RS61610B1 - Habajući sklop - Google Patents

Description

Opis

Oblast pronalaska

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na habajuće sklopove za opremu za zemljane radove i habajuće elemente, baze i osigurače habajućih sklopova.

Pozadina pronalaska

[0002] Oprema za iskopavanje, kao što su kopačke kašike, bušaće glave, i slično, se koristi za rušenje, iskopavanje, zemljane radove i druge slične grube radove. Da bi zaštitili opremu od habanja i/ili unapredili rad opreme, na opremu za iskopavanje se mogu pričvrstiti habajući delovi. Takvi habajući delovi mogu da uključuju vrhove, adaptere, navlake, trkače i slično.

[0003] Takvi habajući delovi su često izloženi teškim uslovima, velikom opterećenju i ekstremnoj abraziji. Shodno tome, habajući delovi se vremenom troše i moraju se zameniti, često na terenu pod ne baš idealnim uslovima.

[0004] Uobičajeno je da se za rasklopivo pričvršćivanje habajućeg elementa za bazu koristi osigurač. Da bi se to učinilo, osigurač prema tome mora da zadovolji nekoliko naizgled kontradiktornih zahteva. osigurač mora da pričvrsti habajući element za bazu sa dovoljnom snagom i stabilnošću kako bi se izbegli kvarovi tokom rada. U isto vreme, osigurač mora olakšati oslobađanje i zamenu habajućeg elementa od strane terenskog osoblja, u terenskim uslovima.

[0005] Primeri habajućih delova i njihovih uređaja za učvršćivanje su opisani u U.S. Patentima br. US5709043, US6735890, US6871426, US6986216, US6993861, US7121022, US7367144 i US7882649; i US Patentnoj Publikaciji Br. US20110107624. US2008/0092413 opisuje osigurač za pričvršćivanje habajućeg elementa za ivicu opreme za iskopavanje, koja ima konusnu osigurač sa telom osigurača i blokadom koji zajedno formiraju otvor za prihvatanje klina sa navojem.

Rezime pronalaska

[0006] Pronalazak je kako je definisano u zahtevu 1. Opcione karakteristike su navedene u zavisnim zahtevima.

[0007] Prednosti osigurača i habajućih sklopova iz ovog otkrića će biti lakše shvatljive nakon razmatranja crteža i detaljnog opisa.

Kratak opis crteža

[0008]

Sl.1 je prikaz u perspektivi habaju ć eg sklopa koji uključuje habaju ć i element i osigurač prema jednoj realizaciji ovog pronalaska.

Sl. je prikaz u perspektivi osigurača sa Sl.1.

Sl.3A-3C prikazuju osigurač sa Sl. 1 u perspektivi, odozgo i sa strane.

Sl.4 je eksplodirani prikaz osigurača sa Sl.1.

Sl. 5A i 5B su desna perspektiva i prikaz odozgo tela osigurača sa Sl. 1, gde je telo osigurača polutransparentno.

Sl. 6A-6C su bočni elevacioni prikaz, desna perspektiva, odnosno prikaz gornje perspektive pokretačkog elementa osigurača sa Sl.1.

Sl.7A-7C su leva perspektiva, desna perspektiva, odnosno prikaz odozgo blokade osigurača sa Sl.1.

Sl. 8A i 8B su prikaz u levoj i desnoj perspektiviosigurača sa Sl. 1, respektivno, na kojima su odabrani delovi osigurača polu-transparentni.

Sl. 9 je prikaz u perspektivi alternativnog primera kombinovanog pokretačkog elementa i elementa blokade prema ovom pronalasku.

Sl. 10 je poprečni presek osigurača i habajućeg elementa sa Sl. 1, u kombinaciji sa bazom, ali prikazuje osigurač pri početnom umetanju osigurača u habajući element.

Sl. 11 je prikaz odozgo osigurača sa Sl.10, bilo nakon uklanjanja sa habajućeg dela, ili pre umetanja osigurača u habajući element dok je u blokiranoj konfiguraciji.

Sl. 11A je pogled odozgo koji prikazuje osigurač prema alternativnoj realizaciji sa Sl. 9, sa drugačijom konfiguracijom bregastog elementa od onog prikazanog na Sl. 11, sa obe konfiguracije bregastog elementa sa Sl. 11 i 11A prikazane isprekidanim linijama.

Sl. 12 je delimični poprečni presek osigurača i habajućeg elementa sa Sl. 10, u kombinaciji sa bazom, pri čemu je osigurač u položaju za isporuku, sa poprečnim presekom duž ravni označene linijom 12-12 na Sl.1.

Sl. 13 je delimični prikaz odozgo osigurača i habajućeg elementa sa Sl. 10 i 12, u instaliranoj konfiguraciji, tako da u potpunosti zadrži osigurač i odgovarajući habajući element na mestu na bazi.

Sl.14 je poprečni presek osigurača i habajućeg elementa sa Sl.13.

Sl. 15 je delimični prikaz odozgo osigurača i habajućeg elementa sa Sl. 11 u deblokiranoj konfiguraciji, sa uvlačenjem mehanizma blokade, ali sa osiguračem u položaju koji zadržava habajući element na bazi.

Sl.16 je poprečni presek osigurača i habajućeg elementa sa Sl. 15 duž malo više ravni od one prikazane na Sl.

12.

Sl.17 je prikaz u perspektivi habajućeg sklopa sa Sl.1 uz bazu u skladu sa realizacijom ovog pronalaska. Sl. 18 je prikaz u perspektivi habajućeg elementa i osigurača sa Sl. 1, koji prikazuje osigurač u položaju za isporuku.

Sl. 19 je desni elevacioni prikaz habajućeg dela i osigurača sa Sl. 1, koji prikazuje osigurač u instaliranom položaju.

Sl. 20 je prikaz u perspektivi habajućeg elementa i osigurača sa Sl. 1, koji prikazuje osigurač u instaliranom položaju.

Sl.21 je prikaz u perspektivi habajućeg sklopa sa Sl.1, uključujući habajući element i osigurač sa Sl. 2, spojene sa bazom u skladu sa drugom realizacijom ovog pronalaska.

Sl. 22 je delimični prikaz u perspektivi osigurača sa Sl. 1 u blokiranoj konfiguraciji i u instaliranom položaju, zajedno sa bazom sa Sl.10.

Sl. 23 je delimični prikaz osigurača i baze sa Sl. 21 u kombinaciji sa habajućim elementom sa Sl. 10 prikazanim isprekidanim linijama.

Sl.24 je delimični prikaz osigurača sa Sl.22 u blokiranoj konfiguraciji i u instaliranom položaju, zajedno sa bazom sa Sl.10.

Sl.25 je delimični prikaz u perspektivi horizontalnog preseka osigurača i habajućeg dela sa Sl.1.

Sl. 26A i 26B su prikazi u perspektivi drugog primera osigurača u skladu sa ovim pronalaskom u zaključanoj i otključanoj konfiguraciji. Sl. 26C je pogled odozgo, a Sl. 26D je bočni prikaz ovog primera osigurača. Sl. 26E ilustruje interakciju između pokretačkog elementa i elementa blokade iz ovog primera osigurača. Sl. 26F je prikaz odozdo pokretačkog elementa osigurača iz ovog primera. Sl. 26G je eksplodirani prikaz ovog primera osigurača. Sl. 26H je prednji elevacioni prikaz osigurača iz ovog primera.

Sl.27 je prikaz u perspektivi osigurača sa Sl. 26A do 26H montirane na vrh i baze.

Sl. 28A je prikaz u perspektivi habajuć eg elementa tipa navlake u zahvatu sa bazom pomoć u osigurača tipa prikazanog na Sl. 26A do 26H. Slika 28B je poprečni presek duž linija 28B-28B sa Sl. 28A. Sl. 28C do 28E su prikazi odozgo, poprečnog preseka i pogled odozdo, respektivno, navlake iz ovog primera i zone njenog udubljenja za osigurač.

Sl. 29A je prikaz u perspektivi drugog habajućeg elementa tipa navlake koji je povezan sa elementom baze pomoću osigurača tipa prikazanog na Sl.26A do 26H. Sl. 29B je poprečni presek duž linija 29B-29B sa Sl. 29A. Sl.29C i 29D su prikaz odozgo i odozdo, respektivno, ovog primera navlake i njene zone udubljenja za osigurač i zone pričvršćivanja ležišta. Sl.29E i 29F ilustruju povezivanje ove navlake sa drugom opremom habajućeg sklopa.

Detaljan Opis Pronalaska

[0009] Predmetni pronalazak se odnosi na habajući sklop opreme za zemljane radove. Ova prijava uključuje primere pronalaska u obliku zuba i navlaka za radne mašine. Ipak, pronalazak nije ograničen na ove primere. Na primer, aspekti pronalaska se mogu koristiti u odnosu na druge vrste habajućih delova kao što su srednji adapteri i trkači. Iako prijava opisuje habajuće sklopove u vezi sa kopačkim kašikama, aspekti pronalaska se mogu koristiti za pričvršćivanje habajućih elemenata na drugu opremu za zemljane radove, kao što su glave noževa za bagere, karoserije kamiona, itd. Termini „vrh“ i „dno“ se generalno smatraju zamenljivim, pošto zubi obično mogu zauzimati različite orijentacije kada su pričvršćeni na opremu za zemljane radove. „Prednja“ i „zadnja strana“ habajućih delova se razmatraju u kontekstu primarnog smera kretanja zemljanog materijala u odnosu na habajući deo. Na primer, u vezi sa vrhom sistema zuba, prednja strana je sužena ivica vrha, pošto je primarno kretanje zemljanog materijala u odnosu na tačku od ove sužene ivice „unazad“ prema šupljini koja prihvata bazu u uobičajenoj operaciji kopanja.

[0010] Primer habajućeg sklopa 10 prema jednoj realizaciji ovog pronalaska je prikazan na Sl. 1. Habajući sklop 10 uključuje habajući element 12 i osigurač 14 povezan sa habajućim elementom 12. Kao što će biti detaljnije razmotreno u nastavku, osigurač 14 može biti fizički spojen sa habajućim elementom 12, a kada je tako spojen može se smestiti u udubljenje osigurača 16 koje ima oblik koji je definisan habajućim elementom 12 i koji odgovarajući obliku osigurača 14. Ovo smeštanje osigurača 14 u udubljenje osigurača 16 služi da zaštiti osigurač od habanja.

[0011] U jednoj realizaciji pronalaska, habajući sklop 10 sastavljen od kombinovanog habajućeg elementa 12 i osigurača 14 se može prodati, isporučiti, skladištiti i/ili ugraditi kao jedna celina. U ovoj realizaciji, habajući element 12 ima radni deo 12A u obliku sužene prednje ivice 12B za prodiranje u zemlju tokom kopanja i montažni deo 12C sa šupljinom otvorenom unazad za prihvatanje baze. Deo za montažu 12C ima zonu za prihvatanje osigurača 16 strukturiranu za prihvatanje i kooperaciju sa osiguračem koji je prilagođen za rasklopivo pričvršćivanje habajućeg elementa za bazu.

