RS61615B1 - Poljoprivredni penumatik - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na poljoprivredne alate uopšte, a posebno na alate namenjene za opremanje sejalice.

Sejalica se obično sastoji od nekoliko alata postavljenih jedan za drugim: najmanje jedan glavni alat, obično raonik, disk ili zubac, postavljen da otvori brazdu u zemlji; srednji alat, sredstvo za postavljanje semena ili zrna na dno brazde; jedan ili više repnih alata koji zatvaraju brazdu i ili talože zemlju u blizini brazde.

Ovde smo posebno zainteresovani za alate sposobne da bar delimično zatvore brazdu.

Sejalice se mogu koristiti na neobrađenom tlu, odnosno na kojem prethodno nije pripremljeno zemljište. U tom slučaju, zemljište može biti suvo i trošno i / ili zemlja prepuna otpadaka kao što su ostaci useva ili korenje, što komplikuje rad sejalice. Tada se koriste određeni alati, sposobni za rad u ovim teškim uslovima. Ovi potonji su generalno napravljeni da bi bili vrlo čvrsti. Za zatvaranje brazde, kao alat se uobičajeno koristi rotacioni sklop metalnih kandži.

Kada alat ove vrste naiđe na deo vlažnog ili lepljivog terena, kandže su zaprljane i alat postaje praktično neefikasan.

Poznati pneumatici opisani su u dokumentima EP 1238824 A, US 2004/0089209 A i EP 2789477 A.

Podnosilac zahteva je sebi postavio kao cilj poboljšanje ove situacije.

Podnosilac zahteva predlaže prenumatik prema zahtevu 1, koju karakteriše to što nije na naduvavanje za poljoprivredne mašine i tipa je koji sadrži ležište točka, gazni sloj i par bočnih strana koje povezuju ležište točka sa gazećim slojem. Prva od ovih bočnih strana proteže se od ležišta točka do gazećeg sloja. Druga sadrži unutrašnji deo koji se proteže od ležišta točka do gaznoga sloja i jedan istureni spoljni deo gaznoga sloja. Prva bočna strana i gazni sloj su postavljeni tako da zajedno drže spoljni deo druge bočne strane u produžetku unutrašnjeg dela.

Predloženi prenumatik je sposobna da prodre kroz tvrdo tlo. Omogućava rad na neobrađenoj zemlji. Kada se koristi predložen prenumatik ne mora da se čisti i / ili ore zemljište pre stavljanja nove kulture.

Spoljni deo čini čvršći deo prenumatika, sposoban da prodre u zemlju. To posebno čini ovakav prenumatik jakim i upotrebljivim za oblikovanje brazdi, i na neravnom terenu. Ostatak prenumatika je, s druge strane, prilično fleksibilan, što ga čini lakšim za čišćenje, posebno pomažući odpadanje zemlje sa točka.

Predložen prenumatik se obično deformiše tokom okretanja dok se njen spoljašnji deo održava u početnom pravcu, što omogućava razbijanje površinskih slojeva tla i prodiranje u njega.

Prenumatik je pogodan za lepljive terene, na primer tamo gde je zemlja mokra. Zemlja koja bi se mogla zalepiti odlepljuje se tim deformišućim pokretima točka. Ukratko, predložen pneumatik se odlikuje samočišćenjem što ne postoji kod konvencionalnih alata.

Gazni sloj predloženog prenumatika može se koristiti kao merač dubine: ona prati neravnine terena na takav način da spoljni deo pneumatika prodire u zemlju do suštinski konstantne dubine. Ovo eliminiše potrebu za mernim točkovima koji su konvencionalno povezani sa repnim alatima.

Predložen prenumatik ima dvostruko dinamičko ponašanje: lokalno, otpornost na deformacije kako bi delovala na čvrstoj zemlji, a globalno gipkost koja smanjuje rizik od akumulacije zemlje..

Prema drugom aspektu pronalaska, podnosilac zahteva predlaže poljoprivredni alat koji se sastoji od najmanje jednog točka, koji uključuje telo točka i prenumatik, kako je prethodno definisana i postavljena oko tela točka.

Točak se može montirati tako da se okreće oko jedne ose, pri čemu je osa nagnuta pod odredjenim uglom koji nije nula u odnosu na tlo i / ili nagnuta pod nepravim uglom u odnosu na smer kretanja poljoprivrednog alata. Pravci primene sila točka prema zemlji mogu se prilagoditi u skladu sa uslovima tla.

Poljoprivredna oprema može sadržati najmanje dva točka, od kojih svaki sadrži telo točka i pneumatik postavljen oko tela točka. Svaki od dva točka je postavljen u rotaciji tako da je njegova odgovarajuća osa rotacije nagnuta pod uglom koji nije nula u odnosu na tlo.

Dva točka mogu biti postavljena simetrično jedan prema drugom u odnosu na srednju ravan, tako da je prva strana svakog točka okrenuta prema srednjoj ravni. Dva spoljna dela guraju zemlju svaki lateralno u pravcima koji su orijentisani jedni ka drugima. Ova konfiguracija je posebno efikasna za zatvaranje brazdi.

Dva točka mogu biti postavljena simetrično jedan prema drugom u odnosu na srednju ravan, tako da je druga strana svakog točka okrenuta prema srednjoj ravni. Dva spoljna dela guraju zemlju u osnovi vertikalno. Ova konfiguracija je posebno efikasna za zatvaranje brazdi ravnanjem strana.

Predložen pneumatik i / ili najmanje jedan od pneumatika ugrađenih u poljoprivredni stroj mogu imati po želji sledeće karakteristike, pojedinačno ili u kombinaciji sa drugima:

• Spoljni deo je čvrst, dok su prva bočna strana i gazni sloj fleksibilni. Suprotno ponašanje ova dva dela pneumatika, postignuto jednim držanjem, povećava uspešnost spoljnjeg dela druge spoljašnje strane pri prodiranju u zemlju dok gazni sloj i prva bočna strana lakše odstranjuju zemlju koja se nagomilava na spoljnim površinama pneumatika.

