RS64745B1 - Formulacija klizme - Google Patents

Description

Opis

Oblast pronalaska

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na formulaciju pogodnu za rektalno davanje. Pronalazak se dalje odnosi na prethodno napunjenu klizmu koja obuhvata navedenu formulaciju, i na upotrebu formulacije i klizme za lečenje zapaljenske bolesti creva.

Stanje tehnike

[0002] Ulcerozni kolitis (UK) je bolest karakterisana hroničnim zapaljenjem sluznice rektuma i kolona, utičući na unutrašnju oblogu u prvoj fazi. Bolest je rekurentna, kako sa aktivnim tako i sa neaktivnim fazama koje se razlikuju u patologiji, simptomima i lečenju. Osnovni uzrok UK nije ustanovljen, niti je poznato šta izaziva povratak bolesti između njenog neaktivnog i aktivnog oblika (Kobayashi et al. "Ulcerative colitis." Nat Rev Dis Primers 2020, 6(1): 74; Irvine, E. J. (2008) Inflamm Bowel Dis 14(4): 554-565). Simptomi aktivnog UK uključuju progresivnu meku stolicu sa krvlju i povećanom učestalošću pokreta creva. Aktivno zapaljenje sluznice dijagnostikuje se endoskopijom (Harbord M., et al. "Third European evidence-based consensus on diagnosis and management of ulcerative colitis. part 2: current management." J Crohns Colitis 2017, 11(7): 769-7842017).

[0003] Stolice sadrže gnoj, sluz i krv i često su povezane sa abdominalnim grčevima uz potrebu za hitnim pražnjenjem (tenesmi). Dijareja može imati pritajen početak, ili ređe, početi sasvim iznenada. U ozbiljnim slučajevima simptomi mogu uključivati groznicu i opštu malaksalost. U ozbiljnim fazama, duboko zapaljenje zida creva može se razviti uz abdominalnu osetljivost, tahikardiju, groznicu i rizik od perforacije creva. Osim toga, pacijenti sa UK mogu patiti od dodatnih intestinalnih manifestacija kao što su artalgija i artritis, nodozni eritem, pioderma gengrenosum i zapaljenje u očima. U slučaju remisije ili neaktivnog UK, pacijenti obično nemaju crevne simptome.

[0004] Obim upaljene i oštećene sluznice razlikuje se među pacijentima sa UK. UK koji zahvata samo rektum naziva se ulcerozni proktitis. Na to stanje se poziva kao na distalni ili levostrani kolitis kada su zapaljenske promene prisutne na levoj strani kolona do lijenalne fleksure. U ekstenzivnom UK zahvećen je i poprečni kolon, a pankolitis označava oboljenje koje uključuje čitav kolon.

[0005] Aktivno zapaljenje sluznice dijagnostikuje se endoskopijom i karakterisano je gubitkom vaskularnih obrazaca, edemom, petehijom, spontanim krvarenjem i fibrinoznim eksudatima. Endoskopska slika pokazuje naprekidno zapaljenje, koje počinje u rektumu i proteže se proksimalno u varijabilnom obimu u kolon. Biopsije dobijene u endoskopiji i podvrgnute histološkom ispitivanju pomažu da se dijagnostikuje stanje. Infektivni uzroci, uključujući klostridiju (clostridium difficile), kampilobakter (camphylobacter), salmonelu (Salmonella) i šigelu (Shigella), mogu da maskiraju UK i mogu se isključiti kulturama stolice.

[0006] Medicinsko upravljanje UK-om deli se na lečenje aktivne bolesti i održavanje remisije.

[0007] Medicinsko upravljanje UK-om deli se na lečenje aktivne bolesti i održavanje remisije. Lečenje pacijenata sa aktivnim UK ima za cilj da smanji zapaljenje i pospeši zaceljivanje kolona i oporavak sluznice. U većini slučajeva bolest se može kontrolisati konvencionalnim lekovima uključujući SP, 5-ASA ((Sutherland et al. (1987) Gastroenterology 92: 1894-1898) i GCS (Domenech et al (2014). Dig Dis 32(4): 320-327)). Levostrana bolest, ograničena na rektum i rektosigmoidnu regiju, često se leči rektalnim formulacijama 5-ASA i GCS. Kada je obim proksimalniji i/ili su simptomi ozbiljniji, potrebni su i oralni GCS. GCS se generalno upotrebljavaju za lečenje napada bolesti i ne preporučuju se za održavanje remisije jer postoje značajne nuspojave (kao što su imunodeficijencija, adrenalna insuficijencija, hiperglikemija, supresija hipotalamo-hipofizno-adrenalne ose, osteoporoza izazvana steroidima: smanjena gustina kostiju, dobijanje na težini, razgradnja mišića), inherentne u dugotrajnoj upotrebi i mogućem razvoju bolesti zavisne od steroida. Glukokortikoidni lekovi deluju neselektivno, tako da dugoročno mogu narušiti zdrave anaboličke procese. Kao rezultat, ne preporučuje se lečenje održavanjem sa sistemskim GCS (Prantera, C. and S. Marconi (2013) Therap Adv Gastroenterol 6(2): 137-156). Nove formulacije GCS-a razvijene su sa ciljem ograničavanja sistemske aktivnosti i smanjivanja neželjenih dejstava (AE) GCS-a. Za pacijente koji su postali otporni na GCS i pate od ozbiljnih ili umereno ozbiljnih pogoršanja UK, ponekad se upotrebljavaju imunomodulatorna sredstva kao što su azatioprin/6-merkaptopurin i ciklosporin. Međutim, imunomodulatori imaju sporo dejstvo i indukcija remisije kod tih pacijenata često je privremena (Ford et al. (2011) Am J Gastroenterol 106(4): 630-642).

[0008] Opcije lečenja za UK rapidno su se proširile poslednjih godina i sada uključuju više bioloških sredstava i lekove sa malim molekulima tofacitinib i Zeposia/ozanimod uz prethodne opcije lekova (videti Ford et al. (2011) Am J Gastroenterol 106(4): 630-642; Fausel, R. and A. Afzali (2015) Ther Clin Risk Manag 11: 63-73; Roda et al. (2016) Clin Transl Gastroenterol 7: e135; Fiorino et al. (2017) Expert Opin Drug Saf 16(4): 437-443;Troncone and Monteleone (2017) Expert Opin Drug Saf 16(7): 779-789; Duijvestein et al. (2018) Curr Treat Options Gastroenterol 16(1): 129-146; Verstockt et al. (2018) J Gastroenterol 53(5): 585-590; Troncone et al. (2020) Clin Exp Gastroenterol 13: 131-139; kao i skorašnje rezultate za Zeposia/ozanimod na https://www.healthline.com/health-news/fda-approvesnew-drug-for-ulcerative-colitis#Clinical-trial-results).

[0009] Tri TNFα inhibitora koja su trenutno odobrena za lečenje umerenog do ozbiljnog UK jesu infliksimab, adalimumab i golimumab. Ta sredstva vezuju TNFα, neutrališu njegovu aktivnost, i sprečavaju ga da se vezuje za svoj receptor. Takođe se pokazalo da infliksimab i adalimumab indukuju apoptozu aktiviranih T ćelija i makrofaga. Sva tri TNFα inhibitora nose potencijalne rizike povezane sa njihovom upotrebom, i trebalo bi ih izbegavati kod pacijenata sa nekontrolisanim infekcijama, uznapredovalom srčanom insuficijencijom, neurološkim stanjima i kod pacijenata sa istorijom maligniteta, zbog potencijalnog rizika od ubrzavanja rasta tumora. Ozbiljne infekcije javljaju se kod 2% – 4% pacijenata lečenih anti TNFα antitelima (Fausel, R. and A. Afzali (2015) Ther Clin Risk Manag 11: 63-73). Druga potencijalna neželjena dejstva terapije sa anti-TNFα uključuju akutne i ozbiljne infuzijske reakcije, uključujući anafilaksu, konvulzije i hipotenziju. Sa supkutano primenjenim anti-TNFα sredstvima mogu se javiti i reakcije na mestu ubrizgavanja i retke anafilaktičke reakcije. Druga moguća neželjena dejstva uključuju neutropeniju, hepatotoksičnost, serumsku bolest, leukocitoklastični vaskulitis, osip koji uključuje psorijaziformni osip, i indukciju autoimunosti. Približno 50% pacijenata koji primaju infliksimab razvijaju antitela nakon 2 godine (Fausel, R. and A. Afzali (2015) Ther Clin Risk Manag 11: 63-73).

[0010] Pokazalo se da su sva tri anti-TNα sredstva efikasna u indukovanju i održavanju kliničkog odgovora i remisije kod pacijenata sa UK, sa prilično uporedivim bezbednosnim profilima. Bez obzira na anti-TNFα sredstvo koje je izabrano, kombinovana terapija sa azatioprinom verovatno je efikasnija za indukovanje remisije nego anti-TNFα monoterapija. Međutim, i dalje postoji do 50% pacijenata koji primaju anti-TNFα sredstva koji ne reaguju na indukciono doziranje, i još više pacijenata koji tokom vremena prestaju da reaguju na anti-TNFα sredstvo (Fausel, R. and A. Afzali (2015) Ther Clin Risk Manag 11: 63-73). Vedolizumab, inhibitor integrina α4β7, odobren je 2014. za lečenje UK. U ispitivanju GEMINI 1, ustanovljeno je da je vedolizumab efikasniji nego placebo za indukovanje i održavanje kliničkog odgovora, kliničke remisije i zaceljivanja sluznice (Feagan et al. (2013) N Engl J Med 369(8): 699-710.). U teoriji, zbog jedinstvene lokacije integrina α4β7 na limfocitima koji se vraćaju u creva, može se očekivati da će vedolizumab imati smanjen rizik od sistemskih infekcija i maligniteta u poređenju sa sredstvima koja deluju sistemski. U ispitivanju GEMINI 1, nisu uočene nikakve značajne razlike između grupa u studiji u smislu neželjenih dejstava (AE).

[0011] Tofacitinib je oralni, sa malim molekulima, ATP-kompetitivni reverzibilni inhibitor JAK-1 i JAK-3, i, u velkim koncentracijama, takođe puteva TYK2 i JAK-2. Interesantno je što se tofacitinib brzo apsorbuje nakon oralnog unošenja sa vremenom do maksimalne koncentracije od 30 min, omogućavajući tako udobniji način davanja za pacijenta i brži početak dejstva nego većina drugih lekova koji se koriste u IBC (D’Amico et al. (2019) Therap Adv Gastroenterol 12: 1756284819848631). Režim doziranja tofacitiniba za odrasle sa umerenim do ozbiljnim UK je 10 mg BID tokom barem osam sedmica, nakon čega sledi 5 mg BID ili 10 mg BID. Taj režim doziranja se zasniva na podacima iz tri ključne studije faze III iz kliničkog razvojnog programa OCTAVE. Sve tri studije su ispunile svoje respektivne primarne krajnje tačke, sa znatno većom razmerom pacijenata u remisiji u 8. sedmici u studijama indukcije i u 52. sedmici u studiji održavanja sa tofacitinibom u poređenju sa placebom (Paschos et al. (2018) Ann Gastroenterol 31(5): 572-582).

[0012] Međutim, neželjeni događaji uočeni u kliničkom programu za UK sa tofacitinibom uključivali su ozbiljnu infekciju, uključujući herpes zoster, oportunističke infekcije, malignitete (uključujući nemelanomski kancer kože i limfoproliferativne poremećaje), gastrointestinalnu perforaciju i laboratorijske abnormalnosti. EMA i FDA su zaključile da bi tofacitinib mogao da poveća rizik od krvnih ugrušaka u plućima i dubokim venama kod pacijenata, koji su već pod velikim rizikom, i dale preporuku da bi tofacitinib trebalo upotrebljavati sa oprezom kod svih pacijenata pod visokim rizikom od krvnih ugrušaka (FDA (2019). Ispitivanje bezbednosti nalazi rizik od krvnih ugrušaka u plućima i smrti sa većim dozama tofacitiniba (Xeljanz, Xeljanz XR) kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom; FDA treba da istraži, Američka uprava za hranu i lekove; EMA potvrđuje da Xeljanz treba upotrebljavati sa oprezom kod pacijenata sa visokim rizikom od krvnih ugrušaka, Evropska agencija za lekove. EMA/92517/2020).

[0013] Zeposia ili ozanimod je modulator receptora sfingozin 1-fosfata (S1P) koji pripada klasi lekova „malih molekula“. Ozanimod se tesno i specifično vezuje za S1P receptore 1 i 5. Misli se da, vezivanjem za te receptore, ozanimod blokira sposobnost limfocita da izađu iz limfnih čvorova, što ih zarobljava u limfnim čvorovima i smanjuje njihov broj u krvi, centralnom nervnom sistemu i upaljenim tkivima. FDA je nedavno odobrila ozanimod za lečenje umerenog do ozbiljnog aktivnog ulceroznog kolitisa kod odraslih. Zbog toga što moduliše funkciju limfocita, ozanimod može povećati rizik od infekcije. Najveća neželjena dejstva su kod izvesnih pacijenata koji su imali infarkt miokarda u prethodnih 6 meseci, ili druge srčane probleme kao što su nestabilna angina ili srčana insuficijencija. Očekuje se da će upotreba ozanimoda sa antineoplastičnim, nekortikosteroidnim imunosupresivnim, ili imunomodulirajućim terapijama povećati rizik od imunosupresije, i ta lečenja mogu biti kontraindikovana. Takođe bi trebalo izbegavati upotrebu živih atenuiranih vakcina tokom 3 meseca nakon lečenja ozanimodom.

