RS65325B1 - Poboljšan pneumatski poljoprivredni alat - Google Patents

Description

Opis

Pronalazak spada u oblast poljoprivrednih alata, posebno poljoprivrednih alata s barem jednom gumom.

Među poljoprivrednim alatima postoje sejalice s različitim alatima koji rade jedan posle drugog: glavni deo, obično plug, disk ili zupčanik, postavljen je tako da prvo otvori brazdu u tlu; zatim je postavljen deo za postavljanje kako bi se klice ili seme doveli na dno brazde; konačno, jedan ili više zadnjih točkova zatvaraju brazdu i/ili natrpavaju zemlju.

Neke sejalice, takođe, uključuju poljoprivredni alat kao što je točak za pritiskanje i/ili zakopavanje semena na dnu brazde. Ovaj točak za pritiskanje deluje između dela za postavljanje semena i zadnjih točkova koji zatvaraju brazdu. Poznati točkovi za pritiskanje obično imaju visok odnos visine i širine kako bi se mogli kotrljati po dnu brazde. Takav točak za pritiskanje poznat je iz EP 2 145 775 A1.

Zbog njihovog odnosa visine prema širini, točkovi za pritiskanje su posebno podložni izvijanju. Pneumatik točka za pritiskanje ima tendenciju da se bočno savija. S jedne strane, to dovodi do razgradnje brazdi, a sa druge strane do brzog habanja pneumatika. Pored toga, kompresivna sila primenjena na dnu brazde čini deo sa pneumatikom posebno nestabilnim. Na kraju, kada su u upotrebi, alati za pritiskanje su posebno osetljivi na moguće nepravilnosti ili kamenje prisutno u brazdama.

Podnosilac zahteva je sebi postavio cilj poboljšanje situacije.

Nudi poljoprivredno sredstvo prema patentnom zahtevu 1.

Takvo sredstvo omogućava silu neophodnu da pritisne seme u zemljište, istovremeno obezbeđujući visok nivo amortizovanja kako bi se izdržale sve nepravilnosti u zemljištu tokom kotrljanja. Rizik od iskrivljenja je ograničen i funkcionalno ponašanje pneumatika je stabilizovano. Pri korišćenju pneumatika čuva se oblik brazde. Brazde se malo, ili nimalo, razgrađuju. Dinamičko ponašanje takvih pneumatika je bolje kontrolisano, što usporava njihovo kvarenje i povećava njihov vek korišćenja. Pri velikim radnim brzinama, npr. pri brzini od oko 17 kilometara na sat, prenos udara (šokova) sa pneumatika na ostatak sejalice je ograničen. Smanjuju se mašinske vibracije i zamor.

Pritiskanje semena u zemljište ovde znači ili zakopati ih na plitkoj dubini ili ih blago gurnuti, bez prekrivanja zemljom, da se tamo dobro smeste. Sila pritiska i dubina prilagođeni su agronomskim karakteristikama useva koji se koriste.

Alatka može imati sledeće opcione karakteristike, samostalno ili u kombinaciji sa drugima:

• Zatrpavanje u širini omotača pneumatika je manja od 50 milimetara. U ovom slučaju, pneumatik može da pritisne seme na dno najfinijih brazdi dobijenih postojećim sejalicama. Širina zatrpavanja može biti i manja od 35 ili 30 milimetara.

• Dve bočne strane imaju unutrašnji i spoljašnji deo. Spoljašnji deo delimično deli omotač.

Unutrašnji deo pripada umetnutom delu i povezuje omotač sa gaznom pločom točka pružajući se u produžetku odgovarajućeg spoljašnjeg dela. Gazna ploča točka, unutrašnji deo svake od dve bočne strane i deo omotača zajedno definišu prstenasti prostor šuplje konstrukcije. Profil jednog takvog pneumatika je onda jasno konstantan na površini. To olakšava njegovu proizvodnju. Pored toga, površina svake bočne strane može da se održava neprekidnom. Upadanje zemljišta i krhotina tokom korišćenja se sprečava. Prljavština pneumatika je smanjena.

• Unutrašnji deo svake od dve bočne strane ima konfiguraciju raspoređenu tako da se savija prema prstenastom prostoru pod dejstvom opterećenja tokom rada. Deformacija pneumatika po njegovoj površini je jasno kontinuirana tokom okretanja. Homogenost pritiska koji se vrši alatom na seme je poboljšana.

