RS60444B1 - Postupak i aparatura za održavanje tečnih metala toplim - Google Patents

Description

Opis

[0001] Pronalazak se odnosi na postupak održavanja tečnih metala toplim prema preambuli u zahtevu 1. Izum se dalje odnosi na odgovarajuću aparaturu.

[0002] U livnicama je često potrebno rastopljeni metal, na primer rastopina aluminijuma ili gvožđa, držati u tečnom stanju na visokoj temperaturi tokom određenog vremenskog perioda. Konkretno, postoji potreba da se tečni metal transportuje od mesta topljenja do mesta dalje prerade. U početku se transport obavljao samo u jednoj fabrici, ali danas se rastopine metala drumskim ili železničkim vozilima transportuju na udaljenosti od 200 km i više. Za transport se koriste posebni transportne posude, koje se takođe nazivaju "transportni lonci", a koje u zavisnosti od vrste vozila i metala za transport mogu da prihvate između 500 kg i 200 t istopljenog metala.

[0003] Da bi se tečni metal održao na unapred određenoj temperaturi, od na primer, 700 do 1000 °C, tokom celog trajanja transporta, transportne posude za tečni metal se po pravilu zagrevaju. Tako je na primer iz EP 1078 704 B1 poznat uređaj u kome se transportni lonac između dve upotrebe zagreva pomoću plamenika na vazduh i prirodni gas. U DE 102007 022 684 A1 je opisana transport posuda za tečni metal sa uređajem za predgrevanje, pri kojem se posuda pre upotrebe zagreva pomoću terenskog plamenika sa porama. Plamenik sa porama smešten je u poklopcu transportne posude ili se proteže duž stuba koja je tokom postupka grejanja ubačena u sredinu prazne posude. Međutim, ovaj raspored nije pogodan za zagrevanje tečne rastopine, jer se pore gorionika brzo začepljuju usled prodiranja tečnog metala, što bi onemogućilo prodor dimnih gasova.

[0004] Temperatura tečnog metala se smanjuje za oko 5-15 K na sat u konvencionalnim transportnim posudama. Budući da istovremeno početna temperatura iz metalurških razloga ne sme da prekorači određenu vrednost, u slučaju tečnog aluminijuma oko 950 ° C, održavanje temperature rastopine se ne može smatrati neproblematičnim, posebno u drumskom saobraćaju, jer na primer nepredvidivi događaji, poput zastoja u saobraćaju, mogu dovesti do znatnih kašnjenja u transportu.

[0005] Da bi se osiguralo održavanje unapred određene temperature rastopine čak i tokom dužeg vremena transporta odn. trajanja boravka rastopine u transportnoj posudi, već je poznato da se posude opremaju grejnim uređajima.

[0006] Na primer, poznato je da se lonci za livenje opremaju elektrolučnim grejačem; posebno u slučaju malih lonaca, potreban prečnik kruga podeljaka elektrode dovodi do samo malih rastojanja između elektroda i vatrostalnih potrošnih obloga zidova lonca, usled čega je habanje obloge izuzetno veliko.

[0007] Druga poznata mera je induktivno zagrevanje posude. Međutim, za to je potrebna minimalna visina kupatila tečnog metala da bi se osigurao prihvatljiv stepen iskorišćenja ovog grejanja. Za ovu vrstu grejanja potrebni su i specijalni lonci.

[0008] Iz DE 3637 065 A1 poznato je električno zagrevanje preko grafitne šipke koja se proteže iznad rastopine u loncu. Posuda se sa ili bez sadržaja zagreva samo toplotnim zračenjem, pri čemu zračni štit postavljen iznad grafitne šipke služi kao reflektor za bolje iskorišćenje energije zračenja. Međutim, sa ovom aparaturom povezani su veliki konstrukcioni troškovi i velika potrošnja energije tokom rada.

[0009] Kod predmeta prijave EP 0217 094 A1 gorivo se sa vazduhom ili drugim gasom koji sadrži kiseonik sagoreva u peći lonca, koja je ispunjena rastopinom ili prazna, a oslobođena toplota se prenosi direktno u rastopinu ili na zidove lonca. Plamenik je pričvršćen na držač u poklopcu lonca i svojim plamenom zagreva površinu rastopine odn. unutrašnjost praznog lonca. U poređenju sa električnim grejanjem putem električnog luka, investicioni troškovi plamenika i tekući troškovi za obezbeđivanje energije su relativno niski. Nedostatak ovog objekta je, međutim, nizak stepen iskorišćenja pri zagrevanju lonca napunjenog rastopinom, jer toplotno zračenje plamena ima samo malu dubinu prodiranja u rastopinu.

