RS62404A - Fluorosupstituisani cikloalkanoindoli i njihova upotreba kao antagonista prostaglandina d2 receptora - Google Patents

Abstract

Fluoro supstituisani cikloalkanoindol derivati formule (I) i njihove farmaceutski prihvatljive soli, gde je n=0 ili 1; m=1, 2 ili 3; R1=H, C1-C3 alkil, halogenizovani C1-C3 alkil ili ciklopropil; R2=4-hlorofenil ili 2,4,6-trihlorofenil, su antagonisti prostaglandina, i kao takvi su korisni u lečenju prostaglandin posredovanih oboljenja.

Description

FLUOROSUPSTITUISANI CIKLOALKANOINDOLI I NJIHOVA UPOTREBA

KAO ANTAGONISTA PROSTAGLANDINSKIH D2 RECEPTORA

ISTORIJAT PRONALASKA

Sadašnji pronalazak se odnosi na jedinjenja i postupke za lečenje bolesti posredovanih prostaglandinima, i njihove pouzdane farmaceutske smese. Još preciznije, jedinjenja ovog pronalaska su strukturno različita od steroida, antihistaminika ili adrenergičkih agonista, i antagonisti su D-tipa prostaglandina, koji izazivaju nazalnu i plućnu kongestiju.

Dva članka opisuju osobine i terapijsku primenljivost prostanoidskih receptora podjednako dobro kao i najčešće korišćenih selektivnih agonista i antagonista:Eicosanids: From Biolechnology to Therapeutic Aplicatioiis,Folco, Samuelsson, Maclouf, and Velo eds, Plenum Press, New York, 1996, chap. 14,137-154 and Journal of Lipid Mediators and Cell Signalling, 1996, 14, 83-87. U članku iz T. Tsuriel ai,objavljenom u Journal of Medicinal Chemistrv, vol 40, pp. 3504-3507, se kaže da se "PGD2 smatra važnim medijatorom u različitim alergijskim oboljenjima, kao što su alergijski rinitis, atopijska astma, alergijski konjuktivitis i atopijski dermatitis." Još noviji članak, objavljen od Matsuokaet al.u Science

(2000), 287: 2013-7, opisuje PGD2 kao ključni medijator u alergijskoj astmi. Takođe, patenti kao što je US 4,808,608 opisuju antagoniste prostaglandina kao vrlo korisne u lečenju alergijskih oboljenja, naročito alergijske astme. PGD2 su opisani u, na primer, Evropskoj prijavi patenta 837,052 i PCT Application W098/25919, kao i u W099/68555.

US Patent 4,808,608 opisuje derivate tetrahidrokarbazol-l-alkanoične kiseline kao antagoniste prostaglandina.

PCT prijava WO0179169 pokazuje da PGD2 antagonisti imaju sledeću formulu:

Evropska prijava patenta 468,785 otkriva jedi nj enje 4-[(4-hlorofenil)metil]-l ,2,3,4-tetrahidro-7-(2-hinolinilmetoksi)- ciklopent[b]indol-3-sirćetna kiselina, koja je vrsta roda, koji je inhibitor biosinteze leukotriena.

US Patent 3,535,326 otkriva antiflogistička jedinjenja formule:

KRATAK OPIS PRONALASKA

Sadašnji pronalazak opisuje nova jedinjenja koja su antagonisti prostaglandinskih receptora; još određenije, ona su antagonisti prostaglandinskih D2 receptora (DP receptor). Jedinjenja sadašnjeg pronalaska su korisna za lečenje različitih prostaglandin posredovanih oboljenja i poremećaja; prema tome, sadašnji pronalazak opisuje postupke za lečenje prostaglandin posredovanih oboljenja, koristeći nova jedinjenja, opisana ovde, kao i farmaceutske smese koje ih sadrže.

DETALJANOPIS PRONALASKA

Sadašnji pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I:

i njegove farmaceutski prihvatljive soli, gdeje n = 0 ili 1; mje 1,2 i 1 i 3; Rije H, C|-C3alki 1, halogenizovani C1-C3alkil ili ciklopropil; R2 je 4- hlorofenil ili 2,4,6- trihlorofenil.

U jednom obliku formule 1 su jedinjenja gdeje n = 0.

U drugom obliku formule I su jedinjenja gdeje n = 1.

U drugom obliku formule I su jedinjenja gdeje m= 1.

U drugom obliku formule I su jedinjenja gdeje m= 2.

U drugom obliku formule I su jedinjenja gdeje R| = H.

U drugom obliku formule I su jedinjenja gdeje R, = CH3.

U drugom obliku formule I su jedinjenja gdeje R2= 4- hlorofenil.

U drugom obliku formule I su jedinjenja gdeje R2= 2,4,6- trihlorofenil.

U drugom obliku formule I su jedinjenja koja imaju stereokonfiguraciju pokazanu ispod (to jest, hiralni centar ima R konfiguraciju):

U drugom aspektu sadašnjeg pronalaska su farmaceutske smese koje sadrže jedinjenje formule 1, i farmaceutski prihvatljive nosače.

U drugom slučaju, farmaceutske smese sadrže i druge aktivne sastojke, kao što su antihistaminici, antagonisti leukotriena, inhibitori biosinteze leukotriena, kortikosteroidi, modulatori citokina, anti-lgE, antiholinergici ili NSAiDS (nesteroidni antireumatici).

Još jedan aspekt ovog pronalaska je postupak za lečenje ili prevenciju prostaglandin D2 posredovanih oboljenja, koji uključuje davanje, pacijentima kojima je potrebno, terapijski efektivnih količina jedinjenja formule 1.

Sledeći aspekt ovog pronalaska je postupak za lečenje ili prevenciju prostaglandin D2 posredovanih oboljenja, koji uključuje davanje sisarima, kojima je potrebno takvo lečenje, jedinjenja formule I u količinama koje su efektivne za lečenje ili prevenciju prostaglandin D2 posredovanih oboljenja, kao što su nazalna kongestija, rinitis, uključujući sezonski alergijski rinitis, trajni alergijski rinitis i astma, uključujući alergijsku astmu.

Sledeći oblik sadašnjeg pronalaska je postupak za lečenje nazalne kongestije, koji uključuje davanje, pacijentima kojima je potrebno takvo lečenje, terapijski efektivnih količina jedinjenja formule 1.

Još jedan oblik sadašnjeg pronalaska je postupak za lečenje astme, uključujući alergijsku astmu, koji uključuje davanje, pacijentima kojima je potrebno takvo lečenje, terapijski efektivnih količina jedinjenja formule I.

Sledeći oblik sadašnjeg pronalaska je postupak za lečenje alergijskog rinitisa (sezonskog i stalnog), koji uključuje davanje, pacijentima kojima je potrebno takvo lečenje, terapijski efektivnih količina jedinjenja formule I.

Numerisanje jezgra tricikličnog prstenastog sistema, kada je m = 1, je prikazano dole:

Numerisanje jezgra tricikličnog prstenastog sistema, kada je m = 2, je prikazano dole:

Optički izomeri - Diastereoizomeri - Tautomeri

Jedinjenja formule I imaju jedan ili više asimetričnih centara i mogu postojati kao racemati i racemske smeše, pojedinačni enantiomeri, diastereomerične smeše i pojedinačni diastereomeri. Sadašnji pronalazak namerava da obuhvati sve ove izomere formule 1.

Neka od jedinjenja opisanih ovde, mogu imati različita mesta vezivanja vodonika, stoje slučaj kod tautomera. Takav primer je, recimo, keton i njegov enol oblik, poznati kao keto- enol tautomeri. Pojedinačni tautomeri, kao i njihove mešavine, su obuhvaćene jedinjenjima formule 1.

Jedinjenja formule 1 se mogu izdvojiti u diastereoizomerične parove enantiomera, na primer, frakcionom kristalizacijom iz pogodnog rastvarača, na primer metanol ili etil acetata ili njihove mešavine.Tako dobijen par enantiomera se može razdvojiti na pojedinačne stereoizomere uobičajenim sredstvima, na primer pomoću optički aktivne kiseline ili baze kao rastvarača, ili hiralnom separacijom, kao što je separacija pomoću HPLC, koristeći hiralnu kolonu.

Alternativno, bilo koji enantiomer jedinjenja formule I ili la se može dobiti stereospecifičnom sintezom koristeći optički čist početni materijal ili reagens poznate konfiguracije.

Soli

Pojam "farmaceutski prihvatljive soli" se odnosi na soli dobijene od farmaceutski prihvatljivih netoksičnih baza, kako organskih, tako i neorganskih. Soli dobijene iz neorganskih baza uključuju aluminijum, amonijum, kalcijum, bakar, feri, fero, litijum, magnezijum, mangani i mangano soli, kalijum, natrijum, cink i slično. Naročito bitne su amonium, kalcijum, magnezijum, kalijum i natrijum soli.Soli dobijene od farmaceutski prihvatljivih organskih netoksičnih baza, uključuju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisanih amina, uključujući prirodno dobijene supstituisane amine, ciklične amine, i bazne jonsko izmenjivačke smole, kao što su arginin, betain, kofein, holin, N.N<*->dibenziletilendiamin, dietilamin, 2-dietil- aminoetanol, 2-dimetilaminoetanol, etanolamin, etilendiamin, N-etil-morfolin, N-etilpiperidin, glukamin, glukozamin, histidin, hidrabamin, izopropilamin, lizin, metilglukamin, morfolin, piperazin, piperidin, poliamin smole, prokain, purini, teobromin, trietilamin, trimetilamin, tripropilamin, trometamin i slično.

Kada je jedinjenje sadašnjeg pronalaska baza, so se može dobiti iz farmaceutski prihvatljivih netoksičnih kiselina, neorganskih i organskih. To su sirćetna, benzensulfokiselina, benzoeva, kamforsulfo, limunska, etansulfo, fumarna, glukonska glutamična, bromovodonična, hlorovodonična, izetionska, mlečna, maleinska, jabučna kiselina, bademova, metansulfo kiselina, sluzna kiselina, azotna, pamoična, pantotenska, fosforna, ćilibarna, sumporna, vinska, p-toluensulfo kiselina i slično. Naročito važne su limunska, bromovodonična, hlorovodonična, maleinska, fosforna, sumporna i vinska kiselina.

Podrazumeva se da, ukoliko nije drugačije rečeno, jedinjenja formule I takođe obuhvataju i farmaceutski prihvatljive soli.

