RS65320B1 - Element za habanje - Google Patents

Description

Opis

Podaci o srodnim prijavama

Oblast prikaza

[0001] Ovaj prikaz se odnosi na sklopove za habanje za opremu za zahvatanje tla, i elemente za habanje, osnove i brave sklopova za habanje.

Stanje tehnike za prikaz

[0002] Oprema za iskop, kao što su kašike za iskop, rezne glave i slično, upotrebljava se za rušenje, rudarstvo, zemljane radove i druge slično grube primene. Da bi se oprema zaštitila od habanja i/ili da bi se poboljšao rad opreme, delovi za habanje se mogu pričvrstiti za opremu za iskop. Takvi delovi za habanje mogu uključivati vrhove, adaptere, pokrivne obloge, klizače i slično.

[0003] Takvi delovi za habanje obično trpe grube uslove, veliko opterećenje i ekstremnu abraziju. U skladu sa tim, delovi za habanje se vremenom habaju i moraju se zamenjivati, često na terenu i pod uslovima koji nisu idealni.

[0004] Uobičajeno je da se za oslobodivo učvršćivanje elementa za habanje na osnovu upotrebljava brava. Da bi se to učinilo, brava stoga mora zadovoljavati nekoliko naizgled suprotstavljenih zahteva. Brava mora učvršćivati element za habanje na osnovi uz dovoljnu snagu i stabilnost kako bi se izbegao kvar tokom rada.

[0005] U isto vreme, brava mora olakšavati oslobađanje i zamenu elementa za habanje od strane osoblja na terenu, u terenskim uslovima.

[0006] Primeri delova za habanje i njihovih uređaja za zadržavanje prikazani su u U.S. Patentima br. US5709043, US6735890, US6871426, US6986216, US6993861, US7121022, US7367144, i US7882649; i U.S. Patentnim objavama br. US2011107624, US2008263913 i US2007227051.

Suština prikaza

[0007] Ovaj pronalazak se odnosi na element za habanje za opremu za zahvatanje tla kao što je definisano u patentnom zahtevu 1 ispod. Opcione karakteristike definisane su u zavisnim patentnim zahtevima koji prate patentni zahtev 1.

[0008] Aspekti ovog pronalaska se odnose na elemente za habanje za sklopove za habanje za opremu za zahvatanje tla. Aspekti ovog pronalaska takođe uključuju element za habanje i bravu koji su kombinovani kao jedna integralna komponenata, tj., element za habanje uključuje telo koje se može habati i bravu koji su spojeni zajedno. Aspekti ovog pronalaska se takođe odnose na brave, elemente za habanje (npr., vrhove, adaptere, pokrivne obloge, itd.) i osnove pojedinačno.

[0009] Brave u skladu sa barem nekim primerima ovog pronalaska imaće dva položaja zahvatanja u odnosu na element za habanje: Prvi položaj zahvatanja, ili transportni položaj, koji učvršćuje bravu na element za habanje, i drugi položaj zahvatanja, ili instalirani položaj, koji može učvrstiti element za habanje na osnovu. Element za habanje sa izvesnim izvođenjima brave koja se drži u transportnom položaju transportuje se „spreman za instaliranje“. Takav element za habanje može se instalirati na osnovu sa bravom koja je još u transportnom položaju. Nije potrebno nikakvo pomeranje brave iz transportnog položaja da bi se započela procedura instaliranja. Nadalje, bravu nije potrebno uklanjati sa elementa za habanje da bi se element za habanje instalirao na osnovu ili da bi se element za habanje uklonio sa osnove.

[0010] Brave prema primerima ovog pronalaska su dalje konfigurisane tako da se odbravljuju i uklanjaju sa elementa za habanje u dve faze, uključujući prvu fazu sa uvlačenjem mehanizma za zabravljivanje (npr., barem delimično u telo brave), za čim sledi druga faza sa rotacijom same brave od elementa za habanje da bi se omogućilo uklanjanje elementa za habanje sa osnove.

[0011] Elementi za habanje za opremu za zahvatanje tla (npr. opremu za iskop) prema nekim primerima ovog pronalaska uključuju deo za montiranje za zahvatanje osnove opreme (za montiranje elementa za habanje na opremu), pri čemu deo za montiranje ima prvi krak i drugi krak suprotan prvom kraku koji su razmaknuti tako da primaju osnovu. Prvi krak prema ovom primeru strukture uključuje prvu šinu i drugu šinu koje se pružaju unazad prema zadnjoj ivici prvog kraka, pri čemu svaka od prve i druge šine ima spoljašnju bočnu površinu za naleganje uz komplementarne površine na osnovi. Prva i druga šina mogu aksijalno konvergirati u pravcu ka zadnjoj ivici. Takvi elementi za habanje mogu dalje uključivati rupu za primanje brave preko jednog od svojih krakova (npr., između šina), udubljenje za pristup bravi koje se pruža od rupe do jedne od strana kraka, i opciono, bravu zahvaćenu u rupi. Opciono, udubljenje za pristup bravi može se pružati po jednoj od šina.

[0012] Elementi za habanje (npr., pokrivne obloge, vrhovi, adapteri, klizači, itd.) u skladu sa nekim aspektima ovog pronalaska uključuju deo za montiranje za zahvatanje osnove opreme za montiranje elementa za habanje na opremu. Deo za montiranje u ovom primeru strukture ima unutrašnju površinu koja je okrenuta ka osnovi i spoljašnju površinu, i kraj za montiranje definiše bravu koja prima oblast koja uključuje rupu koja se pruža kroz kraj za montiranje od spoljašnje površine do unutrašnje površine. Ta rupa ima zadnji zid sa podupiračem koji je isturen ka unutra u rupu za bravu za zahvatanje i ljuljanje ka unutra, za zahvatanje osnove i držanje elementa za habanje na opremi i za ljuljanje ka spolja da bi se oslobodila osnova i omogućilo oslobađanje elementa za habanje sa opreme. Podupirač se može nalaziti pored unutrašnje površine elementa za habanje i razmaknut od njegove unutrašnje površine, i podupirač se može pružati delimično ili potpuno duž zadnjeg zida rupe (podupirač se takođe može pružati duž zadnjeg zida rupe na većem rastojanju nego što se pruža u rupu ili od zadnjeg zida). Prednji zid rupe (koji se nalazi suprotno od zadnjeg zida) u ovom primeru strukture ima spoljašnji deo koji se pruža od spoljašnje površine i unutrašnji deo koji obrazuje džep (npr., podsek) koji ima udubljenje ka napred u element za habanje u odnosu na spoljašnji deo i koji se pruža do unutrašnje površine za primanje dela zasuna brave radi zadržavanja brave u položaju zaljuljanom ka unutra. Takvi elementi za habanje mogu dalje uključivati bravu zahvaćenu sa elementom za habanje, i opciono, ta kombinacija elementa za habanje i brave može se montirati na osnovu opreme da bi se obezbedio sklop za habanje.

[0013] Elementi za habanje u skladu sa barem nekim primerima ovog pronalaska uključivaće udubljenje za pristup bravi na svojoj spoljašnjoj površini koja se pruža od rupe za montiranje brave generalno u pravcu između prednjeg i zadnjeg zida rupe (npr., bočno od rupe). Za neke elemente za habanje, rupa i udubljenje za pristup bravi mogu se obezbediti na bočnom zidu elementa za habanje, a za druge elemente za habanje, rupa i udubljenje za pristup bravi mogu se obezbediti na gornjem zidu ili kraku elementa za habanje.

[0014] Elementi za habanje prema još nekim dodatnim aspektima ovog pronalaska mogu uključivati deo za montiranje za zahvatanje osnove opreme (za montiranje elementa za habanje na opremu), pri čemu deo za montiranje ima unutrašnju površinu koja je okrenuta ka osnovi i suprotna spoljašnjoj površini, rupu koja se pruža kroz deo za montiranje od spoljašnje površine do unutrašnje površine, i bravu koja je integralno montirana u rupu za kretanje između zaključanog položaja u kome je brava postavljena tako da je u kontaktu sa osnovom kako bi držala element za habanje na opremi i slobodnog položaja u kome je brava postavljena tako da oslobađa osnovu. Taj primer brave ima telo brave, rotirajući element za pokretanje, i element brave koji se može kretati između prvog položaja za zahvatanje elementa za habanje da bi se brava držala alterantivno u zaključanom i slobodnom položaju, i drugog položaja koji je uvučen u odnosu na prvi položaj. Ako je poželjno, u barem nekim primerima strukture prema ovom pronalasku, element brave može zahvatati element za habanje čak i u drugom (uvučenom) položaju, posebno kada su delovi relativno novi i/ili nepohabani, npr., tako da brava ne izlazi iz elementa za habanje. Opciono, takve brave dalje mogu uključivati elastični element ili drugu strukturu za naginjanje elementa brave do prvog položaja.

[0015] Dodatni aspekti ovog pronalaska odnose se na brave za učvršćivanje elementa za habanje na opremu (npr., za učvršćivanje elementa za habanje tipova opisanih iznad). Takve brave mogu uključivati: telo brave koje uključuje prednju noseću površinu za kontakt sa osnovom na opremi i udubljenje za otvaranje ka nazad za primanje komplementarnog podupirača u rupu elementa za habanje; element pokretača koji se može pokretno spojiti sa telom brave; element brave koji se može pokretno spojiti sa elementom pokretača i telo brave koje je takvo da kretanje elementa pokretača u odnosu na telo brave pomera element zasuna između zabravljenog položaja u kome se deo elementa zasuna pruža ka spolja (npr., od strane tela brava) u pravcu do kontakta sa elementom za habanje i nezabravljenog položaja u kome je element zasuna uvučen u odnosu na zabravljeni položaj; i, opciono, element za naginjanje za naginjanje elementa zasuna prema zabravljenom položaju.

[0016] Brave prema još nekim drugim aspektima ovog pronalaska mogu uključivati: telo brave koje ima noseću površinu na jednom kraju za kontakt sa osnovom kako bi se element za habanje držao na opremi, i udubljenje na suprotnom kraju za primanje podupirača na elementu za habanje oko koga će se telo brave okretati između zaključanog položaja u kome će noseća površina biti u kontaktu sa osnovom i položaja za oslobađanje u kome će noseća površina osloboditi osnovu; element zasuna koji je pokretno spojen sa telom brave da bi se kretao između prvog položaja u kome je element zasuna u kontaktu sa elementom za habanje i drugog položaja u kome je element zasuna uvučen u odnosu na prvi položaj da bi se oslobodio element za habanje; i element pokretača koji je rotabilno spojen sa telom brave i pokretno spojen sa elementom zasuna tako da početna rotacija elementa pokretača pokreće element zasuna u odnosu na telo brave i dalja rotacija elementa pokretača pokreće telo brave oko podupirača na elementu za habanje; i opciono, element za naginjanje, kao što je elastični element, za naginjanje elementa zasuna do prvog položaja.

[0017] U bravama različitih tipova koji su opisani iznad, element pokretača može rotirati u telu brave na prvoj osi, i element zasuna se može obrtati oko druge ose između zabravljenog i nezabravljenog položaja. Te dve ose mogu biti paralelne i neporavnate u nekim izvođenjima, i mogu ne biti paralelne u drugim izvođenjima. Kada nisu paralelne, prva osa može divergirati od druge ose pod uglom od 5° do 35°). Element pokretača može imati kontaktnu površinu za alat i breg za zahvatanje elementa zasuna i translatorno kretanje elementa pokretača do elementa zasuna za kretanje elementa zasuna između zabravljenog i nezabravljenog položaja.

[0018] Prednosti brava i sklopova za habanje iz predmetnog prikaza lakše će se razumeti nakon razmatranja slika nacrta i Detaljnog opisa.

Sažet opis slika nacrta

[0019]

Sl.1 je izgled u perspektivi sklopa za habanje koji uključuje element za habanje i bravu prema jednom izvođenju predmetnog pronalaska.

Sl.2 je izgled u perspektivi brave sa Sl.1.

Sl.3A-3C prikazuje bravu sa Sl.1 u izgledu u perspektivi, izgledu odozgo, i izgledu sa strane, tim redom.

Sl.4 je rastavljeni izgled brave sa Sl.1.

Sl.5A i 5B su desni izgled u perspektivi i izgled odozgo tela brave za bravu sa Sl.1, gde je telo brave poluprovidno.

Sl.6A-6C su izgled sa strane, desni izgled u perspektivi, i izgled u perspektivi odozgo, tim redom, elementa pokretača za bravu sa Sl.1.

Sl.7A-7C su levi izgled u perspektivi, desni izgled u perspektivi, i izgled odozgo, tim redom, elementa zasuna za bravu sa Sl.1.

Sl.8A i 8B su levi i desni izgled u perspektivi brave sa Sl.1, tim redom, gde su izabrane komponente brave poluprovidne.

