RS65103B1 - Lečenje bolesnika sa klasičnom fabrijevom bolešću migalastatom - Google Patents

Description

Opis

TEHNIČKA OBLAST

[0001] Principi i otelotvorenja ovog pronalaska generalno se odnose na upotrebu farmakoloških šaperona (pratilaca) za lečenje poremećaja lizozomskog skladištenja, posebno na upotrebu migalastata za lečenje Fabrijeve bolesti.

REFERENCA NA SPISAK SEKVENCI

[0002] Tekstualna datoteka Spiska sekvenci dostavljena uz ovaj dokument, identifikovana kao „00790758.TXT" (22 Kb, kreirana 1. februara 2019. godine), ovim je inkorporirana referencom.

PОZАDINА

[0003] Fabrijeva bolest je progresivna, X-vezana urođena greška metabolizma glikosfingolipida uzrokovana nedostatkom lizozomnog enzima α-galaktozidaza A (α-Gal A) kao rezultat mutacija u genu α-Gal A (GLA). Uprkos tome što je X-vezani poremećaj, žene mogu izraziti različite stepene kliničkih manifestacija. Fabri je retka bolest sa incidencom koja se procenjuje između 1 na 40.000 muškaraca i 1 na 117.000 u opštoj populaciji. Štaviše, postoje varijante fenotipa kasnijeg početka Fabrijeve bolesti koje mogu biti nedovoljno dijagnostikovane, jer nisu prisutne sa klasičnim znacima i simptomima. Ovo, i skrining novorođenčeta na Fabrijevu bolest, sugeriše da stvarna incidenca Fabrijeve bolesti može biti veća nego što se trenutno procenjuje.

[0004] Kod nelečenih, očekivani životni vek kod Fabri pacijenata je smanjen i smrt obično nastupa u četvrtoj ili petoj deceniji zbog vaskularnih bolesti koje utiču na bubrege, srce i/ili centralni nervni sistem. Nedostatak enzima dovodi do intracelularne akumulacije supstrata, globotriaozilceramida (GL-3) u vaskularnom endotelu i visceralnim tkivima u celom telu. Postepeno pogoršanje funkcije bubrega i razvoj azotemije, usled taloženja glikosfingolipida, obično se javljaju u trećoj do petoj deceniji života, ali se mogu javiti već u drugoj deceniji. Lezije bubrega su nađene i kod hemizigotnih (muških) i heterozigotnih (ženskih) pacijenata.

[0005] Srčana bolest kao posledica Fabrijeve bolesti javlja se kod većine muških i mnogih ženskih osoba. Rani kardijalni nalaz uključuje povećanje leve komore, zahvaćenost zalistaka i nenormalnosti provođenja. Mitralna insuficijencija je najčešća valvularna lezija tipično prisutna u detinjstvu ili adolescenciji. Cerebrovaskularne manifestacije su prvenstveno posledica multifokalnog zahvatanja malih krvnih sudova i mogu uključivati tromboze, prolazne ishemijske napade, ishemiju bazilarnih arterija i aneurizmu, epileptičke napade, hemiplegiju, hemiesteziju, afaziju, poremećaje labirinta ili moždana krvarenja. Prosečna starost nastanka cerebrovaskularnih manifestacija je 33,8 godina. Promena ličnosti i psihotično ponašanje mogu da se manifestuju sa godinama.

[0006] Trenutno odobreno lečenje Fabrijeve bolesti je enzimska supstituciona terapija ("ERT"). Dva α-Gal A proizvoda su trenutno dostupna za lečenje Fabrijeve bolesti: agalzidaza alfa (Replagal<®>, Shire Human Genetic Therapies) i agalzidaza beta (Fabrazyme<®>; Sanofi Genzyme Corporation). Ova dva oblika ERT namenjena su kompenzaciji neadekvatne α-Gal A aktivnosti pacijenta rekombinantnim oblikom enzima, primenjenim intravenski. Iako je ERT efikasna u mnogim okruženjima, lečenje takođe ima ograničenja. Na primer, nije dokazano da ova dva proizvoda α-Gal A smanjuju dovoljan rizik od moždanog udara, srčani mišić sporo reaguje na lečenje, a eliminacija GL-3 iz nekih tipova ćelija bubrega je ograničena.

[0007] Štaviše, pacijenti sa klasičnim Fabrijevim fenotipom imaju tendenciju da imaju nižu početnu aktivnost α-Gal A, sistem obuhvata više organa i teže manifestacije bolesti na početku.

[0008] Patent US 2010/0113517 A1 se odnosi na metodu lečenja pacijenta sa Fabrijevom bolešću utvrđivanjem da li postoji poboljšanje surogatnog markera koji je povezan sa Fabrijevom bolešću nakon primene specifičnog farmakološkog pratioca α-galaktozidaza A. WO 2018/017721 A1 se odnosi na lečenje Fabrijeve bolesti kod pacijenata koji prethodno nisu bili izloženi ERT i pacijenata koji su prethodno bili izloženi ERT. US 2015/0238474 A1 se odnosi na in vitro i in vivo metode za utvrđivanje da li će pacijent sa Fabrijevom bolešću reagovati na lečenje specifičnim farmakološkim pratiocem. Giugliani et al. (Mol Genet Metab 109(1): 86-92; 2013) opisuju studiju faze 2 migalastat hidrohlorida kod žena sa Fabrijevom bolešću. US 2017/0273959 A1 se odnosi na metode lečenja Fabrijeve bolesti kod pacijenata koji imaju mutaciju G9331A u genu GLA. Shodno tome, ostaje potreba za terapijama za lečenje Fabrijeve bolesti, posebno pacijenata sa klasičnom Fabrijevom bolešću.

