RS64979B1 - Postupak i postrojenje za proizvodnju crepa kao i crep - Google Patents

Description

Opis

[0001] Postupak se odnosi na postupak kao i postrojenje za proizvodnju crepa kao i crep proizveden takvim postupkom.

[0002] Proizvodnja crepa se obično vrši postupkom vlažnog presovanja. U ovom postupku se glina i ilovača iskopavaju iz jame, nakon toga se mešaju, pripremaju i skladište u odležavalištu spremne za proizvodnju. Iz pripremljene smeše gline se najpre kroz ekstruder ekstrudira neprekidna linija gline, koja se naknadno seče u takozvane komade. U revolver presi, u koju su u svrhu oblikovanja gornje i donje strane ubačene gipsane forme, komad dobija oblik koji odgovara crepu. Nakon postupka presovanja crep već poseduje takozvanu sirovu čvrstoću, koja omogućava vađenje sirovog crepa iz gipsanog kalupa i njegovo slaganje na okvire za sušenje a time i sušenje. Sušenje sirovog crepa se vrši u periodu od 24 do 60 sati na temperaturi između 80°C i 120°C. Tom prilikom se sadržaj vlage u crepu po pravilu smanjuje na 4%. Ukoliko površina crepa treba da se engobira ili glazira, kako bi se dobili različiti tonovi boje, crep se najpre odvaja radi oblaganja površine, a potom postavlja na kasete za pečenje i nakon toga se zajedno sa kasetama za pečenje slaže u vagone tunelske peći. Postupak pečenja se vrši u tunelskoj peću u periodu od 24 do 36 sati na temperaturi između 980°C i 1100°C. Ispečeni crep se potom vadi iz tunelske peći, odvaja od kaseta za pečenje i stavlja u pakovanje.

[0003] Kako bi se komponente gline i ilovače tokom pripreme sirovine usitnile, homogenizovale i kako bi se kasnije za postupak ekstruzije dobila smeša gline koja se može plastično oblikovati, smeši gline se više puta dodaje voda. U odležavalištu skladištena glina ima sadržaj vlage od otpr.15% do 18%, koja se dodatnim dodavanjem vode neposredno pre ekstrudera povećava na 18% do 20%.

[0004] Tokom postupka presovanja mora se obezbediti da voda vezana u smeši gline može izvući iz gline i iz kalupa za presovanje. Ukoliko voda ne izađe, ona ostaje u smeši gline i u ispečenom crepu ostavlja pore, koje redukuju otpornost crepa na zamrzavanje/odmrzavanje. Stoga se kalupi za presovanje proizvode od gipsa i snabdevaju vodovima za odvođenje vode tako da se voda iz gline izvlači na osnovu higroskopskih karakteristika gipsa. Radni vek gipsa je kratak, tako da se gipsani kalupi revolver prese često moraju menjati, što dovodi do prekida u proizvodnji. Odvojena proizvodnja gipsanih kalupa je pritom komplikovana i skupa.

[0005] Mana je takođe to što crep nakon presovanja sa 18% i dalje ima visok sadržaj vode. Voda koja je i dalje sadržana u glini se iz sirovog crepa mora opet izvući tokom sušenja kako bi se za postupak pečenja postigao sadržaj vlage koji je manji od 2%. Na osnovu značajnog izvlačenja vode dolazi do visokog skupljanja, a time i do nedostataka tokom sušenja i deformacije crepova.

[0006] Sušenje crepa je pri tom povezano sa visokim investicijama, jer su troškovi pribavljanja sušilice kao i smeštanje takvog uređaja vrlo visoki. Nadalje pomeranje sušilice zahteva mnogo napora pri rukovanju. Tokom rada sušilica zbog dugotrajnog sušenja i visokih temperatura prilikom sušenja uzrokuje znatne troškove u pogledu energije.

[0007] Kako bi se uklonile mane povezane sa postupkom vlažnog presovanja, DE 195 26 849 A1 predlaže proizvodnju crepa u postupku suvog presovanja. Tom prilikom se glina iz jame preko dodavača, mlina, valjaonice i mešalice vodi do privremenog skladišta. Iz ove pripremljene, razvijene, vlažne gline se potom proizvodi granulat, tako što se najpre tanke linije gline ekstrudiraju, koje se nakon napuštanja ekstrudera seku u mala oblikovana tela i oblažu suvom glinenom prašinom tako da nastaje vlažni granulat gline sa enormno velikom površinom koja se brzo suši. Na ovaj način nastaje prethodno osušeni granulat, koji je u stanju da teče ali se i dalje može plastično oblikovati, koji u presi presovanjem postaje sirovi crep.

[0008] Zbog sušenja granulata sirovi crepovi imaju vrlo nisku preostalu vlažnost tako da umesto gipsanih kalupa kratkog radnog veka mogu da se koriste kalupi za presovanje od čelika. Osim toga nije neophodno, ili je neophodno samo kratko sušenje sirovih crepova pre postupka pečenja. S obzirom da je izvlačenje vode već izvršeno pre postupka presovanja, glavno skupljanje se vrši u granulatu, a ne, kao što je uobičajeno kod vlažnog presovanja, prilikom sušenja sirovih crepova. Zbog toga više ne dolazi do grešaka tokom sušenja, koje se prilikom pečenja crepova mogu videti tek kasnije.

[0009] Mana navedenog postupka je doduše tehnički izazovan postupak proizvodnje granulata, koji sa sobom nosi velike investicione i operativne troškove za odgovarajuće mašine i sisteme.

[0010] Iz AT 124409 B je nadalje poznat postupak za proizvodnju crepova, kod kojeg se crepovi od gline sa sadržajem vode od 10% presuju i peku. Pre presovanja gline ona se granulira tako da ima veličinu zrna od 2-5 mm.

[0011] Iz JP H08217527 A je nadalje poznat uređaj za proizvodnju glinenih crepova, kod kojeg se kontroliše vlažnost radi upravljanja procesom oblikovanja i mešenja. Na ovaj način se može obraditi glina različitog sadržaja vode i eventualno bez prethodnog sušenja

[0012] Zadatak u osnovi pronalaska je da obezbedi postupak i postrojenje za suvo presovanje crepova, koji se odlikuje niskim investicionim i operativnim troškovima i koji omogućava proizvodnju profilisanih crepova sa visokom preciznošću kalupovanja i visokom otpornošću na zamrzavanje/odmrzavanje. Zadatak pronalaska je nadalje da obezbedi crep koji se može proizvesti jeftino i sa visokom preciznošću i ima visoku otpornost na zamrzavanje/odmrzavanje.

[0013] Osnovne karakteristike pronalaska su navedene u zahtevima 1, 17 i 24. Oblici izvođenja su predmet zahteva 2 do 16 kao i 18 do 23 i 25.

[0014] Za rešenje zadatka se obezbeđuje postupak za proizvodnju crepa od gline sa koracima navedenim u zahtevu 1.

[0015] U suštini se prilikom procesa suvog presovanja skupljanje, koje je povezano sa povlačenjem vode, dešava već u sirovini pre ubacivanja u kalup za presovanje. Zbog sušenja gline koje se dogodilo na početku, materijal od gline ima samo niski sadržaj vlage, usled čega doduše još uvek može plastično da se deformiše. Na ovaj način materijal od gline bez dodatnog dodavanja vode može da se puni u kalup za presovanje i tu može da se presuje u crep. Iz postupka koji je poznat u stanju tehnike se glina iz skladišta najpre prerađuje u granulat, koji se naknadno suši. Ovaj korak se u navedenom pronalasku preskače. Glina iz skladišta se bez dodatne prerade suši dodavanjem toplote tako da se nakon toga može samleti u materijal od gline od lomljenog zrna.