Sl. 9 je izgled u perspektivi alternativnog izvođenja kombinovanog elementa pokretača i elementa zasuna prema pronalasku.

Sl.10 je izgled poprečnog preseka brave i elementa za habanje sa Sl.1, u kombinaciji sa osnovom, ali prikazuje bravu prilikom početnog umetanja brave u element za habanje.

Sl.11 je izgled odozgo brave sa Sl.10, bilo nakon uklanjanja sa elementa za habanje, ili pre umetanja brave u element za habanje dok je u zabravljenoj konfiguraciji.

Sl. 11A je izgled odozgo koji prikazuje bravu prema alternativnom izvođenju sa Sl. 9, sa različitom komfiguracijom brega od one koja je prikazana na Sl. 11, sa obe konfiguracije brega sa Sl. 11 i 11A koje su prikazane isprekidanim linijama.

Sl. 12 je delimičan izgled poprečnog preseka brave elementa za habanje sa Sl. 10, u kombinaciji sa osnovom, pri čemu je brava u transportnom položaju, sa izgledom poprečnog preseka koji je uzet duž ravni označene linijom 12-12 na Sl.1.

Sl.13 je delimičan izgled odozgo brave i elementa za habanje sa Sl.10 i 12, u instaliranoj konfiguraciji, da bi se brava i odgovarajući element za habanje potpuno zadržali na mestu na osnovi.

Sl.14 je izgled poprečnog preseka brave i elementa za habanje sa Sl.13.

Sl.15 je delimičan izgled odozgo brave i elementa za habanje sa Sl.11 u nezabravljenoj konfiguraciji, sa uvlačenjem mehanizma za zabravljivanje, ali sa bravom u položaju koji zadržava element za habanje na osnovi.

Sl.16 je izgled poprečnog preseka brave i elementa za habanje sa Sl.15 duž nešto više ravni od one koja je prikazana na Sl.12.

Sl. 17 je izgled u perspektivi sklopa za habanje sa Sl. 1 pored osnove prema jednom izvođenju predmetnog pronalaska.

Sl.18 je izgled u perspektivi elementa za habanje i brave sa Sl.1, koji prikazuje bravu u transportnom položaju.

Sl.19 je desni izgled sa strane elementa za habanje i brave sa Sl.1, koji prikazuje bravu u instaliranom položaju.

Sl.20 je izgled u perspektivi elementa za habanje i brave sa Sl.1, koji prikazuje bravu u instaliranom položaju.

Sl.21 je izgled u perspektivi sklopa za habanje sa Sl.1, uključujući element za habanje i bravu sa Sl.2, koji je spojen sa osnovom prema drugom izvođenju predmetnog pronalaska.

Sl. 22 je delimičan izgled u perspektivi brave sa Sl. 1 u zabravljenoj konfiguraciji i u instaliranom položaju, zajedno sa osnovom sa Sl.10.

Sl.23 je delimičan izgled odozgo brave i osnove sa Sl.21 u kombinaciji sa elementom za habanje sa Sl.10 koji je prikazan isprekidanim linijama.

Sl.24 je delimičan izgled odozgo brave sa Sl.22 u zabravljenoj konfiguraciji i u instaliranom položaju, zajedno sa osnovom sa Sl.10.

Sl.25 je delimičan izgled u perspektivi horizontalnog odsečka brave i elementa za habanje sa Sl.1.

Sl.26A i 26B su izgledi u perspektivi drugog primera brave u skladu sa ovim pronalaskom u zaključanoj konfiguraciji i nezaključanoj konfiguraciji, tim redom. Sl.26C je izgled odozgo i Sl.26D je desni izgled sa strane ovog primera brave. Sl. 26E ilustruje interakciju između elementa pokretača i elementa zasuna ovog primera brave. Sl.26F je izgled odozdo elementa pokretača ovog primera brave. Sl.26G je rastavljeni izgled ovog primera brave. Sl.26H je izgled spreda ovog primera brave.

Sl.27 je izgled u perspektivi koji prikazuje bravu sa Sl.26A do 26H koja je montirana na vrh i osnovu.

Sl.28A je izgled u perspektivi elementa za habanje tipa pokrivne obloge koji je zahvaćen sa osnovom pomoću brave tipa koji je prikazan na Sl.26A do 26H. Sl. 28B je izgled poprečnog preseka duž linija 28B-28B sa Sl.28A. Sl.28C do 28E prikazuju izgled odozgo, izgled poprečnog preseka, i izgled odozdo, tim redom, ovog primera pokrivne obloge i njene oblasti udubljenja za bravu.

Sl.29A je izgled u perspektivi drugog elementa za habanje tipa pokrivne obloge koji je zahvaćen sa elementom osnove pomoću brave tipa koji je prikazan na Sl.26A do 26H. Sl.29B je izgled poprečnog preseka duž linija 29B-29B sa Sl.29A. Sl.29C i 29D prikazuju izgled odozgo i izgled odozdo, tim redom, ovog primera pokrivne obloge i njene oblasti udubljenja za bravu i oblasti za zahvatanje ispupčenja. Sl.29B i 29F ilustruju zahvatanje te pokrivne obloge sa drugom opremom sklopa za habanje.

Detaljan opis prikaza

[0020] Predmetni pronalazak se odnosi na sklopove za habanje za opremu za zahvatanje tla. Ova prijava uključuje primere pronalaska u formi zuba za iskop i pokrivne obloge. Ipak, pronalazak nije ograničen na te primere. Na primer, aspekti pronalaska se mogu upotrebljavati u vezi sa drugim vrstama delova za habanje kao što su srednji adapteri i klizači. Premda prijava opisuje sklopove za habanje povezane sa kašikama za iskop, aspekti pronalaska mogu se upotrebljavati za pričvršćivanje elemenata za habanje na drugu opremu za iskop tla kao što su rezne glave za bager, sipke, tela kamiona, itd. Generalno se smatra da se izrazi „gornji“ i „donji“ mogu međusobno zamenjivati budući da zub tipično može zauzimati različite orijentacije kada se pričvrsti na opremu za zemljane radove. „Prednji“ i „zadnji“ od delova za habanje posmatraju se u kontekstu primarnog pravca kretanja zemljanog materijala u odnosu na deo za habanje. Na primer, u pogledu vrha sistema zuba, prednja je sužena ivica vrha jer se zemljani materijal u odnosu na vrh primarno kreće od njegove sužene ivice „unazad“ ka šupljini koja prima osnovu u običnoj operaciji kopanja.

[0021] Primer sklopa 10 za habanje prema jednom izvođenju predmetnog pronalaska prikazan je na Sl.1. Sklop 10 za habanje uključuje elemente 12 za habanje i bravu 14 povezanu sa elementom 12 za habanje. Kao što će se detaljnije razmatrati ispod, brava 14 se može fizički spojiti sa elementom 12 za habanje, i kada je tako spojena može se uklopiti unutar udubljenja 16 za bravu koje ima oblik koji je definisan elementom 12 za habanje i koji je komplementaran sa oblikom brave 14. To uklapanje brave 14 unutar udubljenja 16 za bravu teži da štiti bravu od habanja.

[0022] U jednom izvođenju pronalaska, sklop 10 za habanje sastavljen od kombinovanih elementa 12 za habanje i brave 14 može se prodavati, transportovati, skladištiti i/ili instalirati kao jedna jedinica. U ovom izvođenju, element 12 za habanje ima radni deo 12A u obliku sužene prednje ivice 12B za prodiranje u tlo tokom kopanja, i deo 12C za montiranje sa šupljinom sa otvorom ka nazad za primanje osnove. Deo 12C za montiranje ima oblast 16 za primanje brave koja je strukturisana tako da prima bravu i funkcioniše zajedno sa bravom, koja je prilagođena za oslobodivo učvršćivanje elementa za habanje za osnovu.

[0023] Mehanizam za zabravljivanje drži bravu 14 na mestu unutar elementa 12 za habanje i poželjno sprečava odvajanje brave 14 od elementa 12 za habanje i/ili njeno gubljenje ili zaturanje tokom transporta, skladištenja i instaliranja elementa 12 za habanje. U drugom izvođenju pronalaska, upotreba jednog integralnog elementa za habanje i brave takođe smanjuje broj delova koje treba držati u inventaru. Mehanizam za zabravljivanje drži bravu 14 na mestu unutar elementa 12 za habanje, omogućavajući transportovanje i skladištenje elementa 12 za habanje, i dodatno omogućava instaliranje elementa 12 za habanje na odgovarajuću osnovu, poželjno bez prvog pomeranja ili uklanjanja brave 14. Na primer, u nekim izvođenjima, brava 14 se poželjno drži sa elementom 12 za habanje u prvom položaju tako da brava 14 ne ometa instaliranje elementa 12 za habanje na osnovu. U drugim izvođenjima, ili u izvesnim situacijama kada se brava 14 pomerila tokom transporta unutar udubljenja 16 za bravu, mehanizam za zabravljivanje omogućava da se brava 14 pomera u odnosu na element 12 za habanje, bez ispadanja elementa 12 za habanje. U tim izvođenjima i situacijama, brava 14 se poželjno lako pomera u odnosu na element 12 za habanje, tokom instaliranja na osnovu.

[0024] Kada se element 12 za habanje sa bravom 14 na mestu pusti u rad, brava 14 se lako potpuno instalira daljom rotacijom dela brave 14, kao što je detaljno razmotreno ispod, kako bi se brava 14 i odgovarajući element 12 za habanje potpuno instalirali i zadržali na mestu na opremi za iskop, koja nije prikazana.

[0025] Primer brave 14 je prikazan na Sl.2, Sl.3A-3C, i takođe u rastavljenom izgledu na Sl.4. Kao što se može razumeti pregledom Sl.4, brava 14 uključuje telo 18 brave, element 20 za pokretanje, element 22 zasuna, i elastično telo 24. Elastično telo 24 naginje element 22 zasuna u odnosu na telo 18 brave, koje teži da zadržava element 22 zasuna u zabravljenom položaju.

[0026] U poželjnoj konstrukciji, telo 18 brave, koje je poželjno jednodelna konstrukcija, obezbeđuje nosač i kućište za element 20 za pokretanje, element 22 zasuna, i elastično telo 24 koji, kada se razmatraju u kombinaciji, čine mehanizam 26 zasuna brave 14. Telo 18 brave je prikazano na Sl.5A i 5B, gde su izvesne unutrašnje strukture tela 18 brave prikazane isprekidanim linijama.

[0027] Kao što je prikazano na Sl.4 i Sl.6A-6C, element 20 za pokretanje ulazi u odgovarajuće udubljenje 18R u telu 18 brave. Element 20 za pokretanje je generalno cilindričan po obliku, i konfigurisan je tako da rotira u mestu. Gornja površina elementa 20 za pokretanje može uključivati kontaktnu površinu 28 za alat za zahvatanje odgovarajućim alatom 30 tako da se element 20 za pokretanje može rotirati u smeru kretanja kazaljke na satu ili suprotno smeru kretanja kazaljke na satu. Tipično, alat 30 uključuje produženu ručku, to jest, ručku koja ima adekvatnu dužinu tako da korisnik može da primeni dovoljan obrtni momenat na element 20 za pokretanje da bi se rotirao element 20 za pokretanje.

[0028] Na primer, element 20 za pokretanje prikazan je sa kontaktnom površinom 28 za alat u obliku šestougaonog utičnog dela. Element 20 za pokretanje se stoga može rotirati pomoću alata 30 koji uključuje šestougaoni ključ, kao što je prikazano na Sl. 1. Međutim, bilo kakva slično efikasna kontaktna površina može se upotrebljavati za olakšavanje rotiranja elementa za pokretanje, kao što je kontaktna površina za alat koja ima isturenu šestougaonu glavu sa alatom koji uključuje ključ sa otvorenim krajem ili utični šestougaoni ključ, ili rupu koja se otvara na strani elementa za pokretanje, za primanje šipke ili poluge za vađenje eksera, između ostalog. Par rupa 21 za primanje alata za rotiranje elementa 20 za pokretanje na strani elementa 20 za pokretanje prikazan je isprekidanim linijama na Sl.2. Slično, mogu se upotrebljavati drugi tipovi alata, kao što je udarni ključ ili drugi tipovi rotacionih uređaja.

