule koje su potrebne za obavljanje normalnog telesnog metabolizma. Tri glavne klase namirnica su proteini, ugljeni hidrati i masti koje se razgrađuju na aminokiseline, šećere i lipide, respektivno. Voda i elektroliti (koji su minerali poput natrijuma, kalijuma, hlorida i magnezijuma) su takođe potrebni za održavanje normalnog telesnog metabolizma. Sposobnost gastrointestinalnog (GI) trakta da vari hranu zavisi od složene interakcije neuroendokrinih odgovora koji izazivaju sekreciju digestivnih enzima i kontrolišu pokretljivost intestinalnih organa.

[0003] Prvi korak u varenju je mehaničko razbijanje hrane, što se postiže žvakanjem u ustima, a potom lučenjem u stomaku. Stomak takođe, služi kao rezervoar u kome su digestivni enzimi pomešani sa unetom hranom, uzrokujući da se hrana razbije u kašu. Zatim kaša prelazi iz stomaka u tanko crevo. Apsorpcija hranljivih materija i elektrolita se gotovo u potpunosti ostvaruje kroz tanko crevo, dok je debelo crevo u velikoj meri odgovorno za resorpciju vode. Nesvareni ostaci unete hrane se izlučuju u obliku fecesa.

[0004] Kod sisara sa samo jednim želucem, kao što su psi, mačke, svinje i ljudi, digestivni procesi se odvijaju kao što je prethodno opisano. Kod biljojeda (poput zečeva i konja) i preživara (poput goveda i ovaca), normalna digestija jako zavisi i od aktivnosti mikroflore (bakterija, kvasaca i protozoa) rumena kod preživara ili cekuma kod konja i zečeva. Mikroflora ovih vrsta može variti celulozu; fermentisati ugljene hidrate do isparljivih masnih kiselina; i pretvarati azotne supstance u amonijak, aminokiseline i protein. U određenim okolnostima aktivnost mikroflore može biti potisnuta do te mere da varenje postane abnormalno ili prestaje. Nepravilna ishrana, dugotrajno gladovanje ili nedostatak apetita i hiperaciditet (kao što se dešava usled prežderavanja žitarica), smanjuju mikrobijalnu digestiju. Na mikrofloru takođe, može negativno da utiče oralna primena lekova koji su antimikrobni ili koji drastično menjaju pH sadržaja rumena.

[0005] Gastroenteritis je širok termin koji se koristi i u humanoj i u veterinarskoj medicini za opisivanje bolesti GI trakta koje obično rezultiraju povraćanjem i dijarejom, sa ozbiljnim uticajem na varenje i apsorpciju hranljivih materija. Kada se koristi sa preciznošću, izraz "gastritis" se odnosi na upalu želuca, "enteritis" se odnosi na upalu tankog creva, a "kolitis" se odnosu na upalu debelog creva. U stvarnoj praksi, gore navedeni izrazi su često kombinovani da odražavaju širok uticaj bolesti duž GI trakta, rezultirajući izrazima kao što su gastroenteritis ili enterokolitis. Ovaj dokument će naknadno koristiti izraz „gastroenteritis“ u njegovom najširem značenju kao kolektivnu imenicu koja se odnosi na bolesti i abnormalnosti gastrointestinalnog trakta.

[0006] Uzroci gastroenteritisa su obično podeljeni na infektivne i neinfektivne.

[0007] Oni su sažeti u tabeli ispod.

Infektivni uzroci gastroenteritisa

[0008] GI trakt je podložan infekciji od strane mnogih patogena, koji su glavni uzrok ekonomskog gubitka usled bolesti, nedovoljnih performansi i smrti. Kao što je objašnjeno u Merckovom veterinarskom priručniku, koji je ovde uključen kao referenca (https://www.merckvetmanual.com/digestive-system/digestive-system-introduction/overview -of-digestive-system) gastroenteritis može biti uzrokovan mnogim različitim vrstama bakterija, virusa i parazita.

Bakterijski

[0009] Salmoneloza, enterotoksemija i kolibaciloza su primeri bakterijskih bolesti GI trakta. Mnogi bakterijski patogeni su deo normalne crevne flore, a bolest se razvija tek nakon stresnog događaja, npr. salmoneloza kod konja nakon transporta ili dijareja uzrokovana Clostridium difficile posle operacije kod ljudi.

[0010] Klostridije su bakterije koje obrazuju spore koje se prirodno nalaze u zemlji i intestionalnom traktu životinja i ljudi. Promena ishrane ili stres mogu uzrokovati da normalno neaktivne Klostridijalne bakterije u crevima postanu dominantne, povećavajući na taj način broj i proizvodeći toksine. Različite Klostridijalne vrste proizvode toksine koji imaju različite efekte. Na primer, botulizam i tetanus oboje izazivaju Klostridijalne vrste. Clostridia perfringens proizvodi enterotoksin koji uništava uske veze između intestinalnih endotelnih ćelija, rezultirajući teškom dijarejom. Clostridia difficile je poznati član porodice Clostridia i vodeći uzrok dijareja kod ljudi dobijenih u bolnici (Voth, D. E., & Ballard, J. D. (2005). Toksini Clostridium difficile: mehanizam delovanja i uloga u bolesti. Clinical Microbiology Reviews, 18 (2), 247-63, koji je ovde uključen kao referenca).

Virusni

[0011] Virusni patogeni koji uzrokuju bolest GI trakta su visoko infektivni. Važni gastrointestinalni virusi u veterinarskoj medicini uključuju rotavirus, koronavirus, pseći parvo virus, mačiju panleukopeniju, goveđu virusnu dijareju (BVD), svinjski transmisioni gastroenteritis (TGE) i virus epidemične dijareje svinja (PEDv). Važni virusni patogeni kod ljudi uključuju noravirus i rotavirus.

Protozoalni

[0012] Protozoe su jednoćelijski paraziti koji inficiraju intestinalne ćelije. Infekcije malim brojem protozoa su česte i često su primećene tokom mikroskopskih pregleda fecesa kod pacijenata bez dokaza bolesti. Pacijenti zaraženi parazitima se smatraju prenosiocima i mogućim izvorima zaraze za druge podložne životinje ili ljude. Bolest nastaje izlaganjem i infekcijama kod mladih životinja koje ranije nisu bile izložene. U veterinarskoj medicini, zajedničke crevne protozoalne bolesti uključuju, kokcidiozu kod mladih preživara, pasa, mačaka i živine; trihomonijazu i giardijazu kod pasa; i heksamitijaza kod živine. Ove bolesti uzrokuju enteritis ili kolitis i karakterišu ih dijareja, sa ili bez krvi i sluzi. Giardia spp je najčešća protozoa kod ljudi. Smrt od protozoalne infekcije je povezana sa dehidratacijom i anemijom. Dijagnoza je bazirana na prisustvu kliničkih simptoma kod pacijenta i otkrivanju protozoalnih cisti ili pokretnih stadijuma u fecesu.

Parazitski

[0013] Bolesti GI uzrokovane helmintima (crvima) parazita nisu uvek klinički očigledne, ali i kliničke i subkliničke bolesti utiču na zdravlje pacijenta. Nematode (valjkasti crvi) su crvi koji obično inficiraju GI trakt životinja. Uobičajene vrste uključuju trichostrongyles koji inficiraju želudac i creva preživara; strongyles koji inficira debelo crevo konja; kukaste gliste koje inficiraju tanko crevo pasa i mačaka; krupni valjkasti crvi koji inficiraju tanko crevo svinja, pasa, mačaka, konja i živine; i kitnjasti crvi koji inficiraju debelo crevo pasa i svinja. Parazitni stadijumi larvi parazitne muve (Gasterophilus intestinalis) napadaju i razvijaju se u stomaku konja. U velikom broju, larve mogu izazvati bol u stomaku i znakove kolika kod konja. Klinički pogođeni konji pokazuju očigledne znake bolesti kao što su anemija, dijareja i iscrpljenost.