[0016] Pri tom nastali materijal od gline od lomljenog zrna u poređenju sa aglomerizovanim ili prskanim granulatom ima bolji kapacitet punjenja u kalupe. Između pojedinačnih polomljenih zrna ostaju veliki razmaci, koji se tek u postupku presovanja smanjuju kada se polomljena zrna guraju jedna u drugo. Polomljena zrna između pojedinačnih polomljenih zrna obrazuju manje razmake, koji se u postupku presovanja smanjuju guranjem polomljenih zrna jednog u drugo. Ako se uporedi struktura proizvedenog crepa od aglomerizovanog ili prskanog granulata pod elektronskim mikroskopom vidi se da kod lomljenog zrna nakon sabijanja preostaje manji broj pora koje su veće u odnosu na aglomerizovani ili prskani granulat. Osim toga crep prema pronalasku ima drugačiju strukturu. Na primer ne može se prepoznati struktura granula. Zbog više ugaone površinske strukture lomljenog zrna prilikom postupka presovanja dolazi do zaplitanja odn. zabijanja zrna što dovodi do povećane sirove čvrstoće i boljeg sinterovanja crepa.

[0017] Poželjno se neobrađena glina u uređaju za drobljenje usitnjava u grudve gline, čime se vreme sušenja gline može smanjiti. Grudve gline bi radi brzog i efikasnog sušenja trebalo da budu manje od otpr.60 mm.

[0018] Sušenje se može vršiti u bilo kojoj sušilici. Kako bi se potreba za energijom prilikom proizvodnje crepa redukovala, može se na primer koristiti otpadna toplota iz peći u kojoj se crep nakon presovanja peče. Ukoliko je neophodno, neophodna toplota se može dovesti i dodatnim gorionikom.

[0019] Osušena glina bi sa jedne strane trebalo da ima dovoljnu preostalu vlažnost tako da je i dalje data dobra mogućnost oblikovanja lomljenog zrna. Sa druge strane bi vlažnost trebalo da bude toliko niska da u postupku pečenja nakon presovanja nije neophodno dodatno sušenje gline. Poželjno se glina suši tako što ona nakon sušenja i/ili pre presovanja ima sadržaj vlage ispod 6%, poželjno 2% do 3%. U tom slučaju i crep ima odgovarajuće nizak sadržaj vlage što dozvoljava znatno redukovanje vremena sušenja i utrošak energije za sušenje presovanih crepova. Ukoliko postupku presovanja prethodi međuskladištenje ili transport lomljenog zrna, u toj fazi se može vršiti minimalno naknadno sušenje gline. U tom slučaju se sušenje vrši tako što se pre postupka presovanja dostiže željeni sadržaj vlažnosti.

[0020] Prilikom obimnih pokušaja se ispostavilo da tokom suvog presovanja u pogledu veličine zrna postoje određene granice. Fino mleveno zrno, u obliku prašine, se više ne može ispravno komprimovati, dok suviše veliko zrno slabi strukturu i negativno utiče na kapacitet punjenja kalupa. Pored toga prisustvo kreča u velikom zrnu može dovesti do oštećenja, takozvanih oštećenja izazvanih krečom. Kako bi se karakteristike lomljenog zrna poboljšale, lomljeno zrno stoga prema pronalasku ima opseg za zrno veličine zrna od 0,1 do 0,6 mm. Iz mlevene gline se izdvajaju premala zrna, veličine zrna od 0,1 mm, i prevelika zrna, veličine zrna 0,6 mm. Na ovaj način nastaje lomljeno zrno sa opsegom za zrno od 0,1 do 0,6, koje prilikom punjenja kalupa dovodi do visoke gustine pakovanja i dobro se sabija tako da struktura presovanog crepa ima samo minimalnu poroznost.

[0021] Rasipanje sirovina se može izbeći ako se prilikom mlevenja gline nastala premala i prevelika zrna recikliraju.

[0022] Izdvojena prevelika zrna se na primer u toku proizvodnje pre mlina dodaju vlažnoj ili suvoj glini. Ona se onda opet zajedno sa glinom mogu dovesti u mlin i samleti u manja lomljena zrna. S obzirom da prevelika zrna već imaju željenu vlažnost poželjno se prevelika zrna neposredno pre mlina mešaju sa već osušenom glinom.

[0023] Izdvojena premala zrna mogu da se peletiraju ili granuliraju, pri čemu je veličina zrna peleta ili granula veća od željenog opsega veličine za zrno i/ili mu odgovara. Tako nastali granulat gline se u toku proizvodnje pre mlina može dodati vlažnoj ili osušenoj glini i naknadno se samleti u mlinu ili se direktno dodati materijalu od gline za dalje korake u proizvodnji.

[0024] Izdvajanje premalih zrna i prevelikih zrna se može vršiti na primer centrifugom ili ciklonskim separatorom.

[0025] Pre ubacivanja lomljenog zrna u kalup za presovanje može da se vrši međuskladištenje lomljenog zrna u međuskladištu, naročito u silosu. Međuskladištenje doprinosi homogenizaciji materijala od gline, pri čemu u ovoj fazi može da se vrši nivelacija malih razlika u vlažnosti unutar lomljenog zrna.

[0026] Mlevenje osušene gline se vrši na primer u mlinu sa klatnom, vertikalnom mlinu sa valjcima ili štapnom mlinu. Takav mlin proizvodi lomljeno zrno sa strukturom, koja omogućava idealno presovanje lomljenog zrna.

[0027] Kalup za presovanje može imati prvu polovinu kalupa i drugu polovinu kalupa, pri čemu se polovine kalupa mogu relativno pomerati jedna u odnosu na drugu između pozicije za presovanje, u kojoj polovine kalupa u suštini ograničavaju prihvatni prostor koji reprodukuje oblik gotovog crepa, pri čemu površina prve i druge polovine kalupa reprodukuje po jednu površinu crepa, i pozicije za punjenje, u kojoj su polovine kalupa razmaknute jedna od druge i plastična masa za oblikovanje se može uliti u prvu i/ili drugu polovinu kalupa. Prva i/ili druga polovina kalupa imaju najmanje jedno ulegnuće koje reprodukuje ispupčenje gotovog crepa, pri čemu je u i/ili na ulegnuću predviđen prvi pritisni element, koji je između inicijalne pozicije, u kojoj je prvi pritisni element u odnosu na oblik gotovog crepa pomeren unazad, i pozicije sabijanja, u kojoj je prvi pritisni element u segmentima reprodukuje površinu oblika crepa, izveden tako da se može pomerati. Stvarni postupak presovanja crepa obuhvata naredne dodatne korake:

- obezbeđivanje kalupa za presovanje, pri čemu se polovine kalupa nalaze u poziciji za punjenje, a najmanje jedan pritisni element u inicijalnoj poziciji,

- punjenje prethodno osušenog, zrnastog materijala od gline u prihvatni prostor,

- pomeranje polovina kalupa u poziciju presovanja pri čemu se materijal od gline sabija

- pomeranje najmanje jednog pritisnog elementa u poziciju sabijanja pri čemu se materijal od gline sabija u oblasti prvog pritisnog elementa.

[0028] S obzirom na to da se prvi pritisni element, nakon zatvaranja kalupa za presovanje odn. pomeranja polovina kalupa u položaj za presovanje, pomera u poziciju sabijanja, prvim pritisnim elementom se vrši naknadno sabijanje materijala od gline u oblastima u kojima samo pomeranjem polovina kalupa ne bi došlo do dovoljnog sabijanja, na primer u ulegnućima, koja reprodukuju ispupčenja gotovog crepa. Time se čvrstoća crepa u ovim oblastima može povećati tako da crep ima veću čvrstoću i otpornost na spoljne uticaje.

[0029] Prilikom sabijanja se pritisni element utiskuje u površinu crepa, čime je površina crepa u naknadno sabijenim oblastima snabdevena reljefom. Reljef crepu daje karakterističnu spoljašnost i ostaje očuvan i nakon postupka pečenja. U zavisnosti od broja, veličine i rasporeda korišćenih pritisnih elemenata na površini crepa nastaju različite mustre reljefa.