[0029] Glava elementa 20 za pokretanje poželjno uključuje jezičak 32. Jedna vizuelna korist od jezička 32 jeste što on pokazuje korisniku da li je element 20 za pokretanje, i stoga mehanizam zasuna, u zabravljenom položaju, nezabravljenom položaju, ili nekom srednjem položaju. Kada je u orijentaciji prikazanoj na Sl.3A-3C, jezičak 32 će biti sa leve ili strane u smeru kretanja kazaljke na satu udubljenja 16 za bravu kada je mehanizam zasuna zabravljen, i jezičak 32 biće sa desne ili strane suprotne smeru kretanja kazaljke na satu udubljenja 16 za bravu kada je mehanizam zasuna nezabravljen. Jezičak 32 takođe služi za ograničavanje mere rotacije dozvoljene za element 20 za pokretanje, budući da jezičak 32 sprečava rotiranje elementa 20 za pokretanje dalje od tačke u kojoj je jezičak 32 u kontaktu sa levim graničnikom 34 ili desnim graničnikom 35 koje definiše telo 18 brave. Kada je mehanizam zasuna u zabravljenoj konfiguraciji, element 20 za pokretanje se rotira u smeru kretanja kazaljke na satu (kao što se vidi iz prethodnog) dok se jezičak 32 ne nasloni na (ili neposredno uz) levi graničnik 34. U tom položaju, element 22 zasuna naslanja se na (ili neposredno uz) levi graničnik 44.

[0030] Primenjivanje dodatnog obrtnog momenta na element 20 za pokretanje, kada je jezičak 32 došao u kontakt sa bilo levim graničnikom 34 ili desnim graničnikom 35 (ili putem drugih delova brave), prenosi taj obrtni momenat na telo 18 brave. Taj preneti obrtni momenat može proizvesti rotaciju tela 18 brave u odnosu na element 12 za habanje. Na primer, kretanje alata 30 u smeru kretanja kazaljke na satu rotiraće element 20 za pokretanje u smeru kretanja kazaljke na satu, i zatim obrnuti telo 18 brave u smeru kretanja kazaljke na satu da bi se brava 14 pomerila u instalirani položaj. Kretanje alata 30 suprotno smeru kretanja kazaljke na satu rotiraće element 20 za pokretanje suprotno smeru kretanja kazaljke na satu, i tada će obrnuti telo 18 brave suprotno smeru kretanja kazaljke na satu tako da se brava 14 uklanja u dve faze. Kao što je detaljnije opisano ispod, te dve faze uključuju: (1) rotaciju elementa 20 za pokretanje oko ose rotacije za pokretanje (osa A) da bi se izazvalo prvo uvlačenje mehanizma za zabravljivanje budući da mehanizam za zabravljivanje rotira oko ose rotacije za zabravljivanje (osa B), za čim sledi (2) rotacija same brave 14 generalno oko ose rotacije za zaključavanje (osa C) – premda kretanje tela 18 brave poželjno nije striktno obrtno kretanje.

[0031] Veruje se da je odbravljivanje brave u dve faze posebno od pomoći kada je mehanizam za zabravljivanje kontaminiran komadićima i sitnim česticama (npr., nečistoćom i drugim ostacima koji ulaze u bravu 14 i udubljenje 16 za bravu tokom upotrebe opreme). Posebno, suštinski deo (tj., početni deo) rotacije u rotaciji suprotno smeru kretanja kazaljke na satu dovodi samo do uvlačenja mehanizma za zabravljivanje tako da se stvara suštinsko dejstvo poluge po veoma malom kretanju mehanizma za zabravljivanje. Veruje se da to teži da oslobodi ili izlomi sitne čestice koje su se možda sabile i očvrsnule unutar mehanizma za zabravljivanje tokom upotrebe u ekstremnim uslovima. Jednom kada je prava faza rotacije završena, sa početnim lomljenjem ili oslobađanjem bilo kakvih sitnih čestica, dalja rotacija dovodi do kretanja cele brave.

[0032] Donja strana elementa 20 za pokretanje uključuje breg 36, koji je isturen naniže od donje strane elementa za pokretanje, i pomaknut od ose A rotacije za pokretanje elementa 20 za pokretanje (videti Sl.

2 i 4). Bregasto delovanje brega 36 obezbeđuje se pomakom brega 36 u odnosu na osu A rotacije elementa 20 za pokretanje. Pomaknuti breg 36 može biti od pomoći u čišćenju bilo kakvih nakupljenih komadića ili sitnih čestica iz mehanizma zasuna kako se rotira element 20 za pokretanje. Druga izvođenja, koja nisu prikazana, mogu uključivati breg koji je udubljen u druge površine elementa za pokretanje ili je isturen sa njih.

[0033] Breg 36 poželjno uključuje planarno donje lice 37. Breg 36 može dodatno uključivati prirubnicu 38 koja je isturena horizontalno sa donje ivice brega 36. Premda oblik i formiranje površine brega mogu varirati, breg 36 je poželjno (u velikoj meri) kružan u poprečnom preseku, kao što je i prirubnica 38. Tamo gde bi pomak brega 36 inače doveo do toga da prirubnica 38 bude isturena dalje od oboda cilindra elementa 20 za pokretanje, taj deo prirubnice 38 je zarubljen da bi se suštinski poravnao i uklopio sa zakrivljenošću elementa 20 za pokretanje, što kao rezultat ima ivičnu površinu 42 brega. Breg 36 takođe može biti donekle u obliku slova D ili polucilindričnog oblika (npr., sa zaravnjenom ivicom) u nekim konstrukcijama.

[0034] Kako se jezičak 32 elementa 20 za pokretanje kreće između granica definisanih levim graničnikom 34 i desnim graničnikom 35, breg 36 elementa za pokretanje deluje na element 22 zasuna da bi se element zasuna obrtao oko ose B rotacije za zabravljivanje između zabravljene konfiguracije i nezabravljene konfiguracije.

[0035] U zabravljenoj konfiguraciji, prikazanoj na Sl.2, sa jezičkom 32 na graničniku 34, element 22 zasuna se gura elastičnim telom 24 na levi granični zid 44 za zasun u telu 18 brave, što je najbolje prikazano na Sl.

4. Zasun 22 se može zaustaviti zahvatanjem sa bregom 36 umesto graničnim zidom 44. Desni granični zid 46 za zasun je takođe prikazan na Sl.4, ali on ne mora da funkcioniše kao graničnik jer kretanje može biti izazvano kontaktom jezička 32 sa graničnikom 35 ili potpunim sabijanjem elastičnog tela 24. Rotiranjem elementa 20 za pokretanje suprotno smeru kretanja kazaljke na satu, breg 36 gura element 22 zasuna na elastično telo 24, i time obrće element 22 zasuna oko ose B za zabravljivanje, koja je pomaknuta od ose A rotacije za pokretanje. Nastavljeno rotiranje elementa 20 za pokretanje nastaviće da obrće element 22 zasuna oko ose B za zabravljivanje, sa pratećim sabijanjem elastičnog tela 24, dok jezičak 32 elementa 20 za pokretanje ne dođe u kontakt sa graničnikom 35 (videti Sl.4).

[0036] U poželjnoj konstrukciji, zasun 22 se sužava do suženog, zaobljenog kraja 22A (Sl. 7A-7C) koji se uklapa unutar komplementarnog ureza 18N (Sl.5B) da bi se oblikovalo uporište ili obrtni nosač. Element 22 zasuna može opciono uključivati vertikalno orijentisanu prolaznu rupu kroz koju može prolaziti osovinica koja služi za sidrenje elementa 22 zasuna za telo 18 brave. Kada je takva osovinica prisutna, osovinica je poželjno podudarna sa osom B rotacije za zabravljivanje i služi kao obrtna tačka za element 22 zasuna. Druge strukture se takođe mogu upotrebiti za osiguravanje i olakšavanje rotacije elementa 22 zasuna oko ose B rotacije za zabravljivanje.

[0037] Kao što je prikazano na Sl. 7A-7C, element 22 zasuna uključuje planarnu površinu 47 koja je okrenuta ka nižem licu 37 brega na bregu 36. Planarna površina 47 je ograničena sa jedne strane bočnim zidom 48 (opciono vertikalan zid), gde je bočni zid 48 konfigurisan tako ga gura breg 36. Brava 14 može uključivati jednu ili više karakteristika za pomaganje u zadržavanju elementa 20 za pokretanje. Trebalo bi da je element 20 za pokretanje rotabilan, ali ne bi trebalo da je element 20 za pokretanje uklonjiv, odvojen od brave 14. Na primer, breg 36 može uključivati prirubnicu 38, i bočni zid 48 može uključivati gornju ploču 49 koja definiše horizontalni kanal 50 duž bočnog zida 48. Horizontalni kanal 50 može se konfigurisati tako da se uklapa sa prirubnicom 38 brega 36 tako da se element 20 za pokretanje zadržava u bravi 14 i sprečava da se kreće u vertikalnom pravcu (tj., na račun nagiba elastičnog tela 24). Za različite elemente se mogu upotrebljavati drugi postupci zadržavanja, ali nisu prikazani, kao što su valjkasta osovinica ili opružna osovinica koje se guraju kroz jednu ili više rupa u elementu 22 zasuna koje mogu ostvarivati kontakt sa delom tela 18 brave ili valjkastom osovinicom koja prolazi kroz telo 18 brave, koja bi mogla ostvarivati kontakt sa žlebom u elementu 20 za pokretanje.

[0038] Sl.8A i 8B prikazuju element 20 za pokretanje, element 22 zasuna, i elastično telo 24 sklopljene sa telom 18 brave. Pozivajući se sveukupno na Sl. 6B, 7A, 8A, i 8B, donje lice 37 brega 36 je uz planarnu površinu 47, i prirubnica 38 brega 36 zahvata horizontalni kanal 50, ako je prisutan.

[0039] U jednom alternativnom izvođenju, prikazanom na Sl.9, element 51 za pokretanje može uključivati breg 52 koji deli osu rotacije elementa 51 za pokretanje, gde breg 52 ima suštinski polucilindričan poprečni presek. Mehanizam zasuna je konfigurisan tako da je rezultujuće ravno vertikalno lice 52f brega na bregu 52 (videti Sl.11A) u kontaktu sa vertikalnim zidom 53 elementa 54 zasuna. Kao u prethodnom izvođenju, rotacija elementa 51 za pokretanje dovodi do toga da breg 52 gura element 54 zasuna na elastično telo (npr., telo 24).

[0040] Obraćajući ponovo pažnju na Sl. 7A-7C, element 22 zasuna uključuje površinu 55 za zahvatanje i zub 56 zasuna, sa elementom 22 zasuna konfigurisanim tako da kada element 22 zasuna dođe u dodir ili je pored levog graničnog zida 44 zasuna, i površina 55 za zahvatanje i zub 56 zasuna pružaju se ka spolja (npr., od strane tela 18 brave) u jednom pravcu da bi došli u kontakt sa elementom za habanje, kao što je prikazano na Sl. 2 i 3A. Međutim, rotiranjem elementa 20 za pokretanje približno 75 stepeni u pravcu suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu oko ose A rotacije za pokretanje (upotrebljavajući odgovarajući alat 30), ekscentrična rotacija pomaknutog brega 36 dovodi do toga da breg 36 gura element 22 zasuna ka unutra na elastično telo 24, čime se elastično telo 24 sabija i istovremeno se površina 55 za zahvatanje i zub 56 zasuna uvlače ka unutra ka telu 18 brave (barem toliko uvučenog od svog produženja ka spolja da bi se omogućile željene operacije).

[0041] Elastično telo 24 je tipično dovoljno savitljivo da omogući utiskivanje elementa 22 zasuna na elastično telo kada se element 20 za pokretanje rotira u nezabravljenu konfiguraciju. Međutim, elastično telo 24 se može izabrati tako da ima veći ili manji stepen elastičnosti, tako da čak i kada element 20 za pokretanje ostaje u zabravljenoj konfiguraciji, guranje tela 18 brave u položaj u udubljenju 16 za bravu dovodi do toga da je element 22 zasuna utisnut na elastično telo 24. Na taj način, telo 18 brave se može gurnuti u položaj u udubljenju 16 za bravu elementa 12 za habanje dok brava 14 ostaje zabravljena, na primer obrtanjem brave 14 u položaj pomoću alata 30.

[0042] Na primer, kada je nov element 12 za habanje spreman za transport, nova brava 14 može se postaviti u udubljenje 16 za bravu, kao što je prikazano na Sl.10. Alat 30 tipa koji je prikazan na Sl.1 tada se postavlja u kontaktnu površinu 28 za alat, i rotira se u smeru kretanja kazaljke na satu kao što je lučnom strelicom prikazano na Sl.11. To prisiljava bravu 14 u prvi ili položaj za oslobađanje, kao što je prikazano na Sl.12. Zasun 22 se uvlači na elastično telo 24 kada se brava 14 pomeri iz neinstaliranog stanja u (i putem instaliranog položaja prikazanog na Sl.10) u prvi ili početni instalirani položaj. Brava 14 će tada biti čvrsto zadržana unutar elementa 12 za habanje u tom položaju za transport i/ili skladištenje. Određenije, elastično telo 24 primenjuje dovoljnu silu na element 22 zasuna tako da, kada je brava 14 u prvom položaju, postaje teško pomeriti bravu 14 u odnosu na element 12 za habanje; tj., zasun 22 je pritisnut na površinu 65 pod uglom podupirača 64 radi opiranja kretanju ka unutra brave 14, i zub 56 vrši pritisak na krivinu 71 udubljenja radi opiranja kretanju ka spolja brave 14. Brava 14 se tipično ne pomera bez upotrebe odgovarajućeg alata ili druge znatne spoljašnje sile.