[0014] Životni vek crva je 1 do 12 meseci, zavisno od vrste crva i stepena otpornosti kod životinje. Otpornost utiče na dužinu života odraslih crva i koliko larvi preživljava kada uđu u životinju.

[0015] Veliki broj crva u GI traktu može uticati na zdravlje pacijenta izazivanjem poremećaja u ishrani. Razvoj i migracija larvi i hranjenje odraslih glista, može prouzrokovati dovoljno oštećenje stomačne sluznice i creva. Takođe, ometaju varenje i uzrokuju gubitak krvi. Smanjena sekrecija enzima i apsorpcija hranljivih materija rezultira probavnom neefikasnošću. Neki crvi usisavaju krv i izazivaju anemiju i krvarenje. Znaci bolesti su slični znacima neuhranjenosti, uključujući iscrpljenost, promene na koži i dlaci, dijareju i anemiju. Migracijske larve valjkastih glista mogu prouzrokovati dodatna oštećenja na arterijama, jetri i plućima pogođenih vrsta.

[0016] Životinje i ljudi postaju zaraženi gutanjem larvi (dlakavi crvi, strongyles, kukaste gliste) ili jaja (velike oble gliste, trihurisi), kada larve prodiru kroz kožu (kukaste gliste), ili kada larve uđu u matericu ili kolostrum (kukaste gliste, veliki obli crvi).

Prioni

[0017] Prioni su klasično povezani sa neurološkom bolešću, naime transmisionom spongiformnom encefalopatijom kod ovaca, goveda i ljudi. Međutim, nedavno je objavljeno da je prion uzrokovao hroničnu dijareju, kao i poremećaje autonomnog nervnog sistema i perifernu neuropatiju (Mead S, i sar. „Nova prionska bolest povezana sa dijarejom i autonomnom neuropatijom“ N Engl J Med 2013; 369: 1904-1914 , koji je ovde uključen kao referenca).

Neinfektivni uzročnici gastroenteritisa

[0018] Glavni uzroci neinfektivne bolesti GI trakta kod svih vrsta uključuju, prekomerno preopterećenje hranom ili nesvarljivim sastojcima, hemijska ili fizička sredstva, obstrukciju stomaka i creva uzrokovanu gutanjem stranih tela ili bilo kakvim fizičkim pomeranjem ili oštećenjem GI trakta koje ometa protok unete hrane, nedostatak enzima, abnormalnosti mukoze koje ometaju normalnu funkciju (npr. čir na želucu, inflamatorna bolest creva, blaga atrofija, neoplazme) i urođene defekte. GI manifestacije kao što su povraćanje i proliv takođe, mogu razviti sekundarne do sistemskih ili metaboličkih bolesti kao što su uremija, bolest jetre i hipoadrenokorticizam.

[0019] Osmotska dijareja je opažena kada neadekvatna apsorpcija rezultira sakupljanjem rastvorenih materija u lumenu creva, koja uzrokuju zadržavanje vode njihovim osmotskim delovanjem. Razvija se u bilo kojem stanju koje rezultira malapsorpcijom hranjivih materija ili maldigestijom ili kada životinja unese veliku količinu osmotski aktivnih materija koje se ne apsorbuju, npr. štene koje se prejelo ili prekomerno masni obrok kod ljudi.

[0020] Malapsorpcija je nedostatak u varenju i apsorpciji usled nekih oštećenja vilusnih digestivnih i apsorptivnih ćelija, koje su zrele ćelije koje pokrivaju crevne resice. Intestinalna malapsorpcija takođe, može biti prouzrokovana bilo kojim oštećenjem koje smanjuje sposobnost apsorpcije, poput difuznih inflamatornih poremećaja (npr. Limfocitno-plazmacitni enteritis, eozinofilni enteritis) ili neoplazija (npr. limfosarkom). Ostali primeri malapsorpcije uključuju, defekte pankreasne sekrecije koji rezultiraju maldigestijom. Retko, zbog neuspeha u varenju laktoze (koja u velikim količinama ima hiperosmotski efekat), neonatalne domaće životinje ili štenci mogu imati dijareju dok se hrane mlekom.

[0021] Kod neinfektivnih bolesti GI trakta, obično oboli odjednom samo jedna životinja. Izuzetak su bolesti povezane sa prekomernim unosom hrane ili otrova, kod kojih su epidemije krda česte.

Važne bolesti koje specifično uzrokuju dijareju

[0022] Svinje: Dijareja je najčešća i verovatno najvažnija gastrointestinalna bolest svinja, posebno mladih prasadi, kao što je pomenuto na „Svinjskoj internet stranici“, koja je ovde uključena kao referenca (http://thepigsite.com/pighealth/article/276/diarrhoea/or-scour). U nekim epidemijama, dijareja je odgovorna za visok morbiditet i mortalitet. U dobro upravljanom stadu trebalo bi da bude manje od 3% legla u bilo kom trenutku koje zahteva lečenje, a smrtnost prasadi od dijareje bi trebalo da bude manja od 0,5%. Kod teških epidemija, nivo smrtnosti može rasti do 7% ili više, a u pojedinim netretiranim leglima do 100% (u TGE on može dostići ukupno 100%). Uobičajeni uzroci dijareje kod prasadi su prikazani u sledećoj tabeli:

[0023] Četiri od agenasa navedenih u tabeli su virusi, i to prenosivi gastro-enteritis (TGE), rotavirus, epidemična dijareja kod svinja (PED) i svinjski reproduktivni i respiratorni sindrom (PRRS). Glavni bakterijski uzročnici su Escherichia coli i Clostridia spp. Glavni parazit je kokcidija.

[0024] Telad: Teleća dijareja je izraz koji se koristi za opisivanje gastroenteritisa kod teladi. Često ga podstiču rotavirusna ili koronvirusna infekcija, ali drugi organizmi kao što su Cryptosporidium (protozoa) takođe, mogu biti uzročni. Bez obzira na uzrok, teleća dijareja je takođe komplikovana bakterijskim rastom Escherichiae coli u otprilike 30% slučajeva (Constable, P. D. (2004)). Antimikrobna upotreba u lečenju dijareje kod teleta. Journal of Veterinary Internal Medicine, 18 (1), 8-17, koji je ovde uključen kao referenca). Lečenje se sastoji od oralnih rastvora elektrolita i, po potrebi, antimikrobnih lekova.

[0025] Štenad: Pasji parvovirus je najvažniji uzrok infektivne dijareje kod mladih pasa. Parvovirus izaziva uništavanje intestinalnih ćelija, što rezultira ozbiljnim gubitkom tečnosti i hemoragičnom dijarejom. Ako se ne leči, stopa smrtnosti prelazi 80%.

[0026] Deca: Kolera je važan uzrok akutne dijareje kod ljudi, a uzrokovana je bakterijom Vibrio cholerae. Procenjuje se da kolera pogađa između 3 i 5 miliona ljudi godišnje i prouzrokuje smrtnost preko 100,000. Bakterija Vibrio kolere proizvodi toksin koji uzrokuje da ćelije intestinalne sluzokoze izlučuju velike količine hlorida u crevni lumen, sa naknadnim gubitkom natrijuma, vode i drugih elektrolita (http://www.textboofbacteriology.net/cholera 3.html, koji je ovde uključen kao referenca). Tretman izbora je oralni rastvor za rehidrataciju (http://www.cdc.gov/cholera/general/, koji je ovde uključen kao referenca).