[0014] Ustekinumab, potpuno humano IgG1κ monoklonsko antitelo koje se vezuje sa specifičnošću za zajedničku p40 proteinsku podjedinicu humanih citokina IL12 i IL23, jeste najskorije odobreno lečenje za umereni do ozbiljan aktivni UK kod odraslih.

[0015] U fazi III programa UNIFI, pacijenti sa umerenim do ozbiljnim aktivnim UK primali su iv indukcionu dozu ustekinumaba (130 mg ili dozu zasnovanu na opsegu mase od približno 6 mg/kg) ili placebo, i oni sa kliničkim odgovorom u 8. sedmici bili su ponovo nasumično odabrani da primaju sc injekcije održavanja od 90 mg ustekinumaba (svakih 8 ili 12 sedmica) ili placebo. Procenat pacijenata u kliničkoj remisiji u 8. sedmici, i u 44. sedmici, bio je znatno veći među onima koji su dobijali lečenje ustekinumabom nego kod onih sa placebom (Sands et al. (2019) N Engl J Med 381(13): 1201-1214).

[0016] Najčešće nuspojave ustekinumaba uključuju infekciju gornjeg respiratornog trakta, nazofaringitis, vrtoglavicu, glavobolju, orofaringealni bol, dijareju, mučninu, povraćanje, pruritus, bol u leđima, mijalgiju, artalgiju, umor, eritem na mestu ubrizgavanja i bol na mestu ubrizgavanja.

[0017] Dok se TNF inhibitori i vedolizumab široko upotrebljavaju i pozicioniraju kao terapije treće linije u UK, ostaje da se vidi kako će se nove terapije usmerene na JAK i IL12 i IL23 pozicionirati u režimu lečenja za UK.

[0018] Uprkos naprednim terapijama opisanim iznad, pacijenti sa UK sa hroničnom aktivnom bolešću i dalje su pod rizikom da postanu refraktorni na lečenje što predstavlja ozbiljan medicinski izazov i jedini preostali pravac delovanja jeste kolektomija. Kumulativni rizik od kolektomije od 5 i 10 godina jeste 10 do 15% u levostranom kolitisu (Fumery et al. (2018) Clin Gastroenterol Hepatol., 16(3): 343-356). Totalna kolektomija je potencijalno kurativna opcija kod ozbiljnog UK ali je operacija koji menja život i uključuje rizik od komplikacija, kao što su disfunkcija rezervoara (pouch failure), pelvična sepsa, neplodnost kod žena i noćna fekalna inkontinencija. Stoga, hirurški zahvat se obično ostavlja za pacijente sa ozbiljnom refraktornom bolešću, hirurške hitne slučajeve, ili pacijente sa kolorektalnom displazijom ili kancerom (Hoivik et al. (2012) Inflamm Bowel Dis 18(8): 1540-1549).

[0019] Emergentna terapija u trećoj liniji lečenja UK je kobitolimod (Kappaproct/DIMS0150), modifikovani sintetički oligonukleotid na bazi jednolančane dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) od 19 baza u dužini. Kobitolimod ima sekvencu 5’-G*G*A*ACAGTTCGTCCAT*G*G*C-3’ (SEQ ID NO:1), pri čemu je CG dinukleotid nemetilovan. Zvezdica predstavlja fosforotioovanu vezu.

[0020] Kobitolimod funkcioniše kao imunomodulatorno sredstvo tako što cilja na Toll-u sličan receptor 9 (TLR9) koji je prisutan u imunskim ćelijama ili na površini epitelnih ćelija. Te imunske ćelije (tj., B ćelije i plazmacitoidna dendritska ćelija (pDCs) i epitelne ćelije) nalaze se u velikom obilju u lumenskoj sluznici kolona i nosa. Imunski sistem je ključni posrednik promena u UK. Sluznica kolona i rektuma pacijenata sa UK je hronično upaljena i sadrži aktivne imunske ćelije. Kobitolimod se može davati topikalno u regionu upale, što dovodi lek u blizakl kontakt sa velikim brojem predviđenih ciljnih ćelija, osiguravajući dospevanje leka do regije bogate ćelijama koje eksprimuju TLR9. Aktivacija tih ćelija pomoću kobitolimoda indukuje različite citokine, kao što su interferoni tipa I i interleukin 10 (IL-10) koji su klasični antiinflamatorni citokini i veruje se da su važni faktori za kliničko dejstvo kobitolimoda.

[0021] Klinička efikasnost kobitolimoda prikazana je u kliničkom ispitivanju „COLLECT“ (CSUC-01/10), koje je uključivalo davanje pacijentima doza od 30 mg kobitolimoda, u intervalima od 4 sedmice i takođe u kliničkom ispitivanju „CONDUCT“ (CSUC-01/16), koje je uključivalo testiranje različitih režima doziranja. Detalji o ispitivanju „COLLECT“ objavljeni su u Journal of Crohns and Colitis (Atreya et al. J Crohns Colitis, 2016 May 20), a detalji o kliničkom ispitivanju „CONDUCT“ objavljeni su u The Lancet Gastroenterology and Hepatology (Atreya et al 2020. Lancet Gastroenterol Hepatol. 2020 Dec;5(12):1063-1075). Sveukupno, podaci o kobitolimodu podržavaju pozitivnu procenu koristi i rizika za pacijente sa hroničnim UK. Kobitolimod je bezbedan i dobro se podnosi i pokazalo se da je efikasan u indukovanju kliničkog odgovora i remisije kod pacijenata sa hroničnim UK, kao i simptomatsku i endoskopsku remisiju kod pacijenata sa umerenim do ozbiljnim hroničnim UK otpornim na lečenje.

[0022] U studiji COLLECT, koja je uključivala davanje realtivno male (30 mg) doze kobitolimoda, topikalno davanje kobitolimoda izvođeno je pomoću kateterskog uređaja sa raspršivačem, koji je primenjivan tokom endoskopije. To je invazivan medicinski postupak koji neophodno izvode medicinski stručnjaci. Dalje, pre topikalnog davanja kobitolimoda pacijentima, kolon svakog pacijenta je očišćen da bi se uklonila fekalna materija. To je učinjeno da bi se omogućilo dospevanje kobitolimoda do intestinalnih epitelnih ćelija u kolonu i da bi se onome ko izvodi endoskopiju omogućilo da vidi sluznicu kolona. U oblasti tehnike poznati su različiti postupci čišćenja kolona. Na primer, pre endoskopije, može biti potrebno da pacijent popije do 4 L tečnosti počeviši od dana pre endoskopije. Kao dodatak aktivnom sredstu za čišćenje, priprema creva se može sastojati od toga da se pacijent hrani po ograničenoj dijeti. Takva dijeta može uključivati izbegavanje semenja i kukuruza, i može biti preporučena tokom nekoliko dana pre endoskopije. Tipično, samo su bistre tečnosti dozvoljene tokom dana koji prethodi postupku. Postoje i lekovi koji su dostupni za čišćenje kolona, npr. Plenvu, koji je tečni lek od približno 1 L, koji je osmišljen da zameni tradicionalnu tečnost za čišćenje creva lošeg ukusa. Ukratko, zavisno od izabranog laksativnog sredstva, tipično je potrebno da pacijent popije oko 1–4 L tečnosti pre endoskopije. To je neprijatan postupak i ometajući je i nazgodan za pacijenta.

[0023] Sam kobitolimod isporučuje se kao rastvor kobitolimoda u vodi u aseptično napunjenim staklenim fiolama. Davanje pacijentu izvodi osoblje medicinske zaštite budući da je potrebna izvesna priprema kao što je razblaživanje rastvora i prenošenje u odgovarajući špric za davanje putem katetera sa raspršivačem.

[0024] Kao što je uočeno iznad, pacijenti koji pate od hroničnog ulceroznog kolitisa, koji su u aktivnom stadijumu bolesti i otporni na poznata lečenja predstavljaju ozbiljan medicinski izazov i često je jedini preostali pravac delovanja kolektomija. Iz tog razloga, pacijenti će podnositi medicinsku intervenciju koja zahteva kako čićenje kolona da bi se uklonila fekalna materija tako i topikalno davanje putem katetera sa raspršivačem, uprkos nepogodnosti i neprijatnosti koje su uključene u tako invazivne postupke.

[0025] U studiji CONDUCT kobitolimod je isporučen u staklenim fiolama za jednokratnu upotrebu, koje sadrže 50 mL rastvora. Pre doziranja, osoblje u studiji prenosilo je rastvor u plastičnu klizmu i potom davalo rastvor kobitolimoda pacijentu koji je ležao u položaju na levoj strani. Taj postupak nije zahtevao kolonoskopiju, međutim ona je ipak primenjivana od strane osoblja na datoj lokaciji, a klizma nije bila optimalna ni za skladištenje ni za samostalnu primenu.

[0026] Međutim, bilo bi terapijski poželjno obezbediti topikalno lečenje za pacijente sa ulceroznim kolitisom koje se, poželjno, može samostalno primenjivati od strane pacijenta i koji poželjno ne zahteva nikakve korake čišćenja pre davanja. U tom pogledu, bilo bi poželjno obezbediti kobitolimod u formatu koji je pogodan za samostalnu primenu i koji je stabilan za distribuciju i uslove skladištenja, čime se omogućava davanje leka u udobnosti pacijentove kuće, bez potrebe za profesionalnom medicinskom intervencijom. Takvo lečenje bi takođe bilo korisno za pacijente koji uzimaju kobitolimod kao terapiju održavanja (tj. za njihovo održavanje u remisiji), koji bi mogli uzimati kobitolimod tokom produženih perioda vremena, npr. nekoliko meseci ili čak godina. Dalje, obezbeđivanje kobitolimoda u obliku pogodnom za samostalnu primenu kod kuće bilo bi poželjno jer bi se tako izbegla potreba da pacijent preduzima više putovanja do medicinskih objekata i da se medicinskom osoblju oduzima vreme za rad koji nije hitan, čime se pomaže u smanjivanju na minimum pritiska na sisteme zdravstvene nege, posebno tokom kriza javnog zdravstvlja kao što je pandemija COVID-19.

[0027] WO2021/037764 opisuje upotrebu oligonukleotida koji obuhvata sekvencu 5’-GGAACAGTTCGTCCATGGC-3’ (SEQ O ID NO:2) za upotrebu u lečenju zapaljenske bolesti creva kod humanih subjekata putem topikalnog davanja u kolon, pri čemu subjekat nije bio podvrgnut čišćenju kolona pre navedenog davanja. Atreya et al "Cobitolimod for moderate-to-severe, left-sided ulcerative colitis (CONDUCT): a phase 2b randomised, double-blind, placebo controlled dose ranging induction trial" The Lancet -Gastroenterology & Hepatology, tom 5, br.12, 2020 stranice 1063-1075 obezbeđuje dalje detalje o kliničkom ispitivanju CONDUCT pomenutom iznad. Jannin et al "Rectal route in the 21st Century to treat children" Advanced Drug Delivery Reviews, tom 73, 2014, stranice 34-49, predstavlja pregled lekova koji se daju rektalno i koji se upotrebljavaju za lečenje dece.

Suština pronalaska

[0028] Studije koje su sproveli pronalazači potvrdile su da je kobitolimod podložan izvesnim mehanizmima degradacije, na primer oksidaciji fosforotioatnih veza, kao odgovor na različite stimulanse (svetlost, povišena temperatura, oksidacija, kiseline) ili rast mikroba. Kao što je pomenuto iznad, ranije kliničke studije upotrebljavale su aseptički punjene staklene fiole za skladištenje preparata kobitolimoda pre davanja. Staklene fiole su nepropusne i nereaktivne, te stoga sprečavaju degradaciju kobitolimoda. Međutim, staklene fiole upotrebljavane u prethodnim studijama nisu pogodne za samostalnu primenu od strane pacijenta. Kao što je objašnjeno iznad, kada se kobitolimod isporučuje u tom formatu, moraju se izvesti dalji koraci pre davanja leka, kao što je razblaživanje rastvora i/ili prenošenje u odgovarajuću posudu za davanje. Tipično, takvo davanje zahteva profesionalnu medicinsku asistenciju i složeniju medicinsku opremu (npr. kolonoskop), što zahteva da pacijent putuje do bolnice ili klinike.

[0029] Prethodno napunjene klizme, koje pacijenti mogu sami primenjivati bile bi poželjna opcija. Međutim, posude koje se upotrebljavaju za takve klizme tipično su od (nesterilne) plastike, što stvara dalje probleme jer su plastične posude daleko propustljivije za okolne gasove nego staklo. Tokom dugotrajnog skladištenja, prodiranje gasova kao što su kiseonik i ugljen-dioksid u posudu izaziva degradaciju leka i smanjenu efikasnost.

[0030] Iznenađujuće je ustanovljeno da posebna formulacija kobitolimoda obezbeđuje kompozicije koje su stabilne za dugotrajno skladištenje. Posebno, formulacije prema pronalasku otporne su na degradaciju leka i rast mikroba. Dalje, formulacija prema pronalasku je stabilna kada se upotrebljava u plastičnim posudama, koje su propustljivije za gasove u okolnom vazduhu (npr. kiseonik), koji mogu degradirati oligonukleotid, za raliku od staklenih fiola. Formulacije o kojima se radi uključuju puferski sistem kao i konzervanse. Ustanovljeno je da je puferski sistem koji se upotrebljava kompatibilan sa kobitolimodom, pri čemu je takođe pogodan za rektalno davanje. Posebno, puferski sistem je u stanju da održava kobitolimod blizu fiziološke pH tokom produženih perioda vremena, npr. do jedne godine, i zahteva samo niske koncentracije konzervansa da bi se suzbio rast mikroba.