• Spoljni deo uključuje zubce raspoređene po njegovoj periferiji. Svaki zubac se ponaša u osnovi nezavisno od ostalih zubaca. U slučaju da se jedan od njih iskrivi u dodiru sa zemljom, sledeći zubac ostaje u produžetku unutrašnjeg dela druge strane bez neželjenog savijanja.

• Spoljašnji deo ima visinu između 45% i 70% ukupne visine druge strane.

Spoljni deo tako prodire duboko u zemlju. Drobljenje zemlje je efikasnije.

• Spoljašnji deo ima profil koji se izdužuje u jednom radijalnom smeru koji je orijentisan od unutra prema spolja. Spoljni deo ima bolje držanje u radu zahvaljujući širokoj osnovi dok tanki kraj lakše prodire u zemlju. Tokom prodiranja, spoljni deo klizeći duž bočnih površina razmiče zemlju na obe strane. Ovakvo funkcionisanje je posebno korisno za oblikovanje brazdi.

• Druga bočna strana ima bočnu površinu orijentisanu prema spoljnoj strani pneumatika i uglavnom kontinuiranu između unutrašnjeg i spoljnjeg dela. Poboljšano je održavanje poravnanja spoljnjeg dela sa unutrašnjim delom. Kontinuitet omogućava bolji raspored naprezanja na drugoj strani. Odsustvo nepravilnosti ograničava koncentracije napona i pojavu zone inicijacije deformacije tokom kompresije. Pored toga, zemlja bolje klizi duž bočne površine, ne taložeći se na točku.

• Prva bočna strana i gazni sloj sadrže jedan elastomer, i druga bočna strana sadrži elastomer, termoplastični elastomer i / ili termoplastiku tvrđu od elastomera prve bočne stranice i gaznoga sloja. Razlika u sastavu i tvrdoći naglašava razliku u dinamičkom ponašanju između spoljnjeg dela i ostatka pneumatika. Ovo povećava uspeh spoljnjeg dela druge bočne strane pri prodoru u zemlju, dok gazni sloj i prva bočna strana lakše odstranjuju zemlju koja se nagomilava na spoljnjim površinama pneumatika.

• Pneumatik sadrži jedan elastomer tvrdoće po Šoru A između 63 i 70. Takav opseg tvrdoće omogućio je postizanje dobrih performansi na terenu koji se smatra nemogućim za rad bez prethodne obrade zemlje. Konkretno, heterogena tla koja sadrže suve delove i mokre delove mogu se obrađivati istim pneumatikom tokom istog postupka.

• Prva bočna strana i gazni sloj sadrže jedan elastomer tvrdoće po Šoru A između 50 i 65, a druga bočna strana sadrži elastomer tvrdoće po Šoru A između 70 i 90. Takva razlika u tvrdoći između različitih delova pneumatika je preciznije prilagođena specifičnim funkcijama svakog dela, odnosno prodiranju zemlje s jedne strane, i samočišćenju i održavanju orijentacije spoljašnjeg dela s druge strane.

• Ležište točka, gazni sloj i par bočnih strana zajednički definišu unutrašnji prostor. Pneumatik sadrži pored ostalog otvor koji omogućava fluidnu komunikaciju unutrašnjeg prostora sa spoljašnjošću. Takav pneumatik, ni naduvana ni na naduvavanje, ima bolju fleksibilnost za čišćenje spoljnih površina, a da to negativno ne utiče na sposobnost prodiranja spoljašnjeg dela.

Ostale karakteristike, detalji i prednosti pronalaska postaće vidljivi čitanjem detaljnog opisa u nastavku i prateći crteže na kojima:

• slika 1 prikazuje pogled u perspektivi na točak opremljen pneumatikom prema pronalasku;

• slika 2 prikazuje uvećan i i perspektivni prikaz točka sa slike 1;

• slika 3 prikazuje uvećan bočni prikaz točka sa slike 1;

• slika 4 prikazuje bočni prikaz točka sa slike 1;

• slika 5 prikazuje presek duž dvostrukog segmenta V-V sa slike 4;

• slika 6 prikazuje detaljan prikaz slike 5;

• slike 7 i 8 prikazuju svaka pogled sa strane na par točkova koji su slični sa onim sa slika 1 do 6 u radu u dva načina realizacije sklopa u obliku "V"; i • slika 9 je pogled sličan kao na slici 5 na kojoj su date određene dimenzije.

Crteži i opis u nastavku sadrže, uglavnom, elemente određenog karaktera. Oni stoga mogu ne samo da posluže za bolje razumevanje ovog pronalaska, već i da doprinesu njegovoj definiciji, ako je potrebno. Primetno je da je teško definisati elemente poput geometrije profila pneumatika u potpunosti, osim crtežom.

U nastavku opisujemo točak 1 koristeći izraze kao što su visina, bočno, strana, gore, dole, desno i levo u skladu sa orijentacijom točka gde osa rotacije XX predstavlja bočni, horizontalni smer. Pa ipak, i kao što će biti opisano na slikama 7 i 8, točak se može koristiti pod uslovima u kojima ova osa rotacije XX nije paralelna sa tlom, nije horizontalna i/ili nije okomita na pravac kretanja točka.

Na slikama 1 do 4 prikazan je poljoprivredni alat u obliku točka 1. Točak 1 sadrži pneumatik 3, jedan par prirubnica 5, 7, učvršćenja 9 i ležajni sklop 11. Točak 1 ima osu rotacije reference XX . Točak 1 ima srednju ravan okomitu na osu rotacije XX. Točak 1 predstavlja srednji plan okomit na osu rotacije XX.