Patofiziološki mehanizmi gastroenteritisa

[0027] I infektivni i neinfektivni uzroci gastroenteritisa rezultiraju spektrom poremećaja pokretljivosti, crevnom distenzijom, povraćanjem, dijarejom, gubitkom tečnosti, hipersekrecijom i malapsorpcijom.

Motilitet i distenzija

[0028] Pokretljivost creva zavisi od stimulacije putem simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema (a stoga i od aktivnosti centralnih i perifernih delova ovih sistema) i od GI muskulature i njenih unutrašnjih nervnih pleksusa. Abnormalne motoričke funkcije se obično manifestuju kao smanjena pokretljivost. Segmentarni otpor je obično smanjen, a stopa tranzita raste. Jedna od glavnih posledica subnormalne pokretljivosti je rastezanje sa tečnošću i gasom. Veliki deo nakupljene tečnosti je pljuvačka i želudačni i crevni sokovi koji se izlučuju tokom normalne digestije. Distenzija uzrokuje bol i refleksni spazam susednih segmenata creva. Takođe, podstiče dalje izlučivanje tečnosti u lumen creva, što pogoršava stanje. Kada distenzija pređe kritičnu tačku, smanjuje se sposobnost muskulature intestinalnog zida da reaguje, početni bol nestaje i razvija se paralitički ileus u kome se gubi sav mišićni tonus GI. Dehidracija, kiselobazna i elektrolitna neravnoteža i smanjenje cirkulacije su glavne posledice GI distenzije.

[0029] Povraćanje je neuronski refleksni akt koji rezultira izbacivanjem hrane i tečnosti iz stomaka preko usne šupljine. Povezan je sa prethodnim događajima kao što su predosećaj, mučnina, salivacija ili drhtanje i praćen je ponovljenim kontrakcijama trbušnih mišića.

[0030] Dijareja je uzrokovana poremećajem normalno kontinuiranog transfera elektrolita i vode preko intestinalne mukoze. Normalno, sekrecija (iz krvotoka u crevni lumen) i apsorpcija (iz crevnog lumena u krvotok) se odvijaju istovremeno. U normalnom stanju bez bolesti, 99% tečnosti koja nastaje oralnim unosom i izlučivanjima GI trakta je ponovo apsorbovano pomoću tankog creva i debelog creva. Kod ljudi, ovo je ukupno opterećenje tečnošću od oko 9 do 10 L dnevno. Stoga, čak i promena od 1% ove ravnoteže između resorpcije i sekrecije može rezultirati značajnim gubicima tečnosti i dijarejom.

[0031] Tri glavna patofiziološka mehanizma rezultiraju dijarejom. To su povećana propustljivost, hipersekrecija i uništavanje vilusa. Povećana propustljivost izazvana upalom u crevima može biti praćena povećanjem „veličine pora“ u crevnoj sluznici, omogućavajući povećani protok kroz membranu („curenje“) duž gradijent pritiska iz krvi u crevni lumen. Ako izlučena količina prelazi apsorptivnu sposobnost creva, nastaje dijareja. Veličina materijala koji curi kroz sluznicu varira, u zavisnosti od veličine povećanja veličine pora. Velika povećanja veličine pora omogućavaju eksudaciju proteina iz plazme, što rezultira enteropatijama sa gubitkom proteina (npr., limfangiektazija kod pasa, paratuberkuloza kod goveda, infekcije nematodama). Veća povećanja veličine pora rezultiraju gubitkom crvenih krvnih zrnaca, proizvodeći hemoragičnu dijareju (npr., hemoragični gastroenteritis, parvovirusnu infekciju, tešku infekciju kukastim glistama).

[0032] Hipersekrecija je ukupan intestinalni gubitak tečnosti i elektrolita. Hipersekrecija može biti usled enterotoksina, osmotskog opterećenja, malapsorpcije ili uništavanja crevnih resica. Enterotoksična kolibaciloza je primer bolesti dijareje usled enterotoksina. Izvesne varijante bakterijske Escherichiae coli stvaraju enterotoksin koji stimuliše epitel kripte da luči tečnost izvan apsorpcione sposobnosti creva. Izlučena tečnost je izotonična, alkalna i bez eksudata. Crevne resice (vili), zajedno sa svojim digestivnim i apsorpcionim sposobnostima, ostaju netaknute. Činjenica da crevne resice ostaju netaknute je osnova oralne terapije rehidratacije u ovoj konkretnoj bolesti, jer je tečnost koja je primenjena oralno apsorbovana, a koja sadrži glukozu, aminokiseline i natrijum, čak i usled hipersekrecije.

[0033] Prenosive virusne bolesti često izazivaju uništavanje vilija. Neki epiteliotropni virusi direktno inficiraju i uništavaju vilusne apsorpcione epitelne ćelije, npr. koronavirus, virus transmisivnog gastroenteritisa prasića i rotavirus teladi. Virus mačje panleukopenije i pasji parvovirus uništavaju ćelije kripte, što rezultira neuspehom obnavljanja apsorpcionih ćelija crevnih resica i kolapsom crevnih resica; stoga je regeneracija duži proces nakon parvovirusne infekcije nego nakon virusnih infekcija epitela vilusnog vrha (npr. koronavirusa, rotavirusa). Smanjena sekrecija digestivnih enzima na površini ćelija vilusnih vrhova je karakteristična za epiteliotropne virusne infekcije prepoznate kod gajenih životinja.

Klinički nalazi GI bolesti

[0034] Znaci GI bolesti uključuju prekomernu salivaciju, dijareju, zatvor ili oskudan feces, povraćanje, regurgitaciju, krvarenje iz GI trakta, abdominalni bol i distenziju, tenezmus, šok i dehidrataciju, gubitak težine i suboptimalni rad. Povraćanje je najčešće kod jednostomačnih životinja i ljudi. Konji, zečevi i preživari ne povraćaju. Tečna dijareja velikog volumena je obično povezana sa hipersekrecijom (npr., kod enterotoksigenične kolibaciloze kod novorođenčadi telića) ili sa malapsorptivnim (osmotskim) efektima. Krv i fibrinozni odlivi u fecesu ukazuju na hemoragični, fibrinonekrotični enteritis tankog ili debelog creva, npr., virusnu dijareju goveda, kokcidiozu, salmonelozu ili svinjsku dizenteriju. Abdominalna distenzija može nastati usled nakupljanja gasa, tečnosti ili gutanja. Različiti stepeni dehidracije i kiselo-bazna i elektrolitna neravnoteža koji mogu dovesti do šoka i smrti, primećeni su gubitkom velike količine tečnosti usled povraćanja ili dijareje.

Lečenje i kontrola gastroenteritisa

[0035] Kad god je moguće, primarni cilj je uklanjanje uzroka bolesti ili izvora infekcije. Eliminacija primarnog uzroka može uključivati antimikrobne lekove, kokcidiostatike, antifungalna sredstva, anthelmintike, antidote protiv otrova ili hiruršku korekciju pomaka. U epidemijskim situacijama kao što su svinjska dizenterija i humana kolera, može biti potrebna masovna dezinfekcija i obezbeđivanje izvora čiste vode.

[0036] Nakon uklanjanja uzroka ili izvora, lečenje je podržavajuće i simptomatsko, a ima za cilj ublažavanje bola, korigovanje poremećaja tečnosti i elektrolita i obezbeđivanje takve nutritivne podrške koju pacijent može tolerisati.