[0031] Pronalazak se takođe odnosi na prethodno napunjenju klizmu sa formulacijom prema pronalasku, koja obezbeđuje proizvod koji je stabilan tokom dugotrajnog skladištenja. Posuda klizme je dobro prilagođena za davanje formulacije pacijentu uz minimalnu neprijatnost i obezbeđuje izbacivanje celokupne formulacije.

[0032] Predmetni pronalazak stoga obezbeđuje vodenu formulaciju pogodnu za rektalno davanje koja obuhvata (i) oligonukleotid koji obuhvata sekvencu 5’-GGAACAGTTCGTCCATGGC-3’ (SEQ ID NO:2), (ii) barem jedan konzervans i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i fosfatnu so.

[0033] Pronalazak takođe obezbeđuje prethodno napunjenu klizmu za samostalnu primenu, pri čemu prethodno napunjena klizma obuhvata:

(a) posudu; i u posudi

(b) formulaciju kako što je opisana ovde.

[0034] Pronalazak takođe obezbeđuje pakovanje koje obuhvata jednu ili više prethodno napunjenih klizmi kao što je opisano ovde.

[0035] Pronalazak takođe obezbeđuje formulaciju kao što je opisana ovde za upotrebu u lečenju zapaljenske bolesti creva, poželjno pri čemu navedena zapaljenska bolest creva jeste ulcerozni kolitis ili Kronova bolest.

[0036] Pronalazak takođe obezbeđuje formulaciju kao što je opisana ovde za upotrebu u postupku lečenja zapaljenske bolesti creva kod subjekta, postupak koji obuhvata rektalno davanje formulacije navedenom subjektu, poželjno pri čemu navedena zapaljenska bolest creva jeste ulcerozni kolitis ili Kronova bolest.

[0037] Pronalazak takođe obezbeđuje upotrebu formulacije kao što je opisana ovde za proizvodnju leka za lečenje zapaljenske bolesti creva, poželjno pri čemu zapaljenska bolest creva jeste ulcerozni kolitis ili Kronova bolest.

Detaljan opis pronalaska

Formulacija

[0038] Pronalazak obezbeđuje vodenu formulaciju pogodnu za rektalno davanje koja obuhvata (i) oligonukleotid koji obuhvata sekvencu 5’-GGAACAGTTCGTCCATGGC-3’ (SEQ ID NO:2), (ii) barem jedan konzervans i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i fosfatnu so.

[0039] Kako se upotrebljava ovde, termin „vodena formulacija“ odnosi se na formulaciju u kojoj su različiti sastojci (oligonukleotid, konzervans i hemijske supstance koje se upotrebljavaju za obezbeđivanje pufera) rastvoreni u vodenom rastvaraču. Vodeni rastvarač obuhvata vodu, tipično u količini od barem 10% po masi vodenog rastvarača, poželjno u količini od barem 25% po masi vodenog rastvarača, poželjnije u količini od barem 50% po masi vodenog rastvarača, poželjnije u količini od barem 75% po masi vodenog rastvarača. Na primer, vodeni rastvarač može biti voda, tj. vodeni rastvarač se može sastojati od vode.

[0040] Kako se upotrebljava ovde, izraz „pogodno za rektalno davanje“ znači da se formulacija ili prethodno napunjena klizma mogu bezbedno davati rektalno, tj. bez izazivanja oštećenja u rektumu. Više detalja o različitim razmatranjima rektalnih formulacija može se pronaći u Hua "Physiological and Pharmaceutical Considerations for Rectal Drug Formulations" Frontiers in Pharmacology (2019), vol 10, 1196 i u Jannin et al, "Rectal route in the 21st Century to treat children" Advanced Drug Delivery Review (2014), 73, 34-49.

[0041] Kako se upotrebljava ovde, termin „oligonukleotid“ odnosi se na polinukleozid koji se obrazuje od mnoštva povezanih pojedinačnih nukleozidnih jedinica. Takvi oligonukleotidi mogu se dobiti iz postojećih izvora nukleinske kiseline, uključujući genomsku DNK ili cDnK, plazmide, vektore, ili bakterijsku DNK, ali se poželjno proizvode sintetičkim postupcima. Nukleozidni ostaci se mogu kuplovati jedan sa drugim bilo kojom od brojnih poznatih međunukleozidnih veza. Takve međunukleozidne veze uključuju, bez ograničenja, prirodan spoj međunukleozidnog fosfodiestra ili zaista modifikovanih međunukleozida kao što su, ali ne ograničavajući se na njih, fosforotioat, fosforoditioat, alkilfosfonat, alkilfosfonotioat, fosfotriestar, fosforamidat, siloksan, karbonat, karboalkoksi, acetamidat, karbamat, morfolino, borano, tioetar, premošćeni fosforamidat, premošćeni metilen fosfonat, premošćeni fosforotioat, i sulfon međunukleozidne veze. Termin „oligonukleotid“ takođe obuhvata polinukleozide koji imaju jednu ili više stereospecifičnih međunukleozidnih veza (npr g., (Rp)-ili (Sp)-fosforotioat, alkilfosfonat, ili fosfotriestarske veze). Kako se upotrebljava ovde, termini „oligonukleotid“ i „dinukleotid“ su izričito predviđeni tako da uključuju polinukleozide i dinukleozide koji imaju bilo koju takvu međunukleozidnu vezu, bez obzira da li veza obuhvata fosfatnu grupu. U izvesnim poželjnim izvođenjima, te međunukleozidne veze mogu biti fosfodiestarske, fosforotioatne, ili fosforoditioatne veze, ili njihove kombinacije.

[0042] Termin „oligonukleotid“ takođe obuhvata polinukleozide koji imaju dodatne supstituente uključujući, bez ograničenja, proteinske grupe, lipofilne grupe, interkalirajuća sredstva, diamine, folnu kiselinu, holesterol i adamantan. Termin „oligonukleotid“ takođe obuhvata bilo koju drugu nukleobazu koja sadrži polimer, uključujući, bez ograničenja, peptidne nukleinske kiseline (PNA), peptidne nukleinske kiseline sa fosfatnim grupama (PHONA), „zaključane“ nukleinske kiseline (LNA), oligonukleotide sa morfolino glavnim lancem, i oligonukleotide koji imaju odsečke glavnog lanca sa alkilnim linkerima ili amino linkerima. Alkilni linker može biti razgranat ili nerazgrant, supstituisan ili nesupstituisan, i hiralno čist ili racemska smeša.

[0043] Oligonukleotidi mogu uključivati nukleozide koji se javljaju u prirodi, modifikovane nukleozide, ili njihove smeše. Kako se upotrebljava ovde, termin „modifikovani nukleozid“ je nukleozid koji uključuje modifikovanu heterocikličnu bazu, modifikovani šećerni deo, ili njihovu kombinaciju. U nekim izvođenjima, modifikovani nukleozid je ne-prirodni pirimidinski ili purinski nukleozid, kao što je ovde opisano. U nekim izvođenjima, modifikovani nukleozid je 2’-supstituisani ribonukleozid, arabinonukleozid ili 2’-dezoksi-2’-supstituisani-arabinozid.

[0044] Kako se upotrebljava ovde, termin „hibridni oligonukleotid“ je oligonukleotid koji ima više od jednog tipa nukleozida.

[0045] Ovde, termin „oligonukleotid“ uključuje hibridne i himerne oligonukleotide. „Himerni oligonukleotid“ je oligonukleotid koji ima više od jednog tipa međunukleozidnih veza u strukturi svoje sekvence. Jedan poželjan primer takvog himernog oligonukleotida je himerni oligonukleotid koji obuhvata fosforotioatni, fosfodiestarski ili fosforoditioatni region i nejonske veze kao što su alkilfosfonatne ili alkilfosfonotioatne veze (US5635377 i US5366878).

[0046] Ovde, termin „oligonukleotid“ takođe uključuje zaokružene varijante i kružne oligonukleotide.

[0047] Poželjno, oligonukleotid obuhvata barem jedan fosfodiestar koji se javlja u prirodi, ili jedan modifikovani fosforotioat, ili fosforoditioatnu međunukleozidnu vezu, međutim takođe su predviđene poželjne veze ili zaista modifikacije glavnog lanca uključujući, bez ograničenja, metilfosfonate, metilfosfonotioate, fosfotriestre, fosfotiotriestre, fosforotioate, fosforoditioate, triestarske prolekove, sulfone, sulfonamide, sulfamate, formacetal, N-metilhidroksilamin, 2’ OMe (OksiMetilna grupa na 2’ položaju), karbonat, karbamat, morfolino, boranofosfonat, fosforamidate, naročito primarne aminofosforamidate, N3 fosforamidate i N5 fosforamidate, i stereospecifične veze (npr., (Rp)- ilir (Sp)-fosforotioatne, alkilfosfonatne, ili fosfotriestarske veze).

[0048] Šećerni deo u nukleozidu može biti šećerni deo koji se ne javlja u prirodi. Ovde, „šećerni deo koji se javlja u prirodi“ jeste šećerni deo koji se prirodno javlja kao deo nukleinske kiseline, npr., riboza i 2’-dezoksiriboza, a „šećerni deo koji se ne javlja u prirodi“ jeste bilo koji šećer koji se ne javlja prirodno kao deo nukleinske kiseline, ali koji se može upotrebljavati u glavnom lancu za oligonukleotid, na primer, ali bez ograničavanja na nju, heksoza. Arabinoza i derivati arabinoze primeri su poželjnih šećernih delova.

[0049] Modifikovani ili supstituisani oligonukleotidi su često poželjni u odnosu na prirodne oblike zbog poželjnih svojstava kao što su, na primer, poboljšana ćelijska apsorpcija, poboljšan afinitet za metu nukleinske kiseline i povećana stabilnost u prisustvu nukleaza. Oligonukleotid se obično sastoji od više od deset (10) i do stotinu (100) ili više dezoksiribonukleotida ili ribonuklotida, premda poželjno između oko osam (8) i oko četrdeset (40), najpoželjnije između oko osam (8) i oko dvadeset (20). Tačna veličina zavisiće od mnogo faktora, što zauzvrat zavisi od krajnje funkcije ili upotrebe oligonukleotida. Oligonukleotid se može proizvesti na bilo koji način, uključujući hemijsku sintezu, replikaciju DNK, reverznu transkripciju, ili njihovu kombinaciju.

[0050] Oligonukleotid u formulaciji prema pronalasku obuhvata sekvencu 5’-GGAACAGTTCGTCCATGGC-3’ (SEQ ID NO:2). Oligonukleotid u formulaciji prema pronalasku može se sastojati od sekvence 5’-GGAACAGTTCGTCCATGGC-3’ (SEQ ID NO:2), tj. oligonukleotid može biti oligonukleotid koji ima sekvencu 5’-GGAACAGTTCGTCCATGGC-3’ (SEQ ID NO:2).

[0051] Tipično, barem jedan CG dinukleotid u oligonukleotidu jeste nemetilovan. Oligonukleotid može stoga imati sekvencu 5’-GGAACAGTTCGTCCATGGC-3’ (SEQ ID NO:2), pri čemu CG dinukleotid jeste nemetilovan.

[0052] Tipično, barem jedan nukleotid u navednom oligonukleotidu ima fosfatnu modifikaciju glavnog lanca. Modifikacija glavnog lanca je tipično fosforotioatna ili fosforoditioatna modifikacija. Tipično, modifikacija glavnog lanca se nalazi na 5’- i/ili 3’- kraju navedenog oligonukleotida.

[0053] Fosforotioatne veze mogu se ilustrovati asteriscima (*) u sekvenci, npr. u sekvenci: 5’-G*G*A*ACAGTTCGTCCAT*G*G*C-3’ (SEQ ID NO:1), pri čemu je CG dinukleotid nemetilovan. Poželjno, oligonukleotid ima sekvencu 5’-G*G*A*ACAGTTCGTCCAT*G*G*C-3’ (SEQ ID NO:1), pri čemu je CG dinukleotid nemetilovan, tj. oligonukleotid u formulaciji prema pronalasku može se sastojati od sekvence 5’-G*G*A*ACAGT-TCGTCCAT*G*G*C-3’ (SEQ ID NO:1), pri čemu je CG dinukleotid nemetilovan.

[0054] Prema tome, tipično, oligonukleotid je kobitolimod.

[0055] Koncentracija oligonukleotida (poželjno kobitolimoda) koji se upotrebljava nije posebno ograničena i može biti bilo koja koncentracija koja donosi terapijsku korist za pacijenta. Tipično, oligonukleotid (poželjno kobitolimod) prisutan je u formulaciji u koncentraciji od barem 0.1 mg/mL, na primer barem 0.5 mg/mL, ili barem 1 mg/mL, barem 1.5 mg/mL, barem 2.0 mg/mL ili barem 2.5 mg/mL. Oligonukleotid (poželjno kobitolimod) može biti prisutan u formulaciji u količini od manjoj od 25 mg/mL, tipično manjoj od 20 mg/mL, na primer manjoj od 15 mg/mL. Prema tome, tipično, oligonukleotid (poželjno kobitolimod) prisutan je u formulaciji u količini od 0.1 do 25 mg/mL, poželjno od 0.5 do 20 mg/mL. Tipično, oligonukleotid (poželjno kobitolimod) prisutan je u formulaciji u koncentraciji od 0.5 do 15 mg/mL. Poželjno je oligonukleotid prisutan u formulaciji u koncentraciji od 2.5 do 12.5 mg/mL.