U ovde opisanom primeru, dve prirubnice 5 i 7 su slične i simetrične jedna drugoj u odnosu na srednju ravan točka 1. Svaka prirubnica 5, 7 ima opšti oblik diska sa unutrašnjom i spoljnom stranom.Svaka od prirubnica 5, 7 ima središnji otvor koji prolazi kroz nju, od spoljne do unutrašnje strane. Otvor ima uglavnom kružnu ivicu. Ivica centralnog otvora viri iz spoljne strane. Svaka od prirubnica 5, 7 ima prazne prolaze, između unutrašnjeg i spoljašnjeg dela za pričvršćivače 9. Ivice prolaznih prolaza izlaze iz unutrašnjeg strane.

U sklopljenom stanju, unutrašnje strane prirubnica 5, 7 postavljene su jedna nasuprot druge. Kao što se prikazuje na slici 5, ivice prolaznih prolaza jedne od prirubnica 5; 7 oslonjene su na odgovarajuće ivice prolaznih prolaza ovih prirubnica 5, 7. Centralni otvori prirubnica 5, 7 poravnati su duž ose rotacije XX.

Dve prirubnice 5, 7 drže se zajedno pomoću pričvršćivača 9 postavljenih u za to predviđene prolaze. Ovde, pričvršćivači 9 podrazumevaju parove vijaka i navrtki. Glava zavrtnja i odgovarajuća navrtka oslanjaju se na spoljnoj strani jedne i druge prirubnice 5, 7, na ivici prolaznih prolaza. Sklop koji čine dve prirubnice 5, 7 i učvršćivači 9 može se videti kao barem deo tela 2 točka.

Telo 2 točka ima prolazni otvor centriran na osi rotacije XX. Delovi tela 2 točka koji okružuju otvor čine glavčinu točka 1. Ovaj otvor odgovara otvorenom ležištu pogodnom za prihvatanje ležajnog sklopa 11.

Svaka od ivica centralnih otvora prirubnica 5, 7 odgovara jednom rubu. Svaki od ovih rubova formira aksijalni graničnik za ležajni sklop 11 tako da ograničava njegovo klizanje u aksijalnom smeru XX i održava ga između dve prirubnice 5, 7. Ovde ležište predviđeno za smeštaj ležajnog sklopa 11 prilagođeno je smeštanje ležajnog sklopa 11 ili ležajni blok poznat kao takav. Ležajni sklop 11 je u obliku umetka koji je spreman za ugradnju u telo 2 točka, tokom sklapanja prirubnica 5, 7 jedne u drugu.

Sklop 11 ima proširenje postavljeno na osi rotacije XX i ima otvor na svakoj strani tela točka 2. Ovo proširenje ležajnog sklopa 11 je postavljeno tako da može da se navije na osovinu poljoprivredne mašine.

Svaka prirubnica 5, 7 ima periferni obod postavljen tako da dolazi u kontakt sa delom pneumatika 3. Ovde, obod ima oblik preklopljenog prstenastog krila. Svaka prirubnica, koja se vidi u transverzalnom preseku, ima oblik kuke koja je otvorena prema unutrašnjoj strani. U sklopljenom stanju prirubnice 5, 7 drže između sebe deo pneumatika 3 preko odgovarajućeg perifernog oboda. Gledajući u poprečnom preseku, kuke se približavaju jedna drugoj kao vilica da bi uhvatile deo pneumatika 3.

Ovde se prirubnice 5, 7 dobijaju utiskivanjem metalne ploče.

Pneumatik 3 ima uglavnom prstenasti oblik centriran na osi rotacije XX. Pneumatik 3 se sastoji od ležišta točka 21, gaznog sloja 23 i para bočnih strana 25, 27. Bočne strane 25, 27 povezuju ležište točka 21 sa gaznim slojem 23.

Ležište točka 21, gazni sloj 23 i bočne stranice 25, 27 zajednički definišu slobodan prostor 29. Slobodni prostor 29 je uglavnom prstenast i neprekinut u obimu pneumatika 3. Ovde, jedan otvor omogućava fluidnu komunikaciju slobodnog prostora 29 sa spoljašnošću. Takav otvor se dobija, na primer, ubacajucivanjem igle kroz ležište točka 21 tokom oblikovanja pneumatika 3.

Zahvaljujući ovom otvoru, pneumatik 3 nije ni za naduvavanje, ni naduvana. Nenaduvana priroda pneumatika 3 omogućava olakšanu deformaciju prve bočne strane 25 i ležišta točka 23. Takve deformacije tokom kotrljanja pneumatika 3 poboljšavaju odlepljivanje zemlje koja se može nagomilati na spoljnoj strani površine pneumatika 3. Otvor koji unutrašnji prostor 29 povezuje sa spoljnim delom pneumatika 3 nije vidljiv na slikama.

U primeru koji je ovde opisan, pneumatik 3 dalje sadrži pored ostalog i prsten 31. Gledano u poprečnom preseku kao što je prikazano na slikama 5 i 6, prsten 31 formira ispupčenje ležišta točka 21 usmerenog radijalno prema unutrašnjosti pneumatika 3. Prsten 31 sadrži suženje 33 u blizini ležišta točka 21. Suženje 33 je produžuje jednim proširenim delom 35 u pravcu centra pneumatika 3. Drugim rečima, prsten 31 ima profil u obliku „pečurke“. Prsten 31 je postavljen tako da odgovara obliku tela točka 2, a naročito odgovara obliku perifernih prirubnica 5, 7. Kao što se može videti na slici 6, tokom sklapanja prirubnica 5, 7 jedne na drugu, periferni obodi prirubnica 5, 7 u obliku kuka prihvataju suženjee 33 prestena 31. Pneumatik 3 se tako drži u odnosu na prirubnice 5, 7, posebno u radijalnom pravcu.