Upotreba

Jedinjenja formule I su antagonisti prostaglandina D2. Sposobnost jedinjenja formule I da reaguju sa receptorima prostaglandina D2, čini ih korisnim u prevenciji ili reverziji neželjenih simptoma prouzrokovanih prostaglandinima, kod sisara, naročito ljudi. Antagonizam prema delovanju prostaglandina D2 ukazuje da su jedinjenja i farmaceutske smese korisne u lečenju, prevenciji ili poboljšanju stanja kod sisara, naročito ljudi u: respiratornim poremećajima, alergijskim stanjima, bolu, inflamatornim stanjima, poremećajima sekrecije sluzi, koštanim poremećajima, poremećajima spavanja, poremećajima fertiliteta, poremećajima koagulacije krvi, poremećajima vida, kao i imunim i autoimunim bolestima. Takođe, jedinjenja mogu inhibirati ćelijsku neoplastičnu transformaciju i rast metastatskih tumora i stoga se mogu koristiti u lečenju karcinoma. Jedinjenja formule I se mogu takođe koristiti u lečenju i/ili prevenciji prostaglandin D2 posredovanih proliferativnih poremećaja, kao što je slučaj kod dijabetičke retinopatije i tumorske angiogeneze. Jedinjenja formule I mogu, takođe, inhibirati prostanoid indukovane kontrakcije glatkih mišića, ili antagonizovanjem kontraktilnih prostanoida, ili imitiranjem relaksirajućih prostanoida, tako da se mogu koristiti u lečenju dismenoreje, prevremenih porođaja i eozinofilnih poremećaja.

Prema tome, jedan od aspekata ovog pronalaska je postupak za lečenje ili prevenciju prostaglandin D2 posredovanih oboljenja, koji podrazumeva davanje pacijentima, sisarima kojima je potrebno takvo lečenje, jedinjenja formule I u količinama koje su efektivne za lečenje ili prevenciju prostaglandin D2 posredovanih oboljenja. Prostaglandin D2 posredovana oboljenja uključuju, ali se tu ne ograničavaju, alergijski rinitis, nazalnu kongestiju, rinoreju, trajni rinitis, nazalnu inflamaciju, astmu, uključujući alergijsku astmu, hronične opstruktivne plućne bolesti i ostale oblike plućne inflamacije; plućnu hipotenziju; poremećaje spavanja i poremećaje ciklusa san-budnost; prostanoid indukovane kontrakcije glatkih mišića povezane sa dismenorejom i prevremenim porođajem; eozinofilne poremećaje; tromboze; glaukom i poremećaje vida; okluzivne vaskularnc bolesti, kao što je ateroskleroza; kongestivne srčane poremećaje; oboljenja ili stanja koja zahtevaju lečenje anti koagulansima, kao što su stanja posle povreda ili posle operacija; reumatoidni artritis i druga inflamatorna oboljenja; gangrena; Rejnoova bolest; poremećaji sekrecije sluzi uključujući citoprotekciju; bol i migrenu; bolesti koje zahtevaju kontrolu formiranja i resorpcije kosti, kao što je osteoporoza; šok; poremećaji termoregulacije; odbacivanje kod transplantacije organa ili by-pass hirurgije, i imune poremećaje ili stanja u kojima je imunoregulacija poželjna. Još preciznije, oboljenja za ovu vrstu lečenja su ona koja su prostaglandin D2 posredovana, kao što su nazalna kongcstija, alergijski rinitis, plućna kongestija i astma, uključujući alergijsku astmu.

Doziranje

Raspon profilaktičkih ili terapijskih doza jedinjenja formule I zavisi od prirode i ozbiljnosti stanja koje se leci, od datog jedinjenja formule I, i od načina davanja leka. Doziranje takođe zavisi i od faktora kao što su godine, težina, opšte stanje, pol, ishrana, vreme davanja, brzina izlučivanja, kombinacija lekova i individualni odgovor pacijenta. Uopšteno, dnevne doze se kreću od 0.001 do oko 100 mg po kilogramu telesne težine kod sisara, uglavnom od 0.01 mg do oko 10 mg po kilogramu. Ponekad je ipak potrebno podešavati doziranje i izvan ovih granica.

Količina aktivnog sastojka, koji se može kombinovati sa pogodnim nosačem, da bi se dobila pojedinačna doza u potrebnom obliku, varira u zavisnosti na kome se primenjuje lek, kao i od načina davanja. Na primer, oblik namenjen za oralno davanje kod ljudi može sadržati od 0.05 mg do 5 g aktivne supstance u kombinaciji sa odgovarajućom količinom pogodnog nosača, koja može varirati od oko 5 do oko 99.95 procenata ukupne smese. Jedinični oblik doziranja uglavnom sadrži od oko 0.1 mg do oko 0.4 g aktivnog sastojka, obično 0.5 mg, 1 mg, 2 mg, 5 mg, 10 mg, 25 mg, 50 mg, 100 mg, 200 mg ili 400 mg.

Farmaceutske smese

Drugi aspekt ovog pronalaska opisuje farmaceutske smese koje sadrže jedinjenja formule I i farmaceutski prihvatljive nosače. Termin „smesa", obuhvata proizvod koji u sebi sadrži aktivni sastojak ili sastojke i inertni sastojak ili sastojke (farmaceutski prihvatljive inertne punioce) koji čine nosač, kao >i proizvode koji nastaju , direktno ili indirektno, kombinacijom, kompleksacijom ili agregacijom dva ili više sastojaka, ili disocijacijom jednog ili više sastojaka ili drugim vrstama reakcija ili interakcija jednog ili više sastojaka. Prema tome, farmaceutske smese sadašnjeg pronalaska obuhvataju smese koje sadrže jedinjenja formule I, dodatne aktivne sastojke i farmaceutski prihvatljive inertne punioce.

Za lečenje prostanoid posredovanih oboljenja, jedinjenja formule I se mogu davati oralno, inhalacionim sprejem, lokalno, parenteralno ili rektalno u oblicima koji sadrže uobičajene netoksične farmaceutski prihvatljive nosače, adjuvanse i prenosioce. Termin parenteralno, označava subkutane inckcije, intravcnskc, intamuskularne, intrasternalne inekcije ili infuzione tehnike. Jedinjenja ovog pronalaska se koriste, ne samo u lečenju toplokrvnih životinja, kao što su miševi, pacovi, konji, goveda, ovce, psi, mačke itd., već su delotvorna i u lečenju ljudi.

Farmaceutske smese koje sadrže aktivni sastojak mogu biti u obliku pogodnom za oralno davanje, kao što su tablete, dražeje, pastile, vodene ili uljane suspenzije, rastvorljivi praškovi ili granule, emulzije, čvrste ili meke kapsule, sirupi ili eliksiri. Smese namenjene za oralnu upotrebu mogu biti pripremljene bilo kojim poznatim postupkom izrade farmaceutskih smesa, i kao takve mogu sadržati jedan ili više sastojaka, kao što su zaslađivači, poboljšivači ukusa, boje ili konzervansi, sa ciljem da se dobije farmaceutski elegantan i ukusan preparat. Tablete sadrže aktivne sastojke pomešane sa netoksičnim farmaceutski prihvatljivim inertnim puniocima koji su pogodni za izradu tableta. Inertni punioci mogu biti, na primer, inertni razblaživači, kao što su kalcijum karbonat, natrijum karbonat, laktoza, kalcijum fosfat ili natrijum fosfat; granulatori i dezintegratori, na primer kukuruzni štirak ili algininska kiselina; povezujuća sredstva, na primer štirak, želatin ili akacija, i podmazujuće sastojke, kao što su magnezijum stearat, stearinska kiselina ili talk. Tablete mogu biti neobložene ili se mogu obložiti poznatim postupcima da bi se odložilo njihovo razlaganje i apsorpcija u gastrointestinalnom traktu i tako se obezbedi njihovo delovanje tokom dužeg perioda. Neke od supstanci koje se mogu upotrebiti su gliceril monostearat ili gliceril distearat. Takođe se mogu obložiti tehnikom opisanom u U.S. Patent 4,256,108; 4,166,452; i 4,265,874 da bi se dobile osmotske terapijske tablete sa kontrolisanim oslobađanjem.

Oblici za oralnu upotrebu mogu biti u obliku čvrstih želatinskih kapsula, u kojima je aktivni sastojak pomešan sa čvrstim inertnim razblaživačem, na primer kalcijum karbonatom, kalcijum fosfatom ili kaolinom, ili u obliku mekih želatinskih kapsula u kojima je aktivni sastojak pomešan sa rastvaračima koji se mešaju sa vodom, kao što su propilen glikol, PEGs i etanol, ili sa pogodnim uljem, na primer kikirikijevim, tečnim parafinom ili maslinovim uljem.

Vodene suspenzije sadrže aktivnu supstancu u mešavini sa inertnim puniocima pogodnim za izradu vodenih suspenzija. Takvi punioci su suspendujuća sredstva, na primer natrijum karboksimetilceluloza, metilceluloza, hidroksipropil metilceluloza, natrijum alginat, polivinilpirolidon, tragantov kaučuk i kaučuk akacije; disperzanti ili ovlaživači mogu biti prirodni fosfatidi, na primer lecitin, ili produkti kondenzacije alkilen oksida sa masnim kiselinama, na primer polioksietilen stearat, ili kondenzacioni produkti etilen oksida sa alifatičnim alkoholima dugih lanaca, na primer heptadekaetilenoksicetanol, kondenzacioni produkti etilen oksida sa parcijalnim estrima dobijenim iz masnih kiselina i heksitola, kao što je polioksietilen sorbitol monooleat, ili kondenzacioni produkti etilen oksida sa parcijalnim estrima dobijenim iz masnih kiselina i heksitol anhidrida, kao što je polioksietilen sorbitan monooleat. Vodene suspenzije mogu takođe sadržati jedan ili više konzervanasa, na primer etil ili n-propil, p-hidroksibenzoat, jednu ili više boja, jedan ili više ukusa i jedan ili više zaslađivača, kao što su sukroza, saharin ili aspartam.

Uljane suspenzije se mogu dobiti suspendovanjem aktivnog sastojka u biljnom ulju, na primer arašidovom (kikiriki) ulju, maslinovom ulju, susamovom ili kokosovom ulju, ili u mineralnom ulju kao što je tečni parafin. Uljane suspenzije mogu sadržati zgušnjivače, na primer pčelinji vosak, čvrsti parafin ili cetil alkohol. Zaslađivači, pomenuti gore u tekstu, kao i supstance za poboljšanje ukusa se dodaju da bi se dobili oralni preparati sa boljim ukusom. Ove smese se mogu konzervisati dodavanjem antioksidanasa, kao što je askorbinska kiselina.

Disperzioni praškovi i granule, pogodni za dobijanje vodene suspenzije dodavanjem vode, sadrže aktivni sastojak u smeši sa disperzionim sredstvima ili ovlaživačima, suspendujućim sredstvima i jednim ili više konzervanasa. Pogodni ovlaživači, disperziona i suspendujuća sredstva su ista kao što su već pomenuta. Dodatni inertni punioci, na primer zaslađivači, sredstva za poboljšanje ukusa i boje, takođe mogu biti dodati.