[0037] Zamena tečnosti i elektrolita je neophodna kada se javi dehidratacija i neravnoteža elektrolita i kiselina-baza kao kod dijareje, upornog povraćanja, intestinalane opstrukcije ili torzije stomaka, u kojima se gube velike količine tečnosti i elektrolita. Oralni rastvor glukozeelektrolita se može dati ako dijareja nije ozbiljna, a mučnina i povraćanje su minimalni. Teška dijareja zahteva zamenu tečnosti i elektrolita da se ispravi dehidratacija, neravnoteža elektrolita i acidoza. Oralne i parenteralne (intravenske) tečnosti se ponekad primenjuju istovremeno kada se voda i elektroliti moraju zameniti u ogromnim količinama. Intravenske tečnosti koje sadrže natrijum hlorid, kalijum, glukozu i bikarbonatne prekusore molekula kao što su laktat i acetat se često primenjuju kod pojedinačnih pacijenata, ali njihova upotreba je isključena u situacijama kod stada gajenih životinja i u nekim humanim epidemijskim situacijama.

[0038] Korekcija prekomerne ili smanjene pokretljivosti deluje racionalno, ali često su priroda i stepen abnormalne pokretljivosti nesigurni; osim toga, raspoloživi lekovi mogu da ne daju konzistentne rezultate. Malo je kliničkih dokaza koji bi mogli preporučiti rutinsku upotrebu antiholinergičkih ili opioidnih lekova za usporavanje crevnog tranzita. Usporavanje crevnog tranzita može biti kontraproduktivno za odbrambeni mehanizam dijareje, koji deluje na evakuaciju štetnih organizama i njihovih toksina. Generalno, antiholinergički lekovi su verovatno opravdani samo za kratkotrajno, simptomatsko ublažavanje bola i tenezmusa povezanih sa inflamatornim bolestima debelog creva i rektuma. Kod nekih poremećaja gastričnog ili kolonskog motiliteta, mogu biti korisni prokinetički lekovi (npr., metoklopramid, eritromicin).

[0039] Može biti potrebno ublažavanje distenzije medicinski pomoću stomačnog tubusa (kao kod nadimanja preživara) ili hirurški (kao u akutnoj crevnoj opstrukciji ili torziji abomazuma kod preživara ili stomaka kod monogastričnih životinja). GI trakt može biti proširen gasom, tečnošću ili gutanjem na bilo kom nivou usled fizičke ili funkcionalne opstrukcije.

[0040] Ublažavanje abdominalnih bolova primenom analgetika treba da se vrši kada bol refleksno utiče na druge telesne sisteme (npr. kardiovaskularni kolaps) ili kada izaziva životinju da nanosi sopstvene povrede zbog prevrtanja, udaranja ili bacanja. Životinje tretirane analgeticima moraju biti redovno nadgledane kako bi se osiguralo da ublažavanje bola ne daje lažni osećaj sigurnosti; lezija se može progresivno pogoršavati dok je životinja pod uticajem analgetika. Rekonstitucija flore rumena treba biti obavljena u situacijama u kojima flora unutar rumena može biti ozbiljno istrošena (npr., kod produžene anoreksije ili akutne indigestije). Transfaunacija (transfer tečnosti u rumenu) uključuje, oralnu primenu sadržaja rumena zdrave životinje koji sadrži bakterije rumena i protozoe i isparljive masne kiseline.

Stanje tehnike

[0041] Principi oralne terapije rehidratacije su bazirani na snabdevanju prostim hranljivim materijama koje mogu direktno apsorbovati ćelije koje pokrivaju tanko crevo, poznate kao enterociti. Enterociti su odgovorni za apsorpciju krajnjih proizvoda digestije koju su postigli želudac i enzimi oslobođeni iz pankreasa i tankog creva. Digestija pretvara tri glavne kategorije hranljivih sastojaka - ugljene hidrate, proteine i masti - u njihove sastavne molekule, odnosno šećere, aminokiseline i lipide.

[0042] Cilj varenja je razlaganje unete hrane u male molekule koje enterociti mogu lako apsorbovati. Međutim, enterociti nisu sposobni da apsorbuju ništa veće od peptidnih lanaca do četiri aminokiseline, i poželjno pojedinačnih aminokiselina (Udžbenik medicinske fiziologije, Boron i Boulpaep). Ove pojedinačne aminokiseline se transportuju u krvotok i cirkulišu do ostatka tela, gde se ponovo udružuju u proteine. Slično tome, samo pojedinačne molekule šećera (monosaharidi), poput glukoze, fruktoze i galaktoze, mogu biti apsorbovane u enterocitu i ulaze u krvotok, da bi bili korišćeni za energiju od strane telesnih ćelija. Transport aminokiselina i molekula šećera u enterocitu zavisi od specijalizovanih molekula transportera koji su ugrađeni u ćelijski zid enterocita. Transporterskim molekulama je potrebna određena koncentracija natrijuma koja im je dostupna kako bi ispunili svoj zadatak. Kao prepoznavanje ovih fizioloških ograničenja, rastvori za oralnu rehidratacionu terapiju uglavnom sadrže vrlo jednostavne šećere (obično glukozu), pojedinačne aminokiseline ili druge peptide sa samo dve ili tri aminokiseline. Većina oralnih rehidratacionih terapijskih rastvora sadrži malo masti ili ih ne sadrži, jer je dijeta sa visokim udelom masnoće slabo podnošljiva u slučajevima povraćanja i dijareje. Rastvori za oralnu rehidratacionu terapiju su takođe obično izotonični, sa osmolarnošću od oko 300 mOsm/L. Ovo osigurava da se rastvori za oralnu rehidratacionu terapiju lako apsorbuju bez dodatnog gubitka natrijuma ili vode. Pošto je gubitak elektrolita takođe karakteristika akutne dijareje, većina oralnih rehidratacionih rastvora takođe, sadrži količine natrijuma i kalijuma, kao i promenljive nivoe drugih elektrolita.

[0043] Prateći trendove humane medicine, veterinarska medicina je razvila proizvode za oralnu terapiju rehidratacije, za upotrebu kako kod velikih tako i kod malih životinja. Oni su obično obezbeđeni u praškastom obliku i mogu da sadrže sredstva protiv zgušnjavanja, kao što su natrijum citrat ili limunska kiselina, koji smanjuju palatabilnost. Ove formulacije moraju biti rekonstituisane od strane vlasnika ili veterinarskog osoblja i mora se voditi računa o njihovom ispravnom mešanju. Idealno je da ove formulacije budu rekonstituisane prokuvanom vodom, ali se često koristi neprokuvana voda. Nadalje, često se koristi voda iz slavine koja može sadržati hlor ili druge nečistoće. Ove prakse mogu dovesti do toga da je rekonstituisani vodeni proizvod možda kontaminiran ili ima izmenjena, nepoželjna svojstva elektrolita. Neki prethodno poznati veterinarski proizvodi za oralnu rehidrataciju sadrže natrijum citrat ili limunsku kiselinu.

[0044] Prethodni preparati (prethodnog stanja tehnike) za lečenje teškog gastroenteritisa i dijareje su usredsređeni na oralnu primenu esencijalnih elektrolita, šećera i vode. Prvobitni kreator ovog pristupa je bila Svetska zdravstvena organizacija (WHO) (Mahalanabis, D., Choudhuri, A. B., Bagchi, N. G., Bhattacharya, A. K., & Simpson, T. W. (1973). Oralna tečna terapija kolere među izbeglicama iz Bangladeša. The Johns Hopkins Medical Journal, 79 (5), 473-479., koji je ovde uključen kao referenca), koji je uveo oralni, izotonični rastvor elektrolita za lečenje kolere kod ljudi. Ova formula se takođe smatra pogodnom za lečenje gastroenteritisa kod mnogih vrsta i koristi se naročito kod pasa i mačaka. (Saundersov sveobuhvatni veterinarski rečnik, koji je ovde uključen kao referenca).