[0056] Oligonukleotid (poželjno kobitolimod) može biti prisutan u formulaciji u koncentraciji od oko 2.5 mg/mL. Oligonukleotid (poželjno kobitolimod) može biti prisutan u formulaciji u koncentraciji od oko 5 mg/mL. Oligonukleotid (poželjno kobitolimod) može biti prisutan u formulaciji u koncentraciji od oko 10 mg/mL.

[0057] Barem jedan konzervans može biti bilo koji konzervans poznat stručnjaku, dokle god konzervans može da suzbije rast mikroba bez degradiranja oligonukleotida. Formulacija može obuhvatati jedan tip konzervansa. Alternativno, formulacija može obuhvatati dva ili tri tipa konzervanasa.

[0058] Tipično, ukupna koncentracija konzervanasa u formulaciji manja je od 1% po masi formulacije, tipično manja od 0.5% po masi formulacije, poželjno manja od 0.2% po masi formulacije. Ukupna koncentracija konzervanasa u formulaciji može biti od 0.001 do 1% po masi formulacije, na primer od 0.005 do 0.5% po masi formulacije, poželjno od 0.01 do 0.2% po masi formulacije.

[0059] Tipično, barem jedan konzervans obuhvata jedan ili više parabena. Barem jedan konzervans može se sastojati od jednog ili više parabena. Termin „parabeni“ je dobro poznat u oblasti hemije formulacija, i tipično se odnosi na parahidroksibenzoate ili estre parahidroksibenzojeve kiseline.

[0060] Pogodni parabeni biće poznati stručnjaku. Na primer, konzervans može obuhvatati jedan ili više parabena koji se biraju od metilparabena, etilparabena, propilparabena, butilparabena, heptilparabena, izobutilparabena, izopropilparabena, benzilparabena i njihovih soli. Konzervans može obuhvatati jedan ili više parabena koji se biraju od metilparabena, etilparabena, propilparabena, butilparabena heptilparabena, izobutilparabena, izopropilparabena, benzilparabena i njihovih natrijumovih soli.

[0061] Tipično, barem jedan konzervans obuhvata Na-metilparaben i/ili Na-propilparaben. Poželjno, barem jedan konzervans bira se iz grupe koja se sastoji od Na-metilparabena, Na-propilparabena i njihovih smeša. Na primer, barem jedan konzervans može se sastojati od smeše Na-metilparabena i Na-propilparabena.

[0062] Ukupna koncentracija parabena tipično je manja od 1% po masi formulacije, tipično manja od 0.5% po masi formulacije, poželjno manja od 0.2% po masi formulacije. Ukupna koncentracija parabena u formulaciji može biti od 0.001 do 1% po masi formulacije, na primer od 0.005 do 0.5% po masi formulacije, poželjno od 0.01 do 0.2% po masi formulacije. Poželjno, formulacija obuhvata od 0.01 do 0.2% po masi smeše Na-metilparabena i Na-propilparabena.

[0063] Pufer obuhvata limunsku kiselinu i fosfatnu so. Stručnjak će biti upoznat kako da pripremi pufer na izvesnoj pH mešanjem osnovnog rastvora od dve komponente. Poželjno, fosfatna so je dinatrijumhidrogenfosfat (NazHPOa).

[0064] Formulacija tipično ima pH od barem 6.0, poželjno od barem 6.5. Formulacija tipično ima pH od ne više od 8.5, poželjno ne više od 8. Tipično, formulacija ima pH u opsegu od 6.0 do 8.0 tj. pufer zadržava pH formulacije u opsegu od 6.0 do 8.0. Poželjno formulacija ima pH u opsegu od 6.5 do 8.0, tj. pufer zadržava pH formulacije u opsegu od 6.5 do 8.0.

[0065] Prema tome, tipično formulacija obuhvata (i) oligonukleotid koji je kobitolimod, (ii) barem jedan konzervans koji obuhvata jedan ili više parabena i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i fosfatnu so. Na primer, formulacija može obuhvatati (i) oligonukleotid koji je kobitolimod, (ii) barem jedan konzervans koji obuhvata jedan ili više parabena i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i dinatrijum-hidrogenfosfat (Na2HPO4).

[0066] Formulacija može obuhvatati (i) oligonukleotid koji je kobitolimod u količini od 0.1 do 25 mg/mL, poželjno od 0.5 do 15 mg/mL, (ii) barem jedan konzervans koji obuhvata jedan ili više parabena u količini od 0.001 do 1% po masi formulacije i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i fosfatnu so, pri čemu formulacija ima pH od 6.0 do 8.0, poželjno pH u opsegu od 6.5 do 8.0.

[0067] Formulacija može obuhvatati (i) oligonukleotid koji je kobitolimod u količini od 0.1 do 25 mg/mL, poželjno od 0.5 do 15 mg/mL, (ii) barem jedan konzervans koji obuhvata Na-metilparaben i/ili Na-propilparaben, pri čemu je barem jedan konzervans prisutan u količini od 0.001 do 1% po masi formulacije i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i dinatrijum hidrogenfosfat (NazHPOa), pri čemu formulacija ima pH od 6.0 do 8.0, poželjno pH u opsegu od 6.5 do 8.0.

[0068] Formulacija može obuhvatati (i) oligonukleotid koji je kobitolimod u količini od 0.1 do 25 mg/mL, poželjno od 0.5 do 15 mg/mL, (ii) kombinaciju Na-metilparabena i Na-propilparabena u količini od 0.001 do 1% po masi formulacije i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i dinatrijum hidrogenfosfat (Na2HPO4), pri čemu formulacija ima pH od 6.0 do 8.0, poželjno pH u opsegu od 6.5 do 8.0.

Prethodno napunjena klizma

[0069] Pronalazak takođe obezbeđuje prethodno napunjenu klizmu pogodnu za samostalnu primenu, pri čemu navedena prethodno napunjena klizma obuhvata:

(a) posudu; i u posudi

(b) formulaciju kao što je opisano ovde.

[0070] Tipično, prethodno napunjena klizma pogodna je za samostalnu primenu rektalno. Prema tome, tipično se klizma može davati od strane samih pacijenata, bez bilo kakve specijalizovane medicinske opreme ili znanja.

[0071] Stručnjak će biti dobro upoznat sa različitim mogućim posudama za klizmu koje se mogu upotrebiti za rektalno davanje. Tipično, takve posude su plastične posude.

[0072] Tipično, posuda obuhvata bocu koja se može stiskati. Na primer, boca može biti napravljena od materijala koji se lako pritiska rukom, čime se formulacija istiskuje iz posude. Oblik boce takođe može olakšati pritiskanje. Na primer, boca koja se može stiskati može biti boca u obliku harmonke. Kod takvih boca, prevoji dozvoljavaju lako pritiskanje boce i efikasno istiskivanje formulacije koja se nalazi u njoj.

[0073] Tipično, boca se oblikuje od polietilena. Poželjno se boca oblikuje od polietilena male gustine.

Materijal od koga je oblikovana boca takođe može obuhvatati male količine aditiva, npr. sredstva za zamućenje kao što je titanijum dioksid, ili boje.

[0074] Boca je tipično veličine koja je pogodna za držanje terapijski korisne količine formulacije. Tipično, boca će sadržati zapreminu od 50 mL formulacije. Boca tipično ima visinu od između 4 i 12 cm, poželjno od 6 do 9 cm, tipično oko 7 do 9 cm. Boca tipično ima prečnik od 3 do 6 cm, poželjno od 4 do 5 cm.

[0075] Posuda tipično obuhvata aplikator pogodan za doziranje formulacije. Prema tome, kada se boca pritisne, formulacija se izbacuje iz posude putem aplikatora. Prema tome, tipično, aplikator se oblikuje od materijala koji je mek, tako da ne izazove povredu, ali koji se takođe ne raspada lako. Aplikator se može oblikovati od plastike. Tipično, aplikator se oblikuje od polietilena, poželjno polietilena male gustine. Materijal od koga se oblikuje aplikator može takođe obuhvatati male količine drugih aditiva, npr. sredstva za zamućivanje kao što je titanijumdioksid, boje ili druge plastične materijale u malim količinama kao što su poliamid i polietilen-polivinilacetat kopolimer.

[0076] Tipično, aplikator obuhvata vrh koji je pogodan za umetanje u rektum. Vrh je dužine od 4 do 15 cm, tipično dužine od 4 do 10 cm, poželjno dužine 5 do 6 cm. Vrh aplikatora može biti premazan lubrikansom radi lakše primene.

[0077] Tipično, posuda prethodno napunjene klizme obuhvata bocu koja se može stiskati i aplikator pogodan za doziranje formulacije, pri čemu aplikator obuhvata vrh pogodan za umetanje u rektum, pri čemu su i boca i aplikator oblikovani od polietilena. Posuda prethodno napunjene klizme može obuhvatati bocu u obliku harmonike i aplikator pogodan za doziranje formulacije, pri čemu aplikator obuhvata vrh pogodan za umetanje u rektum, pri čemu su i boca i aplikator oblikovani od polietilena. Poželjno su i boca i aplikator oblikovani od polietilena male gustine.

[0078] Aplikator može obuhvatati kontrolni ventil. Tipično, kontrolni ventil obuhvata oprugu i držač opruge. Kontrolni ventil reguliše protok formulacije iz posude, i dopušta protok formulacije iz posude putem aplikatora samo ako se na posudu izvrši dovoljan pritisak. Tipično, kada pritisak popusti, kontrolni ventil se zatvara čime se sprečava refluks formulacije nazad u bocu.

[0079] Prethodno napunjena klizma može dalje obuhvatati kapicu, koja pokriva i štiti aplikator do upotrebe prethodno napunjene klizme.

[0080] Količina formulacije u posudi nije posebno ograničena i može biti bilo koja količina koja donosi terapijsku korist za pacijenta. Tipično, količina formulacije u posudi nije veća od 60 mL, na primer od 20 do 60 mL, poželjno od 30 do 60 mL, poželjnije od 40 do 60 mL. Količina formulacije u posudi može biti oko 50 mL. U nekim slučajevima, količina formulacije u posudi može biti oko 30 mL.

[0081] Prethodno napunjena klizma tipično obuhvata pojedinačnu dozu oligonukleotida, poželjno kobitolimoda. Termin „pojedinačna doza“ odnosi se na formulaciju oligonukleotida odmerenu u dozu koja obuhvata količinu naznačenog jedinjenja.

[0082] Tipično, prethodno napunjena klizma obuhvata od 100 do 650 mg oligonukleotida, poželjno kobitolimoda. Na primer, prethodno napunjena klizma može obuhvatati dozu od 100 do 350 mg oligonukleotida, poželjno kobitolimoda. Prethodno napunjena klizma može obuhvatati dozu od 350 do 650 mg oligonukleotida, poželjno kobitolimoda. Prethodno napunjena klizma može obuhvatati dozu od 150 do 350 mg oligonukleotida, poželjno kobitolimoda. Prethodno napunjena klizma može obuhvatati dozu od oko 125 mg oligonukleotida, poželjno kobitolimoda. Prethodno napunjena klizma može obuhvatati dozu od oko 250 mg oligonukleotida, poželjno kobitolimoda. Prethodno napunjena klizma može obuhvatati dozu od oko 500 mg oligonukleotida, poželjno kobitolimoda.

[0083] Pronalazak stoga obezbeđuje prethodno napunjenu klizmu pogodnu za samostalnu primenu, pri čemu navedena prethodno napunjena klizme obuhvata:

(a) posudu koja obuhvata bocu koja se može stiskati i aplikator pogodan za doziranje formulacije, pri čemu aplikator obuhvata vrh pogodan za umetanje u rektum, poželjno pri čemu su boca i aplikator oblikovani od plastike, poželjno pri čemu aplikator dalje obuhvata kontrolni ventil; (b) formulaciju pogodnu za rektalno davanje koja obuhvata oligonukleotid, poželjno kobitolimod, (ii) barem jedan konzervans koji obuhvata jedan ili više parabena i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i fosfatnu so.

[0084] Na primer, prethodno napunjena klizma može obuhvatati:

(a) posudu koja obuhvata bocu u obliku harmonike i aplikator pogodan za doziranje formulacije, pri čemu aplikator obuhvata vrh pogodan za umetanje u rektum, pri čemu su boca i aplikator oblikovani od polietilena, poželjno pri čemu aplikator obuhvata kontrolni ventil; i u posudi (b) formulaciju pogodnu za rektalno davanje koja obuhvata (i) oligonukleotid koji je kobitolimod u količini od 0.1 do 25 mg/mL, poželjno od 0.5 do 15 mg/mL, (ii) barem jedan konzervans koji obuhvata jedan ili više parabena u količini od 0.001 do 1% po masi formulacije i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i fosfatnu so, pri čemu formulacija ima pH od 6.0 do 8.0, poželjno pH u opsegu od 6.5 do 8.0.

