RS63586B1

RS63586B1 - Postupak za izradu odevnog materijala, odevni materijal i odevni predmet

Info

Publication number: RS63586B1
Application number: RS20220880A
Authority: RS
Inventors: Mohamed Fazal Abdeen; Sunil Mendis; Andrew Goth; John Taylor
Original assignee: Atg Ceylon Pvt Ltd
Priority date: 2018-05-31
Filing date: 2019-05-29
Publication date: 2022-10-31
Also published as: CY1125593T1; EP3802092A1; WO2019229427A1; AU2019279395A1; GB202015372D0; PT3802092T; GB201808887D0; DK3802092T3; AU2019279395B2; ES2927739T3; GB2586719A; JP2021526597A; CN112368137B; US12369661B2; JP7440427B2; CN112368137A; EP3802092B1; GB2586719B; US20210169164A1; KR102754474B1

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na postupak za izradu polimernog odevnog materijala, polimerni odevni materijal i odevne predmete izrađene od takvog materijala.

[0002] Polimerni materijali se trenutno koriste za širok spektar odevnih predmeta, a neki od tih odevnih predmeta (na primer, kišni mantili i kecelje) iskorišćavaju zaštitne karakteristike tog materijala. Prilikom rukovanja opasnim ili štetnim supstancama, neophodno je nositi zaštitne rukavice. Na primer, u određenim sektorima industrije, neophodno je da radnici nose zaštitne rukavice za teške uslove rada kako bi se sprečilo izlaganje njihovih ruku opasnim hemikalijama, u obliku ulja itd. Za izradu takvih rukavica mogu se koristiti polimerni materijali zajedno sa pletenom postavom. Te su rukavice poznate kao postavljene rukavice pošto postava nosi polimerni materijal. Prilikom upotrebe, postava je uz kožu korisnika.

[0003] Nepostavljene rukavice (rukavice bez pletene postave) proizvode se za opštu namenu i upotrebu hemikalija, pri čemu su one tanje od postavljenih rukavica, ali imaju veoma slabu otpornost na sečenje i cepanje i, u poređenju sa postavljenim rukavicama, imaju kratak upotrebni vek.

[0004] Poznati postupak za proizvodnju pletenog najlonskog odevnog predmeta koji ima poliuretanski (PU) premaz (npr. postavljene rukavice) obuhvata:

i. postavljanje pletene najlonske postave na formu;

ii. uranjanje forme (na koju je postavljena postava) u rastvor PU-a i dimetilformamida (DMF); iii. izvlačenje forme iz rastvora PU-a i DMF-a i omogućavanje da se višak rastvora iscedi ostavljajući na postavi premaz PU/DMF rastvora;

iv. uranjanje forme u vodu tokom 90 do 120 minuta kako bi se izazvala koagulacija PU premaza na postavi, tj. PU premaz očvršćava, i omogućilo izvlačenje DMF rastvarača iz postave u vodu; v. izvlačenje forme iz vode i smeštanje u pećnicu radi sušenja najlonske postave premazane PU-om; i

vi. uklanjanje najlonske postave premazane PU-om sa forme kako bi se dobio odevni predmet premazan PU-om.

[0005] Glavni nedostatak tog postupka predstavlja upotreba DMF-a. DMF je rastvarač za koji je poznato da je veoma otrovan i da ga koža lako upija. Zbog toga treba biti veoma oprezan prilikom rukovanja rastvorom PU/DMF-a. Atmosfera u kojoj se postupak izvodi mora biti dobro provetrena i opremljena izduvnim ventilatorima kako bi se obezbedilo bezbedno radno okruženje.

[0006] Radi zaštite ruku korisnika poželjno je da zaštitna rukavica bude nepropusna za tečnosti i otporna na koroziju hemikalijama. Međutim, konvencionalna postavljena rukavica je problematična zbog toga što dlake iz postave prolaze kroz gumeni premaz čime omogućavaju apsorbovanje štetnih hemikalija u unutrašnjost rukavice što prouzrokuje povrede korisnika.

[0007] U slučaju rukavica sa pamučnom postavom, ta se postava može osmuditi radi uklanjanja tekstilnih dlaka, ali to oduzima mnogo vremena i nije pouzdano. Štaviše, to nije praktično za sintetičke pređe, kao što je najlon, budući da se time topi pređa. Zbog toga konvencionalne postavljene rukavice za zaštitu od hemikalija imaju debele premaze gume kako bi se te dlake prekrile. Upotreba debelog premaza nije uvek dovoljna pa se rukavice moraju ispitivati pod pritiskom, što oduzima mnogo vremena i novca, budući da određeni procenat rukavica ne prođe ispitivanje pod pritiskom. Takođe, rukavice su glomazne i nedostaje im savitljivosti i pokretljivosti.

[0008] WO2010022024 opisuje savitljivu lateksnu rukavicu za rukovanje hemikalijama koja je tolerantna na oštećenja i otporna na sečenje. Ta rukavica obuhvata polimerni omotač; pletenu postavu otpornu na sečenje koja definiše međuprostore između bodova postave; i polimerni vezujući sloj koji se u celosti vezuje za postavu i replikuje hrapavu teksturu te postave čime spoljnoj površini rukavice daje izvrsne karakteristike zahvata.

[0009] WO2011/051727 obezbeđuje postupak za izradu odevnog predmeta koji ima poboljšane karakteristike u pogledu nepropusnosti za tečnosti i otpornosti na koroziju hemikalijama, radi zaštite ruku korisnika. Na postavu se nanosi polimerni materijal koji u sebi ima suspendovana vlakna.

[0010] Radi zaštite ruku korisnika, poželjno je i da zaštitna rukavica bude otporna na sečenje i cepanje. Ukoliko je potrebna otpornost na sečenje, može se izraditi postavljena rukavica u kojoj je postava pripremljena od specijalnih pređa otpornih na sečenje. Međutim, takve pređe otporne na sečenje su skupe u poređenju sa najlonskim i pamučnim pređama. Štaviše, one se, u nekim slučajevima, mogu i dalje boriti sa nedostacima u pogledu hemijske korozije.

[0011] Radi zaštite ruku korisnika, poželjno je da zaštitna rukavica bude otporna na sečenje i cepanje, nepropusna za tečnosti i otporna na hemijsku koroziju. Međutim, poželjno je i da takva zaštitna rukavica bude lagana i savitljiva, kako ne bi otežavala korisnikovu pokretljivost, i da ima spoljnu površinu koja obezbeđuje dobro prianjanje između rukavice i predmeta kojim se rukuje. Takođe, bilo bi poželjno obezbediti rukavicu koja je udobna tako da korisnik nema težnju da skida zaštitne rukavice u opasnim okruženjima, npr. obezbeđivanjem poboljšanih karakteristika apsorpcije ili disipacije znoja.

[0012] Poznate su rukavice sa podskupom gorenavedenih poželjnih karakteristika, ali opštepoznate rukavice ne ispoljavaju sve te karakteristike ili ih ne ispoljavaju u onolikoj meri koliko je to poželjno.

[0013] Prema prvom aspektu ovog pronalaska obezbeđen je postupak za izradu odevnog materijala, pri čemu je taj postupak definisan u patentnim zahtevima 1 do 6 i 11 do 15 i obuhvata:

obezbeđivanje prvog sloja, koji predstavlja oblikovani polimer;

nanošenje postave koja je obrazovana od pređe i u sebi ima međuprostore na prvi sloj; nanošenje fluidnog polimernog materijala koji prodire kroz te međuprostore na postavu; ostavljanje fluidnog polimernog materijala da očvrsne kako bi se time obrazovao drugi sloj u kom je postava umetnuta u čvrsti polimerni materijal; i

nanošenje vlakana radi obrazovanja tekstilnog sloja, tako da je drugi sloj smešten između prvog sloja i tekstilnog sloja.