[0030] Gore navedena ispupčenja mogu se nalaziti na gornjoj i/ili donjoj strani crepa. Crep na primer na svojoj gornjoj strani može imati gornje i bočne žljebove i na donjoj strani ušice za kačenje, tačke slaganja, štitnike za letve i rebra za ukrućenje.

[0031] Prvi pritisni element se nakon postupka presovanja pomera u inicijalni položaj, čime se presovani crep u oblasti ulegnuća može odvojiti od određene polovine kalupa i pojednostavljuje se postupak vađenja iz kalupa. Nakon toga se polovine kalupa pomeraju u poziciju za punjenje i crep se vadi iz kalupa za presovanje. Time se može smanjiti opasnost od oštećenja crepa prilikom vađenja iz kalupa za presovanje usled lepljenja crepa za jednu polovinu kalupa.

[0032] Poželjno je predviđena vodilica za prvu i/ili drugu polovinu kalupa, pri čemu vodilica zajedno sa polovinama kalupa u potpunosti ograničava prihvatni prostor u poziciji sa punjenje i u poziciji za presovanje. Vodilica može obuhvatati nekoliko delova za vođenje i pre otvaranja polovina kalupa može da se pomeri u položaj za vađenje iz kalupa. Glina u postupku suvog presovanja ima elastični oporavak presovanog materijala od gline. Elastični oporavak iznosi otpr. 0,3 do 0,7%. Ukoliko se kalup za presovanje radi vađenja presovanog crepa otvori unutar vodilice koja bočno ograničava prihvatni prostor, presovani crep se rasteže i spaja se unutar vodilice čime se presovani crep može oštetiti ili teže izvaditi iz kalupa. Kako bi se takvi problemi izbegli vodilica se bočno, dakle paralelno sa smerom pružanja polovina kalupa pomera u položaj za vađenje, koji je razmaknut od polovina kalupa i u kojem presovani crep ni prilikom elastičnog oporavka materijala od gline ne može da nalegne na vodilicu, tako da crep u smeru pružanja u suštini može paralelno da se isteže u odnosu na površine polovina kalupa.

[0033] Na površini prve i/ili druge polovine kalupa može biti predviđen najmanje drugi pritisni element koji je formiran tako da se može pomerati između inicijalne pozicije, u kojoj drugi element štrči ili je pomeren unazad u odnosu na oblik gotovog crepa, i pozicije sabijanja, u kojoj drugi pritisni element u segmentima reprodukuje površinu oblika crepa, pri čemu se drugi pritisni element tokom ili nakon pomeranja polovina kalupa u poziciju presovanja pomera u poziciju sabijanja odn. nakon završetka postupka presovanja se pomera nazad u inicijalnu poziciju. Ovim drugim pritisnim elementom je na primer moguće naknadno sabijanje materijala od gline izvan ulegnuća.

[0034] Drugi pritisni element je poželjno spojen sa prvim pritisnim elementom predviđenim u ulegnuću. Prvi pritisni element se, pomeranjem drugog pritisnog elementa iz štrčeće pozicije u poziciju sabijanja, gura iz pozicije gde je pomeren unazad u poziciju sabijanja. Drugi pritisni element se u ovom obliku izvođenja koristi kako bi se prvi pritisni element pomerio u poziciju sabijanja. Pri tom se drugi pritisni element može koristiti kao upravljački element. Poželjno su prvi i drugi pritisni element doduše hidraulički povezani, tako da se pritiskom koji deluje na drugi pritisni element vrši pomeranje prvog pritisnog elementa u položaj sabijanja.

[0035] Povezivanje prvih i drugih pritisnih elemenata omogućava jednostavnije upravljanje pomeranja prvih i drugih pritisnih elemenata između određene inicijalne pozicije i određene pozicije sabijanja. Pomeranjem polovina kalupa u poziciju za presovanje materijal od gline vrši pritisak na drugi pritisni element, kojim se drugi pritisni element pomera u poziciju sabijanja. Pomeranjem drugog pritisnog elementa u poziciju sabijanja se sa drugim pritisnim elementom povezani prvi pritisni element pomera u poziciju sabijanja tako da nije neophodno odvojeno upravljanje prvim pritisnim elementom.

[0036] Nadalje je moguće jednostavno vađenje crepa iz kalupa. Drugi pritisni element na primer štrči u odnosu na oblik gotovog crepa u inicijalnoj poziciji i usled pritiska koji nastaje pomeranjem polovina kalupa u poziciju za presovanje pomera se u poziciju sabijanja. Povezivanjem prvog i drugog pritisnog elementa se prvi pritisni element pomera u poziciju sabijanja. Prilikom otvaranja kalupa, dakle pokretanjem polovina kalupa u poziciju za punjenje, smanjuje se pritisak na druge pritisne elemente tako da se oni mogu pomeriti nazad u štrčeći položaj, čime se presovani crep podiže i odvaja od površine kalupa. Prvi pritisni element koji je spojen sa drugim pritisnim elementom se istovremeno pomera nazad u odnosu u odnosu na oblik crepa unazad pomerenu inicijalnu poziciju, čime se crep i u oblasti ulegnuća može odvojiti od odgovarajuće polovine kalupa. Sveukupno crep nakon toga ne prianja ili delimično prianja na odgovarajućoj polovini kalupa tako da se opasnost od oštećenja prilikom vađenja crepa može redukovati.

[0037] Poželjno je predviđeno više prvih pritisnih elemenata i/ili više drugih pritisnih elemenata, pri čemu su prvi pritisni elementi i/ili drugi pritisni elementi spojeni međusobno i/ili jedan sa drugim. Dovoljno sabijanje materijala od gline može se postići pritisnim elementom. Ukoliko se koristi nekoliko pritisnih elemenata, koji su poželjno manje površine, sabijanje se bolje može kontrolisati odn. postupak presovanja se može kontrolisati tako da se sabijanje na materijal od gline vrši u definisanoj oblasti pod definisanim pritiskom.

[0038] Prvi i/ili drugi pritisni element mogu biti pritisna podloga, koja obuhvata naročito nekompresibilnu, pritisnim medijumom punjivu pritisnu komoru, koja može menjati zapreminu, pri čemu je predviđen pritisni vod za dovođenje i odvođenje pritisnog medijuma, pri čemu se pomeranje pritisnih elemenata vrši ulivanjem i isticanjem pritisnog medijuma u pritisni prostor. Pritisna podloga se putem pritiska odn. zapremine može dobro kontrolisati. Pri tom su takve pritisne podloge lake za održavanje. Naročito kod pritisnih podloga prednost je primena više pritisnih elemenata male površine tako što je moguće bolje kontrolisanje sabijanja odn. ciljano sabijanje u definisanim oblastima površine crepa. Pri tom se habanje pritisnih podloga može redukovati jer se pritisne podloge mogu tako dimenzionisati i rasporediti da pritisne podloge nemaju ili imaju vrlo malo mesta savijanja.

[0039] Primena pritisnih podloga pri tom omogućava jednostavno spajanje prvih i/ili drugih pritisnih podloga. Na primer pritisni vodovi najmanje jedne i/ili najmanje druge pritisne podloge su međusobno povezani. Pritisne podloge po principu komunicirajućih cevi mogu biti međusobno povezane. Tako između pojedinačnih pritisnih podloga dolazi do izjednačavanja pritiska tako da u pritisnim podlogama vlada približno isti pritisak čime se sabijanje u oblasti različitih podloga vrši istim pritiskom.

