RS63283B1 - Dinamično uspostavljanje kompatibilnosti sistema datoteka u realnom vremenu - Google Patents

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na metod dinamičkog uspostavljanja kompatibilnosti sistema datoteka i pristup podacima u realnom vremenu koji je nezavisan od sistema datoteka. Ovaj pronalazak omogućava krajnjem korisniku da pristupi pasivnoj trgovini podataka sa bilo kojim terminalom bez razmatranja osnovnog sistema datoteka pasivne memorije. Time se izbegavaju zahtevni koraci postupka koji, na primer, omogućavaju konverziju sistema datoteka direktno na memorijskom medijumu. Stoga je predloženi postupak efikasniji i otporan na greške. Ovaj pronalazak se takođe odnosi na adekvatno opremljenu napravu i sistemski raspored. Pored toga, predlaže se i računarski programski proizvod sa upravljačkim komandama koje implementiraju korake postupka.

US 5,463,772 A1 prikazuje uređaje, pri čemu je između memorije podataka i aktivnog krajnjeg uređaja komunikativno priključena TPFA mašina (Transparent Peripheral File System Machine) za učitavanje i upisivanje

u memoriju podataka sa predodređenim sistemom datoteka.

WO 2005/086039 A2 predlaže postupak izrade sa strukturiranim informacijama sačuvanim na memorijskim medijima i u tu svrhu predlaže pretvaranje podataka i koristi univerzalan model podataka.

WO 2018/031794 A1 prikazuje postupak za pisanje na memorijske medije.

US 5,742,818 A prikazuje postupak za konverziju sistema datoteka.

Stanje tehnike se bavi problemom da ako krajnji uređaj želi da pristupi memoriji podataka, može da dođe do problema sa kompatibilnošću. Na primer, krajnji uređaj ne podržava postojeći sistem datoteka u memoriji. Stanje tehnike u vezi s tim predlaže da se u slučaju nekompatibilnosti, odnosno pri različitim sistemima datoteka, sistem datoteka memorije podataka obično konvertuje. Stoga se sistem datoteka memorije podataka pretvara u sistem datoteka koji podržava krajnji uređaj. Ovo je zahtevan proces, a osim toga će doći do gubitka podataka na memorijskom medijumu.

Prenos odn. konverzija iz jednog sistema datoteka u drugi često se obavlja formatiranjem čitave memorije podataka. Osnovni razlog formatiranja je da se čitava memorija podataka izbriše tokom procesa restrukturiranja, a zatim bude prazna na početku postupka upisivanja. To stvara dodatne probleme, kao što je potreba za pravljenjem sigurnosne kopije podataka odn. problem potencijalnog gubitka podataka.

Nadalje, iz stanja tehnike je poznata emulacija, pri čemu se oponaša funkcionalnost ciljnog sistema. Emulacija je, zauzvrat, zahtevan proces i zahteva značajan napor da se obezbedi apstraktni nivo odgovarajućeg hardvera i softvera ciljnog sistema. Emulacija je sama po sebi često zahtevna. Pored toga se obezbeđuju nepotrebne funkcionalnosti ako se kod učesnika komunikacije radi o pasivnoj memoriji podataka. Ona obično ne nudi obimnu funkcionalnost, ali glavni zadatak memorije podataka je da jednostavno pasivno deluje i samo pohranjuje statične podatke. To znači da je emulacija takođe zahtevna i eventualna sklona greškama.

Nedostatak stanja tehnike je stoga da nije obezbeđen nijedan postupak koji korisniku omogućava da pasivni nosač podataka na krajnji uređaj priključi tako da je kompatibilnost odgovarajućih sistema datoteka garantovana u svakom slučaju. Odgovarajući postupci su zahtevni i obično uključuju zahtevnu konverziju čitavog sistema datoteka u pripremnom koraku postupka. Međutim, ovo se smatra nepovoljnim za korisnika, jer on obično želi da upisuje na nosač podataka realnom vremenu i stoga ne želi da prihvati formatiranje. Ako korisniku osim toga preti gubitak podataka, ne postoji prihvatanje takvih postupaka.

Stoga je zadatak predloženog pronalaska da obezbedi postupak koji korisniku omogućava da priključi pasivnu memoriju podataka na krajnji uređaj a da se pritom ne prouzrokuju problemi sa kompatibilnošću sistema datoteka. Stoga bi trebalo da bude moguć pristup podacima nezavisan od sistema datoteka koji ne uključuje gubitak podataka i treba da izvrši u realnom vremenu. Osim toga je zadatak ovog pronalaska da predloži prikladno opremljenu napravu i prikladno opremljen sistemski raspored. Pored toga, treba da se predloži računarski program sa komandama koje implementiraju postupak odn. upravljaju uređajem ili sistemskim rasporedom.

Problem se rešava postupkom sa karakteristikama prema patentnom zahtevu 1. U podzahtevima su naznačene i dodatne korisne konfiguracije.

U skladu sa tim, predlaže se postupak za dinamično uspostavljanje kompatibilnosti sistema datoteka i pristup podacima nezavisnog od sistema datoteka u realnom vremenu, uključujući davanje pristupa sistemu datoteka pasivne memorije podataka za aktivni krajnji uređaj i napravu za modeliranje, koja je komunikativno priključena na pasivnu memoriju podataka i aktivni krajnji uređaj; uređaj za modeliranje prihvata zahtev za pristup sa aktivnog krajnjeg uređaja, pri čemu zahtev za pristup specifikuje podatke o pristupu i operacije pristupa pasivnoj memoriji podataka; prepoznavanje sistema datoteka pasivnog memorije podataka; izbor memorisanih pravila pristupa, koja su pogodna da izvrše zahtev za pristup u skladu sa prepoznatim sistemom datoteka pasivne memorije podataka; primena odabranih pravila pristupa podacima o pristupu specificiranim zahtevom za pristup; i sprovođenje operacija pristupa u skladu sa zahtevom za pristup.

Prema ovom pronalasku, dinamično uspostavljanje kompatibilnosti sistema datoteka odvija se tako da se ne emulira hardver nosača podataka, već se na nivou podataka odnosno na nivou datoteka prilagođavanje vrši tako da se podaci sa krajnjeg uređaja bolje mogu zapisati u pasivnu memoriju podataka. To znači da ne dolazi do simulacije hardvera, već da više radi na nivou datoteke, što ne zahteva emulaciju. Pasivna memorija podataka takođe ne sadrži nikakav softver, tako da ni ovde ne mora da se mapira funkcionalnost. Memorija podataka obično nudi samo pasivne operacije učitavanja odn. upisivanja. To omogućava da predloženi postupak funkcioniše u realnom vremenu.

Prema ovom pronalasku, u realnom vremenu znači da ne postoje značajnija vremena kašnjenja, to jest da korisnik sa svog stanovišta ne primećuje kašnjenje. Pojedinačni koraci postupka mogu se odraditi u deliću sekunde, tako da krajnji korisnik oseća sprovođenje postupka kao u realnom vremenu. Sa tehničkog stanovišta naravno nastaje vreme obrade, koje, međutim, ljudski korisnik subjektivno ne može primetiti.

Postupkom se prema ovom pronalasku se u pripremnom koraku postupka izbegava potreba za emulacijom odn. prenosom sistema datoteka. To znači da krajnji korisnik može da poveže memorijski medijum odn. pasivnu memoriju podataka sa krajnjim uređajem posredstvom uređaja za modeliranje i da odmah počne sa učitavanjem i upisivanjem u memoriju podataka. To znači da se podacima u memoriji podataka može pristupiti nezavisno od sistema datoteka. Pristup podacima pritom znači da su podržane radnje učitavanja i upisivanja na nosač podataka.

To zahteva odobrenje pristupa sistemu datoteka. Odobravanje pristupa je takođe poznato kao MOUNT proces. Pritom je moguće iščitati sistem datoteka pasivne memorije podataka i već tada prepoznati koji podaci postoje u memoriji podataka. Ovo ne zahteva značajan vremenski napor, tako da se sa korisnikove tačke gledišta i ovaj korak postupka može izvršiti i u realnom vremenu, tj. bez čekanja. Odobravanjem pristupa sistemu datoteka, memorija podataka je povezan sa aktivnim krajnjim uređajem u komunikativnom smislu, pri čemu je priključen uređaj za modeliranje. Omogućavanje pristupa uključuje, na primer, uspostavljanje utičnog spoja između memorije podataka, uređaja za modeliranje i aktivnog krajnjeg uređaja.

Utični spoj se može uspostaviti na način da se pasivna memorija podataka utakne direktno u uređaj za modeliranje, a njega u aktivni krajnji uređaj. Međutim, takođe je moguće da se obezbedi žičana veza između memorije podataka, uređaja za modeliranje i krajnjeg uređaja. Prema jednom aspektu ovog pronalaska, pristup se odobrava fizičkom vezom između memorije podataka, uređaja za modeliranje i krajnjeg uređaja. Stručnjaku su poznati za to uobičajeni formati odn. takav utični spoj. USB se može smatrati kao primer, tako da se mogu koristiti za to uobičajena sučelja. Kod pasivne memorije podataka se stoga može raditi o spoljašnjem tvrdom disku ili o USB stiku odn. utoru za SD karticu.

Uređaj za modeliranje može da bude projektovan kao zasebna hardverska naprava i može, na primer, da ima memoriju podataka koja sadrži pravila pristupa. Uređaj za modeliranje se takođe može realizovati kao implementirani sistem koji omogućava odn. izvršava upravljačku logiku. Uređaj za modeliranje generalno sadrži najmanje dva sučelja, pri čemu pasivna memorija podataka komunicira sa uređajem za modeliranje preko sučelja i aktivnog krajnjeg uređaja sa dodatnim sučeljem. Međutim, generalno je takođe moguće da se obezbede dodatna sučelja tako da se može priključiti i više memorija podataka. Takođe je moguće priključiti više aktivnih krajnjih uređaja tako da mogu upisivati u odn. učitavati iz memorije podataka.

Pasivna memorija podataka ne obezbeđuje nikakvu funkcionalnost, već služi samo za čuvanje podataka i stoga se može opisati kao pasivna. Aktivni krajnji uređaj pokreće i prenosi odgovarajuće radnje upisivanja i učitavanja. Aktivni krajnji uređaj stoga pokreće postupak prema ovom pronalasku i želi da pristupi pasivnoj memoriji podataka. Aktivni krajnji uređaj obezbeđuje podatke koji se čuvaju u skladu sa sistemom datoteka o kome se radi odn. vrši upite za podatke, koji su pohranjeni u pasivnoj memoriji podataka. Prema ovom pronalasku, odgovarajući podaci se prilagođavaju u zavisnosti od podržanog sistema datoteka aktivnog uređaja.