[0014] Postupak ovog pronalaska obezbeđuje odevni materijal u kom je postava umetnuta u polimer, tj. postava je u potpunosti premazana ili obložena čvrstim polimernim materijalom. To se postiže nanošenjem („oblačenjemˮ) postave na prvi sloj, premazivanjem postave fluidnim polimernim materijalom i potom nanošenjem tekstilnog sloja. Pronalazači su utvrdili da stavljanje postave u „sendvičˮ unutar odevnog materijala obezbeđuje poboljšane karakteristike.

[0015] Bez želje za ograničavanjem na teoriju, pronalazači predlažu da fluidni polimerni materijal zatvara međuprostore u pletenoj pređi i samim tim „fiksiraˮ postavu. Zbog toga se fluidni polimerni materijal može smatrati „vezivnimˮ jedinjenjem. Time se odevni materijal ojačava kako bi se obezbedila čvrstoća i otpornost na sečenje. To se ojačavanje može obezbediti uz održavanje savitljivosti.

[0016] Podrazumeva se da se ovaj pronalazak takođe odnosi na odevni materijal i odevne predmete koji se mogu proizvesti pomoću postupka iz prvog aspekta kao što je definisano u patentnim zahtevima 7 do 15.

[0017] Kod konvencionalne postavljene rukavice, postava se prvo postavlja na formu (kalup) i sledeći premaz samo delimično prodire kroz tu postavu; postava se premazuje polimernim materijalom samo na jednoj strani i samim tim nije „umetnutaˮ kao što je definisano u kontekstu ovog pronalaska.

[0018] Kod konvencionalne postavljene rukavice poželjno je svesti količinu prodiranja u međuprostore na minimum budući da se postava nosi uz kožu. Prema tome, ukoliko bi polimerni materijal promočio kroz postavu, to bi značilo direktan kontakt između polimera i kože. Time se može izazvati iritacija i postepeno povećanje perspiracije uz kožu dok neki korisnici, određenije, mogu biti alergični na PU.

[0019] Podrazumeva se da je postupak ovog pronalaska različit od postupka opisanog u WO2010/022024. U WO2010/022024, pletena postava je u celosti vezana za omotač od lateksa kako bi se obezbedila hrapava spoljna tekstura sa izvrsnim karakteristikama zahvata. Postava nije u „sendvičuˮ unutar materijala, kao u ovom pronalasku. Osim toga, ako se na rukavicu iz WO2010/022024 i nanosi elektrostatički flokovani sloj, on se nanosi na površinu odevnog predmeta koja je u dodiru sa kožom (ne na spoljnu površinu koja obezbeđuje zahvat).

Postava

[0020] Postava se nanosi na prvi sloj, koji predstavlja oblikovani polimer. Kada se postava nanosi, prvi sloj je čvrst (a ne fluidan) kako bi se omogućilo lako „oblačenjeˮ postave. U načinima ostvarivanja, prvi sloj se dobija potpunim sušenjem polimernog materijala.

[0021] Postava se može obrazovati pletenjem, tkanjem ili nekim drugim poznatim postupcima, ali postava obično predstavlja pletenu postavu. Postava u sebi ima međuprostore i može se smatrati da je rešetkasta. Podrazumeva se da će postava preuzeti oblik prvog sloja.

[0022] Postava može biti slična postavama koje se koriste u konvencionalnim postavljenim rukavicama. Međutim, prednost ovog postupka je u tome što se, po želji, može koristiti tanja postava čime se smanjuju troškovi. To je naročito korisno kada se koriste specijalizovane pređe (kao što su pređe otporne na sečenje) budući da su takve pređe skupe.

[0023] Postava se obrazuje od pređe i može se proizvoditi od širokog opsega materijala od pređe, na primer, od jednog ili mešavine dvaju ili više iz grupe koju čine: pamuk, najlon, elastin (poznat i kao Spandex<™>ili Lycra<™>), poliestar (uključujući CoolMax<™>), aramid (uključujući Technora<®>i para-aramide kao što su Kevlar<®>i Twaron<®>), polietilen (uključujući polietilen ultravisoke molekulske mase dostupan pod trgovačkim markama Dyneema<®>i Spectra<®>), fiberglas, akrilno, karbonsko (provodno) vlakno, bakarno (provodno) vlakno, thunderon<™>provodno vlakno (bakarsulfid hemijski vezan za akrilna i najlonska vlakna), tečnokristalni poliestri visoke čvrstoće (uključujući multifilamentnu pređu ispredenu od tečnokristalnog polimera dostupnog pod trgovačkom markom Vectran<™>) i poliolefinska vlakna (uključujući Viafil<®>).

[0024] Postupak je naročito koristan kada pređa obuhvata vlakna otporna na sečenje. U kontekstu ovog pronalaska, „otporna postavaˮ predstavlja postavu obrazovanu od pređe koja obuhvata vlakna otporna na sečenje. Kada se koristi otporna postava, dobijeni odevni materijal ima veću otpornost na sečenje nego što bi se očekivalo za datu debljinu otporne postave, na primer, u poređenju sa postavljenom rukavicom koja koristi istu debljinu otporne postave.

[0025] Prikladna vlakna otporna na sečenje uključuju jedan ili mešavinu dvaju ili više iz grupe koju čine aramid (uključujući para-aramid), polietilen ultravisoke molekulske mase (UHMWPE), polipropilen visoke čvrstoće, polivinilalkohol visoke čvrstoće, tečnokristalni poliestri visoke čvrstoće i fiberglas. U načinima ostvarivanja, postava obuhvata polietilen ultravisoke molekulske mase i/ili fiberglas.

[0026] Postava obično obuhvata vlakna otporna na sečenje zajedno sa konvencionalnim vlaknima.

[0027] U načinima ostvarivanja, pređa obuhvata najmanje jedan iz grupe koju čine (i) aramid, polietilen ultravisoke molekulske mase, fiberglas, karbonsko vlakno, bakarno vlakno i tečnokristalni poliestri visoke čvrstoće i/ili najmanje jedan iz grupe koju čine (i) pamuk, najlon, elastin, poliestar i akril. U načinima ostvarivanja, pređa obuhvata najmanje 30mas.% (i) i/ili ne više od 70mas.% (ii); najmanje 50mas.% (i) i/ili ne više od 50mas.% (ii); ili najmanje 60mas.% (i) i/ili ne više od 40mas.% (ii).

[0028] U načinima ostvarivanja, pređa obuhvata (i) polietilen ultravisoke molekulske mase i vlakno; i/ili (ii) najlon.

[0029] Pređa se može opisati uz pozivanje na njen denije (D). Denije predstavlja masu u gramima na 9000 metara pređe. Prema tome, niži denije odgovara finijoj postavi.

[0030] U načinima ostvarivanja, postava se obrazuje od pređe sa denijeom ne većim od 1000D, ne većim od 800D, ne većim od 600D, ne većim od 400D, ne većim od 200D, ne većim od 100D ili ne većim od 50D i/ili najmanje 10D, najmanje 30D, najmanje 50D ili najmanje 100D. U jednom načinu ostvarivanja, postava se obrazuje od pređe sa denijeom od 50 do 100D.

[0031] Postava se može opisati uz pozivanje na njenu masu/površini kada se nanese na prvi sloj. U načinima ostvarivanja, postava ima masu/površini od najmanje 5, 7, 9, 11 ili 13mg/cm<2>i/ili ne više od 50, 40, 30, 20, 15, 12 ili 10mg/cm<2>. U načinima ostvarivanja, postava ima masu/površini od 9 do 12mg/cm<2>.