[0010] Da bi se postigla određena dubina prodiranja energije u rastopinu, već je pokušano da se plamenik na gorivo i vazduh postavi u dole zatvorenu cev za uranjanje napravljenu od keramičkog ili nekeramičkog materijala, koja je umetnuta u sredinu kalupa u kojem se nalazi kupatilo rastopine. Vrući gasovi sagorevanja dolaze u indirektni toplotni kontakt sa rastopinom preko spoljnih zidova cevi za uranjanje, koji deluju kao površine izmenjivača toplote. Dimni gas izlazi iz cevi za uranjanje iznad površine kupatila i ispušta se u atmosferu. Međutim, kod ovog predmeta pronalaska homogenizacija temperature u rastopini nije dovoljna, jer se oštro opadajući temperaturni profil javlja od zagrejanije cevi za uranjanje do hladnijeg zida kalupa.

[0011] U WO 2006/133679 A2 je opisan postupak i aparatura za podešavanje unapred određenih svojstava topljenja u tečnom metalu, posebno aluminijumu. Posuda sa tečnim metalom opremljena je grejnim uređajem koji se može spustiti u rastopinu i pomoću kojeg se temperatura tečnog metala može održavati i tokom dužeg vremena transporta. Kao grejni uređaj služi električni grejni element ili plamenik koji je smešten u zaštitnoj cevi. Pored toga, na dnu posude je predviđen čep za pročišćavanje gasa, pomoću kojeg se u tečni metal može uvesti gas. Penjući mehurići gasa stvaraju protok kroz koji se homogenizuje raspodela temperature u rastopini. Sa ovim rasporedom, temperatura rastopine može se održavati sa zadovoljavajućom homogenošću tokom dužeg vremenskog perioda. Međutim, aparatura je veoma složena po konstrukciji i potrebno je poboljšati je u pogledu energetske efikasnosti.

[0012] Zadatak pronalaska je, prema tome, povećanje iskorišćenja energije kada se rastopina održava toplom i pritom istovremeno poboljšanje homogenosti temperaturnog profila rastopine.

[0013] Ovaj zadatak se rešava postupkom sa karakteristikama prema zahtevu 1 i sa aparaturom sa karakteristikama iz patentnog zahteva 4.

[0014] Postupak održavanja tečnih metala toplim, u kome je rastopina metala smeštena u posudu i zagreva se pomoću plamenika, koji je smešten u cevi za uranjanje postavljenoj vertikalno ili ukoso u rastopini, pri čemu se rastopina zagreva putem sagorevanja goriva sa kiseonikom, prema ovom pronalasku je naznačen time, što se dimni gasovi nastali tokom sagorevanja goriva u plameniku, uvode u rastopinu kroz najmanje jedan protočni otvor cevi za uranjanje.

[0015] Pri postupku prema pronalasku, plamenik se pali u cevi za uranjanje koja je u početku još uvek smeštena iznad rastopine, formirajući plamen. Nakon toga, cev za uranjanje se spušta toliko duboko u rastopinu da je najmanje jedan protočni otvor, ali poželjno značajan deo cevi za uranjanje koja okružuje protočni otvor, smešten ispod površine rastopine. Donji deo cevi za uranjanje je poželjno umetnut u rastopinu najmanje do visine plamena koji proizvodi plamenik. Dimni gasovi nastali sagorevanjem goriva prodiru u rastopinu iz najmanje jednog protočnog otvora i u obliku mehurića gasa se penju u rastopini.

[0016] Pritom je poželjan protočni otvor na donjem, odn. čeonom kraju cevi za uranjanje; delovi cevi za uranjanje koji pri namenskoj upotrebi štrče iz rastopine, međutim, poželjno su nepropusno zatvoreni za gas, tako da dimni gasovi mogu da izađu samo kroz rastopinu. Tečni metal se stoga zagreva ne samo preko zidova cevi za uranjanje zagrevane plamenikom, već i preko površina gasnih mehurića dimnih gasova koji se penju u rastopini.

