RS61480B1 - Primena fk506 za lečenje plućne arterijske hipertenzije - Google Patents

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

[0001] Plućna arterijska hipertenzija je abnormalno visok krvni pritisak u arterijama pluća. Budući da se simptomi mogu razvijati vrlo postepeno, pacijenti mogu godinama odlagati posetu lekaru. Uobičajeni simptomi su kratak dah, zamor, neproduktivni kašalj, angina pektoris, nesvestica ili sinkopa, periferni edem (otok oko članaka i stopala), retko hemoptiza(iskašljavanje krvi).

[0002] US 2005/119330 A1 razmatra postupak lečenja proliferativnog vaskularnog poremećaja pluća kod pacijenta koji obuhvata administriranje inhibitora HMGCoA reduktaze. Inhibitor HMGCoA reduktaze je prisutan u količini koja je efikasna za smanjenje vaskularne okluzije u plućnim arterijama pacijenta, i koja u značajnoj meri ne povećava aktivnost sinteze azot-oksida u endotelnim ćelijama plućnih arterija pacijenta.

[0003] Rabinovitch, "Pathobiology of Pulmonary Hypertension", Annual review of pathology: Mechanisms of disease, tom 2, br.1, 1. februar 2007, 369-399, opisuje niz stanja koja mogu dovesti do razvoja plućne arterijske hipertenzije (PAH), i trenutna lečenja. Istaknuta su istraživanja koja se odnose na patobiologiju PAH do mutacija koje prouzrokuju gubitak funkcije koštanog morfogenetskog proteinskog receptora II kod pacijenata sa porodičnom PAH, kao i sporadične slučajeve.

[0004] Fujiwara i sar.: "Implications of Mutations of Activin Receptor-like Kinase 1 Gene (ALK1) in addition to Bone Morphogenic Protein Receptor II Gene (BMPR2) in Children with Pulmonary Arterial Hypertension", CIRC J, tom 72, januar 2008, 127-133 izveštavaju o genomskoj studiji ALK1 i BMPR2, i predlažu da ALK1 igra jednako zapaženu ulogu kao BMPR2 u etiologiji PAH [0005] Albinana i saradnici, "Immunosuppressor FK506 Increases Endoglin and Activin Receptor-Like Kinase 1 Expression and Modulates Transforming Growth Factor-1 Signaling in Endothelial Cells", Molecular Pharmacology, tom 79, br.5, 10. februar 2011, 833-843, razmatraju naslednu hemoragijsku teleangiektaziju (HHT), i uočavaju dva predominantna tipa HHT, prouzrokovana mutacijama u genima endoglina (ENG) i ACVRL1/ kinaze 1 slične aktivinskom receptoru (ALK1).

SAŽETAK

[0006] Pronalazak je definisan priloženim patentnim zahtevima.

[0007] U jednom aspektu, jedinjenje FK506 je obezbeđeno za primenu u lečenju plućne arterijske hipertenzije kod humanog subjekta koji ima pulmonarnu arterijsku hipertenziju povezanu sa defektnom BMPR2 signalizacijom, pri čemu FK506 se administrira u dozi koja obezbeđuje koncentraciju u krvi ispod 5 ng/ml.

[0008] U drugom aspektu, jedinjenje FK506 je obezbeđeno za primenu u prevenciji plućne arterijske hipertenzije povezanu sa defektnom BMPR2 signalizacijom kod humanog subjekta, pri čemu FK506 se administrira u dozi koja obezbeđuje koncentraciju u krvi ispod 5 ng/ml.

[0009] Postupak smanjenja plućne arterijske hipertenzije kod sisara koji koristi FK506 je takođe opisan. U određenim aranžmanima, postupak obuhvata administriranje FK506 sisaru koji ima plućnu arterijsku hipertenziju povezanu sa defektnom BMPR2 signalizacijom u dozi dovoljnoj za smanjenje krvnog pritiska u plućnoj arteriji sisara. U nekim slučajevima, sisar je miš, pacov, ili čovek. U određenim slučajevima, sisar ima naslednu plućnu arterijsku hipertenziju prouzrokovanu, na primer, mutacijom u BMPR2, ALK1 ili endoglinu. U posebnim slučajevima FK506 se može administrirati u dozi koja obezbeđuje koncentraciju FK506 u serumu od 0.05 do 1 ng/ml, npr.0.1-0.2 ng/ml.