Farmaceutske smese ovog pronalaska mogu, takođe, biti u obliku uljano-vodene emulzije. Uljana faza može biti biljno ulje, na primer maslinovo ulje ili arašidovo (kikiriki) ulje, ili mineralno ulje, na primer tečni parafin ili njihova smeša. Pogodni emulgatori mogu biti prirodni fosfatidi, na primer soj ino ulje, lecitin, estri ili parcijalni estri dobijeni iz masnih kiselina i heksitol anhidrida, na primer sorbitan monooleata, i kondenzacioni proizvodi pomenutih parcijalnih estara sa etilen oksidom, na primer polioksietilen sorbitan monooleat. Emulzija može sadržati zaslađivače i jedinjenja za poboljšanje ukusa.

Sirupi i eliksiri mogu biti spravljeni sa zaslađivačima, kao što su glicerol, propilen glikol, sorbitol ili sukroza. Takođe mogu sadržati demulcente (jedinjenja za smanjenje nadražaja ili bola), konzervanse i sredstva za poboljšanje ukusa i boje. Farmaceutske smese mogu biti u obliku sterilnih vodenih ili uljanih suspenzija za inekciono davanje. Ove suspenzije se mogu spravljati u skladu sa poznatim postupcima, koristeći pogodne disperzante ili ovlaživače i suspendujuća sredstva koja su pomenuta ranije. Sterilni inekcioni preparati mogu biti sterilni inekcioni rastvori ili suspenzije u netoksičnom parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču, na primer kao rastvor u 1,3-butan diolu. Neki od prihvatljivih nosača i rastvarača koji se mogu upotrebiti su voda, Ringerov rastvor i fiziološki rastvor natrijum hlorida. Mogu se koristiti i korastvarači, kao što su etanol, propilen glikol ili polietilenglikol. Takođe se mogu koristiti i neisparljiva ulja kao rastvarači ili suspendujući medijum. Za ovu svhu se može upotrebiti bilo koje blago ulje, kao što su sintetički mono ili digliceridi. Mogu se koristiti i masne kiseline, kao što je oleinska kiselina.

Jedinjenja formule I se mogu davati i u obliku supozitorija za rektalno davanje. Ove smese se mogu dobiti mešanjem leka sa pogodnim nenadražujućim inertnim puniocima koji su u čvrstom obliku na sobnoj temperaturi, ali postaju tečni na rektalnoj temperaturi, tako da se otope u rektumu da bi oslobodili lek. U ove svrhe se koriste, na primer, kakaovo ulje i polietilenglikoli.

Za lokalnu upotrebu se koriste kreme, masti, gelovi, rastvori, suspenzije itd., koji sadrže jedinjenja formule 1. (Lokalna upotreba uključuje i ispiranje usta i grla.) Ovi oblici leka mogu sadržati farmaceutske nosače, korastvarače, emulgatore, sredstva za poboljšanje prodiranja leka, konzervanse i omekšivače.

Kombinacije sa drugim lekovima

Za lečenje i prevenciju prostaglandin posredovanih oboljenja, jedinjenja formule I se mogu davati zajedno sa drugim terapijskim sredstvima. Prema tome, drugi aspekt ovog pronalaska je kombinovanje terapijski efektivnih količina jedinjenja formule 1 sa jednim ili više drugih terapijskih sredstava. Pogodna terapijska sredstva za kombinovano davanje sa jedinjenjem formule I su: (1) antagonisti prostaglandinskih receptora; (2) kortikosteroidi, kao što je triamcinolon acetonid; (3) (3-agonisti, kao što su salmeterol, formoterol, terbutalin, metaproterenol, albuterol i slično; (4) modifikatori leukotriena, kao što su antagonisti leukotriena ili inhibitori lipooksigenaze, recimo montelukast, zafirlukast, pranlukast, ili zileuton; (5) antihistaminici (histaminski Hl antagonisti) kao što su bromofeniramin, hlorfeniramin, dekshlorfeniramin, triprolidin, klemastin, difenhidramin, difenilpiralin, tripelenamin, hidroksizin, metdilazin, prometazin, trimeprazin, azatadin, ciproheptadin, antazolin, feniramin, pirilamin, astemizol, norastemizol, terfenadin, loratadin, cetirizin, levocetirizin, faksofenadin, desloratadin i slično; (6) dekongestanti, kao što su fenilefrin, fenilpropanolamin, pseudoefedrin, oksimetazolin, epinefrin (adrenalin), nafazolin, ksilometazolin, propilheksedrin ili levo-dezoksiefedrin; (7) antitusici, kao što su kodein, hidrokodon, karamifen, karbetapentan ili dekstrametorfan; (8) drugi prostaglandin Ugandi, uključujući prostaglandin F agoniste, kao što su latanoprost, mizoprostol, enprostil, rioprostil, ornoprostol ili rozaprostol; (9) diuretici; (10) nesteroidna antiinflamatorna sredstva (NSAID), kao što su derivati propionske kiseline (alminoprofen, benoksaprofen, bukloksična kiselina, karprofen. fenbufen, fenoprofen, fluprofen, flurbiprofen, ibuprofen, indoprofen, ketoprofen, miroprofen, naproksen, oksaprozin, pirprofen, pranoprofen, suprofen, tiaprofenična kiselina i tioksaprofen), derivati sirćetne kiseline (indometacin, acemetacin, alklofenak, klidanak, diklofenak, fenklofenak, fenklozična kiselina, fentiazak furofenak, ibufenak, izoksepak, okspinak, sulindak, tiopinak, tolmetin, zidometacin i zomepirak), derivati fenamične kiseline (flufenamična kiselina, meklofenamična kiselina, mefenamična kiselina, niflumična kiselina, tolfenamična kiselina), derivati bifenilkarboksilne kiseline (diflunisal i flufenisal), oksikami (izoksikam, piroksikam, sudoksikam i tenoksikam), salicilati (acetilsalicilna kiselina, sulfasalazin) i pirazoloni (apazon, benzpiperilon, feprazon, mofebutazon, oksifenbutazon, fenilbutazon); (11) ciklooksigenaza-2 (COX-2) inhibitori, kao što su celecoksib, rofecoksib, etoricoksib i valdecoksib; (12) inhibitori fosfodiesteraze tip IV (PDE-IV) e.g. Ariflo, roflumilast; (13) antagonisti hemokinskih receptora, naročito CCR-1, CCR-2 i CCR-3; (14) sredstva za snižavanje holesterola kao što su HMG-CoA reduktaza inhibitori (lovastatin, simvastatin, pravastatin, fluvastatin, atorvastatin i drugi statini), sekvestranti (holestiramin i colestipol), nikotinska kiselina, derivati fenofibrične kiseline ( gemfibrozil, klofibrat, fenofibrat i benzafibrat) i probukol; (15) anti dijabetična sredstva kao što su insulin, sulfonilurea, bigvanidi (metformin), a-glukozidaza inhibitori (akarboza) i glitazoni (troglitazon, pioglitazon, englitazon, roziglitazon i slično); (16) beta interferoni (interferon beta-la, interferon beta-lb); (17) antiholinergička sredstva, kao što su muskarinski antagonisti (ipratropium bromid i tiotropium bromid), kao i selektivni muskarinski M3 antagonisti; (18) steroidi, kao što su beklometazon, metilprednizolon, betametazon, prednizon, deksametazon i hidrokortizon; (19) triptani koji se uobičajeno koriste za lečenje migrene, kao što je sumitriptan i rizatriptan; (20) alendronat i ostali lekovi za osteoporozu; (21) druga jedinjenja kao što su 5-aminosalicilna kiselina i njoj slični lekovi, antimetaboliti, kao što su azatioprin i 6-merkaptopurin, antikancerska hemoterapijska sredstva, bradikinin (BK2 ili BK1) antagonisti, TP receptor antagonisti kao što je seratrodast, neurokinin antagonisti (NK1/NK2), VLA-4 antagonisti, koji su opisani u US 5,510,332, WO97/03094, WO97/02289, WO96/40781, VV096/22966, WO96/20216, WO96/01644, VVO96/06108, W095/15973 i WO96/31206.

Pronalazak obuhvata postupak za lečenje prostaglandin D2 posredovanih oboljenja koji uključuje davanje, pacijentima kojima je potrebno takvo lečenje, terapijski efikasnih doza jedinjenja formule I, zajedno sa jednim ili više sastojaka koji su nabrojani ranije u tekstu. Količine aktivnih sastojaka mogu biti uobičajene za svaki aktivni sastojak kao da se daje sam, ili u nekim slučajevima, kombinacija aktivnih sastojaka može dovesti do snižavanja potrebne doze za jedan ili više aktivnih sastojaka.

Upotrebljene skraćenice

Ac acetil

AcOH sirćetna kiselina

DDQ 2,3-dihloro-5,6-dicijano-1,4-benzohinon

DMF dimetilformamid

eq. ekvivalent

Et etil

EtOAc etil acetat

EtOH etanol

HPLC tečna hromatografija pod visokim pritiskom

IPA izopropil alkohol

IPAc izopropil acetat

Me metil

MeOH metanol

MHz megaherc

MTBE metil t-butil etar

NMP N-metil-2-pirolidinon

NMR nuklearna magnetna rezonanca

THF tetrahidrofuran

TLC hromatografija na tankom sloju

POSTUPCISINTEZE

Jedinjenja Formule 1 sadašnjeg pronalaska se mogu dobiti u skladu sa putevima sinteze prikazanim u Šemama od 1 do 5 i prateći tamo opisane postupke.

Intermedijarna jedinjenja Formule IV se mogu dobiti postupkom prikazanim u Šemi 1, iz odgovarajuće supstituisanog fenil hidrazina II. Reakcijom jedinjenja II sa odgovarajućim cikloalkanonom III (gda je R estar grupa, recimo alkil grupa) pod Fisher indol ili sličnim uslovima, dobija se jedinjenje IV.

Jedinjenja Formule IV se mogu, alternativno, dobiti postupkom prikazanim u Šemi 2 iz odgovarajuće supstituisanog anilina V. Kondenzacijom jedinjenja V sa odgovarajućim cikloalkanonom 111, a zatim ciklizacijom pod Heck ili sličnim uslovima u prisustvu metalnog katalizatora, se dobija indol IV.

Jedinjenja Formule III se mogu dobiti postupkom prikazanim u Šemi 3 od odgovarajuće supstituisanog silil enol etra VI ili odgovarajuće supstituisanog enamina VII. Dodavanjem odgovarajućeg elektrofila, kao što je V-CFECO^R ( gde Y predstavlja halogen ili odlazeću grupu), u prisustvu baze, kao što je alkil litijum ili Levvis-ova kiselina, kao što je srebro trifluoroacetat, sa silil enol etrom VI, dobija se cikloalkanon III. Jedinjenje formule III se može alternativno dobiti dodavanjem V-CFECC^R u odgovarajući supstituisani enamin VII pod Stork Enamin ili sličnim uslovima.

