RS64313B1

RS64313B1 - Direktno štampani panel sa dvoslojnom strukturom

Info

Publication number: RS64313B1
Application number: RS20230458A
Authority: RS
Inventors: Dieter Döhring
Original assignee: Xylo Tech Ag
Priority date: 2013-06-20
Filing date: 2013-06-20
Publication date: 2023-08-31
Also published as: CN105377453A; PL3090814T3; RS64341B1; CA2915134A1; EP3090815C0; US10876292B2; EP3090815A1; US20190136530A1; EP3095529A1; HUE062305T2; HRP20230579T1; US10829933B2; PL3024593T3; PL3095529T3; HUE059457T2; HUE062323T2; EP3090816A1; US10870989B2; EP3095529C0; EP3090816B1

Description

Opis

1. Oblast pronalaska

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na panel, određenije zidni, plafonski ili podni panel, sa poboljšanom površinskom prevlakom, kao i na postupak za njegovu proizvodnju.

2. Pozadina pronalaska

[0002] Iz stanja tehnike poznat je veliki broj panela za zidne, plafonske ili podne obloge. Na primer, kao unutrašnje podne obloge naširoko se koriste takozvani laminatni paneli. Laminatni paneli su relativno jeftini i laki za obradu. Oni su obično zasnovani na nosećoj ploči izrađenoj od MDF ili HDF materijala, na koju se nanosi dekorativni papir impregniran melaminskom smolom. Smole se stvrdnjavaju presovanjem pod uticajem toplote i pritiska čime se dobija površina koja je veoma otporna habanje. Kako bi se povećala otpornost na habanje, površini se često, pre presovanja, dodaju čestice otporne na habanje, određenije korund.

[0003] Kao alternativa laminatnim panelima, već neko vreme su poznati visokokvalitetni paneli na bazi PVC-a, a na tržištu se javljaju pod imenom LVT (Luksuzne vinilne ploče). Na primer, iz DE 102006058 655 A1 poznat je podni panel u obliku višeslojnog pravougaonog laminata sa nosećom pločom od mekog polivinilhlorida (PVC). Na meki PVC sloj ili ploču lepi se dekorativna papirna mreža radi ukrašavanja vidljive površine PVC-a. Kao alternativa takvim dekorativnim papirnim mrežama koje se nanose na PVC noseću ploču, poznata je i upotreba plastičnih folija, koje se na primer takođe štampaju sa ukrasnom dekoracijom.

[0004] Na primer, iz DE 102006029963 A1 je poznata podna obloga izrađena od polivinilhlorida koja je premazana slojem laka otpornim na habanje kako bi se poboljšala trajnost PVC podne obloge. Sloj laka je na bazi akrilatne smole i stvrdnjava se zračenjem. Suština ove objave leži u dodavanju elektroprovodnih supstanci smoli kako bi se obezbedila gotova podna obloga sa antistatičkim i/ili elektroprovodnim svojstvima.

[0005] U poslednje su vreme na tržištu rasprostranjeni LVT paneli koji kao podlogu imaju tvrđu PVC ploču debljine 4- 6 mm i na nju se nanosi meki PVC sloj sa goreopisanim karakteristikama. Posebni profili su uglodani u tvrđu ploču kao sredstva za spajanje. Na taj se način pojedinačni paneli mogu lako postaviti da obrazuju površinu.

[0006] U daljem usavršavanju goreopisanih laminatnih panela, razvijeni su takozvani direktno štampani paneli. Sa tim direktno štampanim panelima, uglavnom se više ne koristi papir ili folije, naročito ne dekorativni papir. Umesto toga se dekorativni sloj štampa direktno na površinu noseće ploče, koja se obično podvrgava prikladnoj prethodnoj obradi, pomoću disperzionih boja putem postupka duboke štampe. Određenije, prajmer se pre štampanja nanosi pomoću valjaka. Nakon što se dekorativni sloj osuši, nanosi se nekoliko slojeva smole i oni stvrdnjavaju. Slojevi smole služe kao zaštitni sloj i kao površina otporna na habanje. I ovde se često dodaju čestice otporne na habanje, kao što je korund, kako bi se dodatno povećala otpornost na habanje.

[0007] Na primer, iz WO 2007/042258 je poznat postupak za direktno premazivanje panela na bazi drveta, u kom se na površinu ploče nanosi u tečnom obliku debeo zaštitni sloj plastičnog materijala u jednoj fazi premazivanja. Korišćeni plastični materijal predstavlja tečni polimerizabilni akrilatni sistem koji se stvrdnjava putem polimerizacije.

[0008] Svaki od pomenutih panela iz stanja tehnike ima svoje prednosti i nedostatke u zavisnosti od njihove strukture, korišćenog proizvodnog postupka i korišćenih materijala. Laminatni paneli su, na primer, obično laki za postavljanje, nude mogućnost ostvarivanja visokokvalitetnih i proizvoljnih ukrasa, a takođe su veoma otporni na habanje. Međutim, akustička svojstva laminatnih panela obično su nepovoljna što izaziva neprijatne zvuke prilikom upotrebe, naročito kada se koriste kao podna obloga. Za to je odgovoran veoma tvrd melaminski sloj na površini laminata. Ta se melaminska površina takođe doživljava kao hladna i neprijatna. Obloge na bazi PVC-a imaju sjajna akustička svojstva, a takođe su prijatne na dodir, tople i relativno meke što je poželjno u mnogim primenama, na primer kao podna obloga u kupatilu. Međutim, da bi se proizvele vizuelno visokokvalitetne površine, takvi se PVC podovi moraju obraditi na relativno složen način pa su samim tim znatno skuplji od konvencionalnih laminatnih panela, ako treba da imaju barem sličan vizuelni kvalitet. Nedostatak PVC panela je to što se na mekoj površini pri intenzivnoj upotrebi brzo pojave duboke ogrebotine što narušava vizuelni izgled. Još jedan nedostatak je to što PVC podovi nisu bezopasni sa ekološke tačke gledišta. Oni sadrže plastifikatore koji su štetni po zdravlje, a poznato je da je hlor veoma opasan u slučaju požara (npr. obrazovanje hlordioksina).

[0009] Direktno štampani paneli eliminišu neke od nedostataka laminatnih panela i, na primer, ne zahtevaju dekorativni papir impregniran melaminskom smolom što uprošćava proizvodnju. Međutim, oni imaju slične nedostatke kao laminatni paneli u pogledu akustičkih svojstava i osećaja na dodir.

