RS61295B1 - Sastavi i postupci za tretman disfunkcije meibomove žlezde - Google Patents

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

[0001] Poremećaj funkcije meibomove žlezde ili MGD je vodeći faktor u sindromu suvog oka, i često se karakteriše keratinizovanim začepljenjem odvodnog kanala meibomove žlezde.

[0002] CN 101612161 A (30 decembar 2009) opisuje lek za oči za ublažavanje simptoma kao što su astenopija i sindrom suvog oka koji sadrži 200-400 težinskih delova luteina, 1-2 težinska dela DHA, 6-7 težinskih delova vitamina A i 1,5-2,5 delova težinski selena.

[0003] US 2006/0188471 A1 (24 August 2006) opisuje postupke za tretman poremećaja oka, npr. suvog oka, topikalnom primenom smeše koja sadrži terapeutski efikasnu količinu polipeptida koji sadrži trolisni domen, ili fragment trolisnog peptida, i mukoadhezivni ekscipijens.

[0004] US 2004/0171561 A1 (02 septembar 2004) opisuje postupak za tretman rozacee upotrebom topikalnog sastava koji sadrži smešu disperzije benzoil peroksida i klindamicina ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili estre, stabilne pri skladištenju.

[0005] EP 2633852 A1 (04 septembar 2013) opisuje oftalmološke sprejeve koji sadrže ulje jojobe za upotrebu u tretmanu MGD.

[0006] Nelson i dr., IOVS, Special Issue 2011, Vol. 54. No. 4, pp. 1930-1937, preporučuju definiciju MGD kako sledi: „Disfunkcija meibomove žlezde (MGD) je hronična, difuzna abnormalnost meibomovih žlezda, koju obično karakterišu začepljenje odvodnih kanala i/ili kvalitativne/kvantitativne promene u lučenju žlezde. To može rezultovati promenom suznog filma, simptomima iritacije oka, klinički očiglednom upalom i bolestima površine oka.“

SAŽETAK PRONALASKA

[0007] Pronalazak je sastav za upotrebu u postupku za tretman disfunkcije meibomove žlezde kod pacijenta koji ima potrebu za tim, gde se navedeni postupak sastoji od topikalne primene sastava na rubu kapka pacijenta, gde sastav sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču, gde je keratolitički agens odabrano između selen disulfida u koncentraciji od 0,1% do 10% ili salicilne kiseline u koncentraciji od 0,1% do 30%; i gde se disfunkcija meibomove žlezde karakteriše keratinskim začepljenjem odvodnog kanala meibomove žlezde.

[0008] U jednom otelotvorenju, sastav se sastoji od terapeutski efikasne količine keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču, gde je keratolitički agens odabran od selen disulfida u koncentraciji od 0,1% do 10% ili salicilne kiseline u koncentraciji 0,1% do 30%; i gde se disfunkcija meibomove žlezde karakteriše keratinskim začepljenjem odvodnog kanala meibomove žlezde.

[0009] U jednom otelotvorenju, keratolitički agens je salicilna kiselina u koncentraciji od 0,1% do 10%.

[0010] U jednom otelotvorenju, keratolitički agens je salicilna kiselina u koncentraciji od 0,1% do 6%.

[0011] U jednom otelotvorenju, topikalna primena je jednokratna primena.

[0012] U jednom otelotvorenju, topikalna primena je periodična primena.

[0013] U jednom otelotvorenju, periodična primena je jednom dnevno ili dva puta dnevno.

[0014] U jednom otelotvorenju, sastav za topikalnu primenu je polučvrst.

[0015] U jednom otelotvorenju, sastav za topikalnu primenu je homogen.

[0016] U jednom otelotvorenju, sastav za topikalnu primenu je disperzija.

[0017] U jednom otelotvorenju, sastav za topikalnu primenu je hidrofilni.

[0018] U jednom otelotvorenju, sastav za topikalnu primenu ima uljnu bazu.

[0019] U jednom otelotvorenju, oftalmički prihvatljiv nosač sadrži najmanje jedan oftalmički prihvatljiv ekscipijens.

KRATAK OPIS

[0020] Pre ovde opisanih postupaka i formulacija, nije bilo farmakoloških agenasa korisnih za tretman MGD, uključujući uklanjanje keratinizovanog začepljenja meibomove žlezde ili za sprečavanje daljeg keratinizovanog začepljenja meibomove žlezde. Današnja tehnologija uklanjanja keratinizovanog začepljenja meibomove žlezde ograničena je na postupke fizičkog uklanjanja, od kojih su neki prilično bolni za pacijenta.

[0021] Stoga, ovde su opisani postupci i formulacije za tretman MGD. Ovde je opisan postupak za tretman disfunkcije meibomove žlezde kod pacijenta koji ima potrebu za tim, koji se sastoji od topikalne primene pacijentu sastava koji dostiže ivicu kapka pacijenta, gde sastav sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču. U nekim otelotvorenjima, keratolitički agens je benzoil peroksid, katran uglja, ditranol, salicilna kiselina, selen disulfid, alfa-hidroksi kiselina, urea, mlečna kiselina, natrijum tioglikolat, cink pirition ili cink L-pirolidon karboksilat. U nekim otelotvorenjima, keratolitički agens je salicilna kiselina ili selen disulfid. U nekim otelotvorenjima, keratolitički agens je selen disulfid. U nekim otelotvorenjima, koncentracija selen disulfida u sastavu je između oko 0,1% do oko 10%. U nekim otelotvorenjima, keratolitički agens je salicilna kiselina. U nekim otelotvorenjima, sastav se topikalno primenjuje pacijentu sve dok se keratinizovano začepljenje ne ukloni. U nekim otelotvorenjima, sastav se topikalno primenjuje pacijentu periodično nakon uklanjanja keratinizovanog začepljenja. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena je jednokratna primena. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena je periodična primena. U nekim otelotvorenjima, periodična primena je jednom dnevno. U nekim otelotvorenjima, periodična primena je dva puta dnevno. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je polučvrst. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je homogen. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je disperzija. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je hidrofilan. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu ima uljnu bazu. U nekim otelotvorenjima, oftalmički prihvatljiv nosač sadrži najmanje jedan oftalmički prihvatljiv ekscipijens. U nekim otelotvorenjima, primena smeše rezultuje pojačanom proizvodnjom meibuma.

[0022] Ovde je opisan postupak za tretman disfunkcije meibomove žlezde kod pacijenta koji ima potrebu za tim, koji se sastoji od topikalne primene pacijentu sastava koji dostiže rub kapka pacijenta, gde se sastav sastoji od terapeutski efikasne količine keratolitičkog agensa u oftalmološki prihvatljivom nosaču. U nekim otelotvorenjima, keratolitički agens je salicilna kiselina ili selen disulfid. U nekim otelotvorenjima, keratolitički agens je selen disulfid. U nekim otelotvorenjima, koncentracija selen disulfida u sastavu je između oko 0,1% do oko 10%. U nekim otelotvorenjima, primena smeše rezultuje pojačanom proizvodnjom meibuma. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je homogen. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je disperzija. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je hidrofilan. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu ima uljnu bazu. U nekim otelotvorenjima, oftalmički prihvatljiv nosač sadrži najmanje jedan oftalmički prihvatljiv ekscipijens.

[0023] U jednom otelotvorenju su postupci za tretman MGD primenom farmakološkog agensa za otvaranje meibomove žlezde, koji omogućava otvaranje meibomove žlezde (barem delimično), prolazak keratinizovanog začepljenja (barem delimično) i/ili prevenciju naknadnih keratinskih začepljenja (barem do te mere da takve prepreke dovode do disfunkcije meibomove žlezde) unutar meibomove žlezde. U jednom otelotvorenju, formulacija sadrži terapeutski efikasnu količinu farmakološkog agensa za otvaranje meibomove žlezde. U jednom daljem ili alternativnom otelotvorenju, formulacija sadrži dodatni terapeutski agens koje nije farmakološki agens koje otvara meibomovu žlezdu. U jednom daljem ili alternativnom otelotvorenju, formulacija sadrži dodatni farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde. U jednom alternativnom otelotvorenju, formulacija ne uključuje bilo koje dodatne terapijske agense osim dodatnog farmakološkog agensa za otvaranje meibomove žlezde. U jednom alternativnom otelotvorenju, formulacija se sastoji samo od jednog farmakološkog agensa koji otvara meibomovu žlezdu i nijednog drugog terapijskog agensa. U bilo kom od gore navedenih otelotvorenja, formulacija opciono sadrži oftalmički prihvatljiv nosač. U još jednom otelotvorenju, oftalmički prihvatljivi nosač sadrži oftalmički prihvatljiv ekscipijens.

[0024] Ovde opisani postupci i formulacije uključuju farmakološke agense koji su korisni za tretman MGD kod pacijenta koji ima potrebu za tim. U nekim otelotvorenjima, ovde opisane formulacije primenjuju se na rub kapka pacijenta koji ima potrebu za tim. U nekim otelotvorenjima potrebna je višestruka primena formulacija.

[0025] U nekim otelotvorenjima, oko je zaštićeno, barem delimično, kako bi se sprečilo da farmakološki agensi dođu u dodir sa okom pacijenta koji ima potrebu za tim. Dalje su opisani kompleti koji sadrže ovde opisanu formulaciju zajedno sa uređajem koji štiti oko od dodira sa formulacijom.