[0085] Prethodno napunjena klizma može obuhvatati:

(a) posudu koja obuhvata bocu u obliku harmonike i aplikator pogodan za doziranje formulacije, pri čemu aplikator obuhvata vrh pogodan za umetanje u rektum, pri čemu su i boca i aplikator oblikovani od polietilena, poželjno polietilana male gustine, poželjno pri čemu aplikator obuhvata kontrolni ventil; i u posudi

(b) formulaciju pogodnu za rektalno davanje koja obuhvata (i) oligonukleotid koji je kobitolimod u količini od 0.1 do 25 mg/mL, poželjno od 0.5 do 15 mg/mL, (ii) barem jedan konzervans koji obuhvata Na-metilparaben i/ili Na-propilparaben, pri čemu je barem jedan konzervans prisutan u količini od 0.001 do 1% po masi formulacije i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i dinatrijumhidrogenfosfat (Na2HPO4), pri čemu formulacija ima pH od 6.0 do 8.0, poželjno pH u opsegu od 6.5 do 8.0.

[0086] Prethodno napunjena klizma može obuhvatati:

(a) posudu koja obuhvata bocu u obliku harmonike i aplikator pogodan za doziranje formulacije, pri čemu aplikator obuhvata vrh pogodan za umetanje u rektum, pri čemu su i boca i aplikator oblikovani od polietilena, poželjno polietilena male gustine, poželjno pri čemu aplikator obuhvata kontrolni ventil; i u posudi

(b) formulaciju pogodnu za rektalno davanje koja obuhvata (i) oligonukleotid koji je kobitolimod u količini od 0.1 do 25 mg/mL, poželjno od 0.5 do 15 mg/mL, (ii) kombinaciju Na-metilparabena i Na-propilparabena u količini od 0.001 do 1% po masi formulacije i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i dinatrijum-hidrogenfosfat (Na2HPO4), pri čemu formulacija ima pH od 6.0 do 8.0, poželjno pH u opsegu od 6.5 do 8.0.

Pakovanje

[0087] Pronalazak takođe obezbeđuje pakovanje koje obuhvata jednu ili više prethodno napunjenih klizmi kao što je opisano ovde.

[0088] Tipično, pakovanje obuhvata gas za pakovanje. Gas za pakovanje može biti bilo koji gas koji pomaže u sprečavanju degradacije formulacije. Poželjno, gas za pakovanje je azot.

[0089] Pakovanje je obično blister pakovanje, koje obuhvata jedan ili više džepova u kojima su zaptivene jedna ili više prethodno napunjenih klizmi. Tipično, svaka prethodno napunjena klizma zaptivena je u jednom džepu, tj. svaka prethodno napunjena klizma pakuje se pojedinačno. Stručnjak će dobro poznavati pogodne materijale za blister pakovanje koji deluju kao barijera za gasove u spoljašnjem okruženju. Blister pakovanje tipično obuhvata blister zaptiven pokrivnom folijom. Tipični materijali za blister uključuju plastike kao što su polietilen tereftalat (PET), polietilen (PE), etilen vinil alkohol (EVOH). Pokrivna folija tipično obuhvata metalni barijerni sloj, na primer aluminijumski barijerni sloj, i može obuhvatati dalje slojeve za ojačavanje pakovanja kao što su plastični i/ili papirni slojevi. Na primer, bliste pakovanje može obuhvatati blister napravljen od tri sloja kao što su sloj od PET/PE, sloj od EVOH (etilen vinil alkohol), i sloj od PE. Pokrivna folija može obuhvatati slojeve od papira, aliminijuma i PE.

[0090] Jedan ili više džepova tipično sadrže gas za pakovanje, poželjno azot.

Medicinska upotreba

[0091] Pronalazak takođe obezbeđuje formulaciju kao što je opisano ovde za upotrebu u lečenju zapaljenske bolesti creva. Poželjno, zapaljenska bolest creva je ulcerozni kolitis ili Kronova bolest.

[0092] Formulacija se tipično daje topikalno na membrane sluznice. Poželjno, formulacija se daje rektalno. Formulacija se može davati rektalno pomoću prethodno napunjene klizme kao što je opisano ovde. Tipično, formulacija se samostalno primenjuje pomoću prethodno napunjene klizme kao što je opisano ovde.

[0093] Pronalazak takođe obezbeđuje formulaciju kao što je opisana ovde za upotrebu u postupku lečenja zapaljenske bolesti creva kod subjekta, pri čemu postupak obuhvata rektalno davanje formulacije navedenom subjektu. Poželjno, zapaljenska bolest creva je ulcerozni kolitis ili Kronova bolest.

[0094] Kako se upotrebljava ovde, termin „subjekat“ odnosi se na humanog subjekta/pacijenta. Termin „subjekat“ i „pacijent“ se ovde upotrebljavaju kao sinonimi.

[0095] Tipično, formulacija se daje pomoću prethodno napunjene klizme kao što je opisano ovde. Poželjno se formulacija samostalnu primenjuje od strane subjekta pomoću prethodno napunjene klizme kao što je opisano ovde.

[0096] Tipično, subjekat nije podvrgnut čišćenju kolona pre navedenog davanja. Prema tome, za bilo kog subjekta kao što je opisano ovde, i za bilo koju formulaciju ili prethodno napunjenu klizmu kao što je opisano ovde, tipično, subjekat nije podvrgnut čišćenju kolona pre navedenog davanja. Prema tome, jedna prednost prethodno napunjene klizme prema pronalasku jeste da se za efikasno davanje formulacije ne zahtevaju složeni koraci pripreme.

[0097] Kako se upotrebljava ovde, pozivanje na subjekta „koji nije podvrgnut čišćenju kolona“ predviđeno je za definisanje subjekta koji nije podvrgnut čišćenju kolona u vremenskom periodu pre davanja formulacije da bi se smanjila količina fekalne materije u kolonu koji se leči oligonukleotidom. Prema tome, tipično, subjekat nije podvrgnut čišćenju kolona 1 sat pre lečenja formulacijom, tipično 4 sata pre lečenja formulacijom, poželjno 8 sati pre lečenja formulacijom, poželjnije 12 sati pre lečenja formulacijom, poželjnije 24 sata pre lečenja formulacijom, najpoželjnije 48 sati pre lečenja formulacijom.

[0098] Tipično, navedeno čišćenje kolona može se izvršiti bilo kojim postupkom poznatim u oblasti tehnike, na primer davanjem laksativa.

[0099] Tipično, navedeni subjekat ima fekalni materijal u lumenu. Tipično, navedeni subjekat ima fekalni materijal koji pokriva ili je proksimalan epitlenim ćelijama koje se leče formulacijom koja obuhvata oligonukleotid. Navedeni subjekat može imati fekalni materijal u lumenu koji nije direktno u kontaktu sa epitelnim ćelijama kolona koje se leče formulacijom koja obuhvata oligonukleotid. Navedeni subjekat može imati fekalni materijal u lumenu koji pokriva ili je proksimalan epitelnim ćelijama kolona koje se leče formulacijom koja obuhvata oligonukleotid i fekalni materijal u lumenu koji nije direktno u kontaktu sa epitelnim ćelijama kolona koje se leče oligonukleotidom. Poželjnije, količina navedenog fekalnog materijala je normalna količina koja bi se mogla očekivati kod pacijenta koji nikada nije podvrgnut čišćenju kolona.

[0100] Pronalazak takođe obezbeđuje upotrebu formulacije kao što je opisano ovde za proizvodnju leka za lečenje zapaljenske bolesti creva. Poželjno, zapaljenska bolest creva je ulcerozni kolitis ili Kronova bolest.

[0101] Kako se upotrebljava ovde, termin inflamatorna bolest creva (IBC) odnosi se na grupu zapaljenskih stanja kolona i gastrointestinalnog trakta. Glavni tipovi IBC su ulcerozni kolitis (UK) i Kronova bolest. Glavna razlika između UK i Kronove bolesti je mesto i priroda zapaljenskih promena. Kronova bolest može zahvatiti bilo koji deo gastrointestinalnog trakta, od usta do anusa, dok je UK ograničen na kolon i rektum. U nekim slučajevima, definitivna dijagnoza bilo Kronove bolesti ili UK ne može se dati usled idiosinkrazije u ispoljavanju. U tim slučajevima, može se dati dijagnoza nedeterminisanog kolitisa. Drugi oblici IBC uključuju, ali nisu ograničeni na njih, kolagenski kolitis, limfocitni kolitis, ishemijski kolitis, diverzioni kolitis, Behčetovu (Behçet) bolest i nedeterminisani kolitis.

[0102] Tipično, zapaljenska bolest creva je ulcerozni kolitis (UK).

[0103] Bolest ulcerozni kolitis (UK) je dobro poznata stručnjaku u oblasti tehnike. Ulcerozni kolitis koji se leči u skladu sa predmetnim pronalaskom može uključivati lečenje ulceroznog proktitisa, distalnog ili levostranog kolitisa, ekstenzivnog kolitisa, pankolitisa i pouchitis-a. Tipično, pacijent pati od levostranog ulceroznog kolitisa.

[0104] Pacijent sa UK tipično pokazuje spektar ozbiljnosti bolesti u opsegu od remisije do ozbiljno aktivnog stanja. Može se upotrebiti klinička procena za klasifikovanje pacijenata sa UK u 4 podgrupe aktivnosti bolesti kao što je definisano u D’Haens, Gastroenterology 2007; 132: 763-786: (1) remisija (≤2 ili 3 stolice/dan, bez prisustva krvi i/ili gnoja u stolici, bez sistemskih simptoma); (2) blago aktivna bolest (3 ili 4 stolice/dan i/ili prisustvo krvi i/ili gnoja u stolici manje od svakodnevno, bez sistemskih simptoma groznice i gubitka mase); (3) umereno aktivna bolest (>4 stolice/dan i/ili svakodnevno prisustvo krvi i/ili gnoja) sa minimalnim sistemskim simptomima; i (4) ozbiljno aktivna bolest (>6 krvavih stolica/dan, i dokaz o toksičnosti, koji se pokazuje kao groznica, tahikardija, anemija, ili brzina sedimentacije eritrocita ESR). Klinička procena se može klasifikovati drugim skorovima, npr. Majo (Mayo) skorom, ili njihovim varijacijama, ili drugim indeksima.

[0105] Tipično, pacijent pati od umerenog do ozbiljnog UK. Poželjno, pacijent pati od umerenog do ozbiljnog UK kao što je definisano iznad. Na primer, pacijent može patiti od umerenog do ozbiljnog levostranog UK.

[0106] Kako se upotrebljava ovde, reči „lečenje“ i „lečiti“ treba razumeti tako da obuhvataju lečenje i/ili poboljšavanje i/ili sprečavanje ili smanjivanje u agravaciji/pogoršanju simptoma bolesti ili stanja, kao i lečenje uzroka bolesti ili stanja, i mogu uključivati povlačenje, smanjivanje ili zaustavljenje simptoma, kliničkih znakova, i suštinske patologije stanja na takav način da se poboljšava ili stabilizuje stanje subjekta.

[0107] Posebno u kontekstu ulceroznog kolitisa, „lečenje“ se tipično odnosi na indukovanje odgovora ili remisije kod pacijenta koji ima aktivan ulcerozni kolitis. Prema tome, tipično, oligonukleotid je za indukovanje odgovora ili remisije aktivnog ulceroznog kolitisa kod pacijenta. Indukovanje odgovora znači poboljšavanje stanja pacijenta pomoću npr. smanjivanja i/ili zaustavljanja simptoma i kliničkih znakova aktivne bolesti. Indukovanje remisije znači prelazak pacijenta iz stanja kada se smatra da je u aktivnom stadijumu bolesti u stanje u kome se smatra da je u remisiji. „Lečenje“ se može odnositi na održavanje pacijenta u remisiji.

[0108] Indukcija odgovora ili remisije kod pacijanata sa UK tipično se procenjuje jednim ili većim brojem od endoskopije, histologije, pacijentovim zabeleženim ishodima i ishodima u kvalitetu života. Prema tome, pozivanje na indukciju odgovora ili remisije uključuje indukciju jednog ili većeg broja od endoskopske remisije, endoskopskog odgovora, histološke remisije, histološkog odgovora, odgovora ili remisije koje određuje lekar ili pacijentovi zabeleženi ishodi, i odgovor ili remisija se određuju kvalitetom života. To se tipično može proceniti pozivanjem na jedan ili više standardnih indeksa.

[0109] Tipično, ulcerozni kolitis je hronični aktivni ulcerozni kolitis, tj. pacijent pati od hroničnog ulceroznog kolitisa koji je u aktivnoj fazi.

[0110] Kako se upotrebljava ovde, termin „hronični aktivni ulcerozni kolitis“ odnosi se na pacijente sa ulceroznim kolitisom koji je i aktivan i hroničan. Aktivni ulcerozni kolitis je tipično kao što je difinisano ovde, tj. pacijent nije u remisiji. Ulcerozni kolitis je tipično hronično (dugotrajno) stanje u ciklusima između aktivne i manje aktivne faze. Kao što će stručnjak razumeti, pacijent koji pati od hroničnog ulceroznog kolitisa prolazi korz aktivne faze („napadi“ ili relapsi) sa ektremnijim simptomima između kojih su periodi kada pacijent doživljava blaže simptome ili je u remisiji. Prema tome, termin „hronični aktivni UK“ tipično se odnosi na pacijenta sa hroničnim UK koji je u aktivom stanju bolesti.