[0012] Mehanizam za blokiranje drži osigurač 14 na mestu unutar habajućeg elementa 12 i poželjno sprečava da se osigurač 14 odvoji od habajućeg dela 12 i/ili da se izgubi ili zaturi tokom transporta, skladištenja i ugradnje habajućeg elementa 12. U drugoj realizaciji pronalaska, upotreba jednog integralnog habajućeg elementa i osigurača takođe smanjuje broj delova koji se drže u inventaru. Mehanizam za blokiranje drži osigurač 14 na mestu unutar habajućeg elementa 12, omogućavajući otpremu i skladištenje habajućeg elementa 12 i dodatno omogućavajući postavljanje habajućeg elementa 12 na odgovarajuću bazu, po mogućnosti bez prethodnog pomeranja ili uklanjanja osigurača 14. Na primer, u nekim realizacijama, osigurač 14 se poželjno drži na habajućem elementu 12 u prvom položaju, tako da osigurač 14 ne ometa postavljanje habajućeg elementa 12 na bazu. U drugim realizacijama, ili u određenim situacijama kada se osigurač 14 pomeri tokom isporuke unutar udubljenja osigurača 16, mehanizam za blokiranje omogućava osiguraču 14 da se kreće u odnosu na habajući element 12, bez ispadanja iz habajućeg elementa 12. U ovim realizacijama i situacijama, osigurač 14 se poželjno lako pomera u odnosu na habajući element 12, prilikom ugradnje na bazu.

[0013] Kada se habajući element 12 sa osiguračem 14 na svom mestu, postavi u funkciju, osigurač 14 se daljim okretanjem dela osigurača 14 lako kompletno instalira, što je detaljno objašnjeno u nastavku, kako bi osigurač 14 i odgovarajući habajući element 12 u potpunosti bili instalirani i zadržani u mestu na opremi za iskopavanje, nije prikazano.

[0014] Primer osigurača 14 prikazan je na Sl. 2, Sl. 3A-3C, a takođe i u eksplodiranom prikazu na Sl. 4. Kao što se može videti na Sl. 4, osigurač 14 uključuje telo osigurača 18, pokretački element 20, element blokade 22 i elastično telo 24. Elastično telo 24 odbija element blokade 22 u odnosu na telo osigurača 18, koje teži da element blokade 22 zadrži u blokiranom položaju.

[0015] U poželjnoj konstrukciji, telo osigurača 18, koji je poželjno jedinstvene konstrukcije, obezbeđuje oslonac i kućište za pokretački element 20, element blokade 22 i elastično telo 24 koje, kada se razmatraju u kombinaciji, čine mehanizam za blokiranje 26 osigurača 14. Telo osigurača 18 je prikazano na Sl. 5A i 5B, gde su određene unutrašnje strukture tela osigurača 18 prikazane isprekidanim linijama.

[0016] Kao što je prikazano na Sl. 4 i Sl. 6A-6C, pokretački element 20 se prihvata unutar odgovarajućeg udubljenja 18R u telu osigurača 18. Pokretački element 20 je uglavnom cilindričnog oblika i konfigurisan je da rotira u mestu. Gornja površina pokretačkog elementa 20 može da sadrži priključak za alat 28 za zahvatanje sa odgovarajućim alatom 30 tako da se pokretački element 20 može okretati u smeru kazaljke na satu ili u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Alat 30 obično uključuje produženu dršku, to jest, dršku odgovarajuće dužine tako da korisnik može da primeni dovoljan obrtni momenat na pokretački element 20 da zaokrene pokretački element 20.

[0017] Na primer, pokretački element 20 je prikazan sa interfejsom alata 28 u obliku šestougaonog ležišta. Pokretački element 20 se zbog toga može rotirati pomoću alata 30 koji sadrži šestougaoni ključ, kao što je prikazano na Sl. 1. Međutim, bilo koji slično efikasan priključak se može koristiti za olakšavanje okretanja pokretačkog elementa, kao što je priključak alata koji ima ispupčenu šestougaonu glavu sa alatom koji sadrži cevasti ili nasadni šestougaoni ključ ili rupu sa otvorom na bočnoj strani pokretačkog elementa, u koju se između ostalog smešta šipka ili poluga. Par otvora 21 za prihvat alata za rotiranje pokretačkog elementa 20 na strani pokretačkog elementa 20 je prikazan isprekidanim linijama na Sl. 2. Slično tome, mogu se koristiti druge vrste alata, kao što su udarni ključ ili druge vrste rotacionih uređaja.

[0018] Glava pokretačkog elementa 20 poželjno uključuje jezičak 32. Jedna vizuelna prednost jezička 32 je što pokazuje korisniku da li je pokretački element 20, a samim tim i mehanizam blokade, u blokiranom položaju, deblokiranom položaju, ili u nekom među-položaju. Kada je u orijentaciji prikazanoj na Sl. 3A-3C, jezičak 32 će se nalaziti levo ili u smeru kazaljke na satu od udubljenja osigurača 16 kada je mehanizam blokade blokiran, a jezičak 32 će biti desno ili u smeru suprotno od kretanja kazaljke na satu od udubljenja osigurača 16 kada je mehanizam blokade deblokiran. Jezičak 32 takođe služi za ograničavanje dozvoljenog obima rotacije pokretačkog elementa 20, pošto jezičak 32 sprečava rotiranje pokretačkog elementa 20 preko tačke u kojoj jezičak 32 naleže na levi graničnik 34 ili desni graničnik 35 koje definiše telo osigurača 18. Kada je mehanizam blokade u blokiranoj konfiguraciji, pokretački element 20 rotira u smeru kazaljke na satu (kao što se vidi odozgo) sve dok jezičak 32 ne nalegne na (ili dođe u blizinu) levog graničnika 34. U ovom položaju, element blokade 22 naleže na (ili je u blizini) levog graničnika 44.

[0019] Primenom dodatnog obrtnog momenta na pokretački element 20, kada je jezičak 32 u kontaktu sa levim graničnikom 34 ili desnim graničnikom 35 (ili preko drugih delova osigurača), taj obrtni moment se prenosi na telo osigurača 18. Ovaj preneti obrtni moment može stvoriti rotaciju tela osigurača 18 u odnosu na habajuć i element 12. Na primer, kretanje alata 30 u smeru kretanja kazaljke na satu okrenuće pokretački element 20 u smeru kretanja kazaljke na satu, a zatim okrenuti telo osigurača 18 u smeru kretanja kazaljke na satu tako da se osigurač 14 pomeri u instalirani položaj. Kretanje alata 30 u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu okrenuće pokretački element 20 u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, a zatimć e okrenuti telo osigurača 18 u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, tako da se osigurač 14 uklanja u dve faze. Kao što je detaljnije opisano u nastavku, ove dve faze uključuju: (1) rotaciju pokretačkog elementa 20 oko ose rotacije pokretača (osa A) da bi došlo do prvog povlačenja mehanizma za blokiranje pošto mehanizam za blokiranje rotira oko ose blokade (osa B), a zatim do (2) rotacije samog osigurača 14 uglavnom oko ose rotacije osigurača (osa C) - iako kretanje tela osigurača 18 po mogućnosti nije striktno obrtno kretanje.

[0020] Veruje se da je deblokiranje osigurača u dve faze posebno korisno kada je mehanizam za zaključavanje zaprljan peskom i prašinom (npr. prljavštinom koja uđe u osigurač 14 i udubljenje osigurača 16 tokom korišćenja opreme). Konkretno, značajan deo (tj. početni deo) rotacije u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu samo dovodi do povlačenja mehanizma za blokiranje, tako da se stvara značajna poluga tokom vrlo malog pokretanja mehanizma za blokiranje. Veruje se da ono teži da oslobodi ili izdrobi prljavštinu koja bi mogla biti sabijena i stvrdnuta u mehanizmu za blokiranje tokom upotrebe u ekstremnim uslovima. Kada se završi prva faza rotacije, sa početnim drobljenjem ili popuštanjem eventualnih naslaga, dalja rotacija dovodi do kretanja celog osigurača.

[0021] Donja strana pokretačkog elementa 20 ima breg 36, ispupčen nadole sa ove donje strane pokretačkog elementa, i pomeren od ose rotacije A pokretačkog elementa 20 (vidi Sl. 2 i 4). Pokretačko delovanje bregastog elementa 36 se obezbeđuje odstupanjem bregastog elementa 36 u odnosu na osu rotacije A pokretačkog elementa 20. Pomak bregastog elementa 36 može biti od pomoći pri uklanjanju nagomilanog peska ili prašine sa mehanizma blokade pošto se pokretački element 20 okreće. Druge realizacije, koje nisu prikazane, mogu da uključuju udubljen ili ispupčen breg na drugim površinama pokretačkog elementa.

[0022] Breg 36 poželjno ima ravnu donju površinu 37. Breg 36 može dodatno sadržati prirubnicu 38 koja se horizontalno pruža sa donje ivice bregastog elementa 36. Iako oblik i površinska formacija bregastog elementa može varirati, breg 36 je poželjno (uglavnom) kružnog poprečnog preseka, kao i prirubnica 38. U slučaju kada bi pomeranje bregastog elementa 36 u suprotnom dovelo do toga da se prirubnica 38 nađe izvan obima cilindra pokretačkog elementa 20, taj deo prirubnice 38 se skrać uje da bi se suštinski poravnao i podudarao sa krivinom pokretačkog elementa 20, da dobije površinu 42 ivice bregastog elementa. U nekim konstrukcijama breg 36 takođe može biti delimično u obliku slova D ili polucilindričnog oblika (npr. sa zaravnjenom ivicom).

[0023] Kako se jezičak 32 pokretačkog elementa 20 pomera između granica definisanih levim graničnikom 34 i desnim graničnikom 35, breg 36 pokretačkog elementa deluje na element blokade 22 da bi okrenuo element blokade oko ose rotacije B blokade između blokirane i deblokirane konfiguracije.

[0024] U blokiranoj konfiguraciji, prikazanoj na Sl. 2, sa jezičkom 32 naspram graničnika 34, element blokade 22 se potiskuje pomoću elastičnog tela 24 prema levom zidu graničnika 44 blokade u telu osigurača 18, što je najbolje prikazano na Sl. 4. Blokada 22 može biti zaustavljena zahvatanjem bregastog elementa 36, pre nego zida graničnika 44. Zid 46 desnog graničnika blokade je takođe prikazan na Sl. 4, ali on ne mora da funkcioniše kao graničnik pošto kretanje može biti uzrokovano kontaktom jezička 32 sa graničnikom 35 ili potpunom kompresijom elastičnog tela 24. Okretanjem pokretačkog elementa 20 u smeru kretanja kazaljke na satu, breg 36 potiskuje blokadu 22 na elastično telo 24 i tako okreć e blokadu 22 oko ose blokade B, koja je odmaknuta od o se rotacije A pokretača. Nastavak rotacije pokretačkog elementa 20 će nastaviti da okre ć e blokadu 22 oko ose blokade B, uz istovremenu kompresiju elastičnog tela 24, sve dok jezičak 32 pokretačkog elementa 20 ne dodirne graničnik 35 (videti Sl.4).