DETALJAN OPIS PRIMERA TEHNIČKIH REŠENJA

[0010] Postupak i jedinjenja za primenu koja su ovde opisana su za lečenje plućne arterijske hipertenzije kod pacijenata koji imaju defekt u signalizaciji BMPR2 (koštanog morfogenetskog proteinskog receptora 2). Plućna arterijska hipertenzija (PAH) je progresivni poremećaj pluća koji, nelečen, često dovodi do smrti u proseku u roku od nekoliko godina nakon dijagnoze. Povećano suženje plućne cirkulcije dovodi do povećanja stresa na desnom srcu, što se može razviti u zatajenje desnog srca. Po definiciji, srednji plućni arterijski pritisak (mPAP) u slučaju hronične plućne hipertenzije je >25 mmHg u mirovanju ili >30 mmHg tokom napora, gde su normalne vrednosti <20 mmHg. Patofiziologiju plućne arterijske hipertenzije karakteriše vazokonstrikcija i remodeling plućnih krvnih sudova. U hroničnoj PAH dolazi do neomuskularizacije inicijalno nemuskularizovanih plućnih krvnih sudova, i vaskularni mišići već muskularizovanih krvnih sudova se povećavaju u obimu. Ovo povećanje obliteracije plućne cirkulacije dovodi do progresivnog stresa na desno srce, što dovodi do smanjenog izlaska iz desnog srca i na kraju završava zatajenjem desnog srca (Humbert i sar., J. Am. Coll. Cardiol.2004, 43, 13S-24S).

[0011] Defekti u BMPR2 signalizaciji mogu, na primer, biti prouzrokovani mutacijom u BMPR2 (vidi pristupni br. 600799 u NCBI-ovoj OMIM bazi podataka), mutacijom u ALK1 (aktivin A receptor; vidi pristupni br. 601284 u NCBI-ovoj OMIM bazi podataka) ili mutacija u endoglinu (vidi pristupni br. 131195 u NCBI-ovoj OMIM bazi podataka). Defekt u BMPR2 signalizaciji može se otkriti, na primer, merenjem ekspresije Id1 (inhibitor diferencijacije 1) iRNK ili proteina, što je dobro poznato nizvodno očitavanje za BMPR2 signalizaciju. Smanjena BMPR2 signalizacija smanjuje količinu Id1 u ćelijama glatkih mišića plućne arterije. U određenim slučajevima, plućna arterijska hipertenzija može biti nasledna plućna arterijska hipertenzija. U određenim tehničkim rešenjima, subjekat može biti prethodno skriningovan da bi se identifikovalo da li ima mutaciju koja utiče na BMPR2 signalizaciju, ili može da se testira da bi se utvrdilo da li ima abnormalnu ekspresiju Id1.

[0012] FK-506 (takođe poznat kao takrolimus ili fudžimicin) je imunosupresivni lek koji se uglavnom primenjuje nakon alogene transplantacije organa kako bi smanjio aktivnost imunološkog sistema pacijenta i tako smanjio rizik od odbacivanja organa. Takođe se primenjuje za lečenje teškog atopijskog dermatitisa (ekcema), teškog refraktornog uveitisa nakon transplantacije koštane srži, i vitiliga na koži. FK-506 je 23-člani makrolidni lakton otkriven 1984. godine.

[0013] U T-ćelijama, aktivacija receptora T-ćelija obično povećava unutarćelijski kalcijum, koji deluje preko kalmodulina da aktivira kalcineurin. Kalcineurin zatim defosforiluje transkripcioni faktor NF-AT (nuklearni faktor aktiviranih T-ćelija), koji se pomera u jezgro T-ćelije i povećava aktivnost gena koji kodiraju IL-2 i srodne citokine. FK-506 sprečava defosforilaciju NF-AT. Konkretno, FK-506 smanjuje aktivnost peptidilprolil izomeraze vezivanjem za imunofilin FKBP12 (protein koji veže FK506) stvrajući novi kompleks. Ovaj kompleks FKBP12-FK506 uzajamno deluje i inhibira kalcineurin i na taj način inhibira transdukciju signala T-limfocita i transkripciju IL-2. U nekim tehničkim rešenjima, FK506 se administrira u dozi i režimu koji obezbeđuje koncentraciju FK506 u serumu koja je mnogo niža od koncentracije FK506 u serumu koja se obično primenjuje u imunosupresivnim aplikacijama (koja je tipično 5-15 ng/ml). Na primer, u određenim aranžmanima, FK506 se administrira u dozi i režimu koji obezbeđuje koncentraciju FK506 u serumu od 0.05 ng/ml do 1 ng/ml, npr., 0.1 ng/ml do 0.5 ng/ml, 0.15 ng/ml do 0.3 ng/ml ili npr. 0.1-0.2 ng/ml. Delimično zbog toga što se FK-506 metabolizuje sistemom citohroma P450, tačno doziranje može varirati među pacijentima. FK506 se može adminitrirati jednom dnevno ili više, npr., dva puta dnevno. U imunosupresivnim aplikacijama, FK506 se daje dva puta dnevno sa ciljem da se dostigne nivo FK-506 u serumu od 5 - 15 ng/ml. Lečenje započinje sa 0.5 mg dva puta dnevno i zatim se titrira prema izmerenom nivou FK506 u serumu. U nekim slučajevima se preporučuje doziranje od 0.075 mg/kg/dnevno da bi se dostigao nivo u serumu od 5-10 ng/ml. U nekim aranžmanima, cilj je dostići nivo u serumu od oko 0.2 ng/ml, što je oko 1/20 imunosupresivnog nivoa u serumu. U ovom slučaju, početna doza od 0.001 mg/kg dnevno do 0.01 mg/ kg dnevno (npr., .002 mg kg / dnevno do 0.05 mg/ kg/ dnevno može biti dovoljna, i može se titrirati prema izmerenom nivou FK506 u serumu. Subjekat može biti bilo koji sisar, npr., čovek, pacov ili miš, na primer. U određenim slučajevima, FK506 može dostići tako nisku koncentraciju u serumu od 0.1-0.2 ng/ml (npr., 0.10 do 0.12, 0.12 do 0.14, 0.14 do 0.16, 0.16 do 0.18 ili 0.18 do 0.20, međutim koncentracija u serumu u opsegu od 0.2 do 2 ng/ml, npr., 0.2, 0.5, 1 i 2 ng/ml može biti prihvatljiva. U određenim slučajevima, FK506 može dostići koncentraciju u serumu < 1.0, 1.5-2.5, ili 3-5ng/ml.

