RS62172B1 - Kristalna (2s,4r)-5-(5’-hloro-2-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksi izoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanska kiselina i njene upotrebe - Google Patents

Description

Opis

UPUĆIVANJE NA SRODNE PRIJAVE

[0001] Ova prijava traži pravo priznanja prvenstva za američku privremenu prijavu U.S. br.

62/305,393 i 62/346,336, podnetu 8. marta 2016, i 6. juna 2016, prema opisanom redosledu..

OBLAST TEHNIKE

OBLAST PRONALASKA

[0002] Ovaj se pronalazak odnosi na novi kristalni oblik koji ima aktivnost inhibicije neprilizina. Ovaj se pronalazak takođe odnosi na farmaceutske supstance koje obuhvataju jedinjenje, postupke za dobijanje jedinjenja, i jedinjenja za upotrebu u postupcima upotrebe jedinjenja za lečenje bolesti kao što je visok krvni pritisak, insuficijencija srca, i oboljenje bubrega.

STANJE TEHNIKE

[0003] Nepriliziin (neutralna endopeptidaza, EC 3.4.24.11) (NEP), je endotelnom membranom vezana Zn<2+>metalopeptidaza koja se nalazi u brojnim organima i tkvima, uključujući mozak, bubrege, pluća, gastrointestinalni trakt, srce, i perifernu vaskulaturu. Neutralna endopeptidaza (NEP) razgrađuje i inaktivira broj endogenih peptida, kao što su enkefalini, koji izračunavaju bradikinin, peptide angiotenzina, i natriuretske peptide, ovaj poslednji ima nekoliko efekata uključujući, na primer, vazodilataciju i natriurezu/diurezu, kao i inhibiciju hipertrofije srca i ventrikularnu fibrozu. Dakle, neutralna endopeptidaza (NEP) igra važnu ulogu u homeostazi krvnog pritiska i kardiovaskularnom zdravlju.

[0004] Inhibitori neutralne endopeptidaze (NEP), kao što je tiorfan, kandoksatril, i kandoksatrilat, se proučavaju kao potencijalni lekovi. Jedinjenja koja inhibiraju i neutralnu endopeptidazu (NEP) i angiotenzin-I konvertujući enzim (ACE) su takođe poznati, i uključuju omapatrilat, gempatrilat, i sampatrilat. Ako se pogledaju inhibitori vazopeptidaze, ovu poslednju klasu jedinjenja su opisali Robl et al. (Robl i saradnici) (1999) Exp. Opin. Ther. Patents 9(12): 1665-1677.

[0005] Brojni inhibitori neutralne endopeptidaze (NEP) su opisani u U.S. patentu br.9,126,956, pronalazača Fleury et al. (Flori i saradnika) Veliki broj ovih jedinjenja ima jedno ili više poželjnih svojstava. Međutim, da bi se efikasno koristilo jedinjenje inhibitor neutralne endopeptidaze (NEP) kao terapijski agens, bilo bi poželjno da postoji oblik u čvrstom stanju koji se lako proizvodi i koji ima prihvatljivu hemijsku i fizičku stabilnost. Na primer, bilo bi veoma poželjno imati fizički oblik koji je termički stabilan na razumljivo visokoj temperaturi, čime se olakšava prerada i skladištenje materijala, i mala veličina krisala koja povećava rastvaranje, biodostunost i apsorpciju, čime se dozvoljavaju poželjne karakteristike isporuke leka. Kristalne čvrste supstance su generalno poželjnije u odnosu na amorfne oblike, za pospešenje čistoće i stabilnosti proizvedenog proizvoda. Međutim, formiranje kristalnih oblika organskih jedinjenja je visoko nepredvidivo. Ne postoje pouzdani postupci za predviđanje čiji bi, ako postoji, oblik organskog jedinjenja imao kristalan oblik. Pored toga, ne postoje postupci za predviđanje čiji bi, ako postoji, kristalni oblik imao fizička svojstva poželjna za upotrebu kao farmaceutski agensi. Prema tome, postoji potreba za stabilnim, kristalnim oblikom koji ima razumljivo visoku tačku topljenja i malu veličinu kristala.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0006] Ovaj pronalazak obezbeđuje novi kristalni oblik Jedinjenja I, za koji je utvrđeno da poseduje aktivnost inhibicije enzima neprilizina (NEP). Dakle, očekuje se da će ovo jedinjenje biti korisno i pogodno kao terapijski agens za lečenje stanja kao što je hipertenzija, pulmonarna hipertenzija, srčana insuficijencija i oboljenje bubrega.

Struktura Jedinjenja I jeste:

Ovaj se pronalazak odnosi na kristalni oblik slobodne kiseline (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanska kiselina, pri čemu oblik kristala naznačen obrascem rendgenske difrakcije praha obuhvata vršne vrednosti difrakcije na 2 θ vrednosti 6,51±0,20, 11,62±0,20, 13,05±0,20, 15,07±0,20, i 23,28±0,20. (Jedinjenje I’). U jednom izvođenju, Jedinjenje I’ jeste anhidrovano, nehigroskopsko ili oba. Jedinjenje I’ može da se pominje i kao kristalni oblik I’.

[0007] Još jedno varijantno rešenje ovog pronalaska se odnosi na farmaceutske supstance koje obuhvataju jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača i Jedinjenje I’. Takve supstance mogu opciono da obuhvataju druge terapijske agense, uključujući ali ne i ograničeno na, antagonist AT1receptora, inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima , inhibitor fosfodiesteraze (PDE), inhibitor renina, diuretik, ili njihove kombinacije.

[0008] Jedinjenje I’ iz ovog pronalaska poseduje aktivnost inhibicije NEP enzima, i očekuje se dakle da bude koristan kao terapijski agens za lečenje pacijenata koji boluju od bolesti ili poremećaja koji se leči inhibiranjem NEP enzima ili povećanjem nivoa njegovih peptidnih supstrata. Još jedno varijantno rešenje ovog pronalaska se odnosi na Jedinjenje I’ za upotrebu u postupku lečenja hipertenzije, plućne hipertenzije, insuficijencije srca, ili bolesti bubrega, koje obuhvata isporuku subjektu terapijski delotvorne količine Jedinjenja I’.

[0009] Još jedno varijantno rešenje ovog pronalaska se odnosi na postupke korisne za dobijanje kristalnog oblika, Jedinjenja I’.

[0010] Još jedno varijantno rešenje ovog pronalaska se odnosi na kristalni oblik, Jedinjenja I’, za upotrebu u terapiji. Druga varijantna rešenja i izvođenja ovog pronalaska su ovde opisana.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0011] Različita varijantna rešenja iz ovog pronalaska su prikazana putem reference na priloženim slikama.

SL. 1 pokazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (PXRD) kristalne (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]- 4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanskse kiseline

SL. 2 pokazuje termogram diferencijalne kalorimetrije skeniranja (DSC) kristalnog oblika

SL. 3 pokazuje termički profil gravimetrije za kristalni oblik

SL. 4 pokazuje izotermu dinamičke sorpcije vlage (DSC) kristalnog oblika

SL. 5 je slika mikroskopa sa polarizovanim svetlom (PLM) kristalnog oblika

SL. 6 pokazuje promenu od polazne vrednosti u srednjoj vrednosti plazme cGMP (nM) kod zdravih subjekata koji ili ne primaju dozu ili primaju pojedinačnu dozu od 50 mg, 100 mg, 200 mg, 400 mg i 600 mg tokom 24 sata.

SL. 7 prikazuje n-puta promenu u cGMP od polazne vrednosti naspram doze (mg) za podatke gnerisane u studiji za samo jednu rastuću dozu.

SL. 8 je koncentracija Jedinjenja I (ng/mL) naspram vremena (sat) za podatke generisane u studiji za samo jednu rastuću dozu.

SL. 9 pokazuje % eliminacije iz bubrega sakubitrila naspram Jedinjenja I kod zdravih subjekata.

SL. 10 pokazuje promenu od polazne vrednosti u srednjoj vrednosti plazme cGMP (nM) i to 14. dana kod zdravih odraslih i starijih subjekata koji ili ne primaju dozu ili primaju pojedinačnu dozu od 10 mg, 50 mg, 100 mg, i 200 mg tokom 24 sata.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0012] U jednom varijantnom rešenju, ovaj se pronalazak odnosi na kristalnu (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentansku kiselinu, pri čemu oblik kristala naznačen obrascem rendgenske difrakcije praha obuhvata vršne vrednosti difrakcije pri 2 θ vrednostima od 6,51±0,20, 11,62±0,20, 13,05±0,20, 15,07±0,20, i 23,28±0,20 (Jedinjenje I’).

[0013] Jedinjenje I’ iz ovog pronalaska obuhvata dva hiralna centra i samim tim, jedinjenje takve strukture može da postoji u različitim stereoizomernim oblicima. Specifično, atomi ugljenika mogu imati specifično (R,R), (S,S), (S,R), ili (R,S) konfiguraciju ili su obogaćeni u stereoizomernom obliku koji ima takvu konfiguraciju. Jedinjenje I’, kako je prikazano i nazvano jeste u (2S,4R) konfiguraciji. Stručnjacima u ovoj oblasti će biti jasno da manje količine drugih stereoizomera mogu biti prisutne u supstancama iz ovog pronalaska osim ako nije drugačije naznačeno, pod uslovom da korisnost te supstance u celini nije eliminisana prisustvom takvih drugih izomera. Pojedinačne stereoizomere moguće je dobiti brojnim postupcima koji su dobro poznati u ovoj oblasti, uključujući hiralnu hromatografiju korišćenjem pogodne hiralne stacionarne faze ili potpore, ili njihovim hemijskim pretvaranjem u diastereoizomere, odvajanjem diastereoizomera uobičajenim sredstvima kao što je hromatografija ili rekristalizacija, zatim regenerisanjem originalnog stereoizomera.

[0014] Jedinjenje I’ iz ovog pronalaska poseduje inhibitornu aktivnost neprilizina (NEP), to jest, jedinjenje može da inhibira katalitiču aktivnost enzima. Jedna mera sposobnosti jedinjenja da inhibira aktivnost neprilizina (NEP) je inhibicija konstante (pKi). Ta pKivrednost je negativni logaritam na bazu 10 konstante razdruživanja (Ki), što se uobičajeno prijavljuje da bude pokazano u molarnim jedinicama. Jedinjenje iz ovog pronalaska ima pKipri aktivnosti inhibicij eneprilizina (NEP) ≥ 9.0 Druga svojstva i korisnosti Jedinjenja I’ može da se pokaže korišćenjem in vitro i in vivo ogleda koji su dobro poznati stručnjacima u ovoj oblasti, uključujući, inter alia, one opisnae u U.S. patentu br.9,126,956.

[0015] Jedinjenje I’, kao i ona jedinjenja korišćena za njegovu sintezu, mogu takođe da uključe izotopno-označena jedinjenja, to jest, pri čemu je jedan ili više atoma obogaćen sa atomima koji imaju atomsku masu drugačiju od atomske mase koja postoji pretežno u prirodi. Primeri izotopa koji mogu da budu inkorporirani u jedinjenja opisana u ovom pronalasku, na primer, uključuju, ali se ne ograničavaju na,<2>H,<3>H,<13>C,<14>C,<15>N,<18>O,<17>O,<35>S,<36>Cl, i<18>F. Od naročitog interesa je Jedinjenje I’ obogaćeno tricijumom ili karbon-14 koje je moguće koristiti, na primer, u studijama raspodele tkiva; Jedinjenje I’ obogaćeno deuterijumom posebno na mestu metabolizma daje kao rezultat, na primer, jedinjenje koje ima veću metaboličku stabilnost; i Jedinjenje I’ obogaćeno izotopom koji emituje pozitron, kao što je<11>C,<18>F,<15>O i<13>N, koji je moguće koristiti, na primer, u studijama pozitronske emisione tomografije (PET).

[0016] Hemijske strukture su nazvane ovde prema IUPAC konvencijama kako je implementirano u softveru ChemDraw (Perkin Elmer, Inc., Cambridge, MA).

DEFINICIJE

[0017] Kada se opisuje jedinjenje, supstance, postupci i procesi iz ovog pronalaska, sledeći pojmovi imaju sledeća značenja, osim ako nije drugačije naznačeno. Pored toga, kako se ovde koriste, oblici jednine ("a," "an" i "the") obuhvataju odgovarajuće oblike množine osim ako kontekst to ne nalaže drugačije. Pojmovi "obuhvata", "uključuje," i "ima" su predviđeni da uključe i znače da mogu postojati i dodatni elementi osim onih koji su navedeni. Svi brojevi koji izražavaju količine sastojaka, svojstva kao što je molekularna težina, reakcioni uslovi, i tako dalje korišćeni ovde treba shvatiti kao modifikovane u svim slučajevima pod pojmom "oko," osim ako nije drugačije naznačeno. Dakle, brojevi izneti ovde su približne procene koje mogu da variraju zavisno od željenih svojstava čije se dobijanje traži pomoću ovog pronalaska. U najmanju ruku, a ne kao pokušaj da se ograniči primena doktrine ekvivalenata na obim patentnih zahteva, svaki broj treba da bude barem tumačen u svetlu prijavljenih značajnih brojki i primenom uobičajenih tehnika zaokruživanja.

[0018] Pojam "oko" ili "približno" kada se koristi u kontekstu ponašanja Jedinjenja I’ na toploti je definisan kao ± 1-3 °C. Pojam "približno" kada je korišćen u kontekstu % doze Jedinjenja I’ izlučenog u urinu je definisan granicom greške koja je najčešće oko dvostruke vrednosti standardnog odstupanja ili poluširine sa intervalom pouzdanosti od 95 procenta. Pojam "pibližno" u drugim područjima iz ovog opisa moguće je koristiti da se ukaže na standardno odstupanje ili količinu varijacije ili disperzije niza vrednosti podataka.

[0019] Pojam "kontrolisano otpuštanje" kako je ovde korišćen je sinoniman sa zadržanim otpuštanjem i produženim otpuštanjem i odnosi se na količinu leka isporučenog u produženom periodu vremena u subjektu. Generalno, tablete sa kontrolisanim otpuštanjem i kapsule otpuštaju aktivnu supstancu u subjekta tokom vremenskih perioda od oko 8-, 12-, 16-, i 24-sata. Sa druge strane, pojam "neposredno otpuštanje" se odnosi na aktivni sastojak koji se otpušta u subjekta unutar malog vremenskog perioda, obično manje od oko 30 minuta. Pojam "odloženo otpuštanje" je usmeren na tablete i kapsule koje otpuštaju farmaceutsku dozu posle utvrđenog vremenskog perioda. Ovi oblici doze su obično enterno obloženi da bi se sprečilo otpuštanje u želucu ali omogućavaju otpuštanje u crevnom traktu.

[0020] Kako je ovde korišćeno, fraza "sa formulom" ili "ima formulu" ili "ima strukturu" nije predviđena da bude ograničavajuća i koristi se na isti način kao što se često koristi i pojam "obuhvata". Na primer, ako je prikazana jedna struktura, jasno je da su svi oblici stereoizomera i tautomera obuhvaćeni, osim ako nije drugačije navedeno.

[0021] Generalno, za opisivanje farmaceutskih čvrstih supstanci, pojam "nesolvatno“ se koristi u smislu "bez rastvarača". Dakle, kada se opisuje kristalni oblik iz ovog pronalaska kao "nesolvatno," misli se da kristalne čestice u suštini obuhvataju samo molekule (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanske kiseline; oblik ne obuhvata značajne količine druge rastvarače uključene u rešetku molekula ili drugim rečima, rastvarač nije značajno inkorporiran u kristalnu rešetku. Pojam "nesolvatno" je sinoniman sa pojmom "nehidratno" kada je voda rastvarač. Pojam "anhidrovan" znači kristal koji obuhvata zanemarljivo malu količinu vode ili uopšte ne sadrži vodu, posebno vodu kristalizacije. Zanemarljiva količina vode znači ganicu detekcije na kojoj je vodu moguće izmeriti. Na primer, merenje sadržaja vode putem Karl Fischer (% w/w) u ovoj primeni može imati granicu kvantifikacije (LOQ) od 0,20% w/w. Dakle, količina vode koja se nalazi u Jedinjenju I’ bi bila prikazana kao <LOQ ili <0,20% w/w. Pored toga, higroskopska supstanca je ona koja lako privlači vodu iz svog okruženja, putem bilo apsorpcije ili adsorpcije. Pojam "ne-higroskopski" se koristi da bi se opisali kristali koji imaju malu ili nikakvu tendenciju da adsorbuju vlagu na svojim površinama ili da apsorbuju vodu u svoju kristalnu rešetku.

[0022] Pojam "tačka topljenja" kako je ovde korišćen znači temperaturu na kojoj je primećen maksimalni endotermni protok toplote pomoću diferencijalne kalorimetrije skeniranja, za toplotni prelaz koji odgovara faznoj promeni čvrste supstance u tečnost.

[0023] Pojam "farmaceutski prihvatljiv" se odnosi na materijal koji nije biološki ili drugačije neprihvatljiv kada se koristi u ovom pronalasku. Na primer, pojam "farmaceutski prihvatljiv nosač" se odnosi na materijal koji je moguće ugraditi u sastav i primeniti pacijentu a da se ne prozrokuju neprihvatljiva biološka dejstva ili međudejstvo na šetetan način sa drugim komponentama te supstance. Takvi farmaceutski prihvatljivi materijali obično zadovoljavaju propisane standarde toksikološkog i proizvodnog testiranja, i obuhvataju one materijale koji su identifikovani kao pogodni neaktivni sastojci odstrane Agencije za hranu i lekove u SAD.

[0024] Pojam "farmaceutski prihvatljiva so" znači so pripremljenu iz baze ili kiseline koja je neprihvatljiva za isporuku pacijentu, kao što je sisar (na primer, soli koji imaju prihvatljivu bezbednost za sisara za dati režim doziranja). Međutim, jasno je da nije neophodno da soli obuhvaćene ovim pronalaskom budu farmaceutski prihvatljive soli, kao što su soli međuproizvoda koje nisu predviđene za isporuku pacijentu. Farmaceutski prihvatljive soli mogu da budu izvedene iz farmaceutski prihvatljivih neorganskih ili organskih baza i iz farmaceutski prihvatljivih neorganskih ili organskih kiselina. Pored toga, kada neko jedinjenje obuhvata i bazni deo, kao što je amin, piridin ili imidazol, i kiselinski deo kao što je karboksilna kiselina ili tetrazol, cviterioni mogu da budu formirani i uključeni su u pojam "so" kako je ovde korišćeno. Soli izvedene iz farmaceutski prihvatljviih neorganskih baza obuhvataju amonijak, kalcijum, bakar, gvožđanu, od gvožđa, litijum, magnezijum, mangan, mangansku, kalijum, natrijum, i soli cinka i slične. Soli izvedene iz farmaceutski prihvatljivih organskih baza obuhvataju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, uključujući supstituisane amine, ciklične amine, prirodno nastale amine i slične, kao što je arginin, betain, kafein, holin, N, N’- dibenziletilendiamin, dietilamin, 2-dietilaminoetanol, 2- dimetilaminoetanol, etanolamin, etilendiamin, N-etilmorfolin, N-etilpiperidin, glukamin, glukozamin, histidin, hidrabamin, izopropilamin, lizin, metilglukamin, morfolin, piperazin, piperadin, poliaminske smole, prokain, purini, teobromin, trietilamin, trimetilamin, tripropilamin, trometamin i slične. Soli izvedene iz farmaceutski prihvatljivih neorganskih kiselina uključuju soli borne, karbonske, hidrohalogene (hidrobromne, hidrohlorne, hidrofluorne ili hidrojodne), azotne, fosforne, sulfaminske i sumporne kiseline. Soli izvedene iz farmaceutski prihvatljivh organskih kiselina uključuju soli alifatnih hidroksilnih kiselina (na primer, limunske, glukonske, glikolne, mlečne, laktobionične, jabučne, i tartarne kiseline), alifatnih monokarboksilnih kiselina (na primer, sirćetne, butirne, mravlje, propionske i trifluorosirćetne kiseline), aminokiseline (na primer, asparaginska i glutaminska kiselina), aromatične karboksilne kiseline (na primer, benzojeve, phlorobenzojeva, difenilsirćetna, gentisinska (gentizinska), hipurinska, i trifenilsirćetna kiselina), aromatične hidroksilne kiseline (na primer, o-hidroksibenzojeva, p-hidroksibenzojeva, 1-hidroksinaftalen-2-karboksilna i 3-hidroksinaftalen-2-karboksilna kiselina), askorbinska, dikarboksilna kiselina (na primer, fumarna, maleinska, oksalna i sukcinska kiselina) glukuronska, mandelinska, galaktarinska, nikotinska, orotična, pamoinska, pantotenska, sulfonska kiselina (na primer, benzensulfonska, kamfosulfonska, edisilna, etansulfonska, izetionska, metanesulfonska, naftalensulfonska, naftalen-1,5-disulfonska, naftalen-2,6-disulfonska i p-toluensulfonska kiselina), ksinafoatna kiselina, i slično.

[0025] Pojam "terapijski delotvorna količina" znači količina dovoljna da se realizuje terapija kada je isporučena pacijentu kom je potrebno, to jeste, količina leka potrebna da bi se dobilo željeno terapijsko dejstvo. Na primer, terapijski delotvorna količina za lečenje visokog krvnog pritiska je količina jedinjenja potrebna da se, na primer, smanji, potisne, eliminiše, ili spreče simptomi povišenog krvnog pritiska, ili lečenje osnovnog uzroka povišenog krvnog pritiska. U jednom izvođenju, terapijski delotvorna količina je ta količina leka potrebna da se smanji krvni pritisak ili količina leka potrebna da bi se održao normalni krvni pritisak. Sa druge strane, pojam, "delotvorna količina" znači količinu dovoljnu da bi se dobio željeni rezultat, što ne mora da bude neophodno da bude terapijski rezultat. Na primer, kada se proučava sistem koji obuhvata enzim neutralne endopeptidaze (NEP), "delotvorna količina" može da bude količina potrebna da se inhibira enzim.

[0026] Pojam "lečenje" ili "terapija" kako se ovde koristi znači lečenje ili terapiju bolesti ili medicinskog stanja (kao što je povišen krvni pritisak) kod pacijenta, kao što je sisar (posebno čovek) koji uključuje jedan ili više od sledećeg: (a) sprečavanje pojave bolesti ili medicinskog stanja, t.j., sprečavanje ponovne pojave bolesti ili medicinskog stanja ili profilaktičkog tretiranja pacijenta to jest predisponiran za tu bolest ili medicinsko stanje; (b) poboljšavanje bolesti ili medicinskog stanja, t.j., eliminisanje ili prouzrokovanje regresije bolesti ili medicinskog stanja kod pacijenta; (c) potiskivanje bolesti ili medicinskog stanja, t.j., usporavanje ili zaustavljanje razvoja bolesti ili medicinskog stanja kod pacijenta; ili (d) ublažavanje simptoma bolesti ili medicinskog stanja kod pacijenta. Na primer, pojam "lečenje visokog krvnog pritiska" bi uključilo sprečavanje pojave visokog krvnog pritiska, poboljšanje visokog krvnog pritiska, potiskivanje visokog krvnog pritiska, i ublažavanje simptoma visokog krvnog pritiksa (na primer, snižavanje krvnog pritiska). Pojam "ispitanik“ ili ‘’pacijent’’ je predviđen da uključi te sisare, kao što su ljudi, kojima je potrebno lečenje ili sprečavanje bolesti ili koji se sada leče za sprečavanje bolesti ili lečenje specifične bolesti ili medicinsko stanje, kao i testiranje subjekata kod kojih je kristalno jedinjenje se procenjuje ili se koristi za ogled, na primer model životinje,

[0027] Svi drugi pojmovi kako se ovde koriste su predviđeni da imaju njihovo uobičajeno značenje kako to razume prosečan stručnjak u ovoj oblasti na koju se odnosi.

OPŠTI SINTETIČKI POSTUPCI

[0028] Kristalni oblik Jedinjenja I ovog pronalaska može da se sintetiše iz lako dostupnih početnih materijala kao što je opisano ispod i u Primerima. Jasno je da tamo gde su uobičajeni ili preporučeni uslovi postupka (t.j., temperaturne reakcije, temperature kristalizacije, vreme, molski odnosi reaktanata, rastvarači, pritisci, itd.) su dati, drugi procesni uslovi mogu takođe da se koriste osim ako nije drugačije navedeno. U nekim primerima, reakcije ili kristalizacije su sprovedene na sobnoj temperaturi i nije nikakvo stvarno merenje temperature preduzeto. Jasno je da sobna temperatura znači temperaturu unutar opsega koji se uobičajeno povezuje sa temperature okoline u laboratorijskom okruženju, i biće uobičajeno u opsegu od oko 15 °C do oko 30 °C, kao što je oko 20 °C do oko 25 °C. U drugim slučajevima, reakcije ili kristalizacije su sprovedene na sobnoj temperature i temperatura je zapravo izmerena i zabeležena.

[0029] Svi opisani molarni odnosi u postupcima iz ovog pronalaska mogu lako da se utvrde pomoću različitih postupaka dostupnih stručnjacima u ovoj oblasti. Na primer, takvi molarni odnosi mogu lako da se utvrde pomoću<1>H NMR. Alternativno, elementalna analiza i HPLC postupci mogu da se koriste da bi se odredio molarni odnos.

[0030] U jednom izvođenju, Jedinjenje I mogu da se pripremaju (a) spojni benzil (2S,4R)-4-amino-5-(5’-hloro-2’- fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-2-metilpentanoat hidrohlorid sa 3-((4-metoksibenzil)oksi)izoksazol-5-karboksilna kiselina u rastvaraču u približnom molarnom odnosu od 1:1 da bi se dobio benzil (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’- bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-((4-metoksibenzil)oksi)izoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanoat; i (b) uklanjanje zaštite benzil (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-((4-metoksibenzil)oksi)izoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanoat da bi se formirala (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)- 2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanska kiselina (I).

[0031] U jednom izvođenju, korak (a) još uključuje dodavanje peptidnog spojnog agensa i baze u približnom molarnom odnosu od 1:3:1:1 spojnog agensa prema bazi prema benzilu (2S,4R)-4-amino-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)- 2-(etoksimetil)-2-metilpentanoat hidrohlorid prema 3-((4-metoksibenzil)oksi)izoksazol-5-karboksilnoj kiselini. Reprezentativni primeri peptidnih spojnih agenasa uključuju, ali se ne ograničavaju na, O-(benzotriazol-1-il)-N,N,N’,N’-tetrametiluronijum heksafluorofosfat (HBTU), O-(benzotriazol-1-il)-N,N,N’,N’-tetrametiluronijum tetrafluoroborat (TB- TU), O-(7-azabenzotriazol-1-il)-N,N,N’,N’-tetrametiluronijum heksafluorofosfat (HATU), O-(7-azabenzotriazol-l- il)-N,N,N’,N’-tetrametiluronijum tetrafluoroborat (TATU), 0-(6-hlorobenzotriazol-1-il)-N,N,N’,N’-tetrametiluronijum heksafluorofosfat (HCTU), i O-[(etoksikarbonil)cijanometilenamino]-N,N,N’,N’-tetra metiluronijum tetrafluoroborat (TOTU). U preporučenom izvođenju, peptidni spojni agens je HATU, HBTU i HCTU, sa HCTU kao najpoželjnijim. Primer baze koju je moguće koristiti u reakciji je DIPEA.