SAŽETAK

[0009] Različiti aspekti predmetnog pronalaska odnose se na lečenje pacijenata koji imaju klasičnu Fabrijevu bolest korišćenjem migalastata. Takav tretman može uključivati smanjenje bubrežnog GL-3, stabilizaciju funkcije bubrega, smanjenje mase leve komore (LVM), smanjenje globotriaozilsfingozina u plazmi (lyso-Gb3) i/ili lečenje gastrointestinalnih simptoma.

[0010] Jedan aspekt predmetnog pronalaska odnosi se na migalastat ili njegovu so za upotrebu u metodi smanjenja GL-3 bubrega kod pacijenta koji ima klasičnu Fabrijevu bolest, metoda se sastoji od primene efikasne količine migalastata ili njegove soli na pacijentu sa učestalošću od jedanput svakog drugog dana za smanjenje bubrežnog GL-3 pacijenta, pri čemu je efikasna količina 100 mg do 150 mg ekvivalenta slobodne baze (FBE).

[0011] U jednom ili više otelotvorenja, pacijent ima povišeni intersticijalni kapilarni bubrežni GL-3 pre početka primene migalastata ili njegove soli.

[0012] U jednom ili više otelotvorenja, smanjenje GL-3 bubrega sastoji se od smanjenja GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega.

[0013] U jednom ili više otelotvorenja, pacijent ima mutaciju u α-Gal A izabranu iz grupe koja se sastoji od p.Ile253Th (I253T), p.Pro259Arg (P259R), p.Gly183Asp (G183D), p.Leu243Phe (L243F), p.Cys174Arg (C174R), p.Asp55Val/Gln57Leu (D55V/Q57L), p.Gly144Val (G144V), p.Arg328Gln (R301Q), p.Gly373Ser (G373S), p.Asp322Glu (D322E), p.Gly325Arg G325R i p.Tyr216Cys (Y216C).

[0014] U jednom ili više otelotvorenja, migalastat ili njegova so pojačava aktivnost α-Gal A.

[0015] U jednom ili više otelotvorenja, efikasna količina je oko 123 mg FBE.

[0016] U jednom ili više otelotvorenja, efikasna količina je oko 123 mg slobodne baze migalastata.

[0017] U jednom ili više otelotvorenja, so migalastata je migalastat hidrohlorid.

[0018] U jednom ili više otelotvorenja, efikasna količina je oko 150 mg migalastat hidrohlorida.

[0019] U jednom ili više otelotvorenja, migalastat ili njegova so je u oralnom obliku doziranja. U jednom ili više otelotvorenja, oralni oblik za doziranje se sastoji od tablete, kapsule ili rastvora.

[0020] U jednom ili više otelotvorenja, migalastat ili njegova so se daje najmanje 6 meseci.

[0021] U jednom ili više otelotvorenja, pacijent je pacijent koji nije prethodno primio ERT.

[0022] U jednom ili više otelotvorenja, primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata obezbeđuje prosečno smanjenje GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega od najmanje 0,5 nakon 6 meseci primene migalastata ili njegove soli.

[0023] Predmetni pronalazak je definisan priloženim patentnim zahtevima. Takođe je obelodanjena metoda lečenja klasične Fabrijeve bolesti kod pacijenta kome je to potrebno, metoda koja se sastoji od primene efikasne količine migalastata ili njegove soli na pacijentu u učestalosti od jedanput svakog drugog dana. U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 100 mg do oko 150 mg FBE. U jednom ili više otelotvorenja, primena migalastata ili njegove soli smanjuje GL-3 bubrega kod pacijenta.

[0024] U jednom ili više aspekata, pacijent ima povišenu intersticijalni kapilarni GL-3 bubrega pre početka primene migalastata ili njegove soli.

[0025] U jednom ili više aspekata, smanjenje GL-3 bubrega sastoji se od smanjenja GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega.

[0026] U jednom ili više aspekata, pacijent ima mutaciju u α-Gal A izabranu iz grupe koja se sastoji od I253T, P259R, G183D, L243F, C174R, D55V/Q57L, G144V, R301Q, G373S, D322E, G325R i Y216C.

[0027] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so pojačava aktivnost α-Gal A.

[0028] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg FBE.

[0029] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg slobodne baze migalastata.

[0030] U jednom ili više aspekata, so migalastata je migalastat hidrohlorid.

[0031] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 150 mg migalastat hidrohlorida.

[0032] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so je u oralnom obliku doziranja. U jednom ili više aspekata, oralni oblik za doziranje se sastoji od tablete, kapsule ili rastvora.

[0033] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 6 meseci.

[0034] U jednom ili više aspekata, pacijent je pacijent koji nije prethodno primao ERT.

[0035] U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabri pacijenata obezbeđuje prosečno smanjenje GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega od najmanje 0,5 nakon 6 meseci primene migalastata ili njegove soli.