[0014] FK506 se može administrirati sam ili u kombinaciji sa drugim aktivnim jedinjenjima koja leče ili sprečavaju PAH. Drugo aktivno jedinjenje može se administrirati u različito vreme ili istovremeno sa FK506 i u nekim tehničkim rešenjima FK506 i drugo aktivno jedinjenje mogu biti prisutni u istoj formulaciji, ili kao odvojene formulacije u istom kitu. Primeri drugih aktivnih jedinjenja koja leče PAH uključuju, npr., analoge prostaciklina, antagoniste receptora endotelina, inhibitore fosfodiesteraze-5, blokatore kalcijumskih kanala u velikim dozama, antikoagulanse, diuretike ili antiproliferativna sredstva. U određenim slučajevima, drugo aktivno jedinjenje može biti, na primer, Isordil (izosorbid dinitrat), Revatio (sildenafil), Tracleer (bosentan), Letairis (ambrisentan), Flolan (epoprostenol), Adcirca (tadalafil), Remodulin (treprostinil) Ventavis (iloprost), Tyvaso (treprostinil), Dilatrate-SR (izosorbid dinitrat), Isordil Titradose (izosorbid dinitrat), IsoDitrate (izosorbid dinitrat) ili Isochron (izosorbid dinitrat).

[0015] Administriranje FK506 subjektu može smanjiti plućni arterijski pritisak za oko 1 mm Hg, npr., najmanje 2 mm Hg, najmanje 3 mm Hg, najmanje 4 mm Hg, najmanje 5 mm Hg ili najmanje 10 mm Hg ili više, čime se plućni arterijski pritisak vraća na nivo koji se može smatrati normalnim za subjekat.

[0016] Uopšteno govoreći, FK506 se može administrirati subjektu na sličan način kao što se FK506 administrira u imunosupresivnim aplikacijama. Na primer, FK506 može biti prisutan u farmaceutski prihvatljivom ekscipijensu i može se administrirati intravenozno. Alternativno, može se administrirati oralno.

[0017] Budući da se FK506 administrira u manjoj dozi, njegovi uobičajeni neželjeni efekti mogu se smanjiti. Tipični neželjeni efekti uključuju infekciju, oštećenje srca, hipertenziju, zamagljen vid, probleme sa jetrom i bubrezima (takrolimusna nefrotoksičnost), hiperkalemiju, hipomagnezemiju, hiperglikemiju, dijabetes melitus, svrab, oštećenje pluća (sirolimus takođe prouzrokuje oštećenje pluća), i razne neuropsihijatrijske probleme kao što su gubitak apetita, nesanica, posteriorne reverzibilne encefalopatije, konfuzija, slabost, depresija, grčevi, neuropatija, napadi, drhtavica i katatonija.

Farmaceutske kompozicije

[0018] Farmaceutska kompozicija koja obuhvata predmetno jedinjenje može se administrirati pacijentu sama, ili u kombinaciji sa drugim dodatnim aktivnim sredstvima. Farmaceutske kompozicije mogu se proizvesti primenom bilo koje vrsta procesa, uključujući, bez ograničenja, konvencionalno mešanje, rastvaranje, granulisanje, pravljenje dražeja, levigaciju, emulgovanje, kapsuliranje, uvlačenje, i liofilizaciju. Farmaceutska kompozicija može imati bilo koji oblik, uključujući, bez ograničenja, sterilni rastvor, suspenziju, emulziju, liofilizat, tabletu, pilulu, peletu, kapsulu, prašak, sirup, eliksir ili bilo koji drugi oblik doziranja pogodan za administriranje.

[0019] Predmetno jedinjenje se može administrirati domaćinu primenom na bilo koji pogodan način koji može dovesti do željenog smanjenja stanja bolesti ili simptoma. Prema tome, predmetno jedinjenje može se inkorporirati u razne formulacije za terapijsku administraciju. Preciznije, predmetno jedinjenje se može formulisati u farmaceutske kompozicije u kombinaciji sa odgovarajućim farmaceutski prihvatljivim nosačima ili razblaživačima, i može se formulisati u preparate u čvrstom, polučvrstom, tečnom ili gasovitom obliku, kao što su tablete, kapsule, praškovi, granule, masti, rastvori, supozitorije, injekcije, inhalanti i aerosoli.