[0043] Nadalje, prisustvo brave 14 u prvom položaju ne ometa instaliranje elementa 12 za habanje na odgovarajuću osnovu. Treba uočiti da je takva osnova 58 prikazana na Sl. 10. Međutim, osnova 58 nije potrebna da bi se brava 14 stavila u prvi položaj ili držala u njemu, i prikazana je na Sl.10 za pozivanje u drugim delovima ovog opisa.

[0044] Brava 14 je konfigurisana tako da učvršćuje element 12 za habanje na osnovu 58 kada se brava 14 obrće od prvog ili položaja za oslobađanje sa Sl.12 do drugog ili zaključanog položaja, kao što je prikazano na Sl.13 i 14. Osnova 58 može biti integralni deo komada opreme za iskop (ili druge opreme za zahvatanje tla), ili osnova 58 može biti pričvršćena na takvu opremu (npr., adapter), kao na primer zavarivanjem ili drugim mehaničkim pričvršćivanjem. Pogodna osnova 58 generalno je oblikovana tako da čvrsto prima element 12 za habanje, i uključuje otvor ili urez 60 koji je dimenzionisan i prilagođen za primanje barem dela tela 18 brave kada se brava pomeri do drugog ili zaključanog položaja (npr., kada je telo brave potpuno umetnuto u udubljenje 16 za bravu).

[0045] Brava 14 poželjno uključuje strukturu za spajanje ili karakteristiku 62 sidra koja je konfigurisana tako da funkcioniše zajedno sa komplementarnom karakteristikom 64 podupirača koja je oblikovana u proksimalnom zidu udubljenja 16 za bravu. Sidro 62 i podupirač 64 su konfigurisani tako da se brava 14 može smestiti interakcijom sidra 62 sa komplementarnim podupiračem 64, i brava 14 se tada može zaljuljati u udubljenje 16 za bravu generalno oko ose C rotacije za zaključavanje (prikazana na Sl.2) kako bi se telo 18 brave pomerilo u urez 60 osnove, kao što je najbolje prikazano na Sl.14. Sidro 62 i podupirač 64 poželjno su konfigurisani tako da olakšavaju rotaciju brave 14 oko ose C. Na primer, u jednom izvođenju pronalaska kao što je prikazano, sidro 62 odgovara prorezu koji je u interakciji sa podupiračem 64 koji odgovara vertikalnom grebenu oblikovanom u proksimalnom zidu udubljenja 16 za bravu (videti Slike 10 i 12). Premda nije poželjno, prorez bi se mogao oblikovati na elementu za habanje, a greben na bravi.

[0046] Kada je ispravno postavljeno, prednje ili distalno lice 66 tela 18 brave suprotno je komplementarnoj odupirućoj površini 68 otvora 60, i sila koja bi inače gurnula element 12 za habanje ka spolja i uklonila ga sa osnove 58 dovodi do kontakta između distalnog lica 66 i odupiruće površine 68, efikasno zaključavajući element 12 za habanje na mestu na osnovi 58. U isto vreme, telo 18 brave je zadržano u udubljenju 16 za bravu kontaktom između površine 55 za zahvatanje i ramena 70 udubljenja 16 za bravu, kao što je prikazano na Sl.14. Geometrija brave 14 i udubljenja 16 za bravu, i određenije tela 18 brave i elementa 22 zasuna u odnosu na podupirač 64 i rame 70, takva je da brava 14 teži da bude samovezujuća. Jedini način da brava 14 prođe i pored podupirača 64 i pored ramena 70 jeste da se element 22 zasuna rotira u suprotnom smeru, tako da se brava 14 može obrnuti iz udubljenja 16. Bilo kakvo obrtanje brave 14 pre rotacije u suprotnom smeru elementa 22 zasuna teži da povuče element 22 zasuna dalje od nezabravljenog položaja, umesto da gurne element 22 zasuna ka nezabravljenom položaju. To bravu 14 čini posebno pouzdanom bravom, čak i kada je podvrgnuta ekstremnom naprezanju pod opterećenjem.

[0047] U posebnom izvođenju pronalaska, geometrije brave 14 i elementa 12 za habanje biraju se tako da ako se na bravu 14 primeni sila koja bi inače gurala bravu iz elementa 12 za habanje (npr., pomeranje elementa 12 za habanje pod opterećenjem, zbog prisustva sitnih čestica, itd.), građa podupirača 64 gurnuće bravu 14 ka napred u udubljenje za bravu, poboljšavajući zauzvrat zahvatanje između površine 55 za zahvatanje i ramena 70. To jest, prisustvo podupirača 64 funkcioniše tako da zadržava bravu 14 u instaliranom položaju. Bilo kakvom kretanju ka napred brave 14 (tj., sa prorezom 62 koji vuče od oslonca 64) opire se distalno lice 66 koje se naslanja na odupiruću površinu 68. Svakom kretanju ka spolja brave 14 opire se element 22 zasuna, koji je u položaju iznad centra da bi se opirao odvajanju (videti Sl.16). Prorez 62 i podupirač 64 dalje funkcionišu zajedno da bi se opirali uvrtanju brave 14. U položaju za transportovanje, bravu 14 protiv kretanja ka spolja takođe sputava greben 64 koji je primljen u prorezu 62, zubom 56 zasuna koji se nalazi na krivini 71 udubljenja, i prednjim zidom 57 elementa 22 zasuna koji je pritisnut na prednji zid 59 udubljenja 16 za bravu. Uvrtanju brave 14 u tom položaju opire se greben 64 u prorezu 62, i neposredna blizina marginalnih zidova udubljenja 16 brave i brave 14. U oba položaja, strukture koje funkcionišu zajedno stvaraju situaciju u kojoj bravu 14 sputava i na proksimalnom i na distalnom kraju element 12 za habanje putem karakteristike 64 i ramena 70, i bilo koje kretanje brave 14 koje bi smanjilo interakciju sa jednim od karakteristike 64 i ramena 70 nužno povećava interakciju sa onim drugim.

[0048] Premda brava 14 čvrsto zadržava element 12 za habanje u položaju, čak i nakon ekstenzivne upotrebe, brava 14 se može lako ukloniti, uprkos prisustva peska, komadića, ili drugih sitnih čestica unutar mehanizma zasuna ili nabijenih oko brave kako bi se olakšalo uklanjanje i premeštanje elementa 12 za habanje. Uklanjanje brave 14 se postiže prvo pomeranjem alata 30 suporotno smeru kretanja kazaljke na satu po približno 75 stepeni, kao što je prikazano isprekidanim linijama na Sl. 15. Tokom te; prve faze kretanja, element 20 za pokretanje se rotira dok jezičak 32 ne dođe u kontakt sa desnim graničnikom 35. Takva rotacija izaziva da breg 36 gurne element 22 zasuna na elastično telo 24 i istovremeno uvlači površinu 55 za zahvatanje i zub 56 zasuna ka unutra ka telu 18 brave, kao što je prikazano na Sl. 16, prebacujući bravu 14 iz zabravljene konfiguracije u nezabravljenu konfiguraciju.

[0049] Premda površina 55 za zahvatanje i zub 56 zasuna više ne učvršćuju bravu 14 unutar udubljenja 16 za bravu, brava 14 se i dalje može opirati uklanjanju usled prisustva komadića ili drugih sitnih čestica koje su možda nakupljene u bravi 14 i oko nje. Međutim, primenjivanjem dodatne sile na alat 30, cela brava 14 može se obrnuti nazad do prvog ili položaja oslobađanja unutar udubljenja 16 za bravu, kao što je razmotrebno iznad u odnosu na Sl.12, obrtanjem tela 18 brave suprotno smeru kretanja kazaljke na satu oko približne ose C rotacije za zaključavanje, koja je generalno definisana interakcijom karakteristike 62 sidra sa podupiračem 64 (videti Sl. 2 i 4 radi približne lokacije ose C). Ta druga faza kretanja dovodi do kretanja alata 30 približno 30 stepeni više, kao što je prikazano isprekidanim linijama na Sl.10, za ukupnu rotaciju alata 30, kroz dve faze, od približno 105 stepeni, zajedno sa translacijom alata 30. Brava 14 bi se alternativno mogla rotirati dalje i jednostavno ukloniti sa elementa 12 za habanje, ako je to poželjno (barem za elemente za habanje sa znatnim habanjem). Dalje, u zavisnosti od snage elastičnog tela 24, kretanje tela 18 brave može se javiti pre nego što jezičak 32 dođe u kontakt sa graničnikom 35.

[0050] Obraćajući ponovo pažnju na Sl.4, uočiće se da je osa C rotacije za zaključavanje suštinski izmeštena i od ose A rotacije za pokretanje i od ose B rotacije za zabravljivanje. Dodatno, precizan položaj ose C rotacije za zaključavanje može se razlikovati tokom instaliranja brave u odnosu na uklanjanje brave, u zavisnosti od posebne konfiguracije karakteristike 62 sidra, podupirača 64, ili oba. Osa C rotacije može se dalje pomerati dinamički tokom operacija instaliranja i/ili uklanjanja. U ilustrovanom primeru, brava 14 se početno postavlja pod uglom prema elementu 12 za habanje sa sidrom 62 delimično postavljenim na podupirač 64. Kako je prednji deo brave 14 zaljuljan ka elementu 12 za habanje, unutrašnji zid koji definiše prorez sidra 62 teži da klizi duž površine okrenute ka unutra podupirača 64. Kada je brava 14 uklonjena, spoljašnji zid koji definiše prorez sidra 62 gura se u ugao 65 udubljenja 16 za bravu da bi delovao kao uporište za ljuljanje brave 14 ka spolja. Upotreba različitih osa rotacije za instaliranje i uklanjanje olakšava uklanjanje brave kada su prisutne nabijene sitne čestice.

[0051] U alternativnom izvođenju prikazanom na Sl.11A, može se koristiti analogna brava koja uključuje element 51 za pokretanje i element 54 zasuna sa Sl.9.

[0052] Kao što je prethodno razmotreno, element 22 zasuna može se utisnuti sabijanjem elastičnog tela 24, čak i kada je element 20 za pokretanje u zabravljenom položaju. Kako se brava obrće u prvi položaj, zub 56 zasuna se utiskuje i klizi u udubljenje za bravu dok površina 55 za zahvatanje ostaje na spoljašnjosti udubljenja 16 za bravu kao što je prikazano na Sl.12. Sa bravom 14 u prvom položaju, brava 14 je učvršćena za element 12 za habanje, budući da kontakt između zuba 56 zasuna i krivine 71 udubljenja sprečava da brava 14 napusti udubljenje 16 za bravu. To jest, dalje rotiranje brave 14 u udubljenje 16 za bravu sprečava se površinom 55 za zahvatanje nasuprot lica 59 elementa 12 za habanje, i uz to se ona takođe sprečava od rotiranja sasvim van udubljenja 16 za bravu zubom 56 zasuna. Prvi položaj brave 14 je stoga dobro prilagođen bilo za transportovanje elementa za habanje sa integralnom bravom, ili za instaliranje elementa za habanje sa integralnom bravom.

[0053] Kako elastično telo 24 brave 14 omogućava kretanje i vraćanje elementa 22 zasuna, brava 14 može biti gurnuta u prvi položaj dok je u zabravljenoj konfiguraciji obrtanjem zabravljene brave 14 u prvi položaj odgovarajućim alatom 30, ili na primer, pažljivo postavljenim udarcem čekića ili kretanjem poluge za vađenje eksera. Slično, brava 14 se može gurnuti iz prvog položaja u drugi položaj odgovarajućim alatom 30, pažljivo postavljenim udarcem čekića, ili kretanjem poluge za vađenje eksera. To može biti posebno korisno kada pogonski alat nije lako dostupan, kao što se može desiti na terenu.

[0054] U jednom izvođenju pronalaska, sklop 10 za habanje, koji je kombinovani element 12 za habanje i brava 14, može se prodavati i/ili transportovati sa bravom 14 učvršćenom za element za habanje u prvom ili položaju za transportovanje, koji sprečava da se brava 14 izgubi ili zaturi, i koji se lako potpuno instalira daljom rotacijom brave 14 da bi se utisnuo element 22 zasuna i gurnula površina 55 za zahvatanje pored proksimalnog zida 70, i da bi se potpuno zahvatila brava 14 u drugi ili instalirani položaj. Brava 14 bi mogla biti u drugom položaju za transportovanje i/ili skladištenje, ali se poželjno održava u prvom položaju tako da nije potrebno nikakvo podešavanje brave 14 da bi se element 12 za habanje postavio na osnovu 58.