U nekim varijantama, pneumatik 3 nema prsten 31. Telo točka 2 sadrži uglavnom cilindričnu perifernu površinu ili felnu, oko koje je namešteno ležište 21 pneumatika . Telo 2 točka može imati prstenasti obod koji izlazi iz felne sa svake strane tela točka 2. Takvi prstenasti obodi sprečavaju vučenje pneumatika 3 po žljebu oko felne u pravcu ose rotacije XX. Telo točka 2 može se dobiti sastavljanjem nekoliko delova, kao što su prirubnice, ili može biti oblikovano u jednom komadu.

Sada se upućuje na slike 5 i 6 na kojima je vidljiv poprečni presek pneumatika 3. Točak 1 prikazan na slikama 5 i 6 je u neopterećenom stanju. Ovde se pod neopterećenjem podrazumeva oslobođenost od spoljnih mehaničkih pritisaka, posebno onih koja nastaju zbog delovanja težine točka i/ili poljoprivredne mašine na zemlju. Pneumatik 3 je u neopterećenom stanju.

Prva bočna strana 25 proteže se od ležišta 21 pneumatika do gaznoga sloja 23. Druga bočna strana 27 sadrži unutrašnji deo 51 koji se proteže od ležišta 21 pneumatika do gaznoga sloja 23 i spoljni deo 53 koji strči iz gaznoga sloja 23. Gledano u poprečnom preseku, spoljni deo 53 je u osnovi u produžetku unutrašnjeg dela 51 u radijalnom smeru.

Ležište točka 21 i njegov prsten 31 imaju simetriju duž srednje ravni točka 1. Gledano u poprečnom preseku, profil ležišta točka 21 i profil proširenog dela 35 prstena 31 su ovde usaglašeni u obliku V. Drugim rečima, ležište točka 21 i prošireni deo 35 prstena 31 imaju uglavnom prstenasti oblik, a ne strogo cilindričan. Dve bočne polovine ležišta točka 21, odnosno proširenog dela 35 prstena 31, u osnovi su obliku krnje kupe. Ovde se prečnik ležišta točka 21, odnosno proširenog dela 35 prstena 31, povećava suštinski kontinuirano od svog centralnog dela do jednog i drugog njegovog bočnog kraja.

Pored oblika kuke, periferne ivice prirubnica 5, 7 imaju i oblik koji se podudara sa oblikom V ležišta točka 21 i prstena 31. Periferne ivice prirubnica 5, 7 čine ležište pneumatika 3. Podudarnost oblika dodatno ograničava slučajno vučenje po žljebu pneumatika 3 u pravcu ose rotacije X oko tela točka 2. Tako je održavanje pneumatika 3 poboljšano tokom rada. Smanjen je rizik da će periferne ivice prirubnica 5, 7 oštetiti prsten 31, odnosno preseći proširenje 33. U nekim varijantama, ležište točka 21 i/ili prošireni deo 35 prstena 31 su uglavnom cilindričnog oblika.

Prema srednjoj ravni točka 1, pneumatik 5 je asimetričan. Ovde, prva bočna strana 25 ima visinu u radijalnom smeru manju od visine unutrašnjeg dela 51 druge bočne strane 27. Gazni sloj 23 povezuje radijalni kraj prve bočne strane 25 sa radijalnim krajem unutrašnjeg dela 51 druge bočne strane 27. Gazni sloj 23 ima opšti oblik presečene kupe čiji se vrh nalazi iznad prve bočne strane 25. Gazni sloj 23 nosi spoljnu površinu 61, nasuprot slobodnom prostoru 29. Gledano u poprečnom preseku, gazni sloj 23 ima profil nagnut pod uglom koji nije nula u odnosu na osu rotacije XX. Tako se prečnik periferne površine 61 povećava od prve bočne strane 25 prema drugoj bočnoj strani 27. Gledano u poprečnom preseku, gazni sloj 23 čini ugao β (Beta) sa radijalnom ravni. Ugao se meri, na poprečnom preseku, između spoljne površine 61 i linije koja je okomita na osu rotacije XX koja prolazi kroz prvu stranu 25, kao što je prikazano na slici 6. Ugao β je između 0 ° i 90 °.

Spoljni deo 53 druge strane 27 nalazi se uglavnom u radijalnom produžetku unutrašnjeg dela 51 druge strane 27. Spoljni deo 53 može se videti kao prstenasti izbočina ili kruna, i strči iz gaznog sloja 23 i u osnovi je u istoj ravni sa unutrašnjim delom 51 druge bočne strane 27.

U primeru koji je ovde opisan, druga bočna strana 27 nosi bočnu površinu 55 orijentisanu prema spoljašnosti pneumatika 3. Bočna površina 55 je u osnovi kontinuirana između unutrašnjeg dela 51 i spoljnog dela 53. Ovde, bočna površina 55 je primetno ravna i suštinski okomita na osu rotacije XX. Takav kontinuitet olakšava prodor spoljnog dela 53 u zemlju. Odsustvo nepravilnosti ograničava rizike od nakupljanja zalepljene zemlje. Sa dinamičke tačke gledišta, pravilnost bočne površine 55 ograničava rizike od pojave zone stvaranja preklapanja pneumatika 3 pod naponom.