[0025] U poželjnoj konstrukciji, blokada 22 se sužava u suženi, zaobljeni kraj 22A (Sl. 7A-7C) koji se uklapa u odgovarajući zarez 18N (Sl. 5B) da bi formirala tačka oslonca ili obrtni oslonac. Element blokade 22 može opciono da sadrži vertikalno orijentisan otvor kroz koji može proći čivija koja služi za pričvršćivanje blokade 22 za telo osigurača 18. Kada je takva čivija prisutna, ona se poklapa sa osom rotacije blokade B i služi kao tačka rotacije elementa blokade 22. Druge konstrukcije se takođe mogu koristiti za obezbeđivanje i olakšavanje rotacije blokade 22 oko ose rotacije B.

[0026] Kao što je prikazano na Sl. 7A-7C, element blokade 22 sadrži planarnu površinu 47 koja je okrenuta prema donjoj površini 37 bregastog elementa 36. Planarna površina 47 je sa jedne strane omeđena bočnim zidom 48 (opciono vertikalnim zidom), pri čemu je bočni zid 48 konfigurisan tako da ga potiskuje breg 36. Osigurač 14 može sadržati jedan ili više elemenata koji pomažu zadržavanje pokretačkog elementa 20. Pokretački element 20 treba da ima mogućnost rotiranja, ali pokretački element 20 ne sme biti uklonjiv, odvojeno od osigurača 14. Na primer, breg 36 može da sadrži prirubnicu 38, a bočni zid 48 može da sadrži gornju površinu 49 koja definiše horizontalni kanal 50 duž bočnog zida 48. Horizontalni kanal 50 može biti konfigurisan tako da odgovara prirubnici 38 bregastog elementa 36 tako da se pokretački element 20 drži u osiguraču 14 i spreči njegovo kretanje u vertikalnom pravcu (tj. zbog odstupanja elastičnog tela 24). Mogu se koristiti i druge metode zadržavanja za različite elemente, ali one nisu prikazane, kao što su čivija ili elastična čivija provučena kroz jednu ili više rupa na elementu blokade 22 koje bi mogle da se povežu sa delom tela osigurača 18 ili elastična čivija koja prolazi kroz telo osigurača 18 koja može da se spoji sa žlebom u pokretačkom elementu 20.

[0027] Sl. 8A i 8B prikazuju pokretački element 20, element blokade 22 i elastično telo 24 sklopljene u telu osigurača 18. Pozivajući se zajedno na Sl. 6B, 7A, 8A i 8B, donja strana 37 bregastog elementa 36 je naspramna sa planarnom površinom 47, a prirubnica 38 bregastog elementa 36 zahvata horizontalni kanal 50, ako je prisutan.

[0028] U alternativnoj realizaciji, prikazanoj na Sl. 9, pokretački element 51 može sadržati bregasti element 52 koji deli osu rotacije pokretačkog elementa 51, pri čemu bregasti element 52 ima u suštini polucilindrični presek. Mehanizam blokade je konfigurisan tako da rezultujuća ravna vertikalna površina 52f bregastog elementa 52 (vidi Sl.

11A) dolazi u kontakt sa vertikalnim zidom 53 elementa blokade 54. Kao i u prethodnoj realizaciji, rotacija pokretačkog elementa 51 dovodi do toga da bregasti element 52 pritiska blokadu 54 na elastično telo (npr. telo 24).

[0029] Vraćajući se na Sl. 7A-7C, blokada 22 uključuje površinu za zahvatanje 55 i zub 56 blokade, sa elementom blokade 22 koji je konfigurisan tako da kada element blokade 22 dodirne ili je u blizini levog graničnika 44 blokade, i površina zahvatanja 55 i zub blokade 56 su okrenuti ka spolja (npr., sa strane tela osigurača 18) u pravcu dodira sa habajućim elementom, kao što je prikazano na Sl. 2 i 3A. Međutim, rotiranjem pokretačkog elementa 20 za približno 75 stepeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu oko ose rotacije A pokretača (pomoću odgovarajućeg alata 30), ekscentrično okretanje bregastog elementa 36 dovodi do toga da breg 36 potiskuje blokadu 22 unutra ka elastičnom telu 24, pritiskajući tako elastično telo 24 i istovremeno uvlačeći površinu zahvatanja 55 i zub blokade 56 prema unutrašnjosti prema telu osigurača 18 (dovoljno da omogući željene operacije).

[0030] Elastično telo 24 obično dovoljno popusti da omogući da blokada 22 bude pritisnuta na elastično telo kada se pokretački element 20 zarotira u deblokiranu konfiguraciju. Međutim, elastično telo 24 može biti izabrano tako da ima veći ili manji stepen elastičnosti, takav da čak i kada pokretački element 20 ostaje u blokiranoj konfiguraciji, potiskivanje tela osigurača 18 u položaj u udubljenju osigurača 16 dovodi do toga da blokada 22 bude pritisnuta na elastično telo 24. Na taj način telo osigurača 18 može da se potisne u udubljenje osigurača 16 habajućeg elementa 12, dok osigurač 14 ostaje blokiran, na primer okretanjem osigurača 14 u položaj pomoću alata 30.

[0031] Na primer, kada je novi habajući element 12 spreman za isporuku, novi osigurač 14 može biti postavljen u udubljenje osigurača 16, kao što je prikazano na Sl.10. Alat 30 tipa prikazanog na Sl. 1 se zatim postavlja u priključak 28 alata i rotira u smeru kazaljke na satu kako je lučnom strelicom prikazano na Sl. 11. On pritiska blokadu 14 u prvi ili deblokirani položaj, kao što je prikazano na Sl. 12. Blokada 22 se uvlači ka elastičnom telu 24 kada se blokada 14 pomeri iz neinstaliranog stanja (i kroz položaj za ugradnju prikazan na Sl. 10) u prvi ili početni instalirani položaj. Blokada 14 će tada sigurno biti zadržana unutar habajućeg elementa 12 u ovom položaju za otpremu i/ili skladištenje. Preciznije, elastično telo 24 vrši dovoljnu silu na blokadu 22 tako da kada je blokada 14 u prvom položaju, onda je teško pomeriti osigurač 14 u odnosu na habajući element 12; tj. blokada 22 je pritisnuta na ugaonu površinu 65 oslonca 64 da se odupre kretanju osigurača 14 prema unutra, a zub 56 se potiskuje na krivinu 71 kako bi se odupreo kretanju osigurača 14 ka spolja. Osigurač 14 se obično ne pomera bez upotrebe odgovarajućeg alata ili druge značajne spoljne sile.

[0032] Osim toga, prisustvo osigurača 14 u prvom položaju ne ometa postavljanje habajućeg elementa 12 na odgovarajuću bazu. Napominjemo da je takva baza 58 prikazana na Sl. 10. Međutim, baza 58 nije potrebna da bi se osigurač 14 postavio ili zadržao u prvom položaju, a prikazana je na Sl.10 kao referenca za druge delove ovog opisa.

[0033] Osigurač 14 je konfigurisan da pričvrsti habajući element 12 za bazu 58 kada se osigurač 14 okrene iz prvog ili deblokiranog položaja na Sl. 12 u drugi ili blokirani položaj, kao što je prikazano na Sl. 13 i 14. Baza 58 može biti integralni deo dela opreme za iskopavanje (ili druge opreme za zemljane radove) ili baza 58 može biti učvršćena za takvu opremu (npr. adapter), na primer zavarivanjem ili nekim mehaničkim priključkom. Pogodna baza 58 je uglavnom oblikovana tako da sigurno prihvata habajući element 12 i sadrži otvor ili zarez 60 koji je oblikovan i prilagođen da prihvati bar deo tela osigurača 18 kada se osigurač pomeri u drugi ili blokirani položaj (npr. kada je telo osigurača u potpunosti umetnuto u udubljenje osigurača 16).

[0034] Osigurač 14 poželjno uključuje konstrukciju spojnice ili element za sidrenje (pričvršćivanje) 62 koji je konfigurisan da saradjuje sa komplementarnim elementom oslonca 64 formiranim u proksimalnom zidu udubljenja osigurača 16. Sidro 62 i oslonac 64 su konfigurisani tako da osigurač 14 može da se postavi interakcijom sidra 62 sa odgovarajućim osloncem 64, i osigurač 14 tada može biti uvrnut u udubljenje osigurača 16 obično oko ose rotacije C osigurača (prikazano na Sl. 2) kako bi se telo osigurača 18 pomerilo u zarez 60 baze, što je najbolje prikazano na Sl.

14. Sidro 62 i oslonci 64 su poželjno konfigurisani tako da olakšaju rotaciju osigurača 14 oko ose C. Na primer, u jednoj realizaciji pronalaska, kao što je prikazano, sidro 62 odgovara prorezu koji interaguje sa osloncem 64 koji odgovara vertikalnom grebenu formiranom u proksimalnom zidu udubljenja 16 osigurača (vidi Sl. 10 i 12). Iako nije poželjno, udubljenje može biti formirano na habaju ć em elementu i grebenu na osiguraču.

[0035] Kada se pravilno postavi, prednja ili dalja površina 66 tela osigurača 18 se suprotstavlja odgovarajućoj suprotstavljenoj površini 68 otvora 60, a sila koja bi inače potisnula habajući element 12 i skinula ga sa baze 58, dovodi do kontakta između dalje površine 66 i suprotstavljene površine 68, efikasno blokirajući habajući element 12 na bazi 58. Istovremeno, telo osigurača 18 se zadržava u udubljenju osigurača usled kontakta između površine zahvata 55 i ramena 70 udubljenja osigurača 16, kao što je prikazano na Sl.14. Geometrija osigurača 14 i udubljenja osigurača 16, tačnije tela osigurača 18 i blokade 22 u odnosu na oslonac 64 i rame 70, je takav da osigurač 14 ima tendenciju samo-vezivanja. Jedini način da se osigurač 14 pomeri pored oslonca 64 i ramena 70 je da se blokada 22 okrene u suprotan položaj, tako da se osigurač 14 može odvrtanjem izvaditi iz udubljenja 16. Svako okretanje osigurača 14 pre kontra-rotacije blokade 22 teži da blokadu 22 povuče dalje od deblokiranog položaja, umesto da blokadu gurne 22 prema deblokiranom položaju. Ovo osigurač 14 čini posebno pouzdanim, čak i kada je izložen ekstremnim naprezanjima pod opterećenjem.