[0045] Formula WHO za terapiju oralne rehidratacije je danas široko prihvaćena (Monografije: Dozni oblici: Specifične monografije: Sales perorales ad rehydratation - Oralne rehidratacione soli - Međunarodna farmakopeja, 4. dodatak, 2014. ht p: //apps.who.iat/p 'hiat ei<3>∕4p/docf/, koji je ovde uključen kao referenca) i sadrži sledeće sastojke:

[0046] U ovoj formulaciji glukoza je jedini ugljeni hidrat i jedini sastojak koji je metabolisani energetski izvor.

[0047] Patentna prijava WO1997042943 A1 obezbeđuje oralni rehidratacioni preparat koji sadrži sastav koji treba da se izradi u vodi, na mestu upotrebe kao oralna rehidrataciona formulacija, čiji sastav sadrži glutamin koji je efikasan za povećanje hranjivog unosa i odgovarajuću smešu energetskog izvora koji se može metabolisati, elektrolita, prekursora bikarbonata i alkalnih metala, posebno natrijuma, koncentracija natrijuma je oko 120 milimola po litru (mmol/l) krajnje formulacije.

[0048] Patentna prijava CA2137469 A1 obezbeđuje preparat za lečenje stoke koja pati od poremećaja kao što su gubitak tečnosti, acidoza i neravnoteže ili gubitka esencijalnih elektrolita, koji isto treba da se izradi u vodi, na mestu upotrebe kao oralna rehidrataciona formulacija, sadrži mešavinu izvora energije, elektrolita i bikarbonatnih prekursora, koji su prekursori obezbeđeni kao fiziološki prihvatljivi anjoni karboksilne kiseline sa odgovarajućim fiziološki prihvatljivim katjonima, uključujući natrijum, pri čemu je prinos bikarbonata u višku od 30 milimola/litru (mmol/l) konačne formulacije, a koncentracija natrijuma je u višku od 80 mmol/l konačne formulacije.

[0049] Patent br. US5489440 A obezbeđuje postupak za proizvodnju poboljšanog oralnog rehidratacionog rastvora na bazi pirinčanog brašna korišćenjem enzima celulaze i proteaze. Rastvor za oralnu rehidrataciju ovog pronalaska ima nisku viskoznost, nisku osmolalnost i može se unositi preko otvora boce. Proizvod za oralnu rehidrataciju takođe, može biti osušen u praškastom obliku pre pakovanja i rekonstituisan u trenutku upotrebe. Proizvod je dizajniran za lečenje pojedinaca sa teškom dijarejom koju uzrokuje kolera ili drugi uzročnici.

[0050] „1. DAN ENTERALNE ISHRANE ZA KRITIČNU NEGU ORALNA REHIDRATACIONA POTPORA“, (20140901), URL: http://cdn.system.ipapercms.dk/NoZebra/Files/852d1abb-e5b9-4fbf-8556-638f55f2a48c.pdf? Policy = eyJTdGF0ZW1IbnQiOIt7IIJIc291cmNIIjoiaHR0cDovL2Nkbi5Z eXN0ZW0uaXBhcGVyY21zLmRrL05vWmVicmEvRmlsZXMvKiIsIkNvbmRpdGIvbil6eyJ EYXRITGVzc1RoYW4iOnsiQVdTOkVwb2NoVGItZSI6MTQ4NDMwMzU4OH19fV19& Si gnature = QIGHStAZoJh3Ihyb, (20160113), je komercijalni prospekt za komercijalni proizvod Oralade® i otkriva preparat za oralnu rehidrataciju koji sadrži demineralizovanu vodu, dekstrozu, monohidrat, prirodnu pileću aromu, so, kalijum hlorid, manonatrijum fosfat, ksantan gumu, glicin i L-glutaminsku kiselinu.

[0051] AVA M FIRTH I SAR. „Oralna rehidrataciona terapija - jednostavna primena bazičnih nutrijenasa“, THE VETERINARY NURSE, (20120901), vol.3, br. 7, strana 438 je usmerena na oralnu rehidratacionu terapiju (ORT) i ukratko razmatra Oralade® ORT proizvod.

[0052] Anoniman, „ OS-1 / Otsuka Pharmaceutical Factory, Inc“, (20120828), URL: https://web.archive.org/web/20120828201501/http://www.otsukakj.jp/en/profile/products/mf/ os1.html, (20160113) je komercijalna prezentacija ORT proizvoda OS-1®. Taj rastvor sadrži ugljene hidrate, so, natrijum laktat, kalijum hlorid, mlečnu kiselinu, magnezijum sulfat, natrijum fosfat, natrijum glutamat, prirodne arome i zaslađivač.

[0053] Iako su patentirane mnoge verzije formula za oralnu rehidrataciju, još uvek postoji dugo prisutna potreba za formulom koja će obezbediti opsežniju kompletnu formulu za lečenje ljudi i životinja tokom perioda bolesti. Nova formula se mora zasnivati na dubljem razumevanju ćelijske fiziologije. Oralna rehidratacija tokom poslednjih četrdeset godina je bila usmerena na obezbeđivanju jednostavnih soli, šećera i vode, pod pretpostavkom da će njihova zamena dovesti do poboljšanog preživljavanja ciljnih pacijenata. Preživljavanje kod ljudi se nesumnjivo poboljšalo (Victora CG, Bryce J, Fontaine O, Monasch R (2000). Smanjenje smrtnih slučajeva od dijareje oralnom rehidratacionom terapijom. Bull World Health Organ 78: 1246-55), ali je recept za oralnu rehidrataciju u ovom vremenu ostao uglavnom nepromenjen (kliničko lečenje akutne dijareje, WHO/FCH/CAH/04.7, koji je ovde inkorporiran kao referenca).

[0054] Istraživanje je pokazalo da enterociti zapravo zahtevaju i koriste određene aminokiseline, pre nego glukozu, kako bi održali svoju ćelijsku funkciju i integritet. Namera ovog patenta je da opiše postupak obezbeđivanja, ne samo hidratacije kod ljudi i životinja, već i energetskog supstrata koji je potreban enterocitima kako bi se očuvala enteralna funkcionalnost.

Rezime

[0055] Preparat za oralnu rehidrataciju prema patentnom zahtevu 1. koji sadrži sledeće: lglutaminsku kiselinu u opsegu od 0,01 % do 0,40 % v/v i mononatrijum glutamat u opsegu od 0,05 % do 0,80 % v/v; 1,50 % v/v glukoze monohidrata; 0,20 % v/v natrijum hlorida; 0,15 % v/v kalijum hlorida; 0,35 % v/v glicina; 0,30 % v/v trinatrijumcitrata; 0,15 % v/v natrijum dihidrogen fosfata; 0,10 % v/v ksantan gume; 85 % ekstrakta steviol glikozida u opsegu od 0,01 % do 0,03% v/v; 0,20 % v/v monohidrata limunske kiseline; hidrolizovanu surutku u opsegu od 0,15 % do 1,00% v/v; 1,00 % v/v hidrolizovane pšenice; sadrži žitarice kao izvor proteina; sadrži enzimske kofaktore; sadrži monosaharid. Dalji razvoji su prema zavisnim patentnim zahtevima 2-9.

Preparat za oralnu rehidrataciju je prilagođen da odgovara željenim ukusima različitih vrsta ili pojedinaca.

Preparat za oralnu rehidrataciju je preparat spreman za upotrebu. Može biti proizveden u obliku praškastog koncentrata razblaženog u vodi. Takođe, može da bude gel, sprej, brzo rastvarajuća tableta i drugi preparati. Važna karakteristika je da će uvek biti oralna formulacija spremna za upotrebu.

Preparat za oralnu rehidrataciju može biti hipertonični, hipotonični ili izotonični rastvor uporediv sa izotoničnošću 0,9% rastvora natrijum hlorida.