U ovde opisanom primeru, spoljni deo 53 druge strane 27 nosi bočnu površinu 57 koja je nasuprot bočnoj površini 55 i orijentisana je prema prvoj bočnoj strani 25. Bočna površina 57 ima opšti oblik krnje kupe čiji se vrh nalazi ispred bočne površine 57, sa strane gde je prva strana 25. Dakle, dijametar bočne površine 57 se povećava od prve strane 25 ka spoljnoj bočnoj površini 55. Gledano u poprečnom preseku, bočna površina 57 predstavlja profil nagnut pod uglom koji nije nula u odnosu na radijalnu ravan. Gledano u poprečnom preseku, bočna površina 57 sa radijalnom ravni formira ugao α (Alfa). Ugao α meri se, na poprečnom preseku, između bočne površine 57 i prave linije okomite na osu rotacije XX koja prolazi kroz drugu stranu 27, kao što je prikazano na slici 6. Ugao α je između 0° i 90°. U slučaju spoljne bočne površine 55 okomite na osu rotacije XX, ugao α takođe odgovara uglu između suprotnih bočnih površina 55, 57 spoljnjeg dela 53 druge strane 27.

Bočna površina 57 spoljnog dela 53 druge strane 27 povezana je sa površinom periferne površine 61 gaznoga sloja 23 pomoću jedne spojnice. Drugim rečima, ugao između bočne površine 57 spoljnog dela 53 drugog bočnog zida 27 i površine 61 gazećeg sloja 23 je u osnovi zaobljen. Ovo omogućava ograničavanje rizika od pojave zone inicijacije ili početka presavijanja. Tokom rada, periferna površina 61 dolazi u kontakt sa zemljom 150, dok je spoljni deo 53 već utonuo u zemlju 150. Periferna površina 61 sprečava dublje prodiranje spoljnog dela 53, tako da spoljni deo 53 radi na suštinski konstantnoj dubini, prateći neravnine tla 150. Periferna površina 61 može da zameni dodatni merni točak.

Da bi se definisale dimenzije, posebno sa slike 8, smatra se da spojnica pripada bočnoj površini 57 spoljnog dela 53 druge strane 27. Stoga je prikazana širina osnove spoljnog dela 53 , ovde približno polovina širine 104 pneumatika 3.

Orijentacije bočne površine 55 i bočne površine 57 daju spoljnom delu 53 šiljasti profil. Radijalni kraj spoljnog dela 53 je bez vrha. Drugim rečima, spoljni deo 53 ima perifernu površinu 59. Periferna površina 59 je ovde uglavnom cilindrična. Gledano sa strane, periferna površina 59 je u osnovi paralelna sa osom rotacije XX. Periferna površina 59 ima širinu 107 u smeru ose rotacije XX, znatno manju od prosečne debljine unutrašnjeg dela 51 druge 27. Generalno, oblik profila spoljnog dela 53 je izabran tako kako bi se olakšao prodor pneumatika 3 u zemlju kada se penumatik 3 kotrlja.

Ugao α je između 10 ° i 45 °, na primer ovde oko 25 °. Ugao βje između 45° i 90°, na primer ovde oko 74°.

Spoljni deo 53 druge bočne strane 27 sadrži zubce 63. Zubci 63 su raspoređeni na periferiji spoljnog dela 53. Kao što se vidi u gornjem delu slike 5, spoljni deo 53 između zubaca 63 sadrži deo visine koja je manja od visine jednog zupca 63. Spoljni deo 53 druge bočne strane 27 je prema tome isprekidan u zavisnosti od obima pneumatika 3. Na ugaonim delovima koji se nalaze između dva zupca 63, periferna površina 61 gaznog sloja 23 proteže se po celoj širini pneumatika 3 i dolazi do spoljne bočne površine 55. U tim ugaonim delovima, gledano s profila, periferna površina 61 je ravna. U nekim varijantama, ugaoni delovi pneumatika 3 između dva zupca 63 imaju jedan spoljni deo 53 koji strči u odnosu na perifernu površinu 61.

U ovde opisanom primeru, ima dvanaest zubaca 63 i jednako su udaljeni jedan od drugog. U nekim varijantama, broj zubaca 63 može biti različit. Zubci 63 mogu da budu raspoređeni heterogeno po obimu pneumatika 3.

U ovde opisanom primeru, ugaoni deo koji zauzima jedan zubac 63 u osnovi je ekvivalentan ugaonom delu bez zuba koji razdvaja dva susedna zupca 63.

Gledani bočno i kao što je prikazano na slici 4, zubci 63 imaju dve strane 65 međusobno nasuprot jedna drugoj. Svaki zubac 63 im a dve strane 65 nasupret jedna drugoj i svaka je nasuprot jedne strane 65 jednog susednog zupca 63. Strane 65 jednog zupca 63 su u osnovi simetrične jedna prema drugoj u odnosu na radijalnu ravnan koja prolazi kroz sredinu zupca 63. Drugim rečima, oblik strana 65 je nezavisan od smera rotacije točka 1 pri radu. U nekim varijantama su strane 65 jednog zupca 63 različite. Na primer, jedna od dve strane 65 je strana delovanja, dok je druga strana povlačenja u zavisnosti od smera rotacije točka 1 u radu.

Ovde su površine 65 međusobno usaglašene, tako da, prema bočnom pogledu prikazanom na slici 4, dimenzija zupca 63 duž obima postaje tanja od osnove povezane sa gaznim slojem 23 sve do njegovog radijalnog kraja i površine 59. Takva konfiguracija poboljšava prodiranje zupca 63 u zemlju tokom kontrljanja pneumatika 3.

Sa dinamičke tačke gledišta, diskontinuitet spoljnog dela 53 druge bočne strane 27, ovde konfiguracija u zupčastom skupu 63, čini ugaone delove spoljnog dela 53 druge spoljne strane 27 suštinski nezavisnim. Tokom kotrljanja pneumatika 3, pokreti i deformacije zupca 63 u osnovi su nezavisni od pokreti i deformacije susednih zubaca 63. Sada se upućuje na sliku 9 kako bi se definisale dimenzije pneumatika 3. Na slici 9, koja prikazuje penumatik 3 u stanju montiranom na telo točka 2 i u mirovanju, navedene su sledeće dimenzije:

• Maksimalni prečnik pneumatika 3, uzet između dijametralno suprotnih perifernih površina 59 zupca 63. Maksimalni prečnik 100 je između 300 i 600 milimetara, na primer oko 400 milimetara.