[0055] Kao što je iznad razmotreno za guranje brave 14 u prvi ili položaj za transportovanje, brava 14 se može gurnuti dalje u instalirani položaj odgovarajućim alatom 30, ili drugim sredstvima. Dok je brava 14 poželjno kombinovana sa elementom 12 za habanje pre transportovanja, skladištenja i instaliranja elementa 12 za habanje, brava 14 se alternativno može držati odvojeno i instalirati tek nakon što je element 12 za habanje stavljen na osnovu.

[0056] Kao što je pomenuto iznad, element 12 za habanje i brava 14 prema predmetnom pronalasku mogu se povoljno transportovati zajedno kada je brava 14 u prvom položaju. Pored toga, konstrukcija brave 14 je potpuno integrisana i ne zahteva nikakve posebne alate. Da bi se uklonio element za habanje, konstrukcija brave 14 omogućava prvu rotaciju da bi se prvo uvukao zasun 22 oko ose B rotacije za zabravljivanje, i dalja rotacija prenosi momenat na različite ose rotacije (npr., osu C) i olakšava oslobađanje i/ili uklanjanje brave 14. Zub 56 zasuna je konfigurisan tako da će zahvatati proksimalni zid udubljenja za bravu i zadržavati bravu 14 u prvom ili položaju za transportovanje, dokle god zub 56 zasuna i proksimalni zid i dalje postoje i nisu pohabani.

[0057] Sl.12 i 18 opisuju sklop 10 za habanje sa Sl.1 u prvom položaju, u kome je zabravljena brava 14 delimično umetnuta u udubljenje za bravu, tako da je zadržana prednjim licem 57 elementa 22 zasuna i zubom 56 zasuna, dok Sl. 19 i 20 prikazuju bravu 14 umetnutu u udubljenje za bravu elementa 12 za habanje i zabravljenu u instaliranom položaju. Sl. 21 prikazuje element 12 za habanje sa bravom 14 u instaliranom položaju na primeru izvođenja osnove, u obliku adaptera 72, da bi se formirao sklop 73 za habanje. Kretanje brave 14 (i posebno tela 18 brave) u odnosu na element 12 za habanje može se olakšati, u barem nekim primerima ovog pronalaska, interakcijom površine 90 tela 18 brave (Sl.3C) sa površinom 92 elementa 12 za habanje (Sl.1) (npr., površina 92 elementa 12 za habanje može podupirati površinu 90 tela 18 brave tokom klizanja i rotacionog kretanja tela 18 brave u odnosu na element 12 za habanje).

[0058] Za svrhe ilustrovanja, Sl.22 prikazuje bravu 14 u drugom ili instaliranom položaju u kombinaciji sa osnovom 58 i u odsustvu elementa 12 za habanje. U poređenju sa njom, Sl.23 prikazuje bravu 14 u drugom ili instaliranom položaju u kombinaciji sa osnovom 58, sa elementom 12 za habanje prikazanim isprekidanim linijama. Sl.24 prikazuje bravu 14 u instaliranom položaju u kombinaciji sa osnovom 58. Sl.

25 prikazuje izgled poprečnog preseka kombinacije brave 14 i elementa 12 za habanje.

[0059] Jedna brava 14 se poželjno upotrebljava za učvršćivanje elementa za habanje na osnovu. Ipak, može se upotrebljavati par brava (npr., jedna na svakoj strani), što može biti korisno za veće komponente kao što su srednji adapteri.

[0060] Sl.26A do 26H ilustruju različite izglede drugog primera brave 114 u skladu sa ovim pronalaskom. Slični pozivni brojevi upotrebljavaju se na Sl.26A do 26H kao što se upotrebljavaju na prethodnim slikama da bi se odnosili na iste ili slične karakteristike, ali se na Sl.26A do 26H upotrebljava „serija 100“ (npr., ako se karakteristika sa pozivnim brojem „XX“ upotrebljava na Sl. 1-25, ista ili slična karakteristika može biti prikazana na Sl.26A do 26H pozivnim brojem „1XX“). Detaljan opis tih istih ili sličnih karakteristika može biti izostavljen, sažet, ili barem donekle skraćen kako bi se izbeglo prekomerno ponavljanje. Brava 114 sa Sl. 26A do 26H radi na sličan način kao brava 14 sa Sl. 1 do 25, uključujući karakteristiku za „dvofazno“ rotaciono instaliranje i uklanjanje, ali je njena struktura nešto drugačija, kao što će detaljnije biti opisano ispod.

[0061] Sl.26A i 26B prikazuju izglede u perspektivi brave 114 u zaključanom (Sl.26A) i nezaključanom (Sl.

26B) stanju. Sl.26C je izgled odozgo, a Sl.26D je izgled sa strane brave 114. Sl.26E prikazuje element 120 za pokretanje zahvaćen elementom 122 zasuna bez prisustva tela 118 brave. Sl. 26F prikazuje izgled odozdo elementa 120 pokretača, uključujući izgled brega 136 i njegovu zaravnjenu bočnu površinu 142. Sl.

26G je rastavljeni izgled brave 114, koji prikazuje delove različitih komponenata. Sl.26H je izgled spreda brave 114.

[0062] Jedna razlika između brave 114 sa Sl.26A do 26H i brave 14 opisane iznad odnosi se na strukturu i raspored elementa 120 pokretača. Sl. 2 i 4 prikazuju osu A rotacije za pokretanje, osu B rotacije za zabravljivanje, i osu C rotacije za zaključavanje brave 14 kao paralelne ili suštinski paralelne (npr., vertikalne u ilustrovanim orijentacijama). To nije uslov. Radije, u bravi 114 prikazanoj na Sl. 26D, pokretač 120 je orijentisan pod uglom u odnosu na vertikalu (u ilustovanoj orijentaciji) tako da je osa A rotacije za pokretanje pod uglom u odnosu na osu B rotacije za zabravljivanje i/ili osu C rotacije za zaključavanje. Dok taj ugao može imati spektar različitih vrednosti, u nekim primerima pronalaska, ugao α između ose A za pokretanje i ose B za zabravljivanje biće u opsegu od 0° do 45° kao što je izmereno u ravni na koju se projektuju obe ose (npr., kao što je prikazano na Sl.26D), i u nekim primerima od 2° do 40°, od 5° do 35°, od 8° do 30°, ili čak od 10° do 30°. Slično, u tom ilustrovanom primeru, ugao između ose A za pokretanje i ose C za zaključavanje biće u opsegu od 0° do 45° kao što je izmereno u ravni na koju se projektuju obe ose (npr., kao što je prikazano na Sl.26D), i u nekim primerima od 2° do 40°, od 5° do 35°, od 8° do 30°, ili čak od 10° do 30°. U primeru brave 14 sa Sl.1 do 25, ugao α između osa A i B i osa A i C bio je od ili oko 0°. Za jedan određen primer brave pod uglom prema tom aspektu pronalaska, brava 114 sa Sl.26A do 26H imaće ugao α od oko 15° (npr., za upotrebu sa pokrivnom oblogom sa Sl. 28A do 28E), i u drugom primeru strukture, ugao α je oko 30° (npr., za pokrivnu oblogu sa Sl.29A do 29F). Kao što je dalje prikazano na Sl.

26D, ugao α je orijentisan tako da se osa A pruža od i izvan brave 114 (i takođe u pravcu od elementa 112 za habanje za koji je pričvršćena (videti Sl.27)) u smeru kretanja naviše od oblasti 128 kontaktne površine za alat.

[0063] Sl.26D prikazuje izgled spreda brave 114 uzet iz perspektive ravni koja je paralelna sa osama B i C i paralelna sa ravni zaravnjene bočne površine 142 brega 136 (detaljnije opisano ispod). Sl.26H prikazuje izgled sa strane brave 114 uzet iz tačke gledanja koja je orijentisana 90° od tačke gledanja sa Sl.26D (tj., iz perspektive ravni koja je paralelna sa osama B i C i okomita na ravan zaravnjene bočne površine 142 brega 136). Iz te orijentacije, osa A za pokretanje orijentisana je pod uglom γ u odnosu na ose B i C (koje su vertikalne u tom izgledu). Dok taj ugao može imati spektar različitih vrednosti, u nekim primerima ovog pronalaska, ugao y između ose A za pokretanje i ose B za zabravljivanje (i ose C za zaključavanje) biće u opsegu od 0° do 15° kao što je izmereno u ravni na koju su projektovane obe ose (npr., kao što je prikazano na Sl.26H), i u nekim primerima od 0,5° do 12°, od 1° do 10°, ili čk od 1,5° do 8°. U primeru brave 14 sa Sl.

1 do 25, ugao α između osa A i B i osa A i C iz te tačke gledanje je od ili oko 0°. Za neke određene primere brave pod uglom prema ovom aspektu pronalaska, brava 114 sa Sl.26A do 26H imaće ugao γ od oko 5°. Kao što je dalje prikazano na Sl.26H, ugao γ orijentiše osu A tako da se pruža ka osi C (i takođe u pravcu ka karakteristici 162 sidra) i od ose B u smeru kretanja naviše od oblasti 128 kontaktne površine za alat; tj., osa za element za pokretanje nagnuta je ka spolja i unazad. Ta karakteristika ugla γ ose A pomaže da se staza kretanja brega 136 održi više pravom i/ili više ravnom u odnosu na zasun 122 tokom rotacije brave 114 oko ose A pokretača u poređenju sa elementom za pokretanje koji je samo nagnut ka spolja.

[0064] Druge promene u strukturi obezbeđene su u bravi 114 u poređenju sa bravom 14, npr., barem delom radi prilagođavanja orijentisanju ose A za pokretanje pod izraženijim uglom nego druge ose B i C. Na primer, kao što je najbolje prikazano na Sl.26C i 26D, gornja površina tela 118 brave uključuje deo 118A pod uglom u oblasti koja uključuje udubljenje u koje je umetnut element 120 pokretača (gornja površina tela 18 brave bila je ravna ili suštinski ravna, npr., kao što je prikazano na Sl.3A i 3C). Ta karakteristika ističe neke potencijalne prednosti tog primera strukture 114 brave. Na primer, zato što se osa A za pokretanje pruža ka spolja i od brave 114 i od elementa 112 za habanje na koji je pričvršćena, osa alata 130 pokretača će se takođe pružati ka spolja i od brave 114 i od elementa 112 za habanje kada je zahvaćen sa kontaktnom površinom 128 za alat. To stavljenje pod ugao može obezbediti više prostora za operatera kada alatom 130 zahvata bravu 114 i više prostora za rotiranje alata 130 da bi se element 112 za habanje učvrstio na osnovu 158 ili oslobodio sa nje.

[0065] Takođe, karakteristika stavljanja pod ugao omogućava neke promene koje se mogu napraviti sa udubljenjem 116 za bravu ili elementom 112 za habanje. To se može videti, na primer, u poređenju Sl.1 i 27. U primeru sa Sl. 1, alat 30 zahvata kontaktnu površinu 28 za alat u suštinski vertikalnom pravcu (u ilustrovanoj orijentaciji). Stoga, u tom rasporedu, unutrašnji zadnji zid 16B na gornjem delu 16A udubljenja 16 za bravu pruža se vertikalnije u element 12 za habanje (ili čak pod uglom u unutrašnjost elementa 12 za habanje) na osnovu orijentacije prikazane na Sl. 1 (i koja se prema tome pruža dalje u bočnu ivicu elementa 12 za habanje u pravcu D od strane do strane). Drugim rečima, untrašnji zadnji zid 16B pruža se u pravcu koji je suštinski paralelan sa vertikalnom ravni koja prolazi kroz centralnu liniju elementa 12 za habanje (na osnovu orijentacije prikazane na Sl.1), ili čak pod uglom ka unutra ka centralnoj liniji elementa 12 za habanje. U nekim strukturama, da bi se obezbedio dovoljan pristup alata, unutrašnji zadnji zid 16B može biti pod uglom da bi se pružao od 10°-30° u stranu (i ka centralnoj liniji) elementa 12 za habanje.