[0036] U određenoj realizaciji pronalaska, geometrija osigurača 14 i habajućeg elementa 12 je odabrana tako da ako se na osigurač 14 primeni sila koja bi osigurač inače izbacila iz habajućeg elementa 12 (npr. kretanje habajućeg elementa 12 pod opterećenjem, prisustvo prljavštine, itd.), konformacija oslonca 64 će potisnuti osigurač 14 napred u udubljenje osigurača, zauzvrat, poboljšavajući zahvat između površine zahvatanja 55 i ramena 70. To jest, prisustvo grebena 64 obezbeđuje držanje osigurača 14 u instaliranom položaju. Svakom kretanju osigurača ka napred (tj. ka izvlačenju grebena 64 iz udubljenja 62) se suprotstavlja sledeća površina 66 koja se oslanja na površinu oslonca 68. Svakom kretanju osigurača 14 ka spolja se suprotstavlja blokada 22, koja je u položaju iznad centra, tako da se odupire rasklapanju (vidi Sl. 16). Udubljenje 62 i greben 64 dalje sarađuju kako bi sprečili uvrtanje osigurača 14. U položaju za otpremanje, osiguraču 14 je takođe ograničeno kretanje prema napolje tako što greben 64 upada u udubljenje 62, a zub 56 blokade se nalazi naspram udubljenja krivine 71 a prednji zid 57 blokade 22 je pritisnut na prednji zid 59 udubljenja osigurača 16. Zavrtanje osigurača 14 u ovom položaju sprečava greben 64 u udubljenju 62 i neposredna blizina rubnih zidova udubljenja osigurača 16 i osigurača 14. U oba položaja, konstrukcije koje funkcionišu zajedno stvaraju situaciju da osigurač 14 na proksimalnom i distalnom kraju bude ograničen habajuć im elementom 12 preko elementa 64 i ramena 70, a svako kretanje osigurača 14 koje bi umanjilo interakciju sa jednim od elementa 64 i ramena 70 nužno poboljšava interakciju sa onim drugim.

[0037] Iako osigurač 14 sigurno zadržava habajuć i element 12 u položaju, čak i nakon intenzivne upotrebe, osigurač 14 se lako može ukloniti, uprkos prisustvu peska, prašine ili drugih nečistoća unutar mehanizma blokade ili spakovan oko osigurača, kako bi se olakšalo uklanjanje i zamena habajuć eg elementa 12. Uklanjanje osigurača 14 se vrši pomeranjem alata 30 prvo u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu za približno 75 stepeni, kao što je prikazano isprekidanim linijama na slici 15. Tokom ove prve faze pokreta, pokretački element 20 se okreć e sve dok jezičak 32 ne dodirne desni graničnik 35. Takvo okretanje dovodi do toga da bregasti element 36 potiskuje blokadu 22 prema elastičnom telu 24 i istovremeno povlači površinu za zahvatanje 55 i zub 56 blokade prema telu osigurača 18, kao što je prikazano na Sl.16, prevodeći osigurač 14 iz blokirane konfiguracije u deblokiranu konfiguraciju.

[0038] Iako površina za zahvatanje 55 i zub 56 blokade više ne osiguravaju osigurač 14 u udubljenju 16 osigurača, osigurač 14 se i dalje može odupreti uklanjanju zbog prisustva peska ili drugih sitnih čestica koje su se nakupile u i oko osigurača 14. Međutim, primenom dodatne sile na alat 30, celokupan osigurač 14 se može okrenuti unazad u prvi ili deblokirani položaj u udubljenju osigurača 16, kao što je gore objašnjeno u vezi sa Sl. 12, okretanjem tela osigurača 18 u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu oko ose rotacije C osigurača, generalno definisane interakcijom elementa sidra 62 i oslonca 64 (pogledajte Sl. 2 i 4 za približan položaj ose C). Ova druga faza kretanja dovodi do kretanja alata za približno 30 stepeni više, kao što je prikazano isprekidanim linijama na Sl. 10, za ukupno okretanje alata 30, u dve faze, od približno 105 stepeni, zajedno sa translacijom alata 30. Osigurač 14 bi alternativno, po želji, mogao rotirati i dalje i jednostavno ukloniti sa habajućeg elementa 12 (bar za habajuće elemente koji su značajno pohabani). Osim toga, u zavisnosti od čvrstoće elastičnog tela 24, do pokretanja tela osigurača 18 može doći pre nego što jezičak 32 nalegne na graničnik 35.

[0039] Vraćajući se na Sl. 4, biće primećeno da je osa rotacije C osigurača u velikoj meri pomerena i od pokretačke ose rotacije A i od ose rotacije blokade B. Osim toga, precizan položaj ose rotacije C osigurača se može razlikovati pri ugradnji osigurača u odnosu na uklanjanje osigurača, u zavisnosti od određene konfiguracije elementa sidra 62, oslonca 64 ili oba. Osa rotacije C se može dalje dinamički pomerati tokom operacija instaliranja i/ili uklanjanja. U ilustrovanom primeru, osigurač 14 je prvobitno postavljen pod uglom prema habajućem elementu 12 sa sidrom 62 postavljenim delimično na oslonac 64. Kako se prednji deo osigurača 14 zakreće prema habajućem elementu 12, unutrašnji zid koji definiše udubljenje sidra 62 ima tendenciju da klizi duž, ka unutra okrenute površine oslonca 64. Kada se osigurač 14 ukloni, spoljni zid koji definiše udubljenje sidra 62, je utisnut u ugao 65 udubljenja osigurača 16 da deluje kao tačka oslonca za ljuljanje osigurača 14 ka spolja. Upotreba različitih osa rotacije za ugradnju i uklanjanje olakšava uklanjanje osigurača kada su prisutne stvrdnute nečistoće.

[0040] U alternativnom rešenju prikazanom na Sl. 11A, može se primeniti analogni osigurač koji sadrži pokretački element 51 i blokadu 54 sa Sl.9.

[0041] Kao što je prethodno rečeno, blokada 22 može biti potisnuta pritiskom elastičnog tela 24, čak i kada je pokretački element 20 u blokiranom položaju. Kako se osigurač okreće u prvi položaj, zub 56 blokade se potiskuje i klizi u udubljenje osigurača, dok površina zahvatanja 55 ostaje na spoljnoj strani udubljenja 16 osigurača, kao što je prikazano na Sl. 12. Sa osiguračem 14 u prvom položaju - osigurač 14 je pričvršćen za habajući element 12, jer kontakt između zupca 56 blokade i udubljene ivice 71 sprečava osigurač 14 da napusti udubljenje 16 osigurača. Odnosno, osiguraču 14 je onemogućeno da rotira dalje u udubljenje 16 osigurača zbog zahvata površine 55 i površine 59 habajućeg elementa 12, a pritom mu je takođe onemogućeno da se potpuno odvije iz udubljenja osigurača 16, pomoću zubca 56 blokade. Prvi položaj osigurača 14 je stoga pogodan ili za isporuku habajućeg elementa sa integrisanim osiguračem, ili za ugradnju habajućeg elementa sa integrisanim osiguračem.

[0042] Kako elastično telo 24 osigurača 14 omogućava kretanje i vraćanje blokade 22, osigurač 14 se može potisnuti u prvi položaj dok je u blokiranoj konfiguraciji okretanjem blokiranog osigurača 14 u prvi položaj pomoću odgovarajućeg alata 30 ili, na primer, pažljivim udarcem čekića ili pomeranjem poluge. Slično tome, osigurač 14 se iz prvog položaja može pomeriti u drugi položaj odgovarajućim alatom 30, preciznim udarcem čekića ili pomeranjem poluge. Ovo može biti posebno korisno kada odgovarajući alat nije lako dostupan, što se događa na terenu.

[0043] U jednoj realizaciji pronalaska, habajući sklop 10, koji je kombinovani habajući element 12 i osigurač 14 se može prodati i/ili isporučiti sa osiguračem 14 pričvršćenom za habajući element u prvom odnosno u položaju za isporuku, koji sprečava gubljenje ili pogrešno postavljanje osigurača 14, i koji se u potpunosti montira daljom rotacijom osigurača 14 da pritisne blokadu 22 i potisne površinu zahvatanja 55 pored proksimalnog zida 70, i u potpunosti osigurač 14 postavi u drugi ili instalirani položaj. Osigurač 14 bi mogao biti u drugom položaju za isporuku i/ili skladištenje, ali je poželjno da se drži u prvom položaju tako da nije neophodno podešavanje osigurača 14 da bi se habajući element 12 postavio na bazu 58.

[0044] Kako je gore razmatrano, za potiskivanje osigurača 14 u prvi položaj ili položaj za isporuku, osigurač 14 se može dalje potisnuti u instalirani položaj pomoću odgovarajućeg alata 30 ili na neki drugi način. Iako se osigurač 14 poželjno kombinuje sa habajućim elementom 12 pre isporuke, skladištenja i ugradnje habajućeg elementa 12, osigurač 14 se alternativno može držati odvojeno i instalirati tek nakon što se habajući element 12 postavi na bazu.

[0045] Kao što je gore pomenuto, habajući element 12 i osigurač 14 iz ovog pronalaska se mogu pogodno isporučiti zajedno kada je osigurač 14 u prvom položaju. Pored toga, konstrukciono osigurač 14 je potpuno integrisan i ne zahteva specijalne alate. Da bi se uklonio habajući element, konstrukcija osigurača 14 omogućava prvi kružni pokret da se prvo blokada 22 dovede u blizinu osovine rotacije B blokade, a naredni kružni pokret prenosi moment na drugu osu rotacije (npr. osu C) i olakšava oslobađanje i/ili skidanje osigurača 14. Zub 56 blokade je konfigurisan tako da zahvata bliži zid udubljenja osigurača i zadržava osigurač 14 u prvom ili položaju za otpremu, sve dok zub 56 blokade i bliži zid još uvek postoje i nisu pohabani.

[0046] Na Sl. 12 i 18 je prikazan habajući sklop 10 sa Sl. 1 u prvom položaju, gde je blokirani osigurač 14 delimično ubačen u udubljenje osigurača, tako da je zadržan prednjom stranom 57 blokade 22 i zupcem 56 blokade, dok Sl.19 i 20 prikazuju osigurač 14 umetnut u udubljenje osigurača habajućeg elementa 12 i zabravljen u instaliranom položaju. Sl. 21 prikazuje habajući element 12 sa osiguračem 14 u instaliranom položaju na jednom primeru realizacije baze, u obliku adaptera 72, za formiranje habajućeg sklopa 73. Kretanje osigurača 14 (a naročito tela osigurača 18) u odnosu na habajući element 12 može biti olakšano, bar u nekim primerima ovog pronalaska, interakcijom površine 90 tela osigurača 18 (Sl. 3C) sa površinom 92 habajućeg elementa 12 (Sl. 1) (npr. površina 92 habajućeg elementa 12 može da podupire površinu 90 tela osigurača 18 tokom klizanja i rotacionog kretanja tela osigurača 18 u odnosu na habajući element 12).