[0026] Ovde opisani postupci i formulacije uključuju aktivan agens na terapeutskom nivou, koji sam po sebi ili u kombinaciji sa drugim komponentama deluje na otvaranje (barem delimično) začepljene meibomove žlezde ili sprečavanje (barem delimično) dalje začepljenja meibomove žlezde. Dalje, takav aktivan agens se formuliše ili primenjuje tako da je prihvatljiv za površinu oka (tj. ne izaziva neprimereno nadražavanje ili narušavanje epitelne površine oka), i bez ugrožavanja ćelija koje proizvode lipide u dodiru sa formulacijom.

[0027] U nekim otelotvorenjima, formulacija se primenjuje tokom trajanja i učestalosti koji su prihvatljivi i praktični za lekara ili pacijenta koji primenjuje agens. Na primer, lekar primenjuje ovde opisanu formulaciju nedeljno ili dva puta nedeljno tokom nekoliko nedelja kako bi indukovao otvaranje (barem delimično) začepljenja, a pacijent svakodnevno primenjuje drugu formulaciju, ili pacijent koristi potentniju formulaciju na dnevnoj bazi tokom nekoliko nedelja, i zatim koristi manje potentnu formulaciju na dnevnoj bazi nakon toga.

[0028] U nekim otelotvorenjima, način primene varira, u zavisnosti od koncentracije aktivnog agensa i/ili težine MGD koja se tretira, uključujući, ali ne ograničavajući se na zaštitu površine oka. U drugim otelotvorenjima, postupak primene ili formulacije varira kako bi se povećalo vreme prodiranja ili zadržavanja na ciljanom tkivu kako bi se poboljšao efekat tretmana. U drugim otelotvorenjima, način primene ili formulacije varira kako bi se povećalo vreme prodiranja ili zadržavanja na ciljanom tkivu kako bi se smanjilo potrebno vreme. U drugim otelotvorenjima, postupak primene ili formulacije je formulisan (npr. povećanje viskoznosti i/ili adhezivnost za kožu) kako bi se povećao dodir sa ciljanim tkivom, istovremeno smanjujući dodir sa ne-ciljanim tkivima, uključujući oko, i na taj način ograničio ili smanjio bilo kakve neželjene kolateralne aktivnosti.

[0029] U određenom otelotvorenju ovde opisanih postupaka i formulacija, koncentracija aktivnog agensa i komponente ko-formulacije su optimizovane da isporuče minimalnu efikasnu koncentraciju aktivnog agensa za postizanje terapeutske koristi uz minimizovanje iritacije ili poremećaja u oku, ili iritacije ili poremećaja okolnih očnih tkiva. Ovde opisani postupak i formulacija su načini za uklanjanje (barem delimično) keratinizovanog začepljenja meibomove žlezde ili za sprečavanje dalje keratinizovanog začepljenja (barem delimično) meibomove žlezde.

[0030] Formulacije sadrže najmanje jedan farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde. U nekim otelotvorenjima farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde je keratolitički i/ili keratoplastični agens. U nekim otelotvorenjima keratolitički i/ili keratoplastični agens u formulaciji je aktivan agens odgovoran za otvaranje ili održavanje prohodnosti kanala meibomove žlezde.

[0031] U nekim otelotvorenjima koriste se agensi koji imaju prvenstveno keratolitički efekat. U nekim otelotvorenjima koriste se agensi koji imaju prvenstveno keratoplastični efekat. U nekim otelotvorenjima koriste se agensi koji imaju i keratolitički i keratoplastični efekat. U nekim otelotvorenjima keratolitički i/ili keratoplastični agens pojačava proizvodnju lipida u meibomovim žlezdama. U nekim otelotvorenjima farmakološki agens koji otvara meibomovu žlezdu je anestetik. U nekim otelotvorenjima farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde je antiinflamatorni agens. U nekim otelotvorenjima farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde je antioksidans. U nekim otelotvorenjima farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde je inhibitor prostaglandin sintetaze. U nekim otelotvorenjima farmakološki agens koji otvara meibomovu žlezdu je enzim lipooksigenaza ili ciklooksigenaza.

[0032] Ovde su takođe opisani postupci za tretman disfunkcije meibomove žlezde kod pacijenta koji ima potrebu za tim, koji se sastoje od topikalne primene barem na ne-mukoznu epitelnu stranu ruba kapka pacijenta, sastava koji sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog farmakološkog agensa za otvaranje začepljenja meibomove žlezde koji se primenjuje na oftalmički prihvatljiv način ili u formulaciji. U jednom otelotvorenju ovde opisanih postupaka i formulacija, formulacija uključuje farmaceutski ekscipijens.

[0033] U nekim otelotvorenjima, farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde je keratolitički i/ili keratoplastični agens odabran između benzoil peroksida, katrana uglja, ditranola, salicilne kiseline, selen disulfida, neorganskih jedinjenja selena kao što je selen disulfid, SeCl4, Na2SeO3, organo-selenska jedinjenja kao što su Ebselen (2-fenil-1,2-benzizoselenazol-3(2H)-on) ili njegovi analozi, alfa-hidroksi kiselina, urea, mlečna kiselina ili natrijum tioglikolat. U nekim otelotvorenjima, keratolitički i/ili keratoplastični agens je izabran između benzoil peroksida, katrana uglja, ditranola, salicilne kiseline ili selen disulfida. U nekim otelotvorenjima, keratolitički i/ili keratoplastični agens je salicilna kiselina ili selen disulfid. U nekim otelotvorenjima, keratolitički i/ili keratoplastični agens je salicilna kiselina. U nekim otelotvorenjima, keratolitički i/ili keratoplastični agens je selen disulfid. U nekim otelotvorenjima, najmanje jedan keratolitički i/ili keratoplastični agens je salicilna kiselina. U nekim otelotvorenjima, najmanje jedan keratolitički i/ili keratoplastični agens je selen disulfid. U nekim otelotvorenjima, salicilna kiselina je prisutna od oko 0,1% do oko 30%. U nekim otelotvorenjima, selen disulfid je prisutan od oko 0,1% do oko 10%.

[0034] U nekim otelotvorenjima, farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde je anestetik odabran između lokalnog anestetika aminoamida i/ili lokalnog anestetika aminoestra. U jednom otelotvorenju, lokalni anestetik aminoamida ili lokalni anestetik aminoestra je prisutan u koncentraciji između oko 4% i oko 80%. U jednom otelotvorenju, lokalni anestetik aminoamida ili lokalni anestetik aminoestra je prisutan u koncentraciji između oko 6% i oko 60%. U jednom otelotvorenju, lokalni anestetik aminoamida ili lokalni anestetik aminoestra je prisutan u koncentraciji između oko 8% i oko 50%. U jednom otelotvorenju, lokalni anestetik aminoamida ili lokalni anestetik aminoestra je prisutan u koncentraciji između oko 10% i oko 40%. U jednom otelotvorenju, lokalni anestetik aminoamida ili lokalni anestetik aminoestra je prisutan u koncentraciji između oko 12% i oko 45%. U jednom otelotvorenju, lokalni anestetik aminoamida ili lokalni anestetik aminoestra je prisutan u koncentraciji između oko 14% i oko 40%. U jednom otelotvorenju, formulacija sadrži više od jednog lokalnog anestetika.

[0035] U nekim otelotvorenjima, topikalna primena sastava koji sadrži najmanje jedan farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde dešava se dva puta nedeljno. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena sastava koji sadrži najmanje jedan farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde dešava se svaki drugi dan. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena sastava koji sadrži najmanje jedan farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde dešava se svakog dana. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena sastava koji sadrži najmanje jedan farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde dešava se nekoliko puta dnevno.

[0036] U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je tečnost ili polučvrsta supstanca. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je polučvrst emulzija. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je krema. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je mast. U nekim otelotvorenjima, farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde suspendovan je u sastavu. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je losion. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu je gel.

DETALJAN OPIS

[0037] Pre ovde opisanih postupaka i formulacija, nije bilo farmakoloških agenasa korisnih za tretman MGD, uključujući uklanjanje keratinizovanog začepljenja meibomove žlezde ili za sprečavanje dalje keratinizovanog začepljenja meibomove žlezde.

[0038] Današnja tehnologija za uklanjanje keratinizovanog začepljenja meibomove žlezde ograničena je na bolne postupke fizičkog uklanjanja. Kao takvi, ovde su opisani postupci za tretman MGD primenom farmakološkog agensa za otvaranje meibomove žlezde koji omogućava prolazak keratinizovanog začepljenja, i takođe sprečava nakupljanje naknadnih keratinskih začepljenja unutar meibomove žlezde. Ovde opisani farmakološki agensi za otvaranje meibomove žlezde uključuju agense za akutne terapije, za upotrebu, na primer, od strane lekara ili drugog obučenog specijaliste, i agense za hronične terapije, npr. ili od strane lekara ili drugog obučenog specijaliste ili od strane pacijenta. Ovde su pruženi određeni farmakološki agensi za otvaranje meibomove žlezde; ovde su dalje pruženi postupci i testovi za identifikovanje daljih farmakoloških agenasa za otvaranje meibomove žlezde (npr. ispitivanjem relativne keratolitičke aktivnosti potencijalnog agensa, kao što su primeri 1 i 2).