[0032] U jednom drugom izvođenju, korak (b) uklanjanja zaštite se izvodi sa paladijumskim katalizatorom, na primer paladijumom na ugljeniku (5% ili 10% w/w), i gasu vodoniku. U dodatnim izvođenjima, sledeći koraci mogu da budu izvedeni posle koraka (b). Paladijumski katalizator je uklonjen, posle dodavanja agensa oksidacije kao što je vodonik peroksid. Reakciju je zatim moguće mešati tokom najmanje 1 sat ili poželjno 2 sata na temperaturi između oko 20 °C i 30 °C. Ovaj korak može prethoditi destilaciji i pranju jednom ili više puta, i opciono hlađenjem i starenjem, pre izolacije Jedinjenja I.

[0033] Ovaj se pronalazak odnosi na kristalni oblik (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanske kiseline, pri čemu kristalni oblik karakteriše obrazac rendgenske difrakcije praha koji obuhvata vršne vrednosti difrakcije pri 2 θ vrednostima od 6,51±0,20, 11,62±0,20, 13,05±0,20, 15,07±0,20, i 23,28±0,20.

15,07±0,20, i 23,28±0,20. (I’). U jednom drugom izvođenju, Jedinjenje I’ jeste anhidrovano, nehigroskopsko ili oba.

[0034] Dobijanje kristalnog oblika I’ je generalno sprovedeno u pogodnom inertnom razblaživaču, čiji primeri uključuju, ali se ne ograničavaju na, aceton, acetonitril, etil acetat, metil etil keton, metanol, etanol, izopropanol, izobutanol, dihlorometan, metil t-butil etar, ciklopentil metil etar, heksani, i slično, i njihove mešavine, opciono sadrže vodu. Mešavine inertnih razblaživača (takođe se pominju kao sistemi rastvarača) uključuju aceton sa vodom, acetonitril sa vodom, etanol i etilatat, etil acetat i heksane, i niže alkohole (C1-6alkil-OH) sa vodom, na primer, metanol i voda i izopropanol i voda. Specifično pogodni sistemi rastvarača uključuju etil acetat i vodu. Po završetku kristalizacije, kristalno jedinjenje moguće je izolovati iz reakcione mešavine uobičajenim sredstvima kao što je taloženje, filtracija, koncentrovanje, centrifugiranje, sušenje in vacuo, i sličnim.

[0035] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ može biti dobijen putem (a) formiranjem rastvora koji obuhvata (2S,4R)-5-(5’- hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanske kiseline (Jedinjenje I) sa rastvaračem, opciono obuhvata čistač metala, na povišenoj temperaturi; (b) hlađenje rastvora do temperature između oko -20 °C do 5 °C; i (c) izolovanje čvrstih supstanci dobijenih kao rezultatda bi se dobio kao prinos

1

kristalni oblik I’. U još jednom izvođenju, postupak još uključuje mešanje ili mešanje rastvora ili na temperaturi između oko -20 °C i 5 °C.

[0036] Korak (a) je generalno izveden na sobnoj temperaturi u polarnom rastvaraču. Polarni rastvarač može biti protonski ili aprotonski i uključuje na primer mešavinu etil acetata i vode, etil acetata ili etanola. Povišena temperatura u koraku (a) je obično između oko 60 °C i 95 °C i poželjno između 70 °C i 85 °C, 70 °C i 80 °C, ili 75 °C i 85 °C. Korak (c) izolacije uključuje filtriranje, pranje sa jednim ili više rastvarača, sušenje na vazduhu ili pod vakuumom, ili kombinovanje ovih koraka. Ako je Jedinjenje I’ ili kristalni oblik I’ osušeno pod vakuumom, ovo može biti urađeno na temperaturi između 25 °C i 70 °C, poželjno između 30 °C i 60 °C, 30 °C i 50 °C, 40 °C i 60 °C, ili 40 °C i 50 °C.

[0037] U još jednom izvođenju, taj postupak još uključuje korak mešanja mešavine na temperaturi između 0 °C i 30 °C tokom barem 5 minuta pre podizanja temperature do između oko 60 °C i 95 °C. Alternativno, mešanje moguće izvesti na temperaturi između 25 °C i 35 °C tokom najmanje 1 sat.

[0038] U još jednom izvođenju, mešavina je još postavljena i gornja nevodenasta faza je izolovana pre povisivanja temperature. Alternativno, mešavina se filtrira, ispira i redukuje u zapremini pre podiazanja temperature.

[0039] U još jednom izvođenju, temperatura u koraku, (b) postupka iznad je nezavisno između -15 °C i -5 °C ili alternativno, nezavisno između -5 °C i 5 °C.

KRISTALNA SVOJSTVA

[0040] Kao što je dobro poznato u oblasti analize obrazaca rendgenske difrakcije praha (PXRD), relativne visine vršnih vrednosti obrazaca rendgenske difrakcije praha (PXRD) su zavisni od nekliko činilaca koji se odnose na pripremu uzorka i geometriju instrumenta, pri čemu pozicije vršnih vrednosti jesu relativno neosetljive prema eksperimentalnim pojedinostima. Analiza rendgenskom difrakcijom praha (PXRD), diferencijalnom kalorimetrijom skeniranja (DSC), termogravimetrijska analiza (TGA), i procena dinamičke sorpcije vlage (DMS) (takođe poznata kao analiza sorpcije- desorpcije vlage) su izvedene kako je opisano kako je opisanno.

[0041] U jednom varijantnom rešenju, pronalazak se odnosi na kristalni oblik (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)- 2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanske kiseline i karakteriše ga obrazac rendgenske difrakcije praha (PXRD) kod koga su pozicije vršnih vrednosti pretežno u skladu sa onima pokazanim na SL.1.

[0042] Vršne vrednosti sa relativnim intenzitetima su veće od 1% na površinama navedenim u tabeli dole u tekstu. Ovaj obrazac pokazuje oštre vršne vrednosti difrakcije u opsegu od 5-35° pri 2 θ. Ove i druge vršne vrednosti u obrascu difrakcije moguće je koristiti da se identifikuje ovaj oblik.

[0043] Dakle, ovaj se pronalazak odnosi na kristalni oblik I’ naznačen obrascem rendgenske difrakcije praha (PXRD) koji obuhvata vršne vrednosti difrakcije pri 2 θ vrednostima od 6,51±0,20, 11,62±0,20, 13,05±0,20, 15,07±0,20, i 23,28±0,20.

[0044] U još jednom drugom izvođenju, kristalni oblik I’, karakteriše obrazac rendgenske difrakcije praha (PXRD) koji obuhvata vršne vrednosti difrakcije pri 2 θ vrednostima od 6,51±0,20, 11,62±0,20, 13,05±0,20, 15,07±0,20, 17,12±0,20, 23,28±0,20, i 26,19±0,20.

[0045] U jednom drugom izvođenju, kristalni oblik I’ još karakteriše postojanje jednog ili više dodatnih difrakcionih vršnih vrednosti pri 2 θ vrednostima izabranim iz 6,51±0,20, 11,62±0,20, 13,05±0,20, 15,07±0,20, 15,72±0,20, 17,12±0,20, 20,79±0,20, 21,10±0,20, 23,28±0,20, 24,48±0,20, 25,81±0,20, i 26,19±0,20; i u još jednom drugom izvođenju kristalno jedinjenje karakteriše i to što ima tri ili više takvih dodatnih difrakcionih vršnih vrednosti.

[0046] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ karakteriše termogram diferencijalne kalorimetrije skeniranja (DSC) ili trag diferencijalne kalorimetrije skeniranja pretežno u skladu sa prikazanim na SL.2. Kristalni oblik I’ karakterisan tragom diferencijalne kalorimetrije skeniranja snimljen pri stopi zagrevanja od 10 °C u minuti što pokazuje maksimum za endotermni protok toplote između oko 214 °C i oko 218 °C. Termogram diferencijalne kalorimetrije skeniranja (DSC) i trag diferencijalne kalorimetrije skeniranja (DSC) ilustruje endoterm topljenja sa vršnim vrednostima na oko 216,1 °C, pojava na 214,2 °C, i sa površinom ispod endoterma koja odgovara 107,2 J/g. Razlaganje jedinjenja se poklapa sa topljenjem i doprinos od 107,2 J/g prema entalpiji topljenja nije uspostavljen.

[0047] U jednom izvođenju, kristalni obli I’ karakteriše profil termogravimetrijske analize (TGA) na SL. 3. Ovaj profil pokazuje da nema gubitka mase sve do oko 240 °C; kristalno jedinjenje se rastvara posle topljenja, kako pokazuje značajan gubitak težine do kog dolazi pri pojavi približno 242 °C. Ne postoji dodatni gubitak mase sve do temperature razlaganja, što ukazuje na nepostojanje adsorbovanih molekula kao što je voda.

[0048] U jednom izvođenju, kristalni obli I’ karakteriše profil izoterma dinamičke sorpcije vlage (DMS) na SL.4. Ovaj oblik je nehigroskopska čvrsta supstanca. Ukupan prinos vlage primećen je manji od 0,02% težine kada je izložen do 5-90% relativne vlažnosti. Nije pronađena značajna histereza između dva uzastopna ciklusa sorpcije-desorpcije. Čvrsta supstanca dobijena posle ciklusa sorpcije-desorpcije je pokazala isti obrazac rendgenske difrakcije praha (PXRD) kao početni materijal, što ukazuje da nije bilo promene u pogledu oblika posle ovog eksperimenta. Ovi podaci pokazuju da se kristalni oblik I’ ne pretvara u hidratni oblik u prisustvu vode. Kristalni oblik I’ ostaje nehigroskopskii samim tim može da bude karakterisan kao anhidrovan, nehigroskopski ili oba.

[0049] Kristalni obli I’ se karakteriše putem slike mikroskopa sa polarizovanim svetlom (PLM) na SL.5, što pokazuje da ovaj oblik kao kristalni, dvostruko rashladni, sa pločastim česticama.

KORISNOST

[0050] Ekstrapolacija in vitro-u-in vivo ponašanja leka kod subjekta se i dalje popravlja (videti, npr., Chiba et al., AAPS J., 2009 June; 11(2): 262-276). U ovom pronalasku, in vitro aktivnost inhibitora neprilizina kod ljudi je procenjena da bi se odredila inhibitorna aktivnost neprilizina od Jedinjenja I i kristalnog oblika I’. Zadovoljen je prag vrednosti od pKi≥ 9,0. Međutim, dodatni in vivo eksperimenti su dodatno izvedeni da bi se preciznije predvidelo ponašanje Jedinjenja I i kristalnog oblika I’ kod subjekta.

[0051] Što se tiče in vivo ponašanja, postojalo je nekoliko svojstava koja su korisna za procenu

1

da li će dovoljna količina leka biti isporučena u plazmu da bi se postigla neophodna terapijska korisnost, na primer malo čišćenje plazme kod svih testiranih vrsta, visoka oralna biodostupnost, poželjno pojačavanje odgovora cikličnog guanozin monofosfata (cGMP) i malo izbacivanje iz bubrega za one subjekte sa ugroženom funkcijom bubrega.

[0052] Za ovaj pronalazak, oralne i intravenske farmakokinetičke studije su sprovedene na pacovu, psu i majmunu da bi se odredila oralna biodostupnost Jedinjenja I, t.j., rastvorljivi oblik Jedinjenja I’ (Ogled 1). Ovaj ogled je korišćen i da bi se odredila brzina izbacivanja iz plazme za ova jedinjenja, smatra seda mala brzina izbacivanja predviđa koliko dugo će jedinjenje ostati u krvotoku, t.j., njegova in vivo stabilnost i postojanost bez utvrđivanja pojedinačnih procesa eliminacije koji su uključeni.

[0053] Farmakokinetičke/farmakodinamičke studije su sprovedene na ljudima da bi se odredio nivo inhibicije neprilizina koji je dobijen sa Jedinjenjem I (Ogled 3). U ovom ogledu je izmeren nivo cikličnog guanozin monofosfata (cGMP). Ciklični guanozin monofosfat (cGMP) je nizvodni molekul efektor vezivanja receptora natriuretičkog peptida i time služi kao efikasan in vivo biomarker aktivnosti natriuretičkog peptida. Nivo cikličnog guanozin monofosfata (cGMP) se povećava kada se životinji isporuči inhibitor neprilizina u poređenju sa placebom. Nivoi ANP i cikličnog guanozin monofosfata (cGMP) su izmereni bilo u urinu ili u plazmi ili u oba kod ispitanika. U još jednom izvođenju, nivo ANP ili cikličnog guanozin monofosfata (cGMP) je povšen najmanje ≥ 1,1-puta, ≥ 1,2-puta, ≥ 1,3-struko, ≥ 1,4-puta, ≥ 1,5-puta, ≥ 2-puta, ≥ 3-puta, ≥ 4-puta, ili ≥ 5-puta tokom 24-satnog perioda kod ispitanika kada je isporučena terapijski delotvorna količina Jedinjenja 1 ili kristalnog oblika I’. U još jednom varijantnom rešenju, ovaj se pronalazak odnosi na postupak za povećanje količine cikličnog guanozin monofosfata u plazmi čoveka, taj postupak obuhvata isporučivanje čoveku kristalnog oblika slobodne kiseline iz jednog varijantnog rešenja, pronalazak se odnosi na smanjenje krvnog pritiska kod čoveka, taj postupak obuhvata isporučivanje čoveku količine za smanjenje pritiska u krvi kristalnog oblika slobodne kiseline iz (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanske kiseline.

[0054] Kristalni oblik I’, koji se rastvara u svoj rastvorljivi oblik, Jedinjenja I, kod subjekta, suzbija enzim neutralne endopeptidaze (NEP), i samim tim se očekuje da bude koristan za lečenje i/ili sprečavanje medicinskih uslova koji reaguju na inhibiciju neutralne endopeptidaze (NEP). Dakle očekuje se da pacijenti koji boluju od bolesti ili poremećaja koji se leči inhibicijom enzima neutralne endopeptidaze (NEP) ili povećanjem nivoa njegovih peptidnih supstrata, mogu da se leče isporučivanjem terapijski delotvorne količine kristalnog oblika I’. Na primer, inhibiranjem neutralne endopeptidaze (NEP), očekuje se da kristalni oblik I’ pojača biološka dejstva endogenih peptida koji se metabolišu putem neutralne endopeptidaze (NEP), kao što su natriuretični peptidi, bombezin, bradikinini, kalcitonin, endotelini, enkafalini, neurotenzin, supstanca P i vazoaktivni crevni peptid. Dakle, očekuje se da ovo jedinjenje ima druge fiziološke aktivnosti, na primer, na sistem bubrega, centralni nervni sistem, reproduktivni i gastrointestinalni sistem.

[0055] Lekovi se uklanjaju iz tela subjekta različitim postupcima eliminacije koji se generalno kategorišu kao izlučivanje i biotransformacija. Izlučivanje se odnosi na uklanjanje celog neisparljivog leka uglavnom putem renalno (bubreg) u bešiku u urin dok druge putanje izlučivanja uključuju žuč (jetru), znoj, pljuvačku (mleko (preko laktacije) ili drugih telesnih tečnosti, fluida isparljivi lekovi kao alkohol i gasni anestetici se izlučuju preko pluća u izdahnuti vazduh. Sa druge strane, biotransformacija, ili metabolizam leka, se odnosi na lek koji se hemijski pretvara u telu u metabolit i obično je enzimski proces. Izuzetak za ovo je kada je lek hemijski promenjen neenzimski, npr., hidrolizom estra. Enzimi uključeni u biotransformaciju lekova su smešteni uglavnom u jetri. Druga tkiva kao što je bubreg, pluća, tanko crevo i koža takođe obuhvataju metaboličke enzime.

[0056] Farmakokinetičke studije mogu takođe da se koriste da bi se istražile putanje eliminacije kod subjekta, npr., renalno izbacivavnje preko izlučivanja isporučenog leka u urin tokom vremena. Renalno izbacivanje Jedinjenja I kod vrsta kojoj pripadaju pacov, pas i majmun kao i ljudska bića je izvedeno da bi se procenilo izlučivanje iz bubrega kao putanja eliminacije (Ogledi 2 i 4). Ova putanja eliminacije je važna za subjekte kod kojih je ugrožena funkcija bubrega i potrebne su im terapije koje se minimalno čiste izlučivanjem iz bubrega. U jednom izvođenju, renalno izlučivanje kristalnog oblika I’ kod subjekta je približno ≤15%, ≤10%, ≤5%, ≤3%, ≤2%, ≤1% ili ≤0,5% isporučene doze tokom 24 sata.

[0057] Kako je opisano u segmentu ogleda dole u tekstu, in vivo određivanje izbacivanja iz plazme, oralne biodostupnosti, i izlučivanja iz bubrega je urađeno kod više vrsta životinja. Jedinjenje I ili kristalni oblik I’ je ispoljilo visoku inhibitornu aktivnost humanog neprilizina, visoku oralnu biodostupnost, očekuje se da malo izbacivanje iz plazme, povećano pojačanje cikličnog guanozin monofosfata (cGMP) i malo renalno izbacivanje dovedu do specifične korisnosti u lečenju bolesti.

Kardiovaskularne bolesti

[0058] Pojačavanje dejstava vazoaktivnih peptida kao natriuretičknih peptida i bradikinina, kristalni oblik I’ se očekuje da pronađe korisnost za lečenje i/ili sprečavanje medicinskih stanja kao kardiovaskularnih bolesti. Videti, na primer, Roques et al. (1993) Pharmacol. Rev.45:87-146 and Dempsey et al. (2009) Amer. J. of Pathology 174(3):782-796. Kardiovaskularne bolesti od specifičnog interesa uključuju hipertenziju i srčanu insuficijenciju. Povišen krvni pritisak uključuje, putem ilustracije a ne ograničenja: primarnu hipertenziju, koja se takođe pominje kao ključna hipertenzija ili idiopatska hipertenzija; sekundarna hipertenzija; hipertenzija sa priloženom renalnom bolešću; ozbiljna hipertenzija sa ili bez priložene renalne bolesti; plućna hipertenzija, uključujući plućnu arterijsku hipertenziju; i rezistentnu hipertenziju. Srčana insuficijencija uključuje, putem ilustracije i bez ogničenja: kongestivnu srčanu insuficijenciju; akutnu srčanu insuficijenciju; hroničnu srčanu insuficijenciju, na primer sa smanjenom frakcijom izbacivanja u

1

levoj komori (takođe se pominje kao sistolička srčana insuficijencija) ili sa očuvanom frakcijom izbacivanja leve komore (takođe se pominje kao diastolična srčana insuficijencija); i akutna i hronična dekompenzovana srčana insuficijencija. Dakle, jedno izvođenje ovog pronalaska se odnosi na kristalni oblik I’ za upotrebu u postupku za lečenje visokog krvnog pritiska hipertenzije, posebno primarne hipertenzije, hipertenzije plućne arterije, hronične tromboembolijske pulmonarne hipertenzije (CTEPH), ili hipertenzije sa stenozom renalne arterije koja obuhvata isporuku pacijentu terapijski delotvorne količine kristalnog oblika I’.

[0059] Za lečenje primarne hipertenzije, terapijski delotvorna količina je obično količina koja je dovoljna da se snizi krvni pritisak pacijenta. U jednom varijantnom rešenju, ovaj se pronalazak odnosi na smanjenje krvnog pritiska kod ljudi, taj postupak obuhvata da se isporuči čoveku količina kristalnog oblika slobodne kiseline za smenjenje krvnog pritiska (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2- metilpentanske kiseline. Ovo bi uključilo lečenje i blagog do umerenog visokog krvnog pritiska i ozbiljno visokog krvnog pritiska. Kada se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska, kristalni oblik I’ je moguće isporučiti u kombinaciji sa drugim terapijskim agensima kao što su antagonisti aldosterona, inhibitori sintaze aldosterona, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima i inhibitori dvostrukodelujućeg angiotenzin konvertujućeg enzima / inhibitori neprilizina, aktivatori angiotenzin konvertujućeg enzima 2 (ACE2) i stimulatori, vakcina angiotenzina II, agensi protiv dijabetesa, agensi protiv lipida, agensi protiv tromboze, antagonisti AT1receptora i inhibitori antagonista dvostrukodelujućeg AT1receptora/inhibitori neprilizina, antagonisti β1-adrenergijskog receptora, antagonist dvostrukodelujućeg β- adrenergijskog receptora/antagonisti α11-receptora, blokatori kanala kalcijuma, diuretici, antagonisti endotelinskog receptora, inhibitori endotelin konvertujućeg enzima, inhibitori neprilizina, natriuretički peptidi i njihovi analozi, antagonisti receptora izbacivanja natriuretičkog peptida, donori azotnog oksida, nesteroidni agensi protiv upale, inhibitori fosfodiesteraze (specifično PDE-V inhibitori), agonisti receptora prostaglandina, inhibitori renina, stimulatori i aktivatori ciklaze rastvorljivog guanilata, i njihove kombinacije. U jednom specifičnom izvođenju ovog pronalaska, jedinjenje iz ovog pronalaska se kombinuje sa antagonistom AT1receptora, blokatorom kanala kalcijuma, diuretikom, ili njihovom kombinacijom, i koriste se za lečenje primarnog visokog krvnog pritiska. U jednom drugom specifičnom izvođenju ovog pronalaska, jedinjenje iz ovog pronalaska se kombinuje sa antagonistom AT1receptora, i koristi se za lečenje visokog krvnog pritiska sa pratećim oboljenjem bubrega. Kada se koristi za lečenje rezistentnog visokog krvnog pritiska, jedinjenje je moguće isporučiti u kombinaciji sa drugim terapijskim agensima kao što su inhibitori sintaze aldosterona.

[0060] Za lečenje hipertenzije plućne arterije, terapijski delotvorna količina je obično količina dovoljna da snizi otpornost krvnih sudova pluća. Drugi ciljevi terapije su da se poboljša kapacitet vežbanja kod pacijenta. Na primer, u kliničkoj postavci, terapijski delotvorna količina može biti količina koja poboljšava sposobnost pacijenta da udobno šeta tokom perioda od 6 minuta (pređe rastojanje od približno 20-40 metara). Kada se koristi za lečenje hipertenzije plućne arterije

1

kristalni oblik I’ moguće je isporučiti u kombinaciji sa drugim terapijskim agensima kao što su antagonisti α-adrenergijskog receptora, antagonisti β1-adrenergjskog receptora, agonisti β2-adrenergijskog receptora, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima , antikoagulansi, blokatori kanala kalcijuma, diuretici, antagonisti receptora endotelina, PDE-V inhibitori, analozi prostaglandina, selektivni inhibitori ponovne apsorpcije serotonina, i njihove kombinacije. U jednom specifičnom izvođenju ovog pronalaska, kristalni oblik I’ se kombinuje sa PDE-V inhibitorom ili selektivnim inhibitorom ponovne apsorpcije serotonina i koristi se za lečenje porasta krvnog pritiska u plućnoj arteriji.

[0061] Za lečenje hronične tromboembolijske hipertenije pluća, terapijski delotvorna količina je obično količina koja je dovoljna da se smanji krvni pritisak u plućnim arterijama nezavisnoo od toga da li je kod subjekta već formiran embolizam pluća, ili ne.

[0062] Pored toga, za lečenje hipertenzije sa stenozom renalne arterije, terapijski delotvorna količina je obično količina koja je dovoljna da se snizi krvni pritisak pacijenta. Za ispitanike koji imaju stenozu renalne arterije, arterije su sužene usled ateroskleroze. Ovo prouzrokuje da telo registruje da manje krvi dospeva do bubrega, tumačeći ovo kao nizak krvni pritisak, što zauzvrat signalizira otpuštanje hormona za povećanje krvnog pritiska. Vremenom ovo može dovesti do insuficijencije bubrega.

[0063] Još jedno izvođenje ovog pronalaska se odnosi na kristalni oblik I’ za upotrebu u postupku za lečenje insuficijencije srca, posebno kongestivne insuficijencije srca (uključujući i sistoličku i dijastoličku kongestivnu insuficijenciju srca), što obuhvata isporuku pacijentu terapijski delotvorne količine kristalnog oblika I’. Najčešće, terapijski delotvorna količina jeste količina koja je dovoljna da se snizi krvni pritisak i/ili poboljšaju renalne funkcije. U kliničkom okruženju, terapijski delotvorna količina može biti količina koja je dovoljna da se poboljša hemodinamika srca, kao na primer smanjenje pritiska arterije i kapilara pluća (klin), pritiska desne pretkomore, pritisak punjenja, i otpornost krvnih sudova. U jednom izvođenju, jedinjenje se isporučuje kao oblik intravenske doze. Kada se koristi za lečenje insuficijencije srca, Kristalni oblik I’ je moguće isporučiti u kombinaciji sa drugim terapijskim agensima kao što su antagonisti receptora adenozina, napredne prekidače krajnjeg proizvoda glikacije, antagonisti aldosterona, antagonisti AT1receptora, antagonisti β1-adrenergijskog receptora, antagonisti dvostrukodelujućeg β-adrenergijskog receptora, antagonisti α1-receptora, inhibitori himaze, digoksin, diuretici, inhibitori enzima pretvaranja endotelina (ECE), antagonisti receptora endotelina, natriuretički peptidi i njihovi analozi, antagonisti receptora izbacivanja natriuretičkog peptida, donori azotnog oksida, analozi prostaglandina, PDE-V inhibitori, aktivatori i stimulatori ciklaze rastvorljivog guanilata, i antagonisti receptora vazopresina. U jednom specifičnom izvođenju ovog pronalaska, kristalni oblik I’ se kombinuje sa antagonistom aldosterona, antagonistom β1-adrenergijskog receptora, antagonistom AT1receptora, ili diuretikom, i korišćeni su za lečenje kongestivne insuficijencije srca.

1

Dijareja

[0064] Kao inhibitor neutralne endopeptidaze (NEP), očekuje se da krisalni oblik I’ inhibira razgradnju endogenih enkefalina i zato takva jedinjenja mogu da pronađu korisnost za lečenje dijareje, uključujući infektivnu i sekretornu/vodenastu dijareju. Videti, na primer, Baumer et al. (1992) Gut 33:753-758; Farthing (2006) Digestive Diseases 24:47-58; and Marçais-Collado (1987) Eur. J. Pharmacol.144(2): 125-132. Kada se koristi za lečenje dijareje, kristalni oblik I’ je moguće kombinovati sa jednim ili više dodatnih agenasa protiv dijareje.