[0032] Podrazumeva se da će se postava obično rastegnuti preko prvog sloja (koji može biti postavljen na formu). Kao takva, nerastegnuta postava, npr. postava onakva kakva je ispletena, imaće veću masu/površini od rastegnute postave. Rastezanje postave obezbeđuje otvoreniju strukturu tj. uvećavaju se međuprostori u supstratu.

[0033] U načinima ostvarivanja, postava preuzima oblik kompletnog odevnog predmeta, npr. rukavice, čizme, cipele ili čarape. To znači da se odevni predmet može dobiti direktno, a ne pomoću spajanja delova odevnog materijala. Takav će odevni predmet biti bešavan.

[0034] U načinima ostvarivanja, postava je u obliku koji predstavlja deo odevnog predmeta, na primer džep za mantil ili prst za rukavicu.

[0035] Alternativno, postava može biti u obliku lista. U tom slučaju, odevni predmet ili deo odevnog predmeta proizvodi se daljom obradom listova odevnog materijala, na primer isecanjem delova iz lista odevnog materijala i potom korišćenjem tih delova za izradu odevnog predmeta.

Prvi sloj

[0036] Podrazumeva se da se prvi sloj može obrazovati od jednog sloja polimernog materijala.

Alternativno se prvi sloj sastoji od određenog broja podslojeva ili premaza polimernog materijala. U jednom takvom načinu ostvarivanja, prvi sloj se sastoji od najmanje dvaju podslojeva, npr. triju podslojeva. Upotreba višestrukih podslojeva korisna je iz nekoliko razloga.

[0037] Višestruki podslojevi su korisni kao sredstva za variranje debljine dobijenog odevnog materijala. Za rukavicu može biti korisno da od prstiju do zgloba ima deblji materijal (više podslojeva), a tanji materijal za manžetnu (manje podslojeva).

[0038] Višestruki podslojevi su korisni jer omogućavaju upotrebu nekoliko različitih polimernih materijala. Na primer, za spoljni premaz može biti poželjno da ima različite karakteristike (otpornost na hemikalije, boju itd.) od unutrašnjeg premaza.

[0039] Oblikovani polimer može imati oblik kompletnog odevnog predmeta, npr. rukavice, čarape, cipele ili čizme, ili oblikovani polimer može imati oblik dela odevnog predmeta. Ukoliko su potrebni listovi odevnog materijala, onda oblikovani polimer može biti list polimera.

[0040] Podrazumeva se da su prvi sloj i dobijeni odevni materijal obično savitljivi. Poželjno je da odevni materijal bude savitljiv tako da dobijeni odevni predmet bude udoban i omogući korisniku da se kreće slobodno.

[0041] Za proizvodnju prvog sloja prikladan je širok spektar polimernih materijala. Prikladni materijali uključuju nitrilni lateks, prirodni lateks, polivinilhlorid (PVC), polivinilacetat (PVA), neopren (polihloropren), PU lateks, butilnu gumu (kopolimer izobutilena i izoprena, poznat i kao IIR), poliizobutilen (poznat i kao „PIBˮ ili poliizobutenska guma), polivinilalkohol i fluoropolimerni elastomer (uključujući fluoropolimerne elastomere koji se prodaju pod trgovačkom markom VITON<®>.

[0042] U načinima ostvarivanja, prvi sloj obuhvata nitrilni lateks, prirodni lateks, neopren i/ili butilnu gumu.

[0043] U načinima ostvarivanja, prvi sloj obuhvata nitrilni lateks i/ili prirodni lateks.

[0044] U načinima ostvarivanja, prvi sloj obuhvata PVC.

[0045] Prvi sloj može biti izrađen od istog(ih) polimernog(ih) materijala kao drugi sloj ili različitog(ih) polimernog(ih) materijala od njega.

[0046] U načinima ostvarivanja, debljina prvog sloja (koji može obuhvatati višestruke podslojeve) iznosi ne više od 1,0 mm, ne više od 0,8mm i/ili najmanje 0,5mm. Prvi sloj je obično savitljiv i njega nosi forma, kao što je objašnjeno u nastavku.

Drugi sloj

[0047] Fluidni polimerni materijal nanosi se na postavu kako bi prodro kroz međuprostore u toj postavi, a potom se fluidni polimerni materijal ostavlja da očvrsne kako bi se na taj način obrazovao drugi sloj u kom je postava umetnuta u čvrsti polimerni materijal. Podrazumeva se da je dobijeni čvrsti polimerni materijal obično savitljiv, a ne krut.

[0048] Fluidni polimerni materijal prekriva čitav prvi sloj ili njegov deo i neizbežno će pratiti oblik prvog sloja. Prema tome, prvi i drugi sloj su poravnati. U jednom načinu ostvarivanja, fluidni polimerni materijal prekriva čitav prvi sloj.

[0049] Podrazumeva se da se mora naneti dovoljno fluidnog polimernog materijala kako bi on u potpunosti prekrio i obložio postavu. Ukoliko je upijajuća, postava se može „natopitiˮ fluidnim polimernim materijalom. Prema tome, minimalna debljina drugog sloja odgovaraće debljini postave.

Štaviše, višak fluidnog polimernog materijala može se nanositi tako da debljina drugog sloja bude veća od debljine postave.

[0050] U načinima ostvarivanja, debljina drugog sloja iznosi najmanje 100%, najmanje 120%, najmanje 150% ili najmanje 200% debljine postave i/ili debljina dugog sloja iznosi ne više od 300%, ne više od 200%, ne više od 150%, ne više od 130% debljine postave. Iako je moguće naneti debeo premaz u koji je umetnuta postava, time se povećava sveukupna debljina odevnog materijala i samim tim smanjuje savitljivost. Zbog toga, debljina drugog sloja u načinima ostvarivanja iznosi najmanje 100%, a ne više od 300% debljine postave. Ta debljina obezbeđuje dobru ravnotežu čvrstoće i savitljivosti.

[0051] U načinima ostvarivanja, debljina drugog sloja (koji obuhvata postavu) iznosi ne više od 1,0 mm, ne više od 0,8mm ili ne više od 0,5mm i/ili najmanje 0,3mm ili najmanje 0,5mm.

[0052] Za proizvodnju drugog sloja prikladan je širok opseg polimernih materijala. Prikladni materijali uključuju nitrilni lateks, prirodni lateks, polivinilhlorid (PVC), polivinilacetat (PVA), neopren (polihloropren), PU lateks, butilnu gumu (kopolimer izobutilena i izoprena, poznat i kao IIR), poliizobutilen (poznat i kao „PIBˮ ili poliizobutenska guma), polivinilalkohol i fluoropolimerni elastomer (uključujući fluoropolimerne elastomere koji se prodaju pod trgovačkom markom VITON<®>.

[0053] U načinima ostvarivanja, drugi sloj obuhvata nitrilni lateks, prirodni lateks, neopren i/ili butilnu gumu.

[0054] U načinima ostvarivanja, drugi sloj obuhvata nitrilni lateks ili prirodni lateks.

[0055] U načinima ostvarivanja, drugi sloj obuhvata PVC.

[0056] Fluidni polimerni materijal može se naneti močenjem, tj. prvi sloj na koji je naneta postava se moči (ili uranja) u kontejner (npr. kupatilo ili kadu) koji sadrži fluidni polimerni materijal, npr. rastvor ili suspenziju polimernog materijala, opciono sa drugim komponentama.