[0017] U odnosu na stanje tehnike, ukupna površina dostupna za prenos toplote je na taj način značajno povećana. Istovremeno, penjući mehurići gasa posle efekta mamut pumpe izazivaju cirkulaciju rastopine i na taj način homogenizuju raspodelu temperature. Pošto su u principu samo voda i/ili ugljen dioksid i/ili kiseonik prisutni u dimnim gasovima kada se kao gorivo koristi prirodni gas i/ili vodonik, ne dolazi do kontaminacije tečnog metala.

[0018] Dimni gasovi se poželjno uvode u rastopinu u donjem delu posude kako bi se osiguralo da penjući mehurići gasa ostanu u rastopini što je duže moguće. U tu svrhu, cev za uranjanje ima jedan ili više protočnih otvora na donjem čeonom kraju i/ili na krajnjem delu koji se graniči sa ovim čeonim krajem. Na primer, cev za uranjanje je umetnuta toliko duboko u rastopinu da je najmanje dve trećine, poželjno najmanje 80%, zapremine rastopine iznad protočnog ili protočnih otvora. Kao rezultat toga, veliki deo rastopine biva zahvaćen protokom izazvan mehurićima gasa koji se penju i tako se postiže posebno dobra homogenizacija raspodele temperature u rastopini.

[0019] Dovod goriva i/ili kiseonika u plamenik se namenski reguliše u zavisnosti od fizičkih ili hemijskih parametara rastopine. Temperatura rastopine na primer služi kao regulaciona veličina i meri se kontinuirano ili u unapred određenim vremenskim intervalima korišćenjem odgovarajuće merne sonde. Izmerene vrednosti prenose se u upravljačku jedinicu, putem koje se koriste za regulaciju snabdevanja gorivom i/ili kiseonikom u plameniku. Plamenik se poželjno reguliše u dva stepena ili srazmerno odstupanju izmerene vrednosti od unapred zadate ciljne vrednosti. Međutim, pri regulaciji dovoda mora se paziti da nikakav tečni metal ne dođe u dodir sa otvorima plamenika ako se smanji kapacitet plamenika ili isključi plamenik. U ovom slučaju, dubinu uranjanja cevi za uranjanje takođe bi trebalo da se adekvatno reguliše i cev za uranjanje u potpunosti treba izvaditi iz rastopine tokom zastoja plamenika.

[0020] Zadatak ovog pronalaska se takođe rešava pomoću aparature koja ima karakteristike iz patentnog zahteva 4. Aparatura ima posudu namenjenu za prihvat rastopine metala i grejni uređaj koji se može vertikalno ili ukoso odozgo ubaciti u unutrašnjost posude pomoću uređaja za dovod, pri čemu taj grejni uređaj sadrži plamenik smešten u cev za uranjanje i priključen na dovodni vod za gorivo i dovodni vod za kiseonik, pri čemu je cev za uranjanje u svom donjem delu opremljena najmanje jednim protočnim otvorom koji je propusan za gasove sagorevanja gorionika. Prema ovom pronalasku, aparat je naznačen time, što je cev za uranjanje napravljena tako da je nepropusna za gas u delu koji je postavljen izvan rastopine kada se aparatura koristi, s izuzetkom bar jednog prolaznog otvora za plamenik i/ili za dovodne vodove za gorivo i/ili oksidaciono sredstvo.

[0021] Plamenik grejnog uređaja smešten je u cev za uranjanje, čiji je gornji deo, sa izuzetkom dovodnih vodova za gorivo i oksidaciono sredstvo plamenika, hermetički zatvoren i koji dozvoljava dimnim gasovima koji struje iz plamenika da izađu samo kroz jedan ili više protočnih otvora smeštenog ili smeštenih u donjem delu cevi za uranjanje, na primer na čeonom kraju postavljenim nasuprot dovodnim vodovima plamenika ili u delu bočnog zida cevi za uranjanje koji se graniči sa ovim čeonim krajem. Grejni uređaj prolazi kroz otvor u poklopcu ili zidu posude i predviđen je da se u toku rada aparature može pomerati u aksijalnom smeru između dva podešena položaja pomoću uređaja za dovod. U prvom podešenom položaju je bar izlazni otvor plamenika smeštenog u cevi za uranjanje, a poželjno cela cev za uranjanje, postavljen vertikalno pomeren u odnosu na zadatu visinu, pri kojoj tokom rada aparature postoji površina kupatila sa rastopinom napunjenog u posudu. Tako bar plamenik nema kontakta sa kupatilom sa rastopinom. Plamenik se uključuje ili isključuje u ovom podešenom položaju. Kada se plamenik isključi, grejni uređaj je takođe u tom podešenom položaju. U drugom podešenom položaju, cev za uranjanje bar donjim delom uranja u kupatilo sa rastopinom, bar do te mere da se protočni otvor odn. otvori nalaze ispod površine kupatila sa rastopinom. Grejni uređaj se vertikalno ili ukoso odozgo ubacuje u rastopinu. Pre pomeranja grejnog uređaja u drugi podešeni položaj, plamenik se mora upaliti tako da dimni gasovi koji izlaze kroz protočni otvor (e) spreče tečni metal da uđe u cev za uranjanje i spreče da tečni metal dođe u direktan kontakt sa plamenikom. Nakon završetka procesa zagrevanja, grejni uređaj se vraća u prvi podešeni položaj, a zatim se plamenik isključuje.