Renalne bolesti

[0065] Pojačavanjem dejstava vazoaktivnih peptida kao natriuretičknih peptida i bradikinina, očekuje se da kristalni oblik I’ pospeši renalnu funkciju (videti Chen et al. (1999) Circulation 100:2443-2448; Lipkin et al. (1997) Kidney Int.52:792-801; and Dussaule et al. (1993) Clin. Sci.

84:31-39) i da se pronađe korisnost za lečenje i/ili sprečavanje renalnih bolesti kod subjekta sa renalnim oštećenjem. Renalne bolesti od specifičnog interesa uključuju dijabetesnu nefropatiju, hroničnu bolest bubrega, proteinuriju, i specifično akutnu povredu bubrega (prouzrokovanu, na primer, kardiovaskularnim hirurškim zahvatom, hemoterapijom, ili upotrebom kontrastnih boja u medicinskim snimcima), ili akutnu renalnu insuficijenciju ili upotrebom kontrastnih boja u medicinskim snimcima), ili akutnu renalnu insuficijenciju (videti Sharkovska et al. (2011) Clin. Lab. 57:507-515 and Newaz et al. (2010) Renal Failure 32:384-390). Druge renalne bolesti od specifičnog interesa uključuju nefrotični sindrom, fokalnu segmentnu glomerulosklerozu (FSGS) i policistično oboljenje bubrega (PKD).

[0066] Ispitanik sa renalnim oštećenjem koji ima hronično oboljenje bubrega (CKD) može biti klasifikovan prema Smernicama inicijative za kvalitetne ishode bolesti bubrega Nacionalne fondacije za bubreg (Vodič kliničke prakse za hronične bolesti bubrega - National Kidney Foundation Kidney Disease Outcomes Quality Initiative (NKF-KDOQI) (NKF KDOQI). Kada je uspostavi dijagnoza hronične bolesti bubrega, t.j., stepen oštećenja bubrega ili stopa glomerularne filtracije (GFR) <60 mL/min/1,73 m<2>tokom ≥3 meseca, stadijum bolesti. Moguće je dodeliti prema KDOQI CKD klasifikaciji. Oni uključuju Stadijum 1 (oštećenje bubrega sa normalnom ili povećanom stopom glomerularne filtracije (GFR): GFR ≥90; Stadijum 2 (oštećenje bubrega sa blago smanjenom stopom glomerularne filtracije (GFR): GFR 60-89; Stadijum 3 (Umereno smanjena stopa glomerularne filtracije (GFR): GFR 30-59; Stadijum 4 (ozbiljno smanjenje stope glomerularne filtracije (GFR): GFR 15-29; i Stadijum 5 (insuficijencija bubrega): GFR <15 (ili dijaliza). GFR se definiše u jedinicama mL/min/1,73 m<2>.

[0067] Jedno izvođenje uključuje kristalni oblik I’ za upotrebu u postupku lečenja renalno oštećenog subjekta koji obuhvata isporuku terapijski delotvorne količine kristalnog oblika I’. Ova upotreba još uključuje lečenje renalno oštećenog subjekta sa visokim krvnim pritiskom i

1

insuficijencijom srca. Kada je korišćen za lečenje renalne bolesti, kristlani oblik I’ moguće je isporučiti u kombinaciji sa drugim terapijskim agensima kao što su inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima , antagonisti AT1receptora, i diuretici.

[0068] Još jedno izvođenje uključuje kristalni oblik I’ za upotrebu u postupku lečenja subjekta sa renalnim oštećenjem koji ima hronično oboljenje bubrega sa procenjenom brzinom glomerularne filtracije (eGFR) između 60 mL/min/1,73 m<2>i 15 mL/min/1,73 m<2>obuhvata isporuku pacijentu terapijski delotvorne količine kristalnog oblika I’. Još jedno izvođenje uključuje kristalni oblik I’ za upotrebu u postupku lečenja subjekta sa renalnim oštećenjem koji ima hronično oboljenje bubrega sa procenjenom brzinom glomerularne filtracije (eGFR) između ≥90 mL/min/1,73 m<2>(Stadijum 1) ili eGFR <15 mL/min/1,73 m<2>(Stadijum 5) obuhvata isporuku pacijentu terapijski delotvorne količine kristalnog oblika I’. Za potrebe ovog pronalaska, ozbiljno oboljenje bubrega moguće je klasifikovati kao eGFR <30 mL/min/1,73 m<2>. U još jednom izvođenju, uključen je kristalni oblik I’ za upotrebu postupak lečenja renalno oštećenog subjekta sa hroničnim oboljenjem bubrega klasifikovan kao Stadijum 1, ili Stadijum 2, Stadijum 3, Stadijum 4, Stadijum 5 ili eGFR opsezi koji obuhvataju jedan ili više od ovih stadijuma kristalnog oblika I’.

Prevent(at)ivna terapija

[0069] Pojačavanjem dejstava natriuretičkih peptida, očekuje se da i Jedinjenje 1 bude korisno za preventativnu terapiju, usled antihipertrofičnih i antifibrotičnih efekata natriuretičnih peptida (videti Potter et al. (2009) Handbook of Experimental Pharmacology 191:341-366), na primer za sprečavanje napretka insucicijencije srca posle infarkta miokarda, sprečavanje arterijske restenoze posle angioplastije, sprečavanje zadebljanja zidova krvnih sudova posle vaskularnih operacija, sprečavanje ateroskleroze, i sprečavanje dijabetičarske angiopatije.

Glaukom

[0070] Pojačavanjem dejstava natriuretičnih peptida, očekuje se da kristalni oblik I’ bude koristan za lečenje glaukoma. Videti, na primer, Diestelhorst et al. (1989) International Ophthalmology 12:99-101. Kada se koristi za lečenje glaukoma, Jedinjenje I’ je moguće kombinovati sa jednim ili više dodatnih agenasa protiv glaukoma.

Ublaženje bola

[0071] Kao inhibitor neutralne endopeptidaze (NEP), očekuje se da kristalni oblik I’ inhibira razgradnju endogenih enkefalina i zato takvo jedinjenje može da pronađe korisnost kao analgetik. Videti, na primer, Roques et al. (1980) Nature 288:286-288 and Thanawala et al. (2008) Current Drug Targets 9:887-894. Kada se koristi za lečenje bola, kristalni oblik I’ moguće je kombinovati sa jednim ili više dodatnih antinociceptivnih lekova kao inhibitora aminopeptidaze

1

N ili dipeptidil peptidaze III, nesteroidnim agensima protiv upale, inhibitorima ponovne apsorpcije monoamina, relaksanasa mišića, antagonista NMDA receptora, agonistima opioidnog receptora, agonistima receptora 5-HT1Dserotonina, i tricikličnim antidepresivima.

Druge korisne primene

[0072] Usled svojih svojstava inhibicije neutralne endopeptidaze (NEP), kristalni oblik I’ se takođe očekuje da bude koristan kao agens protiv kašlja, kao i da se pronađe korisna primena za lečenje portalnog visokog pritiska povezanog sa cirozom jetre (videti Sansoe et al. (2005) J. Hepatol.43:791-798), kancera (videti Vesely (2005) J. Investigative Med.53:360-365), depresija (videti Noble et al. (2007) Exp. Opin. Ther. Targets 11:145-159), poremećaja menstrualnog ciklusa, preuranjenog porođaja, pre-eklampsije, endometrioze, reproduktivnog poremećaja (na primer, muška i ženska neplodnost, sindroma policističnog jajnika, odbacivanje implantiranog embriona), i muške i ženske seksualne disfunkcije, uključujući erektilnu disfunkciju muškarca i poremećaj seksualnog uzbuđenja kod žene. Preciznije, očekuje se da kristalni oblik I’ bude koristan za lečenje seksualne disfunkcije žena (videti Pryde et al. (2006) J. Med. Chem.49:4409-4424), što se često definiše kao teškoća ženskog pacijenta ili nesposobnost da pronađe zadovoljstvo za seksualnu ekspresiju. Ovo obuhvata raznovrsne različite poremećaje seksualnosti žena uključujući, ilustracije radi i bez ograničavanja, hipoaktivni poremećaj seksualne želje, poremećaj seksualnog uzbuđenja, orgazmički poremećaj i poremećaj seksualnog bola. Kada se koristi za lečenje takvih poremećaja, posebno seksualne disfunkcije žene, jedinjenje iz ovog pronalaska moguće je kombinovati sa jednim ili više od sledećih sekundarnih agenasa: PDE-V inhibitori, agonisti dopamina, agonisti i/ili antagonisti receptora estrogena, androgeni, i estrogeni. Usled svojstva inhibicije neutralne endopeptidaze (NEP), očekuje se da kristalni oblik I’ ima svostva protiv upale, i očekuje se da ima korisnost kao takav, posebno kada se koristi u kombinaciji sa statinima.

[0073] Nedavne studije nagoveštavaju da neutralna endopeptidaza (NEP) igra ulogu u regulisanju funkcije nerva kod insulinski deficijentnog dijabetesa i načinom ishrane indukovanom gojaznošću. Coppey et al. (2011) Neuropharmacology 60:259-266. Samim tim, usled svojstva inhibicije neutralne endopeptidaze (NEP), očekuje se i da kristalni oblik I’ takođe bude koristan za obezbeđivanje zaštite od oštećenja nerva prouzrokovanog dijabetesom ili načinom ishrane indukovanom gojaznošću.

[0074] Količina kristalnog oblika I’ isporučenog po dozi ili ukupnoj količini isporučenoj na dnevnoj bazi može biti unapred određena ili može biti određena na bazi pojedinačnih pacijenata uzimanjem u obzir brojne činioce, uključujući prirodu i ozbiljnost pacijentovog stanja, stanje koje se leči, starost, težinu, i opšte zdravlje pacijenta, toleranciju pacijenta na aktivni agens, rutu primene, farmakološke činioce kao što je aktivnost, efikasnost, farmakokinetičke i toksikološke profile jedinjenja i bilo koje druge sekundarne agenase koji se primenjuju, i slično. Lečenje

2

pacijenta koji boluje od bolesti ili medicinskog stanja (kao što je visok krvni pritisak) može početi sa unapred određenom dozom ili dozom određenom od strane lekara koji propisuje lečenje, i nastaviće se tokom vremenskog perioda neophodnog da se spreče, poboljšaju, potisnu, ili ublaže simptomi bolesti ili medicinskog stanja. Pacijenti koji prolaze takvo lečenje će obično biti nadgledani na rutinskoj bazi da se odredi delotvornost terapije. Na primer, za lečenje visokog krvnog pritiska, merenja krvnog pritiska mogu biti korišćena da se odredi efikasnost terepije. Slični indikatori za druge bolesti i stanja opisani ovde, su dobro poznati i lako dostupni za lekara koji sprovodi lečenje. Neprekidno nadgledanje od strane lekara će osigurati da će optimalna količina kristalnog oblika I’ biti primenjena u bilo kom datom trenutku, kao i olakšavanje određivanja trajanja terapije. Ovo je od posebnog značaja kada se primenjuju i sekundarni agensi, jer njihova selekcija, doziranje, i trajanje terapije mogu takođe da zahtevaju podešavanje. Na ovaj način, režim lečenja i raspored doziranja moguće je prilagoditi tokom sprovođenja terapije tako da se isporuči najniža količina aktivnog sastojka koja ispoljava željenu delotvornost i, povrh toga, da se isporuka nastavi samo koliko je to neophodno da se uspešno leči bolest ili medicinsko stanje.

[0075] Jedinjenje I nalazi korisnost kao međuproizvod koristan za dobijanje kristalnog oblika I’

Alati pri istraživanju

[0076] Pošto kristalni oblik I’ poseduje aktivnost inhibicije enzima neutralne endopeptidaze (NEP), takođe je korisno i kao alat prilikom istraživanja ili proučavanja bioloških sistema ili uzoraka koji imaju enzim neutralne endopeptidaze (NEP), na primer da bi se proučavale bolesti kod kojih enzim neutralne endopeptidaze (NEP) ili njegovi supstrati peptida igra izvesnu ulogu. Svaki pogodan biološki sistem ili uzorak koji ima enzim neutralne endopeptidaze (NEP) moguće je koristiti u takvim studijama koje je moguće sprovesti bilo in vitro ili in vivo. Predstavnici bioloških sistema ili uzoraka pogodni za takve studije uključuju, ali se ne ograničavaju na, ćelije, ćelijske ekstrakte, plazma membrane, uzorke tkiva, izolovane organe, sisare (kao što su miševi, pacovi, morska prasad, zečevi, psi, svinje, ljudi, i tako dalje), i slični, pri čemu su sisari od specifičnog interesa. U jednom specifičnom izvođenju ovog pronalaska, aktivnost enzima neutralne endopeptidaze (NEP) kod sisara je inhibirana isporukom količine kristalnog oblika I’ koja inhibira neutralnu endopeptidazu (NEP).

[0077] Kada se koristi kao istraživački alat, biološki sistem ili uzorak koji obuhvata enzim neutralne endopeptidaze (NEP) se najčešće dovodi u kontakt sa količinom kristalnog oblika I’ koja inhibira enzim neutralne endopeptidaze (NEP). Pošto se biološki sistem ili uzorak izloži tom jedinjenju, dejstva inhibicije enzima neutralne endopeptidaze (NEP) su određena korišćenjem uobičajenih postupaka i opreme, kao što je merenje vezivanja receptora u ogledu vezivanja ili merenje promena posredovanih ligandom u funkcionalnom ogledu. Izloženost obuhvata dovođenje u kontakt ćelija ili tkiva sa jedinjenjem, isporuka jedinjenja sisaru, na primer putem i.p., p.o, i.v., s.c., ili isporuka inhaliranjem, i tako dalje. Ovaj korak određivanja može da obuhvati merenje odgovora (kvantitativna analiza) ili može da uključi iznošenje zapažanja (kvalitativna analiza). Merenje odgovora uključuje, na primer, određivanje dejstava jedinjenja na biološki sistem ili uzorak korišćenjem uobičajenih postupaka i opreme, tako da ogledi sa aktivnošću enzima i merenje promena posredovanih supstratom ili proizvodom enzima u funkcionalnim ogledima. Rezultate ogleda moguće je koristiti da bi se odredio nivo aktivnosti kao količinu jedinjenja neophodnu da se postigne željeni rezultat, to jest, količinu koja inhibira enzim neutralne endopeptidaze (NEP). Obično, korak određivanja će uključiti određivanje dejstava inhibiranja enzima neutralne endopeptidaze (NEP).

[0078] Pored toga, kristalni oblik I’ moguće je koristiti kao istraživački alat za procenu drugih hemijskih jedinjenja, i dakle takođe koristan za oglede pretrage da bi se otkrilo, na primer, da nova jedinjenja imaju aktivnost inhibicije neutralne endopeptidaze (NEP). Na ovaj način, kristalni oblik I’ se koristi kao standard u ogledu da bi se omogućilo poređenje dobijenih rezultata sa jedinjenjem koje se testira i sa kristalnim oblikom I’ da bi se identifikovalo da li ta jedinjenja koja se ispituju imaju otprilike jednaku ili superiornu aktivnost, ako postoji. Na primer, pKipodaci za jedinjenje koje se testira ili grupu jedinjenja koje se testira se porede sa pKipodacima za kristalni oblik I’ da bi se identifikovala ta jedinjenja koja se ispituju koja imaju željena svojstva, na primer, jedinjenja koja se ispituju a koja imaju pKivrednost jednaku ili superiornu jedinjenju iz ovog pronalaska. Ovo varijantno rešenje iz ovog pronalaska uključuje, kao posebna izvođenja, i generisanje uporednih podataka (i korišćenje odgovarajućih ogleda) i analiza podataka ispitivanja da bi se utvrdila jedinjenja od interesa. Dakle, jedinjenja koja se ispituju mogu da se procene u biološkom ogledu, postupkom koji obuhvata korake: (a) sprovođenja biološkog ogleda sa jedinjenjem koje se ispituje da bi se obezbedila prva vrednost ogleda; (b) sprovođenje biološkog ogleda sa kristalnim oblikom I’ da bi se obezbedila druga vrednost ogleda; pri čemu se korak (a) izvodi bilo pre, posle ili istovremeno sa korakom (b); i (c) upoređivanje prve vrednosti ogleda iz koraka (a) sa drugom vrednošću ogleda iz koraka (b). Primeri bioloških ogleda uključuju ogled inhibicije enzima neutralne endopeptidaze (NEP).

[0079] I još jedno varijantno rešenje ovog pronalaska se odnosi na postupak proučavanja biološkog sistema ili uzorka koji obuhvata enzim neutralne endopeptidaze (NEP), taj postupak obuhvata: (a) dovođenje u kontakt biološkog sistema ili uzorka sa kristalnim oblikom I’; i (b) određivanje dejstava prouzrokovanih jedinjenjem na biološki sistem ili uzorak.

FARMACEUTSKE SUPSTANCE I FORMULACIJE

[0080] Kristalni oblik I’ se obično isporučuje pacijentu u obliku farmaceutske supstance ili formulacije. Takve farmaceutske supstance mogu biti isporučene pacijentu bilo kojom prihvatljivom rutom isporuke leka uključujući, ali bez ograničenja na, oralni, rektalni, vaginalni, nazalni, inhalirani, topikalni (uključujući transdermalni), okularni, i parenteralni način primene.

Pored toga, kristalni oblik I’ moguće je isporučiti, na primer oralno, u više doza dnevno (na primer, dva, tri, ili četiri puta dnevno), u pojedinačnoj dnevnoj dozi ili pojedinačnoj nedeljnoj dozi. Jasno je da svaki oblik kristalnog oblika I’, (to jest, slobodna baza, slobodna kiselina, farmaceutski prihvatljiva so, solvat, itd.) koji je pogodan za specifičan režim isporuke može da se koristi u farmaceutskim supstancama koje se ovde razmatraju.

[0081] S tim u skladu, u jednom izvođenju, ovaj pronalazak se odnosi na farmaceutsku supstancu koja obuhvata farmaceutski prihvatljiv nosač i Jedinjenje 1’. Supstanca, po želji, može obuhvatiti druge terapijske i/ili formulacione agense. Kada se razmatraju supstance, "kristalni oblik I’" koji se ovde pominje može da bude i "aktivni agens", da bi se razlikovao od drugih komponenata iz formulacije, kao što je nosač. Dakle, jasno je da pojam, "aktivni agens" uključuje kristalni oblik I’ kao i njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0082] Farmaceutske supstance iz ovog pronalaska obično sadrže terapijski delotvornu količinu kristalnog oblika I’. Stručnjaci u ovoj oblasti će prepoznati, međutim, da farmaceutska supstanca može da obuhvati više od jedne terapijski delotvorne količine, kao što je supstanca u rasutom stanju, to jest, zasebne jedinične doze projektovane za višestruku isporuku da bi se postigla terapijski delotvorna količina. Obično, supstanca će obuhvatiti od oko 0,01-99 wt % aktivnog agensa, sa stvarnom količinom zavisno od same formulacije, rute primene, frekvencije doziranja, i tako dalje. U jednom izvođenju, supstanca pogodna za oralni oblik doze, na primer, može obuhvatiti oko 10-99 wt%, ili od oko 50-99 wt% aktivnog agensa.

[0083] Bilo koji uobičajeni nosač ili ekscipijens moguće je koristiti u farmaceutskim supstancama iz ovog pronalaska. Izbor određenog nosača ili ekscipijensa, ili kombinacije nosača ili ekscipijenasa, će zavisiti od režima primene koji se koristi za lečenje određenog pacijenta ili tipa medicinskog stanja ili stanja bolesti. U ovom pogledu, priprema pogodne supstance za određeni režim primene je sasvim jasna stručnjaku u oblasti farmacije. Pored toga, nosači ili ekscipijensi korišćeni u takvim supstancama su komercijalno dostupni. Putem dalje ilustracije, uobičajene tehnike formulacije su opisane u priručniku kompanije Remington: (The Science and Practice of Pharmacy, 20th Edition, Lippincott Williams & White, Baltimore, Maryland (2000); and H. C. Ansel et al., Pharmaceutical Dosage Forms and Drug Delivery Systems, 7th Edition, Lippincott Williams & White, Baltimore, Maryland (1999)).

[0084] Reprezentativni primeri materijala koji mogu služiti kao farmaceutski prihvatljivi nosači obuhvataju ali se ne ograničavaju na, sledeće: šećere, kao što je laktoza, glukoza i saharoza, skrobove, kao što je kukuruzni skrob i krompirov skrob; celuloza; kao što je mikrokristalna celuloza, i njeni derivati, kao što je natrijum karboksimetil celuloza, etil celuloza i celulozni acetat; soli masne kiseline, kao što je magnezijum stearat; tragakant u prahu; slad; želatin; talk; ekscipijense, kao što je kako prah i supozitorni voskovi; ulja, kao što je ulje kikirikija, ulje semena pamuka, ulje šafrana, susamovo ulje, maslinovo ulje, kukuruzno ulje i ulje sojinog zrna; glikoli, kao što je propilen glikol; plioli, kao što je glicerin, sorbitol, manitol i polietilen glikol; estri, kao što je etil oleat i etil laurat; agar; puferski agensi, kao što je magnezijum hidroksid i aluminijum

2

hidroksid; alginska kiselina; voda bez pirogena; izotonični slani rastvor; Ringerov rastvor; etil alkohol; fosfat puferski rastvori; komprimovani potisni gasovi, kao što su hlorofluorokarboni i hidrofluorokarboni; i druge netoksične uporedive supstance korišćene u farmaceutskim supstancama.

[0085] U jednom izvođenju ovog pronalaska, farmaceutski prihvatljiv nosač je magnezijum stearat. Na primer, farmaceutska supstanca može obuhvatiti kristalni oblik I’ i magnezijum stearat u odnosu od oko 3:1 do oko 10:1 kristalnog oblika I’ prema magnezijum stearatu. Drugi odnosi kristalnog oblika I’ prema magnezijum stearatu uključuju, ali se ne ograničavaju na, 1:1, 5:1, 15:1, 20:1, 25:1, 30:1 i 50:1. U nekom drugom izvođenju, količina kristalnog oblika I’ prema magnezijum stearatu može da bude izražena kao % težine. Na primer, farmaceutska supstanca može da obuhvati 99 wt% kristalnog oblika I’ i 1 wt% magnezijum stearata. U još jednom izvođenju, težinski odnos kristalnog oblika I’ prema magnezijum stearatu je između 85:15 i 99:1, prema opisanom redosledu. U preporučenom izvođenju, težinski odnos kristalnog oblika I’ prema magnezijum stearatu je između 95:5 i 99:1, poželjno 99:1.

[0086] Farmaceutske supstance su obično pripremljene detaljno i uz intezivno mešanje ili spajanje aktivnog agensa sa farmaceutski prihvatljlivim nosačem i jednim ili više opcionih sastojaka. Uravnoteženo spojena mešavina dobijena kao rezutlat može zatim da bude oblikovana ili učitana u tablete, kapsule, pilule, kanistere, patrone, dozatore i slično korišćenjem uobičajenih postupaka i opreme.

[0087] U još jednom izvođenju, farmaceutske supstance su pogodne za oralnu isporuku. Pogodne supstance za oralnu primenu mogu biti u obliku kapsula, tableta, pilula, lozengi, kaheja, dražeja, praškova, granula; rastvora ili suspenzija u vodenastoj ili nevodenastoj tečnosti; emulzija tečnosti ulja u vodi ili vode u ulju; eliksira ili sirupa; i sličnog; svaki obuhvata unapred određenu količinu aktivnog sastojka.

[0088] Kada su predviđene za oralnu isporuku u obliku čvrste doze (kapsule, tablete, pilule i slično), supstanca će obično da obuhvati aktivni sastojak i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, kao što je natrijum citrat, dikalcijum fosfat, ili magnezijum stearat. Čvrsti oblici doze mogu takođe obuhvatiti: punioce ili ekstendere, kao što su skrobovi, mikrokristalna celuloza, laktoza, saharoza, glukoza, manitol, i/ili silikatna kiselina; veziva, kao što je karboksi metil celuloza, alginati, želatin, polivinil pirolidon, saharoza i/ili akacija; humektante, kao što je glicerol; dezintegrišuća sredstva, kao što je agar-agar, kalcijum karbonat, krompirov ili tapioka skrob, alginska kiselina, izvesne silikate, i/ili natrijum karbonat; agense koji usporavaju rastvor, kao što je parafin; ubrzavače apsorpcije, kao što su kvaternarna jedinjenja amonijaka; agense ovlaživanja, kao što je cetil alkohol i/ili glicerol monostearat; absorbense, kao što je kaolin i/ili bentonit glina lubrikanse, kao što je talk, kalcijum stearat, magnezijum stearat, čvrsti polietilen glikoli, natrijum lauril sulfat, i/ili njihove mešavine; sredstva za bojenje, i puferske agense. U svrhu ovog pronalaska, pojmovi "farmaceutski prihvatljivi nosači" uključuju sve pojmove kao što su nosači, punioci ili produživači, vezivači, humektanti, agensi za usporavnaje rastvora agensi ovlaživanja, apsorbensi, lubrikansi, sredstva za bojenje i agensi puferisanja opisani gore u tekstu.

[0089] Agensi otpuštanja, agensi ovlaživanja, agensi oblaganja, zaslađivači, agensi za aromu i parfimisanje, konzervansi i antioksidansi mogu takođe da budu prisutni u farmaceutskim supstancama. Primeri agenasa oblaganja za tablete, kapsule, pilule i slično, obuhvataju one koji su korišćeni za enterne obloge, kao što je celulozni acetat ftalat, polivinil acetat ftala, hidroksipropil metilcelulozni ftalat, kopolimere metakrilna kiselina-estar metakrilne kiseline, celulozni acetat trimelitat, karboksimetil etil celuloza, hidroksipropil metil celulozni acetat sukcinat, i slične. Primeri farmaceutski prihvatljivih antioksidanasa obuhvataju: u vodi rastvorljive antioksidanse, kao što je askorbinska kiselina, cistein hidrohlorid, natrijum bisulfat, natrijum metabisulfat natrijum sulfit i slični; antioksidanse rastvorljive u vodi, kao što je askorbil palmitat, butilisani hidroksianisol, butilisani hidroksitoluen, lecitin, propil galat, alfa-tokoferol, i slični; i agense helacije metala, kao što je limunska kiselina, etilendiamin tetrasirćetna kiselina, sorbitol, tartarna kiselina, fosforna kiselina, i slično.

[0090] Supstance mogu takođe da budu formulisane da bi obezbedile sporo ili kontrolisano otpuštanje aktivnog agensa korišćenjem, primera radi, hidroksipropil metil celuloze u različitim proporcijama u drugim polimernim matricama, lipozome i/ili mikrosfere. Pored toga, farmaceutske supstance iz ovog pronalaska mogu da sadrže agense zamućivanja i mogu biti formulisane tako da otpuštaju samo aktivni agens, ili poželjno, u izvesnom delu gastrointestinalnog trakta, opciono, na odložen način. Primeri umetanja supstanci koje je moguće koristiti obuhvataju polimerne supstance i voskove. Aktivni agens može biti u obliku mikrokapsule, opciono sa jednim ili više gore opisanih ekscipijenasa.