Opis

[0056] Ovaj pronalazak se odnosi na oralne proizvode za rehidrataciju, za lečenje sisara koji pate od crevnih poremećaja koji mogu nastati usled nutritivnih, bakterijskih, prionskih, virusnih ili protozoalnih uzročnika i dovesti do nedostatka tečnosti, acidoze i neravnoteže ili gubitka esencijalnih elektrolita. Ovi problemi se obično javljaju kod nezrelih životinja poput svinja, teladi, jagnjadi, ždrebadi i štenaca, ali se u stvari mogu javiti kod pacijenata bilo koje starosti i vrste, uključujući ljude. Iako je ovaj pronalazak primarno namenjen primeni u lečenju svinja, teladi, jagnjadi, ždrebadi ili pasa sa dijarejom i opis ovog pronalaska će ovde biti u vezi sa tim, međutim, biće poznato da druge životinje, uključujući ljude, takođe mogu da pate od abnormalnih stanja koja vode do slične dehidratacije, acidoze i gubitka elektrolita za koje ovi proizvodi mogu biti korišćeni.

[0057] Osnovna karakteristika ovog pronalaska je da podrži metaboličke procese i energetske potrebe enterocita i drugih intestinalnih ćelija. Enterociti služe kao most između lumena tankog creva i krvotoka koji dostavlja hranjive materije ostatku tela. Međutim, sami enterociti zahtevaju hranjive materije sa kojima će ostvariti svoje procese, a istraživanje je pokazalo da su za enterocite poželjne određene aminokiseline kao njihov izvor goriva, radije nego monosaharidi.

[0058] Sadašnji pronalazak nastoji da obezbedi poboljšan proizvod za oralnu rehidrataciju.

[0059] Formula mikroenteralne ishrane prema pronalasku je specifično dizajnirana da isporučuje male količine vode, elektrolita i lako apsorbovane hranjive sastojke (glukozu, aminokiseline i male peptide) direktno u gastrointestinalni trakt. Lako se vari i brzo se apsorbuje.

[0060] Formula je dizajnirana da obavlja dve važne uloge za životinje:

1. hrani enterocitne ćelije koje oblažu tanko crevo tokom perioda povraćanja i dijareje, ove ćelije stvaraju mukus koji obezbeđuje zaštitnu barijeru creva (sprečavajući da loše bakterije prodru u krvotok i utiču na druge delove tela), a enterociti su takođe apsorpcione ćelije koje izvlače ishranu potrebnu telu. Bez direktne ishrane (koja se često javlja tokom povraćanja/dijareje, kada životinja ne jede) ove ćelije brzo umiru/atrofiraju. Ostale raspoložive formule imaju tendenciju da nude samo zamenu elektrolita za rešavanje dehidratacije, ili su kompletna zamena za ishranu/mleko koje dostavljaju aminokiseline, ali sa visokim sadržajem masnoće i proteina da bi ih creva mogla tolerisati tokom perioda gastroenteritisa.

2. Obezbeđuje brzo delujuću podršku za rehidrataciju, preko izotonične formule prijatnog ukusa, koja će se brzo apsorbovati isporučujući telu esencijalne elektrolite i tečnosti koje su potrebne za oporavak, a takođe sa prijatnim slatko/blago kiselim ukusom koji će podstaći životinje da piju više tečnosti duže. Poznato je da obična voda rano zaustavlja mehanizam žeđi, smanjujući unos tečnosti, dodavanjem arome (zaslađivača ili drugog) održava mehanizam žeđi ohrabrujući životinju da konzumira više tečnosti duže.

[0061] Shodno tome, sadašnji pronalazak obezbeđuje tečnu formulaciju za rehidrataciju za oralnu primenu koja sadrži l-glutaminsku kiselinu u opsegu od 0,01 % do 0,40 % v/v, mononatrijum glutamat u opsegu od 0,05 % do 0,80 % v/v, 1,50 % v/v glukoze monohidrata, 0,20 % v/v natrijum hlorida, 0,15 % v/v kalijum hlorida, 0,15 % v/v natrijum dihidrogen fosfata, 0,10 % v/v ksantan gume, 0,35 % v/v glicina, 0,20 % v/v monohidrata limunske kiseline, 85 % ekstrakta steviol glikozida u opsegu od 0,01 % do 0,03% v/v, 0,30 % v/v trinatrijumcitrata, 1,00 % v/v hidrolizovane pšenice, žitarica kao izvor proteina, kofaktore enzima, monosaharid i hidrolizovanu surutku u opsegu od 0,15 % do 1,00% v/v.

[0062] U drugom poželjnom aspektu, oralna, tečna rehidrataciona formulacija je obezbeđena u obliku praškaste smeše koja se rastvara u vodi ili dodaje u hranu.

[0063] U drugom poželjnom aspektu, oralna tečna rehidrataciona formulacija je obezbeđena u obliku rastvora spremnog za upotrebu - koji bi se poželjno proizvodio u balk kontejnerima, spremnim za primenu u pijaćim sistemima.

[0064] U drugom poželjnom aspektu, oralna, tečna formulacija za rehidrataciju je obezbeđena u obliku mešavine tečnog koncentrata za razblaživanje u vodi.

[0065] Izraz "pojačivač ukusa" kako se ovde koristi podrazumeva da uključuje bilo koji materijal, kvaliteta hrane koji ima aromu koja je prijatnog ukusa za životinje, poput svinja, teladi, jagnjadi, ždrebadi, pilića, štenaca i ljudi, kojima je formulacija namenjena da bude primenjena tokom upotrebe.

[0066] Mogu se koristiti različiti pojačivači arome koji nisu mesni i/ili izvori proteina, uključujući ekstrakt pšenice ili surutke, hidrolizate pšenice ili surutke, hidrolizovani protein surutke i liofilizovanu pšenicu ili surutku.

[0067] U najpoželjnijem uređenju, izvor proteina je prethodno tretiran da bi se smanjio najmanje deo proteina koji je prisutan do pojedinačnih aminokiselina i/ili peptida do oko 10 aminokiselina, poželjno četiri aminokiseline ili manje.

[0068] Za bolesne životinje, od presudnog je značaja ohrabriti ih da uzimaju tečnost, a oralna, tečna formulacija za rehidrataciju prema pronalasku je dizajnirana da poboljša unos tečnosti snabdevanjem tečnim izotoničnim, elektrolitski uravnoteženim napitkom koji je životinji prijatan zbog uključivanja ukusa koji životinja voli. Pojačivač ukusa je takođe, idealan izvor proteina i na taj način oboleloj životinji obezbeđuje protein u prihvatljivom, ukusnom obliku.

[0069] Kako je izvor proteina namenjen snabdevanju lako varljivih i apsorbljivih aminokiselina i peptida bolesnoj životinji koja prima oralnu, tečnu formulaciju za rehidrataciju prema pronalasku, izvor proteina je u idealnom slučaju meso ili ekstrakt mesa koji su odabrani da budu aromatizovani za životinju kojoj je to potrebno, što podstiče životinju da konzumira formulaciju. Takođe je poželjno odabrati izvor proteina tako da on ispunjava prehrambene potrebe životinje koja ga prima. Na primer, pokazalo se da je pileća jetra pogodna za svinje, jer je bogat izvor esencijalnih i uslovno esencijalnih aminokiselina koje svinje treba da sadrže u svojoj ishrani.

[0070] Šećer je monosaharid poput glukoze, fruktoze ili galaktoze.