[0036] Takođe je obelodanjena metoda stabilizacije funkcije bubrega kod pacijenta koji ima klasičnu Fabrijevu bolest, metoda koja obuhvata davanje pacijentu efikasne količine migalastata ili njegove soli jednom svakog drugog dana za stabilizaciju funkcije bubrega pacijenta. U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 100 mg do oko 150 mg FBE.

[0037] U jednom ili više aspekata, pacijent ima oštećenje bubrega pre početka primene migalastata ili njegove soli.

[0038] U jednom ili više aspekata, pacijent ima mutaciju u α-Gal A izabranu iz grupe koja se sastoji od I253T, P259R, G183D, L243F, C174R, D55V/Q57L, G144V, R301Q, G373S, D322E, G325R i Y216C.

[0039] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so pojačava aktivnost α-Gal A.

[0040] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg FBE.

[0041] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg slobodne baze migalastata.

[0042] U jednom ili više aspekata, so migalastata je migalastat hidrohlorid.

[0043] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 150 mg migalastat hidrohlorida.

[0044] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so je u oralnom obliku doziranja. U jednom ili više aspekata, oralni oblik za doziranje se sastoji od tablete, kapsule ili rastvora.

[0045] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 6 meseci.

[0046] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 24 meseca.

[0047] U jednom ili više aspekata, pacijent je pacijent koji nije prethodno primao ERT.

[0048] U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata obezbeđuje srednju godišnju stopu promene eGFRCKD-EPIveće od -1,0 ml/min/1,73 m<2>nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli.

[0049] Takođe je obelodanjena metoda lečenja klasične Fabrijeve bolesti kod pacijenta kome je to potrebno, metoda koja se sastoji od primene efikasne količine migalastata ili njegove soli na pacijentu u učestalosti od jedanput svakog drugog dana. U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 100 mg do oko 150 mg FBE. U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli stabilizuje funkciju bubrega kod pacijenta.

[0050] U jednom ili više aspekata, pacijent ima oštećenje bubrega pre početka primene migalastata ili njegove soli.

[0051] U jednom ili više aspekata, pacijent ima mutaciju u α-Gal A izabranu iz grupe koja se sastoji od I253T, P259R, G183D, L243F, C174R, D55V/Q57L, G144V, R301Q, G373S, D322E, G325R i Y216C.

[0052] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so pojačava aktivnost α-Gal A.

[0053] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg FBE.

[0054] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg slobodne baze migalastata.

[0055] U jednom ili više aspekata, so migalastata je migalastat hidrohlorid.

[0056] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 150 mg migalastat hidrohlorida.

[0057] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so je u oralnom obliku doziranja. U jednom ili više aspekata, oralni oblik za doziranje se sastoji od tablete, kapsule ili rastvora.

[0058] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 6 meseci.

[0059] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 24 meseca.

[0060] U jednom ili više aspekata, pacijent je pacijent koji nije prethodno primao ERT.

[0061] U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata obezbeđuje srednju godišnju stopu promene eGFRCKD-EPIveće od -1,0 ml/min/1,73m<2>nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli.

[0062] Takođe je obelodanjena metoda smanjenja LVM kod pacijenta koji ima klasičnu Fabrijevu bolest, metoda koja obuhvata davanje pacijentu efikasne količine migalastata ili njegove soli jednom svakog drugog dana za smanjenje LVM pacijenta. U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 100 mg do oko 150 mg FBE.

[0063] U jednom ili više aspekata, pacijent ima hipertrofiju leve komore (LVH) pre početka primene migalastata ili njegove soli.

[0064] U jednom ili više aspekata, smanjenje LVM obuhvata smanjenje indeksa mase leve komore (LVMi).

[0065] U jednom ili više aspekata, pacijent ima mutaciju u α-Gal A izabranu iz grupe koja se sastoji od I253T, P259R, G183D, L243F, C174R, D55V/Q57L, G144V, R301Q, G373S, D322E, G325R i Y216C.

[0066] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so pojačava aktivnost α-Gal A.

[0067] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg FBE.

[0068] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg slobodne baze migalastata.

[0069] U jednom ili više aspekata, so migalastata je migalastat hidrohlorid.

[0070] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 150 mg migalastat hidrohlorida.

[0071] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so je u oralnom obliku doziranja. U jednom ili više aspekata, oralni oblik za doziranje se sastoji od tablete, kapsule ili rastvora.

[0072] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 6 meseci.

[0073] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 24 meseca.

[0074] U jednom ili više aspekata, pacijent je pacijent koji nije prethodno primao ERT.

[0075] U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata obezbeđuje prosečno smanjenje LVMi od najmanje oko 5 g/m<2>nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli.

[0076] Takođe je obelodanjena metoda lečenja klasične Fabrijeve bolesti kod pacijenta kome je to potrebno, metoda koja se sastoji od primene efikasne količine migalastata ili njegove soli na pacijentu u učestalosti od jednom svakog drugog dana. U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 100 mg do oko 150 mg FBE. U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli smanjuje LVM pacijenta.

[0077] U jednom ili više aspekata, pacijent ima LVH pre početka primene migalastata ili njegove soli.

[0078] U jednom ili više aspekata, smanjenje LVM obuhvata smanjenje LVMi.

[0079] U jednom ili više aspekata, pacijent ima mutaciju u α-Gal A izabranu iz grupe koja se sastoji od I253T, P259R, G183D, L243F, C174R, D55V/Q57L, G144V, R301Q, G373S, D322E, G325R i Y216C.