[0066] Postavljenjem pod ugao dela gornje površine 118A tela 118 brave, međutim, udubljenje 116 za bravu ne mora da se pruža toliko duboko u element 112 za habanje u pravcu D od strane do strane, kao što je prikazano lokacijom gornjeg dela 116A udubljenja 116 za bravu na Sl. 27. Stoga, u tom primeru strukture, unutrašnji zadnji zid 116B na gornjem delu 116A udubljenja 116 za bravu pruža se u nevertikalnom pravcu (na osnovu orijentacije prikazane na Sl.27). Drugim rečima, unutrašnji zadnji zid 116B pruža se u pravcu koji je pod uglom ka spolja u odnosu na vertikalnu ravan koja prolazi kroz centralnu liniju elementa 112 za habanje (na osnovu orijetacije prikazane na Sl.27) i/ili u pravcu od te centralne linije. Taj ugao može biti unutar opsegā opisanih za ugao α iznad. To postavljenje pod ugao ulazne oblasti za alat 130 udubljenja 116 za bravu omogućava da se na lokaciji brave obezbede dodatni materijal i debljina elementa za habanje, što može dovesti do dužeg trajanja elementa za habanje i/ili smanjenja kvarova.

[0067] Karakteristika koja je pod uglom elementa 120 pokretača takođe dovodi do promena u drugim delovima tog primera strukture brave 114. Pokretač 120 uključuje jezičak 132 koji se pruža sa strane od njegove gornje površine i breg 136 koji se pruža naniže od njegove donje površine. Breg 136 uključuje donje lice 137 i prirubnicu 138. Dok donje lice 137 i gornja površina prirubnice 138 (koja zahvata bravu 122, kao što je razmotreno ispod) mogu biti paralelni jedno sa drugim, to nije uslov. Na primer, gornja površina prirubnice 138 može imati kosinu naviše ka vrhu pokretača 122 kako se gornja površina pruža sa svoje spoljašnje bočne ivice ka svom centru, npr., pod uglom od najviše 5°, ako je poželjno. Jedna strana donjeg lica 137 uključuje zaravnjenu bočnu ivicu 142 da bi se proizvelo suštinski polukružno oblikovano donje lice 137. Kao što je prikazano na Sl.26D i 26E, donje lice 137 brega i gornja površina 138A prirubnice 138 iz ovog primera strukture 120 mogu biti paralelni ili suštinski paralelni sa gornjom površinom 12A pokretača (i okomiti ili suštinski okomiti u odnosu na osu A za pokretanje). Stoga, to donje lice 137 i gornja površina 138A orijentisani su pod ne-okomitim uglom u odnosu na osu B za zabravljivanje i osu C za zaključavanje.

[0068] Element 122 zasuna uključuje promene različitih površina da bi se prilagodio strukturalnim promenama elementa 120 pokretača. Kao i element 22 zasuna, element 122 zasuna uključuje zub 156 zasuna i druge karakteristike za zabravljivanje koje funkcionišu na isti ili sličan način kao one elementa 22 zasuna opisanog iznad. Zahvatajuće karakteristike brega 136 ili element 122 zasuna, međutim, donekle se razlikuju od onih elementa 22 zasuna. Na primer, kao što je prikazano na Sl.26D, 26E, i 26G, element 122 zasuna uključuje površinu 147 osnove, bočni zid 148 (npr., vertikalan ili suštinski vertikalan) koji se pruža od površine 147 osnove, i gornju ploču 149 koja se pruža preko bočnog zida 148 da bi definisala kanal 150. Kanal 150 se pruža od površine 147 osnove, duž zida 148, i završava se pod gornjim zidom 151 koji je pod uglom. Ugao gornjeg zida 151 kanala 150 u odnosu na gornju ploču 149 (ugao β) (i/ili u odnosu na ravan koja je okomita na osu B i/ili C) može biti unutar opsega opisanih za ugao α iznad.

[0069] U upotrebi, sa pokretačem 120 u zaključanom položaju (npr., Sl.26A), zaravnjena bočna ivica 142 brega 136 ulazi unutar kanala 150 definisanog u elementu 122 zasuna (i opciono, zaravnjena bočna ivica 142 može biti u kontatku ili ležati blisko uza zid 148 u kanalu 150). U tom položaju, pokretač 120 se drži na mestu u odnosu na telo 118 brave: (a) kontaktom između gornje površine 138A prirubnice 138 i donje strane gornjeg zida 151 i/ili (b) kontaktom između vrha 138A prirubnice 130 i oblasti 118B oboda ili prepusta tela 118 brave. Mehanizam 122 zasuna takođe se drži na mestu u odnosu na telo 118 brave (i sprečava da bočno ne ispadne iz njega) u tom položaju kontaktom između bočne ivice 180 mehanizma 122 zasuna i dela 118C prepusta tela 118 brave. Kada se pokretač 120 rotira do nezaključanog položaja (npr., Sl.26B), zaobljeni deo 142A prirubnice 138 brega rotira u kanal 150 (ispod gornjeg zida 151) da bi gurnuo element 122 zasuna suprotno smeru kretanja kazaljke na satu (kada se gleda odozgo) i na elastično telo 124. Urez 118D u daljoj desnoj ivici dela 118C prepusta obezbeđen je da bi omogućio početno umetanje elementa 122 zasuna u telo 118 brave (tj., da bi omogućio razmak za bočnu ivicu 180 i gornju ploču 149).

[0070] Sl.26G prikazuje dodatne detalje u pogledu unutrašnjosti udubljenja u telu 118 brave u koje ulaze element 122 zasuna i elastični element 124. Određenije, kao što je prikazano na Sl. 26G, unutrašnje udubljenje iz tog primera strukture uključuje element 182 podupirača za podupiranje elastičnog elementa 124 (koji može biti oblikovan od gumenog materijala, kao što je vulkanizovana guma). Elastični element 124 može se oblikovati odvojeno i zahvatiti sa elementom 182 podupirača, ili se može oblikovati na mestu (npr., uvođenjem tečnog polimernog materijala u udubljenje nakon što su element 120 pokretača i element 122 zasuna na mestu unutar udubljenja i pomereni do zaključanog položaja (npr., kao što je prikazano na Sl.26A) i zatim stvrdnjavanja polimernog materijala na mestu). Na bilo koji način, element 182 podupirača pomaže u održavanju elastičnog elementa 124 unutar udubljenja u telu 118 brave. Otvor 124A je prikazan na Sl.26G da bi ilustrovao gde element 182 podupirača zahvata elastično telo 124. Može se obezbediti više elemenata podupirača, na različitim lokacijama, ako je poželjno, bez udaljavanja od pronalaska. Alternativno, ako je poželjno, element 182 podupirača se može izostaviti (i elastični element 124 se može držati na mestu frikcionim spojem, širenjem iza rubova zidova, itd.). Kao druga opcija, ako je poželjno, elastični element 124 se može držati na mestu, barem delimično, adhesivnim sredstvom.

[0071] Ova brava 114 se može montirati na element 112 za habanje (npr., vrh) i/ili zaključati za element 158 osnove na isti način kao što je opisano iznad za bravu 14. Određenije, brava 114 se može montirati na element 112 za habanje radi transportovanja, skladištenja i instaliranja, i/ili se može zahvatiti sa elementom 112 za habanje i elementom 158 osnove na zaključavajući način. Sl. 26A do 26C prikazuju karakteristiku 162 sidra na telu 118 brave koja može zahvatiti podupirač kao što je podupirač 64 obezbeđen na elementu 12 za habanje na način opisan iznad. Telo 118 brave uključuje karakteristike (npr., noseću površinu 166) za zahvatanje sa odgovarajućim karakteristikama ili ležištem na površinama elementa 112 za habanje i/ili elementa 158 osnove na način opisan iznad. Element 122 zasuna uključuje karakteristike (npr., zub 156 zasuna i različite noseće površine) za zahvatanje sa odgovarajućim karakteristikama ili ležištem na površinama na elementu 112 za habanje na način opisan iznad.

[0072] Kao što je opisano iznad, Sl. 27 ilustruje bravu 114 iz ovog primera pronalaska zahvaćenu sa elementom 112 za habanje tipa vrha. U upotrebi, kretanje brave 114 (i posebno tela 118 brave) u odnosu na element 112 za habanje može se olakšati, u barem nekim primerima ovog pronalaska, interakcijom površine 190 tela 118 brave (Sl. 26G i 26H) sa površinom 192 elementa 112 za habanje (Sl. 27) (npr., površina 192 elementa 112 za habanje može podupirati površinu 190 tela 118 brave tokom klizanja i rotacionog kretanja tela 118 brave u odnosu na element 112 za habanje).

[0073] Brava 114 se može upotrebljavati i u drugim okruženjima. Sl. 28A i 28B ilustruju bravu 114 tipa opisanog iznad koja se upotrebljava u zahvatanju elementa 212 za habanje tipa pokrivne obloge (koji se ovde takođe naziva „pokrivna obloga“) sa osnovom 258 (kao što je obod). Sl.28C i 28D prikazuju element 212 za habanje i osnovu 258 sa izostavljenom bravom 114, da bi se bolje ilustrovale različite površine i karakteristike udubljenja 26 za bravu u elementu 212 za habanje. Sl.28E prikazuje izgled odozdo pokrivne obloge 212, da bi se prikazali dodatni detalji donje strane gornjeg kraka 212A i udubljenja 216 za bravu koji su obezbeđeni unutra. Kao što je prikazano na tim slikama, udubljenje 216 za bravu obezbeđeno je na produženom delu 212C gornjeg kraka 212A koji se pruža unazad (i preko elementa 258 osnove) dalje od spoljašnje ivice 212E donjeg kraka 212B.

[0074] Kao što je prikazano na Sl. 28A, 28B, i 28D, prednja ivica osnove 258 (kao što je obod) može se opremiti ispupčenjem 260 za zahvatanje pokrivne obloge 212 (npr., tipično učvršćene za element 258 osnove zavarivanjem, ali može se učvrstiti na druge načine, ako je praktično i poželjno). U tom ilustrovanom primeru, i kao što je najbolje prikazano na Sl.28D i 28E, donja strana produženog dela 212C gornjeg kraka 212A uključuje udubljeni kanal 264 koji klizi preko i oko ispupčenja 260. Taj kanal 264 može se smanjivati u širini od strane do strane od pravca od pozadi ka napred, kao što je prikazano suženim bočnim zidovima 264A na Sl.28B, ali bi takođe mogao biti paralelan. Ako je poželjno, barem krajnji zadnji deo udubljenja 264 može biti nešto širi na samom svom vrhu nego u svom centru i/ili dnu (npr., sa suženim bočnim zidovima u vertikalnom pravcu, sa isturenim šinama definisanim pomoću bočnih zidova, itd.) da bi se obezbedila karakteristika u obliku lastinog repa za zahvatanje ispupčenja 260. Alternativno, udubljenje 264 i ispupčenje 260 mogli bi imati komplementarne T oblike ili druge konfiguracije za međusobno zaključavanje. Tesan razmak i/ili kontakt između bočnih zidova 264A i spoljašnjih zidova 260A ispupčenja 260 može pomoći da se zaštiti brava 114 i spreči kretanje od strane do strane pokrivne obloge 112 u odnosu na element 158 osnove.

[0075] Kao što je najbolje prikazano na Sl.28B, u zaključanoj konfiguraciji, površina 166 brave 114 zahvata odgovarajuću prednju noseću površinu 262 na ispupčenju 260 osnove 258 da bi se sprečilo da se pokrivna obloga 212 povuče sa prednje ivice 258A osnove 258. Te iste površine 166 i 262, zajedno sa interakcijom između karakteristike 162 sidra tela 118 brave i podupirača 164 na zadnjem zidu 216R udubljenja 216 za bravu sprečavaju horizontalno kretanje brave 114 u odnosu na pokrivnu oblogu 212 i osnovu 258. Sidro 162 može imati zaobljeno udubljenje i podupirač 164 može imati zaobljen oblik poprečnog preseka, npr. kao komponente 62 i 64 detaljnije opisane iznad. Interakcija između sidra 162 tela 118 brave i podupirača 164 na zadnjem zidu 216R udubljenja 216 za bravu zajedno sa interakcijom između ramena 170 zasuna 122 i noseće površine 271 pokrivne obloge 212 sprečavaju izbacivanje brave 114 iz udubljenja 216 za bravu u vertikalnom pravcu (u odnosu na orijentaciju prikazanu na Sl.28B).

[0076] Karakteristike udubljenja 216 za bravu biće detaljnije opisane ispod. Kao što je prikazano na Sl.28A i 28C, bočna oblast produženog dela 212C gornjeg kraka 212A uključuje isečen ulaz ili udubljenu oblast za omogućavanje pristupa za alat (npr., alat 30, 130) da bi se rotirao element pokretača 120 brave 114. Zbog orijentacije pod uglom ose A za pokretanje u odnosu na osu B za zabravljivanje i/ili osu C za zaključavanje kao što je opisano iznad, donja površina 216A te oblasti ulaza može biti pod uglom u nekoj meri naviše i/ili od gornje glavne površine elementa 258 osnove. Te karakteristike koje su pod uglom mogu obezbediti više prostora za funkcionisanje alata 130 (tj., zato što će drška alata 130 biti podignuta u nekoj meri više iznad površine elementa 258 osnove u poređenju sa lokacijom drške ako se alat pruža od pokretača 120 na horizontalan način ili u pravcu koji je suštinski paralelan sa gornjom površinom elementa 258 osnove). Te karakteristike koje su pod uglom takođe omogućavaju proizvođaču da obezbedi veću debljinu materijala 212M pokrivne obloge ispod donje površine 216A ulaza za umetanje alata, što može pomoći u obezbeđivanju dužeg trajanja i veće otpornosti na pucanje ili kvar oblasti ulaza brave.