[0057] U načinima ostvarivanja, postupak obuhvata nanošenje fluidnog polimernog materijala direktno na postavu (tj. bez prethodnog nanošenja koagulatora na postavu). Koagulator se često koristi u konvencionalnom postupku kako bi pomogao fluidnom polimernom materijalu da se koaguliše na supstratu. Međutim, upotreba koagulatora na postavi otežala bi prodiranje fluidnog polimernog materijala (efektivno vezujućeg premaza) u postavu.

[0058] U kontekstu ovog pronalaska, koagulator je vodeni ili alkoholni rastvor elektrolita. Prikladni elektroliti uključuju mravlju kiselinu, sirćetnu kiselinu, kalcijumhlorid, kalcijumnitrat, cinkhlorid ili mešavinu dvaju ili više njih. Za dobijanje alkoholnog rastvora obično se koristi metanol, ali su prikladni i drugi alkoholi, na primer, takođe se mogu koristiti izo-propilalkohol i etanol. U načinima ostvarivanja, koagulator ima koncentraciju (jačinu) elektrolita od 5mas.% do 15mas.%.

[0059] Očvršćavanje fluidnog polimernog materijala može obuhvatati koagulaciju fluidnog polimernog materijala. U načinima ostvarivanja, koagulator se može naneti na fluidni polimerni materijal kako bi ga očvrsnuo radi obrazovanja drugog sloja. Koagulator se obično nanosi, a potom suši (npr. primenom toplote uz opciono obrtanje).

[0060] Fluidni polimerni materijal može se ostaviti da očvrsne primenom toplote. U jednom takvom načinu ostvarivanja, očvršćavanje obuhvata stvrdnjavanje fluidnog polimernog materijala.

[0061] Fluidni polimerni materijal može biti plastizol. Plastizol je suspenzija čestica plastike (npr. PVC čestica) u tečnom plastifikatoru. Kada se zagreju (npr. na oko 177°C), čestice i plastifikator se međusobno rastvaraju. Pri hlađenju (npr. na ispod 60°C) nastaje savitljivi, trajno plastificirani čvrsti proizvod.

[0062] Primena toplote može se izvesti u pećnici koja može biti opremljena jednim ventilatorom koji ravnomerno raspoređuje toplotu po pećnici ili sa više njih. Zagrevanje se može postići i usmeravanjem vrućeg vazduha preko drugog sloja.

[0063] Viskozitet fluidnog polimernog materijala može se podesiti kako bi se osiguralo njegovo prodiranje kroz međuprostore postave. Na primer, viskozitet se može smanjiti u poređenju sa konvencionalnom postavljenom rukavicom.

[0064] Viskozitet se može meriti pomoću modela RVDV-E Brookfield viskozimetra, vretno # 1 i on treba da se navodi sa brzinom obrtanja, npr. brzina 2 O/MIN, i temperaturom merenja, npr.30 do 32°C.

[0065] U načinima ostvarivanja, viskozitet fluidnog polimernog materijala iznosi ne više od 10 Pa s (=10 Ns/m<2>= 100 poaza), ne više od 5 Pa s ili ne više od 2 Pa s kada se meri pomoću modela RVDV-E Brookfield viskozimetra, vreteno # 1, brzina 2 O/MIN, 30-32°C.

[0066] U načinima ostvarivanja, viskozitet fluidnog polimernog materijala iznosi od 1 do 2 Pa s kada se meri pomoću modela RVDV-E Brookfield viskozimetra, vreteno # 1, brzina 2 O/MIN, 30-32°C.

Treći i naredni slojevi

[0067] Drugi sloj ima u sebe umetnutu postavu. U načinima ostvarivanja, postupak dodatno obuhvata nanošenje polimernog materijala na drugi sloj i ostavljanje fluidnog polimernog materijala da očvrsne kako bi se na taj način obrazovao treći sloj.

[0068] Ta se faza može ponavljati kako bi se izradio željeni broj slojeva. Na primer, postupak može dodatno obuhvatati nanošenje fluidnog polimernog materijala na treći sloj i ostavljanje fluidnog polimernog materijala da očvrsne kako bi se na taj način obrazovao četvrti sloj. Uglavnom, postupak može obuhvatati nanošenje fluidnog polimernog materijala na n-ti sloj i ostavljanje fluidnog polimernog materijala da očvrsne kako bi se na taj način obrazovao sloj (n 1) pri čemu je n jednako ili veće od 2.

[0069] Fluidni polimerni materijal može biti isti kao polimerni materijal korišćen u prvom i/ili drugom sloju ili različit od njega. Treći (i naredni) slojevi mogu biti izrađeni na uobičajeni način močenjem / uranjanjem u kupatilo koje sadrži rastvor ili suspenziju polimernog materijala.

[0070] U jednom takvom načinu ostvarivanja, postupak obuhvata nanošenje fluidnog polimernog materijala koji u sebi ima suspendovana vlakna i ostavljanje tog fluidnog polimernog materijala da očvrsne i na taj način obrazuje treći (ili naredni sloj) koji u sebi ima vlakna. U jednom načinu ostvarivanja, fluidni polimerni materijal obuhvata najmanje 5%, najmanje 10%, najmanje 15% ili najmanje 20% suve mase vlakana (npr. pamučnog floka). Zbog toga se ovaj postupak može koristiti za obrazovanje tekstilnog sloja (objašnjeno u nastavku).

[0071] Upotreba vlakana je naročito korisna u krajnjem sloju jer se on može koristiti da obezbedi osećaj tekstilne postave. Takav sloj je udoban uz kožu i može se smatrati komfornim slojem za kožu.

[0072] Prikladna vlakna uključuju pamuk, rejon, aramid, poliamid, poliestar, ugljenik, staklo, poliakrilonitril, polipropilen ili njihovu prikladnu kombinaciju. U jednom načinu ostvarivanja, vlakna obuhvataju pamučni flok ili se sastoje od njega.

[0073] Vlakna (npr. pamučni flok) mogu imati nasipnu gustinu ne veću od 200g/l, 150g/l ili ne veću od 120g/l i/ili najmanje 50g/l.

[0074] Vlakna (npr. pamučni flok) mogu imati dužinu vlakna ne veću od 1,0mm ili ne veću od 0,7mm i/ili najmanje 0,5mm. U načinima ostvarivanja, vlakna imaju dužinu vlakna od 0,5 do 1,0mm.

[0075] Treći ili naredni sloj može obuhvatati penasti polimerni materijal, na primer, kao što je opisan u WO2005/088005. U načinima ostvarivanja, postupak obuhvata nanošenje fluidnog polimernog materijala koji je penast na n-ti sloj i ostavljanje fluidnog penastog polimernog materijala da očvrsne kako bi se na taj način obrazovao sloj (n 1) pri čemu je n jednako ili veće od 2. Spoljni sloj penastog polimernog materijala može se ukloniti pri čemu površina polimernog materijala ima otvorenu poroznu strukturu.

[0076] Treći (i naredni slojevi) mogu se izraditi pomoću koagulatora. Koagulator je vodeni ili alkoholni rastvor elektrolita koji se može naneti pre fluidnog polimernog materijala. Prikladni elektroliti uključuju mravlju kiselinu, sirćetnu kiselinu, kalcijumhlorid, kalcijumnitrat, cinkhlorid ili mešavinu dvaju ili više njih. Za dobijanje alkoholnog rastvora obično se koristi metanol, ali su prikladni i drugi alkoholi, na primer, takođe se mogu koristiti izo-propilalkohol i etanol. U načinima ostvarivanja, koagulator ima koncentraciju (jačinu) elektrolita od 5mas.% do 15mas.%.