[0040] Pritisne podloge na primer obrazuju zatvoreni sistem u kojem je pritisni medijum uveden sa minimalnim nadpritiskom od 15 Pa do 7 Pa. Ukoliko se na pritisnu podlogu vrši veći pritisak dolazi do izjednačavanja pritiska unutar zatvorenog sistema čime se pritisna podloga na primer utiskuje, a druga pritisna podloga, na koju deluje manji pritisak, se podiže. Na primer je jedan kao pritisna podloga izvedeni pritisni element spojen sa drugom pritisnom podlogom izvedenom kao pritisna podloga. Zbog toga što je drugi pritisni element raspoređen na površini polovine kalupa, na njega prilikom zatvaranja deluje visoki pritisak tako da se ova pritisna podloga samo neznatno utiskuje sve dok se ne nađe u poziciji sabijanja. Na prvi pritisni element deluje manji pritisak jer je on raspoređen u ulegnuću. Spajanjem sa prvom pritisnom podlogom pritisni medijum struji u prvu pritisnu podlogu tako da se ona podiže i pomera u poziciju sabijanja. Sa zatvorenim sistemom je dakle moguće sabijanje materijala od gline u ulegnućima bez dodatne kontrole za pritisne elemente.

[0041] Dodatna prednost takvog povezivanja prvih i drugih pritisnih elemenata izvedenih kao pritisne podloge je u jednostavnom uklanjanju crepa iz kalupa. Ukoliko se, nakon postupka sabijanja, pritisak redukuje tako što se polovine kalupa odvajaju jedna od druge, smanjuje se pritisak na druge pritisne elemente. Pritisni medijum struji iz prvih pritisnih elemenata u druge pritisne elemente. Prvi pritisni elementi se pomeraju nazad u poziciju za punjenje čime se presovani crep u oblasti ulegnuća može odvojiti od određene polovine kalupa. Pritisni medijum koji struji u druge pritisne elemente uzrokuje izbočenje drugih pritisnih elemenata tako da se crep podiže i odvaja od površine polovine kalupa.

[0042] Kao alternativa ili dopuna uređaj za stvaranje pritiska može biti obezbeđen za pritisni medijum pri čemu je najmanje jedan pritisni vod priključen za uređaj za stvaranje pritiska. Pritisni elementi na primer mogu pojedinačno da budu priključeni za uređaj za stvaranje pritiska kako bi se pojedinačno mogli kontrolisati. U alternativnom obliku izvođenja može nekoliko pritisnih elemenata, koji su međusobno spojeni odn. povezani, zajedno da bude priključeno za uređaj za stvaranje pritiska.

[0043] Kalup za presovanje može obuhvatati uređaj za punjenje za unos jednog, naročito prethodno osušenog, materijala od gline, pri čemu uređaj za punjenje ima uređaj za ubrizgavanje pod visokim pritiskom i uređaj za punjenje materijal od gline pod viškom pritiska ubrizgava u prihvatni prostor, pri čemu je materijal od gline prethodno sabijen.

[0044] Materijal od gline se u suštini ubrizgava u odnosu smer koji se prostire paralelno u odnosu na površinu prve i/ili druge polovine kalupa. Poželjno se unosi u smeru uzdužnog prostiranja kalupa.

[0045] Polovine kalupa mogu nakon punjenja materijala od gline da se pomere u ventilacionu poziciju između pozicije za punjenje i pozicije za presovanje, u kojoj vazduh sadržan u prihvatnom prostoru može da napusti prihvatni prostor.

[0046] Za rešenje zadatka je nadalje predviđeno postrojenje za proizvodnju crepa, pri čemu postrojenje sadrži uređaj za dodavanje nepripremljene gline, sušilicu za sušenje gline, mlin za mlevenje osušene gline kao i za obezbeđivanje lomljenog zrna sa veličinom zrna, koje su u definisanom opsegu veličine zrna, kao i kalup za presovanje za suvo presovanje materijala od gline u crep. Postrojenje se pokreće prethodno opisanim postupkom.

[0047] U toku proizvodnje je na primer pre sušilice predviđen uređaj za lomljenje za prethodno usitnjavanje nepripremljenog materijala od gline u grudve gline definisane veličine. Time se vreme sušenje gline može smanjiti.

[0048] Mlin može biti mlin sa klatnom, vertikalni mlin sa valjcima ili kuglični mlin sa mešalicom.

[0049] Opciono mlin može imati uređaj za sortiranje za izdvajanje premalih zrna, čija je veličina zrna ispod definisanog opsega za zrno i za izdvajanje prevelikih zrna čija je veličina zrna iznad definisanog opsega za zrno.

[0050] Uređaj za sortiranje nadalje može imati povratni uređaj za prevelika zrna, koji prevelika zrna dodaje u tok proizvodnje pre mlina.

[0051] Kao dopuna uređaj za sortiranje na primer obuhvata uređaj za peletiranje i granulaciju kao i povratni uređaj za premala zrna, pri čemu uređaj za peletiranje i granuliranje premala zrna presuje u pelete i granule, a povratni uređaj presovane grudve gline dodaje u proizvodni tok pre mlina.

[0052] Uređaj za sortiranje za izdvajanje prevelikih zrna i/ili premalih zrna može imati centrifugu i/ili ciklonski separator.

[0053] Nadalje je za rešenje zadatka predviđen crep od gline, proizveden postupkom suvog presovanja, pri čemu je crep proizveden prethodno opisanim postupkom.

[0054] Dodatne karakteristike, pojedinosti i prednosti pronalaska proizilaze iz teksta zahteva kao i iz naknadnog opisa oblika izvođenja na osnovu slika. Prikazano je:

Sl. 1 Postrojenje za proizvodnju crepa,

Sl. 2 šematski prikaz mlina postrojenja sa sl.1,

Sl. 3 Dijagram toka postupka za proizvodnju crepa postrojenjem sa sl.1,

Sl. 4 & 4a crep, koji je proizveden postrojenjem sa sl.1,

Sl. 5a & 5b kalup za presovanje za proizvodnju crepa sa sl.4,

Sl. 6a do 6e različiti koraci postupka za proizvodnju crepa sa sl.4 sa kalupom za presovanje sa sl.5a & 5b i,

Sl. 7 mustre reljefa crepa koji je proizveden u kalupu za presovanje u skladu sa slikama 5a & 5b.

[0055] Slika 1 prikazuje postrojenje 10 za proizvodnju crepa 100 prikazanog na slici 4 od materijala od gline.

[0056] Postrojenje 10 ima uređaj 12 za dovod, na primer kutiju za dovod, koja nepripremljenu glinu 32 iz skladišta 14 dovodi do postrojenja 10.

[0057] Iza uređaja 12 za dovod je predviđen uređaj 16 za drobljenje, koji glinu 32 usitnjava u grudve gline definisane veličine. Grudve gline poželjno imaju veličinu od maksimalno 60 mm.

[0058] Iza uređaja 16 za drobljenje predviđena je sušilica 18, koja suši grudve gline. Poželjno se sušenje vrši tako što materijal od gline 168 koji se stavlja u kalup 110 za presovanje ima ostatak vlažnosti od otpr. 2%. Sušilica 18 može da bude na primer bilo koja sušilica. U zavisnosti od kapaciteta sušenja sušilice 18 mogu se sušiti i veće grudve gline ili prethodno usitnjavanje ne mora da se vrši.

[0059] Iza sušilice 18 je predviđen mlin 20, koja melje prethodno osušenu glinu 32 i obezbeđuje materijal 168 od gline sa lomljenom glinom definisanog opsega za zrno. Mlin 20 je na primer mlin sa klatnom ili vertikalni mlin sa valjcima.

[0060] U mlinu 20 ili neposredno iza mlina 20 predviđen je uređaj za sortiranje 22, u kojem se izdvajaju premala zrna, čija je veličina zrna ispod definisanog opsega za zrno, i prevelika zrna, čija je veličina zrna iznad definisanog opsega za zrno. Opseg za zrno prema pronalasku obuhvata veličinu zrna od 0,1 mm do 0,6 mm.