[0071] Pošto natrijum citrat i limunska kiselina imaju aromu koju posebno psi ne vole, idealno je da budu isključeni iz oralne, tečne rehidratacione formulacije za specifičnu vrstu životinja. Njihova funkcija kao konzervansa postaje nepotrebna u tečnoj formulaciji sadašnjeg pronalaska, pošto su proizvodi za oralnu rehidrataciju za veterinarsku upotrebu u prethodnom stanju tehnike isporučivani u praškastom obliku i zahtevano je da budu rekonstituisani korišćenjem vode kada je potrebno. Takvi proizvodi, kao što je gore pomenuto, uvek uključuju natrijum citrat ili limunsku kiselinu. Sada je otkriveno da natrijum citrat i limunska kiselina mogu biti isključeni bez narušavanja korisnih svojstava formulacije, a da njihovo isključenje zapravo ima prednost time što formulaciju čini prijatnijeg ukusa za ove vrste životinja. Na taj način se upotreba natrijum citrata, limunske kiseline i/ili njihovih soli u sadašnjem pronalasku može isključiti, gde je to potrebno. Važno je takođe naglasiti da samo isključivanje natrijum citrata ili limunske kiseline ne čini oralni proizvod za rehidrataciju ukusnim za pse. Važno je pronaći pravu kombinaciju sastojaka za svaku vrstu životinje.

[0072] Iako oralna, tečna formulacija za rehidrataciju prema sadašnjem pronalasku sadrži sastojke biološkog porekla, ona može biti proizvedena prema metodologiji Analize rizika i kritične kontrolne tačke (HAACP) korišćene u proizvodnji hrane i u skladu je sa važećim propisima Evropske unije. Rok trajanja je poboljšan poznatom tehnologijom, poput pasterizacije ili sterilizacije. Može biti nekoliko mogućih priprema. Jedna je u obliku koncentrovanog praška koja obuhvata korak razblaživanja u vodi, a druga je priprema u obliku tečnosti u bocama spremnim za upotrebu. Ostali mogu biti gel, sprej, tableta koja se brzo rastvara i drugi preparati. Važna karakteristika je da će uvek biti oralna formulacija spremna za upotrebu. Oralna, tečna formulacija za rehidrataciju prema pronalaska može biti flaširana u bilo kojoj željenoj zapreminskoj veličini, a idealne su različite veličine zapremine, jer će količina koja je potrebna malim životinjama jasno biti drugačija od potreba velikih životinja.

[0073] Takođe je pokazana visoka palatabilnost oralne, tečne rehidratacije formulisane u skladu sa pronalaskom, kako u kliničkoj upotrebi, tako i u proizvođačkim ispitivanjima hranjenja. U dvodnevnom ispitivanju ukusa korišćenjem 30 pasa, 96% pasa je preferiralo oralnu, tečnu formulaciju za rehidrataciju prema pronalasku koja sadrži hidrolizat pileće jetre i ne sadrži natrijum citrat ili limunsku kiselinu kao njihov prvi izbor u poređenju sa rekonstituisanim praškastim proizvodom. U ovom ispitivanju, posebna formulacija korišćena prema pronalasku je bila formulacija koja je data u Primeru 2, u daljem tekstu koristeći poseban pojačivač prijatnog ukusa specifikovan u Primeru 3. Referentni proizvod je proizvod iz prethodnog stanja tehnike sledećeg kompozita koji uključuje limunsku kiselinu i kalijum citrat.

[0074] U posebno pogodnom rasporedu, izvor proteina može da dolazi iz biljnog, umesto iz životinjskog izvora. Biljne komponente kao što su žitarice (na primer pirinač, surutka ili pšenica) mogu biti korišćene izvor proteina tamo gde se ne zahteva "ukus mesa".

Formulacije prethodnog stanja tehnike

[0075] Svinjski sajt (http://thepigsite.com/pighealth/article/102//rehydration-by-mouth) obezbeđuje sledeću formulu:

[0076] DeLaval Pty Ltd opisuje sledeću rehidratacionu terapiju za teleću dijareju:

[0077] Patentna prijava WO1997042943A1 obezbeđuje sledeće formulacije:

Oralna rehidrataciona terapija kod gastrointestinalnih bolesti

[0078] Iako se primena enteralnih proizvoda kod pacijenata sa gastroenteritisom može činiti kontra-intuitivnom, upravo je ona dokazana da deluje u humanoj medicini. Gastroenteritis ima mnogo etiologija kod gajenih životinja. Većina je virusnih, mada neki pacijenti razvijaju gastroenteritis iz nepoznatih razloga. Indiskrecija unosa hrane je takođe prilično česta. Parvovirus je posebno težak oblik gastroenteritisa kod pasa. Ćelije koje oblažu intestinalni trakt su direktno napadnute parvovirusom, izazivajući inflamaciju, abnormalnu apsorpciju hranljivih materija i krvarenja. Parvovirus takođe, izaziva posebno jaku mučninu i sekretornu dijareju. Mnogo veterinarskog osoblja nerado hrani pacijente koji povraćaju, posebno one sa parvovirusom. Međutim, u dobro dizajniranom istraživanju na 30 parvovirusnih štenaca mlađih od 24 nedelje, Mohr i saradnici su pokazali brži povratak apetita, brži dobitak u težini i bolji integritet intestinalnog zida kod štenadi koji su dobijali ranu enteralnu ishranu nazoezofagealnom cevi u poređenju sa onima koji su hranjeni konzerviranom hranom sa malo masti (Mohr i sar., Uticaj rane enteralne ishrane na intestinalnu propustljivost, gubitak intestinalnog proteina i ishod kod pasa sa teškim parvovirusnim enteritisom. J Vet Intern. Med.

2003 Nov-Dec; 17 (6): 791-8).

[0079] U drugoj dobro dizajniranoj studiji na prasadima, Kansagra i sar. su pokazali da nedostatak enteralne ishrane dovodi do atrofije creva, specifično mukozalne atrofije. Studija je pokazala primetno smanjenje mase jejunuma (34,8%), visine vilusa (44,4%) i područja vilusa (56,1%) kod prasadi koji nisu hranjeni enteralno u poređenju sa kontrolama. Međutim, u ileumu su smanjeni samo masa tkiva (33,9%), sadržaj proteina i DNK usled nedostatka enteralne ishrane, dok visina i površina vilusa nisu pogođeni. Ova otkrića nisu nužno nova i ukazuju na činjenicu da je proksimalna mukoza podložnija nedostatku ENT hranljivih materija nego distalno crevo (Kansagra i dr., Ukupna parenteralna ishrana negativno utiče na funkciju barijere creva kod neonatalnih prasadi. Am J Physiol Gastrointest Liver Physiol. 2003 Dec; 285 (6): GI 162-70).

[0080] Treći tip gastrointestinalnog problema koji je čest kod pacijenata malih životinja je postoperativni oporavak nakon gastrointestinalne hirurgije. Opet, istorijski gledano, preporuke su bile da se pacijent ne hrani najmanje 24 sata nakon operacije, a ponekad i duže. Pacijenti koji su nedavno podvrgnuti intestinalnoj operaciji su izloženi posebnom riziku od poremećaja crevne pokretljivosti, naročito ileusa. Međutim, prisustvo hrane u crevima zapravo promoviše normalnu pokretljivost i podstiče perfuziju mukoze, što ubrzava izlečenje (Chan DL, Gastrointestinalna disfunkcija kod kritičnog pacijenta.2007. Britansko veterinarsko udruženje za male životinje, Birmingem Engleska).

[0081] Oralna, tečna formulacija za rehidrataciju prema sadašnjem pronalasku je idealna za lečenje gornjih stanja. Zbog prisustva arome koja je prijatnog ukusa za životinje, takođe je verovatnije da će je bolesna životinja dobrovoljno uzeti i usled prisustva specifičnih aminokiselina na bazi glutamata.