1

Maksimalni prečnik 101 pneumatika 3, izmeren između dijametralno suprotnih i ugaonih delova bez zubaca 63. Prečnik 101 je između 260 i 525 milimetara, na primer oko 350 milimetara.

Maksimalni prečnik 102 pneumatika 3, bez spoljnjeg dela 53. Primetiće se da je ova dimenzija uzeta u osnovi spoljnog dela 53, odnosno ovde u osnovi na polovini pneumatika 3. Prečnik 102 je između 250 i 500 milimetara, na primer oko 333 milimetara.

Unutrašnji prečnik 103 pneumatika 3. Primetiće se da se ova dimenzija uzima na površinu ležišta točka 21 usmerene radijalno prema unutra, bez prstena 31, i na bočnom kraju dela pneumatika 3. Unutrašnji prečnik 103 pneumatika 3 u montiranom stanju u osnovi odgovara spoljnom prečniku tela točka 2. Unutrašnji prečnik 103 je između 215 i 430 milimetara, na primer približno 284 milimetara.

Spoljna širina 104 pneumatika 3. Spoljna širina 104 je između 20 i 150 milimetara, na primer oko 50 milimetara.

Širina 105 glavčine tela točka 2. Širina 105 je manja od spoljne širine 104 pneumatika, odnosno ovde oko 45 milimetara.

. Prosečna debljina 106 pločice koja formira prirubnicu 5, 7. Prosečna debljina 106 ovde ima nominalnu vrednost od 2,5 milimetara.

Širina 107 periferne površine 59 zubaca 63. Širina 107 je između 3 i 20 milimetara, na primer oko 6 milimetara.

Debljina 108 gaznoga sloja 23. Debljina 108 se meri izvan zona povezivanja sa ostalim delovima pneumatika 5. Ovde, debljine gaznog sloja 23, ležišta točka 21 bez prstena 31, prve bočne strane 25 i unutrašnjeg dela 51 druge bočne strane 27 su u suštini ekvivalentne. Debljina 108 je između 4 i 15 milimetara, na primer oko 10,5 milimetara.

. Visina spoljnog dela 53 izvedena je iz razlike između maksimalnog prečnika 100 i maksimalnog prečnika 102. Visina spoljnog dela 53 je ovde, na primer, oko 33,5 milimetara. Visina spoljnog dela 53 generalno predstavlja između 45% i 70% ukupne visine druge bočne strane 27, što se samo izvodi iz razlike između maksimalnog prečnika 100 i unutrašnjeg prečnika 103. Na primer, ovde je ukupna visina druge bočne stranice 27 približno je 58 milimetara ili visina spoljnog dela 53 približno 58% ukupne visine druge bočne stranice 27.

Visina zupca 63 izvedena je iz razlike između maksimalnog prečnika 100 i maksimalnog prečnika 101. Visina zupca 63 je ovde, na primer, oko 25 milimetara.

Primeri gore pomenutih dimenzija kombinovani su u načinu realizacije prikazanom na slici 5. U ostalim načinima realizacije dimenzije su zajednički odabrane uz očuvanje dinamičkog ponašanja pneumatika 3 kao što je opisano u nastavku. Na primer, proporcije između gore pomenutih dimenzija su u suštini jednake onima iz načina ostvarenja sa slike 5.

Prva bočna strana 25 i gazni sloj 23 postavljeni su tako da zajedno drže spoljni deo 53 druge bočne strane 27 u produžetku unutrašnjeg dela 51. Oblik i sastav prve bočne strane 25 i gazećeg sloja 23 zajednički su prilagođeni tako da obezbede održavanje u aksijalnom smeru XX spoljnog dela 53 druge bočne strane 27. Pod opterećenjem, spoljni deo 53 druge bočne strane 27 dolazi u kontakt sa tlom 150 i podložan je značajnim naprezanjima. Naponi su u osnovi orijentisani u radijalnim pravcima. Ovo održavanje obezbeđeno zajednički prvom bočnom stranom 25 i gaznim slojem 23 suprotstavlja se savijanju ili izvijanju spoljnog dela 53 druge bočne strane 27. Spoljni deo 53 druge bočne strane 27 oblikovan je tako da ima krutost veću od krutosti zemlje, tako da spoljni deo 53 značajno tone u radijalnom smeru u zemlju 150. Ipak, pri prelasku preko delova u suštini tvrđih i preko kamenja, spoljni deo 53 se elastično deformiše bez lomljenja. Nakon prepreka, vraća svoje normalnu usmerenje. Za razliku od metalnih alata, ovde nije potrebno nikakvo održavanje.

Ovde spoljni deo 53 pokazuje kruto dinamičko ponašanje, dok prva bočna strana 25 i gazni sloj 23 pokazuju fleksibilno dinamičko ponašanje. Prema tome, prva bočna strana 25 i gazni sloj 23 mogu pokazivati značajne deformacije u radijalnom smeru, pod dejstvom kompresije, zadržavajući pritom spoljni deo 53 u aksijalnom smeru. Spoljni deo 53, sa svoje strane, pokazuje malu radijalnu deformaciju pod dejstvom kompresije. Tokom rada, zubci 63 spoljnog dela 53 omogućavaju koncentraciju sile pritiska na maloj površini, koja u osnovi odgovara perifernoj površini 59. Prodiranje u zemlju 150 je olakšano.

U ovde opisanom primeru pneumatik 3 je napravljen u jednom komadu. Pneumatik 3 je napravljena na bazi elastomera, na primer od gume ili poliuretana. U ovde opisanom primeru, pneumatik 3 je napravljena od jednog jedinog elastomera. Elastomer ima tvrdoću po Šoru A između 63 i 70, na primer 65 Šora.