[0061] Uređaj 22 za sortiranje može na primer da obuhvata centrifugu ili ciklonski separator, koji omogućavaju jednostavno odvajanje zrna različitih veličina kod suvog rasutog dobra.

[0062] Nakon mlina 20 odn. uređaja 22 za sortiranje je predvišen silos 24 za međuskladištenje materijala 168 od gline. U silosu 24 se usled međuskladištenja vrši homogenizacija lomljenog materijala 168 od gline tako da on ima ravnomerniju strukturu. Iz silosa 24 se materijal 168 od gline dodaje presi 25 i tu se u naknadno detaljno opisanom kalupu 110 prese presuje u crep 100.

[0063] Za dalju obradu su iza prese 25 predviđeni uređaj 26 za glaziranje i/ili engobiranje kao i peć 28, u kojoj se crep 100 najpre oblaže, a potom peče.

[0064] Naknadno se na osnovu postrojenja 10 prikazanog na sl. 1 opisuje postupak za proizvodnju crepa.

[0065] Za proizvodnju crepa 100 se vlažna nepripremljena glina 32, koja dolazi iz skladišta 14, prethodno usitnjava u uređaju 16 za drobljenje i dodaje sušilici 18.

[0066] Nakon toga se sušenje grudvi gline do definisane prostale vlažnosti, koja je odabrana tako da materijal 168 od gline prilikom umetanja u kalup 110 za presovanje ima preostalu vlažnost od 2% - 4%. Ukoliko se glina neposredno dalje prerađuje u crep, može se vršiti sušenje do preostale vlažnosti od 2%. Ukoliko se vrši međuskladištenje, na primer u silosu 24, tokom kojeg može da se vrši dodatno sušenje, preostala vlažnost se bira tako da materijal 168 od gline nakon međuskladištenja, dakle neposredno pre proizvodnje crepa 100, ima preostalu vlagu od 2% do 4%. Sušilica 18 može opciono koristiti otpadnu toplotu iz peći 28 ili opciono da ima sopstveni gorionik.

[0067] Prethodno usitnjavanje u uređaju 16 za drobljenje služi samo za brži i ravnomerniji postupak sušenja i jednostavnijem dodavanju gline 32’ u mlin 20. Ukoliko je predviđena sušilica odgovarajućeg većeg kapaciteta ili ukoliko se tokom postupka sušenja obezbedi da glina 32 ima željenu preostalu vlažnost, prethodno usitnjavanje ne mora da se izvrši.

[0068] Naknadno se prethodno osušene grudve gline usitnjavaju u mlinu 20, izdvaja se lomljeno zrno definisanog opsega za zrno i međuskladište se u silosu 24.

[0069] Za proizvodnju crepa se materijal 168 od gline od lomljene, osušene gline umeće u kalup 110 za presovanje i prethodno se kompresuje. Nakon toga se materijal 168 od gline kompresuje u oblik crepa 100. Materijal 168 od gline pri tom ima preostalu vlagu usled koje se materijal 168 može plastično preoblikovati. Materijal 168 od gline može dakle bez dodatnog dodavanja vode direktno da se puni u kalup 110 za presovanje i tu da se presuje u crep.

[0070] Materijal 168 od gline već ima vlagu od poželjno 2%, tako da nakon postupka presovanja više nije neophodno dodatno sušenje crepa 100. Usled sušenja gline 32, koje je izvršeno pre postupka mlevenja, nakon postupka presovanja ne dolazi do skupljanja materijala 168 od gline uzrokovanog sušenjem, tako da nakon postupka presovanja ne dolazi do preoblikovanja crepa 100 ili dolazi samo do minimalnog preoblikovanja.

[0071] Drugačije nego kod poznatih postupaka se glina 32 koja dolazi iz skladišta 32 ne prerađuje najpre u granulat, koji se naknadno suši, već se glina 32 koja dolazi iz skladišta bez dodatne pripreme suši dodavanjem toplote, tako da se naknadno može samleti u materijal 168 od gline lomljenog zrna.

[0072] U obimnim pokušajima se ispostavilo da prilikom suvog presovanja postoje granice u pogledu veličine zrna. Suviše sitno samleveno zrno, u obliku prašine, ne može više dobro da se zgusne. Suviše veliko zrno slabi strukturu i ima negativan uticaj na kapacitet punjenja kalupa i pritom uz prisustvo kreča može dovesti do takozvanih oštećenja izazvanih krečom. Kako bi se poboljšale karakteristike lomljenog zrna, lomljeno zrno stoga prema pronalasku ima opseg zrna veličine od 0,1 do 0,6 mm.

[0073] Premalo zrno veličine zrna od manje 0,1 mm i preveliko zrno veličine zrna od više od 0,6 mm se stoga sortiraju u uređaju 22 za sortiranje. Na ovaj način nastaje lomljeno zrno opsega za zrno od 0,1 mm do 0,6 mm veličine zrna, koje prilikom punjenja kalupa 110 uzrokuje visoku gustinu pakovanja i pri tom se može dobro zgusnuti, tako da struktura presovanog crepa 100 ima nosku poroznost.

[0074] Izdvajanje se vrši na primer u centrifugi ili ciklonskim separatorom.

[0075] Preveliko zrno veličine zrna od više od 0,6 mm se na primer povratnim uređajem 34 prikazanim na sl.2 glini 32 dodaje pre mlina 20, tako da se ono naknadno melje u mlinu.

[0076] Premalo zrno veličine zrna od manje od 0,1 mm poželjno se dodaje uređaju 36 za presovanje prikazanom na sl. 2, koji premalo zrno presuje u granulat ili grudve gline veće veličine zrna. Granulat ili grudve gline se naknadon povratnim uređajem 38 mogu dodati u proizvodni tok pre mlina 20.

[0077] Postrojenju 10 dodata glina se dakle u potpunosti priprema i dodaje proizvodnji crepa 100.

[0078] Kod povratnih uređaja 34, 38 može se raditi o istom povratnom uređaju.

[0079] Na sl. 4 je prikazan presek crepa 100 od gline, koji je proizveden gore opisanim postupkom. Crep ima gornju stranu 102 i donju stranu 104, pri čemu se u ovde prikazanim oblicima izvođenja gornja strana obrazuje vidljivu stranu crepa. I na gornjoj strani 102 i na donjoj strani 104 crepa 100 formirani su ispusti 106, 108. Ispusti 106 na gornjoj strani 102 obrazuju gornje i bočne žljebove, dok ispusti 108 na donjoj strani obrazuju krovne letve, rebra za ukrućenje ili tačke slaganja. U zavisnosti od vrste ispusta, oni se po segmentima mogu prostirati po donjoj strani 104 crepa 100.

[0080] Crep 100 se proizvodi kalupom 110 za presovanje prikazanim na sl.5a i 5b u postupku suvog presovanja.

[0081] Kalup 110 za presovanje ima prvu, gornju polovinu kalupa 112, kao i donju, drugu polovinu kalupa 114. Prva polovina kalupa 112 u suštini reprodukuje gornju stranu 102 crepa. Druga polovina kalupa 114 u suštini reprodukuje donju stranu 104 crepa. Nadalje je predviđena vodilica 116 sa više vodećih elemenata 118 koji zajedno sa polovinama kalupa 112, 114 u potpunosti obuhvataju prihvatni prostor 120. Između polovina kalupa 112, 114 i vodilice 116 su predviđeni samo ventilacioni otvori 122, kroz koje pre i tokom postupka presovanja vazduh može da napusti prihvatni prostor 120.

[0082] Na površini 124 prve polovine kalupa 112 predviđeno je više upusta 126, koji reprodukuju ispuste 106 na gornjoj strani 102 crepa 100. Na gornjoj strani 128 druge polovine kalupa 114 predviđeno je više ulegnuća 130, koja, kao što je naknadno objašnjeno, u položaju presovanja kalupa 110 za presovanje reprodukuju ispuste 108 crepa 100.