[0010] WO 2008/061791 A1 otkriva premazan panel na bazi drveta, posebno zidni, plafonski ili podni panel, koji obuhvata prednju i zadnju stranu, pri čemu je najmanje površina prednje strane obezbeđena polimernim premazom, okarakterisan time što polimerni premaz ima gradijent tvrdoće, tako da se tvrdoća polimernog sloja suštinski kontinuirano smanjuje sa povećanjem dubine gledano od površine premaza, kao i postupak koji obuhvata a) obezbeđivanje panela na bazi drveta; b) nanošenje prvog tečnog sredstva za oblaganje; c) nanošenje najmanje drugog tečnog sredstva za oblaganje na još uvek vlažno prvo sredstvo za oblaganje, tako da se sredstva za oblaganje delimično mešaju; d) stvrdnjavanje nanetih sredstava za oblaganje pomoću zračenja, tako da stvrdnuti dobijeni premaz ima gradijent tvrdoće, pri čemu se tvrdoća premaza smanjuje sa povećanjem dubine gledano od površine dobijenog premaza.

[0011] U svetlu tih poznatih panela ili obloga, predmet ovog pronalaska je da obezbedi panel, određenije zidni, plafonski ili podni panel, koji ima što je moguće više različitih prednosti poznatih panela, a da su pritom nedostaci svojstveni raznim panelima svedeni na minimum. Uz to, dalji predmet je da se takav panel može proizvoditi jeftino i na relativno jednostavan način. Dalji predmet je da se obezbede paneli ovog tipa koji imaju dobru trajnost i sa kojima je moguće ostvarivanje visokokvalitetnih dekorativnih uzoraka.

[0012] Ti i drugi predmeti koji će biti pomenuti ili koje stručnjak iz ove oblasti može prepoznati tokom čitanja ovog opisa postignuti su panelom prema patentnom zahtevu 1 i odgovarajućim proizvodnim postupkom takvog panela prema patentnom zahtevu 14.

3. Detaljan opis pronalaska

[0013] Prema ovom pronalasku obezbeđen je panel, kao što je zidni panel, plafonski panel, ali naročito podni panel, koji obuhvata noseću ploču sa prednjom stranom i zadnjom stranom, sa slojevitim sistemom koji je obezbeđen najmanje na prednjoj strani. Podrazumeva se da je prednja strana ona strana koja, kada je panel postavljen, na primer u obliku poda, predstavlja korisnu stranu koja je okrenuta ka posmatraču. Opciono se noseće ploče mogu podeliti na panele. Paneli mogu imati sredstva za spajanje na njihovim bočnim ivicama, naročito u obliku elemenata pera i žleba, kakva su poznata iz oblasti laminatnih podnih panela. Posebno prikladni elementi pera i žleba omogućavaju da se spojem obezbeđenim oblikom poveže nekoliko panela iste vrste u pravcima paralelnim sa prednjom stranom i upravnim na prednju stranu. Naravno, paneli se mogu i pojedinačno podvrgnuti fazi postupka mada je taj postupak manje ekonomičan. Prema ovom pronalasku, počevši od prednje strane, slojeviti sistem ima prvi elastični sloj koji se sastoji od polimera i koji se u nastavku označava kao sloj S1. Prema ovom pronalasku, debljina tog prvog polimernog sloja iznosi 20 - 600 μm, a Martensova tvrdoća MS10,5 - 120 N/mm<2>, poželjno između 2 i 50 N/mm<2>, poželjnije između 2 i 40 N/mm<2>, a najpoželjnije između 2 i 30 N/mm<2>pa je on samim tim mekan i elastičan. Preko tog prvog elastičnog sloja obezbeđen je drugi sloj S2, debljine samo 10 - 200 µm i Martensove tvrdoće MS2koja je veća od Martensove tvrdoće prvog elastičnog sloja, tj. MS2> MS1. Martensova tvrdoća MS2, utvrđena na površini panela, iznosi između 5 -300 N/mm<2>, poželjno 15 - 150 N/mm<2>, još poželjnije između 20 i 100 N/mm<2>, a najpoželjnije između 25 i 90 N/mm<2>..

[0014] Struktura slojevitog sistema panela prema ovom pronalasku dovodi do toga da površina tako premazanog panela - bez obzira na materijal noseće ploče - bude relativno meka i ima prijatno topao osećaj na dodir za ljudsku percepciju. Određenije, obezbeđivanje debelog elastičnog sloja S1 ima značajne akustičke prednosti. U poređenju sa referentnim podom od laminata, slojeviti sistem prema ovom pronalasku dovodi do značajnog efekta prigušenja buke prilikom hoda po njemu. Prema IHD-W 431, za referentni pod od laminata utvrđena je glasnoća od 26 sona. Pod opremljen elastičnim slojem S1 i slojem S2 pokazuje poboljšanje 10 - 70 % u poređenju sa tim referentnim podom. Za PVC (LVT) pod izmereno je poboljšanje od 40 % u poređenju sa referencom.

[0015] Kao materijali za noseću ploču mogu se koristiti brojni različiti materijali budući da su relevantna fizička svojstva panela prema ovom pronalasku suštinski određena nanetim slojevitim sistemom. Zbog toga je noseća ploča panela prema ovom pronalasku uglavnom, na primer, MDF ploča, HDF ploča, PVC ploča, ploča od cementnih vlakana, WPC ploča (kompozit drvene prašine), termoplastična reciklirana ploča, drvena ploča, drvena furnirska ploča ili nešto slično parketnoj ploči, kao što je gotova parketna ploča. Kao što je pomenuto na početku, noseća ploča može na svojim stranama poželjno imati sredstva za spajanje u obliku elemenata pera i žleba tako da se paneli prema ovom pronalasku mogu lako postavljati, na primer, na pod radi formiranja obloge.

[0016] Obično, materijali za slojeve S1 i S2 (i S3) poželjno predstavljaju akrilatne sisteme ili su zasnovani na akrilatima. Ovde se pod akrilatnim sistemom podrazumeva polimerizabilna mešavina mono, di i polifunkcionalnih jedinjenja na bazi akrilne kiseline koja sadrže dvostruke veze. Tipični predstavnici su, na primer, dipropilenglikoldiakrilat, 1,6-heksandioldiakrilat, estri poliuretanske akrilne kiseline, estri poliesterne akrilne kiseline kao što su oni dostupni na tržištu u proizvodnom programu kompanije BASF pod trgovačkom markom LaromerTM.

[0017] Sloj S1 je poželjno polimer na bazi oligomera i/ili mešavine oligomera koji se mogu polimerizovati pomoću slobodnih radikala. Poželjno je na bazi akrilatnih oligomera (akrilatnog sistema) koji se stvrdnjavaju zračenjem. Ti se oligomeri biraju tako da sloj ima najbolja moguća svojstva prigušenja, a karakteriše ih Martensova tvrdoća od poželjno 0,5 - 120 N/mm<2>, naročito poželjno 2 - 50 N/mm<2>. Takva formulacija oligomera sastoji se od, na primer, jednog nezasićenog akrilata koji sadrži poliestarsku, polietarsku i/ili poliuretansku strukturu sa funkcionalnošću 1 - 4, poželjno < 2, ili više njih. Njihovi komercijalni primeri su Laromer PO 43 F, Laromer UA 9033 ili Laromer UA 19 T iz BASF-a. Mešavina oligomera može takođe sadržati akrilne estre niskog viskoziteta sa funkcionalnošću 1 - 4, poželjno sa funkcionalnošću 1 - 2. Njihovi komercijalni primeri su Laromer LR 8887, Laromer DPGDA, Laromer TPGDA iz BASF-a. Za stvrdnjavanje pomoću UV zračenja neophodni su fotoinicijatori kao što su mono ili bisacilfosfinoksidi, alfahidroksiketoni, derivati benzofenona, benzildimetilketal ili fenilglioksalati.