[0111] Pacijent može patiti od hroničnog aktivnog umerenog do ozbiljnog UK. Pacijent može patiti od hroničnog aktivnog umerenog do ozbiljnog levostranog UK.

[0112] Poželjno, ovde se pozivanje na „lečenje“ odnosi na indukovanje odgovora ili remisije kod pacijenta koji ima hronični aktivni ulcerozni kolitis. Prema tome, tipično, oligonukleotid je za indukovanje odgovora ili remisije hroničnog aktivnog ulceroznog kolitisa kod pacijenta.

[0113] Indukcija odgovora ili remisije kod pacijenata sa UK može se određivati u skladu sa jednim ili više standardnih indeksa bolesti. Tipični indeksi bolesti uključuju, ali nisu ograničeni na dole navedene: (i) aktivnost bolesti koja se određuje kliničkom i biohemijskom aktivnošću bolesti, (ii) aktivnost bolesti koja se određuje endoskopskom aktivnošću bolesti, (iii) aktivnost bolesti koja se određuje kombinovanim kliničkim i endoskopskim indeksima aktivnosti bolesti, (iv) kvalitet života, (v) histološku aktivnost bolesti. Ti indeksi se razmatraju u D’Haens (ibid).

[0114] Indeksi zasnovani na aktivnosti bolesti koja se određuje kliničkom i biohemijskom aktivnošću bolesti uključuju Indeks ozbiljnosti Trulava i Vitsa ; Pauel-Takov (Powell-Tuck) (Sent Mark – St. Mark) indeks; Indeks kliničke aktivnosti (Rahmilevic – Rachmilewitz); Indeks aktivnosti (Seo); Opštu procenu lekara; Lihtigerov (Lichtiger) (modifikovani Trulavov i Vitsov) indeks; Opštu evaluaciju ispitivača; Jednostavan klinički indeks aktivnosti kolitisa; Poboljšanje zasnovano na skorovima pojedinačnih simptoma ; Klinički skor ulceroznog kolitisa; i Remisiju koju definiše pacijent. Ti indeksi se razmatraju u D’Haens (ibid).

[0115] Indeksi zasnovani na aktivnosti bolesti koji se određuju endoskopskom aktivnošću bolesti uključuju Sigmoidoskopsku procenu Trulava i Vitsa; Baronov (Baron) skor; Pauel-Takovu sigmoidoskopsku procenu; Endoskopski (Rahmilevicev endoskopski) indeks; Sigmoidoskopski indeks; Sigmoidoskopski skor stepena zapaljenja ; Fleksibilnu proktosigmoidoskopsku procenu po Majo skoru; Saderlandovu (Sutherland) procenu izgleda sluznice; i Modifikovani Baronov skor. Ti indeksi se razmatraju u D’Haens (ibid).

[0116] Indeksi zasnovani na aktivnosti bolesti koja se određuje kombinovanim indeksima kliničke i endoskopske aktivnosti bolesti uključuju Majo skor (Skor klinike Majo/Indeks aktivnosti bolesti); modifikovani Majo skor i Saderlandov indeks (Indeks aktivnosti bolesti/Indeks aktivnosti bolesti UK). Majo skor i Saderlandov indeks se razmatraju u D’Haens (ibid).

[0117] Indeksi zasnovani na kvalitetu života uključuju Formular za ocenjivanje zabrinutosti pacijenata sa IBD; i Upitnik o zapaljenskoj bolesti creva (IBDQ). Ti indeksi se razmatraju u D’Haens (ibid).

[0118] Indeksi zasnovani na histološkoj aktivnosti bolesti uključuju one razmotrene u D’Haens (ibid), kao što su Gebusov (Geboes) indeks i Rajlijev (Riley) indeks i dalji indeksi kao što su Nensijev (Nancy) histološki indeks i Robardsov (Robarts) histopatološki indeks.

[0119] Poželjan indeks za procenjivanje pacijenata sa UK u kliničkom razvijanju leka je Majo skor i modifikovani Majo skorovi kao što je opisano u smernicama od strane regulatornih agencija Evropske medicinske agencije (EMA) i Uprave za hranu i lekove (FDA) (Guidance Document: Ulcerative Colitis: Clinical Trial Endpoints Guidance for Industry, Aug 2016, docket no. FDA-2016-D-2319; EMA, Guideline on the development of new medicinal products for the treatment of Ulcerative Colitis 21 July 2016).

[0120] Indeks kliničke aktivnosti (Rahmilevic) je indeks koji uzima u obzir 7 varijabli: broj stolica, krv u stolici, opštu procenu ispitivača, abdominalni bol ili grčeve, temperaturu usled kolitisa, ekstraintestinalne manifestacije, i laboratorijske nalaze. To se dalje razmatra u D’Haens (ibid) i Rachmilewitz D., BMJ 1989; 298: 82-86. Određivanje indeksa kliničke aktivnosti (Rahmilevic) daje skor za pacijenta u opsegu od 0 do 29 bodova (viši skorovi označavaju ozbiljniju bolest).

[0121] Klinička remisija se može smatrati za skor indeksa kliničke aktivnosti (Rahmilevic) od ≤4 boda. Odgovor, kako je određen indeksom kliničke aktivnosti (Rahmilevic), označava da pacijent ima niži skor nakon lečenja nego pre lečenja.

[0122] Majo skor je indeks koji uzima u obzir 4 stavke: učestalost stolice, rektalno krvarenje, nalaze endoskopije, i Opšta procenu lekara (PGA – Physician’s Global Assessment). To se dalje razmatra u D’Haens (ibid) i Schroeder KW et al, N Engl J Med 1987; 317: 1625-1629. Određivanje Majo skora daje skor u opsegu od 0 do 12 bodova (viši skorovi označavaju ozbiljniju bolest). Kao dodatak uz četiri specifične stavke, meri se i funkcionalna procena pacijenta koja nije predviđena da bude uključena u izračunavanje indeksa od 12 bodova, već je treba upotrebljavati kao meru opšteg dobrog stanja kada se određuje PGA skor.

[0123] Majo skorovanje za svaku od 4 stavke određuje se kao što je izneto u donjoj Tabeli.

[0124] Remisija prema Majo skoru može se definisati kao kompletno povlačenje u (1) učestalosti stolice (normalna učestalost stolice), (2) rektalnom krvarenju (nema rektalnog krvarenja), (3) skoru funkcionalne procene pacijenta (generalno dobar), (4) endoskopskim nalazima (normalni), i PGA skoru od 0. Odgovor, kako je određen Majo skorom, tipično zahteva poboljšanje (smanjenje od početne vrednosti za najmanje 1 bod) u PGA skoru i poboljšanje u barem jednom od drugih kliničkih procena (učestalost stolice, rektalno krvarenje, funkcionalna procena pacijenta, endoskopski nalazi) i odsustvo pogoršanja u bilo kojoj drugoj kliničkoj proceni.

[0125] Alternativno, klinička remisija može se definisati kao Majo skor od 0 i kliničko poboljšanje (odgovor) kao smanjenje od početne vrednosti u Majo skoru ≥3 boda.

[0126] Alternativno, klinička remisija može se definisati kao Majo skor od 0 i kliničko poboljšanje (odgovor) kao smanjenje od početne vrednosti u Majo skoru ≥3 boda (ili smanjenje od ≥2 boda ako je početna vrednost Majo skora bila ≤3 boda).

[0127] Alternativno, remisija, kako je određena Majo skorom, može se definisati tako da zahteva podskorove od 0 kako za sigmoidoskopiju tako i za rektalno krvarenje i skor od 0 ili 1 za učestalost stolice i PGA podskorove. Odgovor se može definisati kao smanjenje od početne vrednosti u Majo skoru ≥3 boda; klinički odgovor se može definisati kao smanjenje od početne vrednosti u Majo skoru (bez endoskopskog podskora, takođe poznat kao parcijalni Majo skor) ≥2 boda, i endoskopski odgovor se može definisati kao smanjenje od početne vrednosti u endoskopskom podskoru ≥1 bod.

[0128] Alternativno, klinička remisija se može definisati kao ukupan Majo skor od ≤2 boda bez ikakvog pojedinačnog podskora >1 bod, klinički odgovor se može definisati kao smanjenje od početne vrednosti u ukupnom Majo skoru ≥3 boda i ≥30% i smanjenje u subskoru rektalnog krvarenja ≥1 boda ili subskoru apsolutnog rektalnog krvarenja od 0 ili 1, i zaceljivanje sluznice se može definisati kao apsolutni endoskopski podskor od 0 ili 1.

[0129] U jednom izvođenju, pacijenti sa aktivnim ulceroznim kolitisom imaju Majo skor >2. Pacijenti koji su u fazi remisije ulceroznog kolitisa tipično imaju Majo skor ≤2.

[0130] Modifikovani Majo skor povezan je sa Majo skorom, koji je definisan iznad. Modifikovani Majo skor je bilo koja modifikacija Majo skora. Centralno očitavanje za evaluaciju endoskopske procene sada je standardno u razvoju lekova. Preporuke od strane FDA za modifikovani Majo skor su da konoloskopsko/sigmoidoskopsko skorovanje manje uzima u obzir vulnerabilnost u stepenu 1. Uz to, FDA preporučuje uklanjanje PGA iz skora, jer uključuje stepen subjektivne procene. Te dve modifikacije su obično ono na šta se poziva kao na modifikovani Majo skor.

[0131] Remisija i vrednosti odgovora za modifikovani Majo skor definisani su u kliničkom razvoju i mogu blago varirati među različitim lekovima. Dalje informacije se mogu pronaći u "Ulcerative Colitis: Clinical Trial Endpoints Guidance for Industry" koji se nalazi na http://www.fda.gov/downloads/Drugs/GuidanceComplianceRegulatoryInformation/Guidances/UCM 515143.pdf

[0132] Indukcija remisije UK može biti u skladu sa kriterijumima iznetim u S. P. L. Travis, Aliment Pharmacol Ther 2011; 34: 113-124, tj. potpunim prestankom rektalnog krvarenja, hitnošću i povećanom učestalošću stolice, što poželjno potvrđuje endoskopsko zaceljivanje sluznice.

[0133] Alternativno, indukcija odgovora ili remisije može biti u skladu sa kriterijumima iznetim u E.F. Stange, Journal of Crohn’s and Colitis (2008) 2, 1-23; S.P.L. Travis, Journal of Crohn’s and Colitis (2008) 2, 24-62; K Geboes, Gut 2000; 47: 404-409.

[0134] Indukcija odgovora ili remisije kod pacijenata sa Kronovom bolešću može se odrediti u skladu sa jednim ili više standardnih indeksa bolesti. Tipični indeksi uključuju Indeks aktivnosti Kronove bolesti (CDAI). CDAI je razmotren u Love, "Pharmacotherapy for Moderate to Severe Inflammatory Bowel Disease: Evolving Strategies", Am J Manag Care. 2016;22:S39-S50; Peyrin-Biroulet et al "Defining disease severity in inflammatory bowel diseases: current and future directions" Clin Gastroenterol Hepatol. 2015; pii: S1542-3565(15)00787-00789. doi: 10.1016/j.cgh.2015.06.001; i Ungar et al "Advances in the development of new biologics in inflammatory bowel disease", Annals of Gastroenterology (2016) 29, 243-248. Alternativni indeksi za procenjivanje pacijenata sa Kronovom bolešću uključuju Harvi-Bredšoov (Harvey-Bradshaw) indeks i Upitnik o zapaljenskoj bolesti creva.

[0135] CDAI je mešoviti skor koji uzima u obzir veliki broj simptoma povezanih sa Kronovom bolešću, uključujući broj tečnih i mekih stolica; abdominalni bol; generalno dobro stanje; prisustvo komplikacija (prisustvo bolova u zglobovima (artalgija) ili jasno ispoljeni artritis; zapaljenje irisa ili uveitis; prisustvo nodoznog eritema, pioderme gangrenosum, ili aftoznih ulcera; analne fisure, fistule ili apscese; druge fistule; groznicu tokom prethodne sedmice); upotrebu lomotila ili opijata za dijareju; prisustvo abdominalne mase; vrednost hematokrita; i procentualnu devijaciju od standardne mase. Klinička remisija prema CDAI tipično je naznačena skorom od <150.

[0136] Subjekat koji se leči u skladu sa predmetnim pronalaskom tipično je refraktoran ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na anti-inflamatornu terapiju i/ili pokazuje ili je prethodno pokazivao neadekvatan odgovor, gubitak odgovora, ili intoleranciju na barem jedan imunomodulator, TNF-α inhibitor, anti-integrin, JAK inhibitore ili IL-12/IL-23 inhibitor (takođe poznate kao napredne terapije). Subjekat koji se leči u skladu sa predmetnim pronalaskom tipično je refraktoran ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na anti-inflamatornu terapiju. Subjekat koji se leči u skladu sa predmetnim pronalaskom tipično je refraktoran ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na barem jedan imunomodulator. Subjekat koji se leči u skladu sa predmetnim pronalaskom je tipično refraktoran ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na barem jedan TNF-α inhibitor.

[0137] Prema tome, tipično, subjekat je prethodno primio ili trenutno prima anti-inflamatornu terapiju, poželjno anti-inflamatornu terapiju za UK i/ili imunomodulatornu terapiju, terapiju sa TNF-α inhibitorom ili anti-integrinom, poželjno takvu terapiju za UK.