[0047] U svrhu ilustracije, Sl. 22 prikazuje osigurač 14 u drugom ili instaliranom položaju u kombinaciji sa bazom 58 i u odsustvu habajućeg elementa 12. Za poređenje Sl. 23 prikazuje osigurač 14 u drugom ili instaliranom položaju u kombinaciji sa bazom 58, sa habajućim elementom 12 prikazanim isprekidanim linijama. Sl. 24 prikazuje osigurač 14 u instaliranom položaju u kombinaciji sa bazom 58. Sl. 25 prikazuje poprečni presek kombinacije osigurača 14 i habajućeg elementa 12.

[0048] Poželjno je da se jedan osigurač 14 koristi za pričvršćivanje habajućeg elementa za bazu. Bez obzira na to, mogao bi se koristiti par osigurača (npr. po jedan sa svake strane), što može biti korisno za veće komponente kao što su intermedijarni adapteri.

[0049] Sl. 26A do 26H ilustruju različite poglede na drugi primer osigurača 114 u skladu sa ovim pronalaskom. Slični referentni brojevi su korišćeni na Sl. 26A do 26H kao na prethodnim slikama za označavanje istih ili sličnih elemenata, ali na Sl.26A do 26H, se koristi „serija 100“ (npr. ako je na Sl. 1-25 korišćen element sa referentnim brojem „XX“, isti ili sličan element može biti prikazan na Sl. 26A do 26H pod referentnim brojem „1XX“). Detaljan opis ovih istih ili sličnih elemenata može biti izostavljen, skraćen ili bar donekle skraćen kako bi se izbeglo preterano ponavljanje. osigurač 114 sa Sl. 26A do 26H radi na način sličan osiguraču 14 sa Sl. 1 do 25, uključujući „dvofaznu“ funkciju rotacionog instaliranja i uklanjanja, ali njegova struktura je donekle različita, što će biti detaljnije opisano u nastavku.

[0050] Sl. 26A i 26B prikazuju prikaz u perspektivi osigurača 114 u blokiranom (Sl. 26A) i deblokiranom otključanom (Sl. 26B) stanju. Slika 26C je prikaz odozgo, a Sl. 26D je bočni prikaz osigurača 114. Sl. 26E prikazuje pokretački element 120 u zahvatu sa elementom blokade 122 bez prisustva tela osigurača 118. Slika 26F prikazuje pogled odozdo na pokretački element 120, uključujući prikaz bregastog elementa 136 i njegove zaravnjene bočne površine 142. Sl.

26G je eksplodirani prikaz osigurača 114 koji prikazuje različite delove komponenata. Slika 26H je prikaz prednje strane osigurača 114.

[0051] Jedna razlika između osigurača 114 sa Sl. 26A do 26H i osigurača 14 opisanih gore se odnosi na strukturu i raspored pokretačkog elementa 120. Sl.2 i 4 prikazuju pokretačku osu rotacije A, osu rotacije blokade B i osu rotacije blokiranja C osigurača 14 kao paralelne ili uglavnom paralelne (npr. vertikalne u prikazanim orijentacijama). Ovo nije uslov. Umesto u osiguraču 114 prikazanom na Sl. 26D, pokretač 120 je orijentisan pod uglom u odnosu na vertikalu (u ilustrovanoj orijentaciji) tako da je pokretačka osa rotacije A pod uglom u odnosu na osu rotacije blokade B i/ili osu rotacije blokiranja C. Iako ovaj ugao može imati niz različitih vrednosti, u nekim primerima ovog pronalaska ugao α između pokretačke ose A i ose blokiranja B će biti u opsegu od 0° do 45° mereno u ravni na koju su projektovane obe ose (npr., kao što je prikazano na Sl. 26D), a u nekim primerima od 2° do 40°, od 5° do 35°, od 8° do 30°, ili čak od 10° do 30°. Slično tome, u ovom ilustrovanom primeru, ugao između pokretačke ose A i ose blokiranja C će biti u opsegu od 0° do 45° mereno u ravni na koju su projektovane obe ose (npr., kao što je prikazano na Sl.26D), a u nekim primerima od 2° do 40°, od 5° do 35°, od 8° do 30°, ili čak od 10° do 30°. U primeru osigurača 14 sa Sl.1 do 25, ugao α između ose A i B i ose A i C je bio tačno ili oko 0°. Za jedan specifični primer ugaonog osigurača prema ovom aspektu pronalaska, osigurač 114 sa Sl. 26A do 26H će imati ugao α od oko 15° (npr. za upotrebu sa navlakom sa Sl.

28A do 28E), a u drugom primeru konstrukcije, ugao α je oko 30° (npr. za navlaku sa Sl. 29A do 29F). Kako je dalje prikazano na Sl. 26D, ugao α je orijentisan tako da se osa A pruža od i izvan osigurača 114 (a takođe u smeru od habajućeg elementa 112 za koji je on pričvršćen (vidi Sl.27)) pošto se on kreće na gore iz zone priključka alata 128.

[0052] Sl.26D je prikaz prednje strane osigurača 114 iz perspektive ravni paralelne sa osama B i C i paralelne sa ravni poravnate bočne površine 142 bregastog elementa 136 (detaljnije je opisano u nastavku). Sl. 26H je bočni prikaz osigurača 114 iz tačke posmatranja pomerene za 90° u odnosu na tačku posmatranja sa Sl. 26D (tj. iz perspektive ravni paralelne osama B i C i normalne na ravan poravnate bočne površine 142 bregastog elementa 136). Iz ove orijentacije, osa pokretača A je usmerena pod uglom γ u odnosu na ose B i C (koje su u ovom prikazu vertikalne). Iako ovaj ugao može imati mnogo različitih vrednosti, u nekim primerima ovog pronalaska ugao γ između pokretačke ose A i ose blokade B (i ose osigurača C) će biti u opsegu od 0° do 15° mereno u ravni na koju se projektuju obe ose (npr, kao što je prikazano na Sl. 26H), a u nekim primerima od 0.5° do 12°, od 1° do 10°, ili čak od 1.5° do 8°. U primeru osigurača 14 sa Sl. 1 do 25, ugao α između osa A i B i osa A i C iz ove tačke posmatranja je na ili oko 0°. Za neke konkretne primere osigurača pod uglom prema ovom aspektu pronalaska, osigurač 114 sa Sl. 26A do 26H će imati ugao γ oko 5°. Kao što je dalje prikazano na Sl. 26H, ugao γ usmerava osu A prema osi C (a takođe i u smeru prema sidru 162), a udaljava je od ose B pošto se ona pomera na gore od zone 128 za priključivanje alata; tj. osa pokretačkog elementa je nagnuta ka spolja i unazad. Ova karakteristika γ ugla ose A pomaže da se putanja kretanja bregastog elementa 136 drži ravnijom i/ili na višem nivou u odnosu na blokadu 122 prilikom rotacije osigurača 114 oko osovine pokretača A u poređenju sa pokretačkim elementom koji je nagnut samo ka spolja.

[0053] Druge promene u konstrukciji su predviđene u osiguraču 114 u poređenju sa osiguračem 14, npr. bar delimično radi prilagođavanja usmeravanja pokretačke ose A pod izraženijim uglom u odnosu na druge ose B i C. Na primer, kako je najbolje prikazano na Sl. 26C i 26D, gornja površina tela osigurača 118 sadrži kosi deo 118A u zoni koja sadrži udubljenje u koje se ubacuje pokretački element 120 (gornja površina tela osigurača 18 bila je ravna ili uglavnom ravna, npr. kako je prikazano na Sl. 3A i 3C). Ova karakteristika ističe neke potencijalne prednosti ovog primera konstrukcije osigurača 114. Na primer, pošto se pokretačka osa A pruža ka spolja i dalje od osigurača 114 i dalje od habajuć eg elementa 112 za koji je pričvrš ć en, osa pogonskog alata 130 takođe ć e se pružati izvan i od osigurača 114 i dalje od habajuć eg elementa 112 kada se zahvati pomoću priključka alata 128. Ovaj ugao rukovaocu može pružiti više prostora prilikom zahvatanja osigurača 114 alatom 130 i više prostora za okretanje alata 130 kako bi se osigurao ili oslobodio habajuć i element 112 sa baze 158.

[0054] Takođe, ova karakteristika nagiba omoguć ava da se izvrše neke izmene na udubljenju osigurača 116 habajuć eg elementa 112. To se može videti, na primer, poređenjem Sl. 1 i 27. U primeru sa Sl. 1, alat 30 zahvata priključak 28 alata u suštinski vertikalnom pravcu (u ilustrovanoj orijentaciji). Prema tome, u ovom rasporedu, unutrašnji zadnji zid 16B na gornjem delu 16A udubljenja osigurača 16 se pruža više vertikalno u habajuć i element 12 (ili čak pod uglom u unutrašnjost habajuć eg elementa 12) na osnovu orijentacije prikazane na Sl. 1 (i tako se produžava dalje u bočnu ivicu habajuć eg elementa 12 u smeru D sa jedne na drugu stranu). Drugim rečima, unutrašnji zadnji zid 16B se pruža u pravcu koji je suštinski paralelan vertikalnoj ravni koja prolazi kroz srednju liniju habajuć eg elementa 12 (na bazi orijentacije prikazane na Sl. 1), ili čak pod uglom prema unutra prema srednjoj liniji habajuć eg elementa 12. Da bi se obezbedio dovoljan pristup alatu, u nekim konstrukcijama unutrašnji zadnji zid 16B može biti nagnut pod uglom od 10°-30° na stranu (i prema središnjoj liniji) habajuć eg elementa 12.

[0055] Naginjanjem dela gornje površine 118A tela osigurača 118, međutim, udubljenje osigurača 116 ne mora da ide toliko duboko u habajući element 112 u smeru D sa jedne na drugu stranu, kao što je prikazano položajem gornjeg dela 116A udubljenja osigurača 116 na Sl.27. Prema tome, u ovom primeru konstrukcije, unutrašnji zadnji zid 116B na gornjem delu 116A udubljenja osigurača 116 se ne pruža u vertikalnom pravcu (na bazi orijentacije prikazane na Sl.

27). Drugim rečima, unutrašnji zadnji zid 116B se pruža pod uglom u pravcu ka spolja u odnosu na vertikalnu ravan koja prolazi kroz srednju liniju habajućeg elementa 112 (na bazi orijentacije prikazane na Sl. 27) i/ili u pravcu koji se udaljava od ove srednje linije. Ovaj ugao može biti unutar opsega opisanih za gore navedeni ugao α. Ovaj nagib zone ulaska alata 130 u udubljenje osigurača 116 omogućava obezbeđivanje dodatnog materijala i debljine habajućeg elementa na mestu osigurača, što može dovesti do dužeg veka trajanja habajućeg elemenata i/ili smanjenja kvarova.