[0020] Formulacije za farmaceutske kompozicije su dobro poznate u oblasti tehnike. Na primer, Remington's Pharmaceutical Sciences, od E. W. Martin, Mack Publishing Co., Iston, Pa., 19. izdanje, 1995, opisuje primere formulacija (i njihovih komponenata) pogodnih za farmaceutsku isporuku otkrivenih jedinjenja. Farmaceutske kompozicije koje obuhvataju najmanje jedno predmetno jedinjenje mogu se formulisati za primenu u humanoj ili veterinarskoj medicini. Određene formulacije otkrivene farmaceutske kompozicije mogu zavisiti, na primer, od načina administracije i/ili od mesta infekcije koja se leči. U nekim tehničkim rešenjima, formulacije uključuju farmaceutski prihvatljiv nosač pored najmanje jednog aktivnog sastojka, kao što je predmetno jedinjenje. U drugim tehničkim rešenjima, drugi lekovi ili farmaceutska sredstva, na primer, sa sličnim, srodnim ili komplementarnim efektima na bolest koja se leči takođe mogu biti uključeni kao aktivni sastojci u farmaceutsku kompoziciju.

[0021] Farmaceutski prihvatljivi nosači primenljivi u otkrivenim postupcima i u kompozicijama za primenu prema pronalasku su uobičajeni u oblasti tehnike. Priroda farmaceutskog nosača zavisiće od određenog načina administriranja koji se koristi. Na primer, parenteralne formulacije obično kao nosač obuhvataju tečnosti za injekcije koje uključuju farmaceutski i fiziološki prihvatljive tečnosti poput vode, fiziološkog rastvora soli, uravnoteženih rastvora soli, vodene dekstroze, glicerola ili slično. Za čvrste kompozicije (npr., prašak, pilulu, tabletu, ili oblike kapsule), konvencionalni netoksični čvrsti nosači mogu da uključuju, na primer, farmaceutske vrste manitola, laktoze, skroba ili magnezijum stearat. Pored bioloških neutralnih nosača, farmaceutske kompozicije koje se administriraju mogu po izboru da sadrže manje količine netoksičnih pomoćnih supstanci (npr., ekscipijense), kao što su sredstva za vlaženje ili emulgovanje, konzervansi, sredstva za puferisanje pH i slično; na primer, natrijum acetat ili sorbitan monolaurat. Drugi neograničavajući ekscipijensi uključuju, nejonske rastvarače, kao što je kremofor, ili proteine, kao što su humani serum albumin ili preparati plazme.

[0022] Neki primeri materijala koji mogu služiti kao farmaceutski prihvatljivi nosači uključuju: (1) šećere, kao što su laktoza, glukoza i saharoza; (2) skrobove, kao što su kukuruzni i krompirov skrob; (3) celulozu, i njene derivate, kao što su natrijum karboksimetil celuloza, etil celuloza i celulozni acetat; (4) praškasti tragakant; (5) slad; (6) želatin; (7) talk; (8) ekscipijense, kao što su kakao puter i supozitorije na bazi voskova; (9) ulja, kao što su ulje kikirikija, ulje semena pamuka, ulje šafranike, sezamovo ulje, maslinovo ulje, kukuruzno ulje i sojino ulje; (10) glikole, kao što je propilen glikol; (11) poliole, kao što su glicerin, sorbitol, manitol i polietilen glikol; (12) estre, kao što su etil oleat i etil laurat; (13) agar; (14) puferska sredstva, kao što su magnezijum hidroksid i aluminijum hidroksid; (15) alginsku kiselinu; (16) vodu bez pirogena; (17) izotonični fiziološki rastvor; (18) Ringerov rastvor; (19) etil alkohol; (20) pH puferisane rastvore; (21) poliestre, polikarbonate i/ili polianhidride; i (22) druge netoksične kompatibilne supstance koje se koriste u farmaceutskim formulacijama.

[0023] Otkrivene farmaceutske kompozicije mogu biti formulisane kao farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja stavljenog na uvid javnosti. Farmaceutski prihvatljive soli su netoksične soli oblika slobodne baze jedinjenja koje poseduje željenu farmakološku aktivnost slobodne baze. Ove soli mogu biti izvedene iz neorganskih ili organskih kiselina. Neograničavajući primeri pogodnih neorganskih kiselina su hlorovodonična kiselina, azotna kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, jodovodonična kiselina, i fosforna kiselina. Neograničavajući primeri pogodnih organskih kiselina su sirćetna kiselina, propionska kiselina, glikolna kiselina, mlečna kiselina, piruvinska kiselina, malonska kiselina, sukcinska kiselina, jabučna kiselina, maleinska kiselina, fumarna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, benzoeva kiselina, cimetna kiselina, mandelinska kiselina, metansulfonska kiselina, etansulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, metil sulfonska kiselina, salicilna kiselina, mravlja kiselina, trihlorosirćetna kiselina, trifluorosirćetna kiselina, glukonska kiselina, asparaginska kiselina, aspartična kiselina, benzensulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, naftalensulfonska kiselina, i slično. Spiskovi drugih pogodnih farmaceutskih prihvatljivih soli mogu se naći u Remington's Pharmaceutical Sciences, 17. izdanje, Mack Publishing Company, Iston, Pa., 1985. Farmaceutski prihvatljiva so može takođe poslužiti za podešavanje osmotskog pritiska komozicije.