[0022] Plamenik je čvrsto montiran u cevi za uranjanje i raspoređen je, na primer, duž ose cevi za uranjanje. Poželjno cilindrična cev za uranjanje opremljena je sa jednim ili više protočnih otvora, koji se nalaze na delu koji je uronjen u rastopinu kada se uređaj koristi, a poželjno na donjem čeonom kraju cevi za uranjanje. U najjednostavnijem slučaju, donji čeoni kraj cevi za uranjanje je potpuno otvoren. Međutim, takođe je u okviru ovog pronalaska moguće predvideti više protočnih otvora na donjem čeonom kraju i/ili na bočnom zidu uronjenog dela cevi za uranjanje.

[0023] Da bi se osiguralo da se dimni gasovi nastali tokom sagorevanja unose u rastopinu što je moguće potpunije, cev za uranjanje je konstruisana tako da bude nepropusna za gas na svom gornjem čeonom kraju i u delu omotača, koji nije ispod površine rastopine nakon što se cev za uranjanje potopi. Cev za uranjanje ima samo jedan protočni otvor ili više protočnih otvora za plamenik i/ili dovodne vodove za gorivo i/ili oksidaciono sredstvo, pri čemu je spoj između plamenika ili dovodnih vodova i zidova cevi za uranjanje takođe u velikoj meri nepropusan za gas i na tom mestu nikakav dimni gas ili samo zanemarljivo mala količina dimnog gasa može da iscuri.

[0024] Posebno poželjno izvođenje ovog pronalaska predviđa da je posuda konstruisana kao transportna posuda za transport rastopine metala. Na primer se radi o posudi koja je čvrsto montirana ili se može montirati na drumsko ili šinsko i koja služi za transport tečnih metala, poput tečnog gvožđa ili tečnog aluminijuma. Grejni uređaj montiran na kontejneru omogućava kontinuiranu regulaciju rastopine čak i za vreme transporta. Zbog vertikalne podesivosti grejača, plamenik se takođe može u potpunosti isključiti.

[0025] Jedini crtež (slika 1) šematski ilustruje aparaturu prema ovom pronalasku.

[0026] Aparatura 1 za održavanje toplote tečnog metala, na primer tečnog aluminijuma, obuhvata posudu 2, na primer kalup ili lonac, koji je pogodan, na primer, za transport na drumskom ili šinskom vozilu, i odvojivi poklopac 3 koji zatvara posudu 2. Kada se koristi namenski, posuda 2 služi za prihvat rastopine 4 do nivoa 5. Posuda 2 i poklopac 3 sastoje se od vatrostalnog, na toplotu otpornog, materijala odn. obloženi su vatrostalnim materijalom (nije ovde prikazano). Udubljenje 6 je predviđeno u poklopcu 3 za grejni uređaj 7, koji je detaljnije opisan u nastavku.

[0027] Grejni uređaj 7 obuhvata plamenik 10 smešten u cev za uranjanje 9, koja je na primer u obliku kružnog cilindra, i može se u vertikalnom smeru pomoću uređaja za dovod 11, koji je spolja postavljen na poklopcu 3 i nije ovde detaljnije objašnjen, pomerati u unutrašnjost posude 3 i iz unutrašnjosti posude 3. Pomoću grejnog uređaja 7, na primer, rastopina 4 treba da se tokom transporta od na primer na primer 2-4 sata drži na temperaturi od, na primer, 780 °C.