[0056] Karakteristika nagiba pokretačkog elementa 120 takođe dovodi do promena u drugim delovima ovog primera konstrukcije osigurača 114. Aktuator (pokretač) 120 sadrži jezičak 132 koji se pruža bočno od njegove gornje površine i breg 136 koji se pruža na dole sa njegove donje površine. Breg 136 uključuje donju površinu 137 i prirubnicu 138. Iako donja strana 137 i gornja površina prirubnice 138 (koja zahvata blokadu 122, kako je objašnjeno u nastavku) mogu biti paralelne međusobno, to nije zahtev. Na primer, gornja površina prirubnice 138 može biti nagnuta prema vrhu pokretača 122, dok se gornja površina prostire od njene spoljne bočne ivice prema njenom centru, na primer, pod uglom do 5°, ako je potrebno. Jedna strana donje površine 137 sadrži poravnatu bočnu ivicu 142 da bi se dobila donja strana 137 uglavnom polukružnog oblika. Kako je prikazano na Sl. 26D i 26E, donja strana bregastog elementa 137 i gornja površina 138A prirubnice 138 iz ovog primera konstrukcije 120 mogu biti paralelne ili uglavnom paralelne gornjoj površini 120A pokretača (i normalne ili uglavnom normalne na pokretačku osu A). Prema tome, ova donja strana 137 i gornja površina 138A su orijentisane pod ne-pravim uglom u odnosu na osu blokiranja B i osu zaključavanja C.

[0057] Element blokade 122 uključuje promene na različitim površinama kako bi se prilagodile strukturnim promenama na elementu pokretača 120. Kao i element blokade 22, element blokade 122 uključuje zub blokade 156 i druge karakteristike blokade koje funkcionišu na isti ili sličan način kao kod gore opisanog elementa blokade 22. Karakteristike zahvatanja bregastog elementa elementa blokade 122, se međutim razlikuju od karakteristika blokade 22. Na primer, kao što je prikazano na Sl.26D, 26E i 26G, element blokade 122 sadrži površinu baze 147, bočni zid 148 (npr. vertikalni ili uglavnom vertikalni) koji se pruža od površine baze 147 i gornju površinu 149 koja se pruža preko bočnog zida 148 da bi definisala kanal 150. Kanal 150 se proteže od osnovne površine 147, duž zida 148, i završava se kod nagnutog gornjeg zida 151. Ugao gornjeg zida 151 kanala 150 u odnosu na gornju površinu 149 (ugao β) (i/ili u odnosu na ravan normalnu na osu B i/ili C) može biti u gore opisanim opsezima za ugao α.

[0058] Pri upotrebi, sa pokretačem 120 u zaključanom položaju (npr. Slika 26A), poravnata bočna ivica 142 bregastog elementa 136 je prihvaćena unutar kanala 150 definisanog u elementu blokade 122 (i opciono, poravnata bočna ivica 142 može da bude u kontaktu ili da leži u neposrednoj blizini zida 148 u kanalu 150). U ovom položaju, pokretač 120 se drži na mestu u odnosu na telo osigurača 118 pomoću: (a) kontakta između gornje površine 138A prirubnice 138 i donje strane gornjeg zida 151 i/ili (b) kontakta između gornje 138A prirubnice 138 i područja usne ili nadvišenja 118B tela osigurača 118. Mehanizam blokade 122 se takođe se drži na mestu u odnosu na telo osigurača 118 (i sprečava njegovo bočno izbacivanje) u ovom položaju kontaktom između bočne ivice 180 mehanizma blokade 122 i nadvišenog dela 118C tela osigurača 118. Kada se pokretač 120 okrene u otključani položaj (npr. Sl. 26B), zaobljeni deo 142A prirubnice bregastog dela se rotira u kanal 150 (ispod gornjeg zida 151) da bi potisnuo element blokade 122 u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu (gledano odozgo) i prema elastičnom telu 124. Izveden je urez 118D na krajnjoj desnoj ivici nadvišenog dela 118C koji omogućava početno umetanje elementa blokade 122 u telo osigurača 118 (tj. da omogući zazor za bočnu ivicu 180 i gornju površinu 149).

[0059] Sl. 26G prikazuje dodatne detalje u vezi sa unutrašnjošću udubljenja tela osigurača 118 u koje se prihvataju element blokade 122 i elastični element 124. Tačnije, kao što je prikazano na Sl. 26G, unutrašnje udubljenje konstrukcije iz ovog primera uključuje oslonac 182 za oslanjanje elastičnog elementa 124 (koji može biti izrađen od gume, kao što je vulkanizovana guma). Elastični element 124 može biti formiran odvojeno i spojen sa ovim osloncem 182, ili može biti formiran na mestu (npr. uvođenjem tečljivog polimernog materijala u udubljenje nakon što su pokretački element 120 i element blokade 122 na mestu unutar udubljenja i prebačeni u blokirani položaj (npr. kao što je prikazano na Sl. 26A), nakon čega polimerni materijal očvršćava). U oba načina, oslonac 182 pomaže u održavanju elastičnog elementa 124 unutar udubljenja tela osigurača 118. Otvor 124A je prikazan na Sl. 26G da bi bilo ilustrovano gde oslonac 182 zahvata elastični element 124. Po potrebi se može obezbediti više oslonaca na različitim lokacijama, bez odstupanja od ovog pronalaska. Alternativno, po želji, oslonac 182 se može izostaviti (a elastični element 124 se može držati u mestu pomoću trenja, širenjem izbočina zadnjeg zida itd.). Kao druga opcija, ako se želi, elastični element 124 može da se drži u mestu, barem delimično, pomoću lepka.

[0060] Ovaj osigurač 114 se može postaviti na habajući element 112 (npr. vrh) i/ili pričvrstiti na element baze 158 na isti način kako je gore opisano za osigurač 14. Tačnije, osigurač 114 može biti montiran na habajući element 112 za otpremu, skladištenje i ugradnju i/ili zabravljen sa habajućim elementom 112 i osnovnim elementom 158. Sl. 26A do 26C prikazuju sidro 162 na telu osigurača 118 koje može zahvatiti oslonac poput oslonca 64 koji se nalazi na habajućem elementu 12 na gore opisani način. Telo osigurača 118 sadrži elemente (npr. noseću površinu 166) za pričvršćivanje za odgovarajuće elemente ili oslanjanje na površinama na habajućem elementu 112 i/ili elementu baze 158 na gore opisani način. Element blokade 122 uključuje elemente (npr. zub 156 blokade i različite noseće površine) za zahvatanje sa odgovarajućim elementima ili oslanjanje na površinama na habajućem elementu 112 na gore opisani način.

[0061] Kao što je gore opisano, Sl. 27 ilustruje osigurač 114 iz ovog primera pronalaska integrisan sa šiljastim habajućim elementom 112. Pri upotrebi, pomeranje osigurača 114 (a naročito tela osigurača 118) u odnosu na habajući element 112 se može olakšati, bar u nekim primerima ovog pronalaska, interakcijom površine 190 tela osigurača 118 (Sl.26G i 26H) sa površinom 192 habajućeg elementa 112 (Sl. 27) (npr. površina 192 habajućeg elementa 112 može nositi površinu 190 tela osigurača 118 tokom klizanja i rotacionog kretanja tela osigurača 118 u odnosu na habajući element 112).

[0062] Osigurač 114 se može koristiti i u drugim sredinama. Sl.28A i 28B ilustruju osigurač 114 gore opisanog tipa koja se koristi za spajanje habajućeg elementa 212 tipa navlake (koji se ovde takođe naziva „navlaka“) sa bazom 258 (kao što je usna). Sl. 28C i 28D prikazuju habajući element 212 i bazu 258 sa osiguračem 114 koji je izostavljen, kako bi se bolje ilustrovale različite površine i elementi udubljenja 216 za osigurač u habajućem elementu 212. Slika 28E je prikaz odozdo navlake 212, da bi se prikazali dodatni detalji donje strane gornjeg kraka 212A i udubljenje osigurača 216 koje je tu obezbeđeno. Kao što je prikazano na ovim slikama, udubljenje za osigurač 216 je predviđeno na produženom delu 212C gornjeg kraka 212A koji se pruža unazad (i preko elementa baze 258) preko spoljne ivice 212E donjeg kraka 212B.

[0063] Kao što je prikazano na Sl. 28A, 28B i 28D, prednja ivica baze 258 (kao što je usna) može biti opremljena ležištem 260 za pričvršćivanje navlake 212 (npr. obično je pričvršćena za element baze 258 zavarivanjem, ali može biti pričvršćena i na druge načine, ako je to praktično i potrebno). U ovom ilustrovanom primeru, a što je najbolje prikazano na Sl. 28D i 28E, donja strana produženog dela 212C gornjeg kraka 212A sadrži udubljeni kanal 264 koji klizi preko i oko ležišta 260. Ovaj kanal 264 može da se suzi od jedne do druge strane u pravcu od nazad ka napred, kao što pokazuju suženi bočni zidovi 264A na Sl. 28E, ali takođe mogu biti paralelni. Po želji, bar zadnji deo udubljenja 264 može biti nešto širi na samom njegovom vrhu nego na njegovom središtu i/ili dnu (npr. sa suženim bočnim zidovima u vertikalnom pravcu, sa isturenim šinama definisanim bočnim zidovima itd.) kako bi se obezbedio element povezivanja pero-utor za pričvršćivanje ležišta 260. Alternativno, udubljenje 264 i ležište 260 mogu imati komplementarne T-oblike ili druge konfiguracije za spajanje. Mali zazori i/ili kontakt između bočnih zidova 264A i spoljnih zidova 260A ležišta 260 mogu pomoći u zaštiti osigurača 114 i sprečavanju bočnog kretanja navlake 112 u odnosu na element baze 158.

[0064] Kao što je najbolje prikazano na Sl. 28B, u zaključanoj konfiguraciji, površina 166 osigurača 114 zahvata odgovarajuću prednju noseću površinu 262 na ležištu 260 baze 258 kako bi sprečila svlačenje navlake 212 sa prednje ivice 258A baze 258. Ove iste površine 166 i 262, zajedno sa interakcijom između sidra 162 tela osigurača 118 i oslonca 164 na zadnjem zidu 216R udubljenja osigurača 216 sprečavaju horizontalno pomeranje osigurača 114 u odnosu na navlaku 212 i bazu 258. Sidro 162 može imati zaobljeno udubljenje, a oslonac 164 može imati zaobljeni poprečni presek, npr. poput komponenata 62 i 64, detaljnije opisanih gore. Interakcija sidra 162 tela osigurača 118 i oslonca 164 na zadnjem zidu 216R udubljenja osigurača 216, zajedno sa interakcijom između blokade 122 ramena 170 i noseće površine 271 navlake 212 sprečavaju izbacivanje osigurača 114 iz udubljenja 216 osigurača u vertikalnom pravcu (s obzirom na orijentaciju prikazanu na Sl.28B).