• Umetnuti deo ima zrakaste spojeve koji povezuju gaznu ploču točka sa omotačem.

Deformacija umetnutog dela se zatim obezbeđuje spojevima, a ne pregradama. Spojevi su nezavisniji jedan od drugog. Tako će, ako se pneumatik prevrne preko prepreke kao što je kamen, aktivni spoj iznad kamena apsorbovati udarac gotovo sam. Rad susednih delova pneumatika ima malo ili nikakvog uticaja.

• Spojevi se raspoređuju po obimu pneumatika i razmaknuti su jedan od drugog. Dva susedna spoja, gazna ploča točka i jedan deo omotača, zajedno čine otvoreni prostor u šupljoj konstrukciji. Šuplje konstrukcije čine pneumatik lakšim i pokretljivijim, posebno na neravnim terenima.

• Svaki od spojeva ima konfiguraciju raspoređenu tako da se savija prema jednom dodatom prostoru pneumatika pod dejstvom opterećenja tokom rada. Pokretanje savijanja spoja se tada bolje kontroliše, naročito kada pneumatik naiđe na ozbiljnu prepreku kao što je kamen ili grudva zemlje.

Prema jednom drugom aspektu pronalaska, podnosilac prijave predlaže sejalicu opremljenu jednim poljoprivrednim alatom, kao što je pre opisano, i prema kome se pneumatik montira na telo točka.

Dalje karakteristike, detalji i prednosti pronalaska biće očigledni iz detaljnog opisa u daljem tekstu, kao i pratećih crteža, na kojima:

Slika 1 pokazuje udaljeni pogled na jednu alatku prema prvom načinu realizacije pronalaska,

Slika 2 prikazuje bočni prikaz alatke sa slike 1,

Slika 3 prikazuje jedan pogled preseka prema dvostrukom segmentu III-III figure 1,

Slika 4 prikazuje prikaz sličan slici 3 u kojem je prikazan samo deo pneumatika,

Slika 5 prikazuje jedan segment pneumatika alata sa slike 1,

Slika 6 pokazuje jedan udaljeni pogled na jednu alatku prema drugom načinu realizacije, samo je pneumatik prikazan,

Slika 7 pokazuje bočni pogled na pneumatik sa slike 6,

Slika 8 prikazuje jedan udaljeni prikaz jednog preseka pneumatika sa slike 6,

Slika 9 prikazuje jedan presek prema segmentu IX-IX figure 7 i

Slika 10 pokazuje jedan opšti pogled na sejalicu opremljenu jednim alatom prema pronalasku.

Crteži i opis u nastavku u suštini sadrže elemente određenih osobina. Oni stoga ne samo da mogu da posluže da poboljšaju razumevanje predmetnog pronalaska već i da doprinesu njegovoj definiciji, ako je potrebno. Napominje se da je elemente kao što je geometrija pneumatika teško definisati u potpunosti, osim crtanjem.

Slike od 1 do 5 predstavljaju prvi način realizacije. Oni prikazuju alat 1 za rad u polju u obliku točka. Točak se sastoji od tela 3 točka oko kojeg se montira pneumatik 5.

U primeru opisanom ovde, telo 3 točka se sastoji od dve prirubnice 31, 32 spojene jedna s drugom. Dve prirubnice 31 i 32 su vidno simetrične u odnosu jedna prema drugoj u odnosu na njihovu ravan spoja. U montiranom stanju, dve prirubnice 31, 32 tela 3 točka nalaze se u jednom bloku 33 za okretanje poznat kao takav. Montaža dve prirubnice 31, 32 i bloka 33 za okretanje definiše osovinu okretanja XX tela 3 točkova. Blok 33 za okretanje ima znatno cilindrično otvoreno proširenje na svakom svom kraju za montažu tela 3 točkova oko osovine točka.

Kao što je prikazano na slici 3, telo 3 točka, kada se montira, ima širinu zatrpavanja LR, odnosno maksimalnu širinu. U primeru koji je ovde opisan, centralni deo tela 3 točka bloka 33 za okretanje odgovara najširem delu tela 3 točka.