Intermedijeri jedinjenja formule VIII mogu se dobiti postupkom prikazanim u Šemi 4 od odgovarajuće supstituisanog indola IV. Brominacija jedinjenja IV se može postići bromom ili reagensom za bromovanje kao što je piridijum tribromid, pod baznim uslovima u polarnom rastvaraču, na primer, izvođenjem reakcije u piridinu ili u rastvaraču kao što je dihlorometan u prisustvu piridina, a zatim mono redukcijom dibromo intermedijatora u kiseloj sredini i u prisustvu redukujućih metala, da bi se dobio bromoindol VIII.

Jedinjenja Formule 1 se mogu dobiti postupkom prikazanim u Šemi 5 iz odgovarajuće supstituisanog bromoindola VIII. Alkilacijom jedinjenja VIII, sa odgovarajućim elektrofilom, kao što je (R))(R2)CH-Y, u prisustvu baze i u pogodnom rastvaraču, kao što je DMF, dobija se N-alkilirani indol IX. Sjedinjavanje jedinjenja IX sa metansulfinatom, kao što je natrijum metansulfinat, u prisustvu Cu(I) soli, dovodi do stvaranja jedinjenja I, što je praćeno estar hidrolizom. Bromoindol kiselina (IX, R=H), može alternativno, prvo reagovati sa pogodnim agensom za supstituciju metalom, kao što je n-BuLi, a zatim elektrofilom kao što je metil disulfid, da bi se dobio odgovarajući metil sulfid, koji oksidacijom sa, na primer, vodonik peroksid/natrijum tungstatom, daje jedinjenje Ia. Koraci alkilacije bromoindola VIII, praćeni sulfonilacijom, mogu takođe biti reverzni; prema tome, sulfonilacijom bromoindola VIII se dobija jedinjenje X, koje je alkilirano pod sličnim uslovima kao što je opisano ranije u tekstu, ili koristeći Mitsunobu reakcione uslove da bi se dobilo jedinjenje formule ia, praćeno estarskom hidrolizom.

Jedinjenje IB se može dobiti iz zaštićenog jedinjenja IA, na primer estra jedinjenja IA, oksidacijom pomoću odgovarajućih oksidanasa, što je praćeno hidrolizom, kao što je prikazano u Šemi 6.

Alternativno, jedinjenje 1B se može dobiti, kao što je prikazano u Šemi 7, oksidacijom jedinjenja IX sa pogodnim oksidujućim agensom, kao što je DDQ, što je praćeno metilsulfonilacijom, kao stoje opisano u Šemi 5, praćeno hidrolizom.

ESEJIZAODREĐIVANJE BIOLOŠKE AKTIVNOSTI

Jedinjenja formule I se mogu testirati pomoću sledećih eseja da bi se odredila njihova prostanoid antagonistička ili agonistička aktivnostin vitruiin vivoi njihova selektivnost. Prikazani prostaglandin receptorski aktivatori su DP, EP|, EP2, EP3, EP4, FP, IP i TP.

Stabilna ekspresija prostanoid receptora u ljudskoj embrionalnoj bubrežnoj ( HEK) 293( cbna)

ćelijskoj liniji

Odgovarajući prostanoid receptori cDNA, punom dužinom kodirane sekvence su subklonirani na odgovarajuće mesto ekspresionog vektora sisara i transfektovani u HEK 293(ebna) ćelije. HEK 293 ćelije, izražavajući individualne cDNA, su rasle pod selekcionim uslovima i pojedinačne kolonije su su izolovane posle 2-3 nedelje rasta koristeći klonirajući ring postupak i zatim ekspandirane u klonalne ćelijske linije.

Prostanoid receptor vezujući eseji

HEK 293(ebna) ćelije su održavane u kulturama, požnjevene i membrane su pripremljene diferencijalnim centrifugiranjem, praćenim Uzom ćelija u prisustvu proteaza inhibitora, za upotrebu u receptor vezujućim esejima. Prostanoid receptor vezujući eseji su izvođeni u 10 mM MES/KOH (pH 6.0) (Eps, FP i TP) ili 10 mM HEPES/KOH (pH 7.4) (DP i IP), koji sadrže 1 mM EDTA, 10 mM divalentnog katjona i odgovarajući radioligand. Reakcija je inicirana dodavanjem proteinske membrane. Ligandi su dodati u dimetilsulfoksid koji je održavan konstantno na 1% (v/v) u svim inkubacijama. Nespecifično vezivanje je određeno u prisustvu 1 mM odgovarajućeg neradioaktivnog prostanoida. Inkubacije su sprovođene tokom 60 minuta na sobnoj temperaturi ili na 30°C i završene brzom filtracijom. Specifično vezivanje je izračunato oduzimanjem nespecifičnog vezivanja od ukupnog vezivanja. Preostalo specifično vezivanje svake ligand koncentracije je izračunato i izraženo kao funkcija koncentracije Uganda, sa namerom da se konstruišc koncentracija-zavisna sigmoidna kriva za određivanje afiniteta Uganda.

Prostanoid receptor agonist i antagonist eseji

Svi ćelijski sekundarni mesenendžer eseji koji određuju stimulaciju (EP2, EP4DP i IP u HEK 293(ebna) ćelijama) ili inhibiciju (EP3u ljudskim eritroleukemija (HEL) ćelijama) intracelularne akumulacije cAMP ili mobilizacije intracelularnog kalcijuma (EP], FP i TP u HEK 293(ebna) ćelijama stabilno transfektovanim apoekuorinom), se izvode da bi se odredilo da li su receptor Ugandi agonisti ili antagonisti. Za cAMP eseje, ćelije su požnjevene i resuspendovane u HBSS, koji sadrži 25 mM HEPES, pH 7.4. Inkubacije sadrže 100 uM RO-20174 (inhibitor fosfodiesteraze tip IV, dobijen od Biomol-a) i, u slučaju eseja EP3inhibicije, 15 uM forskolina, koji stimuliše cAMP proizvodnju. Uzorci su inkubirani na 37°C tokom 10 minuta, reakcija je završena i tada je izmeren nivo cAMP-a. Za eseje mobilizacije kalcijuma, ćelije su napunjene kofaktorima redukovanim glutationom i koelenterazinom, požnjevene i resuspendovane u Ham-ovom F12 medijumu. Kalcijumska mobilizacija je izmerena monitoringom luminiscencije izazvane vezivanjem kalcijuma za intracelularni fotoprotein ekuorin. Ligandi su dodati u dimetilsulfoksid koji je održavan konstantno na 1%

(v/v) u svim inkubacijama. Za agoniste, sekundarni mesendžer odgovori su izraženi kao funkcija ligand koncentracije i EC50vrednosti, kao i maksimalnog odgovora u poređenju sa prostanoid standardnim vrednostima. Za antagoniste, sposobnost Uganda da inhibira agonistički odgovor je određena Shild analizom, i izračunate su Kbi opadajuće vrednosti.

Prevencija PGD2 ili alergenima indukovana nazalna kongestija kod alergičnih ovaca

Priprema životinja: Korišćene su zdrave odrasle ovce (18-50 kg). Ove životinje su izabrane na osnovu pozitivne kožne reakcije na intradermalnu inekciju ekstrakta Ascaris suum.

Merenje nazalne kongestije: Eksperiment je izvođen na budnim životinjama. Držane su u kolicima u ležećem položaju sa fiksiranom glavom. Rezistencija nazalnih vazdušnih puteva (NAR) je merena koristeći modifikovanu rinometrijsku tehniku. Lokalna anestezija (2% lidokain) je aplikovana u nozdrve zbog plasiranja nazotrahealnog tubusa. Tubus je spojen na pneumotahograf i signali protoka i pritiska su snimani na osciloskopu povezanom na kompjuter za izračunavanje NAR-a. Nazalna provokacija je izvedena administriranjem acrosolizovanog rastvora (10 prskanja/nozdrvi). Promene u NAR kongestiji su snimane pre i posle 60-120 minuta od aplikacije.

Prevencija PGD2 i alergenom indukovane nazalne opstrukcije kod cvnomolgus majmuna

Priprema životinja: Korišćeni su zdravi, odrasli muški cvnomologus majmuni (4-10 kg). Životinje su izabrane na osnovu pozitivne kožne reakcije na intradermalnu inekciju ekstrakta Ascaris suum. Pre svakog eksperimenta, majmuni koji su izabrani za studiju .su držani preko noći bez hrane, samo na vodi. Sledeće jutro, životinje su sedirane ketaminom (10-15 mg/kg i.m.) pre nego što su odvedene iz kaveza. Stavljene su na zagrejan sto (36°C) i data im je bolus doza propofola (5-12 mg/kg i.v.). Životinje su intubirane endotrahealnim tubusom sa kafom (4-6 mm l.D.) i anestezija je održavana kontinuiranom intravenskom infuzijom propofola (25-30 mg/kg/h). Vitalni znaci (puls, krvni pritisak, broj respiracija, telesna temperatura) su praćene tokom celog eksperimenta.

Merenje nazalne kongestije: Merenje respiratorne rezistencije je vršeno pneumotahografom spojenim na endotrahealni tubus. Ecovision akustični rinometar je korišćen za procenu nazalne kongestije. Ova tehnika daje neinvazivni 2D ehogram unutrašnjosti nosa. Nazalni volumen i minimalni poprečni presek nazalne šupljine je izračunat za 10 sekundi pomoću laptop kompjutera, opemljenim specijalnim softverom (Hood Laboratories, Mass, U.S.A.). Nazalni provokator je aplikovan direktno u nosnu šupljinu (50 uL). Promene u nazalnoj kongestiji su snimane odmah i za 60-120 minuta. Ako dođe do nazalne kongestije, to će se odraziti na redukciju nazalnog volumena.

Plućna mehanika kod dresiranih budnih Vcvcričjih majmuna

Test se sastoji u izlaganju dresiranih veveričjih majmuna aerosolu u posebnim komorama. U kontrolne svrhe, merenje respiratornih parametara je vršeno tokom 30 minuta, da bi se ustanovila normalna kontrolna vrednost svakog majmuna za taj dan. Za oralnu administraciju, jedinjenja su rastvorena ili suspendovana u 1% metocel rastvoru (metilceluloza, 65HG, 400 eps), i davana u zapremini od 1 mL/kg telesne težine. Za aerosolnu administraciju jedinjenja, upotrebljen je De Vilbiss ultrazvučni nebulizer. Period prc izlaganja majmuna dozama aerosola PGD2 ili Ascaris suum antigena, u razblaženju 1:25, je varirao od 5 minuta do 4 sata.