Aktivni krajnji uređaj generalno podržava prvi sistem datoteka, pri čemu pasivna memorija podataka ima drugi sistem datoteka. Ako se podaci sada zapisuju u pasivnu memoriju podataka, podaci u prvom formatu sistema datoteka se prilagođavaju tako da se mogu sačuvati u drugom formatu sistema datoteka. Kada se podaci zahtevaju od strane memorije podacima, onda drugi format sistema datoteka podešava odgovarajuće podatke tako da odgovaraju prvom formatu sistema datoteka. Obično nije potrebno prilagođavanje korisničkih podataka, već samo dodatni podaci moraju biti prilagođeni. Na primer, metapodaci se mogu modelirati na način da se mogu bolje zapisati u memoriju podataka odn. mogu pohraniti na aktivnom krajnjem uređaju. Dodatni podaci mogu biti podaci koji opisuju podatke korišćenja odn. pružaju informacije o sistemu datoteka. Na primer, dodatni podaci mogu da opišu pomak koji određuje gde se odgovarajući blokovi podataka fizički čuvaju na memorijskom medijumu.

Time se prihvatanje upita za pristup sa aktivnog krajnjeg uređaja od strane uređaja za modeliranje, pri čemu upit za pristup određuje podatke

o pristupu i radnje pristupa pasivnoj memoriji podataka. Radnje pristupa mogu biti radnje učitavanje ili upisivanja, dok podaci o pristupu opisuju tačno ono što treba da se upita odn. prenosi. Podaci o pristupu mogu, na primer, da specifikuju naziv datoteke koji treba da se upiše u memoriju podataka u skladu sa radnjom pristupa “upisivanje”. Upit za pristup pokreće aktivni krajnji uređaj i navodi željene podatke bez detaljnije analize sistema datoteka.

Uređaj za modeliranje zatim detektuje sistem datoteka pasivnog nosioca podataka. Uređaj za modeliranje posreduje između aktivnog krajnjeg uređaja i pasivne memorije podataka. Stoga se sve poruke odn. komande prenose preko uređaja za modeliranje. Priključeni učesnici komunikacije, to jest aktivni krajnji uređaj i pasivna memorija podataka, komuniciraju samo putem uređaja za modeliranje.

Pored toga, vrši se izbor sačuvanih pravila pristupa, koja su pogodna za izvršenje upita za pristup u skladu sa prepoznatim sistemom datoteka pasivne memorije podataka. Na primer, memorisana pravila pristupa mogu se empirijski utvrditi odn. se mogu napraviti u pripremnom koraku postupka. Pravila pristupa opisuju kako treba da se modeliraju podaci koji se mogu tumačiti polazeći od prvog sistema datoteka unutar drugog sistema datoteka. Po pravilu, dodatni podaci, kao što su metapodaci, ovde se prilagođavaju tako da se datoteke odn. podaci, koji su kodirani u skladu sa prvim operativnim sistemom kodiraju u skladu sa drugim operativnim sistemom. Na primer, ako se izvrši radnja upisivanja, aktivni krajnji uređaj prenosi datoteke prema prvom sistemu datoteka odn. formatu sistema datoteka koji je dostupan na aktivnom krajnjem uređaju. One se zatim modeliraju prema pravilima pristupa na način da se mogu pohraniti u drugom sistemu datoteka odn. formatu sistema datoteka. Ako se, s druge strane, izvrši radnja učitavanja, podaci drugog sistema datoteka se modeliraju tako da ih može interpretirati aktivni krajnji uređaj. To znači da se podaci pretvaraju tako da se mogu memorisati u sistem datoteka aktivnog krajnjeg uređaja.

Pravila pristupa se biraju tako da se koristi tabela koja opisuje sistem datoteka aktivnog krajnjeg uređaja u prvoj koloni, a u drugoj koloni sistem datoteka pasivne memorije podataka i u trećoj koloni navodi koja pravila pristupa predviđena. Ovo dozvoljava trećoj koloni da ima pokazivač koji upućuje na odgovarajuća pravila pristupa. Sistem datoteka može da bude FAT, FAT32, ExFAT, NTFS ili drugi.

Memorija podataka sa pravilima pristupa obično je instaliran unutar uređaja za modeliranje odn. takođe je moguće da je memorija podataka dostupna kao eksterna memorija podataka koja se iščitava. To znači da memoriju podataka može da koristi i aktivni krajnji uređaj.

Pravila pristupa stoga opisuju pravila o tome kako prilagoditi podatke koji treba da budu upisani odn. učitani tako da budu kompatibilni u svakom slučaju. To znači da se podaci o pristupu mogu analizirati tako da se korisnički podaci odvoje od ostalih podataka, a ostali podaci prilagođavaju se prema sistemu datoteka. Opcionalno, korisnički podaci se takođe mogu prilagoditi, pri čemu se u tipičnom slučaju prilagođavaju samo dodatni podaci odn. metapodaci. To omogućava veoma efikasno izvođenje procesa modulacije i stoga je moguće da se postupak izvrši u realnom vremenu. Konverzija dodatnih podataka se stoga može obaviti brzo, jer nije sistem datoteka taj koji se prilagođava, već podaci i kod podataka obično su to samo metapodaci. Ovde se radi samo o vrlo malim količinama podataka koje se mogu prilagoditi bez velikog tehničkog napora.

Ako su pravila pristupa odabrana, primenjuju se na podatke o pristupu, tj. podatke koji se učitavaju ili upisuju prilagođavaju se tako da se mogu upisati u sistem datoteka pasivne memorije podataka odn. ako se podaci učitavaju, prilagođavaju se na način koji odgovara sistemu datoteka aktivnog krajnjeg uređaja. Kao što je već opisano, često je dovoljno da se kodiraju odn. modeliraju samo dodatni podaci, a ne korisnički podaci.

Pošto su podaci sada transformisani na kompatibilan način, moguće je da se pokrene sam korak obavljanja radnji pristupa. Radnje pristupa mogu biti radnje učitavanja ili radnje upisivanja. Budući da su podaci sada na odgovarajući način dostupni, upisuju se u pasivnu memoriju podataka odn. učitavaju se iz pasivne memorije podataka.

Koraci postupka mogu se izvršiti na takav iterativan način da se primena izabranih pravila pristupa i sprovođenje radnji pristupa koji su definisani za određeni protok podataka. Međutim, na primer, aktivni krajnji uređaj može da zatraži veliki broj datoteka i može se prema operacijama pristupa odrediti da li je jednokratno prilagođavanje pristupnih podataka dovoljna ili je, na primer, posle svakog upisivanja datoteke, potrebna nova aplikacija pristupnih pravila. To znači da se metapodaci mogu prilagoditi za svaku datoteku ili se oni prilagođavaju samo jednom i da se prepisuje preko svih korisničkih podataka. Kako pritom treba postupiti, može biti pohranjeno u memoriji podataka uređaja za modeliranje.

Prema jednom aspektu ovog pronalaska, odobravanje pristupa se sastoji od Mount postupka, integracije pasivnog nosača podataka u uređaj za modeliranje, integracije pasivnog nosača podataka u aktivni krajnji uređaj, komunikacionog povezivanja, uspostavljanja najmanje jednog utičnog spoja, aktiviranja pristupa, uspostavljanje prava pristupa i/ili komunikacije podacima. Ovo ima prednost što se memorija podataka može iščitati već kada je pristup odobren i stoga je moguće već proceniti dostupne podatke prilikom radnje učitavanja. Na primer, veličine datoteka su time poznate i moguće je odrediti kako je strukturiran tok podataka koji treba učitati. U zavisnosti od ove informacije, možete da optimizujete način na koji primenjujete odabrana pravila pristupa i sprovođenje operacija pristupa. Na primer, ako postoji mnogo manjih datoteka, pojedinačne grupe datoteka mogu se učitavati kao jedan tok podataka, i samim tim se primena odabranih pravila pristupa odnosi na više datoteka. Ako postoje velike datoteke, pravila pristupa mogu da se primenjuju za svaku datoteku. Komunikacionim povezivanjem osigurava se da aktivni krajnji uređaj komunicira sa pasivnom memorijom podataka putem uređaja za modeliranje. Pored toga, moguće je da se implementiraju i dodatni bezbednosni mehanizmi, na primer se mogu dodeliti prava pristupa.

Prema drugom aspektu ovog pronalaska, aktivni krajnji uređaj ima operativni sistem koji generiše upit za pristup. Ovo ima prednost da se tok podataka može već unapred odrediti i tako je poznato koje se datoteke zahtevaju. Ovo omogućava operativnom sistemu da odredi da veliki broj datoteka treba da se učita ili upiše, i tako se može primeniti i primena odabranih pravila pristupa jednoj ili više datoteka. Podaci o pristupu mogu se stoga segmentirati i mogu se prilagoditi jedan po jedan ili se mogu prilagoditi pojedinačni segmenti, tj. pojedinačni tokovi podataka. Ovo omogućava kombinovanje malih količina podataka i pravila pristupa se primenjuju jednokratno. To znači da se ove datoteke mogu zapisati i da se dodatni podaci ne moraju prilagođavati svaki put.

Prema jednom drugom aspektu ovog pronalaska, primena i sprovođenje se vrši iterativno za svaki tok podataka, pri čemu operativni sistem definiše tok podataka. Ovo ima prednost što se primena pravila pristupa i sprovođenje radnji upisivanja mogu izvršavati koliko god je često potrebno, tako da su nakon poslednje iteracije svi podaci o pristupu učitani ili upisani. To znači da se tokovi podataka mogu odabrati u zavisnosti od zahtevanih ili specificiranih datoteka.

Prema jednom drugom aspektu ovog pronalaska, upit za pristup ima najmanje jedan upit za učitavanje i/ili upisivanje. Ovo ima prednost što se pasivnoj memoriji podataka može pristupiti i učitavanjem i upisivanjem. Ovde nije potrebno da se emulira funkcionalnost pasivne memorije podataka, već se prema ovom pronalasku vrši prilagođavanje (meta) podataka koji će biti upisani odn. učitani i ne vrši se direktno prilagođavanje sistema datoteka na pasivnoj memoriji podataka.

Prema jednom drugom aspektu ovog pronalaska, upit za pristup specifikuje korisničke podatke i/ili dodatne podatke. Ovo ima prednost što upit za pristup već specifikuje koji podaci su korisnički podaci i koji su dodatni podaci. Dodatni podaci mogu, na primer, biti dostupni kao metapodaci koji opisuju korisničke podatke. Ovi dodatni podaci su, na primer veličina datoteke odn. naziv datoteke. Ako sistem datoteka ne podržava određene dodatne podatke, na primer ako se koristi neki drugačiji font, pravila pristupa se primenjuju na način da se naziv datoteke menja kako bi odgovarao fontu sistema datoteka. Na primer, aktivni krajnji uređaj želi da zapisuje datoteke u pasivnu memoriju podataka i pritom specifikuje korisničke podatke sa nazivima datoteka koji sadrže umlaute. Ako umlauti nisu podržani u sistemu datoteka memorije podataka, pravilo pristupa na

1

primer predviđa da se umlauti zamene drugim samoglasnikom odn. samoglasnikom i slovom “e”.