[0065] Elementi udubljenja osigurača 216 će biti detaljnije opisani u nastavku. Kao što je prikazano na Sl. 28A i 28C, bočna zona produženog dela 212C gornjeg kraka 212A uključuje udubljen ulazni otvor ili udubljenu zonu kako bi se omogućio pristup alatu (npr. alatu 30, 130) za rotiranje pokretačkog elementa 120 osigurača 114. Zbog vertikalne orijentacije pokretačke ose A u odnosu na osu blokade B i/ili osu osigurača C, kao što je gore opisano, donja površina 216A ove zone ulaznog otvora može biti malo nagnuta nagore i/ili dalje od gornje glavne površine elementa baze 258. Ove karakteristike nagiba mogu omogućiti više prostora za rad alata 130 (tj. pošto će se ručka alata 130 podići nešto više iznad površine baze 258 u poređenju sa lokacijom ručke ako se alat pružao dalje od aktuatora 120 horizontalno ili u pravcu suštinski paralelnom sa gornjom površinom baze 258). Ove karakteristike nagiba takođe omogućavaju proizvođaču da obezbedi veću debljinu navlake 212M ispod donje površine 216A otvora za umetanje alata, što može pomoći u obezbeđivanju dužeg veka trajanja i veće otpornosti na lom ili otkazivanja u zoni ulaza osigurača.

[0066] Zona ulaznog otvora ovog primera navlake 212 se otvara u otvor za postavljanje osigurača 270, čiji se deo u potpunosti pruža kroz produžetak 212C gornjeg kraka 212A. Ovaj otvor za prihvatanje osigurača 270 omogućava delu osigurača 114 da prođe kroz navlaku 212 i dođe u položaj da zahvati ležište 260 (kao što je prikazano na Sl.28B).

[0067] Kao što je gore napomenuto, oslonac 164 na zadnjem zidu 216R udubljenja osigurača 216 može imati zaobljeni

1

oblik poprečnog preseka, na primer, poput komponente 64, koja je detaljnije opisana gore. Iako to ne mora, u ovom ilustrovanom primeru konstrukcije, ovaj oslonac 164 se pruža celom zadnjom širinom otvora za prihvat osigurača i štrči napred sa zadnjeg zida 216R. Po želji, oslonac 164 može biti obezbeđen samo na delu zadnjeg zida 216R u pravcu sa jedne na drugu stranu (npr. centralnom delu, delu pomerenom na jednu ili drugu stranu, itd.) ili oslonac 164 može biti obezbeđen na više odvojenih mesta na zadnjem delu otvora 270 za postavljanje osigurača. Takođe, po želji, oslonac zaobljenog poprečnog preseka (npr. kao element 164) može biti obezbeđen na telu osigurača 118 i žljeb koji prihvata ovaj element (npr. poput žleba 162) može biti obezbeđen kao deo zadnjeg zida otvora 270 za postavljanje osigurača.

[0068] Prednji zid 216F udubljenja 216 za osigurač uključuje unazad produženi deo 216S koji je u ravni ili je pored gornje površine kraka 212A, ali ovaj unazad produženi deo 216S je zasečen da bi obezbedio noseću površinu 271 za zahvatanje ramena 170 blokade 122 (npr. videti Sl. 28B). Ova zasečena noseća površina 271 je takođe predviđena za zahvatanje zuba 156 blokade kada je osigurač 114 u prvom položaju postavljen na navlaku 212, npr. kako je gore opisano u vezi sa Sl.12. Deo 216S koji se pruža unazad prema prednjem zidu 216F i zasečeni deo koji je sa njim u vezi mogu zauzeti bilo koji željeni odnos širine otvora 270 za postavljanje osigurača, ali u ovom ilustrovanom primeru, ovi elementi zauzimaju približno 25% do 60% od ukupne širine otvora 270.

[0069] Dok Sl. 28A do 28D ilustruju navlaku 212 koja je povezana sa elementom baze 258 preko zavarenog (ili na drugi način pričvršćenog) ležišta 260, po želji se može izostaviti posebno formirano ležište. Na primer, po želji, gornja površina elementa baze 258 može biti oblikovana tako da sadrži površine za zahvatanje osigurača 114 (npr. bilo da je izrađena na gornjoj površini ili upuštena u gornju površinu elementa baze 258).

[0070] Sl. 29A do 29F ilustruju još jedan primer habajućeg elementa 312 tipa navlake sa kojim osigurač 114 gore opisanog tipa može da se koristi za pričvršćivanje navlake 312 za bazu 358 (kao što je usna). Sl. 29A i 29B prikazuju habajući element 312 i bazu 358 sa zabravljenim osiguračem 114, a Sl.29C detaljnije prikazuje različite karakteristike udubljenja 316 osigurača navlake 312. 29D je prikaz u perspektivi odozdo koji pokazuje karakteristike unutrašnjosti navlake 312. Sl. 29E i 29F prikazuju elemente pričvršćivanja ove navlake 312 na ležište 360 montirano (npr. zavareno) na element baze (npr. usnu). Kao što je prikazano na ovim slikama, udubljenje osigurača 316 se nalazi na gornjem kraku 312A navlake 312 (koja takođe ima i donji krak 312B koji se pruža unazad do približno iste dužine kao gornji krak 312A). Navlaka 312 iz ovog primera je nešto kraća i kompaktnija u uzdužnom pravcu u poređenju sa gore opisanom navlakom 212 sa Sl.28A do 28E.

[0071] U ovom ilustrovanom primeru konstrukcije, prednja ivica baze 358 može biti opremljena ležištem 360 za pričvršćivanje navlake (npr. pričvršćenim za element baze 358 zavarivanjem (ili livenim kao deo baze), ali ona može biti pričvršćena i na druge načine, ako je praktično i poželjno, na primer mehaničkim konektorima). U ovom ilustrovanom primeru, i kao što je najbolje prikazano na Sl. 29B, ležište 360 je poželjno montirano na deo rampe (kosine) 358C elementa baze 358. Dakle, ležište 360 ima ugao na prednjem delu (koji se podudara sa uglom kosine 358C) tako da je zadnji deo 360A ležišta 360 zavaren na glavnu gornju površinu 358S elementa baze 358 i prednji deo 360B ležišta 360 je zavaren na nagnutu površinu rampe 358l na prednjoj strani elementa baze 358 (ležište 360 takođe može biti zavareno za element baze 358 duž njenih bočnih strana i/ili po celom obodu). Ovo ležište 360 sa nagibom obezbeđuje siguran spoj sa elementoma baze 358 (npr. delimično ga drži kosina 358C) i omogućava da se navlaka 312 montira više napred na element baze 358 (u poređenju sa kućištem 260 sa Sl.28A do 28D, koje je postavljeno samo na glavnu, horizontalnu osnovnu površinu elementa baze 258 u orijentaciji prikazanoj na Sl. 28B). Ležište 360 bi moglo biti formirano iz dva ili više odvojenih komada ili delova.

[0072] Kao što je prikazano na Sl. 29B, 29D i 29F, gornji deo gornjeg kraka 312A navlake 312 iz ovog primera sadrži udubljeni kanal 364 koji kliza preko i delimično oko ležišta 360. Spoljne ivice upuštenog kanala 364 su definisane bočnim šinama ili zidovima 364R koji se spajaju ili konvergiraju prema čelu donje strane gornjeg kraka 312A. Ove šine 364R definišu spoljne ivice udubljenog kanala tipa "zdele" za prihvatanje prednjeg dela ležišta 360. Međutim, ove šine 364R nisu namenjene da se generalno oslanjaju na naspramne površine ležišta 360. Pored toga, materijal navlake 312 je deblji izvan ovih šina 364R (npr. u oblastima 312S, prema bokovima navlake 312). Ovaj deblji materijal 312S i šine 364R pružaju dodatnu čvrstoću i poboljšanu izdržljivost, posebno pred kraj korisnog veka navlake 312.

[0073] Dalje, kako je prikazano na Sl. 29D do 29F, donja strana gornjeg kraka 312A sadrži dve šine 312R koje se pružaju uglavnom unazad (koje se sužavaju ili konvergiraju međusobno u smeru napred ka nazad, u ovom ilustrovanom primeru konstrukcije). Ove šine 312R se nalaze unutar šina 364R i nalaze se unutar i dodiruju bočne zidove 360S otvora 380 u ispupčenju 360. Kontakt ili sila naleganja između ovih komponenata 312R i 360S pomažu u sprečavanju bočnog kretanja navlake 312 na elementu baze 358 tokom upotrebe. Takođe, kombinacija šina 312R i ispupčenja 360 (uključujući i njihov zahvat unutar udubljene površine 364 između spoljnih šina 364R) pomaže da se obezbedi poboljšana čvrstoća na habanje habajućeg elementa 312 u predelu osigurača 114 i izolovanje osigurača 114 od nekontrolisanog, necentralnog opterećenja. Ova ukupna konstrukcija takođe pomaže u zaštiti osigurača 114 od kontakta sa prljavštinom ili drugim materijalima tokom upotrebe.

[0074] Kao što je najbolje prikazano na Sl. 29B, u zaključanoj konfiguraciji, prednja površina 166 osigurača 114 zahvata odgovarajuću prednju noseću površinu 362 na šupljini 360 kako bi sprečila da se navlaka 312 povuče sa prednje ivice 358A baze 358. Te iste površine 166 i 362, zajedno sa interakcijom između sidra 162 tela osigurača 118 i oslonca 164 na zadnjem zidu 316R udubljenja osigurača 316 sprečavaju horizontalno pomeranje osigurača 114 u odnosu na navlaku 312 i element baze 358. Sidro 162 može da ima zaobljeno udubljenje, a oslonac 164 može imati zaobljeni oblik poprečnog preseka, na primer, poput komponenata 62 i 64, detaljnije opisanih gore. Međusobno delovanje između sidra 162 tela osigurača 118 i oslonca 164 na zadnjem zidu 316R udubljenja osigurača 316, zajedno sa interakcijom između blokade 122 ramena 170 i noseće površine 371 navlake 312 sprečava izbacivanje osigurača 114 iz udubljenja osigurača 316 u vertikalnom pravcu (s obzirom na orijentaciju prikazanu na Sl.29B).