Tokom ovog izlaganja aerosolima, svakog minuta su računati podaci pomoću kompjutera, kao procenat promene u odnosu na kontrolne vrednosti respiratornih parametara, kao što su rezistencija vazdušnih puteva (R|J i dinamička komplijansa (Cdyn)- Rezultati svih testiranih jedinjenja su zatim uzeti najmanje posle 60 minuta od izlaganja aerosolu, i zatim upoređivani sa određenim kontrolnim vrednostima za svakog majmuna. Zatim je izračunat prošek svih vrednosti posle 60 minuta od izlaganja, za sve majmune (kontrolne vrednosti i testirane vrednosti), i upotrebljen za izračunavanje procenta inhibicije medijatora ili Ascaris antigen odgovora na testirano jedinjenje. Za statističku analizu je korišćen upareni t-test.

(References: McFarlane, C.S. et al., Prostaglandins, 28, 173-182 (1984) i McFarlane, C.S. et al., Agents Actions, 22, 63-68 (1987)).

Prevencija indukovane bronhokonstrikcije kod alergičnih ovaca

Priprema životinja: Korišćene su odrasle ovce, prosečne težine 35 kg (u rasponu od 18 do 50 kg). Sve životinje su morale da ispunjavaju dva kriterijuma: a) da imaju prirodnu kožnu reakciju na 1:1000 ili 1:10000 razblaženja Ascaris suum ekstrakta (Greer Diagnostics, Lenois, NC); b) da imaju prethodni odgovor na inhalacioni nadražaj sa Ascaris suum, koji se manifestovao akutnom bronhokonstrikcijom i kasnom bronhijalnom opstrukcijom (W.M. Abraham et al., Am. Rev. Resp. Dis., 128, 839-44 (1983)).

Merenje mehanike vazdušnih puteva: Nesedirane ovce su držane u kolicima u ležećem položaju, sa fiksiranom glavom. Posle lokalne anestezije nosnih šupljina 2%-nim lidokainom, plasiran je balon kateter kroz jednu nozdrvu u donji deo ezofagusa. Životinje su zatim intubirane endotrahealnim tubusom sa kafom, kroz drugu nozdrvu, koristeći fiberoptički bronhoskop. Pleuralni pritisak je procenjivan ezofagealnim balon kateterom (napunjenim sa jednim mililitrom vazduha), koji je postavljen tako da inspiracije proizvode negativan pritisak, sa jasno primetnim kardiogenim oscilacijama. Lateralni pritisak u traheji je meren drugim kateterom (unutrašnji prečnik 2.5 mm), plasiranim kroz nazotrahealni tubus i postavljenim distalno od njegovog vrha. Transpulmonalni pritisak, razlika između trahealnog pritiska i pleuralnog pritiska, je meren diferencijalnim transdjuserom (DP45; Validvne Corp. Northridge, CA). Za mcrcnjc plućne rezistencije (Rl), tubus je spojen na pneumotahograf (Fleisch, Dyna Sciences, Blue Bell, PA). Signali protoka i transpulmonalnog pritiska su snimani osciloskopom (Model DR-12; Electronics for Medicine, White Plains, NY), koji je povezan na Digital kompjuter (Digital Equipment Corp., Mynard, MA) za trenutno izračunavanje plućne rezistencije iz transpulmonalnog pritiska, respiratornog volumena i protoka. Za određivanje plućne rezistencije je analizirano oko 10 do 15 udaha. Volumen gasa u toraksu (Vt„) je meren telesnom pletizmografijom, da bi se dobila specifična plućna rezistencija (SRl=Ri.x Vtg).

Sledeći primeri će ilustrovati pronalazak, ali ga ne ograničavaju u bilo kom pogledu. U primerima, ako drugačije ne stoji,

- svi krajnji proizvodi formule 1 su analizirani NMR-om, TLC-om i elementarnim analizama ili masenom spektroskopijom; - intermedijatori su analizirani NMR-om i TLC-om; - većina jedinjenja je prečišćena fleš hromatografijom na silika gelu, rekristalizacijom i/ili swish-om (suspenzija u rastvaraču praćena filtacijom čvrste supstance);

tok reakcije je praćen hromatografijom na tankom sloju (TLC) i reakciono vreme je dato

samo kao ilustracija;

enantiomerni višak je meren na normalnoj fazi HPLC hiralnom kolonom: Chiralpak AD; 250 x 4.6 mm.

Sledeći intermedijatori su pripremljeni u skladu sa literaturom ili su nabavljeni od sledećih dobavljača:

Etil 2-(2-oksociklopentil)acetat: Acros / Fisher scientific.

4-fluoro-2-jodoanilin: Beugelmans, R.; Chbani, M.Buli. Suc. Chim. Fr.1995, 132, 306-313.

PRIMER I

(-)-[4-(4-HLOROBENZIL)-7-FLUORO-5-(METANSULFON JL)-1,2,3,4-TETRAHIDR0CIKL0PENTA[b]IND0L-3-IL]SIRĆETNA KISELINA

Korak 1: Etil estar (+/-)-(7-Fluoro-l,2,3,4-tetrahidrociklopenta[b]indol-3-il)sirćetne kiseline

Rastvor napravljen od 10.00 g 4-fluoro-2-jodoanilina, 6.57 g etil 2-(2-oksociklopentil)acetata i 121 mg p-toluensulfo kiseline u 100 ml benzena je refluktovan u Dean-Stark-ovom trapu, u atmosferi N2, tokom 24 sata.Po isteku vremena, benzen je uklonjen destilacijom. Zatim je dodato 60 ml DMF-a i rastvor je degaziran, pre nego što je dodato 19 ml Hunig-ove baze a zatim 405 mg Pd(OAc)2. Rastvor je zagrevan na 115°C tokom 3 sata, a zatim ohlađen na sobnu temperaturu. Da bi se prekinula reakcija, dodato je 300 ml 1 N HC1 i 200 ml etil acetata i smeša je filtrirana kroz celit. Faze su razdvojene i kisela faza je dva puta ekstrahovana sa 200 ml etil acetata. Organski slojevi su spojeni, isprani slanim rastvorom, osušeni anhidrovanim Na2S04, filtrirani kroz celit i koncentrovani. Sirovi materijal je dalje prečišćavan fleš hromatografijom, ispran 100%-tnim toluenom da bi se dobilo 5.36 g imenovanog jedinjenja kao žuto čvrsto jedinjenje.

'H NMR (aceton-d6) 5 9.76 (br s, IH), 7.34 (dd, IH), 7.03 (d, IH), 6.78 (td, IH), 4.14 (q, 2H), 3.57 (m, 1H), 2.85-2.55 (m, 5H), 2.15 (m, 1H), 1.22 (t, 3H).

Korak 2: (+/-)-(7-Fluoro-1,2,3,4- tetrahidrociklopenta[b]indol-3-il)sirćetna kiselina

U rastvor 1.24 g estra iz koraka 1, u 14 ml tetrahidrofurana (THF) na sobnoj temperaturi, je dodato 7 ml MeOH, a zatim 7 ml 2 N NaOH. Posle 2.5 sata, reakciona smeša je prečišćena u separatornom levku koji sadrži etil acetat (EtOAc)/IN HC1. Faze su razdvojene i kisela faza je dva puta ekstrahovana sa EtOAc. Organski slojevi su spojeni, isprani slanim rastvorom, osušeni anhidrovanim Na2S04i isparavani do suvog da bi se dobilo 1.08 g sirovine i nestabilno braon voskasto ulje koje je upotrebljeno u sledećem koraku (>90% čistoće).

'H NMR (aceton-d6) 510.90 (brs, IH), 9.77 (br s, IH), 7.34 (dd, IH), 7.04 (dd, IH), 6.79 (td, IH), 3.56 (m, IH), 2.90-2.50 (m, 5H), 2.16 (m, IH). MS (-APCI) m/z232.2 (M-HV.

Korak 3: (+/-) - (5-bromo-7-fluoro-l,2,3,4- tetrahidrociklopenta [b] indol-3-il) sirćetna kiselina

U rastvor 2.20 g kiseline iz koraka 2 (više od 90% čistoće), u 30 mL piridina, dodato je 6.85 g piridinijum tribromida (90% čistoće) na -40°C. Suspenzija je mešana 10 minuta na 0°C, a zatim zagrejana na sobnu temperaturu tokom 30 minuta. Rastvarač je uklonjen bez zagrevanja, pomoću jakog vakuuma. Sirovi materijal je rastvoren u 40 mL AcOH i dodato je 2.88 g cinkovog praha, deo po deo, u hladan rastvor na 0°C. Suspenzija je mešana 15 minuta na 15°C i zagrejana na sobnu temperaturu tokom sledećih 15 minuta. U tom trenutku, reakciona smeša je ugašena dodavanjem IN HC1, i ova smeša je sipana u separatomi levak koji sadrži slani rastvor/EtOAc. Slojevi su odvojeni, i organski sloj je ispran vodom, slanim rastvorom, osušen anhidrovanim Na2SC>4i koncentrovan. Ovaj materijal je upotrebljen u sledećem koraku, bez daljeg prečišćavanja.

'H NMR (aceton-d6) 8 10.77 (br s, IH), 9.84 (br s, IH), 7.09 (m, IH), 2.95-2.65 (m, 4H), 2.56 (dd, IH), 2.19 (m, IH).

Korak 4: (+/-) - [5-bromo-4-(4-hlorobenzil)-7-fluoro-l,2,3,4- tetrahidrociklopenta[b] indol-3-il) sirćetna kiselina

U rastvor 2.13 g kiseline iz Koraka 3 u 10 mL THF-a, dodat je u višku rastvor diazometana u etru, prilikom čega je potrošnja kiseline praćena na TLC-u. Zatim su rastvarači uklonjeni pomoću vakuuma. U rastvor tako dobijenog sirovog metil estra u 20 mL DMF-a, dodato je 539 mg NaH rastvora (60% u ulju), na -78°C. Suspenzija je mešana 10 minuta na 0°C, ohlađena ponovo na -78°C i tretirana sa 1.70 g 4-hlorobenzil bromida. Posle 5 minuta, temperatura je podignuta na 0°C, i smeša je mešana još 20 minuta. U tom trenutku, reakcija je ugašena dodavanjem 2 mL AcOH i ova smeša je prečišćena u separatornom levku koji sadrži IN HC1 /EtOAc. Slojevi su odvojeni, i organski sloj je ispran vodom, slanim rastvorom, osušen anhidrovanim Na2S04i konccntrovan. Alkilovani materijal je hidrolizovan koristeći proceduru opisanu u Koraku 2. Sirovi materijal je dalje prečišćavan drobljenjem sa EtOAc/heksan, da bi se dobilo 2.35 g imenovanog jedinjenja, kao svetio braon čvrsta masa.