Prema jednom drugom aspektu ovog pronalaska, pristupni podaci opisuju nazive datoteka, apsolutne adrese memorije, relativne adrese memorije, vrste datoteka i/ili svojstva datoteka. Ovo ima tu prednost što pristupni podaci opisuju koje informacije potencijalno treba prilagoditi. Ako memorijski sistem pasivne memorije podataka podržava samo određene memorijske adrese odn. ima samo određenu veličinu, prosleđene memorijske adrese se prilagođavaju tako da se pristupni podaci mogu upisati u memoriju podataka. Ako se datoteke učitavaju, ovi pristupni podaci mogu se prilagoditi tako da se mogu sačuvati u sistemu datoteka aktivnog krajnjeg uređaja.

Prema jednom drugom aspektu ovog pronalaska, operacije pristupa opisuju radnje učitavanja i/ili upisivanja. Prednost je u tome što operacije pristupa opisuju kako treba izvršiti svaku operaciju. Za svaki sistem datoteka, moguće je opisati kako treba učitavati odn. upisivati.

Prema jednom dodatnom aspektu ovog pronalaska, pravila pristupa opisuju operacije modulacije, koje preciziraju kako treba da se modeliraju dodatni podaci pristupnih podataka, tako da se pristupni podaci učitaju i/ili upisuju u skladu sa sistemom datoteka. To ima prednost da pravila pristupa pokazuju pravila transformacije odn. pravila modulacije koja transformišu određene pristupne podatke na način da se, ako su kodirani u odnosu na prvi sistem datoteka, prekodiraju tako da su kompatibilni sa drugim sistemom datoteka.

Prema jednom dodatnom aspektu ovog pronalaska, pravila pristupa opisuju kako se podaci zapisuju u drugi sistem datoteka u skladu sa prvim sistemom datoteka i/ili učitavaju iz drugog sistema datoteka. Ovo ima prednost što se transformacija može odvijati iz sistema datoteka koji može da postoji na aktivnom krajnjem uređaju i iz sistema datoteka koji postoji u pasivnoj memoriji podataka. Pravila pristupa stoga opisuju podatke kodiranja odn. opisuju postupak za prilagođavanje dodatnih podataka. Po pravilu, samo dodatni podaci moraju biti prilagođeni, a ne nužno i korisnički podaci.

Prema jednom dodatnom aspektu ovog pronalaska, pasivna memorija podataka obuhvata memorijski medijum, USB stik, tvrdi disk, memorijsku karticu, server, mrežnu komponentu, DAS, NAS i/ili lokalnu memoriju podataka. To ima prednost da se uobičajene specifikacije mogu ponovo koristiti i da se osim toga može koristiti širok spektar memorijskih medija. Pritom je takođe moguće da se koristi više pasivnih memorija podataka. NAS označava Network Attached Storage (mrežno priključena memorija). DAS označava Direct Attached Storage (direktno priključena memorija).

Prema jednom dodatnom aspektu ovog pronalaska, aktivni krajnji uređaj postoji kao televizor, štampač, ruter, DAS, NAS, prenosni krajnji uređaj, stacionarni krajnji uređaj, računar, telefon ili mrežna komponenta. Ovo ima prednost da se aktivni krajnji uređaj može implementirati na brojne različite načine i stvara se generički postupak koji uspostavlja kompatibilnost sasvim različitih sistema datoteka.

Dodatni aspekt ovog pronalaska je njegova sposobnost da razlikuje zahteve za pristup i da odluči da li se zahteva pristup korisničkim sadržajima ili metapodacima. U zavisnosti od vrste zahteva za pristup, upit se zatim prosleđuje u pasivnu memoriju bez modifikacija podataka ili se metapodaci konvertuju u odgovarajući format koristeći pravila prevođenja.

Dodatni aspekt ovog pronalaska je njegova sposobnost da uzme samo deo metapodataka iz pasivne memorije kako bi se poslala povratna informacija krajnjem uređaju. Na taj način se samo najneophodnije informacije o zahtevanim datotekama daju u realnom vremenu i sa kratkim vremenom odziva.

Dodatni aspekt ovog pronalaska je njegova sposobnost da samo određeni deo pasivne memorije (po pravilu određeni poddirektorijum sa njegovim sadržajem) učini dostupnim kao posebnu memoriju, koju onda aktivni uređaj može staviti na raspolaganje.

Dodatni aspekt ovog pronalaska je njegova sposobnost prethodnog podešavanja i da tako odluči koji će sistem datoteka biti učinjen dostupnim krajnjem uređaju. Ovo se radi ili preko prekidača ili pomoću prethodno podešenih datoteka na spoljnim medijima, kao što je makeas.exFAT, koji daje instrukciju jedinici za modeliranje da kreira eksternu memoriju sa exFAT sistemom datoteka. Na primer, jedinica za modeliranje može da učini da exFAT sistem datoteka bude dostupan krajnjem uređaju, zato što se ovaj sistem datoteka široko koristi od kada su njegove specifikacije postale javno dostupne (Open-Source implementacija exFAT-a podržana je od strane programera kompanije Microsoft Corporation) i koristi se u širokom spektru implementiranih uređaja, mobilnih telefona i drugih multimedijalnih uređaja.

Dodatni aspekt ovog pronalaska je njegova sposobnost da nadoknadi ozbiljne nedostatke FAT32, kada se ovaj sistem datoteka koristi na krajnjem uređaju. Veliki nedostatak je ograničenje veličine datoteke, što je 4 GB kod FAT32. Još jedno ograničenje FAT32 zadaje za broj adresibilnih datoteka u istom poddirektorijumu, i ono iznosi 65534. Najverovatnije će spoljni medijum koji je isporučen sa FAT32 biti podržan od starijih modela krajnjih uređaja i njihova ograničenja se takođe mogu uzeti u obzir kako bi korisnik/ca mogao/la nastaviti da radi sa njim. Ovaj pronalazak se bavi problemom velikih datoteka na način da se nekoliko datoteka učini dostupnim krajnjem uređaju maksimalne dozvoljene veličine od 4 GB.

Drugo ograničenje FAT32, odnosno maksimalni broj adresiranih datoteka u istom poddirektorijumu, 65534, utiče na upotrebu kada su sve datoteke u istom direktorijumu ili poddirektorijumu. Iako je vrlo malo verovatno da će informacija iz poddirektorijuma koji sadrži više od 65534 datoteka, biti učitana, u tom slučaju ovaj pronalazak će informisati korisnika/cu da je ograničenje dostignuto i da se tim 65534 datotekama ne može istovremeno pristupiti. Tako korisnik/ca zna da se ne mogu prikazati sve datoteke na krajnjem uređaju, ali su i dalje dostupne.

Prema jednom aspektu ovog pronalaska, pretpostavlja se da krajnji uređaj podržava samo FAT32. Podrškom za FAT32 u krajnjem uređaju se smatra

1

ako su njegovi moduli ili komponente (npr. instalirani upravljački programi za sistem datoteka) sposobni da adresiraju lokalne, spoljnje ili virtuelne memorije sa FAT32 formatom kako bi se datoteke i direktorijumi kreirali, obnovili, ažurirali ili izbrisali.

Memorija se prema jednom aspektu ovog pronalaska definiše kao blok uređaj, tj. osnovni procesi su obezbeđeni putem blokova - blokova za učitavanje i upisivanje koji se adresiraju u ofsetu ili preko položaja u memoriji. Pretpostavlja se da krajnji uređaj ima USB sučelje za povezivanje sa spoljnim memorijskim medijima.

Usvajanje FAT32 podrške na krajnjem uređaju generalno služi samo za demonstracione svrhe i nije namenjeno ograničavanju mogućnosti upotrebe predloženog pronalaska na FAT32 sistem. Pretpostavka da krajnji uređaj ima USB sučelje za povezivanje sa spoljnim memorijskim medijima takođe se koristi kao ilustracija i njen cilj nije u ograničavanju mogućnosti upotrebe predloženog pronalaska na priključivanje preko USB sučelja. Ako se ovde pomenu odgovarajući standardi, kao što su FAT ili FAT32, to generalno označava sistem datoteka.

Problem se takođe rešava uređajem za modeliranje, sa karakteristikama prema zahtevu 13, koje se mogu komunikaciono priključiti između pasivne memorije podataka i aktivnog krajnjeg uređaja, i podešen je za omogućavanje pristupa sistemu datoteka pasivne memorije podataka za aktivni krajnji uređaj, pri čemu je uređaj za modeliranje takođe podešen za prijem upita za pristup sa aktivnog krajnjeg uređaja, pri čemu upit za pristup specifikuje pristupne podatke i operacije pristupa pasivnoj memoriji podataka, a takođe je podešen da detektuje sistem datoteka pasivnog nosača podataka, i takođe je podešen za izbor memorisanih pravila pristupa koja su pogodna za izvršavanje upita za pristup u skladu sa detektovanim sistemom datoteka u pasivnoj memoriji podataka, i uređaj za modeliranje je takođe podešen za primenu odabranih pravila pristupa za pristup podacima koji su specifikovani upitom za pristup; i takođe je podešen za pokretanje operacije pristupa u skladu sa upitom za pristup.

Uređaj za modeliranje je pogodan za upotrebu u predloženom postupku. Pored toga, uređaj za modeliranje se može koristiti u predloženom sistemskom rasporedu.

Zadatak se takođe rešava sistemskim rasporedom sa karakteristikama prema zahtevu 14 za dinamično uspostavljanje kompatibilnosti sistema datoteka i pristupa podacima nezavisnog od sistema datoteka u realnom vremenu, koji ima najmanje jednu jedinicu sučelja za omogućavanje pristupa sistemu datoteka pasivne memorije podataka za aktivni krajnji uređaj i uređaj za modeliranje koji je komunikativno priključen između pasivne memorije podataka i aktivnog krajnjeg uređaja; uređaj za modeliranje podešen je za prijem upita za pristup sa aktivnog krajnjeg uređaja, pri čemu upit za pristup specifikuje pristupne podatke i operacije pristupa pasivnoj memoriji podataka; uređaj za modeliranje podešen za detekciju sistema datoteka pasivne memorije podataka; jedinica baze podataka podešena za izbor memorisanih pravila pristupa koja su pogodna za sprovođenje upita za pristup u skladu sa detektovanim sistemom datoteka u pasivnoj memoriji podataka; uređaj za modeliranje je podešen za primenu odabranih pravila pristupa za pristup podacima koji su specifikovani upitom za pristup; i pasivna memorija podataka podešena za izvršavanje operacija pristupa u skladu sa upitom za pristup.