Na periferiji tela 3 točka, dve prirubnice 31, 32 definišu žleb 35 između njih. Žleb 35 se jasno proteže oko površine tela 3 točka. Žleb je napravljen za smeštaj pneumatika 5. U primeru koji je ovde opisan, sklop žleba u žlebu 35 je prilagođen da fiksira stopu 61 pneumatika 5. Radijalni krajevi prirubnica 31, 32 presavijaju se jedan prema drugom da bi formirali kukice za zadržavanje stope 61. U ovoj konfiguraciji, pneumatik 5 je demontirana odvajanjem dve prirubnice 31 i 32 jedna od druge. U montiranom stanju se sprečava skidanje pneumatika, tj. slučajno odvajanje pneumatika 5 i tela 3 točka.

U varijantama se mogu koristiti i drugi sistemi kačenja pneumatika 5 oko tela 3 točka. Na primer, telo 3 točka može imati znatno cilindričnu perifernu površinu, a pneumatik 5 može biti postavljen na silu. Druga mogućnost je da telo 3 točka bude napravljeno od jednog jedinog komada ili sastavljano od više od dva dela.

Na primer, prirubnice 31 i 32 su napravljene od metalnih ili plastičnih materijala, u zavisnosti od predviđenih uslova korišćenja.

Pneumatik 5 se sastoji od jednog dela tipa gazne ploče 51, jednog dela tipa gazne površine 53, i dve bočne strane 55, 56.

Pneumatik 5 se postavlja na telo 3 točka preko gazne ploče 51. Gazna ploča 51 ima jedan prstenasti oblik koji se proteže duž površine pneumatika 5. Gazna ploča 51 ima jedan radijalni presek, kao što je prikazan na slici 5, koji je približno konstantan po površini. U radijalnom smeru, gazna ploča 51 formira unutrašnji deo pneumatika 5. U stanju postavljenom na telu 3 točka, gazna ploča 51 čini deo pneumatika 5 najbliži XX osovini.

U primeru opisanom ovde, gazna ploča 51 uključuje stopu 61 na unutrašnjoj strani. U stanju smeštenom u žlebu kaišnika 35 tela 3 točka, stopa 61 je nevidljiva spolja. Gazna ploča 51 takođe uključuje spoljni deo koji se drži oko tela 3 točka u montiranom stanju. Spoljni deo i peta 61 od gazne ploče 51 su međusobno razgraničeni sa dva jasno prstenasta žleba na svakoj bočnoj strani. Dva žleba sarađuju sa kukicama za zadržavanje porubnica 31, 32 da bi zakačili pneumatik 5 na telo 3 točka.

Tokom rada, gazna ploča 51 pneumatika je znatno fiksirano u odnosu na telo 3 točka. Pri radu, gazna ploča 51 je znatno dimenzionalno stabilno u poređenju sa ostalim delovima pneumatika 5 opisanim ranije u tekstu.

Gazna površina 53 ima jasno prstenasti oblik koji se proteže duž površine pneumatika 5. U stanju mirovanja, gazna ploča 51 i gazna površina 53 su jasno koncentrisani i centrirani na XX osovini. Gazna površina 53 jasno okružuje gazna ploča 51. Gazna površina 53 ima radijalni presek, kao što je prikazano na slici 5, koji je u suštini konstantan po obimu. U radijalnom smeru, gazna površina 53 formira spoljašnji deo pneumatika 5. Posmatrano iz radijalnog preseka pneumatika 5 kao što je prikazano na slici 5, gazna površina 53 je jasno nasuprot gazne ploče 51. U stanju montiranom na telu 3 točka, gazna površina 53 čini deo pneumatika 5 najdalji od XX ose.

U primeru opisanom ovde, gazna površina 53 ima spoljašnju perifernu površinu. Spoljašnja periferna površina je namenjena da dođe u kontakt sa zemljom prilikom okretanja točka. U slučaju upotrebe alata 1 kao točka za zakopavanje semena, spoljašnja periferna površina gazne površine 53 je namenjena za kotrljanje na dnu brazde kako bi se u nju pritisnulo seme.

U primeru opisanom ovde, gazna površina 53 ima jasno konstantnu debljinu. Gazna površina 53 ima radijalni profil koji je primetno konveksan i zaokružen ka spolja. U varijantama, oblici i dimenzije gazne površine 53 su prilagođeni prema vrsti semena i svojstvima tla.