Meibomova žlezda

[0039] Meibomove žlezde su velike lojne žlezde smeštene u očnim kapcima i, za razliku od kože, nisu povezane sa kosom. Meibomove žlezde proizvode lipidni sloj suznog filma koji ga štiti od isparavanja vodene faze. Otvor meibomove žlezde nalazi se na epitelnoj strani ruba kapka i udaljen je samo nekoliko stotina mikrona od sluzokože. Žlezde se nalaze i na gornjem i na donjem kapku, uz veću količinu žlezda na gornjem kapku. Jedna meibomova žlezda sastavljena je od grozda sekretornih acinija koje su kružno raspoređeni oko dugačkog centralnog kanala i povezane su sa njim kratkim duktulima. Krajnji deo centralnog kanala obložen je urastanjem epidermisa koji pokriva slobodni rub kapka, i formira kratki kanal za izlučivanje koji se kao otvor otvara na zadnjem delu ruba kapka neposredno ispred mukokutanog spoja blizu granice unutrašnjeg kapka. Uljana izlučevina sastavljena od lipida sintetiše se u sekretornim acinima. Izlučivanje lipida je tečnost blizu telesne temperature i isporučuje se na kožu ruba kapka kao bistra tečnost, nazvana „meibum“. Na gornjim i donjim obodima kapka formira plitke rezervoare, i sastoji se od složene smeše holestarola, voska, holestaril estara, fosfolipida, sa malim količinama triglicerida, triacilglicerola i ugljovodonika. Odvojene meibomove žlezde raspoređene su paralelno, i u jednom su redu duž cele dužine tarzalnih ploča u gornjem i donjem kapku. Obim žlezda približno odgovara dimenzijama tarzalnih ploča.

[0040] Izraz „keratinizovano začepljenje“, kako se ovde koristi, odnosi se na blokadu meibomove žlezde, bez obzira na mesto blokade. U nekim otelotvorenjima blokada je potpuna, dok je u drugim otelotvorenjima blokada delimična. Bez obzira na stepen blokade, takva keratinizovano začepljenje dovodi do disfunkcije meibomove žlezde. U nekim otelotvorenjima, keratinizovano začepljenje sastoji se od keratinizovanog materijala i lipida. U nekim otelotvorenjima, keratinizovano začepljenje je blokada otvora meibomove žlezde i kanala za izlučivanje. U nekim otelotvorenjima, keratinizovano začepljenje je uzrokovana keratinizacijom epitela na ivici kapka i meibomove žlezde. U određenim slučajevima na kreatinsko začepljenje utiče migracija ili aberantna diferencijacija matičnih ćelija. U nekim otelotvorenjima, keratinizovano začepljenje rezultuje smanjenom isporukom ulja do ivice kapka i suznog filma i zastojem unutar meibomove žlezde koji uzrokuje povećani pritisak, rezultujuću dilataciju, atrofiju acinara i nisko lučenje. U određenim slučajevima keratinizacija meibomove žlezde uzrokuje degenerativno širenje i atrofiju žlezda.

Disfunkcija meibomove žlezde (MGD)

[0041] Izraz, „disfunkcija meibomove žlezde“, kako se ovde koristi, odnosi se na hroničnu, difuznu abnormalnost meibomovih žlezda, koju karakteriše začepljenje odvodnih kanala ili kvalitativne ili kvantitativne promene u lučenju žlezde, ili oboje. MGD može dovesti do promene suznog filma, simptoma iritacije oka, upale ili bolesti površine oka. Najistaknutiji aspekti MGD su začepljenje otvora meibomove žlezde i odvodnih kanala i promene u lučenju meibomove žlezde.

[0042] MGD je vodeći faktor u sindromu suvog oka. Pojava sindroma suvog oka je široko rasprostranjena i pogađa oko 20 miliona pacijenata samo u Sjedinjenim Državama. Sindrom suvog oka je poremećaj površine oka koji je rezultat neadekvatne proizvodnje suza ili prekomernog isparavanja vlage sa površine oka. Suze su važne za zdravlje rožnjače, jer rožnjača ne sadrži krvne sudove, i oslanja se na suze za dovod kiseonika i hranljivih sastojaka. Suze i suzni film sastoje se od lipida, vode i sluzi, i poremećaj bilo kog od njih može prouzrokovati suvo oko. Neadekvatna količina lipida koja teče iz meibomovih žlezda prouzrokovana keratinizovanim začepljenjem može prouzrokovati prekomerno isparavanje, uzrokujući tako sindrom suvog oka.

[0043] MGD nije sinonim za zadnji blefaritis, koji opisuje upalna stanja zadnjeg ruba kapka. MGD može izazvati zadnji blefaritis, ali MGD ne mora uvek biti povezan sa upalom ili zadnjim blefaritisom. MGD se takođe odnosi na funkcionalne abnormalnosti meibomove žlezde, dok „bolest meibomove žlezde“ opisuje širok spektar poremećaja meibomove žlezde, što uključuje neoplaziju i urođene bolesti. Klinički znaci MGD uključuju osipanje meibomove žlezde, izmenjeno lučenje meibomove žlezde i promene u morfologiji kapka.

[0044] U nekim otelotvorenjima, izmenjeno lučenje meibomove žlezde detektuje se fizičkim eksprimiranjem meibomovih žlezda primenom digitalnog pritiska na tarzalne ploče. Kod pacijenta bez MGD, meibum je barica bistrog ulja. Kod MGD se menjaju i kvalitet i sposobnost eksprimiranja eksprimiranog materijala. Izmenjeni meibum poznat je i pod nazivom meibomova izlučevina i sastoji se od mešavine izmenjenih izlučevina i keratinizovanog epitelnog materijala. Kod MGD, kvalitet eksprimiranog lipida varira po izgledu od bistre tečnosti do viskozne tečnosti koja sadrži čestice i gust neprovidan materijal nalik pasti za zube. Meibomovi otvori mogu pokazivati elevaciju iznad površine kapka, što se naziva začepljivanje ili ispuštanje, i nastalo je zbog začepljenja završnih kanala i istisikivanja mešavine meibomovih lipida i keratinizovanog materijala.

[0045] Opstruktivnu MGD karakterišu sve ili neke od narednih stvari: 1) hronična očna nelagodnost, 2) anatomske abnormalnosti oko otvora meibomove žlezde (što je jedno ili više od sledećeg: vaskularno natezanje, prednje ili zadnje pomeranje sluzokožnog spoja, nepravilnost ruba kapka) i 3) začepljenje meibomovih žlezda (nalazi začepljenja otvora žlezda biomikroskopijom prorezanih lampi (pumpanje, začepljenje ili greben), smanjeno eksprimiranje meibuma umerenim digitalnim pritiskom).

[0046] Današnji postupci za procenu i praćenje simptoma MGD uključuju, ali nisu ograničeni na upitnike za pacijente, eksprimiranje meibomove žlezde, vreme prekida stabilnosti suza i određivanje broja pacijentovih žlezda pomoću digitalnog eksprimiranja.

[0047] U nekim otelotvorenjima, simptomi pacijenta se procenjuju postavljanjem niza pitanja pacijentu. Upitnici omogućavaju procenu niza simptoma povezanih sa očnom nelagodnošću. U nekim otelotvorenjima, upitnik je SPEED upitnik. SPEED upitnik procenjuje učestalost i težinu simptoma suvog oka pacijenta. Ispituje pojavu simptoma tekućeg dana, protekla 72 sata i poslednja tri meseca. SPEED reultat se izračunava na osnovu odgovora pacijenta na pitanja, kako bi se dobio raspon težine pacijentovih simptoma. SPEED upitnik uključuje pitanja poput narednih: 1) koje simptome suvog oka imate i kada se javljaju? 2) koliko često imate suvoću, pesak ili ogrebotine u očima? 3) koliko često osećate bol ili iritaciju očiju? 4) koliko često imate peckanje ili suzenje očiju? 5) koliko često doživljavate zamor očiju? i 6) koliko su ozbiljni simptomi?

[0048] Ekspresibilnost meibomove žlezde se opciono određuje za procenu funkcije meibomove žlezde. Kod normalnih pacijenata, meibum je bistro do svetlo žuto ulje. Meibum se izlučuje iz žlezda kada se na njih vrši digitalni pritisak. Promene u ekspresibilnosti meibomove žlezde jedan su od potencijalnih pokazatelja MGD. U nekim otelotvorenjima, tokom eksprimiranja, nadgleda se kvantifikovanje količine fizičke sile koja se primenjuje tokom eksprimiranja, pored procene zapremine lipida i količine lipida.

[0049] Vreme prekida stabilnosti suza (TBUT) je surogat marker za stabilnost suza. Nestabilnost suznog filma je osnovni mehanizam kod suvog oka i MGD. Nizak TBUT podrazumeva mogućnost ugrožavanja sloja lipida i MGD. TBUT se opciono meri ispitivanjem vremena raspada fluoresceina, definisanog kao vreme do početnog raspada suznog filma nakon treptaja. Fluorescein se opciono primenjuje vlaženjem komercijalno dostupne trake impregnirane fluoresceinom sa fiziološkim rastvorom, i nanosi se na donji konjuktiv forniksa ili bulbar. Zatim se od pacijenta traži da nekoliko puta trepne i pomeri oči. Prekid se zatim analizira prorezanom lampom, kobaltno plavim filterom i širinom snopa od 4 mm. Pacijentu se poručuje da trepće, i kao merenje beleži se vreme od prelaska poslednjeg treptaja do prvog pucanja suznog filma ili stvaranja suvog mesta.