[0091] Jedno izvođenje ovog pronalaska uključuje oralni oblik doze koji obuhvata kristalni oblik I’ u kapsuli, tableti, tečnosti ili suspenziji. Još jedno izvođenje ovog pronalaska se odnosi na oralni oblik doze pri čemu otpuštanje kristalnog oblika I’ kod subjekta jeste neposredno, kontrolisano ili odloženo otpuštanje. Ako se kapsula koristi kao oralni oblik doze, još jedno izvođenje uključuje kapsulu koja se sastoji od želatina, polisaharida ili sintetičkih polimera. U specifičnom izvođenju, kapsula obuhvata hidroksipropil metilcelulozu.

[0092] Pogodni materijali kapsule prema ovom pronalasku se biraju iz želatina, celuloznih derivata, skroba, derivata skroba, hitozana i sintetičkih plastičnih materijala. Ako se želatin koristi kao materijal kapsule, može da se koristi u mešavini sa drugim aditivima izabranim iz polietilen glikola (PEG), glicerola, sorbitola, polipropilen glikola, PEO-PPO blok kopolimera i drugih polialkohola i polietara. Kada se koristi celulozni derivat kao materijal kapsule, hidroksipropilmetilceluloza, hidroksipropilceluloza, metilceluloza, hidroksimetilceluloza i hidroksietilceluloza su preporučljivi polimeri. Ako se sintetički plastični materijali koriste kao materijal kapsule, polietilen, polikarbonat, poliestar, polipropilen i polietilen tereftalat su preporučljivi materijali. Specifično poželjni su polietilen, polikarbonat ili polietilen tereftalat.

[0093] Pogodni oblici doziranja tečnosti za oralnu primenu obuhvataju, ilustracije radi,

2

farmaceutski prihvatljive emulzije, mikroemulzije, rastvore, suspenzije, sirupe i eliksire. Tečni oblici doze obično obuhvataju inertni razblaživač kao što je, na primer, voda ili drugi rastvarači, sredstva za rastvaranje i emulzifikatori kao što je etil alkohol, izopropil alkohol, etil karbonat, etil acetat, benzil alkohol, benzil benzoat, propilen glikol, 1,3-butilen glikol, ulja (na primer, seme pamuka, orašca, kukuruza, klica, maslinovo ulje, ricinusovo ulje, i susamovo ulje), glicerol, tetrahidrofuril alkohol, polietilen glikoli i estre masne kiseline sorbitana, i njihove mešavine. Suspenzije mogu da sadrže agense suspenzije kao što su, na primer, etoksilisani izostearil alkoholi, polioksietilen sorbitol i sorbitan estri, mikrokristalna celuloza, aluminijum metahidroksid, bentonit, agar-agar i tragakant, i njihove mešavine.

[0094] Kada su predviđene za oralnu primenu, farmaceutske supstance iz ovog pronalaska je moguće spakovati u jedinični oblik doze. Pojam "oblik jedinične doze" se odnosi na fizički diskretnu jedinicu pogodnu za doziranje pacijentu, t.j., svaka jedinica obuhvata unapred određenu količinu aktivnog agensa izračunatog da proizvede željeno terapijsko dejstvo bilo samo ili u kombinaciji sa jednom ili više dodatnih jedinica. Na primer, takvi oblici jedinične doze mogu biti kapsule, tablete, pilule, i slično.

[0095] U još jednom izvođenju, supstance iz ovog pronalaska su pogodne za isporuku inhaliranjem, i obično će biti u obliku aerosola ili praha. Takve supstance se generalno isporučuju korišćenjem dobro poznatih uređaja za isporuku leka, kao što je nebulizer, suvi prah, ili inhalator izmerene doze. Nebulizacioni uređaji proizvode protok vazduha velikom brzinom koji prouzrokuje da se supstanca naprska kao magla i koja se unosi u disajni trakt pacijenta. Primer formulacije nebulizatora obuhvata aktivni agens rastvoren u nosaču da bi se formirao rastvor, ili mikronizovan i kombinovan sa nosačem da bi se formirala suspenzija mikronizovanih čestica veličine pogodne za disajne organe. Inhalatori za suvi prah isporučuju aktivni agens kao što je prah u slobodnom protoku koji se dozira u disajni tok pacijenta tokom udisanja. Primer formulacije sa suvim prahom obuhvata aktivni agens suvo spojen sa ekscipijensom kao što je laktoza, skrob, manitol, dekstroza, polilaktinska kiselina, polilaktid-koglikolid, i njihove kombinacije. Inhalatori izmerene doze ispuste izmerenu količinu aktivnog sastojka korišćenjem sabijenog potisnog gasa. Primer formulacije sa izmerenom dozom obuhvata rastvor ili suspenziju aktivnog sastojka u razvodnjenom potisnom gasu, kao što je hlorofluorokarbon ili hidrofluoroalkan. Opcione komponente takvih formulacija obuhvataju ko-rastvarače, kao što je etanol ili pentan, i surfaktante, kao što je sorbitan trioleat, oleinska kiselina, lecitin, glicerin, i natrijum lauril sulfat. Takve supstance se obično pripreme dodavanjem ohlađenog ili pod pritisak stavljenog hidrofluoroalkana u pogodnu posudu koja sadrži aktivni agens, etanol (ako postoji) i površinski aktivno sredstvo (ako postoji). Da bi se pripremila suspenzija, aktivni agens je mikronizovan i zatim kombinovan sa potisnim gasom. Alternativno, formulaciju suspenzije moguće je pripremiti sušenjem u spreju obloge površinski aktivnog sredstva na mikronizovane čestice aktivnog agensa. Formulacija je zatim ubačena u aerosol kanister, koji čini deo inhalatora.

2

[0096] Kristalni oblik I’ i njihove supstance moguće je takođe isporučiti parenteralno, na primer, potkožno, intravenski, intramuskularno, ili intraperitonealnom injekcijom. Za takvu isporuku, aktivni agens je obezbeđen u sterilnom rastvoru, suspenziji, ili emulziji. Primeri rastvarača za dobijanje takvih formulacija uključuju vodu, fiziološki rastvor, elektrolite, alkohole male molekularne težine kao što je propilen glikol i polietilen glikol, ulja, aminokiseline, želatin, šećere, estre masne kiseline kao što je etil oleat, i slično. Parenteralne formulacije mogu takođe da obuhvate jedan ili više antioksidanasa, razblaživača, stabilizatora, konzervanasa, agenasa ovlaživanja, emulzifikatora, i dispergujućih agenasa. Surfaktanti, dodatni agensi stabilizacije ili agensi pH-podešavanja (kiseline, baze ili puferska sredstva)i anti-oksidansi su posebno korisni da bi se obezbedila stabilnost formulaciji, na primer, da bi se svela na minimum ili izbegla hidroliza estarnih i amidnih veza koje mogu biti prisutne u jedinjenju. Ove formulacije moguće je dobiti upotrebom sterilne injektibilne podloge, sterilišućeg agensa, filtracije, iradijacije, ili toplote.

[0097] Primeri fiziološki prihvatljivih vodenastih nosača uključuju, primera radi, sterilnu vodu za injekciju (Sterile Water for Injection), USP; dekstrozu za injekciju (Dextrose Injection), USP (npr., 2,5, 5,0, 10, 20% dekstroze, uključujući 5% dekstroze za injekciju (Dextrose Injection) (D5/W)); dekstroza i natrijum hlorid za injekciju (Dextrose and Sodium Chloride Injection), USP (npr., dekstroza koja varira od 2,5 do 10% i natrijum hlorid koji varira od 0,12 (19 mEq natrijum) do 0,9% (154 mEq natrijum)); manitol za injekciju (Mannitol Injection), USP, (npr., 5, 10, 15, 20 i 25% manitol); Ringerov rastvor za injekciju (Ringer’s Injection), USP (npr., 147 mEq natrijuma, 4 mEq kalijuma, 4,5 mEq kalcijuma i 156 mEq hlorida po litru); laktatni Ringerov rastvor za injekciju (Lactated Ringer’s Injection), USP (npr., 2,7 mEq kalcijum, 4 mEq kalijuma, 130 mEq natrijuma, i 28 mEq laktata po litru); natrijum hlorid za injekciju (Sodium Chloride Injection), USP (npr., 0,9% natrijum hlorid) i slični.

[0098] Kada se isporuči pacijentu kristalni oblik I’ će obično biti razblažen u oko 0,5 mL do oko 10 mL vodenastog nosača per mg kristalnog oblika I’, kao što je oko 0,6 do oko 8 mL po mg.

[0099] U jednom specifičnom izvođenju, parenteralna formulacija obuhvata vodenasti rastvor ciklodekstrina kao farmaceutski prihvatljiv nosač. Pogodni ciklodekstrini uključuju ciklične molekule koji obuhvataju šest ili više jedinica α-D-glukopiranoze spojenih na 1,4 pozicija vezama kao u amilazi, β-ciklodekstrinu ili cikloheptaamilozi. Primeri ciklodekstrina uključuju derivate ciklodekstrina kao što je hidroksipropil i sulfobutil etar ciklodekstrine kao što je hidroksipropil- βciklodekstrin i sulfobutil etar β-ciklodekstrin. Primeri puferskih sredstava za takve formulacije uključuju karboksilne pufere na bazi kiseline kao što su puferski rastvori citrat, laktat i maleat. U jednom izvođenju ovog pronalaska, intravenozni oblik doze obuhvata kristalni oblik I’ u puferisanom rastvoru.

[0100] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ ili njegova farmaceutska supstanca je liofilisani prah. Najčešće, liofilisani prah je sterilan i spakovan u hermetički zaptivenu bočicu ili ampulu ili sličnu posudu.

2

[0101] Kristalni oblik I’ iz ovog pronalaska moguće je isporučiti i transdermalno korišćenjem poznatih sistema transdermalne isporuke i ekscipijenasa. Na primer, kristalni oblik I’ moguće je umešati sa pospešivačima prodora, kao što je propilen glikol, polietilen glikol monolaurat, azacikloalkan-2-oni i slični, i ugraditi u flaster ili sličan sistem isporuke. Dodatni ekscipijensi uključujući želatinirajuće agense, emulzifikatore i puferska sredstva, mogu se koristiti u takvim transdermalnim supstancama po želji.

Sekundarni agensi

[0102] Kristalni oblik I’ može biti koristan kao isključiva terapija bolesti ili može biti kombinovan sa jednim ili više dodatnih terapijskih agenasa da bi se dobilo željeno terapijsko dejstvo. Dakle, u jednom izvođenju, farmaceutske supstance iz ovog pronalaska obuhvataju druge lekove koji se isporučuju istovremeno sa kristalnim oblikom I’. Na primer, supstanca može još da obuhvata jedan ili više lekova (takođe se pominju i kao "sekundarni agens(i)"). Takvi terapijski agensi su dobro poznati u ovoj oblasti, i uključuju antagoniste receptora adenozina, antagoniste αadrenergijskog receptora, antagoniste β1-adrenergijskog receptora, agoniste, β2-adrenergijskog receptora, antagonista dvostruko delujućeg β-adrenergijskog receptora/ α1-receptor antagoniste, napredne prekidače (kočnice) krajnjeg proizvoda glikacije, antagoniste aldosterona, inhibitore sintaze aldosterona, inhibitore aminopeptidaze N, androgene, inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima i inhibitore dvostruko delujućeg angiotenzin konvertujućeg enzima /neprilizina, aktivatore i stimulatore angiotenzin konvertujućeg enzima 2, vakcine angiotenzina II, antikoagulanse, agense protiv dijabetesa, agense protiv dijareje, agense protiv glaukoma, agense protiv lipida, antinociceptivne agense, anti-trombotske agense, antagoniste AT1receptora i inhibitore antagonista/neprilizina dvostrukodelujućeg AT1receptora i blokatore receptora višefunkcionalnog angiotenzina, antagoniste receptora bradikinina, blokatore kanala kalcijuma, inhibitore himaze, digoksin, diuretike, agoniste dopamina, inhibitore enzima pretvaranja endotelina, antagonisti receptora endotelina, inhibitori HMG- CoA reduktaze, estrogene, agoniste i/ili antagoniste receptora estrogena, antagoniste mineral-kortikoidnog receptora, inhibitore ponovne apsorpcije monoamina, relaksante mišića, natriuretičke peptide i njihove analoge, antagoniste receptora izbacivanja natriuretičkog peptida, inhibitore neprilizina, donore azotnog oksida, nesteroidne agense protiv upale, antagoniste receptora N-metil daspartata, agoniste opioidnog receptora, inhibitore fosfodiesteraze (npr., PDE5 i PDE9), analoge prostaglandina, agoniste receptora prostaglandina, inhibitore renina, selektivni inhibitore ponovne apsorpcije serotonina, blokatore kanala natrijuma, stimulatori i aktivatori ciklaze rastvorljivog guanilata, triciklične antidepresive, antagoniste receptora vazopresina, i njihove kombinacije. Specifični primeri ovih agenasa su detaljno prikazani ovde.

[0103] Specifično izvođenje uključuje farmaceutsku supstancu koja obuhvata kristalni oblik I’ ili

2

njegov kristalni oblik i antagonist AT1receptora, inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima, inhibitor fosfodiesteraze (PDE), inhibitor renina, diuretik, ili njihove kombinacije, inhibitor renina, diuretik, ili njihove kombinacije, i opciono jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača.

[0104] Prema tome, u još jednom varijantnom rešenju ovog pronalaska, farmaceutska supstanca obuhvata kristalni oblik I’, drugi aktivni agens, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

Treći, četvrti, itd. aktivni agensi mogu takođe da budu uključeni u ovu supstancu. U kombinovanoj terapiji, količina kristalnog oblika I’ koja se isporučuje, kao i količina sekundarnog agensa, može biti manja od količine koja se obično isporučuje u monoterapiji.

[0105] Kristalni oblik I’ može da bude bilo fizički pomešan sa drugim aktivnim agensom da bi se formirala supstanca koja sadrži oba agensa; ili svaki agens može biti prisutan u zasebnim i različitim supstancama koje se isporučuju pacijentu istovremeno ili u odvojenim vremenskim periodima. Na primer, kristalni oblik I’ je moguće kombinovati sa drugim aktivnim agensom korišćenjem uobičajenih postupaka i opreme da bi se formirala kombinacija aktivnih agenasa koja obuhvata kristalni oblik I’ i drugi aktivni agens. Pored toga, aktivni agensi mogu da budu kombinovani sa farmaceutski prihvatljivim nosačem da bi se formirala farmaceutska supstanca koja obuhvata kristalni oblik I’, drugi aktivni agens i farmaceutski prihvatljiv nosač. U ovom izvođenju, komponente supstance su obično pomešane ili spojene da bi se stvorila fizička mešavina. Fizička mešavina se zatim primenjuje u terapijski delotvornoj količini korišćenjem bilo koje od ovde opisanih ruta.

[0106] Alternativno, aktivni agensi mogu da ostanu zasebni i različiti pre primene pacijentu. U ovom izvođenju, agensi nisu fizički pomešani pre primene ali su primenjeni istovremeno ili u odvojeno vreme kao zasebne supstance. Takve supstance moguće je spakovati odvojeno ili ih je moguće spakovati zajedno u pribor. Kada su isporučeni u odvojenim vremenskim periodima, sekundarni agens će obično da bude isporučen manje od 24 sata posle isporuke kristalnog oblika I’, koji se kreće u opsegu bilo gde od istovremene isporuke sa isporukom jedinjenja iz ovog pronalaska do oko 24 sata posle doze. Ovo se takođe pominje kao primena leka jednog za drugim. Dakle, kristalni oblik I’ može da bude oralno isporučen istovremeno ili u sledu sa drugim aktivnim sastojkom korišćenjem dve tablete, sa jednom tabletom za svaki aktivni agens, pri čemu sekvencijalno može značiti da se isporučuje neposredno posle isporuke kristalnog oblika I’ ili u nekom prethodno određenom vremenskom periodu kasnije (na primer, sat vremena posle ili tri sata posle). Takođe se razmatra da sekundarni agens može da bude isporučen više od 24 sata posle isporuke kristalnog oblika I’. Alternativno, kombinaciju je moguće isporučiti različitim rutama isporuke, to jest, jednu oralno i drugu inhalacijom.

[0107] U jednom izvođenju, pribor obuhvata prvi oblik doze koji obuhvata kristalni oblik I’ i barem jedan dodatni oblik doze koji obuhvata jedan ili više sekundarnih agenasa iznetih ovde, u količinama dovoljnim da se izvedu upotrebe u postupcima iz ovog pronalaska. Prvi oblik doze i drugi (ili treći, itd.) oblik doze zajedno obuhvataju terapijski delotvornu količinu aktivnog agensa za tretiranje ili sprečavanje bolesti ili medicinskog stanja pacijenta.

2

[0108] Sekundarni agens(i), kada su uključeni, su prisutni u terapijski delotvornoj količini tako da se oni obično isporuče u količini koja proizvodi terapijski korisno dejstvo kada se isporuče istovremeno sa kristalnim oblikom I’ iz ovog pronalaska. Sekundarni agens može biti u obliku farmaceutski prihvatljive soli, solvata, optički čistog stereoizomera, i tako dalje. Sekundarni agens može takođe da bude u obliku proleka, na primer, jedinjenje koje ima grupu karboksilne kiseline koja je esterifikovana. Dakle, sekundarni agensi navedeni u spisku ovde su predviđeni da obuhvate sve takve oblike, i komercijalno su dostupni ili mogu biti pripremljeni korišćenjem uobičajenih procedura i reagenasa.

[0109] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa antagonistom receptora adenozina, za koje primeri uključuju naksifilin, rolofilin, SLV-320, teofilin, i tonapofilin.

[0110] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa antagonistom αadrenergijskog receptora, za koje primeri uključuju doksazosin, prazosin, tamsulosin, i terazosin.

[0111] Kristalni oblik I’ moguće je takođe isporučiti u kombinaciji sa antagonistom β1-adrenergijskog receptora (" β1-bloktor"), za koje primeri uključuju acebutolol, alprenolol, amosulalol, arotinolol, atenolol, befunolol, betaksolol, bevantolol, bisoprolol, bopindolol, bucindolol, bucumolol, bufetolol, bufuralol, bunitrolol, bupranolol, bubridine, butofilolol, karazolol, karteolol, karvedilol, celiprolol, cetamolol, kloranolol, dilevalol, epanolol, esmolol, indenolol, labetolol, levobunolol, mepindolol, metipranolol, metoprolol kao što je metoprolol sukcinat i metoprolol tartrat, moprolol, nadolol, nadoksolol, nebivalol, nipradilol, oksprenolol, penbutolol, perbutolol, pindolol, praktolol, pronetalol, propranolol, sotalol, sufinalol, talindol, tertatolol, tilisolol, timolol, toliprolol, ksibenolol, i njihove kombinacije. U jednom specifičnom izvođenju β1-antagonist je izabran iz atenolola, bisoprolola, metoprolola, propranolola, sotalola, i njihovih kombinacija. Najčešće, β1-blokator će biti isporučen u količini dovoljnoj da se obezbedi od oko 2-900 mg po dozi.

[0112] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ je isporučen u kombinaciji sa agonistom β2-adrenergijskog receptora, za koji primeri uključuju albuterol, bitolterol, fenoterol, formoterol, indakaterol, izoetarin, levalbuterol, metaproterenol, pirbuterol, salbutamol, salmefamol, salmeterol, terbutalin, vilanterol, i slične. Najčešće, agonist β2-adrenergijskog receptora će biti isporučen u količini dovoljnoj da se obezbedi od oko 0,05-500 µg po dozi.

[0113] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa naprednim prekidačem kranjeg proizvoda glikacije (AGE), za koji primeri uključuju alagebrium (ili ALT-711) ili TRC4149.

[0114] U jednom drugom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa antagonistom aldosterona, za koje primeri uključuju eplerenon, spironolakton, i njihove kombinacije. Obično, antagonist aldosterona će biti isporučen u količini dovoljnoj da obezbedi od oko 5-300 mg na dan.

[0115] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa inhibitorom aminopeptidaze N ili dipeptidil peptidaze III, za koje primeri uključuju bestatin i PC 18 (2-amino4-metilsulfonil butan tiol, metionin tiol).

[0116] Kristalni oblik I’ je moguće isporučiti i u kombinaciji sa ihhibitorom angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), za koje primeri uključuju akupril, alacepril, benazepril, benazeprilat, kaptopril, ceranapril, cilazapril, delapril, enalapril, enalaprilat, fosinopril, fosinoprilat, imidapril, lizinopril, moeksipril, monopril, moveltipril, pentopril, perindopril, kvinapril, kvinaprilat, ramipril, ramiprilat, saralazin acetat, spirapril, temokapril, trandolapril, zofenopril, i njihove kombinacije. U specifičnom izvođenju, inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) se bira iz: benazeprila, kaptoprila, enalaprila, lizinoprila, ramiprila, i njihovih kombinacija. Obično, inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) će biti isporučen u količini dovoljnoj da se obezbedi od oko 1-150 mg na dan.

[0117] U jednom drugom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa inhibitorom dvostrukog dejstva angiotenzin konvertujućeg enzima /neutralne peptidaze (ACE/NEP) za koji primeri uključuju: AVE-0848 ((4S,7S,12bR)-7-[3-metil- 2(S)-sulfanilbutiramido]-6-okso-1,2,3,4,6,7,8,12b-oktahidropirido[2,1-a][2]-benzazepin-4-karboksilna kiselina); AVE-7688 (ilepatril) i njegovo roditeljsko jedinjenje; BMS-182657 (2-[2-okso-3(S)-[3-fenil-2(S)-sulfanilpropionamido]-2,3,4,5-tetrahidro-1H-1-benzazepin-1-il]sirćetna kiselina); CGS-35601 (N-[1-[4-metil-2(S)-sulfanilpentanamido]ciklopentil-karbonil]-L- triptofan); fazidotril; fazidotrilat; enalaprilat; ER-32935 ((3R,6S,9aR)-6-[3(S)-metil-2(S)-sulfanilpentanamido]-5-oksoperhidrotiazolo[3,2-a]azepin-3-karboksilna kiselina); gempatrilat; MDL-101264 ((4S,7S,12bR)-7-[2(S)-(2-morfolinoacetiltio)-3-fenilpropionamido]-6-okso-1,2,3,4,6,7,8,12boktahidropirido[2,1-a][2]benzazepin-4-karboksilna kiselina); MDL-101287 ([4S-[4 α, 7 α(R*),12b β]]-7-[2-(karboksimetil)-3-fenilpropionamido]-6-okso-1,2,3,4,6,7,8,12boktahidropirido[2,1-a][2]benzazepin-4-karboksilna kiselina); omapatrilat; RB-105 (N-[2(S)-(merkaptometil)-3(R)-fenil- butil]-L-alanin); sampatrilat; SA-898 ((2R,4R)-N-[2-(2-hidroksifenil)-3-(3-merkaptopropionil)tiazolidin-4-ilkarbonil]-L-fenilalanin);Sch-50690 (N-[1(S)-karboksi-2-[N2-(metansulfonil)-L-lizilamino]etil]-L-valil-L-tirozin); i njihove kombinacije, je takođe moguće uključiti. U jednom specifičnom izvođenju, ACE/NEP inhibitor je izabran iz: AVE- 7688, enalaprilata, fazidotrila, fazidotrilata, omapatrilata, sampatrilata, i njihovih kombinacija.

[0118] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa aktivatorom ili stimulatorom angiotenzin konvertujućeg enzima 2 (ACE2).

[0119] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa vakcinom angiotenzina II, za koji primeri uključuju ATR12181 i CYT006-AngQb.

[0120] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa antikoagulansom, za koji primeri uključuju: kumarine kao što je varfarin; heparin; i inhibitore direktnog trombina kao što je argatroban, bivalirudin, dabigatran, i lepirudin.

[0121] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa agensom protiv dijabetesa, za koji primeri uključuju lekove koji se ubrizgavaju kao i oralno efektivne lekove, i njihove kombinacije. Primeri lekova koji se ubrizgavaju uključuju insulin i derivate insulina.

1

Primeri oralno efikasnih lekova uključuju: biguanide kao što je metformin; antagoniste glukagona; inhibitore α-glukozidaze kao što je akarboza i miglitol; inhibitore dipeptidil peptidaze IV (DPP-IV inhibitori) kao što je alogliptin, denagliptin, linagliptin, saksagliptin, sitagliptin, i vildagliptin; meglitinide kao što je repaglinid; oksadiazolidindione; sulfonilureje kao što je hlorpropamid, glimepirid, glipizid, gliburid, i tolazamid; tiazolidindione kao što je pioglitazon i roziglitazon; i njihove kombinacije.

[0122] U jednom drugom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa terapijama protiv dijareje. Primeri opcija lečenja uključuju oralne rehidracione rastvore (ORS), loperamid, difenoksilat, i bizmut subsalicilat.

[0123] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa agensom protiv glaukoma, za koji primeri uključuju: α-adrenergijske agoniste kao što je brimonidin; antagoniste β1-adrenergijskog receptora; topikalne β1-blokatore kao što je betaksolol, levobunolol, i timolol; inhibitore karbonske anhidraze kao što je acetazolamid, brinzolamid, ili dorzolamid; holinergijske agoniste kao što je cevimelin i DMXB-anabazein; jedinjenja epinefrina; miotike kao što je pilokarpin; i analoge prostaglandina.

[0124] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa agensom protiv lipida, za koji primeri uključuju: inhibitore proteina transfera estra holesterila (CETP) kao što je anacetrapib, dalcetrapib, i torcetrapib; statine kao što je atorvastatin, fluvastatin, lovastatin, pravastatin, rozuvastatin i simvastatin; i njihove kombinacije.

[0125] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa agensom protiv tromboze, za koji primeri uključuju: aspirin; agense protiv trombocita kao što je klopidogrel, prasugrel, i tiklopidin; heparin, i njihove kombinacije.

[0126] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa antagonistom receptora AT1, poznat je i kao blokatori receptora angiotenzina II tipa 1. Primeri blokatora receptora angiotenzina II tipa 1 (ARB) uključuju abitesartan, azilsartan (npr., azilsartan medoksomil), benzillosartan, kandesartan, kandesartan cileksetil, elisartan, embusartan, enoltazosartan, eprosartan, EXP3174, fonsartan, forasartan, glicilosartan, irbesartan, izoteolin, losartan, medoksomil, milfasartan, olmesartan (npr., olmesartan medoksomil), opomisartan, pratosartan, ripisartan, saprisartan, saralasin, sarmesin, TAK-591, tasosartan, telmisartan, valsartan, zolasartan, i njihove kombinacije. U specifičnom izvođenju, blokatora receptora angiotenzina II tpa 1 (ARB) je izabran iz azilsartan medoksomila, kandesartan cileksetila, eprosartana, irbesartana, losartana, olmesartan medoksomila, saprisartana, tasosartana, telmisartana, valsartana, i njihovih kombinacija. Primeri soli i/ili prolekova uključuju kandesartan cileksetil, eprosartan mezilat, losartan kalijum so, i olmesartan medoksomil. Uobičajeno, blokator receptora angiotenzina II tipa 1 (ARB) treba da bude isporučen u količini dovoljnoj da se obezbedi od oko 4-600 mg po dozi, sa primerima dnevnih doza u opsezima koji se kreću od 20-320 mg na dan.