Formulacija može sadržati i aditive kao što su ovlaživači, sredstva protiv stvaranja pene, neorganski ili organski punioci. Na primer, kao aditivi se mogu koristiti poliakrilati, silikoni, talk, barijumsulfat, kreda, silicijumska kiselina ili derivati poliuree.

[0018] Materijal za drugi sloj S2 poželjno je na bazi akrilatnog oligomera (akrilatnog sistema) koji se može polimerizovati pomoću slobodnih radikala ili mešavine akrilata koji se mogu polimerizovati pomoću slobodnih radikala i koja se sastoji od jednog nezasićenog akrilata (akrilatnog sistema) koji sadrži poliestarsku, polietarsku i/ili poliuretansku strukturu, sa funkcionalnošću 1 - 8, poželjno 3 - 6, ili više njih. Njihovi primeri su Laromer PE 9074, Laromer 8863 ili Laromer LR 8987 kao sirovina laka iz BASF-a. Te mešavine akrilata poželjno sadrže i akrilne estre niskog viskoziteta sa funkcionalnošću 1 - 6, poželjno sa funkcionalnošću 2 - 4. Na primer, mogu se koristiti sledeće sirovine iz BASF-a sa trgovačkim markama Laromer HDDA, Laromer TMPTA, Laromer PPTTA. U slučaju UV-umrežavajućih sistema, dodaju se fotoinicijatori kao što su mono ili bisacilfosfinoksidi, alfahidroksiketoni, derivati benzofenona, benzildimetilketal ili fenilglioksilati. Nadalje se mogu dodavati aditivi kao što su ovlaživači, sredstva protiv stvaranja pene, sredstva za matiranje i neorganski ili organski punioci, na primer poliakrilati, silikoni, talk, barijumsulfat, kreda, silicijumska kiselina ili derivati poliuree. Oligomeri se biraju tako da tvrdoća površine bude u gorepomenutim opsezima. Osim toga, izbor sirovina je izveden tako da sloj S2 ne samo da ima svojstva prigušenja već pre svega visoku otpornost na trošenje (otpornost na grebanje, otpornost na mikrogrebanje, otpornost na habanje). Stručnjak iz ove oblasti zna da se ta svojstva postižu preko gustine mreže i modifikacija, na primer nanočesticama.

[0019] Debljina noseće ploče poželjno iznosi između 3 i 20 mm, poželjnije između 4 i 15 mm, još poželjnije između 3 i 12 mm, a najpoželjnije između 4 i 10 mm. Mogući su različiti oblici u zavisnosti od nameravane primene i nanetog ukrasa (ako postoji). Na primer, ako panel treba da podražava ukras od pravog drveta i da bude postavljen kao podni ili zidni panel, poželjan je pravougaoni oblik osnove noseće ploče ili panela, na primer pravougaoni oblik 1 1⁄2 - 2 m dugačak i 10 - 30 cm širok.

[0020] Kao što je pomenuto na početku, relevantna fizička svojstva površine panela prema ovom pronalasku suštinski su određena slojevitim sistemom prema ovom pronalasku. Za akustička svojstva panela odlučujući je debeli prvi elastični sloj S1. Generalno poželjne vrednosti Martensove tvrdoće za sloj S1 su, kao što je gore pomenuto, 0,5 - 120 N/mm<2>, naročito poželjno između 2 i 50 N/mm<2>, poželjnije između 2 i 40 N/mm<2>, a najpoželjnije između 2 i 30 N/mm<2>. U svakom slučaju, drugi sloj S2 mora imati veću tvrdoću od prvog sloja i, kao što je gore pomenuto, ona bi poželjno trebalo biti u opsegu između 5 - 300 N/mm<2>, naročito poželjno 15 - 150 N/mm<2>, još poželjnije između 20 i 100 N/mm<2>, a najpoželjnije između 25 i 90 N/mm<2>. Stručnjaku iz ove oblasti je jasno da čak i ako se navedeni rasponi za poželjne tvrdoće MS1i MS2delimično preklapaju, ono što je suštinski važno jeste činjenica da je MS2veća od MS1.

[0021] Utvrđivanje Martensove tvrdoće načelno je poznato stručnjaku iz ove oblasti. U razvoju ovog pronalaska, u tu svrhu je korišćen Taber Abraser ispitni uređaj 5151 iz kompanije Taber Industries.

Tvrdoća i dubina traga uzoraka određivani su nakon svakih 200 obrtaja brusnog papira S-41. Martensova tvrdoća (beleženje ispitivanja tvrdoće pod ispitnom silom) utvrđena je u skladu sa DIN EN ISO 14577. Kao ispitni uređaj korišćen je „Fischerscope H100ˮ iz Helmut Fischer GmbH. Korišćeni su sledeći ispitni parametri: maksimalna sila: 50/30 mN i trajanje merenja: 20 sekundi. Dubina traga je utvrđena pomoću mehaničkog merača profila. Kao ispitni uređaj korišćen je Perthometer S3P iz kompanije Perthen.

[0022] Prilikom merenja uzoraka, pokazalo se da postoje manje ili više velika odstupanja u tvrdoći date dubine sloja, verovatno zbog relativno mekih materijala koji se koriste. Zbog toga je potrebno meriti na nekoliko tačaka kako bi se dobili značajni, reprezentativni podaci putem uprosečenja. U izvedenim merenjima, tvrdoća i dubina tragova mereni su na četiri tačke nakon 200 obrtaja brusnog papira.

Pokazalo se da četiri merne tačke u većini slučajeva nude dovoljnu preciznost. Naravno, ukoliko se koristi više od četiriju mernih tačaka, kao što je osam, dobijaju se još precizniji rezultati merenja.