[0080] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so pojačava aktivnost α-Gal A.

[0081] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg FBE.

[0082] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg slobodne baze migalastata.

[0083] U jednom ili više aspekata, so migalastata je migalastat hidrohlorid.

[0084] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 150 mg migalastat hidrohlorida.

[0085] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so je u oralnom obliku doziranja. U jednom ili više aspekata, oralni oblik za doziranje se sastoji od tablete, kapsule ili rastvora.

[0086] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 6 meseci.

[0087] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 24 meseca.

[0088] U jednom ili više aspekata, pacijent je pacijent koji nije prethodno primao ERT.

[0089] U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata obezbeđuje prosečno smanjenje LVMi od najmanje oko 5 g/m<2>nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli.

[0090] Takođe je obelodanjena metoda smanjenja lyso-Gb3u plazmi kod pacijenta koji ima klasičnu Fabrijevu bolest, metoda koja se sastoji od primene efikasne količine migalastata ili njegove soli sa učestalošću od jednom svakog drugog dana za smanjenje lyso-Gb3u plazmi pacijenta. U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 100 mg do oko 150 mg FBE.

[0091] U jednom ili više aspekata, pacijent ima povišen lyso-Gb3u plazmi pre početka primene migalastata ili njegove soli.

[0092] U jednom ili više aspekata, pacijent ima mutaciju u α-Gal A izabranu iz grupe koja se sastoji od I253T, P259R, G183D, L243F, C174R, D55V/Q57L, G144V, R301Q, G373S, D322E, G325R i Y216C.

[0093] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so pojačava aktivnost α-Gal A.

[0094] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg FBE.

[0095] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg slobodne baze migalastata.

[0096] U jednom ili više aspekata, so migalastata je migalastat hidrohlorid.

[0097] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 150 mg migalastat hidrohlorida.

[0098] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so je u oralnom obliku doziranja. U jednom ili više aspekata, oralni oblik za doziranje se sastoji od tablete, kapsule ili rastvora.

[0099] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 6 meseci.

[0100] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 24 meseca.

[0101] U jednom ili više aspekata, pacijent je pacijent koji nije prethodno primao ERT.

[0102] U jednom ili više aspekata, gde primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata obezbeđuje prosečno smanjenje lyso-Gb3u plazmi od najmanje oko 15 nmol/L nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli.

[0103] Takođe je obelodanjena metoda lečenja klasične Fabrijeve bolesti kod pacijenta kome je to potrebno, metoda koja se sastoji od primene efikasne količine migalastata ili njegove soli na pacijentu u učestalosti od jednom svakog drugog dana. U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 100 mg do oko 150 mg FBE. U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli smanjuje lyso-Gb3u plazmi pacijenta.

[0104] U jednom ili više aspekata, pacijent ima povišen lyso-Gb3u plazmi pre početka primene migalastata ili njegove soli.

[0105] U jednom ili više aspekata, pacijent ima mutaciju u α-Gal A izabranu iz grupe koja se sastoji od I253T, P259R, G183D, L243F, C174R, D55V/Q57L, G144V, R301Q, G373S, D322E, G325R i Y216C.

[0106] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so pojačava aktivnost α-Gal A.

[0107] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg FBE.

[0108] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg slobodne baze migalastata.

[0109] U jednom ili više aspekata, so migalastata je migalastat hidrohlorid.

[0110] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 150 mg migalastat hidrohlorida.

[0111] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so je u oralnom obliku doziranja. U jednom ili više aspekata, oralni oblik za doziranje se sastoji od tablete, kapsule ili rastvora.

[0112] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 6 meseci.

[0113] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 24 meseca.

[0114] U jednom ili više aspekata, pacijent je pacijent koji nije prethodno primao ERT.

[0115] U jednom ili više aspekata, gde primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata obezbeđuje prosečno smanjenje lyso-Gb3u plazmi od najmanje oko 15 nmol/L nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli.

[0116] Takođe je obelodanjena metoda lečenja gastrointestinalnih simptoma kod pacijenta koji ima klasičnu Fabrijevu bolest, metoda koja se sastoji od primene pacijentu formulacije koja sadrži efikasnu količinu migalastata ili njegove soli jednom svakog drugog dana za lečenje gastrointestinalnih simptoma. U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 100 mg do oko 150 mg FBE.

[0117] U jednom ili više aspekata, pacijent ima dijareju pre početka primene migalastata ili njegove soli.

[0118] U jednom ili više aspekata, lečenje jednog ili više gastrointestinalnih simptoma kod pacijenta obuhvata smanjenje simptoma dijareje.

[0119] U jednom ili više aspekata, pacijent ima mutaciju u α-Gal A, izabranu iz grupe koja se sastoji od I253T, P259R, G183D, L243F, C174R, D55V/Q57L, G144V, R301Q, G373S, D322E, G325R i Y216C.

[0120] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so pojačava aktivnost α-Gal A.

[0121] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg FBE.

[0122] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg slobodne baze migalastata.

[0123 U jednom ili više aspekata, so migalastata je migalastat hidrohlorid.

[0124] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 150 mg migalastat hidrohlorida.

[0125] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so je u oralnom obliku doziranja. U jednom ili više aspekata, oralni oblik za doziranje se sastoji od tablete, kapsule ili rastvora.