[0083] Na sl.5a je kalup 110 za presovanje prikazan u položaju za punjenje, u kojem su polovine 112, 114 kalupa međusobno razmaknute i materijal od gline može da se puni u prihvatni prostor. Za punjenje kalupa 110 za presovanje je predviđen uređaj 132 za punjenje, koji materijal od gline pomoću komprimovanog vazduha pod nadpritiskom ubrizgava u prihvatni prostor. Ubrizgavanje se vrši u uređaju E za ubrizgavanje u suštini paralelno sa površinom 124, 128 prve ili druge polovine 112, 114 kalupa.

[0084] Iz pozicije punjenja prikazane na slici 5a polovine 112, 114 kalupa se u smeru P presovanja mogu pomerati jedna ka drugoj u na slici 5b prikazani položaj presovanja, u kojoj prihvatni prostor u suštini reprodukuje oblik crepa 100. Jedna od polovina 112, 114 kalupa može biti stacionarni fiksirana tako da se pomera samo druga polovina 114, 112 kalupa. Takođe je moguće da obe polovine 112, 114 kalupa mogu da se pomeraju i da se u postupku presovanja crepa 100 pomeraju jedna ka drugoj.

[0085] Vodeći elementi 118 se u suštini u smeru R za vađenje upravnom u odnosu na smer P presovanja mogu pomerati u položaj za vađenje, u kojem su vodeći elementi 118 razmaknuti od polovina 112, 114 kalupa.

[0086] Polovine 112, 114 kalupa imaju po jedno osnovno telo 134, 136 od čelika, poželjno alatnog čelika. Nadalje površine 124, 128 imaju po jednu oblogu 138, 140, koja je u ovde prikazanom obliku izvođenja obrazovana od PU sloja. Oblaganjem 138, 140 se prianjanje umetnutog materijala od gline na površinama 124, 128 polovina kalupa 112, 114 jako redukuje.

1

[0087] Pri odn. u ulegnuću 130 predviđen je prvi pritisni element 142, koji je obrazovan pritisnom podlogom, koja obuhvata pritisni prostor 148 ispunjen nekompresibilnim pritisnim medijumom 146. Prvi pritisni element 142 ima pritisni vod 150, kroz koji pritisni medijum 146, na primer ulje, može da struji u pritisni prostor 148 odn. da iz njega isteče. Prvi pritisni element 142 predviđen je u podnožju ulegnuća130, dakle na prelazu ka površini 128 duge polovine kalupa 114 okrenute ka prvoj polovini kalupa 112.

[0088] Na površini 128 druge polovine 114 kalupa koja obrazuje ravnu oblast nadalje je predviđen drugi pritisni element 152, čija struktura u suštini odgovara strukturi strukturi prvog pritisnog elementa 142. Drugi pritisni element 152 obuhvata prostor 154 pod pritiskom kao i pritisni vod 152, koji su ispunjeni pritisnim medijumom 146.

[0089] Pritisni vod 156 drugog pritisnog elementa 152 je povezan sa pritisnim vodom 148 prvog pritisnog elementa 142 tako da pritisni medijum 146 može da struji između prvog i drugog pritisnog elementa 142, 152. Nadalje su pritisni vodovi 150, 156 priključeni na uređaj 158 za stvaranje pritiska, koji može da obezbedi pritisni medijum 146 i/ili može da uključi pritisak u pritisnim vodovima 150, 156 odn. u pritisnim elementima 142, 152. Poželjno pritisni medijum 146 ima nadpritisak od otpr.5 Pa do 7 Pa.

[0090] Pritisni elementi 142, 152 formirani su udubljenjem 160, 162 u osnovnom telu 136 druge polovine 114 kalupa kao i oblogom 140 formiranom u vidu membrane.

[0091] U položaju za punjenje prikazanom na slici 5a je drugi pritisni element 152 u inicijalnoj poziciji u smeru prihvatnog prostora 120 savijen, štrči dakle izvan oblika gotovog crepa 100 (vidi isprekidanu liniju). Prvi pritisni element 142 je u položaju za punjenje u inicijalnoj poziciji u odnosu na oblik gotovog crepa 100 pomeren unazad.

[0092] Prvi i drugi pritisni element 142, 152 su pritisnim vodovima 150, 156 međusobno povezani tako što se prvi pritisni element 142 pomerenjem drugog pritisnog elementa 152 pomera u položaj komprimovanja, u kojem drugi pritisni element 152 u segmentima reprodukuje gotovi crep, usled pritisnog medijuma koji struji iz drugog pritisnog elementa 152 u prvi pritisni element 146 ka spolja u položaj komprimovanja (isprekidana linija), u kojem prvi pritisni element 142 takođe reprodukuje oblik gotovog crepa 100 (vidi sliku 5b).

[0093] Za proizvodnju crepa 100 se prethodno osušeni materijal 168 od gline, poželjno od prethodno osušene, lomljene gline uređajem za punjenje 132 pod pritiskom ubrizgava u kalup 110 za presovanje. Polovine 112, 114 kalupa se nalaze svaka u položaju za punjenje (slika 6a).

[0094] Ukoliko je željena količina materijala 168 od gline umetnuta u kalup 110 za presovanje, polovine 112, 114 kalupa se u smeru P presovanja pomeraju u položaj P za presovanje u kojem kalup za presovanje reprodukuje oblik gotovog crepa 100 (slika 6b). Tokom pomeranja polovina 112, 114 kalupa vazduh sadržan u prihvatnom prostoru 120 može izaći kroz ventilacione otvore 122. Između položaja za punjenje i položaja za presovanje na primer ne mora biti predviđen ventilacioni položaj kako bi se obezbedio potpuni izlazak vazduha iz prihvatnog prostora.

[0095] Pomeranjem polovina 112, 114 kalupa u smeru P presovanja se na materijal 168 od gline u smeru P presovanja vrši pritisak, kojim se materijal 168 od gline komprimuje. Pritisak deluje i na drugi pritisni element 152 izveden kao pritisna podloga, tako da se on toliko pritiska sve dok u segmentima ne reprodukuje oblik gotovog crepa 100, dakle kada se nalazi u položaju komprimovanja.

[0096] Redukcijom zapremine i povećanjem pritiska drugog pritisnog elementa 152 pritisni medijum 152 struji iz drugog pritisnog elementa 152 i preko pritisnih vodova 150, 156 u prvi pritisni element 142. U ulegnućima 130 je pritisak uzrokovan pomeranjem polovina 112, 114 kalupa niži tako da se materijal 168 od gline manje sabija i na prvi pritisni element 142 se vrši manji pritisak. Prvi pritisni element 142 se time može istezati i pomerati u položaj sabijanja u kojem prvi pritisni element 142 u segmentima reprodukuje oblik gotovog crepa 100.

[0097] Pomeranjem prvog pritisnog elementa 142 u položaj sabijanja se na materijal 168 od gline u ulegnuću 130 vrši dodatni pritisak, koji u suštini deluje poprečno u odnosu na smer P presovanja odn. upravno u odnosu na površinu ulegnuća u oblasti prvog pritisnog elementa 142. Ovim pritiskom se materijal 168 od gline u oblasti ulegnuća 130 dodatno sabija, tako da crep 100 u ovoj oblasti na osnovu većeg sabijanja ima veću čvrstoću. Tako sabijeni crep 100 ima visoku otpornost na zamrzavanje/odmrzavanje.

[0098] Za vađenje presovanog crepa 100 se najpre vodeći elementi 118 pomeraju u položaj za vađenje (slika 6d). Materijal 168 od gline korišćen u postupku suvog presovanja ima relativno dobar elastični oporavak, koji deluje i upravno u odnosu na smer P presovanja. Ukoliko se polovine 112, 114 kalupa pomere u položaj za punjenje, kako bi se presovani crep 100 izvadio, crep 100 se može istezati paralelno u odnosu na površinu 124, 128 polovina kalupa 112, 114, tako da bi presovani crep 100 mogao da se zaglavi na vodilici 116. Pomeranjem vodećih elemenata 118 u položaj za vađenje crep 100 se može nesmetano istezati.