Bočne strane 55 i 56 su jasno simetrične jedne prema drugoj u medijalnoj ravni pneumatika 5 koja je pod uglom od 90 stepeni u odnosu na osu XX.

Pneumatik 5 ima umetnuti deo 54. Umetnuti deo 54 obuhvata srednju pregradu 63.

Srednja pregrada 63 ima jasno prstenasti oblik koji se proteže duž površine pneumatika 5. U stanju mirovanja, srednja pregrada 63 je jasno koncentrična sa gaznom pločom 51, sa gaznom površinom 53 i centrirana je na XX osi. Srednja pregrada 63 se jasno proteže između gazne površine 53 i gazne ploče 51. Srednja pregrada 63 ima radijalni deo, kao što je prikazano na slici 5, jasno konstantan na površini.

U načinu realizacije na slikama od 1 do 5, svaka od bočnih strana 55 i 56 proteže se od gazne ploče 51 do gazne površine 53. Svaka od bočnih strana 55 i 56 sastoji se od jednog spoljašnjeg dela 57, respektivno 58 i jednog unutrašnjeg dela 59, respektivno 60. Spoljašnja strana 57, 58 i unutrašnja strana 59, 60 se protežu nastavljajući se jedna na drugu. Srednja pregrada 63 povezuje bočne strane 55, 56 jednu sa drugom sa spojnicom spoljašnjeg dela 57, 58 sa odgovarajućim unutrašnjim delom 59, 60 svake bočne površine 55, 56. Srednja pregrada 63 tako čini unutrašnji deo pneumatika 5, nevidljiv spolja. Posmatrano spolja i u stanju mirovanja pneumatika 5, spoljne površine dve bočne strane 55, 56 su jasno kontinuirane između spoljnog dela 57, 58 i odgovarajućeg unutrašnjeg dela 59, 60. Na slikama, tačkasta linija predstavlja granicu između dva dela svake bočne strane 55, 56 i položaja srednje pregrade 63.

Spoljašnji delovi 57 i 58 spoljašnjih strana 55 i 56, gaznog dela 53 srednje pregrade 63 zajedno definišu jedan omotač oko jedne komore 65. Komora 65 formira jasno prstenastu šupljinu unutar pneumatika 5 i nalazi se u radijalno spoljašnjoj polovini dela pneumatika 5.

U primeru opisanom ovde, komora 65 nije napumpana. Komora 65 je u fluidnoj komunikaciji sa spoljašnjim okruženjem. Zahvaljujući ovom nedostatku namernog zapečaćivanja, umerena deformacija omotača olakšava odvajanje zemlje koja bi mogla da se zalepi na spoljnim površinama. Deformacija se može generisati tokom kotrljanja pri radu ili tokom operacija održavanja opreme.

U primeru prikazanom na slici 5, fluidna komunikacija je dozvoljena kroz otvor 69. Otvor 69 prolazi kroz srednju pregradu 63 i otvara se sa jedne strane u komori 65, a sa druge strane u prstenasti prostor 67 opisan ranije. Otvor 69 koji se koristi tokom vulkanizacije stoga može da ostane. Otvor 69 čini izuzetak od homogene površine pneumatika 5.

Umetnuti deo 54 obuhvata pored srednjeg zida 63, unutrašnje delove 59 i 60 bočnih strana 55 i 56. Unutrašnji delovi 59 i 60 bočnih delova 55 i 56 povezuju srednji zid 63 sa gaznom pločom 51. Srednja pregrada 63, unutrašnji delovi 59 i 60 bočni delovi 55 i 56 i gazna ploča 51 zajedno definišu dodatni omotač oko prstenastog prostora 67. Prstenasti prostor 67 formira šuplji prostor

Debljine su prikazane na slikama. Zone povezivanja između različitih delova pneumatika 5 sprečavaju nagle varijacije u debljini i moguće koncentracije naprezanja koje mogu da budu izazvane tim varijacijama.