[0050] Ostali postupci za procenu MGD simptoma uključuju, ali nisu ograničeni na, Širmerov test, bojenje površine oka, analizu morfologije kapka, meibografiju, meibometriju, interferometriju, evaporimetriju, analizu lipidnog sastava suza, fluorofotometriju, meiskometriju, analizu osmolarnosti, indekse dinamike suznog filma, isparavanje i promet suza.

[0051] Trenutni tretmani za MGD uključuju zagrevanje kapka, masažu kapka, higijenu kapka, eksprimiranje kapka i sondiranje meibomove žlezde. Farmakološki postupci, pre ovde opisanih, nisu korišćeni.

[0052] Higijena kapka smatra se primarnim tretmanom MGD i sastoji se od tri komponente: 1) primene toplote, 2) mehaničke masaže kapka i 3) čišćenja kapka. Postupci zagrevanja kapka poboljšavaju lučenje meibomovih žlezda topljenjem patološki izmenjenih meibomovih lipida. Zagrevanje se postiže toplim oblogama ili uređajima. Mehanička higijena kapka uključuje upotrebu pilinga, mehaničko eksprimiranje i čišćenje različitim rastvorima trepavica i rubova kapka. Rub kapka se opciono takođe čisti hipoalergenim sapunom, razređenim šamponom za novorođenčad ili komercijalnim pilingom za poklopce. Fizičko eksprmiranje meibomovih žlezda vrši se u lekarskoj ordinaciji, ili ga pacijent vrši kod kuće. Tehnika varira od nežne masaže kapka prema očnoj jabučici do snažnog stezanja kapaka jednog na drugi, ili između krutog predmeta na unutrašnjoj površini kapka i prsta, palca ili čvrstog predmeta (poput staklene šipke, Q-vrha ili metalne lopatice) na spoljnoj površini kapka. Čvrsti predmet na unutrašnjoj površini kapka štiti očnu jabučicu od sila prenetih kroz kapak tokom eksprimiranja i pruža stabilan otpor kako bi se povećala količina sile koja se primenjuje na žlezde.

[0053] Zagrevanje kapka je ograničeno, jer zagrevanje topi lipide, ali ne utiče na kretanje keratinizovanog materijala. Dalje, zagrevanje kapka izaziva prolaznu degradaciju vida usled izobličenja rožnjače. Mehanička higijena kapka je takođe ograničena jer sila potrebna za uklanjanje prepreke može biti značajna, što rezultuje značajnim bolom kod pacijenta. Efikasnost mehaničke higijene kapka ograničena je sposobnošću pacijenta da toleriše pridruženi bol tokom postupka. Ostali tretmani za MGD su ograničeni.

[0054] Fizičko otvaranje začepljenja meibomovih žlezda eksprimiranjem meibomovih žlezda je prihvatljiv postupak za poboljšanje lučenja meibomovih žlezda i simptoma suvog oka. Pored toga, sondiranje kanala meibomove žlezde korišćeno je za otvaranje začepljenog kanala. Oba postupka, eksprimiranje i sondiranje, ograničena su, međutim, bolom koji postupak izaziva, mogućom fizičkom povredom struktura žlezde i kanala, i njihovim kratkotrajnim efektom procenjenim na dane i nedelje. Zbog toga su potrebni postupci za poboljšanje udobnosti pacijenta, koji neće naneti štetu meibomovim žlezdama i kanalima, što će smanjiti zavisnost od čestih poseta ordinaciji i poboljšati lučenje meibuma.

Farmakološki agensi za otvaranje meibomove žlezde

Keratolitički i/ili keratoplastični agensi

[0055] Keratolitički i keratoplastični agensi koji su ovde opisani korisni su ili kao akutna terapija (npr. od strane obučenog specijaliste ili lekara) ili kao hronična terapija (npr. u rukama pacijenta, ili alternativno, od strane obučenog specijaliste ili lekara). Agensi se ispituju, u određenim otelotvorenjima, koristeći ovde opisane testove i postupke (npr., kako je opisano u primerima).

[0056] Ovde je opisan postupak za tretman MGD kod pacijenta koji ima potrebu za tim, koji uključuje topikalnu primenu sastava koji sadrži farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde, gde je farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde keratolitički agens ili keratoplastični agens. U nekim otelotvorenjima, farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde je keratolitički agens izabran između alantoina, benzoil peroksida, neorganskih jedinjenja selena kao što su selen disulfid, SeCl4, Na2SeO3, organo-selenska jedinjenja kao što su Ebselen (2-fenil-1,2-benzizoselenazol-3(2H)-on) ili njegovi analozi, katran uglja, ditranol, salicilna kiselina, selen disulfid, alfa-hidroksi kiselina, urea, mlečna kiselina, natrijum tioglikolat, cink pirition ili cink L-pirolodion karboksilat. U nekim otelotvorenjima keratolitički agens nije retinoična kiselina.

[0057] Važno je da agensi koji se koriste za otvaranje meibomove žlezde imaju minimalne neželjene neželjene efekte, poput atrofije žlezde i/ili ometanja stvaranja lipida u žlezdi. Prema tome, u nekim otelotvorenjima, agensi sa takvim neželjenim efektima nisu obuhvaćeni obimom ovde opisanih formulacija. Kao primer, retinoična kiselina ili derivat retinoične kiseline mogu kod nekih pacijenata, ili u određenim koncentracijama, ili učestalostima upotrebe da izazovu atrofiju žlezde ili ometaju proizvodnju lipida, i kao takvi, u nekim otelotvorenjima retinoična kiselina ili derivati retinoične kiseline se ne koristi u ovde opisanim formulacijama i postupcima.

[0058] U određenim otelotvorenjima, blagi ili slabi keratolitički i/ili keratoplastični agensi se koriste u ovde opisanim postupcima i formulacijama, npr. kod pacijenata koji proizvode niske nivoe keratina. Takvi blagi ili slabi keratolitički i/ili keratoplastični agensi se opciono koriste u postavkama terapije održavanja. Blagi ili slabi keratolitički i/ili keratoplastični agensi uključuju niže koncentracije aktivnih keratolitičkih i/ili keratoplastičnih agenasa, kao i keratolitičke i/ili kerotoplastične agense koji imaju nisku inherentnu aktivnost (kao što je određeno, na primer, ovde opisanim postupcima). U određenim otelotvorenjima, blagi ili slabi keratolitički i/ili keratoplastični agensi nisu borna kiselina.

[0059] Ovde je opisan postupak za tretman disfunkcije meibomove žlezde kod pacijenta koji ima potrebu za tim, koji se sastoji od topikalne primene pacijentu sastava koji dostiže ivicu kapka pacijenta, gde sastav sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču. U jednom otelotvorenju, keratolitički agens je benzoil peroksid. U još jednom otelotvorenju, keratolitički agens je katran uglja. U još jednom otelotvorenju, keratolitički agens je ditranol. U još jednom otelotvorenju, keratolitički agens je salicilna kiselina. U još jednom otelotvorenju, keratolitički agens je selen disulfid. U još jednom otelotvorenju, keratolitički agens je selen sulfid. Kako se ovde koriste, izrazi „selen sulfid“ i „selen disulfid“ koriste se naizmenično za označavanje hemijskog jedinjenja formule SeS2, gde je odnos selena i sumpora približno 1:2. U još jednom otelotvorenju, keratolitički agens je cink pirition. U još jednom otelotvorenju, keratolitički agens je cink L-pirolidon karboksilat.

[0060] U nekim otelotvorenjima koristi se više od jednog keratolitičkog agensa.

[0061] U nekim otelotvorenjima, primena keratolitičkog agensa na keratinsko začepljenje rezultuje proteolizom desmozoma formirajući tesne spojeve između keratinocita. U nekim otelotvorenjima, primena keratolitičkog agensa rezultuje lizom, uključujući hidrolizu disulfidnih veza. U nekim otelotvorenjima, primena keratolitičkog agensa smanjuje proizvodnju keratina

[0062] Ovde je opisan postupak za tretman MGD kod pacijenta, koji ima potrebu za tim, primenom topikalnog sastava koji sadrži keratolitički agens, gde keratolitički agens sadrži benzoil peroksid. U nekim otelotvorenjima, sastav sadrži 2,5%, 5% ili 10% benzoil peroksida. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži benzoil peroksid je suspenzija, emulzija, krema, losion, gel ili mast. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži benzoil peroksid nanosi se u tankom sloju radi čišćenja kože, u početku jednom dnevno u alternativnim danima, a zatim se postepeno povećava do dva puta dnevno kako se razvija tolerancija.