2

[0127] Kristalni oblik I’ moguće je isporučiti u kombinaciji sa agensom dvostrukog dejstva, kao što je inhibitor antagonista AT1receptora/inhibitora neprilizina (blokatora receptora angiotenzina II tipa 1 (ARB)/NEP), za koje primeri uključuju jedinjenja opisana u U.S. patentima br.7,879,896 i 8,013,005, oba na ime pronalazača Allegretti et al., kao što je jedinjenje, 4’-{2-etoksi-4-etil-5-[((S)-2-merkapto-4-metilpentanoilamino)-metil]imidazol-1-ilmetil}-3’-fluorobifenil-2-karboksilna kiselina.

[0128] Kristalni oblik I’ moguće je isporučiti u kombinacij sa višefunkcionalnim blokatorima receptora angiotenzina kao što su u istraživanju o visokom krvnom pritisku opisali Kurtz & Klein (2009) Hypertension Research 32:826-834.

[0129] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporuči u kombinaciji sa antagonistom receptora bradikinina, na primer, ikatibant (HOE-140). Očekuje se da ova kombinovana terapija može da predstavi prednost sprečavanjem angioedema ili drugih neželjenih posledica povišenih nivoa bradikinina.

[0130] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa blokatorom kanala kalcijuma, za koji primeri uključuju amlodipin, anipamil, aranipin, barnidipin, benciklan, benidipin, bepridil, klentiazem, kilnidipin, kinarizin, diltiazem, efonidipin, elgodipin, etafenon, felodipin, fendilin, flunarizin, galopamil, izradipin, lacidipin, lerkanidipin, lidoflazin, lomerizin, manidipin, mibefradil, nikardipin, nifedipin, niguldipin, niludipin, nilvadipin, nimodipin, nizoldipin, nitrendipin, nivaldipin, perheksilin, prenilamin, riozidin, semotiadil, terodilin, tiapamil, verapamil, i njihove kombinacije. U specifičnom izvođenju, blokator kanala kalcijuma je izabran iz amlodipina, bepridila, diltiazema, felodipina, izradipina, lacidipina, nikardipina, nifedipina, niguldipina, niludipina, nimodipina, nisoldipina, riozidina, verapamila, i njihovih kombinacija. Najčešće, blokator kanala kalcijuma će biti isporučen u količini dovoljnoj da se obezbedi od oko 2-500 mg po dozi.

[0131] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa inhibitorom himaze, kao što je TPC- 806 i 2-(5-formilamino-6-okso-2-fenil-1,6-dihidropirimidin-1-il)-N-[{3,4-diokso-1-fenil-7-(2-piridiloksi)}-2-heptil]acetamid (NK3201).

[0132] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinacij sa diuretikom, za koji primeri uključuju: inhibitore karbonske anhidraze kao što je acetazolamid i dihlorfenamid; diuretici Henleove petlje, što uključuje derivate sulfonamida kao što je acetazolamid, ambusid, azosemid, bumetanid, butazolamid, hloraminofenamid, klofenamid, klopamid, kloreksolon, disulfamid, etokszolamid, furosemid, mefrusid, metazolamid, piretanid, torsemid, tripamid, i ksipamid, kao i nesulfonamidne diuretike kao što je tienilinska kiselina, indakrinon i kvinkarbat; osmotske diuretike kao što je manitol; diuretike koji štede kalijum, što uključuje antagoniste aldosterona kao što je spironolakton, i inhibitore Na<+>kanala kao što je amilorid i triamteren; tiazid i tiazidu slične diuretike kao što je altiazid, bendroflumetiazid, benzilhidrohlorotiazid, benztiazid, butiazid, hlortalidon, hlorotiazid, ciklopentiazid, ciklotiazid, epitiazid, etiazid, fenhizon, flumetiazid, hidrohlorotiazid, hidroflumetiazid, indapamid, metilklotiazid, metikran, metolazon, paraflutizid, politiazid, kvinetazon, teklotiazid, i trihlorometiazid; i njihove kombinacije. U specifičnom izvođenju, diuretik se bira iz amilorida, bumetanida, hlorotiazida, hlortalidona, dihlorfenamida, etakrinske kiseline, furosemida, hidrohlorotiazida, hidroflumetiazida, indapamida, metilklotiazida, metolazona, torsemida, triamterena, i njihovih kombinacija. Ovaj diuretik će biti isporučen u količini dovoljnoj da obezbedi od oko 5-50 mg na dan, uobičajeno 6-25 mg na dan, sa uobičajenim dozama koje su 6,25 mg, 12,5 mg ili 25 mg na dan.

[0133] Kristalni oblik I’ moguće je takođe isporučiti u kombinaciji sa inhibitorom enzima pretvaranja endotelina (ECE), za koji primeru uključuju fosforamidon, CGS 26303, i njihove kombinacije.

[0134] U specifičnom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa antagonistom receptora endotelina, za koji primeri uključuju: selektivne antagoniste receptora endotelina koji utiču na receptore endotelina A, kao što je avosentan, ambrisentan, atrasentan, BQ-123, klazosentan, darusentan, sitaksentan, i zibotentan; i dualne antagonistereceptora endotelina koji utiču i na receptore endotelina A i B, kao što je bosentan, macitentan, i tezosentan.

[0135] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ je isporučen u kombinaciji sa jednim ili više inhibitora HMG-CoA reduktaze, koji su takođe poznati kao statini. Primeri statina uključuju atorvastatin, fluvastatin, lovastatin, pitavastatin, pravastatin, rosuvastatin i simvastatin.

[0136] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa inhibitorom ponovne apsorpcije monoamina, za koji primeri uključuju inhibitore ponovne apsorpcije norepinefrina kao što je atomoksetin, buproprion i buproprion metabolit hidroksibuproprion, maprotilin, reboksetin, i viloksazin; selektivne inhibitore ponovne apsorpcije serotonina (SSRIs) kao što je citalopram i citalopram metabolit dezmetilcitalopram, dapoksetin, escitalopram (npr., escitalopram oksalat), fluoksetin i fluoksetin dezmetil metabolit norfluoksetina, fluvoksamin (npr., fluvoksamin maleat), paroksetin, sertralin i sertralin metabolit demetilsertralin; dualni inhibotori ponovne apsorpcije serotonina-norepinefrina (SNRI) kao što je bicifadin, duloksetin, milnacipran, nefazodon, i venlafaksin; i njihove kombinacije.

[0137] U jednom drugom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa relaksansom mišića, primeri relaksanasa uključuju: karisoprodol, hlorzoksazon, ciklobenzaprin, diflunisal, metaksalon, metokarbamol, i njihove kombinacije.

[0138] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa natriuretičnim peptidom ili analogom, za koji primeri uključuju: karperitid, CD-NP (Nile Therapeutics), CU-NP, nesiritid, PL-3994 (Palatin Technologies, Inc.), ularitid, cenderitid, i jedinjenja koja su opisali Ogawa et al (2004) J.Biol.Chem.279:28625-31. Ova jedinjenja se takođe pominju kao agonisti receptora A natriuretičnog peptida (NPR-A). U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa antagonistom receptora izbacivanja natriuretičnog peptida (NPR-C) kao što je SC-46542, cANF (4-23), i AP-811 (Veale (2000) Bioorg Med Chem Lett 10:1949-52). Na primer, AP-811 pokazuju sinergiju kada se kombinuju sa NEP inhibitorom, tiorfanom (Wegner (1995) Clin.Exper.Hypert.17:861-876).

4

[0139] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa inhibitorom neprilizina (NEP), za koji primeri uključuju: AHU-377; kandoksatril; kandoksatrilat; deksekadotril ((+)-N-[2(R)-(acetiltiometil)-3-fenilpropionil]glicin benzil estar); CGS-24128 (3-[3-(bifenil-4-il)-2-(fosfonometilamino)propionamido]propionska kiselina); CGS-24592 ((S)-3-[3-(bifenil-4-il)-2-(fosfonometilamino)propionamido]propionska kiselina); CGS-25155 (N-[9(R)-(acetiltiometil)-10-okso-1-azaciklodekan-2(S)-ilkarbonil]-4(R)-hidroksi-L-prolin benzil estar); derivat 3-(1-karbamoilcikloheksil)propionske kiseline opisane u WO 2006/027680 pronalazača Hepworth et al. (Pfizer Inc.); JMV-390-1(2(R)-benzil-3-(N-hidroksikarbamoil)propionil-L-izoleucil-L-leucin); ekadotril; fosforamidon; retrotiorfan; RU- 42827 (2-(merkaptometil)-N-(4-piridinil)benzenpropionamid); RU-44004 (N-(4-morfolinil)-3-fenil-2-(sulfanil- metil)propionamid); SCH-32615 ((S)-N-[N-(1-karboksi-2-feniletil)-L-fenilalanil]- β-alanin) i njegov prolek SCH-34826 ((S)-N-[N-[1-[[(2,2-dimetil-1,3-dioksolan-4-il)metoksi]karbonil]-2-feniletil]-L-fenilalanil]- β-alanin); sialorfin; SCH-42495 (N-[2(S)-(acetilsulfanilmetil)-3-(2-metilfenil)propionil]-L-metionin etil estar); spinorfin; SQ-28132 (N-[2-(merkaptometil)-1-okso-3-fenilpropil]leucin); SQ-28603 (N-[2-(merkaptometil)-1- okso-3-fenilpropil]- β-alanin); SQ-29072 (7-[[2-(merkaptometil)-1-okso-3-fenilpropil]amino]heptansku kiselinu); tiorfan i njegov prolek racekadotril; UK-69578 (cis-4-[[[1-[2-karboksi-3-(2-metoksietoksi)propil]ciklopentil]karbonil]amino] cikloheksankarboksilnu kiselinu); UK-447,841 (2-{1-[3-(4-hlorofenil)propilkarbamoil]-ciklopentilmetil}-4-metoksibutirna kiselina); UK-505,749 ((R)-2-metil-3-{1-[3-(2-metilbenzotiazol-6-il)propilkarbamoil]ciklopentil}propionska kiselina); 5-bifenil-4-il-4-(3-karboksipropionilamino)-2-metilpentanska kiselina i etil estar 5-bifenil-4-il-4-(3-karboksipropionilamino)-2-metilpentanske kiseline (WO 2007/056546); daglutril [(3S,2’R)-3-{1-[2’-(etoksikarbonil)-4’-fenilbutil]-ciklopentan-1-karbonilamino}-2,3,4,5-tetrahidro-2-okso-1H-1-benzazepin-1-sirćetna kiselina] koje su u WO 2007/106708 opisali pronalazači Khder et al. (Novartis AG); i njihove kombinacije. U specifičnom izvođenju, inhibitor neutralne endopeptidaze (NEP) se bira iz AHU-377, kandoksatrila, kandoksatrilata, CGS-24128, fosforamidona, SCH-32615, SCH-34826, SQ-28603, tiorfana, i njihovih kombinacija. U specifičnom izvođenju, inhibitor neutralne endopeptidaze (NEP) je jedinjenje kao što je daglutril ili CGS-26303 ([N-[2-(bifenil-4-il)-1(S)-(1H-tetrazol-5-il)etil]amino]metilfosfonska kiselina), koja ima aktivnost i kao inhibitori enzima pretvaranja endotelina (ECE) i neutralne endopeptidaze (NEP). Takođe, moguće je koristiti i druga jedinjenja sa dvostrukim dejstvom enzim pretvaranja endotelina (ECE)/ neutralne endopeptidaze (NEP). Inhibitor neutralne endopeptidaze (NEP) će biti isporučen u količini dovoljnoj da obezbedi od oko 20-800 mg po dozi, sa uobičajenim dnevnim dozama u opsezima od 50-700 mg na dan, češće 100-600 ili 100-300 mg na dan.

[0140] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa donorom azotnog oksida, tu su na primer uključeni: nikorandil; organski nitrati kao što je pentaeritritol tetranitrat; i sidnonimini kao što je linzidomin i molsidomin.

[0141] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa nesteroidnim antinflamatornim agensom (NSAID), za koji primeri uključuju: acemetacin, acetil salicilnu kiselinu, alklofenak, alminoprofen, amfenak, amiprilos, aloksiprin, anirolak, apazon, azapropazon, benorilat, benoksaprofen, bezpiperilon, broperamol, bukloksinska kiselina, karprofen, klidanak, diklofenak, diflunizal, diftalon, enolikam, etodolak, etorikoksib, fenbufen, fenklofenak, fenklozinska kiselina, fenoprofen, fentiazak, feprazon, flufenaminska kiselina, flufenizal, fluprofen, flurbiprofen, furofenak, ibufenak, ibuprofen, indometacin, indoprofen, izoksepak, izoksikam, ketoprofen, ketorolak, lofemizol, lornoksikam, meklofenamat, meklofenaminska kiselina, mefenaminska kiselina, meloksikam, mezalamin, miroprofen, mofebutazon, nabumeton, naproksen, nifluminska kiselina, oksaprozin, okspinak, oksifenbutazon, fenilbutazon, piroksikam, pirprofen, pranoprofen, salsalat, sudoksikam, sulfasalazin, sulindak, suprofen, tenoksikam, tiopinak, tiaprofenska kiselina, tioksaprofen, tolfenaminska kiselina, tolmetin, triflumidat, zidometacin, zomepirak, i njihove kombinacije. U specifičnom izvođenju, nesteroidni antiinflamatorni agens (NSAID) se bira iz etodolaka, flurbiprofena, ibuprofena, indometacina, ketoprofena, ketorolaka, meloksikama, naproksena, oksaprozina, piroksikama, i njihovih kombinacija.

[0142] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa antagonistom receptora N-metil d-aspartata (NMDA) što, na primer, uključuje amantadin, dekstrometorfan, dekstropropoksifen, ketamin, ketobemidon, memantin, metadon, i tako dalje.

[0143] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa agonistom opioidnog receptora (takođe se pominje i kao opioidni analgetici). Predstavnici agonista opioidnog receptora uključuju: buprenorfin, butorfanol, kodein, dihidrokodein, fentanil, hidrokodon, hidromorfon, levalorfan, levorfanol, meperidin, metadon, morfin, nalbufin, nalmefen, nalorfin, nalokson, naltrekson, nalorfin, oksikodon, oksimorfon, pentazocin, propoksifen, tramadol, i njihove kombinacije. U izvesnim izvođenjima, agonist opioidnog receptora se bira iz kodeina, dihidrokodeina, hidrokodona, hidromorfona, morfina, oksikodona, oksimorfona, tramadola, i njihovih kombinacija.

[0144] U specifičnom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa inhibitorom fosfodiesteraze (PDE), specifično inhibitorom fosfodiesteraze V (PDE-V). Primeri PDE-V inhibitora uključuju avanafil, lodenafil, mirodenafil, sildenafil (Revatio®), tadalafil (Adcirca®), vardenafil (Levitra®), i udenafil.

[0145] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa analogom prostaglandina (takođe se pominje i kao prostanoidi, analozi prostaciklina). Primeri analoga prostaglandina uključuju beraprost natrijum, bimatoprost, epoprostenol, iloprost, latanoprost, tafluprost, travoprost, i treprostinil, sa bimatoprostom, latanoprostom, i tafluprostom od specifičnog interesa.

[0146] U još jednom drugom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa agonistom receptora prostaglandina, za koji primeri uključuju bimatoprost, latanoprrost, travoprost, i tako dalje.

[0147] Kristalni oblik I’ moguće je takođe isporučiti u kombinaciji sa inhibitorom renina, za koji primeri uključuju aliskiren, enalkiren, remikiren, i njihove kombinacije.

[0148] U još jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa selektivnim inhibitorom ponovne apsorpcije serotonina (SSRI), za koji primeri uključuju: citalopram i citalopram metabolit dezmetil-citalopram, dapoksetin, escitalopram (npr., escitalopram oksalat), fluoksetin i fluoksetin dezmetil metabolit norfluoksetin, fluvoksamin (npr., fluvoksamin maleat), paroksetin, sertralin i sertralin metabolit demetilsertralin, i njihove kombinacije.

[0149] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa agonistom receptora 5-HT1Dserotonina, za koji primeri uključuju, triptane kao što je almotriptan, avitriptan, eletriptan, frovatriptan, naratriptan, rizatriptan, sumatriptan, i zolmitriptan.

[0150] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa blokatorom kanala natrijuma, za koji primeri uključuju karbamazepin, fosfenitoin, lamotrigin, lidokain, meksiletin, okskarbazepin, fenitoin, i njihove kombinacije.

[0151] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa rastvorljivim stimulatorom ili aktivatorom guanilat ciklaze, za koje primeri uključuju ataciguat, riociguat, i njihove kombinacije.

[0152] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa tricikličnim antidepresivom (TCA), za koji primeri uključuju amitriptilin, amitriptilinoksid, butriptilin, klomipramin, demeksiptilin, desipramin, dibenzepin, dimetakrin, dosulepin, doksepin, imipramin, imipraminoksid, lofepramin, melitracen, metapramin, nitroksazepin, nortriptilin, noksiptilin, pipofezin, propizepin, protriptilin, hinupramin, i njihove kombinacije.

[0153] U jednom izvođenju, kristalni oblik I’ se isporučuje u kombinaciji sa antagonistom receptora vazopresina, za koje primeri uključuju konivaptan i tolvaptan.

[0154] Kombinovani sekundarni terapijski agensi mogu takođe da budu korisni u daljoj kombinovanoj terapiji sa jedinjenjem iz ovog pronalaska. Na primer, jedinjenje iz ovog pronalaska moguće je kombinovati sa diuretikom i blokatorom receptora angiotenzina II tipa 1 (ARB), ili blokatorom kanala kalcijuma i blokatorom receptora angiotenzina II tipa 1 (ARB), ili diuretikom i inhibitorom angiotenzin komvertujućeg enzima (ACE), ili blokatorom kanala kalcijuma i statinom. Specifični primeri uključuju, kombinaciju inhibitora enalaprila angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) (u obliku soli maleata) i diuretik hidrohlorotiazida, koji se prodaje pod žigom Vaseretic®, ili kombinaciju amlodipina blokatora kanala kalcijuma (u obliku bezilat soli) i blokatora receptora angiotenzina II tipa 1 (ARB) olmesartana (u obliku medoksomil proleka), ili kombinaciju blokatora kanala kalcijuma i statina, sve je moguće koristiti sa Jedinjenjem I. Drugi terapijski agensi kao što su agonisti α2-adrenergijskog receptora i antagonisti receptora vazopresina mogu takođe da budu korisni u kombinovanoj terapiji. Primeri agonista α2-adrenergijskog receptora uključuju klonidin, deksmedetomidin, i guanfacin.

[0155] Sledeće formulacije se daju kao primeri farmaceutskih supstanci iz ovog pronalaska.

Primeri tvrdih kapsula želatina za oralnu isporuku

[0156] Jedinjenje iz ovog pronalaska (50 g), 440 g laktoza osušena raspršivanjem i 10 g magnezijum stearata su potpuno stopljeni. Supstanca dobijena kao rezutlat je zatim usuta u tvrde želatinaste kapsule (500 mg supstance po kapsuli). Alternativno, kristalni oblik I’ (20 mg) je potpuno stopljen sa skrobom (89 mg), mikrokristalnom celulozom (89 mg) i magnezijum stearatom (2 mg). Mešavina je zatim propuštena kroz rešetku sita br.45 prema odredbi za U.S. sita i usuta u tvrdu želatinastu kapsulu (200 mg supstance po kapsuli).

[0157] Alternativno, kristalni oblik I’ (30 g), sekundarni agens (20 g), 440 g laktoze osušene raspršivanjem i 10 g magnezijum stearata su potpuno stopljeni, i prerađeni kao što je opisano gore u tekstu.

Primeri formulacije kapsule želatina za oralnu isporuku pacijentu

[0158] Kristalni oblik I’ (100 mg) je potpuno stopljen sa polioksietilen sorbitan monooleatom (50 mg), i skrobnim prahom (250 mg). Mešavina je zatim sipana u želatinaste kapsule (400 mg supstance po kapsuli). Alternativno, Jedinjenje 1 (70 mg) i sekundarni agens (30 mg) su detaljno spojeni sa polioksietilen sorbitan monooleatom (50 mg) i skrobnim prahom (250 mg), i mešavina dobijena kao rezultat je sipana u želatinastu kapsulu (400 mg supstance po kapsuli).

[0159] Alternativno, kristalni oblik I’ (40 mg) je detaljno spojen sa mikrokristalnom celulozom (Avicel PH 103; 259,2 mg) i magnezijum stearata (0,8 mg). Mešavina je zatim sipana u želatinastu kapsulu (Veličina #1, bela, neprovidna) (300 mg supstance po kapsuli).

Primeri hidroksipropil metilcelulozne (HPMC) kapsule za oralnu isporuku kristalnog oblika I’ (50 mg ili 100 mg) su sipani direktno u HPMC kapsulu.

Primeri formulacije tablete za oralnu isporuku pacijentu

[0160] Kristalni oblik I’ (10 mg), skrob (45 mg) i mikrokristalna celuloza (35 mg) se provlače kroz rešetku sita br.20 prema odredbi za U.S. sita i mešaju detaljno. Tako proizvedene granule su sušene na 50-60 °C i provučene kroz rešetku sita br. 16 prema odredbi za U.S. sita. Rastvor polivinilpirolidona (4 mg kao 10 % rastvor u sterilnoj vodi) se meša sa natrijum karboksimetil skrobom (4,5 mg), magnezijum stearatom (0,5 mg), i talkom (1 mg), i ova mešavina se zatim provlači kroz rešetku sita br. 16 prema odredbi za U.S. sita. Natrijum karboksimetil skrob, magnezijum stearat i talk se zatim dodaju u granule. Posle mešanja, mešavina se komprimuje na mašini za tabletiranje da bi se dobila tableta teška 100 mg.

[0161] Alternativno, kristalni oblik I’ (250 mg) je poptuno stopljen sa mikrokristalnom celulozom (400 mg), dimljenim silikon dioksidom (10 mg), i stearinskom kiselinom (5 mg). Mešavina je zatim komprimovana u oblik tableta (665 mg supstance po tableti).

[0162] Alternativno, kristalni oblik I’ (400 mg) je potpuno stopljen sa kukuruznim skrobom (50 mg), kroskarmeloznim natrijumom (25 mg), laktozom (120 mg), i magnezijum stearatom (5 mg). Mešavina je zatim komprimovana da bi formirala oblik tablete sa jednim urezom (600 mg supstance po tableti).

[0163] Alternativno, kristalni oblik I’ (100 mg) je poptuno stopljen sa kukuruznim skrobom (100 mg) sa vodenim rastvorom želatina (20 mg). Mešavina je osušena i samlevena u fin prah. Mikrokristalna celuloza (50 mg) i magnezijum stearat (5 mg) se zatim pomešaju sa formulacijom želatina, granulišu i mešavina dobijena kao rezultat se sabije da bi se formirale tablete (100 mg jedinjenja iz ovog pronalaska po tableti).

Primeri formulacije suspenzije za oralnu isporuku pacijentu

[0164] Sledeći sastojci su pomešani da bi se formirala suspenzija koja sadrži 100 mg kristalnog oblika I’ na 10 mL suspenzije.

Primeri formulacije tečnosti za oralnu isporuku pacijentu

[0165] Pogodna formulacija tečnosti je ona sa puferom na bazi karboksilne kiseline kao što su puferski rastvori citrat, laktat i maleat. Na primer, kristalni oblik I’ (koji može da bude prethodno pomešan sa DMSO) se spaja sa 100 mM amonijak citratnog puferskog sredstva i pH vrednošću podešenom na pH 5, ili se spaja sa 100 mM rastvora limunske kiseline i pH vrednošću podešenom na pH 2. Takvi rastvori mogu takođe da uključe ekscipijens rastvaranja kao što je ciklodekstrin, na primer rastvor može da uključi 10 wt% hidroksipropil- β-ciklodekstrin.

[0166] Druge pogodne formulacije uključuju 5% NaHCO3rastvora, sa ili bez ciklodekstrina.

Primer parenteralne IV formulacije za isporuku injekcijom

[0167] Kristalni oblik I’ (0,2 g) je stopljen sa 0,4 M puferskog rastvora natrijum acetata (2,0 mL). Rastvor koji je dobijen kao rezultat je imao pH vrednost podešenu na pH vrednost 4 korišćenjem 0,5 N vodenog rastvora natrijum hidroksida, ako je neophodno, i zatim je dovoljno vode za injekciju dodato da se obezbedi ukupna količina od 20 mL. Mešavina je zatim filtriana kroz sterilni filter (0,22 mikron) da bi se dobio sterilni rastvor pogodan za primenu injekcijom.

[0168] Sledeće formulacije ilustruju primere farmaceutskih supstanci iz ovog pronalaska.

Primer formulacije A

[0169] Zamrznuti rastvor pogodan za dobijanje rastvora koji se ubrizgava se dobija kao u nastavku:

Sastojci Količina Aktivno Jedinjenje I’ 10 do 1000 mg Ekscipijensi (npr., dekstroza) 0 do 50 g Voda za rastvor injekcije 10 do 100 mL

Primer postupka: Ekscipijensi, ako postoje, su rastvoreni u oko 80% vode za injekciju i aktivno Jedinjenje I’ je dodato i rastvoreno. pH vrednost je podešena sa 1 M natrijum hidroksida do 3 do 4,5 i količina je zatim podešena do 95% krajnje zapremine sa vodom za injekciju. pH vrednost je proverena i podešena, ako je neophodno, i zapremina je podešena do krajnje zapremine sa vodom za injekciju. Formulacija je zatim sterilno filtrirana kroz filter od 0,22 mikrona i postavljena u sterilnu bočicu u aseptičnim uslovima. Bočica se zatvara, stavlja se nalepnica i čuva se zamrznuto.

Primer formulacije B

[0170] Liofilisani prah ili kristalna čvrsta supstanca pogodna za dobijanje rastvora koji može da se ubrizga se dobija kao u nastavku:

4

Voda za injekciju 10 do 100 mL

Primer postupka: Ekscipijens i/ili agens puferacije, ako postoji, se rastvara u oko 60% vode za injekciju. Aktivno Jedinjenje I’ se dodaje i rastvoreno je i pH vrednost je podešena sa 1 M natrijum hidroksida do 3 do 4,5 i količina je podešena do 95% krajnje zapremine sa vodom za injekciju. pH vrednost je proverena i podešena, ako je neophodno, i zapremina je podešena do krajnje zapremine sa vodom za injekciju. Formulacija je zatim sterilno filtrirana kroz filter od 0,22 mikrona i postavljena u sterilnu bočicu u aseptičnim uslovima. Formulacija je zatim osušena zamrzavanjem korišćenjem odgovarajućeg ciklusa liofilizacije. Bočica se zatvara poklopcem (opciono pod delimičnim vakuumom ili suvim azotom), označena i skladištena u uslovima hlađenja.