Zadatak se takođe rešava računarskim programskim proizvodom sa komandama koje izvršavaju postupak i rade u predloženom rasporedu kada se izvršavaju na računaru.

Prema ovom pronalasku, posebno je korisno da se postupak može koristiti za rad sa predloženim uređajima i jedinicama odn. sistemskim rasporedom. Pored toga, predloženi uređaji i instalacije su pogodni za sprovođenje postupka prema ovom postupku. Tako uređaj odn. sistemski raspored implementira strukturne karakteristike koje su pogodne za sprovođenje odgovarajućeg postupka. Međutim, strukturne karakteristike se mogu projektovati i kao koraci postupka. Predloženi postupak takođe stavlja na raspolaganje korake za implementaciju funkcije strukturnih karakteristika.

Dodatne prednosti, karakteristike i pojedinosti pronalaska mogu se pronaći u sledećim opisima, u kojima su aspekti pronalaska detaljno opisani uz referencu na crteže. Karakteristike navedene u zahtevima i opisima mogu biti pojedinačno relevantne za pronalazak ili u bilo kojoj kombinaciji. Isto tako, gore

1

pomenute i ovde detaljno opisane karakteristike mogu se koristiti pojedinačno ili u proizvoljnim kombinacijama. Izrazi “levo”, “desno”, “gore” i “dole” koji se koriste u opisu primera izvođenja odnose se na crteže u orijentaciji sa normalno čitljivom oznakom slika odn. sa normalno čitljivim referentnim znakom. Prikazane i opisane oblike izvođenja ne treba shvatiti kao konačne, već imaju karakter primera za objašnjenje pronalaska. Detaljan opis služi informisanju stručnjaka, stoga se poznati sklopovi, strukture i postupci ne prikazuju niti objašnjavaju detaljno kako se ne bi komplikovalo razumevanje ovog opisa. Na slikama je prikazano:

Slika 1: šematski blok dijagram poznatog sistema rasporeda;

Slika 2: šematski blok dijagram sistemskog rasporeda za dinamično uspostavljanje kompatibilnosti sistema datoteka i pristup podacima nezavisan od sistema datoteka u realnom vremenu prema jednom aspektu ovog pronalaska;

Slika 3: šematski blok dijagram sistemskog rasporeda za dinamično uspostavljanje kompatibilnosti sistema datoteka i pristup podacima nezavisan od sistema datoteka u realnom vremenu prema još jednom aspektu ovog pronalaska; i

Slika 4: šematski dijagram toka postupka za dinamično uspostavljanje kompatibilnosti sistema datoteka i pristup podacima nezavisan od sistema datoteka u realnom vremenu prema drugom aspektu ovog pronalaska;

Slika 5: šematski dijagram toka koraka postupka koji se mogu izvršiti uređajem za modeliranje;

Slika 6: šematski dijagram toka koraka postupka prema ovom pronalasku kako bi se opslužio upit za pristup;

Slika 7: šematski dijagram toka koraka postupka uređaja za modeliranje prema ovom pronalasku za učitavanje parametara sistema datoteka iz pasivne memorije;

1

Slike 8A, 8B: Tabele za ilustraciju koraka postupka za primenu memorisanih pravila pristupa u skladu sa jednim aspektom ovog pronalaska;

Slike 9A, 9B: dodatne tabele za ilustraciju koraka postupka za primenu memorisanih pravila pristupa u skladu sa dodatnim aspektom ovog pronalaska; i

Slika 10: Tabele za ilustraciju koraka postupka za primenu memorisanih pravila pristupa u skladu sa jednim aspektom ovog pronalaska.

Slika 1 prikazuje sistemski raspored prema stanju tehnike. Na levoj strani nalazi se memorijski medijum, a na desnoj strani se nalazi krajnji uređaj, pri čemu je spreda desno ucrtan samo utični spoj. Uređaj za modeliranje je projektovan tako da se hardver emulira i na desnoj i na levoj strani. Ovo je slučaj u stanju tehnike, jer je uređaj u sredini pogodan za prosleđivanje upravljačkih komandi perifernim uređajima. Stanje tehnike ovde obično ne predviđa pasivni memorijski medijum, već ovde periferni uređaj kao što je uređaj za unos može da se priključi ovde. Stoga, stanje tehnike takođe zahteva emulaciju funkcionalnosti, što prema ovom pronalasku nije neophodno.

Kao što se vidi iz ove slike 1, posebno je nepovoljno u stanju tehnike da je neophodna emulacija posredstvom emulatora 1 na levoj strani i emulatora 2 na desnoj strani. Zbog toga, stanje tehnike predviđa da se svi priključeni krajnji uređaji moraju emulirati, što predstavlja značajan tehnički napor i eventualno su čak skloni greškama.

Prema ovom pronalasku ovaj nedostatak je prevaziđen u stanju tehnike i iznenađujuće je uočeno da su prilagođavanja neophodna samo na nivou datoteka odn. podataka. Pored toga, stanje tehnike ne omogućava da se kompatibilnost uspostavi u realnom vremenu. Na primer, ako na levoj strani zaista postoji memorijski medijum, stanje tehnike predviđa da se sistem datoteka ovde prilagođava. Prema ovom pronalasku, ne prilagođava se sistem datoteka, već samo podaci koji se učitavaju odn. upisuju.

1

Slika 2 prikazuje sistemski raspored prema ovom pronalasku. Na levoj strani nalazi se pasivni memorijski medijum, a na desnoj strani je aktivni krajnji uređaj koji nije ucrtan ovde. U sredini se nalazi uređaj za modeliranje M, koji je komunikativno priključen između memorijskog medijuma i krajnjeg uređaja. U tu svrhu na levoj strani, kao i na desnoj strani mogu biti predviđeni utični spojevi ili su predviđeni kablovi.

Slika 2 u nastavku takođe prikazuje memoriju podataka koja memoriše pravila pristupa i nameće ih uređaju za modeliranje M. Memorija podataka može se rasporediti spolja, pri čemu je u poželjnom obliku izvođenja memorija podataka instalirana u uređaju za modeliranje. Posebno je korisno u poređenju sa stanjem tehnike da se, prema predloženom pronalasku, ne moraju predvideti emulacijske komponente 1, 2, već je dovoljno da se obezbedi jedinica za modulaciju. Ona je centrirano raspoređena u uređaju za modeliranje M.

Slika 3 u još jednom prikazu prikazuje predloženi sistemski raspored, pri čemu je na levoj strani, prema pasivnoj memoriji podataka predviđen utični spoj, a na desnoj strani kablovski spoj. To se može rešiti i drugačije i kablovski spoj može da postoji i na levoj strani. Korišćena sučelja mogu da budu projektovana u skladu sa standardnim specifikacijama. U poželjnom obliku izvođenja, sučelja se implementiraju kao USB sučelja.

Slika 4 prikazuje u šematskom dijagramu toka postupak dinamičkog uspostavljanja kompatibilnosti sistema datoteka i postupak pristupa podacima nezavisan od sistema datoteka u realnom vremenu, uključujući omogućavanje pristupa 100 sistemu datoteka pasivne memorije podataka za aktivni krajnji uređaj i uređaj za modeliranje M, koji je na komunikativan način priključen između pasivne memorije podataka i aktivnog krajnjeg uređaja; prihvatanje 101 upita za pristup od aktivnog krajnjeg uređaja putem uređaja za modeliranje, pri čemu upit za pristup specifikuje pristupne podatke i operacije pristupa pasivnoj memoriji podataka; prepoznavanje 102 sistema datoteka pasivnog nosača podataka uređajem za modeliranje; izbor 103 memorisanih pravila pristupa koja su pogodna za izvršavanje upita za pristup u skladu sa prepoznatim 102 sistemom datoteka pasivne memorije podataka; primena 104 odabranih pravila pristupa za pristup

1

podacima koji su specifikovani upitom za pristup; i izvršavanje 105 operacija pristupa u skladu sa upitom za pristup.

Stručnjak pritom prepoznaje da koraci mogu imati dodatne pod-korake, a posebno da se koraci postupka mogu izvršavati iterativno i/ili drugim redosledom.

Svi sledeći postupci su opisani sa tačke gledišta krajnjeg uređaja, koje korisnik kontroliše kao glavni akter.

Slika 5 pokazuje koje radnje uređaj za modeliranje 202 može da izvrši prema ovom pronalasku kada krajnji uređaj 201 generiše upite za pristup za učitavanje. U ovom slučaju, krajnji uređaj podržava FAT32 kao sistem datoteka, koji se od sada naziva sistem datoteka 1.

Upiti za pristup se vrše u skladu sa jednim aspektom ovog pronalaska putem komunikacionog sučelja između krajnjeg uređaja i uređaja za modeliranje: Ovo je USB sučelje 204.

U uređaju za modeliranje, dva postupka se realizuju prema jednom aspektu ovog pronalaska. Postupak za održavanje dodatnih podataka 206 i postupak modeliranja podataka 207. Ako se podaci učitavaju iz pasivne memorije 203, ovaj postupak se sprovodi komunikacionim sučeljem 205. Međutim, nije obavezno da je pasivna memorija i preko USB sučelja priključena na uređaj modeliranje, 205 takođe može da se zameni sabirnicom podataka, tako da je pasivna memorija direktno implementirana kao komponenta uređaja za modeliranje.

Redosled događaja prema jednom aspektu ovog pronalaska zavisi od toga koje upite za pristup je inicirao krajnji uređaj pošto se uređaj za modeliranje sa kojim je pasivna memorija već povezana, priključi na krajnji uređaj. U zavisnosti od verzije krajnjeg uređaja, ovaj redosled može eventualno da se razlikuje od sledećih ilustracija.

Prema jednom aspektu ovog pronalaska, krajnji uređaj komunicira sa uređajem za modeliranje na dva načina: Sa jedne strane, komponenta operativnog

1

sistema krajnjeg uređaja koja je odgovorna za USB uređaje, treba da prepozna putem USB-a priključeni uređaj za modeliranje kao spoljni USB uređaj tipa “memorija”. S druge strane, druga komponenta operativnog sistema treba da odredi kako priključnom memorijskom uređaju na logičkom nivou treba da se pristupi, konkretno, koji se sistem datoteka prepoznaje u memoriji.