[0063] Ovde je opisan postupak za tretman MGD kod pacijenta, koji ima potrebu za tim, primenom topikalnog sastava koji sadrži keratolitički agens, gde je keratolitički agens katran uglja. U nekim otelotvorenjima, sastav sadrži 5% do 10% rastvora katrana uglja. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži katran od uglja je najmanje 5%, 6%, 7%, 8%, 9%, 10% ili više rastvora katrana uglja. U jednom otelotvorenju, sastav koji sadrži katran od uglja je 1% mast od sirovog katrana od uglja. U nekim otelotvorenjima, katran uglja inhibira prekomernu proliferaciju epidermalnih ćelija smanjenjem sinteze DNK i mitotske aktivnosti na normalne nivoe.

[0064] Ovde je opisan postupak za tretman MGD kod pacijenta, koji ima potrebu za tim, primenom topikalnog sastava koji sadrži keratolitički agens, gde je keratolitički agens ditranol. U nekim otelotvorenjima, sastav sadrži 0,1% do 2,0% masti od ditranola. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži ditranol je najmanje 0,1, 0,2%, 0,3%, 0,4%, 0,5%, 0,6%, 0,7%, 0,8%, 0,9%, 1,0%, 1,1%, 1,2%, 1,3%, 1,4 %, 1,5%, 1,6%, 1,7%, 1,8%, 1,9%, 2,0 ili više dithranola. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži ditranol započinje kao 0,1% mast. Posle 7 dana, koncentracija se može povećati na 0,25% i potom udvostručiti, ako je potrebno, u nedeljnim intervalima do maksimalne jačine od 2%. U nekim otelotvorenjima, tanki sloj masti se nanosi jednom dnevno na pogođena područja tokom 2-4 nedelje. U nekim otelotvorenjima, mast ostaje na mestu 10 do 20 minuta pre nego što se područje temeljno ispere. U nekim otelotvorenjima, ditranol usporava deobu epidermalnih ćelija i inhibira prekomernu proliferaciju i keratinizaciju epidermalnih ćelija kod pacijenata.

[0065] Ovde je opisan postupak za tretman MGD kod pacijenta, koji ima potrebu za tim, primenom topikalnog sastava koji sadrži keratolitički agens, gde je keratolitički agens salicilna kiselina. U nekim otelotvorenjima, sastav sadrži 0,1% do 6% salicilne kiseline. U nekim otelotvorenjima, sastav sadrži najmanje 0,1%, 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6% ili više salicilne kiseline. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži salicilnu kiselinu je mast ili pasta. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži salicilnu kiselinu nanosi se u početku kao tanak sloj 2% masti ili paste i primenjuje se svakodnevno. U nekim otelotvorenjima, koncentracija se postepeno povećava na maksimalno 5% i tretman se nastavlja onoliko dugo koliko je potrebno.

[0066] Ovde je opisan postupak za tretman MGD kod pacijenta, koji ima potrebu za tim, primenom topikalnog sastava koji sadrži keratolitički agens, gde je keratolitički agens selen disulfid. U nekim otelotvorenjima, sastav sadrži 0,1% do 10% selen disulfida. U nekim otelotvorenjima, sastav sadrži najmanje 0,1%, 0,2%, 0,3%, 0,4%, 0,5%, 0,6%, 0,7%, 0,8%, 0,9%, 1%, 1,1%, 1,2%, 1,3%, 1,4%, 1,5%, 1,6%, 1,7%, 1,8%, 1,9%, 2,0%, 2,1%, 2,2%, 2,3%, 2,4%, 2,5% ili više selen disulfida. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži selen disulfid je polučvrst. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži selen disulfid je losion. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži selen disulfid je krema. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži selen disulfid je mast. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži selen disulfid je suspenzija. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži selen disulfid je rastvor. U nekim otelotvorenjima, sastav koji sadrži selen disulfid pojačava proizvodnju lipida iz meibomovih žlezda.

[0067] U nekim otelotvorenjima, sastav sadrži neorganska jedinjenja selena koja su inhibitori prostaglandin sintaze, enzima uključenog u proizvodnju prostaglandina. Jedinjenja selena koja pokazuju ovaj inhibitorni efekat uključuju SeCl4i Na2SeO3. Poznato je da pro-inflamatorno delovanje prostaglandina pojačava keratinizaciju, i zato ova neorganska jedinjenja selena rastvorljiva u vodi koja ometaju proizvodnju prostaglandina mogu biti korisna u smanjenju keratinizacije.

[0068] U nekim otelotvorenjima, sastav sadrži organo-selenska jedinjenja. Organo-selenska jedinjenja, kao što je Ebselen, su antioksidativni i antiinflamatorni agensi koji inhibiraju enzime ciklooksigenaze i lipooksigenaze, i deluju kao čistač vodonik-peroksida, kao i hidroperoksidi, uključujući membranu vezani fosfolipid i hidroperoksid holestarolestra. Poznato je da antiinflamatorni agensi inhibiraju keratinizaciju, pa ebselen i drugi analozi organ-selena mogu delovati kao keratolitički agensi kroz ovu antioksidativnu/antiinflamatornu aktivnost.

[0069] U nekim otelotvorenjima, formulacija koja sadrži keratolitički i/ili keratoplastični agens dalje uključuje dodatni terapeutski agens koje nije farmakološki agens koji otvara meibomovu žlezdu. U nekim otelotvorenjima formulacija ne sadrži vosak jojobe ili ekstrakt jojobe. U nekim otelotvorenjima formulacija ne uključuje bornu kiselinu. U nekim otelotvorenjima, formulacija ne uključuje retinoinsku kiselinu. Alternativno, u nekim otelotvorenjima, formulacija sa keratolitičkim i/ili keratoplastičnim agensom isključuje bilo koji dodatno terapeutski agens, osim opcionog dodatnog farmakološkog agensa za otvaranje meibomove žlezde.

Lokalni anestetici

[0070] Ovde je opisan postupak za tretman MGD kod pacijenta koji ima potrebu za tim, koji uključuje topikalnu primenu sastava koji sadrži farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde, gde je farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde lokalni anestetik. U nekim otelotvorenjima, farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde je lokalni anestetik odabran između lokalnog anestetika aminoamida ili lokalnog anestetika aminoestra.

[0071] Izraz „lokalni anestetik“, kako se ovde koristi, odnosi se na agens koje indukuje reverzibilno odsustvo osećaja bola. U nekim otelotvorenjima, lokalni anestetik takođe može da indukuje privremenu paralizu mišića pored toga što indukuje reverzibilno odsustvo osećaja bola.

[0072] Ovde opisani lokalni anestetički agensi su korisni prvenstveno kao akutna terapija, na primer, pod vođstvom lekara ili drugog obučenog specijaliste. Agensi se ispituju, u određenim otelotvorenjima, koristeći ovde opisane testove i postupke (npr., kako je opisano u primerima).

[0073] U nekim otelotvorenjima, lokalni anestetik je aminoamid. U nekim otelotvorenjima, lokalni anestetik je amino ester. U nekim otelotvorenjima, lokalni anestetik sadrži kombinaciju dva ili više lokalnih anestetika. U nekim otelotvorenjima, kombinacija sadrži lokalni anestetik aminoamida i lokalni anestetik aminoestra.

[0074] U nekim otelotvorenjima, lokalni anestetik je amino ester odabran iz grupe koju čine: benzokain, hloroprokain, kokain, ciklometikain, dimetokain, larokain, piperokain, propoksikain, prokain, novokain, proparakain, tetrakain i ametokain.

[0075] U nekim otelotvorenjima, lokalni anestetik je aminoamid izabran iz grupe koju čine: artikain, bupivakain, cinhokain, dibukain, etidokain, levobupivakain, lidokain, lignokain, mepivakain, prilokain, ropivakain, trimekain.

[0076] U nekim otelotvorenjima, lokalni anestetik je kombinacija lidokaina i prilokaina, ili kombinacija lidokaina i tetrakaina.

[0077] U nekim otelotvorenjima, lokalni anestetik je prirodno izvedeni lokalni anestetik. U nekim otelotvorenjima, prirodno izvedeni lokalni anestetik je izabran iz grupe koju čine: saksitoksin, neosaksitoksin, tetrodotoksin, mentol, eugenol i kokain.

[0078] U nekim otelotvorenjima, lokalni anestetik se meša sa vazokonstriktorom kako bi se povećalo trajanje lokalne anestezije stezanjem krvnih sudova. U nekim otelotvorenjima, priolokain hidrohlorid se meša sa epinefrinom. U nekim otelotvorenjima, lidokain, bupivakain se mešaju sa epinefrinom. U nekim otelotvorenjima, jontokain se meša sa lidokainom i epinefrinom. U nekim otelotvorenjima, septokain se meša sa kombinacijom artikaina i epinefrina. U nekim otelotvorenjima, lokalni anestetik, bupivakain ili lidokain se mešaju u kombinaciji sa steroidom.

Farmaceutski ekscipijens

[0079] U drugim otelotvorenjima, ovde opisani topikalni sastavi se kombinuju sa farmaceutski pogodnim ili prihvatljivim nosačem (npr. farmaceutski pogodnim (ili prihvatljivim) ekscipijentom, fiziološki pogodnim (ili prihvatljivim) ekscipijentom ili fiziološki pogodnim (ili prihvatljivim) nosačem). Primerni ekscipijensi su opisani, na primer, u Remington: The Science and Practice of Pharmacy (Gennaro, 21st Ed. Mack Pub. Co., Easton, PA (2005)).