[0126] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 6 meseci.

[0127] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 24 meseca.

[0128] U jednom ili više aspekata, pacijent je pacijent koji nije prethodno primao ERT.

[0129] U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata obezbeđuje prosečno smanjenje ocene skale gastrointestinalnih simptoma za dijareju (GSRS-D) od najmanje oko 0,5 nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli.

[0130] Takođe je obelodanjena metoda lečenja klasične Fabrijeve bolesti kod pacijenta kome je to potrebno, metoda koja se sastoji od primene efikasne količine migalastata ili njegove soli na pacijentu u učestalosti od jedanput svakog drugog dana. U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 100 mg do oko 150 mg FBE. U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli leči jedan ili više gastrointestinalnih simptoma kod pacijenta.

[0131] U jednom ili više aspekata, pacijent ima dijareju pre početka primene migalastata ili njegove soli.

[0132] U jednom ili više aspekata, lečenje jednog ili više gastrointestinalnih simptoma kod pacijenta obuhvata smanjenje simptoma dijareje.

[0133] U jednom ili više aspekata, pacijent ima mutaciju u α-Gal A, izabranu iz grupe koja se sastoji od I253T, P259R, G183D, L243F, C174R, D55V/Q57L, G144V, R301Q, G373S, D322E, G325R i Y216C.

[0134] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so pojačava aktivnost α-Gal A.

[0135] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg FBE.

[0136] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 123 mg slobodne baze migalastata.

[0137] U jednom ili više aspekata, so migalastata je migalastat hidrohlorid.

[0138] U jednom ili više aspekata, efikasna količina je oko 150 mg migalastat hidrohlorida.

[0139] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so je u oralnom obliku doziranja. U jednom ili više aspekata, oralni oblik za doziranje se sastoji od tablete, kapsule ili rastvora.

[0140] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 6 meseci.

[0141] U jednom ili više aspekata, migalastat ili njegova so se daje najmanje 24 meseca.

[0142] U jednom ili više aspekata, pacijent je pacijent koji nije prethodno primao ERT.

[0143] U jednom ili više aspekata, primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata obezbeđuje prosečno smanjenje GSRS-D od najmanje oko 0,5 nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0144] Dodatne karakteristike predmetnog pronalaska će postati vidljive iz sledećeg pisanog opisa i pratećih slika, u kojima:

Slika 1A-E prikazuju punu DNK sekvencu humanog GLA gena divljeg tipa (SEQ ID NO: 1);

Slika 2 prikazuje protein α-Gal A divljeg tipa (SEQ ID NO: 2);

Slika 3 prikazuje sekvencu nukleinskih kiselina koja kodira protein divljeg tipa α-Gal A (SEQ ID NO: 3).

Slika 4.4A-4E pokazuju merenja težine bolesti u klasičnim podgrupama muških i drugih pacijenata (neklasični muškarci i žene). (A) Srednja godišnja stopa promene GFR od početka/6. meseca do 24. meseca. (B) Srednja promena LVMi od početka/6.

meseca do 24. meseca. (C) Srednja promena GSRS-D od početka/6. meseca do 24. meseca. (D) Srednja promena od početka do 12. meseca u prosečnom broju inkluzija GL-3 po intersticijalnoj kapilari. U okviru svake podgrupe (klasični muškarci i drugi), pacijenti su grupisani prema alokaciji lečenja (migalastat prema migalastatu ili placebo prema migalastatu). (E) Srednja promena lyso-Gb3u plazmi od početka/6. meseca do 24. meseca. Na Slici 4A-4E,<a>Grupa se sastoji od pacijenata koji su prešli sa placeba na migalastat u 6. mesecu i<b>Podaci su srednja vrednost (SD) broja GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari u 6. mesecu (tj. nakon 6 meseci placebo lečenja).

DETALJAN OPIS

[0145] Pre navođenja opisa nekoliko uglednih primera otelotvorenja pronalaska, potrebno je istaći da pronalazak nije ograničen na detalje konstrukcije ili procesne korake koji su navedeni u sledećem opisu. Pronalazak je sposoban za druga otelotvorenja i da se praktikuje ili sprovodi na različite načine.

[0146] Različiti aspekti predmetnog pronalaska odnose se na režime doziranja za primenu migalastata za lečenje klasične Fabrijeve bolesti. Režimi doziranja migalastata smanjuju GL-3 bubrega.

Definicije

[0147] Termini koji se koriste u ovoj specifikaciji uglavnom imaju svoja uobičajena značenja u struci, u kontekstu ovog pronalaska i u specifičnom kontekstu gde se koristi svaki termin. Određeni pojmovi su razmatrani u nastavku, ili negde drugde u specifikaciji, kako bi se pružile dodatne smernice praktičaru u opisivanju sastava i metoda pronalaska i kako ih napraviti i koristiti.

[0148] Termin "Fabrijeva bolest" se odnosi na X-vezanu urođenu grešku glikosfingolipidnog katabolizma zbog deficita lizozomske aktivnosti α-Gal A. Ovaj defekt uzrokuje akumulaciju supstrata globotriaozilceramida ("GL-3", poznatog i kao Gb3 ili ceramid triheksozid) i srodnih glikosfingolipida u vaskularnim endotelnim lizozomima srca, bubrega, kože i drugih tkiva. Drugi supstrat enzima je plazma globotriaozilsfingozin ("plazma lyso-Gb3").