[0099] Nakon toga se polovine 112, 114 kalupa nasuprot smeru P presovanja pomeraju u položaj za punjenje. Pomeranjem polovina 112, 114 kalupa suprotno od smera P presovanja redukuje se pritisak na materijal 168 od gline, a time i na drugi pritisni element 152. Pritisni medijum 146 može makar delimično da struji iz prvog pritisnog elementa 142 nazad u drugi pritisni element 152 (slika 6e).

[0100] Time se prvi pritisni element 142 pomera nazad u inicijalnu poziciju, u kojoj je prvi pritisni element 142 u odnosu na oblik presovanog crepa 100 pomeren unazad, čime se crep 100 u oblasti ulegnuća 130 može odvojiti od druge polovine 112 kalupa. Nadalje se crep 100 usled ispupčenja drugog pritisnog elementa 152 dodatno podiže i tako se takođe odvaja od površine 128 druge polovine 114 kalupa. Crep 100 se dakle prilikom otvaranja kalupa 110 za presovanje odvaja od površine 128 druge polovine 114 kalupa tako da je moguće jednostavno vađenje crepa 100 iz kalupa 110 za presovanje.

[0101] Prvim pritisnim elementom 142 se materijal 168 od gline u oblasti ulegnuća dodatno sabija tako da crep 100 ima visoku stabilnost.

[0102] Gornja strana 102 crepa 100 obrazuje vidnu stranu izloženu vremenskim uslovima. Osim konstrukcijski neophodnih udubljenja i ispupčenja 106, na primer u obliku bočnih i/ili gornjih žljebova, ona je izvedena što je moguće glatko. S obzirom na površini 124 nisu predviđeni pokretni delovi odn. pritisni elementi, ova površina 124 opciono može biti formirana i bez obloge 138, kako bi se održala što glađa gornja strana 102 crepa 100.

[0103] U suštini je moguće korišćenje velike pritisne podloge odn. veliki prvi odn. drugi pritisni element 142, 152. Ukoliko se takva pritisna podloga prostire preko ivica površine 124, 128 određene polovine 112, 114 kalupa pritisna podloga ima mesta savijanja, koja se usled visokog opterećenja mogu brzo pohabati. Stoga se koristi više malih pritisnih podloga, pri čemu pritisni vodovi pritisnih podloga mogu da budu međusobno povezani.

[0104] Na sl.7 je mustra reljefa prikazana na donjoj strani 104 crepa 100, koji je proizveden u kalupu 110 za presovanje u skladu sa slikama 5a i 5b.

[0105] Za naknadno sabijanje su se koristili prvi i drugi pritisni elementi 142, 152, pri čemu su prvi pritisni elementi 142 postavljeni u ulegnućima 130 polovine 114 kalupa tako da naknadno mogu da sabiju površine 170 crepa koje se u suštini prostiru poprečno u odnosu na smer P presovanja. Takve površine 170 nalaze se na primer na stranama rebara 172 za ukrućenje ili na prelaznim oblastima 174 za savijanje crepa 100.

[0106] Drugi pritisni elementi 152 su nasuprot tome raspoređeni u ravnim površinama kalupa 110 za presovanje tako da leže upravno u odnosu na smer P presovanja i mogu naknadno da sabijaju ravne površine 176 crepa 100 koje se nalaze između rebara 170 za ukrućenje.

[0107] Pošto se svaki pritisni element 142, 152 prilikom sabijanja utiskuje u površinu crepa 100, na površini crepa 100 u svakoj naknadno sabijenoj oblasti nastaje pojedinačni reljef 178.

[0108] U zavisnosti od modela crepa broj, veličina i raspored korišćenih pritisnih elemenata 142, 152 moža da se razlikuje. Pojedinačni reljefi 178 daju crepu 100 karakteristični izgled odn. mustru reljefa, koja ostaje očuvana i nakon pečenja.

[0109] Sve karakteristike i prednosti koje proizilaze iz zahteva, opisa i slika, uključujući i konstrukcijske pojedinosti, prostorni raspored i korake u postupku, mogu samostalno kao i u najrazličitijim kombinacijama da budu suštinske za pronalazak.

Pozivne oznake

[0110]

10 Postrojenje

12 Uređaj za dodavanje

14 Skladšte

16 Uređaj za lomljenje

18 Sušilica

20 Mlin

22 Uređaj za sortiranje

24 Silos

25 Presa

26 Uređaj za glaziranje i engobiranje

28 Peć

32 Glina

34 Povratni uređaj za preveliko zrno

36 Uređaj za presovanje

38 Povratni uređaj za premalo zrno

100 Crep

102 Gornja strana crepa

104 Donja strana crepa

106 Ispusti na gornjoj strani crepa

108 Ispusti na donjoj strani crepa

110 Kalup za presovanje

112 gornja polovina kalupa

114 donja polovina kalupa

116 Vodilica

118 vodeći elementi

120 Prihvatni prostor

122 Ventilacioni ovori

124 Površina

126 upusti polovine 112 kalupa

128 površina

130 ulegnuća polovina 114 kalupa

132 Uređaj za punjenje

134 Osnovno telo

136 Osnovno telo

138 Obloga

140 Obloga

1

142 Pritisni element

146 pritisni medijum

148 Pritisni prostot

150 Pritisni vod

152 Pritisni element

154 Pritisni prostor

156 Pritisni vod

158 Uređaj za stvaranje pritiska

160 Udubljenje

162 Udubljenje

168 Materijal od gline

170 površine crepa 100 koje se prostiru poprečno u odnosu na smer P presovanja 172 Rebra za ukrućenje

174 Prelazne oblasti

176 ravne površine crepa 100 koje se prostiru upravno u odnosu na smer P presovanja 178 reljef

E smer ubrizgavanja

P smer presovanja

R smer vađenja

Claims (25)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Postupak za proizvodnju crepa (100) od gline sa sledećim koracima:

- Obezbeđivanje vlažne, nepripremljene gline (32)

- Sušenje gline (32) sve do definisanog sadržaja vlage

- Mlevenje osušene gline (32) u materijal (168) od gline od lomljenog zrna u mlinu (20), - Izdvajanje premalog zrna, čija je veličina zrna ispod 0,1 mm i izdvajanje prevelikog zrna čija je veličina zrna iznad 0,6 mm,

- Ubacivanje materijala (168) od gline u kalup (110) za presovanje, koji reprodukuje oblik crepa (100), i

- Presovanje materijala (168) od gline u kalupu (110) za presovanje, pri čemu se materijal (168) od gline komprimuje pri čemu

opseg zrna ima veličinu zrna od 0,1 mm do 0,6 mm.

2. Postupak prema zahtevu 1, pri čemu se vlažna glina (32) suši do sadržaja vlažnosti između 6% i 2%.

3. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu se izdvojeno preveliko zrno u tok proizvodnje dodaje pre mlina (20) u vlažnu ili sušenu glinu.

4. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu se izdvojeno premalo zrno presuje u granulat gline i naknadno se u toku proizvodnje pre mlina (20) dodaje vlažnoj ili osušenoj glini.

5. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu se izdvajanje premalog zrna u prevelikog zrna vrši centrifugom ili ciklonskim separatorom.

6. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu se pre unošenja materijala (168) od gline u kalup (110) za presovanje vrši međuskladištenje materijala (168) od gline u međuskladištu, naročito u silosu (24).

7. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu se mlevenje osušene gline (32) vrši u mlinu sa klatnom ili vertikalnom mlinu sa valjcima.