[0024] Predmetno jedinjenje može se primeniti samo ili u kombinaciji sa odgovarajućim aditivima za izradu tableta, praškova, granula ili kapsula, na primer, sa konvencionalnim aditivima, kao što su laktoza, manitol, kukuruzni skrob ili krompirov skrob; sa vezivima, kao što su kristalna celuloza, derivati celuloze, akacija, kukuruzni skrob ili želatini; sa dezintegratorima, kao što su kukuruzni skrob, krompirov skrob ili natrijum karboksimetilceluloza; sa lubrikantima, kao što su talk ili magnezijum stearat; i ukoliko je poželjno, sa razblaživačima, puferskim sredstvima, sredstvima za vlaženje, konzervansima i sredstvima za ukus. Takvi preparati se mogu primeniti za oralnu administraciju.

[0025] Predmetno jedinjenje može se formulisati u preparate za injekcije rastvaranjem, suspendovanjem ili emulgovanjem u vodenom ili nevodenom rastvaraču, kao što su biljna ili druga slična ulja, sintetički gliceridi alifatske kiseline, estri viših alifatskih kiselina ili propilen glikol; i ukoliko je poželjno, sa konvencionalnim aditivima kao što su sredstva za povećanje rastvorljivosti, izotonična sredstva, sredstva za suspendovanje, emulgatori, stabilizatori i konzervansi. Preparat može takođe biti emulgovan ili aktivni sastojak enkapsuliran u nosačima lipozoma. Formulacije pogodne za injekcije mogu se administrirati intravitrealnim, intraokularnim, intramuskularnim, potkožnim, sublingvalnim, ili drugim putem administracije, npr., injekcijom u tkivo desni ili drugo oralno tkivo. Takve formulacije su takođe pogodne za topikalnu administraciju.

[0026] U nekim tehničkim rešenjima, predmetno jedinjenje se može isporučiti kontinuiranim sistemom isporuke. Termin "kontinuirani sistem isporuke" ovde se koristi naizmenično sa "kontrolisani sistem isporuke " i obuhvata kontinuirane (npr., kontrolisane) uređaje za isporuku (npr., pumpe) u kombinaciji sa kateterima, uređajima za ubrizgavanje i slično, široki spektar koji je poznat u oblasti tehnike.

[0027] Predmetno jedinjenje se može koristiti u aerosolnoj formulaciji za administraciju putem inhalacije. Predmetno jedinjenje može se formulisati pod pritiskom u prihvatljivim propelantima kao što su dihlorodifluorometan, propan, azot i slično.

[0028] Osim toga, predmetno jedinjenje može biti napravljeno u obliku supozitorije mešanjem sa raznim bazama kao što su emulgujuće baze ili baze rastvorljive u vodi. Predmetno jedinjenje se može administrirati rektalno putem supozitorija. Supozitorija može da sadrži nosače kao što su kakao puter, karbovoskovi i polietilen glikoli, koji se tope na telesnoj temperaturi, a ipak se učvršćuju na sobnoj temperaturi.

[0029] Temin "jedinični dozni oblik," kako se ovde koristi, odnosi se na fizički odvojene jedinice pogodne kao jedinične doze za humane i životinjeske subjekte, svaka jedinica obuhvata unapred određenu količinu predmetnog jedinjenja izračunatu u količini dovoljnoj da proizvede željeni efekat zajedno sa farmaceutski prihvatljivim rastvaračem, nosačem i sredstvom prenosa. Specifikacije za predmetno jedinjenje zavise od određenog jedinjenja koje se koristi i efekta koji treba postići, i farmakodinamike povezane sa svakim jedinjenjem u domaćinu.

[0030] Dozni oblik otkrivene farmaceutske kompozicije biće utvrđen prema izabranom načinu administracije. Na primer, pored injektibilnih tečnosti, mogu se koristiti topikalni ili oralni dozni oblici. Preparati za topikalnu administraciju mogu da uključe kapi za oči, masti, sprejeve i slično. Oralne formulacije mogu biti tečne (npr., sirupi, rastvori ili suspenzije), ili čvrste (npr., praškovi, pilule, tablete, ili kapsule). Postupci pripreme takvih doznih oblika su poznati, ili će biti očigledni stručnjacima u ovoj oblasti tehnike.

[0031] Određena tehnička rešenja farmaceutskih kompozicija koja obuhvataju predmetno jedinjenje mogu se formulisati u jedinični dozni oblik pogodan za individualnu administraciju preciznih doza. Količina administriranog aktivnog sastojka zavisiće od subjekta koji se leči, težine tegobe, i vrste administracije, i poznata je stručnjacima u oblasti tehnike. Unutar ovih granica, formulacija koja se administrira sadržaće količinu ovde otkrivenih ekstrakata ili jedinjenja u količini koja je efikasna za postizanje željenog efekta kod subjekta koji se leči.