[0149] Termin „klasična Fabrijeva bolest“ odnosi se na pacijente sa obuhvatom sistema više organa. U jednom ili više otelotvorenja, pacijent takođe ima rezidualnu aktivnost mononuklearnih ćelija periferne krvi (PBMC) α-Gal A <3% od normalne.

[0150] U različitim otelotvorenjima, učešće sistema od više organa može se odrediti na početku na osnovu medicinske istorije. U drugim otelotvorenjima, uključivanje sistema od više organa može se odrediti identifikovanjem pacijenata sa srčanim, centralnim nervnim sistemom, neurološkim bolom i/ili gastrointestinalnim sistemima na početku, a zatim daljim identifikovanjem pacijenta kao pacijenta sa bubrežnim simptomima zbog proteina u urinu na početku > 150 mg/24 sata ili zbog početne eGFR < 90 ml/min/1,73m<2>.

[0151] Sažetak primernih kriterijuma za identifikaciju klasičnih muških pacijenata u ERT-naivnom ispitivanju i ispitivanju sa ERT iskustvom prikazan je na grafikonu u nastavku:

[0152] Dakle, u jednom setu primernih kriterijuma za ERT-naivno ispitivanje, klasični pacijenti su imali uključenost više organa na početku i WBC α-gal-A na početku <3% od normalne vrednosti (tj.1 i 3 u gornjoj tabeli). U drugom primernom setu kriterijuma za ispitivanje bez ERT, klasični pacijenti su imali protein u urinu na početku > 150 mg/24 sata ili početnu eGFR <90 ml/min/1,73m<2>, kao i leukocite α-gal-A na početku <3% normalne vrednosti (tj.2 i 3 u gornjoj tabeli).

[0153] U primernim kriterijumima za ispitivanje sa iskustvom u ERT, klasični pacijenti su imali uključenost više organa na početku, ili protein u urinu na početku > 150 mg/24 sata, ili početnu eGFR <90 ml/min/1,73m<2>(tj.1 ili 2 u gornjoj tabeli).

[0154] "Nosilac" je ženski ispitanik koja ima jedan X hromozom sa defektnim GLA genom i jedan X hromozom sa normalnim genom i kod koje je inaktivacija X hromozoma normalnog alela prisutna u jednom ili više tipova ćelija. Kod nosioca je često dijagnostikovana Fabrijeva bolest.

[0155] "Pacijent" se odnosi na ispitanika kome je dijagnostikovana ili za koga se sumnja da ima određenu bolest. Pacijent može biti čovek ili životinja.

[0156] "Fabri pacijent" se odnosi na osobu kojoj je dijagnostikovana Fabrijeva bolest ili za koju se sumnja da ima Fabrijevu bolest i ima mutirani α-Gal A kako je dalje definisano. Karakteristični markeri Fabrijeve bolesti mogu se javiti kod muških hemizigota i ženskih nosilaca sa istom rasprostranjenošću, mada su ženke obično manje ozbiljno pogođene.

[0157] Termin " ERT-naivni pacijent " odnosi se na pacijenta koji nikada nije primao ERT ili nije primao ERT najmanje 6 meseci pre početka terapije migalastatom.

[0158] Humana α-galaktozidaza A (α-Gal A) se odnosi na enzim kodiran humanim genom GLA. Potpuna DNK sekvenca α-Gal A, uključujući introne i egzone, dostupna je u GenBank. Pristupni br.X14448.1 i prikazan u SEQ ID NO: 1 i Sl.1A-1E. Humani α-Gal A enzim se sastoji od 429 aminokiselina i dostupan je u GenBank pristupnim brojevima. X14448.1 i U78027.1 i prikazan u SEQ ID NO: 2 i Sl.2. Sekvenca nukleinskih kiselina koja obuhvata samo regione kodiranja (tj. egzone) SEQ ID NO: 1 prikazana je na Slici 3 (SEQ ID NO: 3).

[0159] Termin "mutirani protein" uključuje protein koji ima mutaciju u genu koji kodira protein, što rezultira nemogućnošću proteina da postigne stabilnu konformaciju u uslovima koji su obično prisutni u endoplazmatičnom retikulumu (ER). Neuspeh da se postigne stabilna konformacija rezultira značajnom količinom enzima koji se razgrađuje, umesto da se transportuje do lizozoma. Takva mutacija se ponekad naziva "konformacioni mutant". Takve mutacije uključuju, ali nisu ograničene na, 'misens' mutacije, i male delecije i insercije u okviru.

[0160] Kao što se ovde koristi u jednom otelotvorenju, termin "mutirani α-Gal A" uključuje α-Gal A koji ima mutaciju u genu koji kodira α-Gal A što dovodi do nemogućnosti enzima da postigne stabilnu konformaciju pod uslovima koji su obično prisutni u ER. Neuspeh da se postigne stabilna konformacija rezultira značajnom količinom enzima koji se razgrađuje, umesto da se transportuje do lizozoma.