[0077] U jednom načinu ostvarivanja, postupak dodatno obuhvata nanošenje koagulatora na drugi (ili naredni) sloj, npr. uranjanjem u koagulator.

[0078] Treći (i naredni slojevi) mogu se izraditi pomoću plastizola.

Tekstilni sloj

[0079] Tekstilni sloj predstavlja sloj koji je u dodiru sa kožom i čini materijal udobnijim. Tekstilni sloj može se obrazovati nanošenjem vlakana na drugi sloj. Alternativno, kada je prisutan treći (ili naredni) sloj, tekstilni sloj se može obrazovati nanošenjem vlakana na treći ili naredni sloj.

[0080] Prikladna vlakna uključuju pamuk, rejon, aramid, poliamid, poliestar, ugljenik, staklo, poliakrilonitril, polipropilen ili njihovu prikladnu kombinaciju.

[0081] Vlakna se mogu nanositi flokovanjem. Flokovanje je postupak nanošenja velikog broja sitnih čestica vlakana (nazvanih flokom) na površinu. Elektrostatičko flokovanje koristi električno polje visokog napona. „Flokuˮ se daje negativno naelektrisanje dok je supstrat uzemljen. Flokovanje se može postići i duvanjem vazduha.

[0082] Vlakna se mogu nanositi kao tkani ili netkani materijal, npr. tkanina.

Forma

[0083] U načinima ostvarivanja, postupak obuhvata obezbeđivanje prvog sloja, koji predstavlja oblikovani polimer koji se postavlja na (npr. namešta na) formu.

[0084] Stručnjak iz ove oblasti shvata da se prvi sloj može pripremiti očvršćavanjem fluidnog polimernog materijala u datom obliku, npr. primenom forme. U načinima ostvarivanja, forma je izrađena od metala, keramike (npr. porcelana), fiberglasa ili plastike.

[0085] U načinima ostvarivanja, postupak ovog pronalaska obuhvata dodatnu fazu nanošenja fluidnog polimernog materijala na formu i ostavljanje fluidnog polimernog materijala da očvrsne kako bi se obrazovao oblikovani polimer. Koagulator (koji je definisan gore) može se naneti na formu pre fluidnog polimernog materijala. Koagulator pomaže fluidnom polimernom materijalu da se koaguliše na formi.

[0086] Oblikovani polimer može se ukloniti sa forme pre nego što se nanese postava. Međutim, poželjno je da oblikovani polimer ostane na formi dok se postava nanosi. Na taj način, forma može nositi oblikovani polimer, čak i ako je on veoma tanak. Oblikovani polimer na koji je naneta postava može ostati na formi dok se fluidni polimerni materijal nanosi i očvršćava.

[0087] U načinima ostvarivanja, postupak obuhvata dodatnu fazu uklanjanja odevnog materijala (ili odevnog predmeta ili dela odevnog predmeta) sa forme. Nakon izrade odevnog materijala, on se mora skinuti (ukloniti) sa forme te se podrazumeva da se odevni materijal može izvrnuti prilikom njegovog uklanjanja sa forme tako da prvi sloj postaje spoljna površina.

[0088] Forma može imati oblik kompletnog odevnog predmeta, npr. rukavice (u obliku šake), čarape ili čizme (u obliku stopala), ili forma može imati oblik dela odevnog predmeta. Ukoliko su potrebni listovi odevnog materijala, onda se može koristiti forma sa ravnom površinom.

[0089] U načinima ostvarivanja, forma ima oblik kompletnog odevnog predmeta (npr. rukavice) i postupak obuhvata dodatnu fazu uklanjanja odevnog predmeta sa forme njegovim izvrtanjem.

[0090] Površina forme odražava se na površinu prvog sloja. Prema tome, ukoliko forma ima glatku spoljnu površinu, onda će fluidni polimerni materijal u dodiru sa tom glatkom površinom očvrsnuti kako bi se obrazovao prvi sloj sa glatkom površinom. Slično tome, ukoliko forma ima teksturisanu ili „hrapavuˮ površinu, prvi sloj će imati teksturisanu površinu. Postojanje niza tekstura u odevnom predmetu može biti korisno, npr. površina poput peska je korisna za obezbeđivanje zahvata.

[0091] Postupak ovog pronalaska omogućava da površina prvog sloja bude prilagođena za željenu upotrebu. Kod konvencionalne postavljene rukavice, postava se nanosi na formu tako da forma ne daje nikakve karakteristike dobijenom odevnom predmetu.

[0092] U načinima ostvarivanja, forma ima spoljnu površinu pri čemu je čitava spoljna površina ili njen deo teksturisan (npr. neravan ili hrapav). U načinima ostvarivanja, forma ima oblik rukavice pri čemu ta rukavica ima dlan i prste, a spoljna površina je teksturisana (npr. poput peska) na dlanu i/ili na jednom prstu ili više njih.

[0093] Ovaj pronalazak se takođe odnosi na odevni materijal, odevni predmet ili deo odevnog predmeta koji se može dobiti postupkom iz prvog aspekta.

[0094] Odevni materijal ovog pronalaska prikladan je za proizvodnju niza odevnih predmeta uključujući mantil, kecelju, čizmu, cipelu, čarapu, donje rublje i rukavicu.

[0095] U načinima ostvarivanja, debljina odevnog materijala, odevnog predmeta ili dela odevnog predmeta iznosi ne više od 3,0, 2,0 ili 1,5mm i ili najmanje 0,5mm ili najmanje 1,0 mm.

[0096] U načinima ostvarivanja, odevni materijal, odevni predmet ili deo odevnog predmeta je savitljiv.

[0097] Prema drugom aspektu ovog pronalaska, obezbeđen je odevni materijal koji se može dobiti postupkom iz prvog aspekta, pri čemu je taj odevni materijal definisan u patentnim zahtevima 7 do 9 i obuhvata

prvi sloj, koji predstavlja oblikovani polimer;

drugi sloj, koji predstavlja oblikovani polimer koji je obezbeđen na jednom mestu na prvom sloju ili više njih, pri čemu drugi sloj preuzima oblik prvog sloja na pomenutom jednom mestu ili više njih; i

tekstilni sloj;

pri čemu je drugi sloj smešten između prvog sloja i tekstilnog sloja, a postava je umetnuta u drugi sloj, pri čemu je ta postava obrazovana od pređe i u sebi ima međuprostore.

[0098] Taj je odevni materijal dobijen postupkom iz prvog aspekta, a gornji komentari u vezi sa postupkom jednako važe i ovde.

[0099] Prvi sloj nosi drugi sloj. Drugi sloj prekriva čitav prvi sloj ili njegov deo i, tamo gde prekriva prvi sloj, on ima oblik koji odgovara prvom sloju.

[0100] Tekstilni sloj može biti obezbeđen na jednom mestu na drugom sloju ili više njih, pri čemu tekstilni sloj preuzima oblik drugog sloja na pomenutom jednom mestu ili više njih.

[0101] Odevni materijal može obuhvatati treći ili naredni sloj, koji predstavlja oblikovani polimer obezbeđen na jednom mestu na drugom sloju ili više njih, pri čemu treći ili naredni sloj preuzima oblik drugog sloja na pomenutom jednom mestu ili više njih.

[0102] Tekstilni sloj može biti obezbeđen na trećem ili narednom sloju.

[0103] Tekstilni sloj može biti oblikovani polimer koji u sebi ima vlakna.

[0104] Tekstilni sloj može biti flokovana postava.

[0105] Tekstilni sloj može biti tkani ili netkani materijal, npr. tkanina.