Pneumatik 5 prvog načina realizovanja se pravi ovde sastavljanjem dva odvojeno ekstrudovana dela. Dva odvojeno ekstrudovana dela se potom vulkanizuju zajedno. Na poprečnom preseku, tačkasta linija predstavlja površinu spoja dva dela, jasno na sredini srednje pregrade 63. Druga mogućnost je da se pneumatik 5 dobije nakon ekstruzije celog profila. Pored toga, oba dela su napravljena od dva različita materijala. Proizvodnja jednog pneumatika od dvostrukog materijala može se realizovati, na primer, sa dva odvojena ekstruda praćena zajedničkom vulkanizacijom ili dvomaterijalnom ekstruzijom. Kada se završi, pneumatik 5 je u jednom komadu.

U primeru opisanom ovde, radijalno unutrašnji deo, koji odgovara umetnutom delu 54 i ležištu točka 51, napravljen je od pneumatika sa tvrdoćom Šor A između 55 i 70, npr. oko 63 Šora. Radijalno spoljašnji deo, koji odgovara spoljašnjem omotaču, napravljen je od pneumatika sa tvrdoćom Šor 35 i 50, npr. oko 43 Šora. Pravljenje spoljašnjeg omotača umetnutog dela 54 iz dva odvojena materijala omogućava dodatno usavršavanje njihovog dinamičkog ponašanja.

Bilo da je napravljen sa jednom ili više ekstruzija, pneumatik može biti napravljen samo od jednog materijala.

Dimenzije i vrednosti tvrdoće Šor koje su date ranije u tekstu posebno odgovaraju dinamičnom ponašanju koje podnosilac zahteva u predviđenoj primeni. Ove vrednosti se mogu prilagoditi pojedinačno ili u kombinaciji zavisno od predviđenih primena. Kombinacija konstrukcija i materijalnih svojstava omogućava precizno biranje željenih deformacija u skladu sa primenama. Na primer, tvrdoća materijala umetnutog dela 54 može biti manja ili jasno jednaka tvrdoći radijalno spoljašnjeg dela. Tvrdoća je jedan parametar između ostalih, kao što su oblik, konstrukcija i dimenzije, da bi se gumi dalo očekivano ponašanje pri predviđenom sleganju. Pored toga, mogu se koristiti i drugi elastomeri, npr. poliuretani.

Upućujemo sada na drugi način realizacije prikazan na slikama od 6 do 9. Elementi slični onima u prvom načinu realizacije imaju identične pozivne oznake. Drugi način realizovanja se razlikuje od prvog, posebno po tome što umetnuti deo 54 nema unutrašnje delove 59 i 60 bočnih strana 55 i 56. Umetnuti deo 54 nema bočnu površinu. Umetnuta pregrada 63, pored jedne srednje pregrade 54 se sastoji od spojeva 81 u obliku radijusa.

Svaki od spojeva 81 povezuje gazna ploča 51 sa spoljašnjim omotačem. Svaki od spojeva 81 prostire se između površine orijentisane ka XX osi srednje pregrade 63 i površine naspram gazne ploče 51.

Spojevi 81 čine izuzetke od homogenosti površine pneumatika 5. Drugim rečima, oblik preseka pneumatika 5 zavisi od ugaonog položaja koji se razmatra. Spojevi 81 se rasprostiru preko površine pneumatika 5. Spojevi 81 su razmaknuti jedni od drugih. Dva susedna spoja 81 definišu među sobom otvoreni prostor 83. Otvoreni prostor 83 je dodatno razgraničen ugaonim delom gazne ploče 51 i ugaonom porcijom središnje pregrade 63. Kao i u prvom načinu realizacije, umetnuti deo 54 tako ima šuplju konstrukciju. U drugom načinu realizacije, šuplja konstrukcija poprima oblik perforiranih (otvorenih) prostora 83 koji se otvaraju ka jednoj od bilo koje od dve glavne strane pneumatika 5. Pod glavnim stranama podrazumevamo definisanje dve ravni koje su paralelne jedna sa drugom, perpendikularne prema XX osi, udaljene jedna od druge za širinu gabaritnog razmaka LPi koje razgraničuje gabarit pneumatika 5.

Kao što se može videti na slici 7, kada je pneumatik 5 u mirovanju, spojevi 81 se jasno protežu u ravni perpendikularnoj na osu XX, to jest jasno između dva glavne strane koja su ranije pomenute. Za razliku od zraka u klasičnom smislu termina, orijentacija svakog spoja 81 formira ugao veći od nule sa radijalnim pravcima pneumatika 5.