[0138] Anti-inflamatorne terapije za UK razmatraju se ovde i tipično uključuju oralne kortikosteroide, i glukokortikosteroide (GCS), sulfasalazin i 5-ASA. Prema tome, subjekat koji se leči u skladu sa predmetnim pronalaskom tipično je refraktoran ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na GCS, sulfasalazin i/ili 5-ASA. Tipično, subjekat koji se leči u skladu sa predmetnim pronalaskom refraktoran je ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na oralne kortikosteroide.

[0139] Imunomodulatori, TNF-α inhibitori i anti-integrini razmatraju se ovde i tipično uključuju azatioprin, 6-merkaptopurin i biološki slične lekove uključujući TNF-α inhibitore infliksimab i biološki slične lekove i njihove derivate, golimumab i biološki slične lekove i njihove derivate, adalimumab i biološki slične lekove i njihove derivate i anti-integrine vedolizumab i biološki slične lekove i njihove derivate. Prema tome, subjekat koji se leči u skladu sa predmetnim pronalasku tipično je refraktoran ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na azatioprin, 6-merkaptopurin, infliksimab i biološki slične lekove i njihove derivate, golimumab i biološki slične lekove i njihove derivate, adalimumab i biološki slične lekove i njihove derivate i anti-integrin vedolizumab i biološki slične lekove i njihove derivate. Tipično, subjekat koji se leči u skladu sa predmetnim pronalaskom refraktoran je ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na azatioprin i/ili 6-merkaptopurin. Tipično, subjekat koji se leči u skladu sa predmetnim pronalaskom refraktoran je ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na infliksimab i/ili adalimumab.

[0140] Subjekat lečen u skladu sa predmetnim pronalaskom može biti refraktoran ili nedovoljno odgovarati ili je intolerantan na JAK inhibitore (na primer tofacitinib). Subjekat koji se leči u skladu sa predmetnim pronalaskom može biti refraktoran ili nedovoljno odgovarati ili je intolerantan na IL-12/IL23 inhibitor (na primer ustekinumab).

[0141] Refraktorna bolest ili bolest koja nedovoljno odgovara na terapiju tipično je bolest u kojoj znaci i simptomi aktivne bolesti istrajavaju uprkos istoriji barem jednog kursa terapije, na primer antiinflamatorne terapije ili imunomodulatorne terapije, u kontekstu predmetnog pronalaska. Tipično, u kontekstu lečenja UK, znaci i simptomi aktivne bolesti istrajavaju uprkos istoriji dva ili više kurseva antiinflamatorne terapije ili imunomodulatorne terapije. Tipičan kurs lečenja anti-inflamatornom ili imunomodulatornom terapijom za UK dobro će razumeti stručnjak u oblasti tehnike, i tipično će uključivati dovoljan broj doza u dovoljnoj dozi da se indukuje remisija kod tipičnog pacijenta.

[0142] Intolerancija na terapiju, na primer anti-inflamatornu terapiju ili imunomodulatornu terapiju uključujući takozvane napredne terapije, u kontekstu predmetnog pronalaska, znači da je terapija kod subjekta izazvala nuspojave koje se ne podnose, npr. koje tipično vode do prekida terapije.

[0143] Tipično, subjekat je prethodno primio ili trenutno prima aminosalicilnu kiselinu (5-ASA), poželjno 5-ASA terapiju za UK.

[0144] Tipično, subjekat je prethodno primio ili trenutno prima oralne glukokortikosteroide (GCS), poželjno oralnu GCS terapiju za UK.

[0145] Tipično, subjekat koji je refraktoran ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na antiinflamatornu terapiju pokazuje ili je prethodno pokazao neadekvatan odgovor, ili gubitak odgovora (tj. refraktoran je na) ili intoleranciju na rektalno, oralno, i/ili parenteralno GCS lečenje (uključujući nikakvo GCS lečenje zbog ranijih nuspojava).

[0146] Tipično, subjekat koji je refraktoran ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na antiinflamatornu terapiju ima istoriju ili trenutni status neadekvatnog odgovora (npr. refraktoran je na steroide), ILI ima zavisnost od steroida, ILI gubitak odgovora, ILI intoleranciju na GCS lečenje. Steroidi/GCS će tipično biti primljeni od strane subjekta tokom lečenja ulcerativnog kolitisa.

[0147] Refraktoran na steroide tipično se odnosi na subjekta kome nedostaje smislen klinički odgovor, tj. koji pokazuje znake i simptome uporno aktivnog ulceroznog kolitisa, uprkos istoriji barem jednog kursa lečenja steroidima, na primer indukcionog režima koji je uključivao dozu ekvivalentnu 40–60 mg dnevno prednizona tokom perioda od 30 dana za oralno davanje ili tokom perioda od 7 do 10 dana za intravensko (IV) davanje.

[0148] Zavisnost od steroida tipično se odnosi na pacijenta koji ili nije u stanju da smanji količinu steroida ispod ekvivalenta 10 mg/dan prednizolona u okviru 3 meseca od započinjanja unošenja steroida, bez rekurentnog aktivnog ulceroznog kolitisa, ili koji je imao relaps u roku od 3 meseca prestanka unošenja steroida.

[0149] Intolerancija na GCS lečenje tipično znači da je subjekat iskusio nuspojave koje nije podnosio a koje su pratile GCS lečenje, kao što su, ali bez ograničavanja na njih, Kušingov (Cushing) sindrom, osteopenija/osteoporoza, hiperglikemija, nesanica, ili infekcija.

[0150] Tipično, subjekat koji je refraktoran ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na imunomodulator pokazuje ili je prethodno pokazao neadekvatan odgovor, ili gubitak odgovora (tj. refraktoran je na) ili intoleranciju na imunomodulator. Na primer, subjekat koji je refraktoran ili nedovoljno odgovara ili je intolerantan na TNF-α inhibitor pokazuje ili je prethodno pokazao neadekvatan odgovor, ili gubitak odgovora (tj. refraktoran je na) ili intoleranciju na TNF-α inhibitor.

[0151] Neadekvatan odgovor, ili gubitak odgovora na imunomodulator tipično znači da znaci i simptomi aktivnog ulceroznog kolitisa istrajavaju uprkos prethodnom lečenju sa barem jednim imunomodulatorom, na primer jedan režim od 8 sedmica oralnog azatioprina (>_1.5 mg/kg) ili 6-merkaptopurina (>_0.75 mg/kg).

[0152] Intolerancija na imunomodulator tipično znači da je subjekat iskusio mučninu/povraćanje, abdominalni bol, pankreatitis, abnormalnosti na testu funkcije jetre (LFT), limfopeniju, gensku mutaciju tiopurin metiltransferaze (TPMT), ili infekciju ili druge nuspojave nakon primanja imunomodulatora.

[0153] Neadekvatan odgovor, ili gubitak odgovora na TNF-α inhibitor znači da znaci i simptomi aktivnog ulceroznog kolitisa istrajavaju uprkos prethodnom lečenju barem jednim TNF-α inhibitorom, kao što je indukcioni režim od 4 sedmice (ili doze kako je preporučeno prema aktuelnim etiketama) infliksimaba (5 mg/kg (IV), 2 doze sa razmakom od barem 2 sedmice) ili biološki sličnog leka ili njegovog derivata; golimumaba (200 /100 mg (SC), 2 doze sa razmakom od barem 2 sedmice) ili biološki sličnog leka ili njegovog derivata; ili adalimumaba (160/80 mg (SC), 2 doze sa razmakom od barem 2 sedmice) ili biološki sličnog leka ili njegovog derivata ili vraćanje simptoma tokom održavajućeg doziranja koje prati raniju kliničku korist.

[0154] Intolerancija na TNF-α inhibitor znači reakciju povezanu sa infuzijom, dimijelinaciju, kongestivnu srčanu insuficijenciju, infekciju ili druge nuspojave koj prate primanje TNF-α inhibitora.

[0155] Neadekvatan odgovor, ili gubitak odgovora na anti-integrin znači da znaci i simptomi aktivnog ulceroznog kolitisa istrajavaju uprkos prethodnom lečenju anti-integrinom, na primer barem režima od 10 sedmica vedolizumaba 300 mg (IV) ili biološki sličnog leka ili njegovog derivata, ili kako je preporučeno na aktuelnoj etiketi, ili vraćanje simptoma tokom održavajućeg doziranja koje prati raniju kliničku korist.

[0156] Tipično, subjekat je dobio dijagnozu levostranog ulceroznog kolitisa, tj. distalnog kolitisa, uključujući proktosigmoiditis. Na primer, moguće je da je subjekat dobio dijagnozu umerenog do ozbiljnog levostranog ulceroznog kolitisa.

[0157] Tipično, navedeni subjekat je elektivan za kolektomiju.

[0158] Kako se upotrebljava ovde, termin „kolektomija“ se odnosi na hiruršku resekciju bilo kog obima debelog creva (kolona). Ovde, kolektomija uključuje, ali nije ograničena na njih, desnu hemikolektomiju, levu hemikolektomiju, proširenu hemikolektomiju, poprečnu kolektomiju, sigmoidektomiju, proktosigmoidektomiju, Harmanovu (Harmann) proceduru, „dvocevnu“ ili Mikuličevu (Mikulicz) kolostomiju, totalnu kolektomiju (takođe poznatu kao Lejnova (Lane) operacija), totalnu prokto-kolektomiju i subtotalnu kolektomiju. Kako se upotrebljava ovde, izraz „elektivan za kolektomiju“ odnosi se na subjekta koji može izabrati da bude podvrgnut postupku ne-hitne kolektomije koja se zasniva na proceni lekara i hirurga. Subjekti koji su elektivni za kolektomiju mogu biti, ali nisu ograničeni na njih, subjekti refraktorni na dostupnu terapiju (za ulcerozni kolitis) ili intolerantni na dostupnu terapiju (za ulcerozni kolitis). To se razlikuje od hitne kolektomije, koja je akutna intervencija za subjekte sa akutnom bolešću ili povredama i koji zahtevaju hitnu medicinsku pažnju. Izraz takođe uključuje subjekte koji su elektivni za kolektomiju.

[0159] Pronalazak takođe obezbeđuje formulaciju kao što je opisano ovde ili prethodno napunjenu klizmu kao što je opisano ovde za upotrebu u sprečavanju rekurencije aktivnog ulceroznog kolitisa kod pacijenta.

[0160] Prema tome, formulacija može biti za upotrebu kao terapija održavanja. U kontekstu tog aspekta predmetnog pronalaska, pozivanje na sprečavanje rekurencije aktivnog ulceroznog kolitisa predviđeno je da se odnosi na sprečavanje rekurencije aktivne faze bolesti, tj. održavanje pacijenta u remisiji i obezbeđivanje terapije održavanja. Prema tome, predmetni pronalazak se odnosi na upotrebu formulacije kao što je opisano ovde za sprečavanje rekurencije ili relapsa u aktivnu fazu ulceroznog kolitisa. Formulacija kao ovde iznad može se upotrebljavati kao terapija održavanja za sprečavanje rekurencije relapsa u simptome povezane sa aktivnim ulceroznim kolitisom, i/ili za poboljšavanje pacijentovog stanja.

[0161] Pacijent može biti bilo koji pacijent ili subjekat kao što je opisano ovde. Na primer, pacijent može patiti od bilo kog tipa ulceroznog kolitisa kao što je opisano ovde. Tipično, subjekat je dobio dijagnozu levostranog ulceroznog kolitisa, tj. distalnog kolitisa, uključujući proktosigmoiditis.

[0162] Tipično, pacijent je prethodno lečen od aktivnog ulceroznog kolitisa, na primer moguće je da je pacijent prethodno primio jedno ili više terapijskih sredstava za lečenje aktivnog ulceroznog kolitisa. Jedno ili više terapijskih sredstava mogu obuhvatati oligonukleotid sa SEQ ID NO:2 kao što je opisano ovde. Jedno ili više terapijskih sredstava mogu obuhvatati bilo koje drugo terapijsko sredstvo koje se upotrebljava za lečenje ulceroznog kolitisa, kao što je opisano ovde.

[0163] Upotreba kobitolimoda kao terapije održavanja opisana je u WO 2020/099585.

PRIMERI

Primer 1 – studije degradacije

[0164] U slučaju kobitolimoda, glavna nečistoća uočena u supstanci leka (i proizvodu leka) jeste glavna sa proizvodom povezana nečistoća N-3’PO/N-5’PO sa relativnim vremenom retencije (RRT) od 0.95– 0.96 (upotrebljavajući IP-RP HPLC). Ta nečistoća se obrazuje oksidacijom jednog fosfotioata u odgovarajući PO, tj. jedan atom sumpora zamenjuje se atomom kiseonika. Dobijena nečistoća je bliža po strukturi regularnoj endogenoj DNK u poređenju sa kobitolimodom.

[0165] Tokom početnih studija forsirane degradacije, jedinjenje je podvrgnuto ciklusu sušenja zamrzavanjem (5 ponavljanja) tokom 5 dana bez bilo kakve detektovane degradacije.

[0166] Termička stabilnost kobitolimoda na 50⁰ C and 80⁰ C takođe je testirana tokom 4 dana. Skladištenje uzoraka na 50⁰ C nije dovelo ni do kakve degradacije jedinjenja. Na 80⁰ C je znatna degradacija od približno 4% površine zabeležena nakon četiri dana. Podaci LC/MS pokazuju da na visokim temperaturama postoji povećanje u nivoima PO nečistoće i takođe povećanje količine proizvoda depurinacije i pirimidacije, premda su oni na niskim nivoima. Ovi proizvodi degradacije tipično se očekuju za taj tip oligonukleotida.