[0106] Prema trećem aspektu, ali ne i unutar obima zaštite ovog pronalaska kao što je definisan patentnim zahtevima, obezbeđen je odevni predmet koji obuhvata odevni materijal iz drugog aspekta ili se sastoji od njega, gde taj odevni predmet predstavlja rukavicu, čizmu, cipelu ili čarapu, pri čemu odevni predmet obuhvata

prvi sloj, koji predstavlja oblikovani polimer; i

tekstilni sloj;

[0107] Podrazumeva se da se odevni predmet može dobiti postupkom iz prvog aspekta. Prvi sloj je oblikovan da obezbedi rukavicu, čizmu, cipelu ili čarapu. Gornji komentari u vezi sa prvim i drugim aspektom jednako važe i ovde.

[0108] Prilikom upotrebe, prvi sloj odgovara spoljnom sloju odevnog predmeta. U načinima ostvarivanja, prvi sloj ima spoljnu površinu pri čemu je čitava spoljna površina ili njen deo teksturisan (npr. neravan ili grub).

[0109] U načinima ostvarivanja, prvi sloj je oblikovan da obezbedi rukavicu.

[0110] U jednom načinu ostvarivanja, odevni predmet je rukavica pri čemu ta rukavica ima dlan i prste, a spoljna površina je teksturisana (npr. poput peska) na dlanu i/ili na jednom prstu ili više njih.

[0111] U načinima ostvarivanja, odevni predmet je bešavan, tj. izveden je iz jednog komada, a ne iz dvaju ili više delova odevnog materijala koji su spojeni (npr. šivenjem). Bešavni odevni predmet može se izvesti izradom odevnog predmeta na formi sa oblikom koji odgovara odevnom predmetu.

[0112] U načinima ostvarivanja, odevni predmet obuhvata treći sloj, koji predstavlja oblikovani polimer koji je obezbeđen na jednom mestu na drugom sloju ili više njih, pri čemu treći sloj preuzima oblik drugog sloja na pomenutom jednom mestu ili više njih.

[0113] U načinima ostvarivanja, odevni predmet obuhvata sloj (n+1), koji predstavlja oblikovani polimer koji je obezbeđen na jednom mestu na n-tom sloju ili više njih, pri čemu sloj (n+1) preuzima oblik n-tog sloja na pomenutom jednom mestu ili više njih, pri čemu je n jednako ili veće od 2, npr.2, 3 ili 4.

[0114] U načinima ostvarivanja, odevni predmet obuhvata unutrašnji sloj, koji predstavlja oblikovani polimer koji u sebi ima vlakna (npr. pamučni flok).

[0115] Sada će, isključivo primera radi, biti opisani poželjni načini ostvarivanja ovog pronalaska uz pozivanje na pridruženi nacrt u kom:

Fig.1 šematski predstavlja postupak za izradu odevnog materijala prema jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska;

Fig.2 predstavlja dijagram toka koji predstavlja postupak za izradu odevnog materijala prema jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska;

Fig.3 predstavlja poprečni presek odevnog materijala u skladu sa jednim načinom ostvarivanja ovog pronalaska, koji je proizveden pomoću postupka prikazanog na fig.2;

Fig.4 predstavlja poprečni presek odevnog materijala u skladu sa drugim načinom ostvarivanja ovog pronalaska.

[0116] Fig.1 šematski predstavlja postupak za izradu odevnog predmeta prema jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska. U prvoj fazi su četiri para formi 10 postavljena u nizu na šipku 12 koja se naziva „pokretnom šipkomˮ. U tom primeru, svaka od formi 10 ima oblik kompletnog odevnog predmeta - rukavice - i može biti izrađena od, na primer, metala, porcelana, fiberglasa ili plastike.

Rukavica je šematski nacrtana (kao rukavica sa odvojenim palcem), ali bi u praksi imala oblik šake. Pokretna šipka 12 kreće se podešenom brzinom u linearnom pravcu, od jedne stanice za obradu do druge. Naravno, brzina na koju je podešena pokretna šipka 12 može se varirati i može postojati nekoliko pokretnih šipki, pri čemu je svaka u različitoj fazi postupka.

[0117] U drugoj fazi se na formu 10 nanosi prvi koagulator 14. To se postiže uranjanjem forme 10 u kupatilo ili kadu 16 koja sadrži prvi koagulator 14, ali se može postići i raspršivanjem prvog koagulatora 14 na formu 10. Prvi koagulator 14 predstavlja vodeni ili alkoholni rastvor elektrolita. U ovom se primeru kao elektrolit koristi kalcijumnitrat. Forma 10 se potom izvlači iz kupatila/kade 16 i može se obrtati kako bi se višak prvog koagulatora 14 iscedio i ispario.

[0118] U trećoj fazi se na formu 10 nanosi prvi polimerni materijal 18, uranjanjem u kupatilo ili kadu 20 koja sadrži prvi polimerni materijal 18. U ovom primeru, prvi polimerni materijal obuhvata prirodni lateks. Forma 10 se potom izvlači i može se obrtati kako bi se višak prvog polimernog materijala 18 iscedio i ispario.

[0119] U četvrtoj fazi se pletena postava 22 oblači na formu 10 koja je već premazana prvim koagulatorom 14 i prvim polimernim materijalom 18. U ovom primeru, postava 22 se može smatrati otpornom postavom jer je izrađena od vlakana otpornih na sečenje (pređa polietilena ultravisoke molekulske mase i fiberglasa) zajedno sa najlonskom pređom. U konvencionalnom postupku, postava se oblači direktno na formu, a ne na polimerni premaz.

[0120] U petoj fazi se forma 10, koja nosi postavu 22, uranja u kupatilo/kadu 24 koja sadrži drugi polimerni materijal 26, a potom se izvlači kako bi se omogućilo da se višak iscedi. Postava 22 se premazuje tako da se međuprostori u postavi 22 zatvaraju. Drugi polimerni materijal obuhvata NR lateks.

[0121] U šestoj fazi se forma 10, koja nosi postavu 22 koja je premazana drugim polimernim materijalom 26 uranja u kupatilo/kadu 28 koja sadrži drugi koagulator 30. Forma 10 sada nosi postavu 22 koja je u sendviču između prvog i drugog polimernog materijala 18, 26.

[0122] Polimerni materijali se potom suše i stvrdnjavaju (nije prikazano) kako bi obezbedili rukavicu 32 koja se skida sa forme 10. Pamučni flok se može naneti elektrostatički pre nego ili nakon što se rukavica skine sa forme.

Primer 1 - NR rukavica

[0123] Fig.2 je dijagram toka koji prikazuje specifičan postupak za izradu rukavice od prirodne gume (NR) prema jednom načinu ostvarivanja ovog pronalaska. U prvoj fazi 40 se forma sa oblikom šake (slična formi 10 sa fig.1) zagreva tokom 20 minuta na temperaturi od 50 do 60°C.

[0124] U fazi 42, zagrejana forma se moči u prvi koagulator koji obuhvata vodu, kalcijumnitrat, talk u prahu, kalcijumkarbonat, polietilenglikol (PEG) i surfaktant. Forma se uklanja, a koagulator se ostavlja da se suši tokom 5 minuta (50 do 70°C sa vazdušnim kruženjem i izduvom).

[0125] U fazi 44, forma se hladi ventilatorom tokom 3 minuta.

[0126] U fazi 46, forma se moči do zgloba (npr. na dubinu od 200mm) u prvi kombinovani premaz. Prvi kombinovani premaz je konvencionalan; on obuhvata NR lateks i njegov viskozitet iznosi 1,0-1,5 Pa s @ 0,5o/min Sp# 01 (model RVDV-E Brookfield viskozimetra, 30 - 32°C). Premazana forma se potom cedi i suši.