U primeru opisanom ovde, postoji petnaest spojeva 81. Susedni spojevi 81 su na jednakom razmaku jedan od drugog. Kao rezultat toga, homogenost ponašanja pri kotrljanju se poboljšava. Geometrijski, svaki spoj 81 je rezultat ravne rotacije jednog spoja 81 oko XX ose. Svaki spoj 81 ima blago zakrivljen oblik, orijentisan prema glavnoj ravni pneumatika XX i zakrivljen je u istom smeru oko ose XX kao i ostali spojevi 81. Zajedno, spojevi 81 imaju opštu spiralnu ili delimično spiralnu konfiguraciju. U primeru koji je ovde opisan, pneumatik 5 je dizajnirana da radi u smeru kazaljke na satu kao što je prikazano na slici 7. Pneumatik 5 dakle ima preporučeni pravac montaže.

U svakom slučaju, i sa jedne funkcionalne tačke gledišta, spojevi 81 drugog načina realizacije su analogne unutrašnjim delovima 59 i 60 bočnih strana 55 i 56 prvog načina realizacije, a otvoreni prostori 83 drugog načina realizacije su analogni prstenastom prostoru 67 prvog načina realizacije.

U primeru drugog načina realizacije prikazanog na slikama od 6 do 9, u stanju mirovanja, pneumatik 5 ima:

Jedan unutrašnji prečnik D između 50 i 160 mm, na primer oko 120 mm,

jedan spoljašnji prečnik D' između 250 i 350 mm, na primer oko 300 mm,

jednu širinu gabaritnog razmera LPizmeđu 25 i 40 milimetara, na primer, oko 30 milimetara,

jedan gazna površina 53 sa debljinom između 4 i 8 milimetara, na primer oko 6 milimetara, i širine L53između 12 i 20 milimetara, npr. oko 17 milimetara.

Jedan spoljašnji omotač visine E između 30 i 40 milimetara, na primer oko 35 milimetara,

Jedan srednji zid 63 debljine E63jasno jednak onom kod gazne površine 53,

Bočne strane 55, 56 sa debljinom E55, E56između 4 i 8 milimetara, npr. oko 5 milimetara, i

Jedan presek visine H između 80 i 100 milimetara, na primer oko 90 milimetara, ne računajući stopu 61.

LRširina gabaritnog razmera tela 3 točka neprikazanog u drugom načinu realizacije je u suštini jednaka onom u prvom načinu realizacije. Otvor 69, sličan onom u prvom načinu realizacije ali koji nije vidljiv na slikama, ima znatno cilindrično proširenje prečnika između 2 i 4 milimetra, na primer oko 3 milimetra.

Debljine su prikazane na slikama. Zone povezivanja između različitih delova pneumatika 5 sprečavaju nagle varijacije u debljini i moguće koncentracije naprezanja koje mogu da proizađu iz tih varijacija.

Točak 5 drugog načina realizacije se ovde pravi tako što se oblikuje i vulkanizuje u jednom jedinom komadu. Pneumatik 5 je napravljena od jednog jedinstvenog materijala, na primer jedne pneumatika sa tvrdoćom Šor A između 35 i 50, na primer oko 43 Šora. Druga mogućnost je da se pneumatik 5 pravi od nekoliko materijala i/ili sastavljanjem nekoliko delova. Kada se završi, pneumatik 5 je u jednom komadu. U primeru koji je ovde opisan, spojevi 81 imaju ravan presek.

Dimenzije i tvrdoća Šor koje su date u tekstu ranije posebno odgovaraju dinamičnom ponašanju koje podnosilac prijave želi u predviđenim primenama. Ove vrednosti se mogu prilagoditi pojedinačno ili u kombinaciji u skladu sa predviđenim primenama. Kombinacija kosntrukcije i materijalnih svojstava omogućava precizno biranje željenih deformacija u skladu sa primenama.