U nekim varijantama, pneumatik 3 je napravljena od najmanje dva materijala različite tvrdoće. U ovom slučaju pneumatik 3 je proizvodena oblikovanjem ili ekstruzijom dva odvojena komada zatim njihovim sastavljanjem. Na primer, prva bočna strana 25 i gazni sloj 23 mogu se napraviti na osnovu jednog elastomera, dok su druga bočna strana 27 ili spoljni deo 53 napravljeni od nekog drugog elastomera, termoplastičnog elastomera i/ili termoplasta.

U jednom načinu realizovanja, prva bočna strana 25 i gazni sloj 23 sadrže elastomer tvrdoće po Šoru A između 50 i 65, na primer 55 Šora. Druga bočna strana 27 sadrži elastomer tvrdoće po Šoru A između 70 i 90, na primer 80 Šora. Korišćenje pneumatika 3 čija druga bočna strana 27 ima tvrdoću različitu od tvrdoće gaznog sloja 23 i prve bočne strane 25 omogućava povećava razliku u dinamičkom ponašanju između dva dela pneumatika 3. Konkretno, spoljni deo 53 je više krut, dok su prva bočna strana 25 i gazeći sloj 23 fleksibilniji. Kombinacija strukture i sastava različitih delova pneumatika 3 poboljšana je u zavisnosti od željenog dinamičkog ponašanja pneumatika 3. Na primer, mogu se napraviti određene kombinacije u zavisnosti od kvaliteta tla koje se obrađuje. Stoga se kombinacije struktura i kompozicija mogu prilagoditi u zavisnosti od klime i geografskih područja u kojima se nameravaju koristiti točkovi 1.

U toku rada, točak 1 može biti postavljen na osovinu čija je glavna osa u osnovi vodoravna i okomita na smer kretanja poljoprivredne mašine. Točak 1 se može koristiti samostalno ili u kombinaciji sa sličnim točkovima 1.

Kao jedna varijanta, točak 1, sam ili u kombinaciji sa drugim točkovima 1, može se postaviti na osovinu čija je glavna osa nagnuta u odnosu na horizontalu i/ili nije okomita na smer kretanja poljoprivredne mašine. Slike 7 i 8 predstavljaju konfiguracije u kojima dva točka 1 rade zajedno i čije su ose rotacije nagnute u odnosu na horizontalu.

Slike 7 i 8 predstavljaju poljoprivredni alat opremljen parom točkova 1 koji je sličan onome do sada opisanom. Takav alat može da formira, na primer, repni alat sejalice. Noseća konstrukcija točkova 1 nije prikazana. Par točkova 1 ima, gledano sa strane, konfiguraciju „V“.

Jedna takva konfiguracija omogućava, na primer, oblikovanje brazde 151 na čijem dnu je postavljeno seme 153. Valjajući se pored brazde 151, zemlja ima tendenciju da se bočno razgrće radi oblikovanja brazde 151. Samo točak 1 bi, alternativno, mogao biti dovoljan da oblikuje brazdu 151. Ovde se dva točka 1 kotrljaju sa jedne i druge strane brazde 151. Dva točka 1 su međusobno simetričnih duž vertikalne srednje ravni YY i prolazeći kroz brazdu 151. Točkovi 1 nisu postavljeni vertikalno, već su suprotno delimično orijentisani prema zemlji 150. Njihova odgovarajuća osa rotacije XX je u osnovi nagnuta u odnosu na horizontalu. Na primer, oni formiraju ugao od 5° i 15° sa horizontalom. Tako, kombinacija nagiba točkova 1 i spoljnih delova 53 omogućava formiranje brazde 151 nanošenjem zemlje istovremeno sa obe strane brazde 151. Pored toga, otisci koje prave zubci 63 u zemlji mogu činiti rezervoare koji se vodom pune kišnicom ili prskanjem. To omogućava, na primer, poboljšanje kontinuiteta vodosnabdevanja semena 153 između dve kišne epizode.

U konfiguraciji prikazanoj na slici 7, strane koje nose spoljni deo 53 svakog od točkova 1 u osnovi su okrenute jedna prema drugoj i nalaze se u središtu konfiguracije u obliku "V". Drugim rečima, dva točka 1 su međusobno simetrično postavljena jedan prema drugom u odnosu na srednju ravan YY tako da su druge bočne strane 27 svakog točka 1 raspoređene sa strane srednje ravni YY. Jedno takvo montiranje omogućava da se na stranice brazde 151 primeni

1

sila koja je uglavnom usmerena vertikalno odozgo na seme 153. Bočne strane brazde 151 su izmrvljene i padaju da pokriju seme 153. Dakle, čak i u slučaju vetra ili jake kiše, rizik da seme 153 ispadne iz brazde 151 je ograničen.

U konfiguraciji prikazanoj na slici 8, stranice koje nose spoljni deo 53 svakog točka 1 postavljene su bočno spolja prema konfiguraciji u"V". Dva točka 1 postavljena su simetrično jedan prema drugom u odnosu na srednju ravan YY, tako da je prva strana 25 svakog točka 1 orijentisana prema srednjoj ravni YY. Prve bočne strane 25 točkova 1 su više razdvojene jedna od druge nego u slučaju sa slike 7. Takav sklop omogućava da se primene na strane brazde 151 dve sile usmerene bočno i u suprotnim smerovima jedna od druge sa svake strane semena 153. Brazda 151 ima tendenciju da se sama zatvori. Ovde su opet, čak i u slučaju jakog vetra ili kiše, rizici da seme 153 isadne iz brazde 151 ograničeni.