Za prvu komunikaciju putem USB protokola, u skladu sa jednim aspektom ovog pronalaska, potrebno je da uređaj za modeliranje prijavi bitne parametre, npr. broj adresibilnih blokova ili veličinu bloka, kao neophodne radnje u okviru podrške USB protokolu. U tu svrhu može se pokrenuti takozvani zahtev za identifikaciju 301, koji se, međutim, ne mora obavezno odvijati u zavisnosti od implementacije operativnog sistema. Konkretne radnje u skladu sa USB protokolom ne obrađuju se ovde, jer stručnjak ovaj protokol u suštini može lako izvršiti. Treba samo napomenuti da već i ovaj prvi zahtev za identifikaciju dovodi do toga da se uređaj za modeliranje može orijentisati u skladu sa tim i da podaci (broj adresibilnih blokova) koji su neophodni za obradu takvog zahteva za identifikaciju moraju biti dostupni.

Prva radnja koja je u ovu svrhu potrebna od strane uređaja za modeliranje, prema jednom aspektu ovog pronalaska, je učitavanje parametara sistema datoteka iz pasivne memorije 314, što je detaljno opisano na slici 7. Sistem datoteka u pasivnoj memoriji, koja se u daljem tekstu naziva sistem datoteka2, uređaj za modeliranje prepoznaje tokom izvršenja 314, pri čemu se učitani podaci ne ograničavaju na zadovoljavanje prvog zahteva za identifikaciju, već se prvo u skladu sa ovim pronalaskom transformišu tako da se kao podaci boot sektora sistema datoteka1 i dalje održavaju u uređaju za modeliranje 206. Zbog toga su bitni parametri zahteva za identifikaciju dovoljno određeni (broj adresibilnih blokova, veličina bloka), uređaj za modeliranje 310 ispunjava zahtev za identifikaciju u skladu sa USB protokolom.

U dodatnom koraku operativni sistem krajnjeg uređaja treba da odredi kako će se pristupiti priključenom memorijskom uređaju na logičnom nivou, konkretno, koji sistem datoteka se prepoznaje u memoriji.

2

U tu svrhu krajnji uređaj može da generiše najmanje jedan upit za pristup, koji je usmeren na učitavanje iz memorije najmanje bloka 0, jer on sadrži informacije za određivanje sistema datoteka.

Kako bi opslužio ovaj upit za pristup, prema ovom pronalasku se mogu izvršiti sledeće radnje koje su kao primer nacrtane na slici 5.

Prvi upit za pristup 311 krajnjeg uređaja glasi: učitati sektor počev od pozicije 0.

U prvom koraku 312, prema jednom aspektu ovog pronalaska, proverava se da li su traženi podaci već dostupni u uređaju za modeliranje. Ne može se isključiti da zahtev za identifikaciju krajnjeg uređaja 301 još nije izvršen, već je zamenjen upitom za pristup 311. Iako parametri pasivne memorije ne bi bili poznati krajnjem uređaju prilikom izvršavanja 311, to ne sprečava krajnji uređaj da generiše upit za pristup 311, jer se položaj 0 uvek može učitati ako se memorijskom uređaju može pristupiti. U svrhu prezentacije, pretpostavlja se da zahtev za identifikaciju prema 301 nije ranije podnet. Shodno tome, podaci za prvi sektor u poziciji 0 još nisu dostupni u skladu sa 206.

U drugom koraku 313, prema jednom aspektu ovog pronalaska, proverava se o kojim podacima u smislu sistema datoteka1 se radi kada se sektor učitava od pozicije 0. Radnja 313 stoga treba da se generalno opiše tako da prilikom postupka učitavanja mora da se proveri da li se radi o dodatnim podacima ili korisničkim podacima, i ako se radi o korisničkim podacima, iz kojih datoteka u smislu sistema datoteka1 oni potiču.

U tu svrhu se primenjuju pravila pristupa. Kao što je gore pokazano, pravila pristupa definišu kako se metapodaci jednog sistema datoteka konvertuju u metapodatke drugog sistema datoteka. Ova pravila takođe definišu koja područja sistema datoteka koja su predviđena za strukture sistema datoteka odgovaraju odgovarajućim područjima u drugom sistemu datoteka, i na taj način omogućavaju da se utvrdi da li se kod upita za pristup radi o dodatnim podacima u smislu metapodataka.

Prema ovom pravilu pristupa 400, radi se o specijalnim dodatnim podacima, konkretno, o tzv. boot sektoru, kada se sektor učitava od pozicije 0.

Prema pravilima pristupa, boot sektor za sistem datoteka1 je tako simuliran 314 da su svi parametri sistema datoteka (veličina sistema datoteka, veličina logičkih blokova u sistemu datoteka (tzv. klasteri), početna pozicija za prvi direktorijum, itd.) već dovoljno određeni. Ovo pretpostavlja da ovi podaci moraju biti dostupni za krajnji uređaj već za obradu prvog pristupa 311. U osnovi, svi parametri za sistem datoteka1 su izvedeni odn. izračunati iz odgovarajućih parametara sistema datoteka2 iz pasivne memorije. Pravilo pristupa 401 obuhvata ovaj postupak, ono konkretno utvrđuje kako se parametri sistema datoteka1 izračunavaju za odgovarajuću kombinaciju sistem datoteka1-sistem datoteka2, u zavisnosti od sistema datoteka2, i koje konkretno pravilo pristupa se primenjuje. Na slici je opisano kako se ovo pravilo pristupa primenjuje za boot sektor 401. Takva primena nije bez problema jer je veličina sistema datoteka poznata i veličina logičkih blokova može da se preuzme od sistema datoteka2 (ako to nije moguće, primenjuju se dodatna pravila pristupa za prilagođavanje veličina bloka).

Uređaj za modeliranje je tako podatke za sektor 0 simulirao i održavao tako da krajnji uređaj može da pokrene dodatne postupke pristupa na osnovu tih podataka.

Konkretno postojeći upit 311 je ispunjen u skladu sa jednim aspektom ovog pronalaska kada se na raspolaganje stave modelirani podaci boot sektora.

Traženi podaci 315 se obezbeđuju preko komunikacijskog sučelja (ovde: USB). Upit za pristup 311 je time završen.

Činjenica da prvi upit za pristup dovodi do rezultata da se kod učitanog bloka 1 radi o FAT32 boot sektoru određuje dalje postupke krajnjeg uređaja.

U principu, prema jednom aspektu ovog pronalaska, može se pretpostaviti da, ako je prvi blok prepoznat kao važeći boot sektor sa valjanim sadržajem (parametri sistema datoteka), operativni sistem krajnjeg uređaja nastavlja sa upitima za pristup kako bi se odredio sistem datoteka u memoriji koja je stavljena na raspolaganje preko USB sučelja. Takav proces se takođe može zvati “proba”, čija je svrha da se memorija prepozna kao specifičan, logički organizovan sistem datoteka i da se eksponira sopstveno logičko sučelje (tzv. “Mountpoint” tačka) unutar operativnog sistema.

Alternativno, nakon što se ispuni prvi upit za pristup i sadržaj prvog bloka se pokaže kao verodostojan boot sektor, operativni sistem krajnjeg uređaja takođe može da pošalje poruku (tzv. “Broadcast”) njegovim komponentama ili aplikacijama, da ih informiše o dostupnosti novog memorijskog uređaja. Kao rezultat toga, odgovorna komponenta i upravljački program sistema datoteka mogu da pokrenu još jedan proces, koji se često naziva „Mount-ovanje”.

Obe alternative dovode do istog rezultata, naime, da je nova dostupna memorija prepoznata kao FAT32 i operativni sistem krajnjeg uređaja ili bar jedna od komponenti ili aplikacija mogu da se njoj obrate kao logičkom sistemu datoteka.

Prema jednom aspektu ovog pronalaska, da li se ovaj sistem datoteka mount-uje samo za učitavanje, ili i za upisivanje, zavisi od sledećih faktora: od operativnog sistema krajnjeg uređaja, opsega podrške za odgovarajući sistem datoteka i zadatka koji krajnji uređaj predviđa za spolja priključive memorijske medije. U sledećim opisima govori se o režimu učitavanja i upisivanja. Slučaj da se sistem datoteka u memoriji mount-uje samo u režimu učitavanja, ne mora se obrađivati posebno, jer se postupak predložen prema ovom pronalasku može primeniti pogotovo za režim učitavanja, ako dovodi do obećanog uspeha u režimu učitavanja i upisivanja.

Dodatni upiti za pristup sa krajnjeg uređaja stoga zavise od toga koji su zadaci planirani u slučaju događaja "Dostupna je nova memorija". Može biti da krajnji uređaj izvršava određenu aplikaciju koja pokušava da učita sadržaj nove na raspolaganje stavljene memorije, što dovodi do toga da se prvo pristupa sadržaju matičnog direktorijuma. Ako se aplikacija ne pokrene automatski, korisnik koji priključuje model uređaja na uređaj, preduzima dodatne radnje za učitavanje

2

sadržaja memorije, počevši sa radnjom „Učitavanje sadržaja matičnog direktorijuma”, a zatim određuje dalje sopstvene korake. Kako bi se učitali sadržaji matičnog direktorijuma, korisnik bi mogao da unese i terminalne komande kao što su "dir" ili "Is". Može se očekivati da će se sledećim upitom za pristup sa krajnjeg uređaja pokušati učitavanje sadržaja matičnog direktorijuma. Kako bi se ovaj upit za pristup mogao opslužiti, prema ovom pronalasku se mogu izvršiti sledeće radnje, koje su kao primer takođe prikazane na slici 5.

Prema jednom aspektu ovog pronalaska, pretpostavlja se da područje matičnog direktorijuma počinje kod sektora X, zauzima područje od 100 sektora, i da je to određeno pravilom primenjenim na korak 314. U skladu sa tim, drugi upit za pristup 321 će glasiti: Učitati 100 sektora, počevši kod sektora X.

U prvom koraku 312, prema jednom aspektu ovog pronalaska se proverava da li su traženi podaci već dostupni. Podaci još nisu dostupni, jer je krajnji uređaj do sada očitao samo sektor 0.

U drugom koraku 313 se proverava o kojim podacima se u smislu sistema datoteka1 radi, ako se učita 100 sektora od pozicije X. U tu svrhu se primenjuju pravila pristupa.

Prema pravilu pristupa 400, radi se o tzv. matičnom direktorijumu ako se za modelirani sistem datoteka pristupa sektoru X, i to preko cele učitane dužine (100 sektora).

Da bi uređaj za modeliranje 202 mogao da učini dostupnim podatke za matični direktorijum krajnjeg uređaja 206, dodatna pravila pristupa se primenjuju u sledećem koraku 324 (vidi sliku 9) na takav način da se metapodaci koji odgovaraju formatu matičnog direktorijuma sistema datoteka1 generišu u realnom vremenu za datoteke koje se nalaze u sistemu datoteka2 u matičnom direktorijumu tog sistema.