Primer formulacije C

[0171] Rastvor koji se ubrizgava za intravensku isporuku pacijentu se dobija iz Primera formulacije B gore u tekstu kao u nastavku:

Primer postupka: Liofilisani prah iz Primera formulacije B (npr., obuhvata 10 do 1000 mg aktivnog Jedinjenja I’) se rekonstituiše sa 20 mL sterilne vode i rastvor dobijen kao rezultat se dodatno razređuje sa 80 mL sterilnog slanog rastvora u 100 mL infuzionoj vrećici. Razređeni rastvor se zatim isporuči pacijentu intravenski tokom 30 do 120 minuta.

Primeri supstanci za isporuku inhaliranjem

[0172] Jedinjenje I’ (0,2 mg) je mikronizovano i zatim je potpuno stopljeno sa laktozom (25 mg). Ova stopljena mešavina je zatim usuta u patronu za inhalaciju želatina. Sadržaji patrone su isporučeni korišćenjem inhalatora za suv prah, na primer.

[0173] Alternativno, mikronizovano Jedinjenje I’ (10 g) je raspršeno u rastvor pripremljen rastvaranjem lecitina (0,2 g) u demineralizovanoj vodi (200 mL). Suspenzija dobijena kao rezultat je osušena raspršivanjem i zatim je mikronizovana da bi se dobile mikronizovane čestice koje imaju srednji prečnik manji od oko 1,5 µm. Mikronizovana supstanca je zatim ubačena u patrone inhalatora sa izmerenom dozom (MDI) koje sadrže 1,1,1,2-tetrafluoroetan pod pritiskom u količini dovoljnoj da se dobije oko 10 µg do oko 500 µg RPL554 po dozi kada je primenjena pomoću inhalatora sa izmerenom dozom (MDI).

[0174] Alternativno, Jedinjenje I’ (25 mg) je rastvoreno u citratnom puferskom (pH 5) izotoničnom slanom rastvoru (125 mL). Mešavina je mešana i sonikovana sve dok jedinjenje nije rastvoreno. pH vrednost rastvora je proverena i podešena, po potrebi, na pH 5 sporim dodavanjem vodenog rastvora 1 N NaOH. Rastvor je isporučen korišćenjem uređaja za nebulizaciju koji obezbeđuje oko 10 µg do oko 500 µg Jedinjenja I’ po dozi.

PRIMERI

[0175] U nastavku u dati Šeme reakcije/Postupci dobijanja i Primeri da bi se ilustrovala izvođenja ovog pronalaska. Ova specifična izvođenja međutim nisu predviđena da ograniče obim ovog pronalaska ni na koji način osim ako nije specifično drugačije nagovešteno.

[0176] Sledeće skraćenice imaju sledeća začenja osm ako nije drugačije navedeno i bilo koje ovde korišćene skraćenice a da nisu definisane imaju svoje standardno opšte prihvaćeno značenje:

ACN = acetonitril

CPME = ciklopentil metil etar

d = dan(a)

DCC = N,N’-dicikloheksilkarbodiimid

DCM = dihlorometan ili metilen hlorid

DIPE = diizopropil etar

DIPEA = N,N-diizopropiletilamin

DMF = N,N-dimetilformamid

EDTA = etilendiamintetrasirćetna kiselina

EtOH = etanol

EtOAc = etil acetat

g = gram(a)

sat = sat(i)

H2= gas vodonik

H2 O2 = vodonik peroksid

HCTU = 2-(6-hloro-1H-benzo[d][1,2,3]triazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluronijum heksafluorofosfat (V)

HATU = N,N,N’,N’-tetrametil-O-(7-azabenzotriazol-1-il)uronijum heksafluorofosfat

HCl = vodonik hlorid

NaBH4= natrijum borohidrid

NaCl = natrijum hlorid

NaHCO3<= natrijum bikarbonat>

Na2CO3= natrijum karbonat

NaHMDS = natrijum bis(trimetilsilil)amid ili natrijum heksametildisilazid

NaOH = natrijum hidroksid

Na2SO4= natrijum sulfat

NH4C1= amonijak hlorid

NMM = n-metilmorfolin

Mel = metil jodid

MeOH = metanol

min = minut(a)

MgSO4= magnezijum sulfat

Pd(PPh3)4= tetrakis(trifenilfosfin)paladijum(0)

Pd/C = paladijum na aktivnom ugljeniku, 10% punjenja

PE = petrolej etar

SiO2= silikon dioksid ili silika

TFA = trifluorosirćetna kiselina

THF = tetrahidrofuran

[0177] Osim ako nije drugačije navedeno, svi materijali kao reagensi, početni materijali i rastvarači, su kupljeni od komercijalnih snabdevača (kao što je Sigma-Aldrich, Fluka Riedel-de Haën, i sličnih) i korišćeni su bez daljeg prečišćavanja.

[0178] Reakcije su sprovedene pod atmosferom azota, osim ako nije drugačije napomenuto. Napredak reakcija je nadgledan pomoću tankoslojne hromatografije (TLC), analitičke tečne hromatografije visokih performansi (anal. HPLC), i masene spektrometrije, pojedinosti su date u specifičnim primerima. Primeri uslova analitičke tečne hromatografije visokih performansi (anal. HPLC) su bili kao u nastavku :

A. Uslovi analitičke tečne hromatografije visokih performansi (HPLC) - Postupak A

4

[0179]

B. Uslovi analitičke tečne hromatografije visokih performansi - Postupak B

[0180]

[0181] Reakcije su rađene kako je opisano specifično u svakom postupku pripreme na primer; češće mešavine reakcije su prečišćene ekstrakcijom i drugim postupcima prečišćavanja kao što je od temperature, i rastvarača zavisna, i istaloživanje. Pored toga, reakcione mešavine su rutinski prečišćene pripremnom HPLC, najčešće korišćenjem Microsorb C18 i Microsorb BDS punjenja kolone i uobičajenih eluenasa. Napredovanje reakcija je obično mereno masenom spektrometrijom tečne hromatografije (LCMS). Karakterizacija izomera je urađena spektroskopijom nuklearnog Overhauzerovog efekta (NOE). Karakterizacija proizvoda reakcije je rutinski izvođena masenom i<1>H-NMR spektrometrijom. Za NMR merenje, uzorci su rastvoreni u deuterisanom rastvaraču (CD3OD, CDCl3, ili DMSO-d6), i<1>H-NMR spektri su dobijeni sa Varian Gemini 2000 instrumentom (400 MHz) pod standardnim uslovima posmatranja. Identifikacije jedinjenja masenom spektrometrijom su uobičajeno sprovedene korišćenjem postupka jonizacije elektroraspršivanjem (ESMS) pri kompaniji Applied Biosystems (Foster City, CA) model API 150 EX instrument ili Agilent (Palo Alto, CA) model 1200 LC/MSD instrumentom.

TEHNIKE MERENJA

Difrakcija rendgenskim zrakom

[0182] Analiza rendgenskom difrakcijom praha je izvedena korišćenjem rendgenskog difraktometra Bruker D8-Advance. Izvor rendgenskog začenja je bilo Cu-K α zračenje sa izlaznim naponom od 40 kV i strujom od 40 mA. Instrument je radio u Bragg- Brentano geometriji i korišćena su Gebelova ogledala da bi se dobio paralelan rendgenski zrak. Zaketanje zraka je ograničeno za 0,2° vertikalnih proreza za razdvajanje (2.5°) na izovru i detektoru. Za merenje, mala količina praha (5-25 mg) je pažljivo pritisnuta na držač uzoroka da bi se formirala glatka površina i podvrglo dejstvu rendgenskog zraka. Uzorci su skenirani u spojenom θ-2 θ režimu od 2° do 35° za 2 θ sa veličinom koraka od 0,02° i brzinom skeniranja od 0,3 sekundi po koraku. Dobijanje podataka je kontrolisano pomoću bruker DiffracSuite softvera i analizirano softverom Jade (verzija 7.5.1). Instrument je kalibriran sa korund standardom, unutar ±0,02° 2 θ ugla.

[0183] Treba imati u vidu da je Bragg-Brentano geometrija korišćena u zbirci podataka sklona poželjnoj orijentaciji. Pod ovim uslovima moguće je da relativni intenziteti difrakcionih vršnih vrednosti ne moraju da predstavljaju stvarne relativne intenzitete koje bi bile dobijene od idealizovane raspodele sfernih čestica ili od obrasca difrakcije iz podataka o pojednačnom kristalu. Takođe je moguće da se neke vršne vrednosti ne vide u nekim obrascima difrakcije usled široke poželjne orijentacije.

Diferencijalna kalorimetrija skeniranja

[0184] Merenja diferencijalnom kalorimetrijom skeniranja (DSC) su izvedena korišćenjem modula TA modela intrumenata Q-100 sa kontrolerom za termičku analizu Thermal Analyst. Podaci su prikupljeni i analizirani korišćenjem softvera za univerzalnu analizu instrumenata za termičku analizu (TA Instruments Universal Analysis). Uzorak je precizno izmeren u pokrivenoj aluminijumskoj tacni. Posle 5 minuta izotermičkog perioda uravnoteženja na 5°C, uzorak je zagrejan korišćenjem linearne toplotne rampe od 10°C/min od 0°C do 250°C.

Termogravimetrijska analiza

[0185] Merenja toplotnom gravimetrijom su izvedena korišćenjem modula TA instrumenata modela Q-500 koji ima mogućnost rada u visokoj rezoluciji. Podaci su prikupljeni korišćenjem kontrolera za analizu toplote instrumenata za termičku analizu (TA Instruments Thermal Analyst) i analizirani korišćenjem softvera za univerzalnu analizu instrumenata za termičku analizu (TA Instruments Universal Analysis). Izmereni uzorak je postavljen na platinastu tacnu i pregledan sa

4

brzinom grejanja od 10°C/min iz temperature okoline do 300°C. Komore za balansiranje i peć su isprane azotnim protokom tokom upotrebe.

Mikroskop sa polarizovanim svetlom

[0186] Za proučavanja na mikroskopu sa polarizovanim svetlom (PLM), proučavani uzorci su ispitani pod optičkim mikroskopom (Olympus BX51) sa filterom za unakrsno polarizovanu svetlost. Slike su prikupljene sa PaxCam kamerom kontrolisane pomoću softvera za snimanje PaxIt Imaging Software (verzija 6.4). Uzorci su pripremljeni na staklenim pločicama sa svetlim mineralnim uljem kao podlogom za potapanje. Zavisno od veličine čestica, 4x, 10x ili 20x sočiva objektiva su korišćena za uvećanje.

Procena dinamičke sorpcije vlage

[0187] Merenja dinamičke sorpcije vlage (DMS) su izvedena korišćenjem VTI atmosferske mikroravnoteže, SGA-100 sistem (VTI Corp., Hialeah, FL 33016). Izmereni uzorak je korišćen i vlažnost je imala najnižu moguću vrednost (blizu 0% relativna vlažnost) na početku analize. Analiza dinamičke sorpcije vlage (DMS) je obuhvatila brzinu skeniranja od 5% relativne vlažnosti/korak preko punog opsega vlažnosti od 5-90%. Prolaz dinamičke sorpcije vlažnosti (DMS) je izveden izotermički na 25°C.

Šeme sintetičke reakcije

[0188] (3S, -5R)-5-[[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]metil]-3-(hidroksimetil)-3-metilpirolidin-2-on (A) korišćen u ovom pronalasku moguće je pripremiti iz početnih materijala i reagenasa korišćenjem postupaka opisanih u Primeru1 i kao što je prikazano na Šemi A:

4

[0189] Opšti koraci reakcije u Šemi A su kao u nastavku. Amin grupa od jedinjenja 1 se prvo štiti rastvaranjem 1 u rastvaraču sa vodenom bazom pod inertnom atmosferom na niskim temperaturama posle čega sledi dodavanje agensa koji štiti amin u rastvarač na sobnoj temperaturi pre izolacije. Može da se koristi molarna ekvivalentnost od približno 1:2:1 od 1 na bazu na agens koji štiti amin. Rastvarači koje je moguće koristiti za reakciju iz 1 sa agensom koji štiti amin uključuju, ali se ne ograničavaju na, polarne aprotonske rastvarače, kao što je acetonitril. Baze uključuju, ali se ne ograničavaju na, jake baze uključujući LiOH, NaOH, i KOH. Niske temperature su obično na ili ispod -10 °C.

[0190] Jedinjenje 2 je sledeće spojeno sa 3 u rastvaraču sa dodavanjem amfoternog jedinjenja, npr., NaHCO3u vodi, i katalizatora kao štoje Pd(PPh3)4pod inertnom atmosferom. Ovo daje kao rezultat derivat 4 koji se zatim dovodi u reakciju sa 5 u aprotonskom rastvaraču sa nukleofilnim katalizatorom pod inertnom atmosferom. Peptidni spojni agens se dodatno koristi da bi se formiralo jedinjenje 6. Jedinjenje 6 se zatim stavlja u rastvarač sa slabom kiselinom pod inertnom

4

atmosferom i agens redukcije se dodaje na niskoj temperaturi (na ili ispod -5 °C). Ova mešavina se ostavlja da se meša tokom nekoliko sati pre nego što se ohladi sa slanim rastvorom. Jedinjenje 7 je zatim izolovano ekstrakcijom sa rastvorom slabe baze i osušeno sa agensom za sušenje pre koncentrovanja pod vakuumom.

[0191] Jedinjenje 7 je zatim metilisano u aprotonskom rastvaraču sa slabom bazom korišćenjem agensa metilacije kao što je MeI. Formirana čvrsta supstanca se izolovala i dodatno rastvorila u rastvaraču pre nego što je osušena agensom za sušenje i koncentrovana pod vakuumom da bi se dobilo kao prinos jedinjenje 8. Jedinjenje 8 je u nastavku dovedeno u reakciju sa kiselinom u etarskom rastvaraču da bi se dobio prinos jedinjenja 9, koje se zatim koncentruje i pere sa dodatnim rastvaračem da bi se dobio prinos jedinjenja 9’. Jedinjenje 9’ se zatim postavlja pod intertnu atmosferu u polarnom aprotonskom rastvaraču i dovodi u reakciju sa 10 na niskim temperaturama (< -5 °C) da bi se dobio međuproizvod 11. Jedinjenje A se formira dovođenjem u reakciju 11 sa organskom bazom posle čega sledi dovođenje u reakciju sa 10 na niskoj temperaturi i redukcija sa redukcionim agensom.

[0192] (2S,4R)-benzil 4-amino-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-2-metilpentanoat (B) korišćen u ovom pronalasku moguće je pripremiti iz prethodno napravljenog početnog materijala (A) i reagenasa korišćenjem postupaka opisanih u Primeru 2 i kao što je prikazano na Šemi B:

4

[0193] Opšti koraci reakcije u Šemi B su kao u nastavku. Jedinjenje A se prvo dovodi u reakciju sa 3,4-dihidro-2H-piranom u rastvaraču koji obuhvata kiselinu pre neutralizacije i izolacije. Sirova mešavina dobijena kao rezultat se postavlja u etar rastvara i meša na niskim temperaturama da bi se formirala emulzija. Emulzija se dalje ispira, suši i koncentruje u viskozno ulje 12 pre nanošenja zaštite u vidu azotnog prstena sa di-tert-butil dikarbonatom da bi se formiralo 13 pod standarnim uslovima. Etar grupa u 13 se dalje cepa sa jakom kiselinom da bi formirala alkoholnu grupu kao što je prikazano u 14. Jedinjenje 14 se zatim dovodi u reakciju sa etil vinil etrom dodavanjem heterocikličnog organskog liganda, npr., 1,10-fenantrolina, u inertnoj atmosferi, posle čega sledi dodavanje metalnog katalizatora, npr., paladijumskog katalizatora. Alken grupa u prečišćenom proizvodu 15 se redukuje korišćenjem, npr., H2i 10% Pd/C, da bi se dobio prinos 16. Otvaranje prstena pirolidona (saponifikacija) u 16 se izvodi sa vodenastom bazom pre prečišćavanja i izolacije da bi se dobio prinos jedinjenja 17. Karboksilat grupa u 17 se dalje štiti, npr., sa benzil bromidom, pod standardnim uslovima da bi se formrao 18. Ovo se radi pre uklanjanja zaštite amin grupe iz 18 da bi se formiralo jedinjenje B.

[0194] Kao što se razmatra gore u tekstu, primeri uslova reakcije za Šeme A i B su opisani dole u tekstu u Primerima 1 i 2, prema opisanom redosledu.

4

PRIMER 1

Sinteza (3S,5R)-5-[[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]metil]-3-(hidroksimetil)-3-metilpirolidin-2-ona (A)

Korak A-1:

[0195] Rastvor (2R)-2-amino-3-(4-bromofenil)propanske kiseline (1) (3300 g, 13,52 mol) u acetonitrilu (46,2 L) je postavljen u 250 L reaktor koji je prečišćen i održavan u inertnoj atmosferi azota. Rastvor NaOH (1081 g, 27,02 mol) u vodi (46,2 L) je dodat u nekoliko šarži na -10 °C. Ovo je usledilo dodavanjem rastvora di-tert-butil dikarbonata (2948 g, 13,51 mol) u ACN (6,6 L). Rastvor dobijen kao rezultat je mešan preko noći na sobnoj temperaturi dalje koncentrovan pod vakuumom. Ovaj rastvor dobijen kao rezultat je razblažen sa 45 L vode/leda i pH vrednost rastvora je podešena na pH 2 sa IN HCl. Rastvor dobijen kao rezultat je zatim ekstrahovan sa 3x50 L od DCM i organski slojevi su kombinovani. Mešavina dobijena kao rezultat je oprana sa 1x50 L slanog rastvora i osušena iznad anhidrovanog MgSO4i koncentrovana pod vakuumom. Ovo je dalo kao rezultat 3720 g (80%) (2R)-3-(4-bromofenil)-2-[[(tert-butoksi)karbonil] amino]propanske kiseline (2) kao bele čvrste supstance.

Korak A-2:

[0196] Rastvor (2R)-3-(4-bromofenil)-2-[[(tert-butoksi)karbonil]amino]propanske kiseline (2) (530 g, 1,54 mol) u dioksanu (9,54 L), (5-hloro-2-fluorofenil) boronske kiseline (3) (348 g, 2,00 mol), rastvor Na2CO3(228 g, 2,15 mol) u vodi (1,06 L), i Pd(PPh3)4(8,89 g, 7,69 mmol) je postavlen u 20-litarsku laboratorijsku bocu sa 4-grla i okruglim dnom koja je prečišćena i održavana sa inertnom atmosferom azota. Rastvor dobijen kao rezultat je zagrejan do refluksa tokom 2,5 sata u uljnoj kupki i zatim je ohlađen do sobne temperature sa vodenom/ledenom kupkom. Rastvor dobijen kao rezultat je razblažen sa 15 L EtOAc i opran sa 1x5 L od IN HCl i 4x5 L slanog rastvora. Kombinovani organski ekstrakti su osušeni iznad anhidrovanog MgSO4i koncentrovani in vacuo. Ostatak je opran sa 2x1L PE. Ovo je dalo kao rezultat 510 g (84%) (2R)-2-[[(tertbutoksi)karbonil]amino]-3-[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]propanske kiseline (4) kao braon ulje.

Korak A-3:

[0197] Rastvor (2R)-2-[[(tert-butoksi)karbonil]amino]-3-[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]propanske kiseline (4) (510 g, 1,29 mol) u DCM (5000 mL), 2,2-dimetil-1,3-dioksanu-4,6-dionu (5) (205 g, 1,42 mol), i 4-dimetilaminopiridinu (237 g, 1,94 mol) je stavljen u 10-litarsku laboratorijsku bocu sa 4 grla i okruglim dnom prečišćen i održavan sa intertnom atmosferom azota. Posle ovoga je dodat rastvor DCC (294 g, 1,43 mol) u DCM (600 mL) ukapavanjem sa mešanjem na -10 °C.

Rastvor dobijen kao rezultat je mešan tokom noći na sobnoj temperaturi i čvrste supstance su uklonjene filtracijom. Filtrat je opran sa 1 N HCl (2 L) i slanim rastvorom (3 L). Kombinovani organski ekstrakti su osušeni iznad anhidrovanog MgSO4i čvrste supstance su uklonjene filtracijom. Filtrat, tert-butil N-[(2R)-3-[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]-1-(2,2-dimetil-4,6-diokso-1,3-dioksan-5-il)-1-oksopropan-2-il]karbamata (6), je korišćen direktno u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

Korak A-4:

[0198] Rastvor tert-butil N-[(2R)-3-[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]-1-(2,2-dimetil-4,6-diokso-1,3-dioksan-5- il)-1-oksopropan-2-il]karbamata (6) u DCM (7 L) i AcOH (600 mL) je postavljen u 20-litarsku laboratorijsku bocu sa 4 grla i okruglim dnom prečišćen i održavan sa inertnom atmosferom azota. Posle ovoga je usledilo dodavanje NaBH4(88,8 g, 2,35 mol) u nekoliko šarži na -5 °C. Rastvor dobijen kao rezultat je mešan tokom 3 sata na -5 °C u ledenoj/slanoj kupki i zatim je ugašen dodavanjem 1 litra slanog rastvora ukapavanjem. Rastvor dobijen kao rezultat je razblažen sa 2 L slanog rastvora i opran sa 2x2 L vode i 1x1 L Na2CO3i 1x2 L slanog rastvora. Kombinovani organski ekstrakti su osušeni iznad anhidrovanog MgSO4i koncentrovani pod vakuumom. Ovo je kao rezultat dalo 520 g (79%) tert-butil N-[(2S)-1-[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]-3-(2,2-dimetil-4,6-diokso-1,3-dioksan-5-il)propan-2-il]karbamata (7) kao žuto ulje.

Korak A-5:

[0199] Rastvor tert-butila N-[(2S)-1-[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]-3-(2,2-dimetil-4,6-diokso-1,3-dioksan-5-il)propan-2-il]karbamata (7) (520 g, 1,03 mol) u acetonu/DMF (1:1) (5,2 L), Na2CO3(163 g, 1,54 mol), i MeI (219 g, 1,54 mol) je stavljen u 10-litarsku laboratorijsku bocu sa 4 grla i okruglim dnom prečišćen i održavan sa inertnom atmosferom azota. Rastvor dobijen kao rezultat je mešan tokom noći na sobnoj temperaturi i zatim je razblažen sa 15 L vode. Posle mešanja tokom 1 sat čvrste supstance su prikupljene filtracijom. Ostatak je rastvoren u 5 L dihlorometana (DCM). Kombinovani organski ekstrakti su osušeni iznad anhidrovanog MgSO4i koncentrovani pod vakumom. Ovo je kao rezultat dalo 520 g (97%) tert-butil N-[(2R)-1-[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]-3-(2,2,5-trimetil-4,6-diokso-1,3-dioksan-5-il)propan-2-il]karbamata (8) kao čvrste supstance žute boje.

Koraci A-6 i A-7:

[0200] Rastvor tert-butil N-[(2R)-1-[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]-3-(2,2,5-trimetil-4,6-diokso-1,3-dioksan-5- il)propan-2-il]karbamata (8) (520 g, 1,00 mol, 1,00 ekviv) u CPME (2,6 L) je postavljen

1

u 10-litarsku laboratorijsku bocu sa 4 grla i okruglim dnom ispran i održavan sa inertnom atmosferom i azotom. Posle ovoga je usledilo dodavanje HCl/CPME (4N) (2,6 L) na -5°C. Rastvor dobijen kao rezultat je mešan tokom noći na sobnoj temperaturi. Mešavina dobijena kao rezultat je koncentrovana na pola zapremine pod vakuumom. Čvrste supstance su prikupljene filtraciojom, i dodatno oprane sa EtOAc/DIPE (1:2). Ovo je dalo kao rezultat 220 g (61%) od (3R,5R)-5-[[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]metil]-3-metil-2-oksopirolidin- 3-karboksilnu kiselinu (9’) kao čvrstu supstancu beličaste boje.

Koraci A-8 i A-9:

[0201] Rastvor (3R,5R)-5-[[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]metil]-3-metil-2-oksopirolidin-3-karboksilne kiseline (9’) (218 g, 602,55 mmol) u THF (4 L), NMM (170 g, 1,68 mol) je stavljen u 10-litarsku laboratorijsku bocu sa 4 grla i okrugim dnom prečišćen i održavan sa inertnom atmosferom azota. Posle ovoga je usledilo dodavanje 2-metilpropil hloroformata (164,4 g, 1,20 mol) ukapavanjem sa mešanjem na -5 °C. Rastvor dobijen kao rezultat je mešan još dodatnih 20 min na -5 °C u ledenoj/slanoj kupki. Rastvor NaBH4(91,5 g, 2,42 mol) u vodi (400 mL) je dalje dodat ukapavanjem sa mešanjem na -5 °C i mešan još 1 sat na sobnoj temperaturi. Reakcija je zatim ohlađena ukapavanjem dodavanjem 2,6 L od IN HCl. Mešavina dobijena kao rezultat je mešana tokom još 1 sat i zatim je koncentrovana pod vakuumom da bi uklonila THF. Mešavina dobijena kao rezultat je zatim mešana tokom još 1 sat, i zatim su čvrste supstance prikupljene filtracijom. Čvrsta supstanca je oprana vodom, rastvorena u THF, osušena nad anhidrovanim Na2SO4i koncentrovana pod vakuumom. Ovo je dalo kao rezultat 170 g (81%) (3S,5R)-5-[[4-(5-hloro-2-fluorofenil)fenil]metil]-3-(hidroksimetil)-3-metilpirolidin-2-ona (A) kao čvrstu supstancu bele boje.

PRIMER 2

Sinteza (2S,4R)-benzil 4-amino-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-2-metilpentanoata (B)

Korak B-1:

[0202] U 5000 mL laboratorijske boce okruglog dna sa omotačem, (3S,5R)-5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)metil)-3-(hidroksimetil)-3-metilpirolidin-2-on (A) (121,0 g, 348 mmol) i DCM (2420 mL) su dodati da bi se dobio homogeni bistar rastvor koji je zatim ohlađen do 0 °C uz mešanje.3,4-dihidro-2H-piran (71,0 mL, 783 mmol) i 4-metilbenzensulfonska kiselina (20,97 g, 122 mmol) su dodati i reakciona mešavina je mešana na 18,5 °C tokom noći da bi se postiglo pretvaranje >98%. Reakciona mešavina je zatim ohlađena sa 2420 mL zasićenog NaHCO3, faze

2

su lagano odvojene, organski sloj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i rastvarač je uklonjen. Sirova mešavina je zatim postavljena u DIPE (1815 mL) uz mešanje na 21 °C tokom 1 sat zatim je ohlađena i mešana na 0-5 °C tokom 5 sati da bi se dobio prinos u vidu bele emulzije. Emulzija je filtrirana i isprana sa 1X zapreminom hladnog (0 °C) DIPE i oprana. Čvrste supstance dobijene kao rezultat su osušene tokom noći da bi se dobio prinos 113,8 g; 99,1% HPLC čistoće. Filtrat je dalje osušen da bi se dobio prinos gustog ulja teškog 24 g. DIPE (96 mL) je dodat i mešavina je mešana tokom noći na 0-5 °C da bi se dobio prinos (3S,5R)-5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)metil)-3-metil-3-(((tetrahidro-2H-piran-2-il)oksi)metil)pirolidin-2-ona (12).