[0023] Poželjno je debljina elastičnog sloja S1 u opsegu 20 - 600 µm, poželjnije od 40 do 500 µm, još poželjnije 80 - 450 µm, a najpoželjnije 120 - 240 µm. Debljina drugog sloja S2 poželjno iznosi 10 - 180 µm, poželjnije 20 - 100 µm, a najpoželjnije 30 - 80 µm, bez obzira na debljinu prvog sloja. Stručnjaku iz ove oblasti je jasno da što se izabere deblji prvi elastični sloj S1, to mogu biti elastičnije osobine površine tako premazanog panela. Sloj S1 se poželjno nanosi sukcesivno u delimičnim koracima, određenije preko većeg broja valjaonica, uz odgovarajuće želiranje nakon jedinice za nanošenje valjcima. Pod želiranjem se podrazumeva da se u odgovarajućem sloju radikalna polimerizacija inicira zračenjem, na primer pomoću UV, ali se ta polimerizacija brzo završava kako bi se osigurala adhezija sledećih slojeva. Drugim rečima, podslojevi nisu potpuno stvrdnuti, nego samo delimično. Na taj se način, između ostalog, povećava međusobna adhezija podslojeva. Alternativno se sloj S1 može nanositi i u jednoj fazi.

[0024] Između prednje strane i sloja S1 obezbeđen je i dekorativni sloj koji obuhvata štamparsku boju (mastilo) ili se sastoji od te štamparske boje. Ovde se pojam „štamparska bojaˮ koristi uopšteno i nije namenjen da označi jednu boju, nego štamparsku boju uopšte: u digitalnoj četvorobojnoj štampi, štamparska boja se, na primer, sastoji od četiriju različitih boja (cijan, magenta, žuta, crna) od kojih se mešanjem boja raspršenih kapljica boja stvara štampana slika. U slučaju indirektne duboke štampe, poznato je da se dekorativna slika dobija pomoću obrtnih štamparskih cilindara. Pomešane boje specifične za ukras nanose se štamparskim cilindrima. U principu je u ovom pronalasku poželjno da slojevi S1 i S2 budu suštinski prozirni kako bi mogli da služe kao zaštita za dekorativni sloj ispod.

[0025] U stanju tehnike se kao štamparska boja obično koriste disperzione boje, kao što su određenije akrilne boje. Te se disperzione boje redovno upotrebljavaju u postupku duboke štampe koji se obično koristi. Disperzione boje su štamparske boje koje se obično sastoje od triju glavnih komponenata, a to su a) rastvarač (obično voda), b) veziva u obliku plastičnih polimera koji se, isparavanjem rastvarača, kombinuju i obrazuju čvrsti sloj i c) pigmenti boje za dobijanje željene pokrivenosti i željene nijanse. Stvrdnjavanje tih disperzionih boja ne izvodi se polimerizacijom, nego isparavanjem rastvarača, budući da su veziva već u obliku polimera. Pri isparavanju veziva, polimeri koje sadrži disperzija kombinuju se na potpuno fizički način i obrazuju čvrsti zatvoreni sloj.

[0026] U vezi sa ovim pronalaskom, iznenađujuće je otkriveno da se poboljšana adhezivna svojstva slojevitih sistema prema ovom pronalasku mogu postići ukoliko se, u ovom slučaju, umesto uobičajenih disperzionih boja koriste polimerizabilne štamparske boje. Pozitivni efekat je naročito naglašen ukoliko se štamparska boja dekorativnog sloja i najmanje deo prvog elastičnog sloja S1 zajedno stvrdnjavaju ili polimerizuju (ako se dekorativni sloj štampa direktno, kao kod digitalne štampe, dekorativni sloj se sastoji od štamparske boje). Ovde se podrazumeva da stvrdnjavanje ili delimično stvrdnjavanje (želiranje) polimernog sloja ili polimerizabilne štamparske boje označava hemijsku reakciju koja se događa tokom polimerizacije. To se mora razlikovati od sušenja takvih slojeva, gde samo rastvarač, kao što je sadržaj vode u disperzionoj boji, isparava ili se smanjuje na potpuno fizički način. Zajedničko (delimično) stvrdnjavanje polimerizabilne štamparske boje i materijala za prvi elastični sloj po svoj prilici dovodi do hemijskog umrežavanja na razdelnoj površini dvaju slojeva, za koje se pretpostavlja da je odgovorno za poboljšanu adheziju slojeva u celini. Konvencionalno korišćene disperzione boje nemaju nikakve polimerizabilne akrilatne sisteme pa ne može doći do takvog hemijskog umrežavanja između štamparske boje, tj. dekorativnog sloja, i elastičnog sloja.

[0027] Štamparske boje koje se koriste za ovaj pronalazak uglavnom su poželjno polimerizabilni akrilatni sistemi. Glavne komponente polimerizabilnih štamparskih boja su veziva, to jest smole koje sadrže reaktivne dvostruke veze; monomeri ili oligomeri, kao što su akrilatni monomeri i akrilatni oligomeri; opcioni fotoinicijatori za štamparske boje koje se stvrdnjavaju zračenjem; aditivi kao što su sredstva protiv stvaranja pene, aditivi za izravnavanje, itd.; i pigmenti boja kao i punioci radi postizanja određenih fizičkih i tehničkih svojstava. Uopšteno, štamparske boje koje se koriste za ovaj pronalazak mogu poželjno i da se stvrdnjavaju zračenjem, kao što su naročito štamparske boje koje mogu da se stvrdnjavaju UV zračenjem. Prema ovom pronalasku, štamparska boja je na bazi polimerizabilnog akrilata i/ili N-vinilkaprolaktama.

[0028] U daljem načinu ostvarivanja ovog pronalaska, na prednjoj strani ispod dekorativnog sloja obezbeđen je treći elastični sloj S3, koji ima Martensovu tvrdoću MS3pri čemu je tvrdoća trećeg elastičnog sloja poželjno jednaka tvrdoći prvog elastičnog sloja S1 ili manja od nje, tj. MS3≤ MS1. Na taj se način mogu proizvesti naročito debeli slojeviti sistemi sa odgovarajuće dobrim elastičnim svojstvima. Debljina sloja S3 bi poželjno trebalo da iznosi 10 - 300 μm, poželjnije 30 - 150 μm, a najpoželjnije 60 -120 μm. Za sloj S3 koristi se mešavina akrilata koji se mogu polimerizovati pomoću slobodnih radikala, kao što je takođe obezbeđena za sloj S1 i gore opisana. Toj se mešavini oligomera pre nanošenja poželjno dodaju pigmenti kako bi se sloju dala neprozirna boja kao podloga za štampanje, tj. taj sloj S3 poželjno ne bi trebalo da bude proziran kako bi se postigao dovoljan kvalitet štampe. Zatim se na taj prethodno naneti sloj S3 nanosi dekorativni sloj koji uključuje sve neophodne slojeve prajmera i osnovnog sloja. Prednost tog trećeg sloja S3 je u tome što se celokupni slojeviti sistem može izraditi da bude veoma debeo bez narušavanja vizuelnog utiska bilo kog dekorativnog sloja koji može biti prisutan, budući da se između posmatrača i dekorativnog sloja nalaze samo prvi elastični sloj S1 i drugi sloj S2.