[0167] Dalje studije forsirane degradacije pomoću pH (kiselina, baza), oksidacije i izlaganja svetlosti izvedene su na uzorcima iz iste partije.

[0168] Izlaganje kiselini, peroksidu i svetlosti izazvalo je različite stupnjeve degradacije.

[0169] Nikakva degradacije nije uočena za uzorke izložene bazi.

[0170] Izlaganje kiselini i peroksidu izazvalo je povećanje u PO i N-1 nečistoćama i povećanje u maksimumima ranog eluiranja. Takođe, izlaganje svetlosti je dovelo do blagog povećanja u PO i N-1 nečistoćama. Kako kobitolimod ima PO/PS internukleotidni glavni lanac, u prisustvu hidrogenperoksida PS se konvertuje u PO obrazujući PO nečistoću kobitolimoda.

Analitičke procedure:

Čistoća, nečistoće i testiranje pomoću IP-RP-HPLC

[0171] Čistoća, nečistoće i testiranje kobitolimoda određeni su pomoću IP-RP HPLC. Nominalni rastvor od 0.5 mg/mL uzorka priprema se u prečišćenoj vodi. Analit se eluira na C18 analitičkoj koloni, održava na kontrolisanoj temperaturi, upotrebljavajući gradijentni sistem rastvarača. Detekcija se izvodi pomoću UV na 260 nm.

Čistoća i nečistoće pomoću IEX HPLC

[0172] Čistoća i nečistoće kobitolimoda takođe se mogu odrediti pomoću IEX HPLC. Nominalni rastvor od 1 mg/mL uzorka priprema se u prečišćenoj vodi. Analit se eluira na DNAPac-100 analitičkoj koloni, održava na kontrolisanoj temperaturi, upotrebljavajući gradijentni sistem sa puferskim rastvorom. Detekcija se izvodi pomoću UV na 260 nm.

Zaključak

[0173] Kobitolimod pokazuje osetljivost na degradaciju pod izvesnim uslovima skladištenja. Posebno, povišena temperatura, izlaganje kiselini i oksidujućim sredstvima dovode do degradacije kobitolimoda. Manja degradacija se mogla detektovati izlaganjem svetlosti.

Primer 2 – Formulacije klizme i studije stabilnosti

[0174] Proizvedeno je nekoliko serija rektalnog rastvora kobitolimoda, uključujući seriju sa 31 mg/50 mL (V2263), i serije sa 250 mg/50 mL (V3009, V3080) i 500 mg/50 mL (V3045, V3081, V3112). Tabela 2 ispod sažeto daje glavne razlike između različitih serija.

[0175] Rektalni rastvor kobitolimoda proizvodi se rastvaranjem šest komponenata iz Tabele 1 u vodi. Sve komponente su rastvorljive u vodi. Natrijumove soli parabenā i dinatrijum fosfat dihidrata su rastvorljivije u neutralnoj do baznoj pH. Anhidrovana limunska kiselina je kisela komponenta. Dinatrijum fosfat dihidrat i anhidrovana limunska kiselina su puferski sistem rastvora. API se dodaje kao poslednji korak kako bi se osiguralo da je rastvor očuvan konzervansom i puferovan.

Podaci o stabilnosti

Sažetak i zaključak o stabilnosti

[0176] Podaci o stabilnosti za rektalni rastvor kobitolimoda 250 mg/50 mL i 500 mg/50 mL su za sada dostupni za do 24 meseca. Rektalni rastvor kobitolimoda u koncentracijama od barem 250 mg/50 mL stabilan je do 24 meseca kada se skladišti na 2–8⁰ C (relativna vlažnost okoline, RH) i 25⁰ C (40% RH) i do 6 meseci kada se skladišti na 40⁰ C (25% RH).

Protokol stabilnosti

[0177] Protokoli stabilnosti serije sa indikativnom stabilnošću od 31 mg/50 mL opisani su u Tabeli 3. Ta serija je manuelno proizvedena upotrebljavajući početnu bocu za klizmu koja je sugerisana od strane proizvođača, sa mekim PVC aplikatorom (V2263) i postavljena je u stabilan položaj (horizontalni položaj). Boce sa klizmom nisu blisterovane.

[0178] Program stabilnosti za seriju V3009 od 250 mg/50 mL (u završnom blisterovanom sistemu zatvaranja posude PE boca i meki PE aplikator) opisan je u Tabeli 4.

[0179] Program stabilnosti za seriju V3045 od 500 mg/50 mL (u završnom blisterovanom sistemu zatvaranja posude: PE boca i meki PE aplikator) ) opisan je u Tabeli 5.

[0180] Program stabilnosti ispitivanog medicinskog proizvoda za serije V3080 i V3081 opisan je u Tabeli 6.

Primer 3 – Studije stabilnosti

[0181] Sprovedene su opsežne studije stabilnosti za različite serije, kao što je detaljno prikazano iznad u programima stabilnosti. Podaci su predstavljeni ispod.

Podaci o stabilnosti

[0182] Rezultati iz programa stabilnosti za seriju V3009 od 250 mg/50 mL predstavljeni su u Tabeli 7 (5⁰ C), Tabeli 8 (25⁰ C), i Tabeli 9 (40⁰ C).

[0183] Rezultati iz programa stabilnosti za seriju V3045 od 500 mg/50mL predstavljeni su u Tabeli 10 (5⁰ C), Tabeli 11 (25⁰ C) i Tabeli 12 (40⁰ C).

[0184] Rezultati iz programa stabilnosti za seriju V3080 od 250 mg/50 mL predstavljeni su u Tabeli 13 (5⁰ C), Tabeli 14 (25⁰ C) i Tabeli 15 (40⁰ C).

[0185] Rezultati iz programa stabilnosti za seriju V3081 od 500 mg/50 mL predstavljeni su u Tabeli 16 (5⁰ C), Tabeli 17 (25⁰ C) i Tabeli 18 (40⁰ C).

Tabela 9. Stabilnost rektalnog rastvora kobitolimoda, 250 mg/50 mL, serija V3009 (40⁰ C/25% RH)

Tabela 11. Stabilnost rektalnog rastvora kobitolimoda, 500 mg/50 mL, serija V3045 (25⁰ C/40% RH)

Tabela 12. Stabilnost rektalnog rastvora kobitolimoda, 500 mg/50 mL, serija V3045 (40⁰ C/25% RH)

(nastavak)

Tabela 13. Stabilnost rektalnog rastvora kobitolimoda, 250 mg/50 mL, serija V3080 (5⁰ C/RH okoline)

Tabela 14. Stabilnost rektalnog rastvora kobitolimoda, 250 mg/50 mL, serija V3080 (25⁰ C/40% RH)

Tabela 15. Stabilnost rektalnog rastvora kobitolimoda, 250 mg/50 mL, serija V3080 (40⁰ C/25% RH)

Tabela 16. Stabilnost rektalnog rastvora kobitolimoda, 500 mg/50 mL, serija V3081 (5⁰ C/RH okoline)

Tabela 17. Stabilnost rektalnog rastvora kobitolimoda, 500 mg/50 mL, serija V3081 (25⁰ C/40% RH)

(nastavak)

Tabela 18. Stabilnost rektalnog rastvora kobitolimoda, 500 mg/50 mL, serija V3081 (40⁰ C/25% RH)

Zaključak

[0186] Dobijeni su podaci o stabilnosti za rektalni rastvor kobitolimoda od 250 mg/50 mL i 500 mg/50 mL. Rezultati pokazuju da je rektalni rastvor kobitolimoda prema predmetnom pronalasku, u koncentracijama kako od 250 mg/50 mL tako i od 500 mg/50mL, stabilan kako u uslovima okoline tako i kada se izloži visokoj temperaturi i/ili vlažnosti. Obe koncentracije pokazuju sličnu stabilnost u opsegu testiranih uslova.

Primer 4 – Komparativna studija stabilnosti u prethodno napunjenim klizmama

[0187] Upoređena je stabilnost kobitolimoda u vodi (kao što je opisano u, na primer, WO 2021/037764) i u predmetnoj formulaciji klizme. Uz to, stabilnost je takođe evaluirana u vodi sa konzervansom(voda paraben). Kompozicija respektivnih formulacija prikazana je u Tabeli 19.

[0188] Svaka formulacija je usuta u boce za klizmu i stavljena na studiju stabilnosti tokom do 12 meseci na 40⁰ C /- 2⁰ C (75% RH /- 5% RH).

Tabela 19. Kompozicija formulacija upotrebljena u komparativnoj studiji stabilnosti u bocama za klizmu

[0189] Rezultati su predstavljeni u Tabeli 20.

Zaključak

[0190] Podaci iz glavne degradacione nečistoće (RRT 0.96-0.98 (N-3’PO/N-5’PO)) i iz ukupnih nečistoća pokazuju da je kobitolimod stabilniji u formulaciji predmetnog pronalaska nego u formulaciji kobitolimoda i vode.

[0191] Uz to, podaci pokazuju da do degradacije ne dolazi isključivo usled bilo kakvog potencijalnog zagađenja mikrobima u boci, već i usled oksidacije. Posebno, podaci za pH pokazuju da je formulacija sa vodom sa konzervansom (koja eleminiše sve probleme sa mogućim zagađenjem mikrobima) i dalje degradirala do neprihvatljivog nivoa. Suprotno tome, formulacija prema predmetnom pronalasku nije degradirala na isti način.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Vodena formulacija pogodna za rektalno davanje koja obuhvata (i) oligonukleotid koji obuhvata sekvencu 5’-GGAACAGTTCGTCCATGGC-3’ (SEQ ID NO:2), (ii) barem jedan konzervans i (iii) pufer koji obuhvata limunsku kiselinu i fosfatnu so.

2. Formulacija prema patentnom zahtevu 1 pri čemu barem jedan konzervans obuhvata jedan ili više parabena, poželjno pri čemu se barem jedan konzervans bira iz grupe koja se sastoji od Nametilparabena, Na-propilparabena i njihovih smeša.

3. Formulacija prema bilo kom prethodnom patentnom zahtevu pri čemu formulacija ima pH u opsegu od 6.0 do 8.0, poželjno pri čemu formulacija ima pH u opsegu od 6.5 do 8.0.

4. Formulacija prema bilo kom prethodnom patentnom zahtevu pri čemu fosfatna so jeste dinatrijum hidrogenfosfat.

5. Formulacija prema bilo kom prethodnom patentnom zahtevu, pri čemu navedeni oligonukleotid ima sekvencu 5’-GGAACAGTTCGTCCATGGC-3’ (SEQ ID NO:2), pri čemu CG dinukleotid jeste nemetilovan,

poželjno pri čemu navedeni oligonukleotid ima sekvencu 5’-G*G*A*ACAGTTCGTCCAT*G*G*C-3’ (SEQ ID NO:1), pri čemu CG dinukleotid jeste nemetilovan, poželjnije pri čemu oligonukleotid jeste kobitolimod.

6. Formulacija prema bilo kom prethodnom patentnom zahtevu pri čemu je oligonukleotid u formulaciji prisutan u koncentraciji od 0.5 do 15 mg/mL,

poželjno pri čemu je oligonukleotid u formulaciji prisutan u koncentraciji od 2.5 do 12.5 mg/mL.

7. Prethodno napunjena klizma pogodna za samostalnu primenu, pri čemu navedena prethodno napunjena klizma obuhvata:

(a) posudu; i u posudi

(b) formulaciju kao što je definisana u bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6.

8. Prethodno napunjena klizma prema patentnom zahtevu 7 pri čemu posuda obuhvata bocu koja se može stiskati,

poželjno pri čemu boca koja se može stiskati jeste boca oblikovana kao harmonika.

9. Prethodno napunjena klizma prema patentnom zahtevu 8 pri čemu je boca oblikovana od polietilena, poželjno pri čemu je boca oblikovana od polietilena male gustine.

10. Prethodno napunjena klizma prema bilo kom od patentnih zahteva 7 do 9 pri čemu posuda dalje obuhvata aplikator pogodan za doziranje formulacije,

poželjno pri čemu aplikator obuhvata vrh pogodan za umetanje u rektum.

11. Prethodno napunjena klizma prema patentnom zahtevu 10 pri čemu je aplikator oblikovan od polietilena,

poželjno pri čemu je aplikator oblikovan od polietilena male gustine.

12. Prethodno napunjena klizma prema bilo kom od patentnih zahteva 7 do 11 pri čemu količina formulacije u posudi jeste od 20 do 60 mL,

poželjno pri čemu količina formulacije u posudi jeste oko 50 mL.

13. Pakovanje koje obuhvata jednu ili više prethodno napunjenih klizmi kao što je definisano u bilo kom od patentnih zahteva 7 do 12.

14. Formulacija prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6 za upotrebu u lečenju zapaljenske bolesti creva,

poželjno pri čemu navedena zapaljenska bolest creva jeste ulcerativni kolitis ili Kronova (Crohn) bolest.

15. Formulacija za upotrebu prema patentnom zahtevu 14 pri čemu se formulacija daje rektalno upotrebljavajući prethodno napunjenu klizmu kao što je definisano u bilo kom od patentnih zahteva 7 do 12,

poželjno pri čemu se formulacija samostalno primenjuje upotrebljavajući prethodno napunjenu klizmu kao što je definisano u bilo kom od patentnih zahteva 7 do 12.