Korak B-2:

[0203] U laboratorijsku bocu od 5000 mL okruglog dna sa omotačem su dodati (3S,5R)-5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)metil)-3-metil-3-(((tetrahidro-2H-piran-2-il)oksi)metil)pirolidin-2-on (12) (113,8 g, 263 mmol) i THF (1707 mL) uz mešanje da bi se dobio bistar homogeni rastvor koji je prečišćen sa azotom i ohlađen do -10 °C.1M NaHMDS u THF (290 mL, 290 mmol) je dodat ukapavanjem na temperaturi ispod 0 °C i reakciona mešavina je mešana još 30 minuta. Di-tertbutil dikarbonat (69,0 g, 316 mmol) je rastvoren ukapavanjem dodavanjem iz 3 puta svoje zapremine u THF (207 mL) na temperaturi ispod 10 °C. Reakciona mešavina je mešana na 20 °C tokom noći i ohlađena sa 20% rastvora amonijak hlorida (2731 mL). EtOAc (1821 mL) je dodat i faze su odvojene u vodenastom sloju (pH 9) i organskom sloju. Organski sloj je opran slanim rastvorom (2731 mL) i faze su odvojene ponovo u vodenastu fazu (pH 7) i organski sloj, pri čemu je organski sloj osušen sa Na2SO4pre filtracije. Rastvarač je uklonjen dajući kao prinos gusto ulje. Posle daljeg sušenja tokom noći, pena sa čvrstom supstancom (3S,5R)-tert-butil 5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)metil)-3-metil-2-okso-3-(((tetrahidro-2H-piran-2-il)oksi)metil)pirolidin-1-karboksilata (13) je proizvedena (146,5 g, 275 mmol, 105 % prinosa, 98,76% čistoće).

Korak B-3:

[0204] (3S,5R)-tert-butiil 5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)metil)-3-metil-2-okso-3-(((tetrahidro-2H-piran-2-il)oksi)metil)pirolidin-1-karboksilata (13) (146,5 g, 275 mmol) i MeOH (1465 mL) su dodati u 3000 mL laboratorijske boce okruglog dna. 4-metilbenzensulfonska kiselina, H2O (3,93 g, 20,65 mmol) je dalje dodata i reakciona mešavina je mešana na 0 °C tokom 16 sati da bi se postiglo pretvaranje >97%. U završenu reakciju, EtOAc (2930 mL) je dodat i posle toga je usledila destilacija, sa temperaturom kupke ispod 30°C, da bi se postigla redukcija ukupne zapremine do približno 293 mL. U koncentrovani rastvor, EtOAc (2930 mL) je dodata ponovo i destilovana sve do približno 293 mL. Krajnje pranje je završeno dodavanjem EtOAc (2930 mL) i destilovano do krajnje zapremine od 1465 mL da bi se potpuno uklonio zaostali metanol. Preostala kiselina je ohlađena pranjem krajnje zapremine iznad (1465 mL) sa EtOAc koja sadrži i 10% NaHCO3(1465 mL) uz mešanje tokom 30 min na temperaturi ≤ 21 °C. Slojevi su ostavljeni da se odvoje isključivanjem mešanja (vodenasti sloj ima vrednost pH ~7). Organski sloj je opran sa 1465 mL slanog rastvora i ostavljen je da se odvoji (vodenasti sloj pH=7). Sloj etil acetata je zatim vakuumski osušen do ~ 146,5 mL pre laganog dodavanja 1465 mL heksana do tačke rošenja. Rastvor je ostavljen da miruje tokom 1 sat posle čega je usledilo dodavanje 1465 mL heksana. Mešavina je mešana toko noći na 0 °C i čvrste supstance su filtrirane i oprane sa 293 mL heksana. Preostale čvrste supstance su osušene tokom noći pod visokim vakuumom da bi se dobio prinos 98,4 g od (3S,5R)-tert-butil 5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’- bifenil]-4-il)metil)-3-(hidroksimetil)-3-metil-2-oksopirolidin-1-karboksilat (14); 80%prinos; 99,3% HPLC čistoća.

Korak B-4:

[0205] (3S,5R)-tert-butil 5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)metil)-3-(hidroksimetil)-3-metil-2-oksopirolidin-1-karboksilata (14) (118,2g, 264 mmol) i DCM (591 mL) su dodati u 100 mL laboratorijske boce okruglog dna da bi se formirao bezbojni rastvor. Etil vinil etar (761 mL, 7916 mmol) i 1,10-fenantrolina (4,76 g, 26,4 mmol) su dodati u posudu i prečišćeni sa N2, posle čega je usledilo dodavanje Pd(II)acetata (8,89 g, 39,6 mmol). Reakciona mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom 20 sati da bi se postiglo pretvaranje ~81%. Rastvarač je uklonjen rotoisparavanjem da bi se dobio sirovi proizvod koji je prečišćen hromatografijom na koloni. Kolona je prekondicionirana sa 100% heksana i sirovi proizvod (30 g/prolazu) je rastvoren u DCM i usut u sa 300 g silika gelom pakovanu kolonu. Izokratni gradijent sa 40% etil acetata/heksana je korišćen da se ispere jedinjenje, uz prinos od 91,25 g prečišćenog (3S,5R)-tert-butil 5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)metil)-3-metil-2-okso-3-((viniloksi)metil)pirolidin-1-karboksilata (15).

Korak B-5:

[0206] (3S,5R)-tert-butil 5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)metil)-3-metil-2-okso-3-((viniloksi)metil)pirolidin-1-karboksilat (15) (185 g, 390 mmol) je rastvoren u THF (1900 mL) i sirćetna kiselina (11,17 mL) je dodata posle čega je usledilo prečišćavanje sa N2tokom 10 min. Mešavina je zatim mehurana sa H2i 10% Pd/C (ili 18,5 g) je dodato. Lagano prečišćavanje sa H2(gasom) je nastavljeno tokom noći na 22 °C sve dok reakcija nije dostigla završetak kako je izmereno pomoću HPLC. Reakciona mešavina je filtrirana kroz celit da bi se dobio homogeni rastvor. Filtrat je zatim pumpan do suvoće pod visokim vakuumom da bi se dobilo 185 grama (3S,5R)-tert-butil 5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)metil)- 3-(etoksimetil)-3-metil-2-oksopirolidin-1-karboksilata (16); 89% HPLC; 99% prinos.

4

Korak B-6:

[0207] (3S,5R)-tert-butil 5-((5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)metil)-3-(etoksimetil)-3-metil-2-oksopirolidin-1-karboksilat (16) (185 g, 389 mmol) i ~1205 mL THF su dodati u laboratorijsku bocu od 3000 mL okruglog dna da bi se dobio rastvor bez boje. Približno 1205 mL od 1M LiOH u H2O je dodato i reakciona mešavina je mešana na RT tokom noći da bi se završila saponifikacija. Približno 1205 mL EtOAc je dodato tokom noći u reakcionu mešavinu (pH=13) i zatim je oprano sa približno 1205 mL zasićenog vodenog NH4Cl. Faze su odvojene u vodenastu fazu (pH=8) i organska faza sa proizvodom preostaje u organskom sloju. Organski sloj je zatim opran sa slanim rastvorom, slojevi su ponovo odvojeni i organski sloj je osušen iznad Na2SO4pre nego što je filtriran i vakuumski osušen da bi dao kao prinos litijum (2S,4R)-4-((tertbutoksikarbonil)amino)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-2-metilpentanoat (17) (213 g, 426 mmol, 94,6 % prinosa).

Korak B-7:

[0208] Litijum (2S,4R)-4-((tert-butoksikarbonil)amino)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-2- metilpentanoat (17) (194,0 g, 393 mmol) i ~650 mL DMF su bili u 2-litarskoj laboratorijskoj boci okruglog dna da bi se dobio bezbojni rastvor. K2CO3(81 g, 589 mmol) je dodat i reakciona mešavina je mešana tokom 15 min na sobnoj temperaturi. Benzil bromid (56,1 mL, 471 mmol) je zatim dodat u jednom delu i reakciona mešavina je zatim mešana na približno 22 °C tokom noći. Potpuno pretvaranje je izvršeno posle 20 sati kako je izmereno pomoću LCMS ili TLC. Približno 3900 mL od NH4Cl i približno 650 mL od EtOAc su dodati i mešani tokom 15 min, i faze su odvojene. Organski sloj je opran sa ~3900 mL slanog rastvora, slojevi su ponovo odvojeni, i organski sloj je osušen natrijum sulfatom posle čega je usledilo uklanjanje rastvarača. Sirovi proizvod je prečišćen na SiO20-25% EtOAc/heksana i kombinovane prečišćene frakcije su dale kao prinos (2S,4R)-benzil 4-((tert-butoksikarbonil)amino)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-2-metilpentanoat (18) (190 g, 322 mmol, 82 % prinosa). MS m/z {M+H]<+>izračunato za C33H39ClFNO5, 584.118; nađeno 584.12.

Korak B-8:

[0209] (2S,4R)-benzil 4-((tert-butoksikarbonil)amino)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-2-metilpentanoat (18) je napunjen u 3-litarsku laboratorijsku bocu okruglog dna je dodat (190,0 g, 325 mmol). 3M HCl u CPME (1084 mL, 3253 mmol) je dodat i reakciona mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom 50 sati da bi se dobila kao prinos emulzija pri pretvaranju >99%. Približno 1084 mL svežeg CPME je dodato i emulzija dobijena kao rezultat je mešana tokom 3 sata pre filtriranja. Čvrste supstance su isprane sa ~250 mL hladnog (0 °C) CPME. Čvrste supstance su zatim osušene pod N2gasom da bi se dobio prinos bele čvrste supstance kao (2S, 4R)-benzil 4-amino-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-2-metilpentanoat (B), HCl (150 g, 288 mmol, 89 % prinos, 99,5% čistoće). MS m/z {M+H]<+>izračunato za C28H31ClFNO3, 484.00; nađeno 520.46 (HCl so).

PRIMER 3:

(2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metil-pentanska kiselina (Jedinjenje I)

[0210]

Korak 1:

[0211] Benzil (2S,4R)-4-amino-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-2-metilpentanoat hidrohlorid (B) (2,95 kg, 5668 mmol) je spojen sa 3-((4-metoksibenzil)oksi)izoksazol-5-karboksilna kiselina (19) (1,48 kg, 5939 mmol) korišćenjem HCTU (2,71 kg, 6551 mmol) i DIPEA (0,28 kg, 2180 mmol) u THF (26,64 kg). Mešavina je ohlađena do <10 °C. DIPEA (2,24 kg, 17,332 mmol) je zatim dodat u mešavinu na temperaturi ispod 10 °C i mešavina je podešena na temperaturu od 20 °C ±10 °C i mešana tokom najmanje 1 sat sve dok nije završena. EtOAc (26,55 kg) je dodat sledeći u mešavinu, posle čega je usledilo dodavanje USP vode (29,5 kg) na temperaturi ispod 30 °C. Ta mešavina je zatim mešana tokom najmanje 30 min na temperaturi od 20 °C ± 10 °C i ostavljena da se istaloži tokom najmanje 30 min. Niži vodenasti sloj je podeljen u posude. Rastvor 5 w/w% NaHCO3(30,4 kg) je dodat u mešavinu na temperaturi ispod 30 °C, dalje je mešan tokom najmanje 30 min na temperaturi od 20 °C ± 10 °C, i ostavljen tokom najmanje 30 min. Donji vodenasti sloj je podeljen u posude. Korak NaHCO3je ponovljen još dva puta i mešavina je zatim uzorkovana na sadržaj 6-hloro-1-hidroksibenzotriazola. Rastvor 10 w/v% NaCl (31,6 kg) je dodat u mešavinu na temperaturi ispod 30 °C, pomešan tokom najmanje 30 min na temperaturi od 20 °C ± 10°C, i zatim je ostavljen tokom najmanje 30 min. Donji vodenasti sloj je podeljen u posude. Preostali sloj je destilovan do oko 9L dok je održavana temperatura šarže ispod 30 °C. EtOAc (39,8 kg) je zatim dodata u mešavinu i vakumska destilacija je korišćena da bi se smanjila zapremina mešavine na oko 9 L uz održavanje temperature šarže ispod 30 °C. EtOAc (10,3 kg) je zatim dodata ponovo u mešavinu i mešavina je mešana tokom najmanje 10 min. Ta mešavina u prvoj reakcionoj posudi je zatim preneta kroz filter unutar voda u drugu reakcionu posudu. EtOAc (5,6 kg) je korišćena da bi se isprala prva reakciona posuda i prenela kroz filtar unutar voda na drugu reakcionu posudu. Proizvod, benzil (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-((4-metoksibenzil)oksi)izoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanoat (20) (4,05kg; 5663 mmol), u reakcionoj posudi dva je mešan tokom najmanje 10 min i ispražnjen u sterilne Nalgene posude i čuvan između 0-10 °C sve do dalje prerade.

Korak 2:

[0212] Pd/C, 10% w/w (0,42 kg), je napunjen u reakcionu posudu jedan zajedno sa benzil (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’- fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-((4-metoksibenzil)oksi)izoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanoat (20) (4,05 kg; 5663 mmol). Denaturisani etanol (27,5 kg) je zatim dodat u reakcionu posudu jedan i komponente su pomešane na 20-30 °C tokom najmanje 5 min. Perač koji sadrži NaOH korišćen za procesiranje HCl gasa je nastao tokom ovog koraka.6M HCl (3,1 kg) je dodat u reakciju dok je održavana temperatura od < 30 °C i mešan tokom najmanje 5 min. Mešavina je degazirana primenom vakuuma i istovremenim dovodom azota. Temperatura mešavine je zatim podešena do 20-30 °C i reakciona posuda je evakuisana. H2(5,0 ultra-visoke čistoće) je mehuran kroz mešavinu sve dok reakcija nije završena. Dovod vodonika je zatvoren, mešavina je prečišćena sa azotom i preneta kroz filter unutar voda do druge reakcione posude. Denaturisani etanol (6,5 kg) je napunjen u prvu reakcionu posudu kao sredstvo za ispiranje i prenet kroz filter unutar voda do druge reakcione posude. Mešavina u drugoj reakcionoj posudi je zatim destilovana korišćenjem vakuuma do oko 41 L uz održavanje temperature ispod 30 °C. Temperatura je podešena do 20-30 °C i 30% w/w H2O2rastvora (0,36 kg) je dodato u mešavinu u drugoj reakcionoj posudi uz održavanje temperature < 25 °C. Ta mešavina je mešana tokom najmanje 16 sati na 20-30 °C sve do završetka reakcije. Mešavina u drugoj reakcionoj posudi je destilovana korišćenjem vakuma do oko 12 L uz održavanje temperature ispod 30 °C. ACN (40,1 kg) je zatim dodato u ovu mešavinu i mešavina je destilovana korišćenjem vakuuma do oko 12 L uz održavanje temperature ispod 30 °C (ovaj korak je ponovljen). Dalje, ACN (3,2 kg) je ponovo dodato u mešavinu u drugoj reakcionoj posudi i zagrejano do 40-50 °C tokom najmanje 1 sat. Mešavina je ohlađena do 15-25 °C tokom najmanje 1,5 sat i održavana na toj temperaturi tokom najmanje još 2 sata pre nego što je filtirana centrifugom. ACN (13,0 kg) je zatim dodat u prvu reakcionu posudu i korišćen da se isperu centrifugirane čvrste supstance. Centrifugirane čvrste supstance su zatim osušene pod vakuumom na 20-30 °C tokom najmanje 16 sati da bi se dao kao prinos (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)- 2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanska kiselina (4,218 mmol; 2,13 kg; 74,5% prinosa; 97,5% čistoće).

PRIMER 4:

Dobijanje kristalnog (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5- karboksamido)-2-metilpentanske kiseline (Jedinjenje I’)

[0213]

[0214] Jedinjenje I (2,0 kg; 3961 mmol), EtOAc (36,0 kg) i USP voda (20 kg) su dodati u reakcionu posudu A i mešavina dobijena kao rezultat je mešana tokom najmanje 30 min na 20 ± 10 °C. Šarža je zatim ostavljena tokom najmanje još 30 min. Donji vodenasti sloj je odvojen i skladišten u posudama uz održavanje nevodenaste faze je prenet kroz filter unutar voda u reakcionu posudu B. EtOAc (3,6 kg) je dodato u reakcionu posudu A da bi se isprao i preneo kroz filter unutar voda do mešavine u reakcionoj posudi B. Mešavina u reakcionoj posudi B je zatim destilovana u vakuumu da bi se smanjila zapremina (6L). Dodatna količina EtOAc (25,2 kg) je dodata u reakcionu posudu A i preneta kroz filter unutar voda u mešavinu u reakcionoj posudi B. Mešavina u reakcionoj posudi B je zatim zagrejana do temperature od 75 ± 5 °C i mešana tokom najmanje 5 min sve dok čvrste supstance nisu rastvorene. Ova mešavina je zatim ohlađena do -10 ± 5 °C tokom najmanje 6 sati i dodatno je mešana tokom najmanje 12 sati na -10 ± 5 °C pre filtracije na filteru C. Dodatna količina EtOAc (5,4 kg) je dodata u reakcionu posudu A, dodatno je preneta kroz filter unutar voda do reakcione posude B, i ohlađena do -10 ± 10 °C. Ovaj rastvarač je zatim korišćen da se opere filtrat na filteru C. Filtrat i ispirak su zatim prikupljeni u posude. Filtrat ili vlažna pogača je osušen pod vakuumom na 40 °C ± 10 °C tokom najmanje 16 sati i zatim je uzorkovan na čistoću. Jedinjenje I’ je imalo ≥ 98,0% čistoće izmereno pomoću HPLC i EtOAc je bio prisutan na ≤ 2,5% w/w kako je izmereno gasnom hromatografijom. Prinos Jedinjenja I’ posle kristalizacije je bio (1,05 kg; 2079 mmol; 52,5% prinosa; 98,5% čistoće).

PRIMER 5:

Još jedno moguće dobijanje kristalne (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazola-5- karboksamido)-2-metilpentanske kiseline (Jedinjenje I’)

[0215] Jedinjenje I (4,9 kg; 9705 mmol), SiliaMetS® Tiol (1,62 kg) i EtOH (100% etanol, 54,9 kg) je dodat u reakcionu posudu A i mešavina dobijena kao rezultat je mešana tokom najmanje 1 sat na temperaturi između oko 25 °C do 35 °C. Mešavina je zatim filtrirana kroz celit i oprana sa EtOH (100% etanol, 7,8 kg) i preneta u reakconu posudu B korišćenjem 0,22 µm filtera unutar voda ispranog sa EtOH (100% etanol, 7,8 kg). Mešavina u posudi B je dalje vakuumski destilovana do oko 10% originalne zapremine na temperaturi između oko 40 °C do 60 °C. Posuda koja obuhvata preostalu mešavinu je podešena do > 50 °C pre dodavanja filtrirane (0,22 µm) USP prečišćene vode (49 kg). Mešavina je dalje zagrejana na temperaturi od između oko 75 °C do 85 °C uz mešanje do potpunog rastvaranja proizvoda. Mešavina je ohlađena do temperature od između oko -5 °C do 5 °C tokom najmanje 4 sata i mešana tokom najmanje dodatnih 16 sati na istoj temperaturi. Mešavina dobijena kao rezultat je zatim filtrirana i oprana sa prethodno ohlađenom mešavinom EtOH (100% etanol, 9,8 kg) i USP vodom (12,3 kg). Temperatura prethodno ohlađene mešavine rastvarača je podešena do između oko 0 °C do 10 °C. Preostali filtrat je osušen pod vakuumom na temperaturi od između oko 40 °C do 60 °C tokom najmanje 16 sati i zatim je uzorkovan za rastvarač i čistoću putem HPLC. Prinos Jedinjenja I’ posle kristalizacije je bio 90% (4,6 kg; 9110 mmol; ≥ 97,0% čistoće).

PRIMER 6:

Studija stabilnosti kristalne (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazola-5- karboksamido)-2-metilpentanske kiseline

[0216] Jedan izazov u razvoju farmaceutskog leka se odnosi na otkrivanje stabilnog, kristalnog oblika leka koji ima razumno visoku tačku topljenja. Jedan izazov ovog pronalaska je što je male kristale slobodne kiseline iz Jedinjenja I bilo teško dobiti sa poželjnim fizičkim svojstvima pomenutim gore u tekstu. Kad se to jednom postignne, mali kristali otopljeni oko 216 °C i ubrzana studija stabilnosti Jedinjenja I’ je sprovedena na temperaturama i % relativne vlažnosti (RH) prikazanim dole u tekstu.

1

[0217] Ovi podaci pokazuju da Jedinjenje I’ ostaje stabilno tokom najmanje 18 meseci na 25 °C, 60% RH i tokom najmanje 2 godine izmereno ubrzanim uslovima 40 °C, 75% RH. Ovi podaci takođe pokazuju da nije bilo merljive količine vode detektovane na 12 meseci, što ukazuje da kristali ostaju nehigroskopski tokom tog vremenskog perioda. Pored toga, ovi podaci ukazuju da se ne više od 1% ukupnih nečistoća/razgrađivača detektuje tokom 18 meseci (25 °C, 60% RH) ili 2 godine (ubrzani uslovi od 40 °C, 75% RH).

OGLEDI

Ogled 1: IV/PO farmakokinetička studija na pacovima, psima i majmunima

[0218] Svaki pacov, pas ili majmun je PK studiju počeo sa formulacijom jedinjenja koje se ispituje ovde. Odgovarajuće mase svakog jedinjenja koje se ispituje ovde su dodate u zapreminu pomoćnog farmaceutskog sredstva (npr.5% natrijum bikarbonata, 5% dekstroze u H2O) tako da je krajnja koncentracija svakog jedinjenja bila pogodna za doziranje. Iako je homogena suspenzija bila prihvatljiva za oralno doziranje, rastvori za intravensko doziranje su bili sterilno filtrirani (0,2 µm) pre doziranja da bi se osiguralo da nikakve čestice nisu isporučene.

[0219] U studiji sa pacovima, mužjaci Sprague-Dawley pacova (3 po ruti) koji su prethodno kanilisani su dobiijeni od laboratorija Harlan Laboratories ili Charles Rivers Laboratories. Pacovi su dobili bilo oralnu dozu isporučenu u želudac korišćenjem šprica i gavažne cevčice kao intravensku (preko bočne repne vene) dozu rastvora za doziranje. Krajnja doza je bila 0,5 mg/kg. Serijski uzorci krvi su prikupljeni preko kanule implantirani u vratnu venu na 3 min, 15 min, 30 min, 1 sat, 2 sata, 4 sata, 6 sati, i 24 sata posle doze. Uzorkovanje je izvedeno bilo ručno ili korišćenjem automatizovanih uređaja za uzorkovanje krvi. Uzorci su prikupljeni u mikrotainer epruvete koje obuhvataju EDTA kao antikoagulans i bili su prerađeni u plazmu putem rashladnog centrifugiranja.

[0220] U studiji sa psima, mužjaci u eksperimentima prethodno korišćenih pasa rase bigli (3 po ruti) su smešteni u Agilux Laboratories (Worcester, MA) i težili su između 9-14 kg, su dobili bilo oralnu ili intravensku dozu. Oralne doze su isporučene u želudac korišćenjem šprica i gavažne cevčice posle toga je usledilo ispiranje vodom od približno 10 mL. Oralne doze su isporučene u količini od 2 mL/kg. Intravenske doze su isporučene preko perkutanog katetera postavljenog u sfenoznu venu posle čega je usledilo ispiranje slanim rastvorom od približno 3 mL. Intravenske doze su isporučene u količini od 0,5 mL/kg. Krajnja doza za bilo IV ili PO je bila 0,1 mg/kg. Serijski uzorci krvi su prikupljeni preko direktne punkture vene na 3 min, 15 min, 30 min, 1 sat, 2 sata, 4 sata, 6 sati, 8 sati, 12 sati, i 24 sata posle doze. Svi uzorci su prikupljeni ručno u mikrotainer epruvete koje obuhvataju EDTA kao antikoagulans i bili su prerađeni u plazmu putem rashladnog centrifugiranja.

[0221] PK studija sa majmunima je izvedena sa odgovarajućom masom Jedinjenja I u zapremini

2

pomoćnog farmaceutskog sredstva (npr., 5% natrijum bikarbonata, 5% dekstroze u H2O, pH 7,4, za oralnu i IV i filtrairani kroz 0,22 µM PDVF špric tokom IV) tako da je krajnja koncentracija bila dozirana sa 1,0 mg/mL i za IV i za PO.

[0222] Mužjaci makaki majmuna (3 po ruti) su smešteni u Xenometrics (Stilwell, KS) su primili IV ili PO dozu Jedinjenja I na 1 ili 2 mg/kg. Intravenske doze Jedinjenja I su isporučene kroz trajno smešten kateter postavljen u cefalnu venu posle čega je usledilo ispiranje slanim rastvorom od približno 3 mL. Intravenske doze su isporučene u količini od 1 mL/kg. Oralne doze su isporučene u želudac korišćenjem šprica i gavažne cevčice posle toga je usledilo ispiranje vodom u količini od približno 10 mL. Oralne doze su isporučene u količini od 2 mL/kg. Uzorci krvi su prikupljeni iz svake životinje u svakoj vremenskoj tački (pre doze, 0,083 sata, 0,25 sata, 0,5 sata, 1 sat, 2 sata, 4 sata, 6 sati, 8 sati, 12 sati, i 24 sata) preko cefalne vene, femoralne vene, ili vene safene tokom 48 sata. Svi uzorci su prikupljeni u K2EDTA epruvete i postavljeni na led. Uzorci su prerađeni u plazmu centrifugiranjem (3200 ob/min, 10 minuta, 5 °C), i acidifikovani sa finalnom koncentracijom od 2% sirćetne kiseline. Alikvoti plazme su preneti u epruvete na ploču sa 96 pregrada i čuvani zamrznuti (-70 °C) pre bioanalize.

[0223] Plazma koncentracije Jedinjenja I su određene pomoću LC/MS/MS. Uzorci za proučavanje plazme su vrtloženi i postavljeni u ploču sa 96 pregrada. Uzorci su ekstrahovani sa 200 µL acetonitrila sa internim standardom. Ekstrakt je centrifugiran tokom 10 minuta na 2809 OB/MIN i 50 µL supernatant je pomešan sa 200 µL 0,2% mravlje kiseline u vodi. Uzorci (10-15 µL) su ubrizgani na ThermoFisher HyPURITY™ (C1850x2,1mm) koloni sa brzinom protoka od 0,35 mL/min. Mobilna faza A se sastojala od vode:acetonitrilu:mravljoj kiselini (95:5:0,1, v:v:v) i mobilna faza B se sastojala od metanola:acetonitrila:mravlje kiseline (50:50:0,1, v:v:v) (pas). Mobilna faza A je obuhvatila 0,2% mravlje kiseline u vodi i mobilna faza B je obuhvatila 0,2%mravlje kiseline u acetonitrilu (pacov i majmun). Farmakokinetički parametri Jedinjenja I su određeni nekompartmentalnom analizom (Model 201 i Model 200 za IV i PO isporuku, prema opisanom redosledu) korišćenjem Phoenix WinNonlin verzija 6.3 (Certara, Sunnyvale, CA) i korišćenjem pojedinačnih profila vremena koncentracije plazme iz 3 životinje po terapijskoj grupi.