[0032] Svako terapijsko jedinjenje može nezavisno biti u bilo kom obliku doziranja, kao što su ovde opisani, i takođe se može administrirati na različite načine, kao što je ovde opisano. Na primer, jedinjenja se mogu formulisati zajedno, u jednoj doznoj jedinici (to jest, kombinovati zajedno u jednom obliku kao što su kapsula, tableta, prašak, ili tečnost, itd.) kao kombinovani proizvod. Alternativno, kada nije formulisano zajedno u jednoj doznoj jedinici, pojedinačno predmetno jedinjenje može se administrirati istovremeno sa drugim terapijskim jedinjenjem ili sekvencijalno, bilo kojim redosledom.

Metode administriranja

[0033] Put administriranja može se odabrati prema različitim faktorima, uključujući, ali ne nužno ograničavajući se na stanje koje se leči, formulaciju i/ili uređaj koji se primenjuje, pacijenta koji se leči, i slično. Putevi administiranja primenjivi u otkrivenim postupcima uključuju ali nisu ograničeni na oralne i parenteralne puteve, kao što su intravenski (iv), intraperitonealni (ip), rektalni, topikalni, oftalmološki, nazalni, i transdermalni. Formulacije za ove dozne oblike su ovde opisane.

[0034] Efikasna količina predmetnog jedinjenja zavisiće, najmanje, od određenog postupka primene, subjekta koji se leči, težine tegobe i načina administriranja terapijske kompozicije. "Terapijski efikasna količina" kompozicije je količina određenog jedinjenja dovoljna da postigne željeni efekat kod subjekta (domaćina) koji se leči.

[0035] Terapijski efikasne doze (ili količine koje inhibiraju rast) predmetnog jedinjenja ili farmaceutske kompozicije mogu se odrediti od strane stručnjaka iz oblasti tehnike, sa ciljem postizanja lokalnih (npr., tkiva) koncentracija koje su najmanje toliko visoke kao IC50 aplikativnog jedinjenja koje je otkriveno ovde.

[0036] Specifični nivo doze i učestalost doziranja za bilo kog određenog subjekta mogu biti različiti i zavisiće od različitih faktora, uključujući aktivnost predmetnog jedinjenja, metaboličku stabilnost i dužinu dejstva jedinjenja, starost, telesnu težinu, opšte zdravstveno stanje, pol i ishranu subjekta, način i vreme administriranja, brzinu izlučivanja, kombinaciju lekova, i težinu stanja domaćina koji je na terapiji.

[0037] Da bi se dalje ilustrovao predmetni pronalazak, dati su sledeći specifični primeri imajući u vidu da su oni ponuđeni da se ilustruje predmetni pronalazak i ne bi trebalo da se protumače na bilo koji način koji ograničava njegov obim, koji je definisan priloženim patentnim zahtevima.

PRIMER I

Studija na miševima

Stanje tehnike

[0038] Gubitak funkcije mutacije u koštanom morfogenetskom proteinu (BMP) receptora II (BMPRII) je prisutan u >80% familija i ∼20% sporadične idiopatske (I) PAH (Machado i sar. Hum Mutat 2006, 27:121-32). Čak i pacijenti sa IPAH bez BMPRII mutacija ili sa drugim uzrocima PAH imaju smanjenu ekspresiju BMPRII, pojačavajući značaj BMPRII signalizacije u patogenezi PAH (Humbert M i sar. Eur Respir J 2002, 20:518-23). Osim toga genska terapija BMPR2 receptorima umanjuje eksperimentalnu hipoksičnu plućnu hipertenziju kod pacova (Reynolds i sar. Am J Physiol Lung Cell Mol Physiol 2007). Prema tome povećanje BMPRII signalizacije kod pacijenata sa plućnom arterijskom hipertenzijom može sprečiti ili preokrenuti bolest.

Metode

[0039] 3600 FDA odobrenih lekova i bioaktivnih jedinjenja je skriningovano radi njihove sposobnosti da aktiviraju BMP signalizaciju, primenjujući ćelijsku liniju mišijih mioblasta C2C12 stabilno transfektovanu reporter plazmidom koji eksprimira BMP-odgovarajući element (BRE) iz Id1 promotora koji je fuzionisan sa luciferaznim genom (BRE-luc). Da li najbolji qHTS-BMPRII aktivator može da indukuje fosforilaciju (fosfo) Smad, ekspresiju Id1 i promoviše preživljavanje PAEC i formiranje tuba utvrđeno je primenom BMP4 kao pozitivne kontrole. Utvrđeno je da li će qHTS-BMPRII-aktivator sprečiti PAH kod miševa sa uslovnom delecijom u BMPRII u EC (BMPRII-SCL-CreERT) koji razvijaju preteranu PAH nakon 3 nedelje hipoksije (10% O2). Da bi se procenilo da li bi BMPRII aktivator takođe mogao da preokrene PAH, primenili smo 2 modela ozbiljne eksperimentalne PH kod pacova: 1. Plućna hipertenzija indukovana monokrotalinom sa razvojem ozbiljne medijalne hipertrofije plućnih arterija 3 nedelje nakon injekcije. 2. SUGEN (blokator receptora VEGF) i plućna hipertenzija indukovana hroničnom hipoksijom od 3 nedelje sa razvojem stvaranja neointima u plućnim arterijama 8 nedelja nakon pokretanja stimulansa. Obe grupe su lečene sa FK-506 tokom 3 nedelje putem sc osmotske pumpe (0.05mg/kg/d) nakon PAH i uspostavljen je remodeling plućnih arterija. Težilo se da serumski nivo FK-506 kod miševa i pacova bude 0.2ng/ml.