[0127] U fazi 48, premazana forma se premazuje dalje od ručnog zgloba (npr. do dubine od 375mm) drugim kombinovanim premazom (NR lateks; viskozitet 1,0-1,5 Pa s @ 0,5o/min Sp# 01, model RVDV-E Brookfield viskozimetra, 30 - 32°C), cedi i suši.

[0128] U fazi 50, premazana forma se premazuje dalje od ručnog zgloba (npr. do dubine od 375mm) trećim kombinovanim premazom (NR lateks; viskozitet 1,0-1,5 Pa s @ 0,5o/min Sp# 01, model RVDV-E Brookfield viskozimetra, 30 - 32°C), cedi i suši.

[0129] U fazi 52, silikonska emulzija se raspršuje na vruću formu i potom suši.

[0130] U fazi 54 se otporna postava (npr. otporna postava 22 prikazana na fig.1) nanosi na formu, koja je već premazana kombinovanim premazima. Otporna postava je ispletena od 41% 100D Dyneema<®>(UHMWPE), 22% 50D pređe od fiberglasa i 37% pređe od najlona 6. Otporna postava je ispletena sa dimenzijama koje su manje od potrebnih, npr. za rukavicu koja se izrađuje, i manje od forme tako da se ona rasteže kada se postavlja na formu.

[0131] Postava se rasteže preko forme tako da područje dlana, područje manžetne i poleđina područja dlana imaju neznatno različite strukture (grube i naborane). Za postavu onakvu kakva je istkana (tj. nerastegnutu postavu) masa iznosi 96mg/in<2>(=14,88mg/cm<2>), za područje dlana 75,3 mg/in<2>(=11,7mg/cm<2>), za područje manžetne 71,7 mg/in<2>(=11,11mg/cm<2>) i za poleđinu područja dlana 60,9mg/in<2>(=9,44mg/cm<2>).

[0132] U fazi 56, otporna postava se premazuje četvrtim kombinovanim premazom (NR lateks), cedi i suši. Četvrti kombinovani premaz može se smatrati vezujućim premazom jer on fiksira postavu.

Viskozitet vezujućeg premaza iznosi 1,0-1,5 Pa s @ 0,5 o/min SP#01(model RVDV-E Brookfield viskozimetra, 30 - 32°C).

[0133] U fazi 58, premazana forma se moči u drugi koagulator koji obuhvata vodu, alkohol (izopropilalkohol) i kalcijumnitrat. Premazana forma se potom cedi i suši.

[0134] U fazi 60 se nanose vlakna radi obrazovanja tekstilnog sloja. Premazana forma se moči u peti kombinovani premaz koji obuhvata NR lateks i pamučni flok (~18% suve mase; viskozitet 0,5-0,6 Pa s @ 2o/min Sp#01, model RVDV-E Brookfield viskozimetra, 30 - 32°C), cedi i suši. Upotreba pamučnog floka obezbeđuje izgled i osećaj postave u gotovoj rukavici.

[0135] U fazi 62, rukavica se potapa u vodu i ostavlja da se cedi.

[0136] U fazi 64, rukavica se suši i potom stvrdnjava na povišenoj temperaturi (80 do 150°C).

[0137] U fazi 66 se druga silikonska emulzija nanosi na vruću formu (120°C).

[0138] U fazi 68 se rukavica (npr. rukavica 32 sa fig.1) hladi i potom skida sa forme njenim izvrtanjem. To znači da peti kombinovani premaz koji obuhvata pamučni flok postaje unutrašnja postava.

[0139] Pre prodaje/nošenja, na rukavicu se mogu primeniti razni postupci. Na primer, može se seći na odgovarajuću dužinu i ispirati radi uklanjanja bilo kakvih ostataka.

[0140] Kompletna rukavica (veličina 10) ima masu od 145g ±3g.

[0141] Uz pozivanje na fig.3, prikazan je poprečni presek NR rukavice proizvedene pomoću postupka prikazanog na fig.2. U tom izgledu, prvi kombinovani premaz 70 je najviši i prilikom upotrebe predstavljao bi spoljnu površinu. Premaz je neravan sa vrhovima 72 i kanalima 74, pri čemu vrhovi 72 imaju veću debljinu od kanala. Maksimalna debljina iznosi 0,32mm. Prvi kombinovani premaz 70 može biti poznat kao završni premaz, a varijacija u debljini obezbeđuje bolji zahvat. Debljine su date za rukavicu u „opuštenomˮ stanju, tj. bez vršenja pritiska).

[0142] S jedne strane se drugi premaz 76 vezuje za prvi premaz 70, a sa suprotne strane za treći premaz 78. Zajednička debljina drugog i trećeg kombinovanog premaza 76, 78 iznosi 0,32mm. Prvi, drugi i treći premaz čine prvi sloj koji se sastoji od triju podslojeva. Prema tome, ukupna debljina prvog sloja iznosi 0,64mm.

[0143] Otporna postava 22 je umetnuta unutar četvrtog kombinovanog premaza 80 radi obezbeđivanja vezujućeg sloja (drugog sloja) čija debljina iznosi 0,38mm.

[0144] U ovom izgledu, peti kombinovani premaz 82 (tekstilni sloj) je najniži i prilikom upotrebe bio bi unutrašnja površina rukavice. Peti kombinovani premaz 82 obuhvata pamučni flok i njegova debljina iznosi 0,19mm.

Primer 2 NBR rukavica

[0145] Uz pozivanje na fig.4, prikazan je poprečni presek NBR rukavice proizvedene pomoću postupka koji je sličan primeru 1 i fig.2. NR lateks koji se koristi u prvom i drugom kombinovanom premazu u primeru 1 zamenjen je mešavinom akrilonitrilnih kopolimera i poliuretana. Dodano močenje u koagulator izvedeno je nakon što su drugi kombinovani premaz i NR lateks koji se koriste u trećem, četvrtom i petom kombinovanom premazu zamenjeni polihloroprenom.

[0146] Viskozitet svakog od prvog, drugog i trećeg kombinovanog premaza iznosi 2,5-3,0 Pa s @20o/min Sp#01). Vezujući kombinovani premaz ima manji viskozitet 1,0-1,4 Pa s @ 20 o/min Sp# 01 kako bi se osiguralo da on prodire u postavu. Viskozitet petog kombinovanog premaza (koji obuhvata pamučni flok) iznosi 4-5 Pa s @20o/min Sp#01. Viskozitet je meren pomoću modela RVDV-E Brookfield viskozimetra na 30 do 32°C.

[0147] Kompletna rukavica (veličina 10) ima masu od 155g ±3g.

[0148] U ovom izgledu, NBR premaz 90 je najviši i prilikom upotrebe bio bi spoljna površina. Taj premaz je neravan sa vrhovima 92 i kanalima 94, pri čemu vrhovi 92 imaju veću debljinu od kanala. Maksimalna debljina iznosi 0,31mm dok minimalna debljina iznosi 0,10mm. Debljine su date za rukavicu u „opuštenomˮ stanju, tj. bez vršenja pritiska). NBR premaz 90 može biti poznat kao završni premaz, a varijacija u debljini obezbeđuje bolji zahvat.

[0149] Sledeći premaz 96 je drugi NBR premaz koji se s jedne strane vezuje za NBR završni premaz 90, a s druge strane za polihloroprenski kombinovani premaz 98. Debljina NBR premaza 96 iznosi 0,12mm (opušteno stanje) dok debljina polihloroprenskog premaza iznosi 0,16mm. Prva tri premaza zajedno obrazuju prvi sloj, čija debljina iznosi 0,59mm.