[0028] Kod plamenika 10 se radi o plameniku na gorivo i kiseonik sa centralnim dovodom 13, spojenim na vod za gorivo 12, za gasovito ili tečno gorivo, na primer prirodni gas, i spojenim na vod 14 za kiseonik, sa dovodom za gorivo dovodom sredstva za oksidaciju 15 koji se radijalno sa spoljnje strane priključuje na dovod za gorivo i uređajem za paljenje 16. Plamenik 10 je na način koji nije prikazan ovde fiksiran u cevi za uranjanje 9 i postavljen je duž njene cevi. Vod za gorivo 12 i vod za kiseonik 14 povezani su sa izvorima goriva i kiseonika, koji nisu ovde prikazani.

[0029] Cev za uranjanje 9 je napravljena od keramičkog ili nekeramičkog materijala i otvorena je na svom donjem čeonom kraju 17. Umesto ili kao dopuna potpuno otvorenog čeonog kraja 17, jedan ili više otvora takođe može biti raspoređeno u donjem, tj. pri namenskoj upotrebi, delu cevi za uranjanje 9 koji se nalazi ispod nivoa 5 rastopine 4, naročito takvi otvori sa kojima se dimni gasovi koji izlaze iz cevi za uranjanje 9 usmeravaju bočno u rastopinu. Dužina cevi za uranjanje 9 je dimenzionisana tako da se pri pomeranju prema gore uz pomoć uređaja za dovod 11 postiže položaj u kojem je donji čeoni kraj 17, ili bar plamenik 10, iznad nivoa 5 rastopine, prilikom pomeranja prema dole, međutim, da je cev za uranjanje duboko uronjena u rastopinu 4, a plamenik 10 izlaznim otvorom pozicioniran ispod nivoa 5.

[0030] Na gornjem čeonom kraju 18, cev za uranjanje 9 je konstruisana tako da je u velikoj meri nepropusna za gas i ima samo provodne otvore 21, 22 za vodove 12, 14, pri čemu su oni sa svoje strane bar u velikoj meri nepropusni za gas, tako da dimni gas u ovom smeru ne može, ili samo u neznatnoj količini može izaći iz cevi za uranjanje 9.

[0031] Za vreme rada aparature 1, kalup 2 se napuni rastopinom 4 do nivoa 5, a zatim se poklopac 3 sa grejnim uređajem 6 stavi na kalup 2. Grejni uređaj 7 je pritom u početku još uvek u gornjem položaju, u kom je donji čeoni kraj 17 cevi za uranjanje 9, ili bar plamenik 10, iznad nivoa 5. Potom se gorivo, poželjno prirodni gas, i kiseonik, poželjno kiseonik čistoće od najmanje 95 zapreminskih %, uvode putem vodova 12, 14 i pale pomoću paljenja 16, posle čega gorivo sagoreva stvarajući plamen 19. Nastali dimni gasovi potpuno ili gotovo potpuno izlaze kroz otvoreni čeoni kraj 17 cevi za uranjanje. Potom se grejni uređaj 7 spušta pomoću uređaja za dovod 11 sve dok se donji deo cevi za uranjanje 9, a naročito prednji čeoni kraj 17 ne bude nalazio unutar rastopine 4, kao što je prikazano na slici 1. Pritisak dimnih gasova koji nastaju tokom sagorevanja sprečava da rastopina prodire u unutrašnjost cevi za uranjanje 9; te plamen 19 stoga nije u direktnom kontaktu sa rastopinom 4 ili samo na svom krajnjem vrhu. Umesto toga, dimni gasovi - kako je naznačeno strelicama 23 - sa otvorenog, donjeg čeonog kraja 17 cevi za uranjanje 9, prodiru u rastopinu 4 i penju se u obliku mehurića gasa 24. Zbog velikog broja mehurića gasa 24 koji se penju, na raspolaganju je velika površina za prenos toplote iz dimnih gasova u rastopinu 4. U isto vreme, mehurići gasa 24 koji se penju usled efekta mamut pumpe dovode do kontinuirane cirkulacije rastopine 4, pomoću koje se raspodela temperature u rastopini 4 homogenizuje. Pored prenosa toplote na površini mehurića gasa 24, prenos toplote se odvija i na zidu cevi za uranjanje 9. Dimni gasovi koji izlaze iz rastopine 4 se zatim odvode kroz ventilacioni otvor 25 u poklopcu 3.