Postupci tretmana primenom farmakoloških agenasa koja otvaraju meibomovu žlezdu

[0080] Ovde su opisani postupci za tretman MGD kod pacijenta koji ima potrebu za tim, koji uključuju topikalnu primenu farmakološkog agensa koji otvara meibomovu žlezdu na rubu kapka pacijenta koji ima potrebu za tim. Postoje dve potencijalne kategorije primene. Jedna se dešava uz pomoć zdravstvenog radnika: ova kategorija uključuje i akutne i lekovite upotrebe farmakološkog agensa za otvaranje meibomove žlezde. Akutna upotreba, u jednom otelotvorenju, zahteva jači farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde (bilo u pogledu koncentracije agensa ili inherentne aktivnosti agensa). Upotreba održavanja, u jednom

1

otelotvorenju, omogućava upotrebu nižih koncentracija agensa ili agenasa sa nižom inherentnom aktivnošću. Upotreba održavanja, u jednom otelotvorenju, uključuje pacijenta u rutinskoj poseti zdravstvenom radniku. I akutna upotreba i upotreba održavanja opciono uključuju upotrebu uređaja ili aparata za zaštitu očiju. U jednom otelotvorenju, akutnu upotrebu obavlja zdravstveni radnik, a upotrebu održavanja obavlja pacijent ili neko ko nije zdravstveni radnik. Druga potencijalna kategorija primene ne javlja se uz aktivnu pomoć zdravstvenog radnika, već uključuje pacijenta koji primenjuje farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde na rubu svog kapka. U jednom otelotvorenju, takva primena se dešava tokom dužeg vremenskog perioda; jedan od načina opisivanja ovog višestrukog režima primene od strane pacijenta je hronična upotreba. Generalno, različite ili druge formulacije farmakološkog agensa za otvaranje meibomove žlezde se preporučuju za hroničnu upotrebu ili primenu od strane pacijenta. U jednom otelotvorenju različita ili druga formulacija koristi nižu koncentraciju farmakološkog agensa koji otvara meibomovu žlezdu. U još jednom otelotvorenju, druga ili različita formulacija koristi farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde koje ima nižu aktivnost od prve formulacije.

[0081] Treba razumeti da predloženi postupci takođe uključuju fizičko uklanjanje začepljenja meibomove žlezde, praćeno hroničnim i/ili primenom farmakološkog agensa za otvaranje meibomove žlezde ovde opisanog.

[0082] Ovde je opisan postupak za tretman disfunkcije meibomove žlezde kod pacijenta koji ima potrebu za tim, koji se sastoji od topikalne primene pacijentu sastava koji dostiže ivicu kapka pacijenta, gde sastav sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena smeše koja sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču rezultuje pojačanom proizvodnjom meibuma.

[0083] U nekim otelotvorenjima, topikalna primena smeše koja sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču se dešava sve dok se ne ukloni keratinizovano začepljenje. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena smeše koja sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču se javlja periodično nakon uklanjanja keratinizovanog začepljenja. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena smeše koja sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču je jednokratna primena. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena smeše koja sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču je periodična primena. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena sastava koji sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču se dešava jednom dnevno. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena sastava koji sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču se dešava dva puta dnevno.

[0084] U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu, koja sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču, je polučvrst. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu, koja sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču, je homogen. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu, koji sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču, je disperzija. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu, koji sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču, je hidrofilan. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu, koja sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču, ima uljnu bazu. U nekim otelotvorenjima, sastav za topikalnu primenu, koja sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču, ima najmanje jedan oftalmički prihvatljiv ekscipijens.

[0085] Ovde je opisan postupak za tretman MGD kod pacijenta koji ima potrebu za tim, koji uključuje topikalnu primenu sastava koji sadrži farmakološki agens koji otvara meibomovu žlezdu. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena sastava koji sadrži farmakološki agens koji otvara meibomovu žlezdu dešava se jednom nedeljno. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena sastava koji sadrži farmakološki agens koji otvara meibomovu žlezdu dešava se dva puta nedeljno. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena sastava koji sadrži farmakološki agens koji otvara meibomovu žlezdu dešava se svaki drugi dan. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena sastava koji sadrži farmakološki agens koji otvara meibomovu žlezdu dešava se svaki dan. U nekim otelotvorenjima, topikalna primena smeše koja sadrži farmakološki agens koji otvara meibomovu žlezdu dešava se nekoliko puta dnevno.

[0086] U nekom otelotvorenju, postupak uključuje tretman u scenariju akutnog tretmana. U još jednom otelotvorenju, postupak obuhvata tretman pacijenta koji je naivan za tretman. U još jednom otelotvorenju, postupak obuhvata tretman u scenariju hroničnog tretmana. U još jednom otelotvorenju, postupak obuhvata tretman u scenariju terapije održavanja. U scenariju akutnog tretmana, primenjena doza farmakološkog agensa koji otvara meibomovu žlezdu može biti veća od primenjene doze farmakološkog agensa koji otvara meibomovu žlezdu koja se koristi u scenariju hroničnog tretmana ili scenariju terapije održavanja. U scenariju akutnog tretmana, farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde može se razlikovati od farmakološkog agensa za otvaranje meibomove žlezde koji se koristi u scenariju hroničnog tretmana. U nekim otelotvorenjima, tok terapije započinje u početnoj fazi terapije kao scenarijo akutnog tretmana i kasnije prelazi u scenario hroničnog tretmana ili scenario terapije održavanja. U nekim otelotvorenjima, farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde koji se primenjuje u scenariju akutnog tretmana je lokalni anestetik, i farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde koje se primenjuje u scenariju hroničnog tretmana ili scenariju terapije održavanja je keratolitički agens i/ili keratoplastični agens. U nekim otelotvorenjima, farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde koje se primenjuje u scenariju akutnog tretmana je keratolitički agens i/ili keratoplastični agens, i farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde koji se primenjuje u scenariju hroničnog tretmana ili scenariju terapije održavanja je keratolitički agens i/ili keratoplastični agens.

[0087] U određenim kliničkim prikazima, pacijentima će možda biti potreban početni tretman koji će primeniti lekar ili zdravstveni radnik, kako bi se u početku otvorila blokada meibomove žlezde, postavljanjem koncentrisanije formulacije jednog od ovde opisanih terapijskih agenasa. U slučaju da su potrebne formulacije veće koncentracije, njihova primena može zahtevati zaštitu oka ili drugu aktivnost kako bi se minimizovao uticaj iritacije ili poremećaja površine oka ili okolnih tkiva. Nakon takvog postupka, pacijentu se može primeniti drugačija formulacija aktivnog agensa koju će poneti kući kako bi se povremeno primenjivao na rub kapka kako bi se održala prohodnost meibomove žlezde. Takva primena se može dešavati dva puta dnevno, jednom dnevno, nedeljno ili mesečno, u zavisnosti od aktivnosti formulacije i željenog profila proizvoda terapije.

[0088] Jedna karakteristika ovde opisanih postupaka tretmana je mesto topikalne primene sastava. U jednom otelotvorenju, sastav koji sadrži farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde primenjuje se tako da ne dođe do iritacije oka. U jednom otelotvorenju, sastav koji sadrži farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde primenjuje se na rub kapka.

[0089] Jedno dodatno otelotvorenje ovde opisanih postupaka tretmana je upotreba zaštitnog elementa pruženog oku kako bi se izbegla iritacija oka. Iako ovde opisane formulacije generalno nisu iritirajuće, u nekim otelotvorenjima (npr. visoka koncentracija agensa ili kada se koristi na osetljivom oku) zaštitni element pruža dodatni sloj sigurnosti i udobnosti za pacijenta. U jednom otelotvorenju, primenjuje se sastav koji sadrži farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde, dok se na oko postavlja štitnik kako bi se smanjio dodir farmakološkog agensa sa rožnjačom i/ili konjunktivom, tako da se javlja smanjena iritacija oka. U nekim otelotvorenjima, štitnik za oči je kontakno sočivo ili pokrivač za oči. U nekim otelotvorenjima, pokrivač za oči je samolepljiv. U jednom otelotvorenju, sastav koji sadrži farmakološki agens za otvaranje meibomove žlezde primenjuje se dok se kapak odvlači od oka kako bi se smanjio dodir farmakološkog agensa sa rožnjačom i/ili konjunktivom, tako da dolazi do smanjene iritacije oka.