[0077] Oblast ulaza iz ovog primera pokrivne obloge 212 otvara se u otvor 270 za primanje brave, čiji se deo pruža potpuno kroz produženi deo 212C gornjeg kraka 212A. Otvor 270 za primanje brave omogućava delu brave 114 da se pruža kroz pokrivnu oblogu 212 i u položaj za zahvatanje ispučenja 260 (kao što je prikazano na Sl.28B).

[0078] Kao što je uočeno iznad, karakteristika 164 podupirača u oblasti 216 zadnjeg zida udubljenja 216 za bravu može imati zaobljen oblik poprečnog preseka, npr., kao komponenta 64 detaljnije opisana iznad. Premda to nije obavezno, u ovom ilustrovanom primeru strukture, ta karakteristika 164 podupirača pruža se po celoj zadnjoj širini otvora 270 za primanje brave i isturena je ka napred od zadnjeg zida 216R. Ako je poželjno, podupirač 164 bi se mogao obezbediti samo po delu zadnjeg zida 216R u pravcu od strane do strane (npr., centralni deo, deo koji je pomaknut na jednu stranu ili na drugu, itd.) ili bi se podupirač 164 mogao obezbediti na više odvojenih lokacija po zadnjem delu otvora 270 za primanje brave. Takođe, ako je poželjno, podupirač za zaobljenim poprečnim presekom (npr., poput karakteristike 164) mogao bi se obezbediti na telu 118 brave i žleb koji prima tu karakteristiku (npr. poput žleba 162) mogao bi se obezbediti kao deo zadnjeg zida otvora 270 za primanje brave.

[0079] Prednji zid 216F udubljenja 216 za bravu uključuje deo 216S koji se pruža unazad, koji je u ravni ili se graniči sa gornjom površinom kraka 212A, ali taj deo 216S koji se pruža unazad jeste podsečen da bi se obezbedila noseća površina 271 za zahvatanje ramena 170 zasuna 122 (npr., videti Sl.28B). Ta podsečena noseća površina 271 takođe je obezbeđena za zahvatanje zuba 156 zasuna kada se brava 114 montira na pokrivnu oblogu 212 u prvom položaju, npr., kao što je opisano iznad u kombinaciji sa Sl.12. Deo 216S koji se pruža unazad prednjeg zida 216F i podsečena oblast koja je u vezi sa njim mogu se pružati u bilo kojoj željenoj razmeri širine otvora 270 za primanje brave, ali u ovom ilustrovanom primeru, te karakteristike se pružaju duž približno 25% do 60% ukupne širine rupe 270.

[0080] Dok Sl. 28A do 28D ilustruju pokrivnu oblogu 212 zahvaćenu sa elementom 258 osnove putem zavarenog (ili na drugi način pričvršćenog) ispupčenja 260, posebno oblikovano ispupčenje bi se moglo izostaviti, ako je poželjno. Na primer, ako je poželjno, gornja površina elementa 258 osnove moga bi se oblikovati tako da uključuje površine za zahvatanje brave 114 (npr., bilo nadograđene na gornjoj površini ili udubljene u gornju površinu elementa 258 osnove).

[0081] Sl. 29A do 29F ilustruju drugi primer elementa 312 za habanje tipa pokrivne obloge sa kojim se brava 114 tipa opisanog iznad može upotrebljavati za zahvatanje pokrivne obloge 312 sa elementom 358 osnove (kao što je obod). Sl. 29A i 29B prikazuju element 312 za habanje i osnovu 358 sa bravom 114 zahvaćenom u njoj, a Sl.29C detaljnije prikazuje različite karakteristike udubljenja 316 za bravu pokrivne obloge 312. Slika 29D je izgled u donjoj perspektivi koji prikazuje karakteristike unutrašnjosti pokrivne obloge 312. Sl.29E i 29F prikazuju karakteristike zahvatanja te pokrivne obloge 312 sa ispupčenjem 360 montiranim (npr., zavarenim) za element osnove (npr., obod). Kao što je prikazano na tim slikama, udubljenje 316 brave obezbeđeno je na gornjem kraku 312A pokrivne obloge 312 (koja takođe uključuje donji krak 312B koji se pruža unazad do oko istog rastojanja kao gornji krak 312A). Pokrivna obloga 312 iz ovog primera je nešto kraća i kompaktnija u pravcu spreda ka nazad u poređenju sa pokrivnom oblogom 212 sa Sl.28A do 28B koji je opisan iznad.

[0082] U ovom ilustrovanom primeru strukture, prednja ivica osnove 358 može se opremiti ispupčenjem 360 za zahvatanje pokrivne obloge (npr., učvršćenim za element 358 osnove zavarivanjem (ili se izliva kao deo osnove), ali može se učvrstiti na druge načine, ako je praktično i poželjno, kao na primer mehaničkim konektorima). U ovom ilustrovanom primeru, i kao što je najbolje prikazano na Sl.29B, ispupčenje 360 se montira poželjno na delu 358C rampe elementa 358 osnove. Prema tome, ispupčenje 360 ima ugao na svom prednjem delu (koji odgovara uglu dela 358C rampe) tako da se zadnji deo 360A ispupčenja 360 zavaruje na glavnu gornju površinu 358S elementa 358 osnove i prednji deo 360B ispupčenja 360 se zavaruje na nagnutu površinu 3581 rampe na prednjem delu elementa 358 osnove (ispupčenje 360 se takođe može zavariti na element 358 osnove duž njegovih strana i/ili oko celog njegovog obima). To ispupčenje 360 koje je pod uglom obezbeđuje čvrsto zahvatanje sa elementom 358 osnove (npr., koji se delimično drži uglom 358C) i omogućava da se pokrivna obloga 312 montira više napred na element 358 osnove (u poređenju sa ispupčenjem 260 sa Sl. 28A do 28D, koje je montirano samo na glavnoj, horizontalnoj površini osnove elementa 258 osnove u orijentaciji prikazanoj na Sl. 28B). Ispupčenje 360 moglo bi se oblikovati kao dva ili više odvojenih komada ili delova.

[0083] Kao što je prikazano na Sl.29B, 29D, i 29F, donja strana gornjeg kraka 312A ovog primera pokrivne obloge 312 uključuje udubljeni kanal 364 koji kliza po ispupčenju 360 i delimično oko njega. Spoljašnje ivice udubljenog kanala 364 definisane su bočnim šinama ili zidovima 364R koji se spajaju ili konvergiraju ka prednjem delu donje strane gornjeg kraka 312A. Te šine 364R definišu spoljašnje ivice udubljenog kanala 364 tipa „zdele“ za primanje prednjeg dela ispupčenja 360. Nije predviđeno, ipak, da te šine 364R generalno naležu na suprotnu površinu na ispupčenju 360. Dodatno, materijal pokrivne obloge 312 je deblji sa spoljašnje strane tih šina 364R (npr., u oblastima 312S, ka stranama pokrivne obloge 312). Taj deblji materijal 312S i šine 364R obezbeđuju dodatnu snagu i poboljšavaju trajnost, posebno pri kraju korisnog trajanja pokrivne obloge 312.

[0084] Dalje, kao što je prikazano na Sl.29D do 29F, donja strana gornjeg kraka 312A uključuje dve šine 312R koje se generalno pružaju unazad (koje se sužavaju ili konvergiraju zajedno u pravcu spreda ka nazad, u tom ilustrovanom primeru strukture). Te šine 312R nalaze se unutar šina 364R i nalaze se unutar i u kontaktu su sa bočnim zidovima 360S otvora 380 u ispupčenju 360. Sila kontakta ili nosiva sila između tih komponenata 312R i 360S pomaže da se spreči kretanje od strane do strane pokrivne obloge 312 na elementu 358 osnove tokom uporebe. Takođe, kombinacija šina 312R i ispupčenja 360 (uključujući njegovo zahvatanje unutar udubljene oblasti 364 između spoljašnjih šina 364R) pomaže da se obezbedi poboljšana snaga za habanje elementa 312 za habanje u oblasti brave 114 i izolovanje brave 114 od nekontrolisanog opterećenja koje nije u centralnoj liniji. Ta celokupna konstrukcija takođe pomaže da se brava 114 zaštiti od kontakta sa nečistoćom ili drugim materijalima tokom upotrebe.

[0085] Kao što je najbolje prikazano na Sl.29B, u zaključanoj konfiguraciji, prednja površina 166 brave 114 zahvata odgovarajuću prednju noseću površinu 362 na ispupčenju 360 da bi se sprečilo da se pokrivna obloga 312 povuče sa prednje ivice 358A elementa 358 osnove. Te iste površine 166 i 362, zajedno sa interakcijom između karakteristike 162 sidra tela 118 brave i podupirača 164 na zadnjem zidu 316R udubljenja 316 za bravu sprečavaju horizontalno kretanje brave 114 u odnosu na pokrivnu oblogu 312 i element 358 osnove. Sidro 162 može imati zaobljeno udubljenje i podupirač 164 može imati zaobljen oblik poprečnog preseka, npr., kao komponente 62 i 64 koje su detaljnije opisane iznad. Interakcija između karakteristike 162 sidra tela 118 brave i karakteristike 164 podupirača na zadnjem zidu 316R udubljenja 316 za bravu zajedno sa interakcijom između ramena 170 zasuna 122 i noseće površine 371 pokrivne obloge 312 sprečavaju izbacivanje brave 114 iz udubljenja 316 za bravu u vertikalnom pravcu (u odnosu na orijentaciju prikazanu na Sl.29B).

[0086] Karakteristike udubljenja 316 za bravu biće detaljnije opisane ispod. Kao što je prikazano na Sl.29A i 29C, bočna oblast gornjeg kraka 312A uključuje isečeni ulaz ili udubljenu oblast da bi se omogućio pristup za alat (npr., alat 30, 130) kako bi se rotirao element 120 pokretača brave 114. Zbog orijentacije pod uglom ose A za pokretanje u odnosu na osu B za zabravljivanje i/ili osu C za za zaključavanje kao što je opisano iznad, donja površina 316A te oblasti ulaza može biti pod uglom u nekoj meri naviše i/ili od gornje glavne površine 358S elementa 358 osnove. Te karakteristike koje su pod uglom mogu obezbediti više prostora za funkcionisanje alata 130 (tj., zato što će drška alata 130 biti podignuta nešto više iznad površine 358S elementa 358 osnove u poređenju sa lokacijom druške ako bi se alat pružao od pokretača 120 na horizontalan način ili u pravcu koji je suštinski paralelan sa površinom 358S). Te karakteristike koje su pod uglom takođe omogućavaju proizvođaču da obezbedi veću debljinu materijala pokrivne obloge ispod donje površine 316A ulaza za umetanje alata, što može pomoći u obezbeđivanju dužeg trajanja i veće otpornosti na pucanje ili kvar u oblasti ulaza brave.

[0087] Oblast ulaza u ovom primeru pokrivne obloge 312 otvara se u otvor 370 za primanje brave, čiji se deo pruža potpuno kroz gornji krak 312A. Taj otvor 370 za primanje brave omogućava da se deo brave 114 pruža kroz pokrivnu oblogu 312 i u položaj za zahvatanje ispupčenja 360 (npr., kao što je prikazano na Sl.

29B i 29D).

[0088] Kao što je uočeno iznad, karakteristika 164 podupirača u oblasti 316R zadnjeg zida udubljenja 316 za bravu može imati zaobljen oblik poprečnog preseka i sidro 162 obrazuje delimično zaobljen otvor za primanje podupirača 164 na rotabilan način, npr., kao komponente 62 i 64 koje su detaljnije opisane iznad. Premda to nije obavezno, u tom ilustovanom primeru strukture, taj podupirač 164 se pruža preko cele zadnje širine otvora 370 za primanje brave i isturen je ka napred od zadnjeg zida 316R. Ako je poželjno, podupirač 164 bi se mogao obezbediti samo preko jednog dela zadnjeg zida 316R u pravcu od strane do strane (npr., centralni deo, deo pomaknut na jednu stranu ili na drugu, itd.) ili bi se podupirač 164 mogao obezbediti na više odvojenih okacija po zadnjem delu otvora 370 za primanje brave. Takođe, ako je poželjno, komplementarna karakteristika za zaobljenim poprečnim presekom (npr., kao podupirač 164) mogla bi se obezbediti na telu 118 brave i žleb koji prima tu karakteristiku (npr., kao žleb 162) mogao bi se obezbediti kao deo zadnjeg zida otvora 370 za primanje brave.