[0032] Dovod toplotne energije u rastopini 4 može se dalje regulisati u obliku izvođenja prema sl.1 kao funkcija temperature rastopine 4. U tu svrhu se temperaturna merna sonda 27 koja se vodi kroz zid poklopca 3 nalazi u podatkovnoj vezi sa upravljačkom jedinicom 28 -kako je naznačeno isprekidanom linijom. Sonda 27 omogućava kontinuirano merenje temperature rastopine 4. Upravljačka jedinica je u podatkovnoj komunikaciji sa ventilima za podešavanje 29, 30 u vodovima 12, 14. Na ovaj način, snagom plamenika 10 može se proporcionalno ili postepeno upravljati uticanjem na dovod goriva i/ili kiseonika u zavisnosti od temperature rastopine 4 registrovane na temperaturnoj mernoj sondi 27 i snaga plamenika može da se koristi, na primer, za trajno održavanje temperature rastopine 4 na zadatoj vrednosti. Kao rezultat toga, naročito moguće je i automatizovano grejanje tokom transporta.

[0033] Aparatura prema ovom pronalasku je pogodna za održavanje raznih metala toplim, posebno gvožđa ili aluminijuma, zagrevanjem do temperature od 1000 °C. Velika površina za razmenu toplote na mehurićima gasa koji se penju u rastopini obezbeđuje visoku efikasnost grejanja kao i dobru homogenost temperature u rastopini zahvaljujući stalnom kretanju indukovanom mehurićima gasa koji se penju. Kada se koristi plamenik na gorivo i kiseonik, osigurano je da se dimni gasovi uglavnom sastoje od CO2, H2O i O2, koji ne utiču negativno na rastopinu.

1

Spisak referentnih oznaka [0034]

1.

Aparatura

2.

Posuda

3.

Poklopac

4.

Rastopina

5.

Nivo

6.

Udubljenje

7.

Grejni uređaj

8.

-9.

Cev za uranjanje 10.

Plamenik

11.

Uređaj za dovod 12.

Vod za gorivo 13.

Dovod goriva 14.

Vod za kiseonik 15.

Dovod kiseonika 16.

Uređaj za paljenje Donji čeoni kraj

Gornja čeoni kraj Plamen

-Prolazni otvor

Prolazni otvor

Strelica

Mehurić gasa

Odvod

-Temperaturna merna sonda Upravljačka jedinica Ventil za podešavanje Ventil za podešavanje

Claims (6)

Patentni zahtevi

1. Postupak za održavanje tečnih metala toplim, kod kojeg se rastopina metala (4) prima u posudu (2) i pomoću vertikalno ili ukoso u rastopinu (4) ubačene cevi za uranjanje (9) prihvaćenog plamenika (10) greje sagorevanjem goriva sa kiseonikom,

naznačen time,

što se pri sagorevanju goriva u plameniku (10) nastali dimni gasovi preko protočnog otvora cevi za uranjanje (9) unose u rastopinu.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se dimni gasovi unose u donji deo posude (2) u rastopinu (4).

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se dovod goriva i/ili kiseonika do plamenika (10) reguliše u zavisnosti od parametara u rastopini (4) registrovanih na mernoj sondi (27) u unutrašnjosti posude (2).

4. Aparatura za održavanje tečnih metala toplim, sa posudom (2) predviđenom za prijem rastopine (4), kao i sa grejnim uređajem (7) koji se pomoću uređaja za dovod (11) može vertikalno ili ukoso ubaciti u unutrašnjost posude, koja obuhvata plamenik (10) ubačen u cev za uranjanje (9), priključen na dovodni vod (12) za gorivo i dovodni vod (14) za kiseonik, pri čemu je cev za uranjanje (9) u svom donjem delu opremljena najmanje jednim protočnim otvorom propusnim za gasove sagorevanja plamenika (10), naznačen time,

što cev za uranjanje (9) u delu koji je prilikom upotrebe aparature raspoređen van rastopine (4) sa izuzetkom najmanje jednog prolaznog otvora (21, 22) za plamenik (10) i/ili za dovodne vodove (12, 14) za gorivo i/ili oksidaciono sredstvo oblikovana nepropusna za gas.

5. Aparatura prema zahtevu 4, naznačen time, što je protočni otvor raspoređen na donjem čeonom kraju (17) cevi za uranjanje.

6. Aparatura prema zahtevu 5 ili 6, naznačen time, što je posuda (2) oblikovana kao transportna posuda za transport rastopine (4) metala.