'H NMR (aceton-d6) 5 10.70(brs, IH), 7.31 (d, 2H), 7.18(d, 1H), 7.06 (d, IH), 6.92 (d, 2H), 5.90 (d, IH), 5,74 (d, IH), 3.61 (m, IH), 3.00-2.70 (m, 3H), 2.65 (dd, IH), 2.39 (dd, IH), 2.26 (m, IH). MS (-APCI) m/z 436.3, 434.5 (M-H)\

Korak 5: (+) - [5-bromo-4-(4-hlorobenzil)-7-fluoro-l,2,3,4- tetrahidrociklopentafb] indol-3-il) sirćetna kiselina

U rastvor 2.35 g kiseline iz Koraka 4 u 130 mL EtOH na 80°C je dodato 780 uL (S)-(-)-l-(l-naftil)etilamina. Rastvor je ohlađen na sobnu temperaturu i mešan preko noći. Dobijena so (1.7 g) je rekristalizovana sa 200 mL EtOH. Posle filtracije, dobijena bela čvrsta supstanca je neutralisana sa IN HC1 i proizvod je ekstrahovan pomoću EtOAc. Organski sloj je ispran slanim rastvorom, osušen anhidrovanim Na2S04i koncentrovan. Materijal je filtriran kroz podlogu od Si02, ispran sa EtOAc da bi se dobilo 500 mg imenovanog enantiomera kao čvrsto, belo jedinjenje. Vreme zadržavanja dva enantiomera je bilo, respektivno, 7.5 minuta i 9.4 minuta [ChiralPak AD kolona, heksan/2-propanol/sirćetna kiselina (95:5:0.1)]. Više polarnih enantiomera je bilo u 98% ee. ee = 98%; Vreme zadržavanja = 9.4 minuta [ChiralPak AD kolona: 250 x 4.6 mm, heksan/2-propanol/sirćetna kiselina (75:25:0.1)]; [a]D<21>=+39.2° (c 1.0, MeOH).

Korak 6: (-)-[4-(4-hlorobenzil)-7-fluoro-5-(metansulfonil)-l ,2,3,4- tctrahidrociklopenta

[b]indol-3-il) sirćetna kiselina i natrij umova so

Kiselina iz Koraka 5 (15.4 g) je prvo esterifikovana diazometanom. Sulfonilacija je izvršena mešanjem tako formiranog estra sa 16.3 g natrijumove soli metansulfinske kiseline i 30.2 g Cul (I) u N-metilpirolidinonu. Suspenzija je degazirana protokom N2, zagrejana na 150°C i mešana 3 sata, a zatim ohlađena na sobnu temperaturu. Da bi se ugasila reakcija, dodato je 500 ml etil acetata i 500 ml heksana, i smeša filtrirana kroz sloj Si02ispiranjem sa EtOAc. Organske faze su koncentrovane. Sirovo ulje je rastvoreno sa EtOAc, tri puta isprano vodom, jednom slanim rastvorom, osušeno anhidrovanim Na2S04, filtrirano i koncentrovano. Sirovi materijal je dalje prečišćen fleš hromatografijom, ispiranjem sa gradijentom od 100% toluena do 50% toluena u EtOAc, da bi se dobilo 14 g sulfonovanog estra, koji je hidrolizovan koristeći proceduru opisanu u Koraku 2. Imenovano jedinjenje (9.8 g) je dobijeno kao belo čvrsto jedinjenje, posle dve uzastopne rekristalizacije: izopropilacetat / heptanom, a zatim CH2C12/ heksanom.

'H NMR (500 MHz aceton-d6) 5 10.73 (br s, IH), 7.57 (d, 2H, .1=8.8 Hz), 7.31 (m, IH), 7.29 (m, IH), 6.84 (d, 2H, J=8.8 Hz), 6.29 (d, IH, JAB=17.8 Hz), 5.79 (d, IH, JAB=17.8 Hz), 3.43 (m,lH), 2.98 (s, 3H), 2.94 (m, IH), 2.85-2.65 (m, 3H), 2.42 (dd, IH, J, = 16.1 Hz, J2=l0.3 Hz), 2.27 (m, IH).<I3>C NMR (125 MHz aceton-d5) § 173.0, 156.5 (d, JCF=237 Hz), 153.9, 139.2, 133.7, 133.3, 130.0 (d, .ICF=8.9 Hz), 129.6, 128.2, 127.5 (d, JCF =7.6 Hz), 122.2 (d, JCF=4.2 Hz), 112.3 (d, JCF=29.4 Hz), 111.0 (d, JCF=22.6 Hz), 50.8, 44.7, 38.6, 36.6, 36.5, 23.3. MS (-APCI) m/z 436.1, 434.1 (M-H)\

ee= 97%; Vreme zadržavanja = 15.3 minuta [ChiralCel OD kolona: 250 x 4.6 mm, heksan/2-propanol/etanol/sirćetna kiselina (90:5:5:0.2)]; [a]D<21>= -29.3° (c 1.0, MeOH).

Mp 175.0°C.

Natrijumova soje dobijena tretiranjem 6.45 g (14.80 mmol) gore pomenute kiseline u EtOH (100 mL), sa 14.80 mL vodenog rastvora IN NaOH. Organski rastvarač je uklonjen pomoću vakuuma, i čvrsta sirova masa je rastvorena u 1.2 L izopropil alkohola, pod refluksom. Krajnja zapremina je redukovana na 500 mL, destilacijom rastvarača. Natrijumova so je kristalizovana hlađenjem na rt. Kristali natrijumove soli su rastvoreni u H20, zamrznuti suvim ledom, i liofilizovani pomoću jakog vakuuma, da bi se dobilo 6.00 g imenovanog jedinjenja kao natrijumova so.

'H NMR (500 MHz DMSO-d6) 8 7.63 (dd,lH, .1,= 8.5 Hz, J2 = 2.6 Hz), 7.47 (dd, IH, J,= 9.7 Hz,h= 2.6 Hz), 7.33 (d, 2H, J = 8.4 Hz), 6.70 (d, 2H, J = 8.4 Hz), 6.06 (d, IH, JAB = 17.9 Hz), 5.76 (d, 1H, JAB= 17.9 Hz), 3.29 (m, 1 H), 3.08 (s, 3H), 2.80 (m, 1H), 2.69 (m, 1H), 2.55 (m, 1H), 2.18 (m, 2H), 1.93 (dd, 1H, J, = 14.4 Hz, J2= 9.7 Hz).

PRIMER IA

Alternativna procedura za (+/-) - [5-bromo-4-(4-hlorobenzil)-7-fluoro-l ,2,3,4-tetrahidrociklopcnta[b] indol-3-il) sirćetnu kiselinu (Primer 1, korak 4)

Korak 1: Dicikloheksilamin (DCHA) so (+/-)-7-fluoro-l ,2,3,4- tetrahidrociklopenta[b] indol-3-il) sirćetne kiseline

0.526 M rastvora 2-bromo-4-fiuoroanilina u ksilenu, sa etil (2-oksociklopentil) acetatom (1.5 eq) i sumpornom kiselinom (0.02 eq), je zagrevano do refluksa tokom 20 sati. Voda je azeotropisanjem uklonjena u Dean-Stark-ovom aparatu. Reakcija je praćena NMR-om, i posle 20 sati je primećeno 80-85% konverzije u željeni imin intermedijer. Reakciona smeša je ispirana sa IM natrijum bikarbonata (0.2 zapremine), tokom 15 minuta, i organska frakcija je isparena. Preostali sirup je destilovan pod vakuumom (0.5 mm Hg). Rezidualni ksileni su destilovani na 30°C, a zatim su višak ketona i neizreagovani anilin regenerisani na 50-1 10°C; imin je regenerisan na 110-180°C frakciji, kao svetio braon bistra tečnost, čistoće 83%.

Imin intermedijer je zatim dodat u degaziranu mešavinu kalijum acetata (3 eq), tetra-n-butilamonijum hlorid monohidrata (1 eq), paladijum acetata (0.03 eq) i N,N-dimetilacetamida (finalna koncentracija imina = 0.365 M). Reakciona smeša je zagrevana na 115°C tokom 5 sati, a zatim ostavljena da se hladi na sobnoj temperaturi. Dodato je 3N KOH (3 eq) i smeša je mešana na sobnoj temperaturi 1 sat. Reakciona smeša je razređena vodom (1.0 zapremine), i isprana toluenom (3 x 0.75 zapremine). Vodena faza je zakišeljena do pH 1 sa 3N HC1, i ekstrahovana tercbutil metil etrom (2 x 0.75 zapremine). Kombinovane organske frakcije su isprane vodom (0.75 zapremine). U bistri svetio braon rastvor je dodat dicikloheksilamin (1 eq), i rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 16 sati. Soje filtrirana, isprana etil acetatom, tercbutil metil etrom i ostavljena da se suši, da bi se dobilo imenovano jedinjenje kao žutomrki čvrsti materijal. Esej: 94 A%.

IH NMR (500 mHz, CDC13): 5 9.24 (s, IH), 7.16-7.08 (m, 2H), 6.82 (t, IH), 6.2 (br, 2H), 3.6-3.5 (m, IH), 3.04-2.97 (m, "h), 2.88-2.70 (m, 3H), 2.66 (dd, IH), 2.45-2.37 (m, IH), 2.13-2.0 (m, 2.05), 1.83 (d, 4H), 1.67 (d, 2H), 1.55-1.43 (m, 4H), 1.33-1.11 (m, 6H).

Korak 2: (+/-) - (5-bromo-7-fluoro-l,2,3,4- tetrahidrociklopenta[b]indol-3-il) sirćetna kiselina

Talog DCHA soli iz prethodnog koraka 1, u dihlorometanu (0.241 M rastvor), je hlađen na -20 do -15°C. Dodat je piridin (2 eq), i u talog je dodavan, kap po kap, brom (2.5 eq), tokom 30 do 45 minuta, održavajući temperaturu između -20°C i -15°C. (Na oko 1/3 dodate količine broma, reakciona smeša se zgusnula, pa je bilo potrebno intenzivnije mešanje. Eventualno, na oko 1/2 dodatog broma, reakciona smeša je bila ponovo "izgubljena".) Posle završenog dodavanja, reakciona smeša je ostavljena još jedan sat na - 15°C. Zatim je dodavana sirćetna kiselina (3.04 eq) tokom 5 minuta, i cinkov prah (3.04 eq), deo po deo. (Cink je dodat na -15°C, i smeša je ostavljena još pet minuta, da bi se osigurala egzotermna reakcija (oko -15°C do -10°C)). Ova operacija je ponovljena pet puta sa dodavanjem cinka, tokom 30 minuta. Kada više nije bilo egzotermne reakcije, preostali cink je dodat brže. Cela procedura je trajala oko 30 do 45 minuta.