[0224] Iščišćavanje iz plazme je određeno iz intravenskog kraka (ruke) studije, i predstavlja brzinu kojom se plazma izbacuje iz leka. Jednako je dozi podeljenoj po područjima pod krivuljom koncentacija u plazmi - vreme. Pored izbacivanja iz plazme, ključno je za oralno isporučen lek da dostigne efikasnost sistemskih nivoa posle oralne isporuke. Oralna biodostupnost je merenje izloženosti plazmi posle oralne isporuke u odnosu na izloženosti posle intravenske isporuke.

Farmakokinetički podaci

[0226] Ovi podaci o pacovima pokazuju da Jedinjenje I ima oralnu biodostupnost od približno 33% pri dozi od 0,5 mg/kg. Pri višim dozama (30-1000 mg/kg), srednja biodostupnost se kreće u opsegu od 49-79% kod pacova (podaci nisu prikazani). Jedinjenje I je takođe isporučeno sa azilsartanom za pacovske vrste (podaci nisu prikazani). Ovi podaci o psu pokazuju da Jedinjenje I ima ograničenu oralnu biodostupnost od približno 17%. Pri višim dozama (100-300 mg/kg), srednja biodostupnost se kreće u opsegu od 7-13% (podaci nisu prikazani). Podaci o majmunima pokazuju da Jedinjenje I ima oralnu biodostupnost od približno 42%. Pri višim dozama (30 i 100 mg/kg), srednja biodostupnost za tri različite formulacije se kreće u opsegu od 55-83% (podaci nisu prikazani).

Ogled 2: Renalno izlučivanje Jedinjenja I za vrste kojima pripadaju pacov, pas, i majmun

[0227] Važan činilac da bi se osiguralo odgovarajuće dugoročno doziranje leka i pravilne dosledne koncentracije leka kod pacijenata je izbacivanje leka. Generalno, smanjeno izbacivanje leka daje kao rezultat više koncentracije leka i veća dejstva leka. Da bi se razumelo renalno izbacivanje Jedinjenja I, procenat isporučene doze je oporavljen u urinu posle pojedinačne IV doze je procenjen kod tri vrste životinja. Tri odvojene studije sa mužjacima laboratorijskih Sprag-Dauli (Sprague Dawley) pacova, mužjacima pasa rase bigl i mužjacima makaki majmuna, prema opisanom redosledu, su sprovedene i postupak i eksperimentalni rezultati su opisani dole u tekstu.

[0228] Mužjaci laboratorijskih Sprag-Dauli (Sprague Dawley) pacova (N=6, dve grupe od 3), sa telesnim težinama od 297 do 316 g i 294 do 311 g, su primili IV dozu Jedinjenja I na 0,5 mg/kg (Grupa I) i 3,0 mg/kg (Grupa II) kao deo dozirne patrone. Jedinjenje I je rastvorenou 5% NaHCO3u D5W (5% dekstroze u vodi, pH vrednost 7,8) u koncentraciji od 0,25 mg/mL što je dalo kao prinos krajnju ukupnu koncentraciju od 1,0 mg/mL da bi se isporučilo 0,5 mg/kg intravenske

4

doze. Pored toga, Jedinjenje I je rastvoreno u 5% NaHCO3u D5W (5% dekstroze u vodi, pH vrednost 7,4) u koncentraciji od 1,5 mg/mL da bi se isporučilo 3 mg/kg intravenske doze. Obe formulacije su sterilne filtrirane pre intravenske isporuke. Pacovi su imali pristup hrani prema svojim uobičajenim rasporedima obroka pre i posle isporuke Jedinjenja I. Za kohortu koja prima 0,5 mg/kg Jedinjenja I, urin je prikupljen na suvom ledu. Posle 24-satnog perioda prikupljanja urina, uzorci urina su otopljeni, zapremina je registrovana i uzorci su pomešani pre uklanjanja alikvota ( ~700 µL) za bioanalizu. Za kohortu koja prima 3,0 mg/kg Jedinjenja I, urin je prikupljen kao što je gore navedeno ali glacijalna sirćetna kiselina je dodata u prikupljene delove urina da bi se dobio prinos finalne koncentracije od 2% sirćetne kiseline. Svi uzorci su čuvani zamrznuti (-70 °C) pre bioanalize.

[0229] Koncentracije urina kod pacova za Jedinjenje I su određene pomoću LC/MS/MS. Uzorci urina su otopljeni i razblaženi 5-struko u K2EDTA plazmi pacova. 50 µL alikvota razblaženog urina je preneta na ploču sa 96 pregrada i ekstrahovana sa 200 µL acetonitrila koji obuhvata interni standard. Ploča sa 96-pregrada je centrifugirana tokom 10 minuta na 2809 OB/MIN i supernatant je razblažen petostruko sa 0,2% mravlje kiseline u vodi preneto na novu ploču od 96 pregrada. Supernatant je razblažen u 0,2% mravlje kiseline u vodi. Uzorci (10 do 15 µL) su ubrizgani na Thermo Hypurity (C18 50x2,1mm) kolonu sa brzinom protoka od 0,30 ili 0,35 mL/min. Mobilna faza A je obuhvatila 0,2% mravlje kiseline u vodi i mobilna faza B je obuhvatila 0,2% mravlje kiseline u acetonitrilu. Opseg ogleda Jedinjenja I je bio 0,0125 do 25 µg/mL (za 0,5 mg/kg kohortu) i 0,0058 do 25 µg/mL (za 3,0 mg/kg kohorti).

[0230] Mužjaci u eksperimentima prethodno korišćenih pasa rase bigl (N=6, dve grupe od 3), sa telesnim težinama od 9,00 do -11,1 kg i 10,6 do -13,4 kg, su primili IV dozu Jedinjenja I na 0,1 mg/kg (Grupa I) i 1,0 mg/kg (Grupa II) kao deo dozirne patrone. Jedinjenje I je rastvoreno u PEG-200:etanol:voda (40:10:50) pri bilo koncentraciji od 0,2 mg/mL za doziranje na 0,1 mg/kg ili koncentraciji od 2 mg/mL za intravensko doziranje pri 1 mg/kg i sterilno filtrirani pre isporuke. Pacovi su imali pristup hrani prema svojim uobičajenim rasporedima obroka pre i posle isporuke Jedinjenja I. Uzorci urina su prikupljeni na vlažnom ledu ili hladnim pakovanjima u prethodno izmerenim posudama koje su prethodno napunjene glacijalnom sirćetnom kiselinom. Uzorci su izmereni ponovo i dodatna glacijalna sirćetna kiselina je dodata ako je potrebno krajnjoj koncentraciji od 2%. Uzorci su zamrznuti i skladišteni (-80 °C) pre bioanalize.

[0231] Koncentracije urina kod psa za Jedinjenje I su određene pomoću LC/MS/MS. Uzorci studije urina (razblaženi u K2EDTA plazmi psa rase bigl, Biochemed, Winchester, VA) su otopljeni i vrtloženi i bilo 10 ili 20 µL je stavljeno u ploču sa 96 pregrada. Uzorci su ekstrahovani sa 6-struko većom zapreminom acetonitrila (60 ili 120 µL) sa hrizinom ili gliburidom prema internom standardu. Ekstrakt je centrifugiran tokom 5 minuta na 3000 OB/MIN i ~70% supernatanta (50 ili 100 µL) je preneto na novu ploču od 96 pregrada i kombinovano sa jednakom zapreminom vode. Uzorci su ubrizgani na bilo Mac Mod Ace C18 (2,1x50 mm, 3 µm) ili Waters Acquity UPLC BEH C18 (50 x 2,1mm, 1,7 µm) koloni sa brzinom protoka od bilo 0,8 ili 0,9 mL/min. Mobilna faza A se sastojala od 95:5:0,1 (v:v:v) voda:acetonitril:mravlja kiselina i mobilna faza B se sastojala od 50:50:0,1 (v:v:v) metanol:acetonitril:mravlja kiselina. Opseg ogleda za Jedinjenje I u urinu je bio 0,0002 do 1,00 µg/mL.

[0232] Mužjaci u eksperimentima prethodno korišćenih makaki majmuna (N=3), sa telesnim težinama od 2,87-3,61 kg, su primili IV dozu Jedinjenja I u količini od 1 mg/kg. Jedinjenje I je rastvoreno u 5% NaHCO3u D5W (pH vrednost 7,4) i filtrirano kroz 0,22 µM polivinil difluorid (PVDF) filter za špric (Millipore Millex-GV, SLGV033RB) pre isporuke. Formulacije su pripremljene dan pre doziranja i skladištene na -70 °C tokom noći i otopljene pre doziranja. Intravenske doze Jedinjenja I su isporučene kroz trajno smešten kateter u cefalnu venu posle čega je usledilo ispiranje slanim rastvorom od približno 3 mL. Intravenske doze su isporučene u količini od 1 mL/kg. Uzorci urina su prikupljeni na vlažnom ledu ili hladnim pakovanjima u epruvete koje obuhvataju glacijalnu sirćetnu kisleinu da bi se stabilizovali svi potencijalni glukuronid konjugati. Ukupne zapremine uzorka urina su procenjene gravimetrijski i alikvoti su dobijeni i zamrznuti (-70 °C) pre bioanalize.

[0233] Koncentracije urina kod majmuna za Jedinjenje I su određene pomoću LC/MS/MS. Uzorci urina su otopljeni i razblaženi 5-struko u K2EDTA plazmi majmuna (Bioreclamation, Westbury, NY). Uzorci su vrtloženi i 50 µL je preneto na ploču sa 96 pregrada. Uzorci su zatim ekstrahovani sa 200 µL acetonitrila prema internom standardu. Ekstrakt je centrifugiran tokom 10 minuta na 2809 OB/MIN i 50 µL supernatanta je dodato sa 200 µL 0,2% mravlje kiseline u vodi. Uzorci (10-15 µL) su ubrizgani na ThermoFisher HyPURITY™ (C1850x2,1mm) koloni sa brzinom protoka od 0,35 mL/min. Mobilna faza A je obuhvatila 0,2% mravlje kiseline u vodi i mobilna faza B je obuhvatila 0,2%mravlje kiseline u acetonitrilu. Opseg ogleda za Jedinjenje I u urinu je bio 0,00125 do 5 µg/mL.

[0234] Srednja količina urina izlučenog tokom perioda prikupljanja od 24 sata i približan % isporučene doze je izlučen u urinu je prikazan u tabeli dole u tekstu.

[0235] Iščišćavanje iz bubrega za Jedinjenje I kod pacova je bilo manje od 0,02% ili manje od 0,03% isporučene doze, kod psa je bilo manje od 0,02% ili manje od 0,001 % isporučene doze i kod majmuna približno 0,670% ± 0,593% isporučene doze. Ovi podaci ukazuju da Jedinjenje I ima slabo renalno izlučivanje kod tri ispitivane vrste.

Ogled 3: Faza 1 studija sa jednom rastućom dozom

[0236] Faza 1 sa jednom rastućom dozom (SAD) kliničkog ispitivanja Jedinjenja I’ (Oblik I), koja pretvara u ili rastvara u svoj rastvorljivi oblik Jedinjenje I u telu, je sprovedeno da bi se procenila inhibicija neprilizina za lečenje opsega kardiovaskularnih i renalnih bolesti, uključujući, npr., hronično oboljenje bubrega, dijabetesnu nefropatiju, akutnu i hroničnu insuficijenciju srca, insuficijenciju srca sa smanjenom frakcijom izbacivanja, insuficijenciju srca sa očuvanom frakcijom izbacivanja, postmiokardnu infarktnu asimptomatsku disfunkciju leve komore (post-MI asimptomatsku LVD), podakutnu insuficijenciju srca i rezistentnu i izolovanu sistoličku hipertenziju. Bezbednost i tolerancija, farmokinetičku (podrška za QD/BID doziranje i nerenalno izlučivanje), farmakodinamiku (test za ciljne biomarkere sprezanja cGMP i ANP), dejstvo hrane, i, ispitivani su i apsolutna oralna biodostupnost i renalna eliminacija korišćenjem<14>C intravenskog mikrotragača, inter alia.

[0237] Faza 1 studije je bila dvostruko slepa, nasumično placebom kontrolisana studija sa jednom rastućom dozom kod zdravih muških i ženskih volontera nasumično izabranih u odnosu 4:1. Studija je uključila 56 zdrava volontera tokom više nedelja za deo rastuće doze, što je uključilo kohorte (n = 10/kohorte od 8 aktivnih i 2 placebo) isporučena pojedinačne rastuće doze od 50 mg, 100 mg, 200 mg, 400 mg i 600 mg. Šestoj kohorti (n=6) je isporučen i.v. mikrotragač i oralne doze od 10 µg i 100 mg, prema opisanom redosledu. Podaci o kliničkim ispitivanjima SAD su pokazali delimično da je Jedinjenje I

bilo dobro tolerisano posle pojedinačnih doza od do 600 mg.

Ogled 3,1: Aktivnost neutralne endopeptidaze (NEP) kod ljudi (cGMP)

[0238] Jedan cilj ove studije je bio da se odredi da je mehanizam/trajanje aktivnosti Jedinjenja I posle doziranja kod ljudi. Da bi se ovo uradilo, nivoi cGMP, biomarker ciljnog sprezanja neprilizina, su izmereni posle doziranja sa Jedinjenjem I. Na primer, povišenje nivoa cGMP plazme 24 sata posle doziranja ukazuje ne zadržano trajanje faramokoškog dejsta, još analognih vrednosti izbacianja plazme da pokaže farmakokinetička doslednost.

[0239] Slika 6 ilustruje promenu u srednjoj prlazimi cGMP (nM) u odnosu na polaznu vrednost na testiranim dozama u odnosu na vreme. Ovi podaci pokazuju da Jedinjenje I obezbeđuje zadržano povećanje u plazmi srednje vrednosti cGMP tokom 24 sata posle pojedinačne doze, sa maksimalnim nivoom cGMP koji nastaje u opsegu od 8 sati do 24 sata, sa prozorom od 8-12 sati sa najvišim izmerenim vrednostima nivoa cGMP. Pored toga, odgovor na dozu cGMP u plazmi pokazuje skoro maksimalno dejstvo na donjem kraju opsega doze, t.j., na nivoima doze ≥ 100 mg (videti Sliku 7).

Ogled 3.2 PK profila, oralna biodostupnost i renalno izlučivanje Jedinjenja I’ kod ljudi

[0240] Farmakokinetički profil Jedinjenja I je bio proporcionalan dozi (videti Sliku 8) i Jedinjenje I je pokazalo da ima visoku oralnu biodostupnost (oko 80%). Podaci iz SAD kliničkog ispitivanja takođe nagoveštavaju niske nivoe renalne eliminacije, t.j., manje od 1% ukupnog Jedinjenja I’ isporučenog kao doza je eliminisano kroz bubrege kao što je potvrđeno tehnologijom ispitivanjam intravenoznim mikrotragačem.

[0241] Interesantno, PK profil (npr. Cmaks Jedinjenja I) i PD profil (npr. cGMPmaks) su pokazali vrednosti vršnih vrednosti unutar različitih vremenskih prozora. Podaci iz SAD kliničkog ispitivanja ukazuju da se povećanja vezana za dozu u nivoima plazme cGMP i zadržanih povišavanja cGMP tokom 24 sata i u plazmi i u urinu, podržavaju upotrebu Jedinjenja I ili Jedinjenja I’ za doziranje jednom dnevno.

Ogled 3,3: Razlika u odnosu na standarnu terapiju

[0242] Istovremeno, sakubitril korišćen u kombinaciji sa valsartanom je indikovan da se smanji rizik od kardiovaskularne smrti i hospitalizacija za insuficijenciju srca kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom srca i smanjenom frakcijom izbacivanja. Upoređivanje sakubitrila (inhibitor neprilizina) i Jedinjenje I pokazuje ključnu diferencijaciju u renalnoj eliminaciji i 24-satno ciljano sprezanje. Na primer, sakubitril je uveliko eliminisan kroz bubrege (60% renalna eliminacija) pri čemu Jedinjenje I nije (< 1% renalne eliminacije) (videti Sliku 9).

[0243] Ovo može biti važno za lečenje pacijenata koji su renalno kompromitovani sa ili bez oboljenja srca. Pored toga, nivo cGMP (t.j., ciljno sprezanje) nije povišeno na 24 sata posle doze sakubitrila, pri čemu nivo cGMP jeste izmeren posle doziranja sa Jedinjenjem I’. Ovo omogućava potencijalno jednom dnevno doziranje Jedinjenja I’, što važi za sakubitril u kombinaciji sa valsartanom, koji ima režim doziranja dvaput dnevno.

Ogled 4: Faza 1 studija sa višestrukom rastućom dozom

[0244] Faza 1 kliničkog ispitivanja sa višestrukorastućom dozom (MAD) Jedinjenja I’ (Oblik I) je izvedena da bi se dodatno procenila bezbednost, tolerantnost, farmakokinetika Jedinjenja I i njegovog metabolita, farmakodinamika Jedinjenja I, dejstvo hrane, apsolutna oralna biodostupnost i renalna eliminacija višestrukih rastućih oralnih doza Jedinjenja I’ kod zdrave odrasle osobe i starijih subjekata. Kao što je razmatrano dole u tekstu, prijavljeni podaci potvrđuju rezultate koji potiču od SAD kliničkog ispitivanja.

[0245] Faza 1 studije je bila dvostruko slepa, nasumično placebom kontrolisana studija sa višestrukom rastućom dozom kod zdravih muških i ženskih volontera nsumično izabranih u odnosu 4:1. Studija je uključila 50 zdravih volontera i to odraslih osoba (19-55 godina starosti) i starijih (65-80 godina starosti) volonterima je tokom više nedelja za deo sa rastućom dozom, koji je uključio kohorte (n = 10/kohorti 8 aktivnih i 2 placebo) isporučeno (1) rastućih doza od 50 mg, 100 mg, i 200 mg, (2) doza od 10 mg je proučavana paralelno sa 200 mg za PK/PK, i (3) doza od 100 mg za jednu stariju kohortu. MAD podaci o kliničkom ispitivanju su pokazali deliimično da je Jedinjenje I bilo generalno dobro prihvaćeno posle višestrukih oralnih doza i do 14 dana. Dodatno, renalna eliminacija Jedinjenja I je bila zanemarljiva posle višestrukog doziranja, npr., < 1% je primećena 1. dana i 14. dana za sve ispitanike.

Ogled 4.1: Aktivnost neutralne endopeptidaze (NEP) kod ljudi (cGMP) i razlika u odnosu na standardno lečenje

[0246] Deo MAD kliničkih studija je bio da se odredi mehanizam/trajanja dejstva Jedinjenja I posle doziranja kod ljudi. Da bi se ovo uradilo, nivoi cGMP, biomarker ciljanog sprezanja neprilizina, su izmereni posle doziranja sa Jedinjenjem I. Na primer, povišenje nivoa cGMP plazme 24 sata pošto doziranje ukazuje ne zadržano trajanje faramokoškog dejstva, još analognih vrednosti izbacivanja plazme da se pokaže farmakokinetička doslednost.

[0247] Slika 10 ilustruje promenu u srednjoj prlazimi cGMP (nM) u odnosu na polaznu vrednost na testiranim dozama u odnosu na vreme. Ovi podaci pokazuju da Jedinjenje I obezbeđuje zadržano povećanje u plazmi srednje vrednosti cGMP tokom 24 sata. Važan rezultat je pokazan na Slici 10. Ovi podaci prikazuju da je 14. dana kliničke studije, bilo ciljano sprezanje svih doza na najnižem nivou (0 sati) kao i svih doza izmerenih i do 24 sata za dozu Jedinjenja I’jednom dnevno. Ovo je u suprotnosti sa standardnim lečenjem pri čemu postoji nedovoljno do nikakvo ciljno angažovanje na najnižem nivou i 24 sata sa režimom doziranja dvaput dnevno (videti stranicu 411, od Gu et al., J. Clin. Pharmacol., 2010, Vol.50, Issue 4, pp.401-414).

Claims (23)

Patentni zahtevi

1. Kristalni oblik slobodne kiseline (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentanske kiseline

pri čemu je kristalni oblik naznačen time što obrazac rendgenske difrakcije praha obuhvata vršne vrednosti difrakcije pri 2 θ vrednostima od 6,51±0,20, 11,62±0,20, 13,05±0,20, 15,07±0,20, i 23,28±0,20.

2. Kristalni oblik iz Patentnog zahteva 1, pri čemu je kristalni oblik naznačen time što obrazac rendgenske difrakcije praha obuhvata vršne vrednosti difrakcije pri 2 θ vrednostima od 6,51±0,20, 11,62±0,20, 13,05±0,20, 15,07±0,20, 17,12±0,20, 23,28±0,20, i 26,19±0,20.

3. Kristalni oblik iz Patentnog zahteva 1, pri čemu obrazac rendgenske difrakcije praha još obuhvata jednu ili više dodatnih vršnih vrednosti difrakcije pri 2 θ vrednostima izabranim iz 15,72±0,20, 17,12±0,20, 20,79±0,20, 21,10±0,20, 24,48±0,20, 25,81±0,20, i 26,19±0,20.

4. Kristalni oblik iz Patentnog zahteva 1, pri čemu je kristalni oblik naznačen time što je trag diferencijalne kalorimetrije skeniranja (DSC) zabeležen pri brzini zagrevanja od 10 °C u minuti što pokazuje maksimum u endotermnom protoku toplote na temperaturi između oko 214 °C i oko 218 °C.

5. Farmaceutska supstanca koja obuhvata kristalni oblik iz bilo kog od Patentnih zahteva 1 do 4 i farmacutski prihvatljiv nosač.

6. Farmaceutska supstanca iz Patentnog zahteva 5, pri čemu je farmaceutski prihvatljiv nosač magnezijum stearat.

7. Farmaceutska supstanca koja obuhvata kristalni oblik iz bilo kog od Patentnih zahteva 1 do 4 i antagonist AT1receptora, inhibitor fosfodiesterase, inhibitor renina, inhibitor ciklaze rastvorljivog guanilata, antagonist mineralokortikoidnog receptora, diuretik, ili njihove kombinacije.

8. Farmaceutska supstanca iz Patentnog zahteva 7, još obuhvata farmaceutski prihvatljiv nosač.

9. Oralni oblik doziranja koji obuhvata kristalni oblik iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 4 u kapsuli, tableti, ili suspenziji.

10. Oralni oblik doziranja iz Patentnog zahteva 9, pri čemu je otpuštanje kristalnog oblika kod subjekta neposredno, kontrolisano ili odloženo otpuštanje.

11. Oralni oblik doziranja iz Patentnog zahteva 9, pri čemu je materijal kapsule želatin, polisaharid, hitozan ili sintetički polimeri.

12. Oralni oblik doziranja iz Patentnog zahteva 9, pri čemu je kapsula tvrda kapsula koja obuhvata želatin, polisaharide, ili sintetičke polimere.

13. Oralni oblik doziranja iz Patentnog zahteva 9, pri čemu kapsula obuhvata hidroksipropil metilcelulozu.

14. Kristalni oblik prema bilo kom od Patentnih zahteva 1 do 4 za upotrebu u terapiji.

15. Kristalni oblik za koji se zaštita patentom traži u Patentnom zahtevu 14, za upotrebu u lečenju visokog krvnog pritiska, insuficijencije srca, ili bolesti bubrega.

16. Upotreba kristalnog oblika prema prema bilo kom od Patentnih zahteva 1 do 4, za proizvodnju leka za lečenje povišenog krvnog pritiska, insuficijencije srca, ili bolesti bubrega.

17. Kristalni oblik za upotrebu prema Patentnom zahtevu 15, pri čemu je visok krvni pritisak primarna hipertenzija, arterijska hipertenzija pluća, hronična tromboembolijska hipertenzija pluća, ili hipertenzija sa arterijskom stenozom bubrega.

18. Kristalni oblik za upotrebu prema Patentnom zahtevu 15, pri čemu je renalna bolesti dijabetesna nefropatija, hronično oboljenje bubrega, proteinurija, akutna povreda bubrega, nefrotični sindrom, fokalna segmentna glomeruloskleroza ili policistična bolest bubrega.

19. Kristalni oblik za upotrebu za koju se traži zaštita patentom u Patentnom zahtevu 15, pri čemu je kristalni oblik isporučen pacijentu jednom dnevno.

20. Kristalni oblik za upotrebu prema Patentnom zahtevu 19, za upotrebu za lečenje visokog krvnog pritiska, insuficijencije srca ili za pacijenta sa renalnim oštećenjem, pri čemu taj pacijent sa renalnim oštećenjem ima hronično oboljenje bubrega sa procenjenom brzinom glomerularne filtracije (eGFR) između 60 mL/min/1,73 m<2>i 15 mL/min/1,73 m<2>.

21. Kristalni oblik za upotrebu prema bilo kom od Patentnih zahteva 15 ili 19, pri čemu je kristalni

1

oblik isporučen parenteralno.

22. Postupak za dobijanje kristalnog oblika iz Patentnog zahteva 1, taj postupak obuhvata:

(a) formiranje rastvora koji obuhvata (2S,4R)-5-(5’-hloro-2’-fluoro-[1,1’-bifenil]-4-il)-2-(etoksimetil)-4-(3-hidroksiizoksazol-5-karboksamido)-2-metilpentansku kiselinu i rastvarač, opcionio sa prečistačem metala, na povišenoj temperaturi;

(b) hlađenje rastvora do temperature između oko -20 °C i 5 °C; i

(c) izolovanje čvrstih supstanci koje su dobijene kao rezultat da bi dale kao prinos kristalni oblik.

23. Postupak prema patentnom zahtevu 22.

(a) pri čemu je rastvarač u koraku (a) polarni rastvarač, na primer, mešavina etil acetata i vode, etil acetat, ili etanol; ili

(b) pri čemu temperatura u koraku (a) jeste između oko 60 °C i 95 °C, na primer, između oko 70 °C i 85 °C; ili

(c) pri čemu izolovanje čvrstih supstanci u koraku (c) uključuje filtriranje, pranje sa jednim ili više rastvarača, sušenje u vazduhu ili pod vakuumom, ili kombinaciju ovih koraka, na primer, pri čemu je rastvarač etil acetat i voda, etil acetat ili etanol; i/ili na primer, pri čemu se sušenje pod vakuumom izvodi na temperaturi između 25 °C i 70 °C.

2