[0029] Slojeviti sistem prema ovom pronalasku takođe ima prednost u tome što na prednjoj strani panela ili noseće ploče nisu potrebne dodatne papirne ili plastične folije, kao što je bilo neophodno u mnogim primenama u stanju tehnike. Paneli se zato mogu kontinuirano premazivati u jednom postrojenju i ne moraju se dovoditi u kontakt sa prethodno proizvedenom papirnom ili plastičnom folijom niti lepiti za nju.

[0030] U daljem načinu ostvarivanja ovog pronalaska, dekorativni sloj, koji uključuje sve neophodne pomoćne slojeve kao što su slojevi prajmera ili osnovnog sloja, može biti smešten između sloja S1 i habajućeg sloja S2.

[0031] Ovaj pronalazak odnosi se i na proizvodni postupak panela, kao što je određenije panel gorenavedene vrste. U tom se postupku, u prvoj fazi, obezbeđuje noseća ploča, kao što je MDF ili HDF noseća ploča. Na tu se noseću ploču nanosi sloj tečnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem i koji se bira tako da, nakon stvrdnjavanja, ima Martensovu vrednost MS10,5 - 120 N/mm<2>. Konvencionalnim postupcima za nanošenje valjcima, sloj debljine do 80 µm, u izuzetnim slučajevima do 100 µm, obično se može naneti u jednoj radnji. Dakle, kako bi se postigle željene debljine sloja za prvi elastični sloj S1, obično će biti neophodno da se svaki pojedinačni naneti sloj stvrdne, poželjno zračenjem, pa da se na taj delimično ili potpuno stvrdnuti prvi sloj nanese dalji sloj. Budući da se poželjno uvek koriste isti materijali, može se proizvoditi - najmanje u pogledu tvrdoće - homogeni elastični sloj S1 debljine do 600 μm. Međutim, za svaki sloj sloja S1 mogu se koristiti i različiti materijali sa različitim vrednostima za MS1, koji poželjno ne bi trebalo da se previše međusobno razlikuju i u svakom slučaju moraju biti unutar opsega od 0,5 do 120 N/mm<2>prema ovom pronalasku. Naime, u završnom sloju S1 (ili S2) poželjna je što je moguće homogenija tvrdoća, što se najjednostavnije može postići korišćenjem istih ili barem sličnih materijala. Nakon što se postigne željena krajnja debljina elastičnog sloja S1, nanosi se sloj drugog tečnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem – nakon što se delimično ili potpuno stvrdnuo – pri čemu se on bira tako da sloj ima Martensovu tvrdoću MS2, koja je veća od Martensove tvrdoće prethodno nanetog prvog elastičnog sloja. I u tom slučaju može biti neophodno da se nanese veći broj slojeva, uz odgovarajuće međufaze (delimičnog) stvrdnjavanja ukoliko je željena naročito velika krajnja debljina drugog sloja S2. I u tom se slučaju za svaki sloj sloja S2 mogu koristiti različiti materijali sa različitim vrednostima za MS2dokle god je (svaki) MS1manji od najmanjeg MS2pojedinačnih slojeva sloja S2.

Međutim, ovde je takođe poželjno koristiti iste ili barem slične materijale za podslojeve sloja S2, budući da to poboljšava koheziju podslojeva i može voditi većoj trajnosti celokupnog sloja S2 (ili S1).

[0032] Pre nego što se nanese prvi sloj elastičnog sloja S1, na površinu noseće ploče nanosi se sloj prajmera, pa se dekorativni sloj štampa na njemu polimerizabilnom štamparskom bojom na bazi polimerizabilnog akrilata i/ili N-vinilkaprolaktama. To se poželjno izvodi direktnim štampanjem, pri čemu su goreopisani tehnički detalji u vezi sa panelom prema ovom pronalasku u principu takođe primenljivi za ovaj postupak. Drugim rečima, i ovde se dekorativni sloj ili dekorativni uzorak nanosi pomoću polimerizabilne štamparske boje, a naročito je poželjno da se najmanje prvi sloj prvog elastičnog sloja S1 nanese na štamparsku boju koja se još nije (barem ne u potpunosti) stvrdnula pa se on zatim zajedno stvrdnjava sa štamparskom bojom. Na taj se način slojeviti sistem naročito dobro povezuje sa površinom noseće ploče.

[0033] Primer 1 (nije prema ovom pronalasku):

U prvoj se fazi na HDF noseću ploču debljine 8 mm nanosi prajmer na bazi komercijalno dostupne vodene disperzije akrilata pomoću jedinice za nanošenje valjcima sa nanosom od 10 g/m<2>. U sledećoj fazi, ploča se zaglađuje jedinicom za nanošenje valjcima pomoću punioca na bazi visoko napunjene vodene disperzije akrilata sa količinom za nanošenje od 25 g/m². Zatim se nanosi osnova za štampu (prajmer) na bazi vodene disperzije akrilata pomešane sa puniocima i pigmentima boje pomoću postupka izlivanja (tj. postupka za nanošenje prevlake obrazovanjem zavese) u količini od 70 g/m<2>. Svaka od ovih faza premazivanja praćena je međufazom sušenja na temperaturama između 80 i 200 °C. Tako obrađene ploče uvode se u mašinu za štampanje, koja u suštini obuhvata valjak forme i gumeni valjak za prenos slike za štampanje sa cilindra forme na ploču. Slika za štampanje generiše se preko tri nizvodne štamparske jedinice, pri čemu svaka štamparska jedinicom nanosi sopstvenu disperzionu štamparsku boju koja se sastoji od pigmenata boje i vodene disperzije akrilata. U slučaju imitacije tamnog drveta oraha nanosi se, na primer, 5 g/m<2>štamparske boje. U sledećem se postupku na sloj štamparske boje nanosi komercijalno dostupan UV prajmer pomoću jedinice za nanošenje valjcima. Mešavina (1) akrilatnih oligomera koji se mogu polimerizovati pomoću slobodnih radikala nanosi se u količini od 80 g/m<2>preko nizvodne jedinice za nanošenje valjcima. Ta mešavina (1) oligomera sadrži 70 delova Laromer PE 9032 i 25 delova Laromer TBCH iz BASF-a i 5 delova drugih aditiva (benzildimetilketal kao fotoinicijator, alifatični uretanakrilat sa funkcionalnošću od 3). Taj se sloj želira (delimično stvrdnjava) pomoću UV lampi.

[0034] Ista (ili alternativno slična) mešavina (1) oligomera ponovo se nanosi u količini od 80 g/m<2>preko dalje jedinice za nanošenje valjcima i najmanje delimično stvrdnjava. Potom se, u trećoj jedinici za nanošenje valjcima, na prvi elastični sloj S1 obrazovan na ovaj način nanosi sloj S2 drugog oligomera (2) koji se stvrdnjava zračenjem, koji sadrži dvostruke veze i opremljen je fotoinicijatorima, u količini od 50 g/m<2>i polimerizuje UV zračenjem. Taj se oligomer (2) sastoji od mešavine 75 delova Laromer PE 9074, 20 delova Laromer HDDA iz BASF-a i 5 % drugih aditiva (uključujući fenilglioksalat kao fotoinicijator) i ima veću tvrdoću (MS2) od prvog sloja S1.