Ovaj metapodaci su stoga prikladni za promenu datoteka na sistemu datoteka2 na takav način da ih svaka komponenta krajnjeg uređaja koja podržava sistem datoteka1 (ovde: FAT32), tumači kao da su tako promenjene datoteke dostupne u uređaju za modeliranje. Ovi metapodaci se u skladu sa ovim pronalaskom čuvaju za trenutne i buduće upite za pristup krajnjeg uređaja 206.

Za primenu pravila pristupa 324 možda će biti potrebno pročitati dodatne metapodatke iz sistema datoteka2 kako bi se steklo potpuno znanje o tome koje datoteke strukture matičnog direktorijuma su adresibilne putem traženih 100 sektora i koje su veličine, i da se osim toga putem postupka 404 (vidi sliku 10) utvrdi u kojim područjima sistema datoteka2 su postavljene gore navedene datoteke.

U privremenom rezultatu: Modeliranje matičnog direktorijuma u formatu koji odgovara sistemu datoteka1 može dovesti do učitavanja više podataka nego što je zatraženo, što je bezopasno, jer se takvi podaci, koji su u početku nepotrebni, čuvaju za dalju primenu pravila pristupa.

Poseban upit za pristup za učitavanje sa krajnjeg uređaja iz koraka 321 ispunjava se obezbeđenjem 100 sektora modeliranih putem primene pravila pristupa.

Obezbeđivanje 325 zatraženih podataka se vrši preko komunikacijskog sučelja (ovde: USB). Upit za pristup 321 je time završen.

Nakon što su sadržaji matičnog direktorijuma stavljeni na raspolaganje za krajnji uređaj, njegova aplikacija može da zatraži od korisnika da preduzme dodatne korake, kao što su otvaranje datoteka ili odabir sadržaja datoteke za specifične operacije (štampanje, reprodukcija video/audio datoteka, itd.). U tom trenutku, treba pristupiti sadržaju datoteke sa spoljnjeg memorijskog medijuma i komponenta operativnog sistema krajnjeg uređaja (ili njegovog upravljačkog programa za sistem datoteka) bi trebalo da generiše upite za mount-ovani logički volumen kako bi se iz datoteke učitao potreban sadržaj.

Prema jednom aspektu ovog pronalaska, pretpostavlja se da se pristupa sadržaju datoteke ABC.ZYZ, a veličina datoteke se pretpostavlja da je 10 blokova.

2

Kako bi se ovaj upit za pristup mogao opslužiti, prema ovom pronalasku se mogu izvršiti sledeće radnje, koje su kao primer takođe prikazane na slici 5.

Pokreće se upit za pristup 351, koji se sastoji od učitavanja 10 blokova od pozicije Poz1, što odgovara prvom klasteru datoteke ABC.ZYZ SC1

u sistemu datoteka1.

Ovi podaci još nisu bili zatraženi, tako da još nisu dostupni 206.

Prvo se mora utvrditi da li se kod ovog upita radi o korisničkim podacima ili dodatnim podacima 313.

Činjenica da se kod ovog upita radi o korisničkim podacima može se videti iz činjenice da je veličina datoteke ABC.XYZ uzeta u obzir prilikom modeliranja FAT struktura 402 za ispunjavanje upita 321 i da se neprekidnu modelirani lanac čuva u tabeli za dodelu datoteka (File-Allocation Table) za njihov sadržaj.

To znači da je postupak modeliranja iz 402 prikladan za postavljanje postojećih datoteka sistema datoteka2 u modeliranom sistemu datoteka1 tako da nisu fragmentirane, bez obzira da li te datoteke u sistemu datoteka2 nastaju od više fragmenata podeljenog sadržaja.

Stoga se ovde radi o korisničkim podacima koji su učitani putem upita za pristup 351 podacima.

U dodatnom koraku 354, prema jednom aspektu ovog pronalaska, potrebno je ispitati kojim se korisničkim podacima zaista pristupa. Ne može se isključiti da krajnji uređaj može da pošalje upit za pristup u vezi sa više datoteka, ne samo za ABC.XYZ. Ovo je određeno postupkom 404 (vidi sliku 10), koji određuje o kojim datotekama se konkretno radi u sistemu datoteka2 kada se određenim blokovima pristupa u smislu sistema datoteka1. Ovaj postupak 404 je stoga prikladan za utvrđivanje dodatnih radnji koje će se preduzeti u specifičnim kontekstima za pristupane sadržaje iz različitih datoteka. U jednom takvom kontekstu navodi se da su prilikom učitavanja određenih blokova iz sistema

2

datoteka1, koji odgovaraju korisničkim podacima, uvek određeni odgovarajući blokovi za učitavanje u sistemu datoteka2. Kao rezultat toga, korisnički podaci se učitavaju putem odgovarajućeg upita za pristup 355 koji je usmeren na pasivnu memoriju. Operacija 355 se ponavlja sve dok se ne iščitaju svi podaci u okviru upita 351, ako zatraženi sadržaji u sistemu datoteka2 nisu postavljeni kao neprekinuti lanac.

Stavljanje na raspolaganje 356 zatraženih podataka vrši se preko komunikacijskog sučelja (ovde: USB). Upit za pristup 351 je time završen.

Nakon što su sadržaji matičnog direktorijuma stavljeni na raspolaganje za krajnji uređaj, njegova aplikacija može da zatraži od korisnika da preduzme dodatne korake, kao što je memorisanje podataka generisanih na krajnjem uređaju u mountovanom logičkom volumenu. Na primer, prilikom skeniranja novih dokumenata, mount-ovani logički volumen može se izabrati kao ciljna lokacija memorisanja.

Pretpostavlja se da, nakon što su korisnički podaci veličine 19 blokova generisani na krajnjem uređaju, krajnji uređaj pokušava da kreira ove korisničke podatke kao datoteku sa imenom XXX.ABC u matičnom direktorijumu u sistemu datoteka1 i da upiše sadržaj novostvorenih datoteka XXX.ABC, počevši od pozicije Poz2.

Takođe se pretpostavlja, prema jednom aspektu ovog pronalaska, da krajnji uređaj ne kreira upit za pristup koji ima za cilj da opiše naziv datoteke i veličinu datoteke u matičnom direktorijumu sistema datoteka1 za novu datoteku, ako još nisu definisani korisnički podaci, i da se takav upit šalje tek kada su opisani svi korisnički podaci za ove novostvorene podatke.

Razlog ove pretpostavke je mogućnost da je na krajnjem uređaju implementiran postupak optimizacije upita za pristup za učitavanje i upisivanje.

Stoga, pod pretpostavkom da krajnji uređaj pokušava da upiše korisničke podatke pre opisa metapodataka za odgovarajuću datoteku putem drugog upita za pristup, dolazi do neizvesnosti u smislu postupka 404, koja se

2

sastoji u tome da blokovi koji treba da se iznova opišu još uvek ne mogu da se dodele nijednoj datoteci. Međutim, ovo neodređeno stanje se završava najkasnije kada krajnji uređaj generiše još jedan upit za pristup koji ima za cilj ažuriranje metapodataka za novostvorene datoteke u memoriji.

Kako bi se ovaj upit za pristup mogao opslužiti, mogu se u skladu sa ovim pronalaskom preduzeti sledeće radnje, koje su u primeru prikazane i na slici 6.

Pokreće se upit za pristup 331, koji se sastoji od upisivanja 19 blokova, počevši od pozicije Poz2, koji odgovaraju SCN+1.

Prvo treba proveriti 332 da li su ovi podaci za upisivanje dostupni 206. S obzirom da podaci u poziciji Poz2 nisu ni učitavani ni upisivani, oni još uvek nisu dostupni.

U sledećem koraku treba utvrditi da li se kod ovog upita radi o korisničkim ili dodatnim podacima 333. Radnja 333 stoga treba da se generalno opiše tako da kod postupka upisivanja mora da se proveri da li se radi o dodatnim podacima ili korisničkim podacima, i ako se radi o korisničkim podacima, iz koje datoteke u smislu sistema datoteka1 oni potiču.

Ovo se još ne može jasno utvrditi, jer se ti blokovi ne čuvaju kao metapodaci 206 niti su učitavani kao korisnički podaci u smislu 351. U narednom koraku 334, u skladu sa postupkom 405 (vidi sliku 9), prvo se pretpostavlja da se radi o korisničkim podacima i blokovi koji treba da se upišu tretiraju se u skladu sa tim. Time počinje takozvano neodređeno stanje, jer se blokovi još ne mogu dodeliti nijednoj datoteci. Uređaj za modeliranje će do daljnjeg čuvati podatke za upisivanje kao korisničke podatke 206, ali se putem komunikacijskog sučelja 204 šalje izveštaj o ispunjenju operacije upisivanja 335. Upit za pristup 331 je time završen.

Treba očekivati se da će prilikom ažuriranja sadržaja matičnog direktorijuma za sistem datoteka1 biti pokrenut još jedan upit za pristup 336, koji je usmeren na upisivanje bloka počevši od pozicije X+99. U konkretnom smislu se radi o poslednjem sektoru matičnog direktorijuma.

2

Prvo treba proveriti 332 da li su ovi podaci za upisivanje dostupni 206. Ovo jeste ovde slučaj, zato što je blok u poziciji X+99 u koraku 321 već modeliran kao matični direktorijum za sistem datoteka1 324 i bio dostupan 206.

Ako je blok podataka već dostupan i pritom se radi o metapodacima, može se primenom pravila pristupa odrediti 339, o kojim se konkretnim promenama radi. Na slici 9 prikazan je odgovarajući postupak 406, koji se sastoji od kvalifikacije promena u strukturi matičnog direktorijuma i njihovog definisanja kao apstraktnog opisa, iz čega se može zaključiti koje odgovarajuće promene treba izvršiti u sistemu datoteka2. Ovde se radi o novom unosu za XXX.ABC datoteku, koji ranije nije postojao u matičnom direktorijumu. Ovu promena znači treba opisati tako kao da krajnji uređaj želi da kreira novu datoteku pod nazivom XXX.ABC veličine 19 sektora, počevši od Poz2. Ovakav apstraktni opis radnje takođe može da liči na Posix standard.

U dodatnom koraku, prema jednom aspektu ovog pronalaska, ciljna modifikacija treba da se primeni na sistem datoteka2, tako što se apstraktni opis pretvara u odgovarajući upit pasivnoj memoriji. Kao rezultat toga, u sistemu datoteka2 se kreira unos za podatke XXX.ABC, koji, međutim, još ne konkretizuje početni položaj ove datoteke u sistemu datoteka2, iako je početni položaj u sistemu datoteka1 već zadat. Iz ovoga sledi da u neodređenom stanju i dalje postoji neizvesnost u smislu 404 u pogledu mogućnosti dodele korisničkih podataka konkretnih datoteka u sistemu datoteka1. Međutim, ova neizvesnost se rešava upitom za pristup koji za cilj ima da se ažurira područje sa FAT-om, o čemu će se kasnije raspravljati.