Određene definicije

[0090] Kako se koriste ovde i u priloženim patentnim zahtevima, oblici jednine uključuju oblike množine, osim ako kontekst jasno ne nalaže drugačije. Tako, na primer, pozivanje na „agens“ uključuje mnoštvo takvih agenasa, i pozivanje na „ćeliju“ uključuje pozivanje na jednu ili više ćelija (ili na mnoštvo ćelija) i njihove ekvivalente poznate stručnjacima u oblasti, i tako dalje. Kada se ovde koriste rasponi za fizička svojstva, kao što je molekulska težina, ili hemijska svojstva, kao što su hemijske formule, predviđeno je da budu obuhvaćene sve kombinacije i podkombinacije raspona, i njihova specifična otelotvorenja. Izraz „približno“, kada se odnosi na broj ili numerički raspon, znači da je navedeni broj ili numerički raspon aproksimacija unutar eksperimentalnoj varijabilnosti (ili unutar statističke eksperimentalne greške), pa stoga broj ili numerički raspon mogu varirati između 1% i 15% navedenog broja ili numeričkog raspona. Izraz „sadrži“ (i srodni izrazi kao što su „obuhvata“ ili „obuhvataju“ ili „ima“ ili „uključuje") nije namenjen tome da to isključi u drugim određenim otelotvorenjima, na primer, otelotvorenje bilo kog sastava materije, sastav, ovde opisani postupak, proces ili slično, može se „sastojati“ ili „suštinski se sastojati“ od opisanih karakteristika.

[0091] Izrazi „tretirati“, „tretiranje“ ili „tretman“, kako se ovde koriste, uključuju smanjenje, ublažavanje, ublažavanje, olakšavanje, smanjenje ili umanjenje simptoma povezanih sa MGD, bilo u hroničnom ili u scenariju akutne terapije. U jednom otelotvorenju, tretman uključuje smanjenje začepljenje odvodnog kanala.

[0092] Izraz „recidiv“ ili „smanjenje relapsa“ odnosi se na povratak simptoma MGD u scenariju hronične terapije.

[0093] Izraz „otvaranje“ odnosi se na pročišćavanje (barem delimično) začepljenog kanala ili otvora meibomove žlezde i/ili održavanje prohodnosti kanala ili otvora meibomove žlezde.

[0094] Izraz „keratolitički agens“ i/ili „keratoplastični agens“, kako se ovde koristi, odnosi se na agens koje omekšava, remeti, rastvara, solubilizuje ili oslabljuje keratinizovano začepljenje ili sprečava stvaranje keratinizovanog začepljenja. Konkretno, izraz „keratolitički agensi“ odnosi se na agense koji se koriste za pospešivanje omekšavanja i rastvaranja keratina, i izraz „keratoplastični agensi“ odnosi se na agense koji se koriste za smanjenje proizvodnje keratina.

[0095] Izraz „losion“ opisuje emulzioni tečni dozni oblik. Ovaj dozni oblik je uglavnom za spoljnu primenu na koži (US FDA Drug Nomenclature Monograph, broj C-DRG-00201).

[0096] Izraz „krema“ opisuje emulzioni polutvrdi dozni oblik, koji obično sadrži > 20% vode i isparljivih sastojaka i/ili < 50% ugljovodonika, voskova ili poliola kao nosač. Krema je viskoznija od losiona. Ovaj dozni oblik je uglavnom za spoljnu primenu na kožu (US FDA Drug Nomenclature Monograph, broj C-DRG-00201).

[0097] Izraz „mast“ opisuje polučvrsti dozni oblik, koji obično sadrži < 20% vode i isparljivih sastojaka i/ili > 50% ugljovodonika, voskova ili poliola. Ovaj dozni oblik je generalno za spoljnu primenu na kožu ili sluzokožu (US FDA Drug Nomenclature Monograph, broj C-DRG-00201).

[0098] Izraz „rastvor“ opisuje bistri, homogeni tečni dozni oblik koji sadrži jednu ili više hemijskih supstanci rastvorenih u rastvaraču ili smeši rastvarača, koje se međusobno mešaju (US FDA Drug Nomenclature Monograph, broj C-DRG-00201).

[0099] Izraz „suspenzija“ odnosi se na heterogenu smešu koja sadrži čvrste čestice koje su dovoljno velike za sedimentaciju.

PRIMERI

Primer 1: Efekat selen disulfida i salicilne kiseline na uklanjanje keratina u podlaktici i očnom kapku [0100] Cilj studije bio je da se proceni efekat potencijalnih keratolitičkih agenasa na uklanjanje keratina kako je detektovano uklanjanjem lizamin zelenog. Lizamin zeleno boji keratin.

[0101] Za ispitivanje su korišćeni naredni reagensi: 1% salicilna kiselina (SA), 2,5% selen disulfid (SD), razblaženi 1:10 selen disulfid (SD/10), sapun koji sadrži limunsku kiselinu salicilnu kiselinu (SK), šampon koji ne izaziva suze ( SS) i lizamin zeleno (LG).

Studija # 1: Podlaktica A.

[0102] LG boji keratin, i zato je korišćen za procenu efikasnosti različitih agenasa za njihovu sposobnost uklanjanja pet keratinskih mrlja (2,5 cm x 2,5 cm) od LG. LG je nanet na podlakticu obe ruke dva pacijenta. Svaka mrlja je upoređena sa kontralateralnom mrljom u kontralateralnoj podlaktici. Preko LG tačke primenjene su različite supstance.

[0103] Analizirana su naredna mesta poređenja: SA u odnosu na kontrolu; SA u odnosu na SK; SA u odnosu na SD; SD u odnosu na kontrolu; SD u odnosu na SK.

[0104] Deset minuta nakon nanošenja, nežno ribanje (x10) primenjivano je na svako mesto pomoću „palica za golf“ lopatice (golf club spud) kako bi se procenilo uklanjanje LG. Intenzitet boje lizamina upoređivan je između svakog para kako bi se procenio stepen uklanjanja LG (kao superiorno definisano je bolje uklanjanje = manje ostataka LG).

[0105] Rezultati su bili identični kod oba pacijenta, i superiorno uklanjanju keratin. SA > kontrola; SA < SK; SA < SD; SD > kontrola; SD otprilike jednak SK.

1

Studija # 2: Podlaktica B.

[0106] Tri mrlje (2,5 cm x 2,5 cm) nanosa lizamin zelenog (LG) urađene su na svakoj podlaktici jednog pacijenta. Svaka tačka je upoređena sa kontralateralnim mrljama na kontralateralnoj podlaktici. Preko LG tačke primenjene su različite supstance. Analizirana su naredna poređenja: SS u odnosu na SK; SD u odnosu na SD/10.

[0107] Deset minuta nakon nanošenja, nežno ribanje (x10) primenjivano je na svako mesto pomoću „palica za golf“ lopatice (golf club spud) kako bi se procenio stepen uklanjanja LG.

[0108] Rezultati su bili naredni: SS < SK; SD > SD /10

Studija # 3: Podlaktica C.

[0109] Četiri mrlje (2,5 cm x 2,5 cm) nanosa lizamin zelene (LG) nanete su na podlakticu jednog pacijenta. SK je primenjivan: 10 minuta, 5 minuta, 3 minuta, 2 minuta i 1 minut.

[0110] Na kraju svakog perioda korišćena je zlatna palica za struganje (x10) materijala.

[0111] Nakon nanošenja od 10 i 5 minuta, SK je skoro u potpunosti uklonio keratin. Trominutna primena SK rezultovala je dobrim uklanjanjem keratina. Dvominutna primena SK bila je neoptimalna u uklanjanju keratina. Jednominutna primena bila je nezadovoljavajuća u uklanjanju keratina.

Studija # 4: Kapak A.

[0112] Cilj ove studije bio je istražiti podnošljivost SD primenjenog na oko pacijenta. Na donji kapak jednog pacijenta nanesen je lagani sloj SD. Primena SD rezultovala je trenutnom jakom iritacijom. Oko je odmah oprano. Iritacija i crvenilo očiju trajali su oko 30 minuta, i zatim su se povukli.

Studija # 5: Kapak B.

[0113] LG je nanesen na donji kapak jednog pacijenta. Budući da SD iritira oko, preduzete su mere predostrožnosti. Prednja površina oka zaštićena je postavljanjem kontaktnog sočiva preko rožnjače, praćeno kapima za anesteziju i povlačenjem kapka od oka, dok je SD bio na kapku. SD je nanesen na centralni deo očnog kapka, dok su nosni i slepoočni delovi ostali samo sa LG mrljom. Deset minuta nakon nanošenja izvršeno je nežno ribanje (X2) vrhom sunđera na celom donjem kapku.

[0114] LG bojenje je u potpunosti uklonjeno u centralnom delu koji je tretiran sa SD, a nije uklonjeno u slepoočnim ili nosnim područjima koja nisu tretirana. Tokom postupka osetilo se peckanje, ali bilo je podnošljivo za pacijenta. Nije došlo do neželjenih događaja.

Studija # 6: Kapak C.

[0115] LG je nanesen na donji kapak. SD je nanesen na nosnu trećinu kapka, SD/10 je nanesen na slepoočnu trećinu, i srednja trećina je ostala samo sa LG mrljom. Deset minuta nakon nanošenja izvršeno je nežno ribanje donjeg kapka (X2) vrhom sunđera.

[0116] LG bojenje je u potpunosti uklonjeno u nosnoj trećini koja je tretirana sa SD. LG bojenje nije uklonjeno u centralnoj trećini koja nije tretirana. LG bojenje je malo uklonjeno na vremensku trećinu koja je tretirana sa SD/10. Postupak je tekao bez poteškoća, osećalo se blago peckanje na nosnoj strani (nerazređena SD), ali ne i na slepoočnoj (razblažena SD).

Zaključak studija 1-6.