[0089] Prednji zid 316F udubljenja 316 za bravu uključuje deo 316S koji se pruža unazad koji je u ravni ili se graniči sa gornjom površinom kraka 312A, ali taj deo 316S koji se pruža unazad podsečen je da bi se obezbedila noseća površina 371 za zahvatanje ramena 170 zasuna 122 (npr., videti Sl. 29B). Podsečena noseća površina takođe se obezbeđuje ispod dela 316S koji se pruža unazad za zahvatanje zuba 156 zasuna kada se brava 114 montira na pokrivnu oblogu 312 u prvom položaju, npr., kao što je opisano iznad u kombinaciji sa Sl.12. Deo 316S koji se pruža unazad prednjeg zida 316F i podsečene oblasti koje su u vezi sa njim mogu se pružati u bilo kojoj željenoj razmeri širine otvora 370 za primanje brave, ali u ovom ilustrovanom primeru, te karakteristike se pružaju duž približno 25% do 60% celokupne širine rupe 370.

[0090] Dok Sl. 29A do 29F ilustruju pokrivnu oblogu 312 zahvaćenu sa elementom 358 osnove putem zavarenog (ili na drugi način pričvršćenog) ispupčenja 360, posebno oblikovano ispupčenje može se izostaviti, ako je poželjno. Na primer, ako je poželjno, gornja površina elementa 358 osnove mogla bi se oblikovati tako da uključuje ispupčenje sa površinama za zahvatanje brave 114 (npr., bilo nadgrađene na gornju površinu ili udubljene u gornju površinu elementa 358 osnove).

[0091] Kao što je uočeno iznad i kao što je očigledno sa Sl.29A i 29B, u ovom primeru celokupne strukture sklopa za habanje, element za habanje (tj., pokrivna obloga 312) montira se više ka napred i na nagnutoj površini 3581 na elementu 358 osnove, barem u poređenju sa pokrivnom oblogom 212 sa Sl.28A do 28E. Ta karakteristika čini element 312 za habanje malo kompaktnijim (npr., kraćim u pravcu spreda ka pozadi budući da je produženi deo 212C gornjeg kraka 212A izostavljen), i stoga se može napraviti tako da bude malo laganiji. Takođe, ta karakteristika čini pokrivnu oblogu 312 nešto lakšom za montiranje i odvajanje sa elementa osnove u poređenju sa pokrivnom oblogom 212 jer pokrivna obloga 312 ne mora da se pomera po dužim rastojanjima koja su potrebna za klizanje produženog dela 212C njegovog gornjeg kraka oko ivice i duž elementa osnove.

[0092] Brava 114 prema pronalasku kao što je opisano u kombinaciji sa Sl.26A do 29E takođe ima prednosti kada je zahvaćena pokrivnom oblogom (npr., 212 ili 312) utoliko što se bravom 114 tipično može upravljati relativno lako, čak i na terenu (npr., koja takođe ima prednosti brave 14 opisane iznad). Kao neki određeniji primeri, bravi 114 se može pristupiti sa strana pokrivne obloge 212 i 312 kao što je opisano iznad, ali se i dalje rotira iz udubljenja 216, 316 za bravu sa vrha (jer udubljenja 216, 316 za bravu ostaju otvorena na svojim vrhovima. Taj raspored omogućava poboljšan pristup i interakcije sa bravom, kao i poboljšano čišćenje od sitnih čestica (npr., iz oblasti udubljenja za bravu).

[0093] Brave prema predmetnom pronalasku poseduju integrisan mehanizam brave koji može biti bezopasan i može se instalirati i uklanjati pomoću standardnih alata. Funkcionisanje brave je jednostavno i neposredno, i zahteva samo minimalan ljudski napor, čak i u prisustvu sitnih čestica i drugih ostataka. Dalje, pravilno instaliranje brava se brzo vizuelno potvrđuje, jer će jezičak 32, 132 biti sa leve strane ili u smeru kretanja kazaljke na satu u odnosu na udubljenje 16, 116 za bravu kada je zabravljena, i jezičak 32, 132 biće sa desne strane ili suprotno smeru kretanja kazaljke na satu u odnosu na udubljenje 16, 116 za bravu kada je nezabravljena.

[0094] Kao što stručnjaci u oblasti tehnike mogu da razumeju, zbog okruženja u kome se upotrebljavaju, brave na opremi za iskop izložene su veoma ekstremnim i grubim uslovima. Tokom vremena, u bravama i udubljenjima u koja one ulaze može se nabiti nečistoća, i drugi materijal (koji se ovde takođe naziva „sitne čestice“). Te sitne čestice se mogu toliko gusto nabiti u bilo kojim prostorima u bravama da pokretanje pokretnih delova brava kada je to neophodno učiniti može postati otežano. Sklopovi za habanje prema primeru pronalaska opisanom iznad, međutim, i dalje se mogu kretati relativno lako, čak i nakon produžene upotrebe. Način na koji element 22, 122 zasuna i drugi delovi brava 14, 114 funkcionišu zajedno ili se povlače sa nabijenih sitnih čestica tokom faza otključavanja i odbravljivanja u kretanju pomaže u osiguravanju da se bravom 14, 114 može upravljati čak i nakon produžene izloženosti grubom okruženju.

[0095] Trebalo bi razumeti da premda izvođenja reprezentativnog mehanizma zasuna koji je prikazan ovde koriste te komponenete, lako se može zamisliti veći ili manji broj komponenata koje su slično pogodne za oblikovanje mehanizma zasuna prema predmetnom pronalasku. Premda mehanizam zasuna sa više komponenata može olakšati sklapanje brave tokom proizvodnje, manji broj komponenata brave može se upotrebljavati da bi se pojednostavila konstrukcija i smanjila složenost brave. Na primer, pojedinačni element za pokretanje i element zasuna mogu se zameniti jednom komponentom brave koja služi i kao element za pokretanje i kao element zasuna. Kao drugi primer, umesto elastičnog elementa mogu se obezbediti druga sredstva za naginjanje.

[0096] Veruje se da prikaz koji je ovde iznet obuhvata višestruke pojedinačne pronalaske sa nezavisnom upotrebljivošću. Dok je svaki od tih pronalazaka bio prikazan u svom poželjnom obliku, njegova specifična izvođenja, kao što su prikazana i ilustrovana ovde, ne treba posmatrati u ograničavajućem smislu budući da su moguće brojne varijacije. Svaki primer definiše jedno izvođenje prikazano u prethodnom prikazu, ali bilo koji primer ne obuhvata nužno sve karakteristike ili kombinacije za koje se eventualno može tražiti zaštita. Kada opis navodi „jedan“ ili „prvi“ element ili njegov ekvivalent, takav opis uključuje jedan ili više takvih elemenata, od kojih nijedan ne zahteva niti isključuje dva ili više takvih elemenata. Dalje, redne oznake, kao što su prvi, drugi ili treći, za identifikovane elemente upotrebljavaju se za razlikovanje između elemenata, i ne označavaju zahtevan ili ograničen broj takvih elemenata, i ne označavaju poseban položaj ili redosled takvih elemenata osim ako se specifično ne tvrdi drugačije.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Element (12, 212) za habanje za opremu za zahvatanje tla koji obuhvata spoljašnju površinu za kontakt sa zemljanim materijalom, unutrašnju površinu koja je okrenuta ka i u kontaktu je sa osnovom (58, 258) na opremi za učvršćivanje elementa (12, 212) za habanje na opremu, i rupu (16, 216) koja se pruža od spoljašnje površine do unutrašnje površine, pri čemu rupa (16, 216) ima zadnji zid sa podupiračem (64) isturenim ka napred u rupu za bravu (14, 114) za zahvatanje i ljuljanje ka unutra da bi se zahvatila osnova (58, 258) i element (12, 212) za habanje držao na opremi i ljuljanje ka spolja da bi se oslobodila osnova (58, 258) i omogućilo oslobađanje elementa (12, 212) za habanje sa opreme, i pri čemu rupa ima prednji zid suprotan zadnjem zidu, pri čemu prednji zid ima spoljašnji deo koji se pruža od spoljašnje površine ka unutrašnjoj površini, i unutrašnji deo između spoljašnjeg dela i unutrašnje površine,

naznačen spoljašnjim delom koji uključuje krivinu (71) udubljenja za primanje dela (22) zasuna brave (14, 114) da bi se brava (14, 114) zadržala u položaju za oslobađanje i unutrašnjim delom koji uključuje džep oblikovan ramenom (70, 170) ka unutra krivine (71) udubljenja za primanje dela (22) zasuna brave (14, 114) da bi se brava (14, 114) zadržala u položaju zaljuljanom ka unutra.

2. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 1, koji uključuje udubljenje za pristup bravi u spoljašnjoj površini prilagođeno za umetanje alata za zahvatanje i upravljanje bravom (14), pri čemu se udubljenje za pristup bravi pruža od rupe (16) i generalno između prednjeg i zadnjeg zida.

3. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 2, koji ima šupljinu otvorenu unazad za primanje osnove, pri čemu je šupljina definisana gornjim zidom, donjim zidom i razmaknutim bočnim zidovima koji se pružaju između gornjeg i donjeg zida, pri čemu se rupa (16) pruža kroz barem jedan od bočnih zidova, i udubljenje za pristup bravi se pruža od rupe (16) do barem jednog od gornjeg i donjeg zida.

4. Element (212) za habanje prema patentnom zahtevu 2, koji ima prvi i drugi krak (212A, 212B) koji su razmaknuti tako da obuhvataju osnovu (258), pri čemu prvi krak ima spoljašnju površinu i par suprotnih bočnih površina koje se pružaju između spoljašnje površine i osnove, pri čemu spoljašnja površina i bočne površine definišu deo spoljašnje površine, pri čemu je rupa definisana tako da se otvara u unutrašnjoj površini prvog kraka, i udubljenje za pristup bravi se pruža od rupe do jedne od bočnih površina.

5. Element (212) za habanje prema patentnom zahtevu 4, pri čemu prvi krak ima unutrašnju površinu koja definiše deo unutrašnje površine i koja je okrenuta ka osnovi, zadnji krajnji zid, i otvor proreza u unutrašnjoj površini i zadnji krajnji zid za primanje osnove.

6. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je podupirač (64) duži u pravcu koji se pruža duž zadnjeg zida nego ispupčenje ka napred podupirača sa zadnjeg zida.

7. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je podupirač (64) pored unutrašnje površine i razmaknut od spoljašnje površine.

8. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 1, pri čemu podupirač (64) ima zaobljen prednji deo i generalno ravnu spoljašnju površinu koja se pruža aksijalno.

9. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 1, pri čemu rupa uključuje prvi zid koji se pruža između prednjeg zida i zadnjeg zida, udubljenje za pristup bravi se pruža od strane rupe koja je suprotna prvom zidu i u pravcu od prvog zida, pri čemu je udubljenje za pristup bravi definisano u spoljašnjoj površini, ali se ne pruža kroz unutrašnju površinu elementa (12) za habanje.

10. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 1, pri čemu unutrašnja površina uključuje prvu šinu i drugu šinu koje se pružaju unazad prema zadnjem krajnjem zidu, pri čemu prva i druga šina (312R) obe imaju bočnu površinu za naleganje na komplementarne površine osnove, i bočne površine su okrenute jedna od druge.

11. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 10, pri čemu prva i druga šina (312R) aksijalno konvergiraju u pravcu prema zadnjem krajnjem zidu.

12. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 11, pri čemu je rupa obezbeđena između prve šine i druge šine.

13. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 1, koji uključuje bravu (14) primljenu u rupu, pri čemu brava uključuje zadnji kraj sa udubljenjem (62) prilagođenim za primanje podupirača (64) i prednji kraj sa zasunom (22), pri čemu se brava može ljuljati između prvog položaja u kome je brava (14) u kontaktu sa osnovom (58) da bi se element (12) za habanje učvrstio za opremu i drugog položaja u kome brava oslobađa osnovu (58), i pri čemu se zasun može kretati da bi zahvatio prednji zid rupe kako bi se brava učvrstila alterantivno u prvom i drugom položaju.

14. Element (212) za habanje prema patentnom zahtevu 1, pri čemu element (212) za habanje jeste pokrivna obloga koja ima par krakova (212A, 212B) koji se pružaju unazad za obuhvatanje osnove, i prednji radni kraj za kontakt sa zemljanim materijalom.

15. Element (12) za habanje prema patentnom zahtevu 1 pri čemu element (12) za habanje jeste vrh koji ima šupljinu otvorenu ka nazad za primanje osnove, i suženu prednju ivicu (12B) za prodiranje u tlo u operaciji kopanja.