Na kraju, komunikacijsko sučelje 204 izveštava da je operacija upisivanja završena 340. Upit za pristup 336 je time završen.

Nakon što krajnji uređaj ili njegova aplikacija izvrše sve neophodne korisničke zadatke, kao što su skeniranje dokumenata i postavljanje tih podataka na spoljni medijum ili transport drugih sadržaja koje je generirao korisnik, spoljni medijum može da se odvoji od krajnjeg uređaja.

2

Neki krajnji uređaji eksplicitno zahtevaju da korisnik odspoji (premountuje) spoljni uređaj kako bi osigurao bezbednost podataka za ove operacije.

Korisnik bi bio isključivo odgovoran za mogući gubitak podataka kada bi uklonio spoljni medijum pre nego što se od njega zatraži da izvrši proces demount-ovanja, čiji bi završetak bio sačekan i tek tada bi došlo do razdvajanja spoljnjeg medijuma i krajnjeg uređaja. Takav bezbedan način uklanjanja spoljnje memorije se ne može tako lako uspostaviti kao standard, jer su korisnici najčešće nestrpljivi kada je u pitanju odvajanje spoljnjeg medijuma od krajnjeg uređaja. On ne očekuje da će morati da izvrši proces demount-ovanja i da čeka, već želi da bude u mogućnosti da jednostavno ukloni spoljni memorijski medijum kada se aktivnosti uređaja završe i uređaj se nalazi u stanju mirovanja, što je lako očitati na krajnjem uređaju. Da bi ispunio ova očekivanja korisnika, operativni sistem krajnjeg uređaja po pravilu podržava tehniku sinhronizacije za upravljački program sistema datoteka, kako bi ovaj mogao da radi sa spoljnim memorijskim medijumom.

Ova tehnologija uvek održava spoljni memorijski medijum na najnovijem nivou, tako što isprazni sadržaje podataka sistema datoteka koji se čuvaju u memoriji krajnjeg uređaja - ovo obično pokreće sam operativni sistem. To znači sljedeće: Nakon što krajnji uređaj ili njegova aplikacija obavi svoje zadatke, u koje mogu biti uključeni spoljni memorijski mediji, i pređe u stanje mirovanja (i čeka na dalji unos ili dodatna uputstva korisnika), upravljački program sistema datoteka ili slična komponenta još uvek ne može da isprazni blokove koji još nisu upisani na spoljni medijum - što osigurava bezbednost podataka ukoliko se spoljni memorijski medijum iznenada odvoji. Takva tehnika sinhronizacije dovodi do dodatnih upita za pristup spoljnoj memoriji.

Kako bi se olakšao takav pokušaj učitavanja i upisivanja putem FAT-a, prema ovom pronalasku mogu da se preduzmu sledeće radnje, kao na primer učitavanje FAT-a iz sistema datoteka1.

Treba napomenuti da se upit za pristup koji se odnosi na čitanje FAT-a izvršava najkasnije sa prvim pokušajem učitavanja datoteke preduzetim nakon mount-ovanja, ili nakon prvog pokušaja da se pristupi poddirektorijumu nakon mount-ovanja.

Budući da se kod FAT-a (FAT Allocation Table) radi o tabeli koja definiše položaj područja u smislu sistema datoteka1, takve strukture ne postoje ni na koji način u sistemu datoteka2 i one se pojavljuju tek kroz primenu pravila pristupa na paralelne strukture sistema datoteka2. Kao rezultat toga se FAT čuva na uređaju za modeliranje 202. Pored toga, takve strukture ne menjaju metapodatke za pojedinačne datoteke, već za sve datoteke koje se nalaze u sistemu datoteka1, i predstavljaju neku vrstu dodatnih podataka koji nisu korisnički podaci.

Međutim, modeliranje FAT 324 nije kumulativno modeliran za sve datoteke koje su prisutne u sistemu datoteka2, već samo za datoteke koje se traže tokom upita za pristup 314. To znači da, sve dok datoteka nije istražena barem od strane uređaja (bilo da se radi o upitu za sadržaj direktorijuma ili specifikaciji neposredne putanje datoteke), nikakvi metapodaci koji opisuju njeno postavljanje neće biti modelirani. Rezultat takvog modeliranja je primenjivost postupka 404, koja omogućava dodeljivost korisničkih podataka.

Na slici 9 prikazan je odgovarajući postupak, koji se sastoji u tome da se promene 405 FAT-u kvalifikuju i definišu kao apstraktan opis, iz čega se može zaključiti koje odgovarajuće promene treba izvršiti u sistemu datoteka2.

Prvo treba reći da se prema pravilu pristupa 400 lako može odrediti da li se kod ovog upita za pristup radi o području FAT-a.

Pretpostavlja se da je ažuriranje FAT-a barem usmereno na mapiranje lanca dodele za datoteku XXX.ABC. Pošto se radnje upisivanja na krajnjem uređaju odvijaju na optimizovan način, ne može da se očekuje da će se ažuriranje FAT-a usmeriti samo na određen lanac dodele za određenu datoteku. Umesto toga treba očekivati da će se ažuriranje FAT-a obaviti kumulativno za više datoteka. Koje promene konkretno treba obaviti, treba da se odredi poređenjem stanja za FAT 405.

1

Ovde se radi o novom unosu za datoteku XXX.ABC, za koju još nije postojao lanac dodele. Ova promena se stoga mora opisati tako kao da krajni uređaj želi da kreira neprekinuti lanac alokacije za novu datoteku pod nazivom XXX.ABC, koja obuhvata 19 sektora, počevši od (SCN+1).

U dodatnom koraku treba primeniti ciljanu promenu na sistem datoteka2 405, tako što ovaj apstraktni opis mora da se preduzme prilagođavanje struktura u sistemu datoteka2, koje upravljaju postavljanjem korisničkih podataka u sistem datoteka. To takođe dovodi do toga da neizvesnost u vezi sa dodeljivošću korisničkih podataka u smislu postupka 404 više ne postoji i da korisnički podaci koji se treba da se upišu prema upitu 331, koji su još uvek čuvani u uređaju za modeliranje, sada mogu biti upisani u odgovarajuću poziciju pasivne memorije.

Kao rezultat toga, ne samo da se u sistemu datoteka2 kreira unos za podatke XXX.ABC, kao što je urađen kada je obrađen upit 336, već se konkretizuje i postavljanje datoteke XXX.ABC, kako u sistemu datoteka1, tako i u sistemu datoteka2.

Na kraju se preko komunikacionog sučelja 204 izveštava da je operacija upisivanja završena. Upit za pristup FAT-u je time završen.

Na kraju treba reći da se radnje kod drugačije izvedenog krajnjeg uređaja mogu izvršiti u drugačijem redosledu i da sve promene u sistemu datoteka1 kao rezultat uvek neposredno daju upit za pristup. Ovim se ne menja gore navedene aktivnosti uređaja za modeliranje, pošto stalno sekvencijalno ažuriranje sistema datoteka1 rezultira time da je neodređeno stanje smislu postupka 404 isključeno.

Spisak referentnih oznaka

1 Emulator 1

2 Emulator 2

M Uređaj za modeliranje

(100)- (105) pogledajte detaljan opis

2

(201) Krajnji uređaj

(202) Uređaj za modeliranje

(203) Pasivna memorija

(204) Komunikaciono sučelje (201)-(202)

(205) Komunikaciono sučelje (202)-(203)

(206) Postupak za čuvanje dodatnih podataka

(207) Postupak modeliranja podataka

(301), (310), (311), (312), (313), (315), (325), (351), (355), (356) - vidi detaljan opis.

(314) Modeliranje strukture boot sektora odn. parametara sistema datoteka

(324) Modeliranje podataka direktorijuma

(354) Konkretizacija korisničkih podataka prilikom učitavanja

(331), (332), (333), (335), (336), (349) - vidi detaljan opis.

(334) Konkretizacija korisničkih podataka prilikom upisivanja

(339) Kvalifikacija promena metapodataka

(314) Modeliranje strukture boot sektora (sistem datoteka1) na temelju (sistema datoteka2) (Sistem datoteka1) Sistem datoteka1

(Sistem datoteka2) Sistem datoteka2

(BajtovaPoSektoru) Veličina sektora u bajtovima: Parametar koji ima izvornu (IN) vrednost (Vrednost1_2) i može da dobije novu (OUT) vrednost i novi format (Vrednost1_1) konverzijom u skladu sa pravilom pristupa (BS1)

Dodatni parametri odn. karakteristike sistema datoteka:

(SektoraPoKlasteru) Broj sektora po klasteru

(KlasteraPoVolumenu) Broj klastera po disku

(NatpisVolumena) Naziv diska

(Itd) - Itd.

(FSOsobinaN) Osobina N sistema datoteka: Dodatni parametar u (sistemu datoteka2) koji ima izvornu (IN) vrednost (VrednostN_2) i može da dobije novu (OUT) vrednost i novi format (VrednostN_1) konverzijom prema pravilu pristupa (BSN)

(IN) Početna vrednost

(VrednostN) Vrednost N

(Pravilo) Pravilo, pravilo pristupa (BS2, BS3, itd.)

(Izlaz) Krajnja vrednost

(BSČlanN)

(AV) Dostupan: Napomena o dostupnosti za sektore čuvane u (206). (PRAZNO) znači 'ne čuva se' - (AV) znači 'čuva se'

(Poslednji) Poslednji: pozicija čuvanog sektora

(324) Modeliranje podataka direktorijuma (TrenutnoStanje) Stvarno stanje: trenutno stanje FAT-a u sistemu datoteka1

(TrenutnoStanje-1) Prethodno stanje FAT-a u sistemu datoteka1,

eventualno nepoznato, još nepokrenuto stanje. (Direktorijum, sistem Struktura direktorijuma u sistemu datoteka1 datoteka1) (modelirana)

(Direktorijum, sistem Struktura direktorijuma u sistemu datoteka2 datoteka2)

(Datoteka1 ... Datoteka 1... Datoteka N: Naziv datoteke objekata DatotekaN) datoteke

(Spolj1 ... SpoljN) Proširenje 1... Proširenje N: Proširenja objekta datoteke

(Veličina1..VeličinaN) Veličina 1... veličina N: Veličina objekata datoteke (Sk1 ...SkN) Početni klaster 1... Početni klaster N: prvi klaster datoteke u smislu FAT-a. Ova vrednost se modelira za sistem datoteka1 prema (402).

(Nc1od N) Sledeći klaster 1 od N: sledeći klaster 1 na N (M+1) sledeća slobodna pozicija u FAT-u u (sistemu datoteka1)

(402) Ovaj postupak modelira FAT strukture u sistemu datoteka1 za datoteke koje se traže od sistema datoteka2. Time postavljanje datoteka u sistem datoteka1 u početku nije fragmentirano.