Rezultati

[0040] FK-506, sredstvo koje može da indukuje fosforilaciju BMPRIA, bio je glavni aktivator ekspresije Id1. FK-506, u dozi od 15 ng/ml, terapijski nivo u serumu koji se primenjuje za indukciju imunosupresije, i pri znatno nižoj dozi od 0.2ng/ml povećava ekspresiju Id1 proteina 1h nakon stimulacije, na način uporediv sa BMP4 (10 ng/ml) (n=3, p<0.06). Ovome je prethodio fosfo-Smad 1/5/8 u 15 minuta, sličan BMP4 (n=3, p<0.001). FK-506 indukovao je p-Smad 1/5/8 i ekspresiju Id1 u PAEC sakupljenim od šest različitih pacijenata sa IPAH u vreme transplantacije, uključujući 3/6 pacijenata koji nisu odgovorili na BMP4. Oba, i BMP4 i FK-506 poboljšali su preživljavanje PAEC (n=5, p<0.001) i indukovali formiranje tuba u testu angiogeneze (n=3, p<0.01). Trodnevno preventivno lečenje sa FK-506 (0.05mg/kg/d) (nivoi seruma 0.2ng/ml) kod miševa sa uslovnom delecijom u BMPRII u EC izloženih hipoksiji 3 nedelje sprečilo je razvoj PAH i hipertrofiju desne komore (RVH); RV sistolni pritisak: 32±0.9 naspram 21±2.3 mmHg, p<0.001; RVH 36.2±2.5 naspram 26.9±4.5, p<0.01, oba n=5. Da bismo testirali da li FK-506 može takođe da preokrene PAH, indukovali smo PAH kod pacova sa monokrotalinom (60mg jednom s.c) i započeli lečenje sa FK-506 3 nedelje nakon injekcije, vreme kada je PAH uspostavljen (RVSP 50.8 ± 2.7mmHg, n=7). Preživljavanje nakon tronedeljnog lečenja sa FK-506 nije se razlikovala kod FK-506 (57%) u poređenju sa grupom sa nosačem (66%), ali je kod onih koji su preživeli, PAH značajno smanjena nakon lečenja sa FK-506 u poređenju sa nosačem lečenim životinjama (RVSP 39.5 ± 4.7 naspram 68.6 ± 4.2 mmHg, n=14).

[0041] Utvrđeno je da kombinovani stimulans SUGEN (20mg/kg s.c) i 3 nedelje hronične hipoksije indukuju PAH kod pacova kada su pacovi vraćeni u RA i ostavljeni još 5 nedelja (RVSP 55.1±10.7 naspram kontrole 25.1±0.5mmHg, RVH 0.24±0.005 naspram 0.44±0.07, n=4, p<0.05) ali da tronedeljno sc lečenje sa FK-506 u vreme uspostavljanja PAH može sprečiti progresiju i indukovati regresiju PAH kod FK-506 lečenih naspram nosačem lečenih životinja (RVSP 66.5±4.1mmHg naspram 39.5±0.6 mmHg, RVH 0.49±0.07 naspram 0.34±0.02, n=4, p<0.05).

Stvaranje neointima u malim plućnim arterijama (alveolarni zid i krvni sudovi alveolarnih kanala) po ukupnom broju krvnih sudova smanjilo se sa 61.2±6.1% do 16.2±5.8% (n=4, p<0.01). Pri niskoj dozi FK-506 od 0.2 ng/ml nije primećen efekat na ukupni ili diferencijalni WBC broj, niti je izmeren imunosupresivni efekat smanjenog nuklearnog NFATc2.

Zaključak

[0042] FK-506 (takrolimus) je identifikovan na kvantitativnom visokopropusnom skriningu (qHTS) FDA odobrenih lekova i bioaktivnih jedinjenja kao lek koji aktivira BMPRII signalizaciju, vraća normalnu funkciju endotelnih ćelija plućne arterije (PAEC), sprečava i preokreće eksperimentalnu PAH kod miševa i pacova.