[0161] Kao što se ovde koristi, termin "farmakološki šaperon ili pratilac" ("PC") odnosi se na bilo koji molekul, uključujući mali molekul, protein, peptid, nukleinsku kiselinu, ugljene hidrate itd., koji se specifično vezuje za protein i ima jedan ili više sledećih efekata: (i) pojačava formiranje stabilne molekulske konformacije proteina; (ii) indukuje promet proteina iz endoplazmatičnog retikuluma na drugu ćelijsku lokaciju, poželjno nativnu ćelijsku lokaciju, tj., sprečava degradaciju proteina povezanu sa ER; (iii) sprečava agregaciju pogrešno složenih proteina; i/ili (iv) obnavlja ili pojačava barem delimičnu funkciju divljeg tipa i/ili aktivnost proteina. Jedinjenje koje se specifično vezuje za npr., α-Gal A, znači da se vezuje za α-Gal i vrši šaperon efekat na enzim, a ne generičku grupu srodnih ili nepovezanih enzima. Preciznije, ovaj termin se ne odnosi na endogene šaperone, kao što je BiP, ili na nespecifične agense koji su pokazali nespecifičnu aktivnost pratioca protiv različitih proteina, kao što su glicerol, DMSO ili deuterisana voda, tj., hemijski pratioci. U jednom ili više otelotvorenja ovog pronalaska, PC može biti reverzibilni kompetitivni inhibitor.

[0162] "Kompetitivni inhibitor" enzima može se odnositi na jedinjenje koje strukturno podseća na hemijsku strukturu i molekularnu geometriju enzimskog supstrata da veže enzim na približno istoj lokaciji kao supstrat. Dakle, inhibitor se takmiči za isto aktivno mesto kao i molekul supstrata, čime se povećava Km. Kompetitivna inhibicija je obično reverzibilna ako je dostupno dovoljno molekula supstrata da istisnu inhibitor, tj., kompetitivni inhibitori se mogu reverzibilno vezati. Stoga, iznos inhibicije enzima zavisi od koncentracije inhibitora, koncentracije supstrata i relativnih afiniteta inhibitora i supstrata za aktivno mesto.

[0163] Kao što se ovde koristi, termin "specifično vezuje" se odnosi na interakciju farmakološkog pratioca sa proteinom kao što je α-Gal A, konkretno, interakciju sa aminokiselinskim ostacima proteina koji direktno učestvuju u kontaktu sa farmakološkim pratiocem. Farmakološki pratilac se specifično vezuje za ciljni protein, npr., α-Gal A, kako bi izvršio uticaj na protein, a ne generičku grupu povezanih ili nepovezanih proteina.

Aminokiselinski ostaci proteina koji interaguju sa bilo kojim datim farmakološkim pratiocem mogu ili ne moraju biti unutar "aktivnog mesta" proteina. Specifično vezivanje se može proceniti putem rutinskih testova vezivanja ili pomoću strukturnih studija, npr. kokristalizacije, NMR i slično. Aktivno mesto za α-Gal A je mesto vezivanja supstrata.

[0164] "Deficitarna aktivnost α-Gal A" se odnosi na aktivnost α-Gal A u ćelijama pacijenta koja je ispod normalnog opsega u poređenju (koristeći iste metode) sa aktivnošću kod normalnih osoba koje nemaju ili za koje se sumnja da imaju Fabrijevu ili bilo koju drugu bolest (posebno krvnu bolest).

[0165] Kao što se ovde koristi, termini "pojačati aktivnost α-Gal A" ili "povećati aktivnost α-Gal A" odnose se na povećanje količine α-Gal A koja usvaja stabilnu konformaciju u ćeliji koja je kontaktirana sa farmakološkim pratiocem specifičnim za α-Gal A, u odnosu na količinu u ćeliji (poželjno istog tipa ćelije ili iste ćelije, npr., u ranije vreme) koja nije u kontaktu sa farmakološkim pratiocem specifičnim za α-Gal A. Ovaj termin se takođe odnosi na povećanje prometa α-Gal A sa lizozomom u ćeliji koja je u kontaktu sa farmakološkim pratiocem specifičnim za α-Gal A, u odnosu na promet α-Gal A koji nije u kontaktu sa farmakološkim pratiocem specifičnim za protein. Ovi termini se odnose i na divlji tip i na mutirani α-Gal A. U jednom otelotvorenju, povećanje količine α-Gal A u ćeliji se meri merenjem hidrolize veštačkog supstrata u lizatima iz ćelija koje su tretirane sa PC. Povećanje hidrolize ukazuje na povećanu aktivnost α-Gal A.

[0166] Termin "aktivnost α-Gal A" se odnosi na normalnu fiziološku funkciju α-Gal A divljeg tipa u ćeliji. Na primer, aktivnost α-Gal A uključuje hidrolizu GL-3.

[0167] "Responder" je osoba sa dijagnozom ili sumnjom da ima poremećaj lizozomskog skladištenja, kao što je, na primer, Fabrijeva bolest, čije ćelije pokazuju dovoljno povećanu aktivnost α-Gal A, odnosno, i/ili ublažavanje simptoma ili poboljšanje surogat markera, kao odgovor na kontakt sa PC. Neograničavajući primeri poboljšanja surogat markera za Fabri su lyso-Gb3 i oni koji su obelodanjeni u SAD patentnoj prijavi br. US 2010/0113517.