Dinamično ponašanje poljoprivrednih alata u radu prema jednom ili drugom od dva načina realizacije opisana ranije u tekstu ovde je opisano. U radu, kada se pneumatik 5 okreće po zemlji, dinamično ponašanje spoljašnjeg omotača komore 65 i dinamično ponašanje umetnutog dela 54 razlikuju se jedno od drugog. U prvom načinu realizacije, umetnuti deo 54 se formira unutrašnjim delovima 59 i 60 bočnih strana 55 i 56 i srednjom pregradom 63, dok se u drugom načinu realizacije umetnuti deo 54 formira vezama 81 i srednjom pregradom 63. Umetnuti deo 54 zatim formira jednu zonu deformacije i amortizacije prema radijalnom smeru pneumatika 5. Prilikom okretanja, nepravilnosti u zemlji mogu da izazovu nagle varijacije naprezanja koje doživljava pneumatik 5 u jasno vertikalnom smeru. Šuplja konfiguracija umetnog dela 54 omogućava apsorbovanje barem dela varijacija kontrolisanom deformacijom umetnutog dela 54. Spoljašnji omotač i gazna površina 53 nastavljaju da obavljaju funkciju polaganja semena.

Spoljašnji omotač ima ograničenu deformaciju kada je gazna površina 53 u kontaktu sa zemljom, na primer na dnu brazde. Na taj način se očuva oblik gazne površine 53 kako bi se efikasno pritisnulo zrnevlje na dno brazde. Poređenja radi, ugaona porcija umetnutog dela 54 između XX ose rotacije i tla pokazuje značajno sleganje. Pod sleganjem se ovde podrazumeva deformacija u radijalnom smeru.

Podnosilac prijave je ustanovio da širina gabaritnog razmera manja od 50 milimetara omogućava da se radi na dnu većine brazdi koje formiraju postojeće mašine. Širina manja od 35 ili 30 milimetara omogućava rad u brazdama specifičnijim za određene kulture radeći na ograničenoj kontakt površini, što omogućava veću silu pritiska i/ili dublji prodor u dno brazde.

Sleganje umetnutog dela 54 je veće od sleganja spoljašnjeg omotača. Ovo je moguće zbog šuplje konfiguracije pneumatika. Pneumatik ima jednu zonu sa privilegovanim sleganjem. Kada se primeni kompresivna sila između gaznog sloja i ležišta pneumatika, deo materijala koji konstituiše umetnuti deo 54 zauzima prostor koji je ostao bez umetnutog dela 54. U prvom načinu realizacije, unutrašnji delovi 59 i 60 bočnih strana 55 i 56 delimično zauzimaju prstenasti prostor 67. U drugom načinu realizacije, veze 81 delimično zauzimaju otvorene prostore 83.

Šuplja konstrukcija se takođe koristi za vođenje deformacije umetnutog dela 54. Posebno, deformisani delovi ostaju u otisku male širine. Posebno, srednji zid 63 drži dve bočne strane 55, 56 blizu jedna drugoj. Sprečava ih da se raspadnu. Ovim se izbegava ekspanzija u širinu. Kada dođe do sleganja u brazdi, rizik od izravnanja i degradacije bočnih strana brazde se stoga smanjuje. Širina gabaritnog razmera umetnutog dela 54 ostaje manja od gabaritnog spoljašnjeg dela spoljašnjeg pneumatika, čak i u slučaju kontrolisanog sleganja.

Drugim rečima, šuplja konstrukcija omogućava davanje prednosti sleganju umetnutog dela 54, pre nego sleganju spoljašnjeg omotača, a istovremeno i sprečavanje da ovo sleganje izazove širenje pneumatika 5.

U pneumaticima koji su se koristili do sada, bilo je uobičajeno da se neravnoteža pojavljuje između jedne i druge strane pneumatika. Pneumatik je usvojio jedno od ponašanja izvijanja. Figurativno, deo pneumatika savijen je na jednu stranu u obliku banane. To je dovelo do degradacije brazdi u kojima su se pneumatici kretali. Naprotiv, šuplja konstrukcija pneumatika prikazana na slikama omogućava poboljšanje simetrije dinamičnog ponašanja. Usmeravanjem deformacije bočnih strana 55, 56 prema medijalnoj ravni pneumatik 5 ili usmeravanjem deformacije spojeva 81 u glavnoj ravni pneumatika 5 smanjuje se rizik od neravnoteže između jedne i druge strane pneumatika 5. Rizik od izvijanja (deformacije) pneumatika 5 je takođe smanjen.