8. Postupak prema jednom od prethodnih zahteva, pri čemu kalup (110) za presovanje obuhvata prvu polovinu (112) kalupa i drugu polovinu (114) kalupa pri čemu se polovine (112, 114) mogu relativno pomerati jedna u odnosu na drugu između pozicije za presovanje, u kojoj polovine (112, 114) kalupa suštinski ograničavaju prihvatni prostor (120), ), koji reprodukuje oblik gotovog crepa (10), pri čemu površina (124) prve polovine kalupa (112) i površina (128) druge polovine (114) kalupa reprodukuju po jednu površinu (102, 104) crepa (100), i pozicije za punjenje u kojoj su polovine (112, 114) kalupa međusobno razmaknute i plastični materijal (168) od gline, koji se može deformisati, može da se puni u prvu i/ili drugu polovinu (112, 1144) kalupa, pri čemu prva polovina (112) kalupa ili druga polovina (114) kalupa ima najmanje jedno ulegnuće (130), koje reprodukuje ispupčenje (108) gotovog crepa (100), pri čemu je u ili na ulegnuću (130) predviđen prvi pritisni element (142), koji je formiran tako da se može pomerati između inicijalne pozicije, u kojoj je prvi pritisni element (142) pomeren unazad u odnosu na oblik gotovog crepa (100), i pozicije sabijanja, u kojoj pritisni element (142) u segmentima reprodukuje površinu (102, 104) crepa (100) sa sledećim koracima:

- Obezbeđivanje kalupa (100) za presovanje pri čemu se polovine (112, 114) kalupa nalaze u položaju za punjenje, a najmanje jedan pritisni element (142) u inicijalnom položaju

- Punjenje prethodno osušenog zrnastog materijala (168) od gline u prihvatni prostor (120), - Pomeranje polovina (112, 114) kalupa u položaj ta presovanjem pri čemu se materijal (168) od gline sabija,

- Pomeranje najmanje jednog pritisnog elementa (142) u položaj sabijanja, pri čemu se materijal (168) od gline sabija u oblasti prvog pritisnog elementa (142)

9. Postupak prema zahtevu 8, pri čemu se nakon završetka postupka presovanja prvi pritisni element (142) pomera u inicijalni položaj, nakon toga se polovine (112, 114) kalupa pomeraju u položaj za punjenje, a crep (100) se vadi iz kalupa (110) za presovanje.

10. Postupak prema zahtevu 9, pri čemu je vodilica (116) predviđena za prvu i/ili drugu polovinu (11, 114) kalupa, pri čemu vodilica (116) zajedno sa polovinama (112, 114) kalupa u potpunosti ograničavaju prihvatni prostor (120) u položaju za punjenje i u položaju za presovanje, pri čemu se vodilica (116) pre pomeranja polovina (112, 114) kalupa u položaj za punjenje pomera u položaj za vađenje.

11. Postupak prema jednom od zahteva 8 do 10, pri čemu je na površini (124, 128) prve i/ili druge polovine kalupa (112, 114) predviđen makar jedan drugi pritisni element (152), koji je formiran tako da se može pomerati između inicijalnog položaja, u kojoj drugi pritisni element (152) u odnosu na oblik gotovog crepa (100) štrči ili je pomeren unazad, i položaja sabijanja, u kojem drugi pritisni element (152) u segmentima reprodukuje površinu (102, 104) crepa (100), pri čemu se drugi pritisni element (152) tokom ili nakon pomeranja polovina (112, 114) kalupa pomera u položaj sabijanja.

12. Postupak prema zahtevu 11, pri čemu je drugi pritisni element (152) povezan sa prvim pritisnim elementom (142) predviđenim u ulegnuću (130), pri čemu se pomeranjem drugog pritisnog elementa (152) iz štrčećeg položaja u položaj sabijanja povezani prvi pritisni element (142) se iz položaja gde je pomeren unazad pomera u položaj sabijanja.

13. Postupak prema jednom od zahetva 8 do 12, pri čemu je prvi i/ili drugi pritisni element (142, 152) pritisna podloga, koja ima pritisni prostor (148, 154) promenljive zapremine koji se može ispuniti naročito nekompresibilnim pritisnim medijumom, pri čemu je predviđen pritisni vod (150, 156) za dovod i/ili odvod pritisnog medijuma (146) pri čemu se pomeranje pritisnih elemenata (142, 152) vrši ulivanjem ili izlivanjem pritisnog medijuma (146) u pritisni prostor (148, 154).

14. Postupak prema jednom od zahteva 8 do 13, pri čemu je predviđen uređaj (42) za punjenje za umetanje naročito prethodno osušenog materijala (168) od gline, pri čemu uređaj (132) obuhvata uređaj za ubrizgavanje pod nadpritiskom, pri lemu uređaj (132) za punjenje materijal (168) od gline pod nadpritiskom ubrizgava u prihvatni prostor (120), pri čemu se materijal (168) od gline prethodno sabija.

15. Postupak prema zahtevu 14, pri čemu se materijal (168) od gline ubrizgava u smeru (E) koji se prostire u suštini paraleleno u odnosu na površinu (128, 38) prve i/ili druge polovine (112, 114) kalupa.

16. Postupak prema jednom od zahteva 8 do 15, pri čemu se polovine (112, 114) kalupa nakon punjenja materijala (168) od gline u ventilacionom položaju između položaja za punjenje i položaja za presovanje, u kojem vazduh sadržan u prihvatnom prostoru (120) napušta prihvatni prostor (120).

17. Postrojenje (10) za proizvodnju crepa (100) pri čemu postrojenje (10) obuhvata uređaj (12) za dodavanje za dodavanje nepripremljenog materijala (32) od gline, sušlicu (108) za sušenje materijala (32) od gline, mlin (20) za mlevenje osušenog materijala (32) od gline kao i za obezbeđivanje lomljenog zrna sa veličinom zrna, koja leži u definisanom opsegu za zrno, kao i kalup (110) za presovanje za suvo presovanje materijala (168) od gline u crep (100), naznačeno time što se postrojenjem (10) upravlja postupkom prema jednom od prethodnih zahteva.

18. Postrojenje prema zahtevu 17, naznačeno time što je u toku prozvodnje pre sušilice (18) predviđen uređaj (16) za lomljenje za prethodno usitnjavanje nepripremljene gline (32) u grudve gline definisane veličine.

1

19. Postrojenje prema jednom od zahteva 17 i 18, naznačeno time što je mlin (20) mlin sa klatnom ili vertikalni mlin sa valjcima.

20. Postrojenje prema zahtevu 17 do 19, naznačeno time što mlin obuhvata uređaj (22) za sortiranje za izdvajanje premalog zrna, čija je veličina zrna ispod definisanog opsega za zrno, i za izdvajanje prevelikog zrna, čija je veličina zrna iznad definisanog opsega za zrno.

21. Postrojenje prema zahtevu 20, naznačeno time što uređaj (22) za sortiranje ima povratni uređaj (34) za preveliko zrno, koji preveliko zrno dodaje u tok proizvodnje pre mlina (20).

22. Postrojenje prema jednom od zahteva 20 i 21, naznačeno time što uređaj (112) za sortiranje obuhvata uređaj (36) za presovanje kao i povratni uređaj (38) za premalo zrno, pri čemu uređaj (36) za presovanje premalo zrno presuje u granulat gline, a povratni uređaj (38) dodaje presovani granulat gline u proizvodni tok pre mlina.

23. Postrojenje prema jednom od zahteva 20 do 22, naznačeno time, što uređaj (22) za sortiranje obuhvata centrifugu ili ciklonski separator.

24. Crep od gline, pri čemu je crep proizveden postupkom suvog presovanja, naznačen time što je crep (100) proizveden postupkom prema jednom od zahteva 1 do 16.

25. Crep prema zahtevu 24, naznačen time što crep (100) u naknadno sabijenoj oblasti ima reljef (178).

1