PRIMER 2

Klinička studija

[0043] Pacijenti su pozvani da učestvuju u ovoj studiji jer imaju plućnu hipertenziju (PH) i trenutno se leče jednim ili sa više lekova za PH kao što su PDE-5 inhibitori (sildenafil, tadalafil), prostaciklini (Flolan, Remodulin, iloprost) i/ili antagonist endotelina ambrisentan. Iako su svi ovi lekovi efikasni kao vazodilatatori, traže se novi lekovi koji bi mogli da preokrenu patološki remodeling plućnih arterija. Bez obzira da li subjekti imaju porodični oblik plućne hipertenzije ili ne, poznato je da je određeni put (BMPR2) oštećen kod PH. Studije su pokazale da imunosupresivni lek FK-506 (takrolimus) aktivira put BMPR2 i sprečava i preokreće plućnu hipertenziju u eksperimentalnu plućnu hipertenziju.

[0044] Ova studija je otvorena za muške i ženske subjekte, starosti od 18 - 70 godina, sa PH. Ako se pacijent složi da učestvuje u ovoj studiji, pacijent će biti jedan od 40 subjekata koji učestvuju u studiji.

[0045] Ako se pacijent složi da učestvuje i patent se kvalifikuje, pacijent će biti dodeljen studiji leka procesom koji se naziva randomizacija. Randomizacija podrazumeva da je studijski lek koji će pacijent dobiti izabran slučajno (poput okretanja novčića). Opcije studijskog leka za ovu studiju su placebo, i 3 različite doze FK-506 (nivo u krvi < 1.0, 1.5-2.5, i 3-5ng/ml; kao referenca: imunosupresivna doza je 5-15 ng/ml). Studijski lek biće dodat osnovnoj PH terapiji pacijenta. Randomizacija za ovu studiju je 1:3 što znači da pacijenti imaju 75% šanse da se leče sa FK-506.

[0046] Svrha ove studije je da potvrdi da je dodavanje FK-506 lečenju PH u dozi ispod normalne doze koja se primenjuje za imunosupresiju bezbedno i da li će poboljšati plućnu hipertenziju. Funkcija srca proceniće se ehom, šetnjom od 6 minuta i biomarkerom NT-proBNP.

Studija leka

[0047] FK-506 (takrolimus) je FDA odobreni imunosupresivni lek koji se primenjuje kod transplantacije organa kao i kod autoimunih bolesti. Kako se metabolizam FK-506 razlikuje kod pacijenata prilično široko, terapija se usmerava na merenje nivoa leka u celoj krvi. Krv će biti dostavljena u laboratoriju za ispitivanje radi merenja nivoa FK-506. Ciljne imunosupresivne doze su 5-15 ng/ml. U ovoj studiji težimo ka mnogo nižim dozama (videti gore). Pacijenti će primati ispitivani lek tokom trajanja studije. Lek se isporučuje u pripremljenoj bočici koja omogućava praćenje unosa leka. Ovaj uređaj se naziva sistem za nedgledanje događaja leka (MEMS) i pravilno nadgleda unos leka. Pacijenti uvek treba da uzimaju po jednu tabletu iz bočice.

[0048] Učešće u studiji traje približno 16 nedelja. Tokom ovog perioda, pacijenti će morati da posete kliniku približno 4-5 puta.

Procedure studije

[0049] Ako je pacijent saglasan da učestvuje u ovoj studiji, prvo će potpisati ovaj obrazac za saglasnost. Nakon što pacijenti potpišu, datiraju i prime kopiju ovog obrasca za saglasnost, imaće posetu za skrining studije kako bi se osiguralo da pacijent ispunjava uslove za učešće u ovoj studiji. Prethodni rezultati ispitivanja (ehokardiogram, fizički pregled, testovi plućne funkcije, kateterizacija desnog srca (RHC) mogu se takođe koristiti za utvrđivanje podobnosti pacijenta.

Claims (8)

Patentni zahtevi

1. Jedinjenje FK506 za primenu u lečenju plućne arterijske hipertenzije kod humanog subjekta koji ima plućnu arterijsku hipertenziju koja je u vezi sa defektnom BMPR2 signalizacijom, pri čemu FK506 se administrira u dozi koja obezbeđuje koncentraciju u krvi ispod 5 ng/ml.

2. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu subjekat ima smanjeno eksprimiranje BMPR2, ALK1 ili endoglina.

3. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu subjekat ima naslednu plućnu arterijsku hipertenziju uzrokovanu mutacijom u BMPR2.

4. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu subjekat ima naslednu plućnu arterijsku hipertenziju uzrokovanu mutacijom u ALK1.

5. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu subjekat ima naslednu plućnu arterijsku hipertenziju uzrokovanu mutacijom u endoglinu.

6. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu doza obezbeđuje koncentraciju FK506 u krvi od 0.1 - 0.2 ng/ml.

7. Jedinjenje za primenu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu jedinjenje se administrira oralno.

8. Jedinjenje FK506 za primenu u prevenciji plućne arterijske hipertenzije koja je u vezi sa defektnom BMPR2 signalizacijom kod humanog subjekta, pri čemu FK506 se administrira u dozi koja obezbeđuje koncentraciju u krvi ispod 5 ng/ml.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5