U drugom načinu realizacije, blago zakrivljeni oblik spojeva 81 nameće smer savijanja pod dejstvom kompresije. Konkretno, spojevi 81 se savijaju u glavnoj ravni pneumatika 5, to jest u smeru perpendikularno na XX osu. Sve se savijaju u istom smeru, a da ne ometaju jedni druge.

Gazna ploča 51 i gazna površina 53 su malo deformisani u poređenju sa umetnutim delom 54. Lokalizovano sleganje umetnutog dela 54 omogućava obostrano približavanje gazne ploče 51 i gazne površine 53. Ova sleganje se javlja u ugaonoj porciji pneumatika 5 najbližoj zemlji i podložnoj težini alata 1. Kao rezultat toga, prstenasti deformisani oblik gaznog sloja 51 je van centra u poređenju sa deformisanim prstenastim oblikom gazne površine 53 prilikom kotrljanja. Kao rezultat sleganja, osa rotacije XX se spušta ka zemlji. Sleganje poboljšava pokretljivost gazne površine 53 u odnosu na XX osu, istovremeno ograničavajući sopstvenu deformaciju.

Slika 10 pokazuje shematski jednu sejalicu 100 i organizaciju alata na njoj. Strelica A predstavlja pravac napredovanja sejalice 100 na površini tla 201. Sejalica 100 opremljena je glavnim delom 101, nosećim točkovima 103, uređajem za taloženje 105 semenja 205 i alatom 1 prema pronalasku, ovde u obliku točka.

Glavni alat 101 ovde se sastoji od dva 107 diska. Dva diska 107 su raspoređena u „V“ profilu i postavljena su tako da prvo otvore brazdu u zemljištu 201. Isprekidana linija 202 predstavlja dno brazde formirane od strane glavnog alata 101.

Noseći točkovi nose barem deo težine sejalice 101 sa obe strane brazde. Noseći točkovi 103, takođe, formiraju točkove za merenje kako bi se podesila dubina brazde. Noseći točkovi 103 su slobodni za okretanje, ali su pričvršćeni na diskove 107 u jasno vertikalnom smeru. Tako, čak I kad ima neravnomernosti u polju, diskovi 107 rade na dubini koja je jasno konstantna u odnosu na površinu zemlje 201.

Alat za postavljanje 105 je raspoređen tako da semenje 205 dovede na dno 202 brazde, iza glavnog alata 101.

Alat 1, u obliku točka za pritiskanje, tera seme 205 na dno 202 brazde.

U varijantama, jedan ili više zadnjih točkova zatvaraju brazdu i/ili gomilaju zemljište iza alata 1 (levo od slike 10).

Pronalazak nije ograničen na primere poljoprivrednog alata opisanog ranije u tekstu, koji su dati samo kao primer, već obuhvata sve varijante koje stručna osoba može da razmotri u kontekstu sledećih zahteva.

Claims (1)

1. gazeće ploče (51), unutrašnjeg dela (59; 60) svake od dve bočne strane (55, 56) i dela kućišta zajedno definišući prstenasti prostor (67) šuplje konstrukcije. 4. Poljoprivredni alat (1) prema zahtevu 3, pri čemu unutrašnji deo (59; 60) svake od dve bočne strane (55, 56) ima konfiguraciju raspoređenu tako da se savija prema prstenastom prostoru (67) pod dejstvom opterećenja tokom rada. 5. Poljoprivredni alat (1) prema jednom od zahteva 1 ili 2, pri čemu srednji deo (54) sadrži karike u obliku kraka (81), od kojih svaka povezuje gazeću ploču (51) sa kućištem. 6. Poljoprivredni alat (1) prema zahtevu 5, pri čemu su karike (81) raspoređene po obodu gume (5) i razmaknute jedna od druge, dve susedne karike (81), gazeća ploča (51) i deo kućišta zajedno čine otvor (83) šuplje strukture. 7. Poljoprivredni alat (1) prema jednom od zahteva 5 i 6, pri čemu svaka od karika (81) ima konfiguraciju postavljenu da se savija prema otvoru gume (5) pod dejstvom opterećenja tokom rada. 8. Sejalica koja sadrži najmanje jednu poljoprivrednu alatku (1) prema jednom od prethodnih zahteva, za koju je guma (5) postavljena na telo točka (3).