(402a) Pokrenuti iterativni proces “Učitavanje sadržaja matičnog direktorijuma iz (sistema datoteka2)” (402b) Odrediti da li su početni klasteri definisani za iterirani sadržaj.

(402c) Modeliranje (sistema datoteka1) preko područja sa iteriranim sadržajem

(402d) Zaustaviti iterativni proces - “Učitavanje sadržaja matičnog direktorijuma iz (sistema datoteka2)” (405) Kvalifikacija promena FAT-a

4

(TrenutnoStanje) Trenutno stanje: Trenutno stanje FAT-a u sistemu datoteka1

(TrenutnoStanje-1) Prethodno stanje FAT-a u sistemu datoteka1 (SkN) Početni klaster N: prvi klaster datoteke u smislu

FAT N

(Nc1odN) Sledeći klaster 1 od N: sledeći klaster 1 na N (LcodN) Poslednji klaster od N: poslednji klaster na N (Slobodno) slobodno: nezauzeti sektor

(M+1) sledeća slobodna pozicija u FAT-u u (sistemu datoteka1)

(Poslednji) poslednji sektor: pozicija čuvanog sektora (KvalifikovanaRazlikaFAT) Evaluacija, tj. rezultat kvalifikacije ovih promena: Razlika između (TrenutnoStanje) i (TrenutnoStanje-1) može se opisati kao novi lanac za “Kreiraj_novu_datoteku”; novi lanac treba da počne kod klastera (K+M+1) i treba da bude dugačak 19 sektora (L).

(406) Kvalifikacija promena u strukturi direktorijuma (TrenutnoStanje) Trenutno stanje: Trenutno stanje strukture direktorijuma u sistemu datoteka1 (TrenutnoStanje-1) Trenutno stanje 1: Izvorno stanje strukture direktorijuma u sistemu datoteka1

(File1), (File2), (File3), (FileN) datoteka 1, datoteka 2... Datoteka N: Nazivi datoteka objekata datoteke, koji odgovaraju unosima u strukturu direktorijuma, od 1 do N

(Ext1), (Ext2), (Ext3), (ExttN) proširenje 1... Proširenje N: Proširenja objekata datoteke, koja odgovaraju unosima u strukturu direktorijuma, od 1 do N

(Size1), (Size2), (Size3), (SizeN) veličina 1... Veličina N: Veličina objekata datoteke, prema unosima u strukturi direktorijuma, od 1 do N (Sc1),(Sc2),(Sc3),(ScN), (Sc N+1) vrednosti početnih klastera za objekte datoteka, koje odgovaraju unosima u strukturu direktorijuma, od 1 do N+1 (QualifiedDifferenceDir) Rezultat kvalifikacije ovih promena: Razlika između (TrenutnoStanje) i (TrenutnoStanje-1) može se opisati kao operacija kreiranja nove datoteke; nova datoteka ima naziv XXX sa proširenjem ABC, počinje kod (SC N+1), i dugačka je 19*512 bajtova.

(404) Utvrđivanje pripadnosti korisničkih podataka datotekama

(SkN) Početni klaster N: prvi klaster datoteke u smislu

FAT N

(Nc1odN) Sledeći klaster 1 od N: sledeći klaster 1 na N (LcodN) Poslednji klaster od N: poslednji klaster na N (M+1) sledeća slobodna pozicija u FAT-u u (sistemu datoteka1)

(Slobodno) slobodno: nezauzeti sektor

(Poslednji) poslednji sektor: pozicija čuvanog sektora (Opseg) Područje: sektori zauzeti od strane sistema datoteka

(Sistem datoteka1) Sistem datoteka 1

(OFSET) Pomak: pored dela segmenta, druga komponenta (celobrojna vrednost) u memorijskoj adresi (Size1) Veličina 1: Veličina objekta datoteke (File1_fs2) Datoteka 1 u sistemu datoteka 2

(File1_fs2) Datoteka 1 u sistemu datoteka 2

(Ext1), (Ext2), (Ext3), (ExttN) proširenje 1... Proširenje N: Proširenja objekta datoteke,

(Size1), (Size2), (Size3), (SizeN) veličina 1 ... Veličina N: Veličina objekta datoteke

(File1), (File2), (File3), (FileN) datoteka 1... Datoteka N: Naziv datoteke objekata datoteke

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Postupak za dinamično uspostavljanje kompatibilnosti sistema datoteka i pristup podacima u realnom vremenu, nezavisno od sistema datoteka, koji obuhvata:

- omogućavanje pristupa (100) sistemu datoteka uređaja za pasivne memorije podataka za aktivni krajnji uređaj i uređaj za modeliranje (M) koji je komunikativno priključen između pasivne memorije podataka i aktivnog krajnjeg uređaja;

- prijem (101) upita za pristup sa aktivnog krajnjeg uređaja putem uređaja za modeliranje (M), pri čemu upit za pristup specifikuje pristupne podatke i operacije pristupa pasivnoj memoriji podataka;

- detekciju (102) sistema datoteka pasivnog nosača podataka puten uređaja za modeliranje (M);

- izbor (103) memorisanih pravila pristupa koja su prikladna za izvršenje upita za pristup u skladu sa detektovanim (102) sistemom datoteka pasivne memorije podataka, pri čemu se pravila pristupa biraju tako da se čuva tabela, koja opisuje sistem datoteka aktivnog krajnjeg uređaja u prvoj koloni, opisuje sistem datoteka pasivne memorije podataka u drugoj koloni, a treća kolona navodi koja su pravila pristupa predviđena;

- primenu (104) odabranih pravila pristupa podacima putem uređaja za modeliranje (M) specificiranih u upitu za pristup; i

- sprovođenje (105) operacije pristupa u skladu sa upitom za pristup.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što omogućavanje pristupa (100) obuhvata prepoznavanje boot sektora, Mount proces, integraciju pasivnog nosača podataka u uređaj za modeliranje (M), integraciju pasivnog nosača podataka u aktivni krajnji uređaj, komunikaciono povezivanje, uspostavljanje najmanje jednog utičnog spoja, aktiviranje pristupa, uređivanje prava pristupa i/ili komunikacije podacima.

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što aktivni krajnji uređaj ima operativni sistem, koji kreira upit za pristup.

4. Postupak prema zahtevu 3, naznačen time, što se primena (104) i sprovođenje (105) iterativno izvršava za svaki tok podataka, pri čemu operativni sistem definiše tok podataka.

5. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što upit za pristup ima najmanje jedan upit za učitavanje i/ili upisivanje.

6. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što su upit za pristup specifikuje korisničke i/ili dodatne podatke.

7. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što pristupni podaci opisuju nazive datoteka, apsolutne adrese memorije, relativne adrese memorije, vrste datoteka i/ili svojstva datoteka.

8. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što operacije pristupa opisuju radnje učitavanja i/ili upisivanja.

9. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što pravila pristupa opisuju operacije modulacije, kojima se određuje kako se modeliraju dodatni podaci pristupnih podataka, tako da se pristupni podaci mogu učitavati i/ili upisivati u skladu sa sistemom datoteka.

10. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što pravila pristupa opisuju kako se podaci prema prvom sistemu datoteka upisuju u drugi sistem datoteka i/ili da učitavaju iz drugog sistema datoteka.

11. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što detekcija sistema datoteka (102) obuhvata detekciju boot sektora.

12. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sprovođenje (105) operacija upisivanja prema upitu za pristup, u slučaju ograničenja veličine datoteke od strane sistema datoteka, deli odgovarajuću datoteku na najmanje dve pojedinačne datoteke.

13. Uređaj za modeliranje (M), koji je komunikativno priključen između pasivne memorije podataka i aktivnog krajnjeg uređaja i namešten je da omogući pristup (100) sistemu datoteka pasivne memorije podataka za aktivni krajnji uređaj, pri čemu je uređaj za modeliranje (M) takođe podešen za prijem (101) upita za pristup iz aktivnog krajnjeg uređaja, pri čemu upit za pristup specifikuje pristupne podatke i operacije pristupa pasivnoj memoriji podataka, i osim toga je podešen za detekciju (102) sistema datoteka pasivnog nosača podataka, i osim toga je podešen za izbor (103) memorisanih pravila pristupa koja su prikladna za izvršenje upita za pristup u skladu sa detektovanim (102) sistemom datoteka pasivne memorije podataka, pri čemu se pravila pristupa mogu izabrati tako da je dostupna tabela koja opisuje sistem datoteka aktivnog krajnjeg uređaja u prvoj koloni, opisuje sistem datoteka pasivne memorije podataka u drugoj koloni, a treća kolona navodi koja pravila pristupa su predviđena, a uređaj za modeliranje (M) je osim toga podešen za primenu (104) odabranih pravila pristupa pristupnim podacima koji su specifikovani upitom za pristup; i osim toga je podešen za pokretanje (105) operacije pristupa u skladu sa upitom za pristup.

14. Sistemski raspored za uspostavljanje dinamične kompatibilnosti sistema datoteka i pristup podacima u realnom vremenu, nezavisno od sistema datoteka, koji obuhvata:

- najmanje jednu jedinicu sučelja podešenu tako da omogući pristup (100) sistemu datoteka pasivne memorije podataka za aktivni krajnji uređaj i uređaj za modeliranje (M) koji je komunikativno priključen između pasivne memorije podataka i aktivnog krajnjeg uređaja;

- uređaj za modeliranje (M) podešen za prijem (101) upita za pristup sa aktivnog krajnjeg uređaja, pri čemu upit za pristup specifikuje pristupne podatke i operacije pristupa pasivnoj memoriji podataka;

- uređaj za modeliranje (M) podešen za detekciju (102) sistema datoteka pasivnog nosača podataka;

- jedinicu baze podataka podešenu za izbor (103) memorisanih pravila pristupa koja su prikladna za izvršenje upita za pristup u skladu sa detektovanim (102) sistemom datoteka pasivne memorije podataka, pri čemu se pravila pristupa mogu odabrati tako da je dostupna tabela koja opisuje sistem datoteka aktivnog krajnjeg uređaja u prvoj koloni, opisuje sistem datoteka pasivne memorije podataka u drugoj koloni, a treća kolona navodi koja su pravila pristupa predviđena;

- uređaj za modeliranje (M) podešen za primenu (104) odabranih pravila pristupa pristupnim podacima koji su specifikovani upitom za pristup; i

- pasivnu memoriju podataka podešenu za sprovođenje (105) operacija pristupa u skladu sa upitom za pristup.

15. Računarski programski proizvod sa upravljačkim komandama, koje sprovode postupak prema bilo kom od zahteva od 1 do 12, ako se izvršavaju na računaru.