[0035] Primer 2 (prema ovom pronalasku):

Paneli na kojima se slika za štampanje izrađuje pomoću štamparskih boja koje se stvrdnjavaju zračenjem Ponovo se koristi 8 mm debela HDF noseća ploča koja je obezbeđena vodenim prajmerom, puniocem i

1

osnovom za štampu, kao što je opisano u primeru 1. Na tako obrađenoj ploči se, pomoću digitalnog štampača, izrađuje ista ukrasna slika kao u primeru 1. Ovde se, međutim, ne koriste disperzione boje, nego boje za digitalnu štampu koje se stvrdnjavaju UV zračenjem. Za izradu slike za štampanje potrebna je količina boje od oko 2 g/m². Boja se prvo fiksira sa 150 mJ/cm<2>(živa) pa se potom nanosi prvi sloj sloja S1 kao u prvom primeru i najmanje delimično stvrdnjava (želira) zajedno sa štamparskom bojom. Zatim se izvode dalje faze kao u primeru 1.

[0036] Primer 3 (nije prema ovom pronalasku):

HDF noseća ploča podvrgava se proizvodnim fazama do posle štamparske mašine kao u primeru 1. Na osušenu štamparsku boju nanosi se komercijalno dostupni vodeni UV prajmer. Ploča je zagrejana prethodnim postupkom, sa temperaturom površine 50 - 60 °C tako da voda u prajmeru brzo isparava na površini pa se prajmer tako fiksira. Potom se pomoću valjaonice nanosi mešavina (1) oligomera kao što je opisana u primeru 1 u količini od 50 g/m<2>i želira pomoću UV zračenja. Nakon toga sledi drugo nanošenje 50 g/m<2>ove (ili slične) mešavine (1) oligomera valjcima sa naknadnim želiranjem i najzad treće nanošenje (1) 50 g/m<2>sa naknadnim želiranjem kako bi se obrazovao sloj S1. Zatim se nanosi 30 g/m² habajućeg ili gornjeg sloja (tj. sloja S2) pomoću jedinice za nanošenje valjcima i stvrdnjava pomoću UV zračenja. Oligomer za gornji sloj S2 sastoji se od mešavine od 75 delova Laromer PE 9074, 20 delova Laromer HDDA iz BASF-a i 5 % drugih aditiva (uključujući fenilglioksalat kao fotoinicijator i sredstvo za matiranje). Željeni stepen sjaja površine kontroliše se količinom dodatog sredstva za matiranje. Dalja obrada panela u podne panele izvodi se kao u primeru 1.

[0037] Primer 4 (prema ovom pronalasku):

U prvoj se fazi na HDF noseću ploču debljine 8 mm nanosi prajmer na bazi komercijalno dostupne vodene disperzije akrilata pomoću jedinice za nanošenje valjcima sa nanosom od 10 g/m<2>. U sledećoj fazi, ploča se zaglađuje u jedinici za nanošenje valjcima pomoću punioca na bazi visoko napunjene vodene disperzije akrilata sa nanetom količinom od 25 g/m². Potom se, pomoću valjaonice, nanosi masa koja se stvrdnjava UV zračenjem u količini od 40 g/m<2>. Ta masa koja se stvrdnjava zračenjem sastoji se od 65 delova mešavine (1) oligomera iz primera 1 i 35 % izuzetno fino dispergovanog titanijumdioksida. Zatim se želira pomoću UV zračenja. Drugo nanošenje 40 g/m<2>te mase odvija se preko nizvodne jedinice za nanošenje valjcima sa naknadnim želiranjem. Tako izveden sloj odgovara goreopisanom sloju S3. Nakon toga sledi digitalno štampanje kao u primeru 2. Potom se opciono primenjuje komercijalno dostupan UV prajmer u količini od 3 g/m<2>preko jedinice za nanošenje valjcima. Dalje premazivanje oligomerima (1) i (2) radi proizvodnje slojeva S1 i S2 kao i proizvodnja panela od početnih ploča odvija se kao u primeru 1.

[0038] U nastavku su prikazana neka od svojstava utvrđenih za materijale za podne obloge u primerima 1 - 4:

a) Određivanje emisije buke prilikom hodanja u skladu sa IHD-W 431 (verzija od 14.5.2012)

[0039] Karakteristične vrednosti su određene zanemarujući spektre sa najvišom i najnižom glasnoćom (korekcija odstupanja u skladu sa IHD-W 431). Rezultat je prikazan kao razlika između A-ponderisanog ukupnog nivoa zvučnog pritiska i glasnoće ispitivane varijante u poređenju sa referentnim podom. Procentualna promena linearnog parametra glasnoće (N) u odnosu na referencu određuje se na sledeći način:

Procenat promene:

[0040] Utvrđena karakteristična vrednost ukazuje na procentualno povećanje (negativna vrednost) ili smanjenje (pozitivna vrednost) percepcije glasnoće.

[0041] Referenca je konvencionalni laminatni pod sa prevlakom od melaminske smole i debljinom ploče od 8 mm.

Tabela 1: A-ponderisani ukupni nivo zvučnog pritiska

[0042] Primeri pokazuju da se premazom prema ovom pronalasku može postići značajno smanjenje buke pri hodanju. Smanjenje od 10 dB ljudsko uho opaža kao prepolovljavanje jačine zvuka. Kako bi bile direktno uporedive, u primerima 1 - 4 su kao noseće ploče korišćene isključivo HDF noseće ploče. Sa alternativnim nosećim pločama moguće je dalje značajno smanjenje buke.

4. Opis poželjnih načina ostvarivanja

[0043] U nastavku je ovaj pronalazak detaljnije objašnjen uz pozivanje na pridruženi nacrt. U kom: Fig.1a i b prikazuju primerne strukture slojeva u šematskom izgledu; i

Fig.2 prikazuje primerno postrojenje za proizvodnju panela prema ovom pronalasku u šematskom izgledu.

[0044] Fig.1a prikazuje šematsku strukturu slojeva za panel 10 prema ovom pronalasku. Izgled je čisto šematski i nije u tačnoj razmeri. Određenije, noseća ploča 11 je značajno deblja od ostalih slojeva 12 -18, koji su u opsegu od nekoliko stotina μm. Uz to su pojedinačni slojevi prikazani u raščlanjenom izgledu radi lakšeg razumevanja, a u stvarnosti su direktno međusobno susedni ili postavljeni direktno jedan na drugi.