[0117] Rezultati su pokazali sledeće:

1) Selen disulfid (2,5% sastav) je vrlo iritabilan za oko i ne može se primeniti bez značajnih mera predostrožnosti kako bi se izbegao dodir sluzokože i rožnjače, uz upotrebu topikalne anestezije.

2) Dobijena je pretpostavljena skala efikasnosti (najefikasnija do neefikasna): (SD=SK)>(SD/10)=(SA)>(SS)>(kontrola).

3) Sam sapun (deterdžent) nije dovoljan za uklanjanje keratina.

4) Utvrđeno je da selen disulfid i SK sapun imaju isti efekat na uklanjanje keratina sa kože. Treba imati na umu da SK sapun sadrži nekoliko keratolitičkih agenasa (salicilna kiselina i moguće limunska kiselina) sa nepoznatim koncentracijama.

5) Trajanje primene SK je važno za određivanje njegovog efekta.

6) Selen disulfid je visoko efikasan u uklanjanju keratina sa kapka.

7) Utvrđeno je da je razblaženi selen disulfid u odnosu 1:10 značajno manje efikasan u uklanjanju keratina sa kože podlaktice u poređenju sa nerazređenim SD (2,5%).

8) Utvrđeno je da je razblaženi selen disulfid u odnosu 1:10 manje efikasan u uklanjanju keratina sa kapka u poređenju sa nerazređenim SD (2,5%), ali bolji od kontrole.

Primer 2: 17-odnevno ispitivanje selen disulfida 2,5% tretman preko rubova kapka kod pacijenata sa MGD

[0118] Takođe je primećeno novo zapažanje upotrebe selenijum disulfida, što je dovelo do nove hipoteze da je bar jedan aktivni agens efikasan u farmakološkom tretmanu začepljenja meibomove žlezde, bez potrebe za dodatnom mehaničkom intervencijom.

[0119] Osam pacijenata sa bolestima meibomove žlezde sa znacima i simptomima suvog oka tretirani su na jednom od svojih očiju tokom 17 dana, dva puta nedeljno (ukupno 5 primena) komercijalno dostupnom suspenzijom koja sadrži 2,5% selenijum disulfida. Suspenzija je stavljena preko tretiranog ruba kapka u trajanju od 5 minuta. Drugo oko nije tretirano, i služilo je kao kontrola. Posle 5 tretmana u kojima je na rub kapka naneto 2,5% suspenzije selen disulfida, znaci i simptomi suvog oka su se značajno poboljšali u poređenju sa ostalim kontrolnim očima. Rezultati osam pacijenata koji su bili podvrgnuti 2,5% tretmanu selen disulfidom prikazani su u Tabeli 1.

Tabela 1. Procena simptoma MGD i suvog oka kod pacijenata koji su tokom 17 dana tretirani 2,5% suspenzijom selen disulfida

Primer 3: Efekat tretmana kremom za topikalnu anesteziju visoke koncentracije (lidokain 23% i tetrakain 7% mast)

[0120] Sprovedena je studija u kojoj je upoređeno mehaničko eksprimiranje i sondiranje. S obzirom na to da su oba postupka bolne za pacijenta, topikalna anestezija u visokim dozama (lidokain 23% i tetrakain 7% Mast) koja nije indikovana za očnu primenu, primenjena je na kapcima pre svakog postupka. Topikalna anestezija nije uklonjena sa oka nakon njene primene. Takođe je primećeno novo zapažanje dodatnog mehanizma anestetika, što je dovelo do nove hipoteze da je bar jedan aktivni agens efikasan u farmakološkom tretmanu začepljenja meibomove žlezde. U određenom broju slučajeva, primećeno je da lokalni anestetički agens ima punu terapeutsku korist pri ublažavanju začepljenja žlezde bez potrebe za daljom mehaničkom intervencijom, i odvojen je od nominalnog komfora koji pomaže u mehaničkom vađenju sadržaja žlezde.

[0121] Dva pacijenta sa MGD tretirana su topikalno na donjim kapcima oba oka sa 23% lidokaina i 7% tetrakain kreme nanesene 2-3 puta. Krema nije uklonjena sa kapka. Sondiranje je izvršeno na jednom oko, dok je eksprimiranje izvršeno na drugom oko. Sondiranje je bilo uspešno kod oba pacijenta. Eksprimiranje je bilo delimično uspešno kod jednog pacijenta (materijal eksprimiranja potiče iz oko 50% žlezda), dok nikakav materijal eksprimiranja nije došao iz oka drugog pacijenta (npr. žlezde su bile potpuno blokirane). Nekoliko sati nakon postupka, oba pacijenta su imala ogrebotine rožnjače koje su verovatno izazvane anestetičkom kremom.

[0122] Posle 48 sati, oba pacijenta su ponovo pregledana. Pacijent koji je imao potpunu blokadu (pacijent br.

2) pokazao je dramatično (50%) poboljšanje funkcije meibomove žlezde (kombinacija broja otvorenih žlezda

1

i kvaliteta meibuma) (poboljšanje MG rezultata sa 96 na 52) dok je bistar meibumom prisutan nakon laganog digitalnog eksprimiranja u mnogim žlezdama. Drugi pacijent (pacijent br. 1) pokazao je oko 25% poboljšanja (ocena se poboljšala sa 46 na 36). Rezultati pacijenata 1 i 2 prikazani su u Tabeli 2.

[0123] Devet drugih pacijenata je tretirano pomoću oftalmološkog gela lidokain 4%. U ovim slučajevima gde je bila prisutna blokada meibomove žlezde, nije primećeno poboljšanje u funkciji meibomove žlezde. Tabela 2. tretman pacijenata 1 i 2 sa 23% lidokain i 7% tetrakain masti praćeno eksprimiranjem ili sondiranjem meibomove žlezde.

Primer 4: Efekat tretmana topikalne anestetičke kreme visoke koncentracije (lidokain 23% i tetrakain 7% mast) na prohodnost meibomove žlezde

[0124] Četiri pacijenta sa MGD tretirana su topikalnom anestezijom visoke doze (lidokain 23% i tetrakain 7% mast) koja nije indikovana za očnu upotrebu, samo na rubovima donjih kapka. Kapak je odvučen od oka i zalepljen na donji obraz 15 minuta kako bi se izbegao direktan dodir leka sa prednjom površinom oka. Kontaktna sočiva takođe su postavljena kao prepreka za lek u slučaju da deo leka procuri ka oku. Topikalna anestetička krema visoke koncentracije naneta je u tankom sloju i obrisana nakon 15 minuta. Postupak nije izazvao neželjene događaje. Rezultati su navedeni u Tabeli 3 u nastavku. Kod pacijenta br. 6 primećeno je značajno poboljšanje funkcije meibomove žlezde. Udvostručavanje visine meniskusa u suzi izmereno je pomoću Oculus M5 Kertometra u ispitivanom oku, i nije primećena promena u drugom oku. Kod svih ostalih pacijenata nije zabeležena promena MG rezultata suznog meniskusa ni na jednom oku. Primećeno je da dok je u primeru 5 lokalna anestezija visoke koncentracije ostala na kapku i nije obrisana, kod ove grupe pacijenata je obrisana nakon 15 minuta.

Tabela 3. Tretman pacijenata koristeći Telica (23% lidokain i 7% tetrakain masti) i uticaj na prolaznost meibomovih žlezda.

1

Claims (13)

Patentni zahtevi

1. Sastav za upotrebu u postupku za tretman disfunkcije meibomove žlezde kod pacijenta koji ima potrebu za tim, gde navedeni postupak obuhvata sastav koji se lokalno primenjuje na rubu kapka pacijenta, gde sastav sadrži terapeutski efikasnu količinu najmanje jednog keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču, gde je keratolitički agens odabran između selen disulfida u koncentraciji od 0,1% do 10% ili salicilne kiseline u koncentraciji od 0,1% do 30%; i gde je disfunkcija meibomove žlezde naznačena keratinskim začepljenjem odvodnog kanala meibomove žlezde.

2. Sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, gde se sastav sastoji od terapeutski efikasne količine keratolitičkog agensa u oftalmički prihvatljivom nosaču, gde je keratolitički agens odabran od selen disulfida u koncentraciji od 0,1% do 10%, ili salicilne kiseline u koncentraciji od 0,1% do 30%; i gde je disfunkcija meibomove žlezde naznačena keratinskim začepljenjem odvodnog kanala meibomove žlezde.

3. Sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, gde je keratolitički agens salicilna kiselina u koncentraciji od 0,1% do 10%.

4. Sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, gde je keratolitički agens salicilna kiselina u koncentraciji od 0,1% do 6%.

5. Sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, gde je topikalna primena jednokratna primena.

6. Sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, gde je topikalna primena periodična primena.

7. Sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 6, gde je periodična primena jednom dnevno, ili dva puta dnevno.

8. Sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7, gde je sastav za topikalnu primenu polučvrst.

9. Sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, gde je sastav za topikalnu primenu homogen.

10. Sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-9, gde je sastav za topikalnu primenu disperzija.

11. Sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-10, gde je sastav za topikalnu primenu hidrofilan.

12. Sastav za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-11, gde sastav za topikalnu primenu ima uljnu bazu.

13. Sastav za upotrebu u prema kom od patentnih zahteva 1-12, gde oftalmički prihvatljiv nosač sadrži najmanje jedan oftalmički prihvatljiv ekscipijens.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5