[0075] Karakteristike udubljenja 316 za osigurač će biti detaljnije opisane u nastavku. Kao što je prikazano na Sl. 29A i 29C, bočno područje gornjeg kraka 312A uključuje zasećen ulazni otvor ili upušteno područje kako bi se omogućio pristup alatu (npr. alatu 30, 130) za okretanje pokretačkog elementa 120 osigurača 114. Zbog vertikalne orijentacije pokretačke ose A u odnosu na osu blokade B i/ili osu osigurača C, kako je gore opisano, donja površina 316A ove zone ulaznog otvora može biti nagnuta malo na gore i/ili udaljena od gornje glavne površine 358S elementa baze 358. Ove karakteristike nagiba mogu pružiti više prostora za rad alata 130 (tj. jer će ručka alata 130 biti podignuta nešto više iznad površine 358S elementa baze 358 u odnosu na položaj ručke kada se alat pruža od aktuatora 120 horizontalno ili u pravcu suštinski paralelnom površini 358S). Ove karakteristike takođe omogućavaju proizvođaču da obezbedi veću debljinu materijala navlake ispod donje površine 316A priključka za alat, što može pomoći u obezbeđivanju dužeg veka trajanja i veće otpornosti na lom ili kvarove u zoni ulaznog otvora za osigurač.

[0076] U ovom primeru navlake 312 zona ulaznog otvora prelazi u otvor za postavljanje osigurača 370, čiji se deo u potpunosti pruža kroz gornji krak 312A. Ovaj otvor za postavljanje osigurača 370 omogućava delu osigurača 114 da prođe kroz navlaku 312 i dođe u položaj da zahvati ležište 360 (npr. kao što je prikazano na Sl.29B i 29D).

[0077] Kao što je gore napomenuto, oslonac 164 na zadnjem zidu 316R udubljenja 316 osigurača može imati zaobljeni oblik poprečnog preseka, a sidro 162 formira delimično zaobljeni otvor za prihvatanje oslonca 164 rotiranjem, npr. poput komponenata 62 i 64 koje su gore detaljnije opisane. Iako to ne mora, u ovom ilustrovanom primeru konstrukcije, ovaj oslonac 164 se pruža preko cele zadnje širine otvora 370 za postavljanje osigurača i pruža se napred sa zadnjeg zida 316R. Ako je potrebno, oslonac 164 se može pružati samo preko dela zadnjeg zida 316R u bočnom pravcu (npr. centralnom delu, delu pomerenom u jednu ili drugu stranu, itd.) ili oslonac 164 može biti obezbeđen na više zasebnih lokacija na zadnjem delu otvora 370 za postavljanje osigurača. Takođe, po želji, na telu osigurača 118 može biti obezbeđen zaobljeni poprečni presek (npr. poput oslonca 164), a žljeb koji prihvata ovaj element (npr. poput žljeba 162) može biti obezbeđen kao deo zadnjeg zida otvora 370 za postavljanje osigurača.

[0078] Prednji zid 316F udubljenja 316 za osigurač uključuje unazad produženi deo 316S koji je u ravni ili je pored gornje površine kraka 312A, ali je ovaj zadnji produžetak 316S zasečen da obezbedi površinu ležaja 371 za zahvatanje ramena 170 reze 122 (npr. videti Sl. 29B). Zasečena površina oslonca takođe je predviđena i ispod unazad produženog dela 316S za zahvatanje zuba 156 blokade kada je osigurač 114 postavljen na navlaku 312 u prvom položaju, npr., kako je gore opisano u vezi sa Sl. 12. Unazad produženi deo 316S prednjeg zida 316F i zasečeni deo koji je sa njim u vezi mogu zauzeti bilo koji željeni odnos širine otvora za postavljanje osigurača 370, ali u ovom ilustrovanom primeru, ovi elementi zauzimaju približno oko 25% do 60% ukupne širine otvora 370.

[0079] Dok Sl.29A do 29F ilustruju navlaku 312 koja je povezana sa elementom baze 358 preko zavarenog (ili na drugi način pričvršćenog) ležišta 360, ako je potrebno, zasebno oblikovano ležište se može izostaviti. Na primer, po želji, gornja površina elementa baze 358 može biti formirano tako da sadrži ležište sa površinama za zahvatanje osigurača 114 (npr. izrađeno na gornjoj površini ili upušteno u gornju površinu elementa baze 358).

[0080] Kao što je gore napomenuto i kao što se vidi na Sl. 29A i 29B, u ovom primeru kompletna konstrukcija habajućeg sklopa, habajući element (tj, navlaka 312) je montirana više prema i na nagnutoj površini 358l elementa baze 358, bar kao u poređenju sa navlakom 212 sa Sl. 28A do 28E. Ova karakteristika čini habajući element 312 nešto kompaktnijim (npr. kraćim u smeru napred-nazad, jer je izostavljen produžetak 212C gornjeg kraka 212A), pa stoga može biti nešto lakši. Takođe, ova karakteristika čini navlaku 312 nešto lakšom za montažu i demontažu sa elementa baze u poređenju sa navlakom 212, pošto navlaku 312 ne treba pomerati na veća rastojanja potrebna za pomeranje produžetka 212C na njegovom gornjem kraku oko ivice i duž elementa baze.

[0081] Osigurač 114 prema ovom pronalasku kako je opisano u vezi sa Sl. 26A do 29E takođe ima prednosti kada je pričvršćen za navlaku (npr. 212 ili 312) u tome što se osiguračem 114 obično može upravljati relativno lako, čak i na terenu (na primer, koji takođe ima prednosti gore opisanog osigurača 14). Kao neki konkretniji primeri, osiguraču 114 se može pristupiti sa bočnih strana navlake 212 i 312, kao što je gore opisano, ali se i dalje rotira iz udubljenja osigurača 216, 316 odozgo (pošto udubljenja osigurača 216, 316 ostaju otvorena sa gornje strane). Ovaj raspored omogućava poboljšani pristup osiguraču i interakciju sa njim, kao i bolje čišćenje (npr. iz zone udubljenja za osigurač).

[0082] Osigurači iz ovog pronalaska poseduju integrisani mehanizam za zaključavanje koji može biti bez čekića i mogu se instalirati i ukloniti pomoću standardnih alata. Rukovanje osiguračem je jednostavno i direktno i zahteva samo minimalan ljudski napor, čak i u prisustvu peska i drugog materijala. Osim toga, pravilna ugradnja osigurača se lako vizuelno potvrđuje, jer će jezičak 32, 132 biti ulevo ili u smeru kazaljke na satu od udubljenja osigurača 16, 116 kada je blokiran, a jezičak 32, 132 će biti udesno ili u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu od udubljenja osigurača 16, 116 kada je odblokiran.

[0083] Kao što će razumeti stručnjaci, zbog okoline u kojoj se koriste, osigurači na opremi za iskopavanje su izloženi ekstremnim i surovim uslovima. Vremenom osigurači i udubljenja u koja su postavljeni mogu biti prepuna prljavštine, peska i drugog materijala. Ova prljavština može biti toliko čvrsto sabijena u bilo koji prostor osigurača da može biti teško pokrenuti pokretne delove osigurača kada je to neophodno. Habajući sklopovi prema gore opisanim primerima pronalaska, međutim, i dalje se mogu relativno lako pokretati, čak i nakon duže upotrebe. Način na koji element blokade 22, 122 i drugi delovi osigurača 14, 114 sarađuju ili se oslobađaju od upakovane prljavštine tokom faza blokiranja i deblokiranja pomaže da se osigura da osigurač 14, 114 može da se koristi čak i nakon dužeg - držanja u surovom okruženju.

[0084] Treba imati na umu da iako se u realizacijama reprezentativnog mehanizma blokade koje su ovde otkrivene koriste tri komponente, može se slbodno predvideti veći ili manji broj komponenata koje su na sličan način pogodne za formiranje mehanizma blokade iz predstavljenog pronalaska. Iako višekomponentni mehanizmi blokade mogu olakšati sklapanje osigurača tokom proizvodnje, za pojednostavljivanje dizajna i smanjenje složenosti osigurača može se koristiti manje komponenti osigurača. Na primer, pojedinačni pokretački element i element blokade mogu biti zamenjeni jednom komponentom osigurača koja služi i kao pokretački element i kao element za blokiranje. Kao drugi primer, umesto elastičnog elementa mogu biti obezbeđena druga sredstva.

Claims (9)

Patentni zahtevi:

1. Habaju ć i element (12) za opremu za zemljane radove koji sadrži habajuće telo koje ima unutrašnju površinu okrenutu prema bazi (58) na opremi i naspramnu spoljnu površinu, otvor koji se pruža od spoljne površine do unutrašnje površine i osigurač (14) integralno montiran u ovaj otvor za pokretanje između blokiranog položaja u kojem je osigurač (14) u dodiru sa bazom (58) kako bi držao habajuć i element (12) na opremi za zemljane radove i slobodnog položaja u kojem osigurač oslobađa bazu, pri čemu osigurač (14) ima telo osigurača (18) koje ima noseću površinu konfigurisanu za rasklopivo povezivanje sa bazom i spojnicu konfigurisanu za spajanje habajućeg tela, element blokade (22) koji se u odnosu na telo osigurača (18) može pomerati između prvog položaja u kom angažuje habajuće telo da osigurač drži alternativno u blokiranom položaju i slobodnom položaju, i drugog položaja povučenog iz prvog položaja i pokretački element (20) operativan za pomeranje elementa blokade (22) iz prvog položaja u drugi položaj i pomeranje tela osigurača (18) u odnosu na habajuće telo;

pri čemu pokretački element (20) rotira u odnosu na telo osigurača (18) oko prve ose; naznačeno time što

u prvoj fazi rotacije pokretački element (20) pokreće element blokade (22) iz prvog položaja u drugi položaj, a u drugoj fazi rotacije pokretački element (20) pomera telo osigurača (18) oko oslonca između blokiranog položaja i deblokiranog položaja.

2. Habajuć i element (12) prema patentnom zahtevu 1, a sadrži elastični element (24) za potiskivanje elementa blokade (22) prema prvom položaju.

3. Habaju ć i element (12) prema patentnom zahtevu 1, pri čemu blokada (22) može da se okreće oko druge ose između prvog i drugog položaja.

4. Habajuć i element (12) prema patentnom aahtevu 3, pri čemu su prva i druga osa paralelne i nisu poravnate.

5. Habajuć i element (12) prema patentnom zahtevu 3, pri čemu prva i druga osa nisu paralelne.

6. Habajuć i element (12) prema patentnom zahtevu 5, pri čemu prva osa odstupa od druge ose pod uglom do 45° mereno u ravni na koju su projektovane obe ose.

7. Habajuć i element (12) prema patentnom zahtevu 1, pri čemu se telo (18) osigurača generalno okre ć e oko ose tela osigurača između blokiranog i slobodnog položaja i time što prva osa i osa tela osigurača nisu paralelne.

8. Habajuć i element (12) prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu pokretački element (20) uključuje priključak alata (28) i breg (36) za angažovanje blokade (22) i prenošenje pokreta pokretačkog elementa (20) na element blokade (22) za pomeranje elementa blokade (22) između prvog i drugog položaja.

9. Habajuć i element (12) prema patentnom zahtevu 6, pri čemu prva osa odstupa od druge ose pod uglom između 0.5° i 45° mereno u ravni na koju su projektovane obe ose.