U nekim varijantama koje se mogu kombinovati sa realizacijama slika 7 i 8, točkovi 1 mogu biti postavljeni u parovima u „V“ konfiguraciji gledano odozgo. Točkovi 1 su postavljeni pod uglom koji nije nula u odnosu na smer napredovanja. Njihova odgovarajuća osa rotacije XX nije okomita na smer napredovanja. Ravan točkova formira, na primer, ugao između 5° i 15° sa pravcem napredovanja. U ovom slučaju, jedna od bočnih stranica kućišta 3 potiskuje zemlju. Takav postupak podseća na rad sečiva snežnog pluga. Pojedinačni točak 1, za razliku od montiranja u parovima, takođe može biti nagnut u odnosu na pravac kretanja i ili u odnosu na vodoravni položaj.

Do sada je rad pneumatika prema pronalasku opisan u kontekstu rada sejalice. Točkovi prema pronalasku ne mogu se ograničiti na ovu upotrebu i mogu se ugraditi u alate postavljene na drugim vrstama poljoprivrednih mašina za obradu tla.

Pronalazak nije ograničen na gore opisane primere pneumatika, oni su navedeni samo kao primer, već obuhvata sve varijante koje stručnjak u ovoj oblasti može predvideti u okviru navedenih zahteva u nastavku.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Pneumatik (3) bez naduvavanja za poljoprivredni alat (1) tipa koja sadrži:

- ležište točka (21),

- gazni sloj (23) i

- par bočnih strana (25, 27) koji povezuju ležište točka (21) sa gazećim slojem (23), ležeći sloj točka (21), gazni sloj (23) i bočne stranice (25, 27) zajednički definišu jedan slobodan prostor (29) uglavnom prstenastog i neprekidnog oblika u obimu pneumatika (3), dok jedan otvor fluidno povezuje ovaj slobodni prostor (29) sa spoljašnošću,,

karakterisan time što se prva od ovih bočnih strana (25) proteže od ležišta za točak (21) do gaznoga sloja (23), dok se druga (27) sastoji od unutrašnjeg dela (51) koji se proteže od ležišta točka (21) do gaznog sloja (23) i jedan spoljni deo (53) koji strči iz gaznog sloja (23) postavljen da se zabije u zemlju, prva bočna strana (25) i gazni sloj (23) su postavljeni tako da zajedno drže spoljni deo (53) druge bočne strane (27) u produžetku unutrašnjeg dela (51).

2. Pneumatik (3) prema zahtevu 1, naznačen time, što je spoljni deo (53) rigidan dok su prva bočna strana (25) i gazni sloj (23) fleksibilni.

3. Pneumatik (3) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što spoljni deo (53) sadrži zupce (63) raspoređene na njegovoj periferiji.

4. Pneumatik (3) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što spoljni deo (53) ima visinu između 45% i 70% ukupne visine druge bočne strane (27).

5. Pneumatik (3) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što spoljni deo (53) predstavlja profil koji se istanjuje u radijalnom smeru orijentisanom od unutra prema spolja.

6. Pneumatik (3) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što druga bočna strana (27) nosi bočnu površinu (55) orijentisanu ka spoljnoj strani penumatika (3) koja je u osnovi kontinuirana između unutrašnjeg dela (51) i spoljnjeg dela (53).

7. Pneumatik (3) prema jednom od prethodnih zahteva, u naznačen time, što prva bočna strana (25) i gazni sloj (23) sadrže jedan elastomer, a druga bočna stranaa (27) sadrži jedan elastomer, termoplastični elastomer i ili termoplastiku sa tvrdoćom većom od tvrdoće elastomera prve bočne stranice (25) i gaznog sloja (23).

8. Pneumatik (3) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sadrži elastomer sa tvrdoćom po Šoru A između 63 i 70.

9. Pneumatik (3) prema jednom od zahteva, naznačen time, što prva bočna strana (25) i gazni sloj (23) sadrže elastomer tvrdoće po Šoru A između 50 i 65, a u kojoj druga bočna strana (27) sadrži elastomer sa tvrdoćom po Šoru između 70 i 90.

10. Unutrašnji pneumatik (3) prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što ležište točka (21), gazeći sloj (23) i par bočnih zidova (25, 27) zajednički definišu unutrašnji prostor (29), pneumatik (3) dalje se sastoji od otvora koji postavlja unutrašnji prostor (29) u fluidnu komunikaciju sa spoljašnjošću.

11. Poljoprivredni alat koji se sastoji od najmanje jednog točka (1), uključujući telo točka (2) i pneumatik (3), prema jednom od prethodnih zahteva, postavljenu oko tela točka (2).

12. Poljoprivredna alatka prema zahtevu 11, u kojem je točak (1) postavljen u rotaciji oko ose (XX), pri čemu je osa (XX), osa (XX) je nagnuta pod uglom koji nije nula u odnosu na tlo (150) i/ili nagnuta pod nepravim uglom u odnosu na smer kretanja poljoprivredne alatke.

13. Poljoprivredni alat prema jednom od zahteva 11 i 12, koji sadrži najmanje dva točka (1), od kojih svaki sadrži telo točka (2) i pneumatik (3) prema jednom od zahteva 1 do 10, montiranu oko tela točka (2), svaki od dva točka (1) su postavljena za rotiranje tako da je njegova osa rotacije (XX) nagnuta u odnosu na tlo (150).

14. Poljoprivredna alatka prema zahtevu 13, u kojem su dva točka (1) postavljena simetrično jedan prema drugom u odnosu na srednju ravan (YY), tako da su prve bočne strane (25) točkova (1) orijentisane ka srednjoj ravni (YY).

15. Poljoprivredna alatka prema zahtevu 13, kod kojeg su dva točka (1) postavljena simetrično jedan prema drugom u odnosu na srednju ravan (YY) i takvi da su druge bočne strane (27) točkova (1) orijentisane prema srednjoj ravni (YY).

1