[0045] U prikazanom primeru, predstavljena je noseća ploča 11 debljine oko 8 mm izrađena od HDF materijala. Na zadnju stranu noseće ploče 11 zalepljena je barijera 13 protiv vlage u obliku prikladne plastične folije. Ta je barijera protiv vlage opciona i zavisi od materijala za noseću ploču 11 i od željene oblasti upotrebe. Noseća ploča 11 ima i sredstva za spajanje u obliku elemenata žleba 15 i pera 14, koji su samo šematski označeni na Fig.1a (i b). Stručnjak iz ove oblasti upoznat je sa prikladnim sredstvima za spajanje u obliku elemenata pera i žleba koji omogućavaju povezivanje nekoliko sličnih panela u pravcima paralelnim sa prednjom stranom i takođe upravnim na prednju stranu, spojem obezbeđenim oblikom. U tu su svrhu obično obezbeđena komplementarna sredstva za spajanje koja su međusobno naspramna na četirima stranama pravougaone ili četvorougaone noseće ploče. Detalji takvih sredstava za spajanje ili profila za zabravljivanje poznati su stručnjacima iz oblasti proizvodnje laminatnih podova, kao npr. iz WO 0188306 ili WO 0148332 istog prijavioca, koji su ovde u celosti uključeni referencom.

[0046] U prikazanom slojevitom sistemu panela 10, obezbeđen je sloj 16 prajmera debljine, na primer, 50 - 200 μm, koji je na bazi vodenog akrilatnog sistema. Dalje se ispod prajmera mogu naneti veoma tanki slojevi prajmera i/ili čak slojevi punilaca, kao što je poznato stručnjaku iz oblasti direktno štampanih panela. Na prajmeru 16 štampa se dekorativni sloj ili ukras 18. Taj se ukras 18 ili dekorativni sloj 18 nanosi, na primer, pomoću polimerizabilne štamparske boje u digitalnoj četvorobojnoj štampi. Iznad dekorativnog sloja 18 smešten je prvi elastični sloj S1 debljine 200 μm i Martensove tvrdoće MS1od 15 N/mm<2>. Na taj prvi elastični sloj S1 nanosi se drugi sloj S2 čija debljina iznosi 80 μm, a Martensova tvrdoća oko 25 N/mm<2>.

[0047] Primer na Fig.1b odgovara primeru na Fig.1a sa tom razlikom što je ovde između sloja 16 prajmera i dekorativnog sloja 18 obezbeđen dodatni elastični sloj S3. Taj sloj S3 poželjno ima Martensovu tvrdoću MS3koja je manja od Martensove tvrdoće sloja S1 ili jednaka njoj, tj. MS3≤MS1. U primeru na Fig.1b, prvi sloj S1 može biti nešto tanji nego u primeru na Fig.1a, što je na dvama slikama šematski naznačeno različitim debljinama.

1

[0048] Primera radi, u nastavku će, uz pozivanje na Fig.2, biti opisana proizvodnja prema ovom pronalasku. Fig.2 pokazuje šemu sistema za premazivanje radi premazivanja noseće ploče 11. Nakon premazivanja, noseće ploče se seku na određenu veličinu i profilišu u posebnoj liniji za profilisanje (koja nije prikazana). Debljina nosećih ploča 11 iznosi, na primer, između 3 i 20 mm, dužina (gledano u pravcu prenosa sistema sa Fig.2) 150 - 200 cm, a širina 125 - 210 cm. Međutim, za noseće ploče mogu se koristiti bilo koje druge dimenzije ploče, koje se na kraju postupka seku na željeni oblik i veličinu. Stanice sistema prikazane na Fig.2 ne treba shvatiti kao konačne, nego one služe isključivo kao primeri za objašnjavanje postupka prema ovom pronalasku. Ispred, iza i između prikazanih stanica mogu se obezbediti dodatne stanice za obradu, kao što su dodatne stanice za sušenje, stanice za nanošenje prajmera, stanice za nanošenje punioca, upravljački i nadzorni uređaji, itd. Noseće ploče 11 se kroz sistem za premazivanje prenose npr. preko valjkastih transportera 20.

[0049] U prvoj prikazanoj stanici 30 se na prednju stranu (glavnu stranu) nosećih ploča 11 nanosi kompozicija prajmera pomoću tečne zavese 31 materijala za oblaganje. Ta se tečna zavesa 31 prostire po čitavoj širini ploče, a ploče se prenose kroz tu zavesu i tako se premazuju. Ispod uređaja 30 za ispuštanje zavese je prihvatnik 32 u koji upada tečna zavesa kada paneli ne prolaze kroz zavesu, kao na primer u razmaku između dvaju uzastopnih panela. Kao materijal za oblaganje za osnovni sloj poželjno se koristi vodena disperzija akrilata. U narednoj stanici 40 za sušenje se naneti osnovni sloj suši vrućim vazduhom, tj. voda se uklanja iz vodene disperzije akrilata. Kada se prajmer osuši, na osnovni sloj se pomoću sistema 45 za digitalnu štampu štampa dekorativni sloj. Taj dekorativni sloj može, na primer, podražavati pravo drvo, ali sistemi za digitalnu štampu koji su danas komercijalno dostupni mogu na panelima odštampati praktično bilo koji željeni ukras ili uzorak.

[0050] Sistem 45 za štampanje koristi štamparsku boju koja se može polimerizovati zračenjem, tj. štamparsku boju na bazi polimerizabilnog akrilata i/ili N-vinilkaprolaktama. Stručnjaku iz ove oblasti je jasno da je izgled sistema 45 za digitalno štampanje isključivo čisto šematski i da se takvi sistemi za štampanje obično sastoje od nekoliko stanica. Kada se željeni ukras odštampa, u sistemu 50 za nanošenje prve prevlake nanosi se prvi sloj tečnog alifatičnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem. Materijal se bira tako da, nakon stvrdnjavanja, ima Martensovu tvrdoću MS10,5 - 120 N/mm<2>. Sistem 50 je sistem za nanošenje valjcima i u jednoj radnji može da nanese sloj debljine oko 40 - 100 µm. U narednoj se stanici 60 naneti sloj tečnog alifatičnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem najmanje delimično stvrdnjava UV zračenjem. Nakon toga sledi drugi sistem 50' za nanošenje drugog sloja istog tečnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem, kao akrilata iz prvog sloja. I ovde stanica 50' predstavlja stanicu za nanošenje valjcima koja obično može da nanese sloj debljine 30 - 100 μm. U stanici 60', taj se drugi sloj najmanje delimično stvrdnjava UV zračenjem. Potom se u sistemu 50" za nanošenje treće prevlake nanosi treći sloj istog tečnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem i najmanje delimično stvrdnjava UV zračenjem u trećoj zračnoj stanici 60". U šematskom prikazu sa Fig.2, prikazana su tri