Posle kompletnog dodavanja, smeša je zagrejana na sobnu temperaturu, ostavljena 1 sat i koncentrovana. Reakciona smeša je prebačena u metil t-butil etar (MTBE, 0.8 zapremine), i dodat je vodeni rastvor sirćetne kiseline (0.8 zapremine). Smeša (kristali soli, na primer piridijum) je ostavljena na sobnoj temperaturi 1 sat i filtrirana kroz solka-flokulator. Podloga solka flokulatora je isprana sa MTBE (ca. 0.2 zapremine) i filtrat (bifazni, MTBE/voda) je prebačen u ekstraktor. Organska faza je isprana vodom (0.8 zapremine). MTBE ekstrakt je je koncentrovan i prebačen u izopropil alkohol (1PA, 0.25 zapremine) da bi se kristalisalo jedinjenje. Dodata je voda (0.25 zapremine), i smeša je ostavljena još jedan sat. Zatim je dodato još vode (0.33 zapremine) tokom 1 sat. Posle završenog dodavanja vode, smeša je ostavljena još jedan sat, filtrirana, i isprana sa 30/70 IPA/voda (0.15 zapremine). Kristalizovana bromokiselina je osušena u peći na +45°C.

Korak 3: (+/-) - [5-bromo-4-(4-hlorobenzil)-7-fluoro-l ,2,3,4- tetrahidrociklopenta [bjindol-3-il]sirćetna kiselina

Bromo kiselina iz Koraka 2 je rastvorena u dimetilacetamidu (0.416 M rastvor) i dodat je cezijum karbonat (2.5 eq) deo po deo. U talog je dodat, odjednom, 4-hlorobenzil hlorid (2.5 eq), i smeša je zagrevana na 50°C tokom 20 sati. Zatim je smeša ohlađena na r.t. i dodavan je natrijum hidroksid 5N (4.00 eq), tokom 5 minuta (temperatura je porasla na +40°C). Reakcija je ostavljena na 50°C još 3 sata, ohlađena na sobnu temperaturu i prebačena u L ekstraktor. Rastvor je razređen izopropilacetatom (IPAc, 2 zapremine) i ohlađen na +15°C. Zatim je rastvor zakišeljen sa 5N HCI na pH~2. Slojevi su odvojeni, i organski sloj je ispran vodom (2x2 zapremine). IPAc rastvor je koncentrovan i prebačen u I PA (0.8 zapremine) da bi se kristalisao proizvod. Dodata je voda (8 L) tokom 2 sata i smeša je filtrirana d bi se dobilo imenovano jedinjenje sa 88% prinosa. Smeša može biti osušena u peći na +40°C tokom 24 sata.

PRIMER 2

(+/-)- [4-[l-(4-HLOROFENlL)ETIL]-7-FLUORO-5-METANSULFONIL-l, 2,3,4-TETRAHIDRO-CIKLOPENTA[B]INDOL-3-lL}SIRĆETNA KISELINA

U rastvor 1.5 g metil estra kiseline iz Primera 1, Korak 3 (koji je dobijen esterifikacijom odgovarajuće kiseline sa diazometanom u tetrahidrofuranu), dodato je 2.03 g l-(l-bromoetil)-4-hlorobenzena u 50 mL acetonitrila i 6.01 g cezijum karbonata. Dobijena smeša je zagrevana u refluksu sa mešanjem, tokom 3 sata. Zatim je reakciona smeša ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena sa 50 mL etil acetata, filtrirana, i rastvarač je isparen. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom (silika gel, 4% EtOAc/heksan), da bi se dobilo 1.41 g željenog N-benzilacionog produkta, kao smeša, približno 1:1, diastereomera, prema *H NMR analizama.

U gore pomenuti estar (1.2 g). rastvoren u 80 mL NMP-a, dodato je sukcesivno, 2.63 g natrijumove soli metansulfinske kiseline i 3.7 Cu(l)Br. Dobijena suspenzija je degazirana protokom N2, zagrejana na 140°C i mešana tokom 8 sati. Zatim je reakciona smeša ohlađena na sobnu teperaturu i razblažena sa 500 ml etil acetata i 50 ml heksana. Dobijena smeša je filtrirana kroz sloj silika gela, a zatim isprana sa EtOAc. Filtrat je koncentrovan na oko 30 mL zapremine i ispran vodom i slanim rastvorom. Izdvojena je organska faza i osušena anhidrovanim Na2S04, filtrirana i koncentrovana. Sirovi materijal je prečišćen fleš hromatogrfijom na silika gelu, ispran sa 30% EtOAc/heksanom da bi se dobilo 1.0 g sulfonovanog materijala. Proizvod je hidrolizovan odgovarajućom kiselinom, koristeći lOmL 2 N NaOH u smeši rastvora sastavljenoj od 10 mL THF i 10 mL MeOH. na rt tokom 3 sata. Reakciona smeša je neutralizovana sa IM vodenog rastvora HCI i ekstrahovana sa EtOAc. Izdvojena organska faza je osušena anhidrovanim natrijum sulfatom, filtrirana i evaporisana da bi se dobila neprerađena kiselina. Izdvojena su dva diastereomera koristeći pripremljeni HPLC (Zobax, 30% EtOAc/heksan sa 0.2% AcOH), da bi se dobilo 300 mg distereomera A (kraće vreme zadržavanja) i 210 mg diastereomera B (duže vreme zadržavanja).

Diastereomer B:<*>H NMR (aceton-d6) 5 10.70 (br s, IH), 7.66 (dd, IH), 7.56 (dd, IH), 7.32 (d, 2H), 6.95 (d, 2H), 6.91 (q, IH), 3.39 (s, 3H), 3.05-3.00 (m, IH), 2.90-2.75 (m, 2H), 2.70 (dd, IH), 2.44 (dd, IH), 2.43-2.34 (m, IH), 2.21 (dd, IH), 2.11 (d, 3H). MS (-APCI) m/z 448.0(m-H)\

PRIMER 2A

Alternativna sinteza (+/-)-{4-[l-(4-hlorofenil)etil]-7-tluoro-5-metansulfonil-l ,2.3,4-tetra hidro-ciklopenta[b]indol-3-il}sirćetne kiseline

U rastvor 6.52 g metil estra kiseline iz Primera 1, Korak 3 (koji je dobijen esterifikacijom odgovarajuće kiseline diazometanom u tetrahidrofuranu) u 160 mL NMP, dodato je sukcesivno 10.2 g natrijumove soli metansulfinske kiseline i 19 g Cul. Dobijena suspenzija je degazirana protokom N?, zagrejana na 150°C i mešana 4 sata. Zatim je reakciona smeša ohlađena na sobnu temperaturu i razblažena sa 50 ml etil acetata i 500 ml heksana. Dobijena smeša je zatim filtrirana kroz sloj silika gela, i isprana sa EtOAc. Filtrat je koncentrovan na oko 300 ml zapremine i ispran vodom i slanim rastvorom. Izdvojena je organska faza, osušena anhidrovanim Na2S04, filtrirana i koncentrovana. Sirovi materijal je dalje prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu, ispran sa 30% EtOAc/heksanom, da bi se dobilo 4.7 g sulfonovanog materijala, koji je rastvoren u 200 ml dihlorometana. U dobijeni rastvor je dodato 3.39 g 4-hlorofenil metil karbinola i 5.68 g trifenilfosfina, a zatim je dodavan, deo po deo, 4.99 g di-Zerc-butil azodikarboksilat. Reakciona smeša je mešana na rt 3 sata i zatim koncentrovana. Ostatak je stavljen u silika gel kolonu i ispran sa 5% EtOAc/heksanom, da bi se dobilo 5.1 g metil estra imenovanog jedinjenja kao smeša diastereomera, približno 1:1, prema 'H NMR analizama. Prateći hidrolizu i prečišćavanje opisano u primeru 2, dobijena je imenovana kiselina.

PRIMER 3

(+/.).[9-(4-HLOROBENZIL)-6-FLUORO-8-METANSULFONIL-2,3,4,9-TETRAHIDRO-1 H-KARBAZOL-l-IL]SIRĆETNA KISELINA

Korak 1: (+/-)-etil (8-bromo-6-fluoro-2,3,4,9-tetrahidro-l H-karbazol-1-il)acetat

U rastvor 7.24 g (2-bromo-4-fliiorofenil)hidrazin soli hlorovodonične kiseline, u 100 ml sirćetne kiseline, dodato je 5.5 g etil 2-(2-oksocikIoheksil)acetata. Rezultujuća smeša je zagrevana u refluksu 1 sat. Zatim je dodato 10 ml etanola i rekciona smeša je zagrevana u refluksu preko noći. Rastvarač je isparen i ostatak je razređen sa EtOAc i ispran zasićenim vodenim rastvorom NaHCOs, vodom i slanim rastvorom, sukcesivno. Odvojen je organski sloj i osušen anhidrovanim natrijum sulfatom, filtriran i isparen. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu (5% EtOAc/heksan) da bi se dobilo 3.12 g željenog jedinjenja.

'H NMR (aceton-d6) 5 9.97 (br s, IH), 7.34 (dd, IH), 7.13 (dd, IH), 7.09 (dd, IH), 4.16 (q, 2H), 3,43-3,35 (m, 5H), 3.05-2.88 (m, IH), 2.76-2.53 (m, 3H), 2.10-2.00 (m, IH), 1.96-1.87 (m, IH), 1.82-1.72 (m, IH), 1.72-1.64 (m, IH), 1.23 (t, 3H).

Korak 2: (+/-)-Etil [8-bromo-9-(4-hlorobenzil)-6-fluoro-2,3,4,9-tetrahidro-l H-karbazol-1-iljacetat

U rastvor 3.12 g estra dobijenog u Koraku 1 i 3.62 g 1-bromometil-4-hlorobenzena u 30 ml acetonitrila, dodato je 5.74 g cezijum karbonata. Dobijena smeša je mešana u refluksu 3 sata. Zatim je ohlađena na sobnu temperaturu, razređena minimalnom količinom EtOAc, filtrirana i evaporisana. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu (50% toluen/heksan), da bi se dobilo 4.1 g imenovanog jedinjenja.

'H NMR (aceton-d6) 5 7.32 (d, 2H),7.24 (dd, IH), 7.13 (dd, IH), 6.86 (d, 2H), 6.00 i 5.65 (AB q, 2H), 4.15-4.05 (m, 2H), 3.44-3.35 (m, IH), 2.88-2.76 (m, IH), 2.65-2.52 (m, 3H), 2.00-1.80 (m,4H), 1.22 (t, 3H).