[0150] Otporna postava 22 je umetnuta unutar sloja 100 polihloroprenskog premaza radi obezbeđivanja vezujućeg sloja (drugog sloja) čija debljina iznosi 0,42mm (opušteno stanje).

[0151] Prilikom upotrebe, najniži premaz 102 (tekstilni sloj) biće unutrašnja površina rukavice. Najniži premaz 102 obuhvata pamučni flok i njegova debljina iznosi 0,17mm.

Karakteristike

[0152] Utvrđene su karakteristike rukavica izrađenih prema načinima ostvarivanja ovog pronalaska i upoređene sa komercijalno dostupnim proizvodima (NR i NBR postavljenim rukavicama):

Uporedni primer 1: Alto Plus 260 (Mapa)

Uporedni primer 2: Stansolv AK-22 (Mapa)

Uporedni primer 3: Sol-knit<®>39-122 (Ansell).

Uporedni primer 4: Alphatec<®>58-530W (Ansell)

[0153] Mehaničke performanse utvrđene su u skladu sa EN 388:2003 osim ukoliko je drugačije naznačeno. To je Evropski standard za zaštitne rukavice.

NR rukavice (Pr.1 i Upor. pr.1)

[0154]

NBR rukavice (Pr.2 i Upor. pr.2, 3 i 4)

[0155]

[0156] Otpornost na cepanje za primere 1 i 2 (nivo 4) veća je nego za uporedne primere (nivo 2 ili 1).

[0157] Otpornost na sečenje oštricom za primere 1 i 2 (nivo 3) veća je nego za svaki od uporednih primera (nivo 1).

[0158] Otpornost na abraziju i otpornost na probijanje za primere slične su onima za uporedne primere.

[0159] Mehaničke performanse su takođe utvrđene u skladu sa ASTMF 1970-05 i ISO 13997 za primere 1 i 2.

[0160] Hemijske performanse utvrđene su u odnosu na niz hemijskih proizvoda. Kategorija EN374 je data u zagradi. Vreme probijanja (minuti) dato je uz odgovarajući nivo (npr. L6 = nivo 6).

NR rukavice (Pr.1 i Upor. pr.1)

[0161]

NBR rukavice (Pr.2 i Upor. pr.2, 3 i 4)

[0162]

Claims

[0163] Primer 2 (NBR rukavica u skladu sa jednim načinom ostvarivanja ovog pronalaska) obezbeđuje izvrsne hemijske performanse (nivo 6) u odnosu na 2-propanol, hlorovodoničnu kiselinu, heksan, vodonikperoksid, natrijumhidroksid, fosfornu kiselinu i sumpornu kiselinu. Te su performanse podjednako dobre kao kod komercijalno dostupnih proizvoda.

[0164] Štaviše, primer 2 obezbeđuje bolju zaštitu od komercijalnih proizvoda u odnosu na aceton i azotnu kiselinu.

Patentni zahtevi

1. Postupak za izradu odevnog materijala, pri čemu taj postupak obuhvata:

obezbeđivanje prvog sloja (70, 76, 78), koji predstavlja oblikovani polimer;

nanošenje postave (22) koja je obrazovana od pređe i u sebi ima međuprostore na prvi sloj; nanošenje fluidnog polimernog materijala koji prodire kroz te međuprostore na postavu; ostavljanje fluidnog polimernog materijala da očvrsne kako bi se na taj način obrazovao drugi sloj (80) u kom je postava umetnuta u čvrsti polimerni materijal; i

nanošenje vlakana radi obrazovanja tekstilnog sloja (82), tako da je drugi sloj (80) smešten između prvog sloja i tekstilnog sloja.
2. Postupak prema zahtevu 1, u kom je

(i) prvi sloj u obliku rukavice (32), čizme, cipele ili čarape; i/ili

(ii) prvi sloj izrađen od najmanje dvaju podslojeva polimernog materijala.
3. Postupak prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, u kom nanošenje vlakana obuhvata nanošenje fluidnog polimernog materijala koji u sebi ima suspendovana vlakna i ostavljanje tog fluidnog polimernog materijala da očvrsne i na taj način obrazuje tekstilni sloj.
4. Postupak prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, u kom nanošenje vlakana radi obrazovanja tekstilnog sloja obuhvata (i) flokovanje; (ii) nanošenje tkanog materijala; ili (iii) nanošenje netkanog materijala.
5. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kom se oblikovani polimer postavlja na formu (10) i opciono

(i) forma predstavlja keramičku formu; i/ili

(ii) forma ima spoljnu površinu i čitava spoljna površina ili njen deo je teksturisan; i/ili

(iii) forma ima oblik šake ili stopala, tako da se dobija rukavica, čarapa, cipela ili čizma.
6. Postupak prema zahtevu 5, koji dodatno obuhvata uklanjanje odevnog materijala sa forme, u kom se odevni materijal prilikom uklanjanja sa forme izvrće tako da prvi sloj postaje spoljni sloj.
7. Odevni materijal koji se može dobiti pomoću postupka prema bilo kom od prethodnih zahteva, pri čemu taj odevni materijal obuhvata

prvi sloj (70, 76, 75), koji predstavlja oblikovani polimer;

drugi sloj (80), koji predstavlja oblikovani polimer koji je obezbeđen na jednom mestu na prvom sloju ili više njih, pri čemu drugi sloj preuzima oblik prvog sloja na pomenutom jednom mestu ili više njih; i

tekstilni sloj (82);

pri čemu je drugi sloj smešten između prvog sloja i tekstilnog sloja, a postava (22) je umetnuta u drugi sloj, pri čemu je ta postava obrazovana od pređe i u sebi ima međuprostore.
8. Odevni materijal prema zahtevu 7, u kom tekstilni sloj predstavlja oblikovani polimer koji u sebi ima vlakna.
9. Odevni materijal prema zahtevu 7 ili 8, u kom tekstilni sloj predstavlja (i) flokovanu postavu; ili (ii) tkani ili netkani materijal.
10. Odevni predmet koji obuhvata odevni materijal prema bilo kom od zahteva 7 do 9 ili se sastoji od njega, pri čemu taj odevni predmet predstavlja rukavicu (32), čizmu, cipelu ili čarapu; i opciono je bešavan.
11. Postupak, odevni materijal ili odevni predmet prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kom debljina postave i debljina drugog sloja iznosi najmanje 100%, a ne više od 300% debljine postave.
12. Postupak, odevni materijal ili odevni predmet prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kom pređa obuhvata jedan ili mešavinu dvaju ili više iz grupe koju čine aramid, kao što je para-aramid; polietilen ultravisoke molekulske mase; polipropilen visoke čvrstoće; polivinilalkohol visoke čvrstoće; tečnokristalni poliestri visoke čvrstoće; i fiberglas.
13. Postupak, odevni materijal ili odevni predmet prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kom pređa obuhvata najmanje jedan iz grupe koju čine (i) aramid, polietilen ultravisoke molekulske mase, fiberglas i tečnokristalni poliestri visoke čvrstoće; i najmanje jedan iz grupe koju čine (ii) pamuk, najlon, elastin, poliestar i akril.
14. Postupak, odevni materijal ili odevni predmet prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kom prvi sloj i/ili drugi sloj obuhvata nitrilni lateks ili prirodni lateks.
15. Postupak, odevni materijal ili odevni predmet prema bilo kom od prethodnih zahteva, u kom (i) debljina prvog sloja iznosi ne više od 1,0 mm; i/ili (ii) debljina drugog sloja iznosi ne više od 1,0mm; i/ili (iii) debljina odevnog materijala ili odevnog predmeta iznosi ne više od 2,0mm.