[0082] Pošto je oralna, tečna formulacija za rehidrataciju iz sadašnjeg pronalaska proizvedena u obliku koncentrovanog praška i takođe kao prethodno mešana, može se lako koristiti na farmama za bolesne životinje, ali nisu dovoljno bolesne da zahtevaju negu u klinici. Jednako je korisno za životinje koje se oporavljaju nakon nege na klinici ili čak i humane pacijente koji se oporavljaju u svojim kućama.

[0083] Izraz "oko" se odnosi na vrednost koja je 25% niža ili veća od definisane mere.

Primer 1

Primena oralne terapije za rehidrataciju

[0084] Tečnost za terapiju oralne rehidratacije prema sadašnjem pronalasku se može davati u početku brzinom od oko 0,5 ml/kg na svaka 2 sata, primenjena oralno, upotrebom šprica, ako je potrebno. Ovo je veoma mala zapremina koja retko izaziva povraćanje. Ako se ne javi povraćanje, ova zapremina se može povećati za 50% svakih 8-12 sati. Za mačke i male pse, nosači kockica leda se mogu koristiti za zamrzavanje malih blokova oralne, tečne rehidratacione formulacije i zatim deljeni po potrebi. Jednom kada pacijent počne da liže tečnost, tada se zapremina može brzo povećati i može se uvesti hrana sa više kalorija.

[0085] Oralna rehidraciona terapija takođe, ima mesto u ambulantnom lečenju raznih drugih stanja. Oralna rehidrataciona terapija, posebno ako se radi o veoma ukusnom proizvodu, kao što je oralna, tečna formulacija za rehidrataciju iz sadašnjeg pronalaska, može biti korišćena kao deo plana ishrane za pacijente sa blagim gastroenteritisom. Kod mnogih ovakvih pacijenata kratak period gladovanja u kombinaciji sa malim količinama unosa tečnosti je dovoljan za ublažavanje simptoma.

[0086] Vlasnici i laici mogu lako naučiti kako da primene oralnu tečnu formulaciju za rehidrataciju prema sadašnjem pronalasku, jer nije potrebna posebna veština za njeno korišćenje.

Primer 2

[0087] Primer hidrolizovanog pšeničnog izvora proteina oralne formulacije za rehidrataciju koji nije analogan pronalasku je sledeći:

Formulacija koncentrata iz primera 2

[0088] Koncentrat se može pripremiti na sledeći način:

[0089] Koncentrat je mešan i držan na sobnoj temperaturi tokom najmanje 5 minuta. Tipičan pH je oko 3,7 do 3,8 na 20 ° C nakon razblaživanja 10x, za upotrebu. Za razblaženje za upotrebu, 10 ml koncentrata je dodato u 90 ml vode i mešano.

Primer 3

Oralna, tečna rehidrataciona formulacija za svinje, telad i jagnjad

[0090] Primer izvora proteina hidrolizovane pšenice oralne formulacije za rehidrataciju koji nije analogan pronalasku je sledeći:

Formulacija koncentrata iz primera 3

[0091] Koncentrat se može pripremiti na sledeći način:

[0092] Koncentrat je mešan i držan na sobnoj temperaturi tokom najmanje 5 minuta. Tipičan pH je oko 3,7 do 3,8 na 20 ° C nakon razblaženja 10x, za upotrebu. Za razblaženje za upotrebu, 10 ml koncentrata je dodato u 90 ml vode i mešano.

Primer 4

Oralna tečna rehidrataciona formulacija za svinje, telad i jagnjad

[0093] Primer izvora proteina hidrolizovane surutke oralne formulacije za rehidrataciju koji nije analogan prema pronalasku je sledeći:

Praškasta formulacija primera 4

[0094] Prašak se može pripremiti na sledeći način:

[0095] Prašak je mešan i držan na sobnoj temperaturi tokom najmanje 5 minuta. Tipičan pH je oko 3,8 do 4,0 na 20 ° C nakon razblaživanja 3,0 delova praška sa 97,0 delova vode. Za razblaživanje za upotrebu, 468 gr. praška u 4 američka galona (15,14 litara) vode i mešano.

Primer 5

Oralna, tečna rehidrataciona formulacija za svinje, telad i jagnjad

[0096] Sledeći primer izvora proteina hidrolizovane surutke oralne formulacije za rehidrataciju koji nije analogan prema pronalasku je sledeći:

Praškasta formulacija iz primera 5

[0097] Prašak može biti pripremljen na sledeći način:

[0098] Prašak je mešan i držan na sobnoj temperaturi tokom najmanje 5 minuta. Tipičan pH je oko 3,8 do 4,0 na 20 ° C nakon razblaživanja 3,0 delova praška sa 97,0 delova vode. Za razblaženje za upotrebu, 468 gr. praška u 4 američka galona (15,14 litara) vode i mešano.

[0099] Oralna rehidrataciona terapija ima važno mesto u vođenju veterinarskih pacijenata. Oralna, tečna formulacija za rehidrataciju prema sadašnjem pronalasku, može biti korišćena kao početni noseći tretman kod bilo koje anoreksične ili životinje koja povraća i može biti korišćena zajedno sa intravenskim tečnostima. Oralna rehidrataciona terapija se može nastaviti sve dok se ne pređe na složenije namirnice. Oralna rehidrataciona terapija upotrebom oralne tečne formulacije za rehidrataciju iz sadašnjeg pronalaska, omogućava telu da dobije esencijalne hranljive sastojke i elektrolite bez opterećenja probavnih procesa. Oralna tečna formulacija rehidratacije prema ovom pronalasku koja je veoma prijatnog ukusa i koja je hranljiva za veterinarske pacijente će verovatno biti bolje prihvaćena i tolerisana.

[0100] Treba razumeti da pronalazak nije ograničen na gore opisane specifične detalje koji su dati samo primerom i da su moguće različite modifikacije i izmene bez odstupanja od obima pronalaska, kao što je definisano patentnim zahtevima.

Claims (9)

1. Oralni preparat za rehidrataciju, naznačen time da preparat sadrži sadrži l-glutaminsku kiselinu u opsegu od 0,01 % do 0,40 % v/v, mononatrijum glutamat u opsegu od 0,05 % do 0,80 % v/v, 1,50 % v/v glukoze monohidrata, 0,20 % v/v natrijum hlorida, 0,15 % v/v kalijum hlorida, 0,15 % v/v natrijum dihidrogen fosfata, 0,10 % v/v ksantan gume, 0,35 % v/v glicina, 0,20 % v/v monohidrata limunske kiseline, 85 % ekstrakt steviol glikozida u opsegu od 0,01 % do 0,03% v/v, 0,30 % v/v trinatrijumcitrata, 1,00 % v/v hidrolizovane pšenice, žitarice kao izvor proteina, enzimske kofaktore, monosaharid i hidrolizovanu surutku u opsegu od 0,15 % do 1,00 % v/v.

2. Oralni preparat za rehidrataciju prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, da je navedeni preparat sastav spreman za upotrebu.

3. Oralni preparat za rehidrataciju prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, da je navedeni preparat praškasti koncentrat.

4. Oralni preparat za rehidrataciju prema patentnom zahtevu 3, naznačen time da je navedeni koncentrat razblažen u vodi.

5. Oralni preparat za rehidrataciju prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, da je navedeni preparat izotonični rastvor.

6. Oralni preparat za rehidrataciju prema patentnom zahtevu 5, naznačen time da je pomenuti izotonični rastvor uporediv sa izotoničnošću 0,9 % rastvora natrijum hlorida.

7. Oralni preparat za rehidrataciju prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, da je navedeni preparat hipotonični rastvor.

8. Oralni preparat za rehidrataciju prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, da je navedeni preparat hipertonični rastvor.

9. Oralni preparat za rehidrataciju prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, da navedeni preparat može biti gel, sprej ili brzo rastvorljiva tableta.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5