Korak 3: (+/-) - [9- (4-hlorobenzil) - 6-fluoro- 8-metansulfonil- 2,3,4,9- tetrahidro- 1 H-karbazol-l-il]sirćetna kiselina

U rastvor 478 mg estra dobijenog u Koraku 2 u 8 ml NMP-a, dodato je 510 mg natrijumove soli metansulfinske kiseline i 950 mg Cul (I), sukcesivno. Dobijena smeša je degazirana protokom N2, zatim je grejana na 140°C tokom 8 sati, strogo mešajući. Reakciona smeša je ohlađena na sobnu temperaturu, razblažena minimalnom količinom 1:1 smeše EtOAc/heksan. Rezultujuća smeša je filtrirana kroz sloj silika gela, a zatim isprana sa EtOAc. Filtrat je koncentrovan na oko 50 ml, i ispran vodom i slanim rastvorom. Sakupljena je organska faza, osušena anhidrovanim natrijum sulfatom, filtrirana i evaporisana. Ostatak je prečišćen fleš hromatografijom na silika gelu (30% EtOAc/heksan), da bi se dobilo 320 mg željenog sulfonovanog materijala, koji je rastvoren u 5 ml THF-a i 5 ml metanola. U dobijeni rastvor dodato je 5 ml 2N NaOH, i dobijena smeša je mešana u rt 6 sati. Reakciona smeša je neutralizovana sa IM vodenim rastvorom HC1 i ekstrahovana sa EtOAc. Odvojena organska faza je osušena anhidrovanim natrijum sulfatom, filtrirana i evaporisana. Ostatak je refluktovan heksanom, strogo mešajući tokom pola sata. Rezultujuća smeša je, mešajući, ohlađena na rt, i filtrirana da bi se dobilo 278 mg željene kiseline.

'H NMR (500 MHz aceton-d6) 5 10.73 (br s, IH), 7.57 (d, IH), 7.56 (d, IH), 7.29 (d, IH), 6.67 (d, 2H), 6.47 i 5.61 (AB q, 2H), 3.27-3.21 (m, IH), 2.98 (s, 3H), 2.85 (dd, IH), 2.76-2.55 (m, 3H), 2.00-1.84 (m, 3H), 1.82-1.73 (m, IH). MS (-APCI) m/z448.0 (M-H)\

PRIMER 4

[4-(4-HLOROBENZIL)-7-FLUORO-5-METANSULFONIL-l-OKSO-l,2,3,4-TETRAHIDR0CIKL0PENTA[B]IND0L-3-IL]

SIRĆETNA KISELINA

Korak 1: [5-bromo-4-(4-hlorobenzil)-7-fluoro-l -okso-1,2,3,4-tetrahidrociklopenta[b] indol-3-il]metil estar sirćetne kiseline

Metil estar jedinjenja iz Primera 1, Korak 5 (1.00 g, dobijen tretiranjem odgovarajuće kiseline viškom diazometana) u 10 ml 9:1 rastvora THF/FLO je tretiran sa 2.52 g DDQ. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom noći. Za to vreme je stavljena u separatorni levak koji sadrži EtOAc i slani rastvor. Kombinovani organski slojevi su isprani vodom, slanim rastvorom, osušeni anhidrovanim MgS04i koncentrovani. Dobijeni materijal je dolje prečišćen fleš hromatografijom, ispran 30%-tnim EtOAc/heksanom. Hromatografija je ponovljena još dva puta. Dobijeno je 350 mg ketona, kao siva, čvrsta masa.

Korak 2: [4-(4-hlorobenzil)-7-fluoro-5-metansulfonil-l -okso-1,2,3,4-tetrahidrocikopenla [b]indol-3-il]sirćetna kiselina

Bromid iz Koraka 1 (200 mg), u 4 ml NMP je tretiran sa 320 mg Cul i 175 mg CI^SOiNa. Azot je u mehurićima propušten kroz reakcionu smešu tokom jednog minuta, i zatim je smeša zagrevana šest sati na 130°C. Posle toga je reakciona smeša ohlađena na sobnu temperaturu, razređena sa EtOAc i filtrirana kroz sloj silika gela, ostatak je ispran sa dodatnom količinom EtOAc. Organski sloj ispran vodom, slanim rastvorom, osušen anhidrovanim MgS04i koncentrovan. Dobijeno ulje je prečišćeno fleš hromatografijom, isprano 50%-tnim EtOAc/heksanom, i dobijeno je 54 mg odgovarajućeg metil sulfonata, kao prljavo bcla masa.

Gornji metil estar u 5 ml THF/H20 (1:1) i 5 ml MeOH je tretiran sa 1 ml IN rastvora HC1. Ova smeša je mešana na sobnoj temperaturi dva sata. Zatim je reakciona smeša zakišeljena sa IN HCI i sipana u separatorni levak koji sadrži vodu i EtOAc. Slojevi su odvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan sa EtOAc. Kombinovani organski slojevi su isprani vodom, slanim rastvorom, osušeni anhidrovanim Na2S04i koncentrovani. Dobijeni materijal je dalje prečišćen fleš hromatografijom, ispran 100%-tnim AcOH,koji sadrži 1% AcOH, i dobijeno je 26 mg imenovane kiseline kao prljavo bela masa.

'H NMR (500 MHz aceton-d6) 5 11.0, (br, IH), 7.85 (m, IH), 7.80 (m, IH), 7.38 (d, = 8 Hz, 2H), 7.04 (d, .1= 8 Hz, 2H), 6.42 d, JAB= 18 Hz, IH), 6.08 (d, JAB= 18 Hz, IH), 3.78 m, IH), 3.28 (m, 1H), 3.10 (m, 1H), 3.05 (s, 3H), 2.65 (m, 2H).

MS (-APCI) m/z 448.2 (M-HV.

Claims (35)

1. I. Jedinjenje formule 1:

   i njegove farmaceutski prihvatljive soli, gdeje n = 0 ili 1; m = 1, 2 i I i 3; R| - H, C1-C3alkil, halogenovani C1-C3alkil ili cklopropil; R2= 4-hlorofenil ili 2,4,6-trihlorofenil.
2. 2. Jedinjenje iz Zahteva 1 gdeje n = 0.
3. 3. Jedinjenje iz Zahteva 1 gdeje n = 1.
4. 4. Jedinjenje iz Zahteva 1 gdeje m = 1.
5. 5. Jedinjenje iz Zahteva 1 gde je m = 2.
6. 6. Jedinjenje iz Zahteva 1 gdeje R\ = H.
7. 7. Jedinjenje iz Zahteva 1 gdejeR\=CH3.
8. 8. Jedinjenje iz Zahteva 1 gdeje R2= 4-hlorofenil.
9. 9. Jedinjenje iz Zahteva 1 gdeje R2= 2,4,6-trihlorofenil.
10. 10. Jedinjenje iz Zahteva 1 koje ima stereokonfiguraciju prikazanu ispod:
11. 11. Jedinjenje iz Zahteva 10 gdeje n = 0.
12. 12. Jedinjenje iz Zahteva 10 gdeje n = 1.
13. 13. Jedinjenje iz Zahteva 10 gdeje m = 1.
14. 14. Jedinjenje iz Zahteva 10 gdeje m = 2.
15. 15. Jedinjenje iz Zahteva 10 gdeje R| = H.
16. 16. Jedinjenje iz Zahteva 10 gdeje Ri = CH3.
17. 17. Jedinjenje iz Zahteva 10 gdeje Ro = 4-hlorofenil.
18. 18. Jedinjenje iz Zahteva 10 gdeje R2= 2,4.6-trihlorofenil.
19. 19. Jedinjenje dobijeno iz

    [4-(4-hlorobenzil)-7-fluoro-5-(metansulfonil)-l ,2,3,4-tetrahidrociklopenta[b]-indol-3-il] sirćetne kiseline, {4-[l-(4-hlorofenil)etil]-7-fluoro-5-metansulfonil-l ,2,3,4-tetrahidrociklopenta[b]-indol-3-iI} sirćetne kiseline,

    [9-(4-hlorobenzil)-6-fluoro-8-metansulfonil-2,3,4,9-tetrahidro-l H-karbazol-l-il]sirćetne kiseline, i [4-(4-hlorobenzil)-7-fluoro-5-metansulfonil-l-okso-l ,2,3,4-tetrahidrociklopenta[b]-indol-3-iljsirćetne kiseline, ili

    njihovih farmaceutski prihvatljvih soli.
20. 20. Jedinjenje (-)-[4-(4-hlorobenzil)-7-fluoro-5-(metansulfonil)-1,2,3,4-tetrahidrociklopenta[b]-indol-3-il]sirćetna kiselina i njegove farmaceutski prihvatljive soli.
21. 21. Jedinjenje (+/-)-4-[l-(4-hlorofenil)etil]-7-fluoro-5-metansulfonil-1,2,3,4-tetrahidrociklopenta[b]-indol-3-il] sirćetna kiselina i njegove farmaceutski prihvatljive soli.
22. 22. Jedinjenje (+/-)- [9-(4-hlorobenzil)-6-fluoro-8-metansulfonil-2,3,4,9-tetrahidro-lH-karbazol-l-iI]sirćetna kiselina i njegove farmaceutski prihvatljive soli.
23. 23. Jedinjenje [4- (4-hlorobenzil)- 7- fluoro- 5- metansulfonil- l-okso- 1,2,3,4-tetrahidrociklopenta[b]-indol-3-il] sirćetna kiselina i njegove farmaceutski prihvatljive soli.
24. 24. Farmaceutske smese koje sadrže jedinjenja iz bilo kog Zahteva od 1 do 23 i njihove farmaceutski prihvatljive soli.
25. 25. Smesa iz Zahteva 24 koja sadrži sekundarne aktivne sastojke, kao što su antihistaminici, antagonisti leukotriena i inhibitori biosinteze leukotriena.
26. 26. Postupak za lečenje prostaglandin D2 posredovanih oboljenja, koji uključuje davanje, pacijentima kojima je potrebno takvo lečenje, terapijski efektivnih količina jedinjenja iz Zahteva 1.
27. 27. Postupak za lečenje nazalne kongestije, koji uključuje davanje, pacijentima kojima je potrebno takvo lečenje, terapijski efektivnih količina jedinjenja iz Zahteva 1.
28. 28. Postupak za lečenje alergijske astme, koji uključuje davanje, pacijentima kojima je potrebno takvo lečenje, terapijski efektivnih količina jedinjenja iz Zahteva 1.
29. 29. Postupak za lečenje alergijskog rinitisa, koji uključuje davanje, pacijentima kojima je potrebno takvo lečenje, terapijski efektivnih količina jedinjenja iz Zahteva 1.
30. 30. Farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja formule I, kao što je definisano u Zahtevima 1 do 18.
31. 31. Farmaceutske smese za lečenje ili prevenciju prostaglandin D2 posredovanih oboljenja, uključuju terapijski efikasne količine jedinjenja formule (I), kao što je definisano u Zahtevima 1 do 18, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačima.
32. 32. Farmaceutske smese za lečenje ili prevenciju prostaglandin D2 posredovanih oboljenja, uključuju terapijski efikasne količine jedinjenja iz Zahteva 19 do 23, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačima.
33. 33. Upotreba jedinjenja ili soli iz Zahteva 1 do 23, u proizvodnji lekova za lečenje prostaglandin D2 posredovanih oboljenja.
34. 34. Upotreba jedinjenja u skladu sa Zahtevom 33, gde su pomenuta jedinjenja nazalna kongestija, rinitis ili astma.
35. 35. Jedinjenja ili soli definisana u Zahtevima 1 do 23 za upotrebu u medicinskoj terapiji.