Claims

takva sistema, koja mogu da nanesu tri sloja jednog sloja, ali može postojati i više ili manje sistema, u zavisnosti od željene ukupne debljine prvog elastičnog sloja S1. U svakom slučaju, na izlazu iz poslednje zračne stanice 60" dobija se prvi elastični sloj S1 debljine oko 150 µm. Zatim se, u stanici 70 za nanošenje, na taj prvi elastični sloj S1 nanosi sloj tečnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem i koji se bira tako da nakon stvrdnjavanja ima Martensovu tvrdoću MS2, koja je veća od Martensove tvrdoće prvog elastičnog sloja i poželjno iznosi 5 - 300 N/mm<2>. Fig.2 prikazuje samo jedan sistem 70 za nanošenje i jednu stanicu 71 za stvrdnjavanje zračenjem, ali može biti obezbeđeno i nekoliko sistema za nanošenje drugog sloja S2, u zavisnosti od željene krajnje debljine sloja S2. Na izlazu iz postrojenja za premazivanje dobija se panel premazan prema ovom pronalasku, koji se po želji može dalje obrađivati.

Patentni zahtevi

1. Panel (10), određenije zidni, plafonski ili podni panel, koji obuhvata noseću ploču (11) sa prednjom stranom i zadnjom stranom, pri čemu noseća ploča (11) ima slojeviti sistem najmanje na prednjoj strani, pri čemu taj slojeviti sistem, počevši od prednje strane, obuhvata:

prvi elastični sloj S1 izrađen od polimera, koji ima debljinu od 20 do 600 µm i Martensovu tvrdoću MS1u skladu sa DIN EN ISO14577 od 0,5 do 120 N/mm<2>;

kao i drugi sloj S2 izrađen od polimera, koji ima debljinu od 10 do 180 µm i Martensovu tvrdoću MS2, pri čemu je MS2> MS1; i naznačen time,

što noseća ploča (11) na svojim stranama ima sredstva za spajanje u obliku elemenata žleba i pera, koja omogućavaju spajanje nekoliko sličnih panela u pravcima paralelnim sa prednjom stranom kao i upravnim na prednju stranu, spojem obezbeđenim oblikom, i

između prednje strane i sloja S1 obezbeđen je i dekorativni sloj (18) koji obuhvata štamparsku boju, pri čemu je štamparska boja na bazi polimerizabilnog akrilata i/ili N-vinilkaprolaktama.
2. Panel prema zahtevu 1, naznačen time, što polimer sloja S1 predstavlja alifatični polimer.
3. Panel prema nekom od prethodnih zahteva, naznačen time, što MS1iznosi između 2 i 50 N/mm<2>, još poželjnije između 2 i 40 N/mm<2>, a najpoželjnije između 2 i 30 N/mm<2>.
4. Panel prema nekom od prethodnih zahteva, naznačen time, što MS2iznosi između 5 i 300 N/mm<2>, poželjno 15 i 150 N/mm<2>, još poželjnije između 20 i 100 N/mm<2>, a najpoželjnije između 25 i 90 N/mm<2>.
5. Panel prema nekom od prethodnih zahteva, naznačen time, što debljina prvog elastičnog sloja S1 iznosi od 40 do 500 µm, poželjno od 80 do 450 µm, a najpoželjnije od 120 do 240 µm.
6. Panel prema nekom od prethodnih zahteva, naznačen time, što debljina drugog elastičnog sloja S2 iznosi od 10 do 180 µm, poželjno od 20 do 100 µm, a najpoželjnije od 30 do 80 µm.
7. Panel prema nekom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je između prednje strane i dekorativnog sloja obezbeđen treći elastični sloj S3 koji ima Martensovu tvrdoću MS3, gde je MS3≤ MS1, i pri čemu debljina sloja S3 poželjno iznosi od 10 do 300 µm, poželjno od 30 do 150 µm, a najpoželjnije od 60 do 120 µm.
8. Panel prema nekom od prethodnih zahteva 1 do 7, naznačen time, što štamparska boja dekorativnog sloja (18) i najmanje deo sloja S1 zajedno stvrdnjavaju, poželjno zračenjem.
9. Panel prema nekom od prethodnih zahteva 1 do 8, naznačen time, što se dekorativni sloj (18) nanosi digitalnom štampom.
10. Panel prema nekom od prethodnih zahteva, naznačen time, što na prednjoj strani panela (10) nije naneta papirna ili plastična folija.
11. Panel prema nekom od prethodnih zahteva, naznačen time, što su polazni materijali slojeva S1, S2 i S3 materijali koji se stvrdnjavaju zračenjem.
12. Panel prema nekom od prethodnih zahteva, naznačen time, što slojeviti sistem ima efekat prigušenja od najmanje 5 dB, poželjno najmanje 8 dB, a najpoželjnije najmanje 9 dB, u poređenju sa nepremazanom nosećom pločom, na osnovu merenja u skladu sa EPLF normom.
13. Panel prema nekom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je tvrdoća elastičnog sloja S1 suštinski konstantna po čitavoj debljini, a razlike u tvrdoći unutar sloja naročito su manje od 20 N/mm<2>, poželjno manje od 15 N/mm<2>, a još poželjnije manje od 10 N/mm<2>.
14. Proizvodni postupak panela, određenije zidnog, plafonskog ili podnog panela, koji obuhvata sledeće faze u datom redosledu:

(a) obezbeđivanje noseće ploče;

1

(a1) nanošenje sloja prajmera i štampanje dekorativnog sloja na njemu, pri čemu se dekorativni sloj štampa polimerizabilnom štamparskom bojom na bazi polimerizabilnog akrilata i/ili N-vinilkaprolaktama;

(b) nanošenje sloja tečnog alifatičnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem i koji nakon stvrdnjavanja ima Martensovu tvrdoću MS1od 0,5 do 120 N/mm<2>;

(c) najmanje delimično stvrdnjavanje sloja tečnog alifatičnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem, nanetog u fazi (b), pomoću zračenja;

(d) opciono ponavljanje faza (b) i (c) dok se ne dobije prvi elastični sloj S1 debljine od 20 do 600 µm;

(e) nanošenje sloja tečnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem i koji nakon stvrdnjavanja ima Martensovu tvrdoću MS2, pri čemu je MS2> MS1;

(f) najmanje delimično stvrdnjavanje sloja tečnog alifatičnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem, nanetog u fazi (e), pomoću zračenja;

(g) opciono ponavljanje faza (e) i (f) dok se ne dobije drugi sloj S2 debljine od 10 do 180 µm.
15. Postupak prema prethodnom zahtevu koji se odnosi na postupak, naznačen time, što štamparska boja i najmanje prvi naneti sloj od tečnog alifatičnog akrilata koji se stvrdnjava zračenjem, zajedno stvrdnjavaju pomoću zračenja.

1