[0168] Neograničavajući primeri poboljšanja surogat markera za Fabrijevu bolest obelodanjeni u SAD patentu 2010/0113517 uključuju povećanje nivoa ili aktivnosti α-Gal A u ćelijama (npr. fibroblasti) i tkivu; smanjenje akumulacije GL-3; smanjene koncentracije homocisteina i molekula-1 adhezije vaskularnih ćelija u plazmi (VCAM-1); smanjenu akumulaciju GL-3 u ćelijama miokarda i valvularnim fibrocitima; smanjenje lyso-Gb3 u plazmi; smanjenje srčane hipertrofije (posebno leve komore), amelioraciju valvularne insuficijencije i aritmija; amelioraciju proteinurije; smanjene koncentracije lipida u urinu kao što su CTH, laktozilceramid, ceramid i povećane koncentracije glukozilceramida i sfingomijelina u urinu; odsustvo laminiranih inkluzionih tela (Zebra tela) u glomerularnim epitelnim ćelijama; poboljšanja u funkciji bubrega; ublažavanje hipohidroze; odsustvo angiokeratoma; poboljšanje sluha i abnormalnosti sluha kao što su senzoneuralni gubitak sluha pri visokim frekvencijama, progresivni gubitak sluha, iznenadna gluvoća ili tinitus. Poboljšanja neuroloških simptoma uključuju prevenciju prolaznog ishemijskog napada (TIA) ili moždanog udara; i ublažavanje neuropatskog bola koji se manifestuje kao akroparestezija (peckanje ili peckanje u ekstremitetima). Drugi tip kliničkog markera koji se može proceniti za Fabrijevu bolest je prevalencija štetnih kardiovaskularnih manifestacija.

[0169] „Povišeni intersticijalni kapilarni GL-3 bubrega“ odnosi se na bilo koji detektabilni nivo intersticijalnog kapilarnog GL-3 u bubregu. U bubregu zdrave osobe ne akumulira se intersticijalni kapilarni GL-3. Nasuprot tome, zbog smanjenja bubrežne funkcije, nivo intersticijalnog kapilarnog GL-3 u bubregu, na primer, Fabrijevog pacijenta je povišen -detektuje se korišćenjem patologije u biopsijama bubrega.

[0170] Kao što se ovde koristi, fraza „stabilizacija funkcije bubrega“ i slični termini odnose se na smanjenje opadanja funkcije bubrega i/ili obnavljanje funkcije bubrega. Kako se očekuje da nelečeni Fabri pacijenti imaju značajno smanjenje bubrežne funkcije, poboljšanja u stopi pogoršanja bubrežne funkcije i/ili poboljšanja bubrežne funkcije pokazuju korist od terapije migalastatom kao što je ovde opisano.

[0171] „Oštećenje bubrega“ se odnosi na pacijenta koji ima procenjenu brzinu glomerularne filtracije (eGFR) manju od 90 ml/min/1,73m<2>. Dve najčešće korišćene jednačine za izračunavanje eGFR iz serumskog kreatinina su jednačina Epidemiologije hroničnih bubrežnih bolesti (CKD-EPI) i Modifikacija ishrane kod bubrežnih bolesti (MDRD), koje se nazivaju eGFRCKD-EPIi eGFRMDRD. Težina hronične bolesti bubrega definisana je u šest stadijuma:

a. (Stadijum 0) Normalna funkcija bubrega - eGFR iznad 90 mL/min/1,73m<2>i bez proteinurije;

b. (Stadijum 1) - eGFR iznad 90 mL/min/1,73 m<2>sa dokazima o oštećenju bubrega;

(Stadijum 2) (blag) - eGFR od 60 do 89 mL/min/1,73 m<2>sa dokazima o oštećenju bubrega;

c. (Stadijum 3) (umeren) - eGFR od 30 do 59 ml/min/1,73 m<2>;

d. (Stadijum 4) (težak) - eGFR od 15 do 29 ml/min/1,73 m<2>;

e. (Stadijum 5) otkazivanje bubrega - eGFR manji od 15 mL/min/1,73 m<2>.

[0172] Kao što se ovde koristi, termin „hipertrofija leve komore“ ili „LVH“ odnosi se na pacijenta koji ima LVMi u opsegu preko normale. Kako je normalni opseg LVMi za ženu 43-95 g/m<2>i normalni opseg LVMi za muškarca 49-115 g/m<2>, pacijentkinja sa LVH ima LVMi >95 g/m<2>i pacijent sa LVH ima LVMi >115 g/m<2>.

[0173] „Povišeni lyso-Gb3 u plazmi“ se odnosi na nivoe lyso-Gb3u plazmi koji su iznad normalnog opsega. Normalni opseg za lyso-Gb3u plazmi može varirati u zavisnosti od određenog testa koji se koristi za procenu lyso-Gb3u plazmi. U jednom ili više otelotvorenja, normalni opseg za lyso-Gb3u plazmi je 0,375 - 1,19 nmol/L, a povišeni lyso-Gb3u plazmi se odnosi na nivoe lyso-Gb3u plazmi veće od 1,19 nmol/L.

[0174] Fraza "farmaceutski prihvatljivo" odnosi se na molekulske entitete i sastave koji su fiziološki podnošljivi i obično ne izazivaju neprijatne reakcije kada se primenjuju na čoveku. U nekim otelotvorenjima, kao što se ovde koristi, termin "farmaceutski prihvatljivo" znači odobreno od strane regulatorne agencije Savezne ili državne uprave ili navedeno u SAD farmakopeji ili drugoj opšte priznatoj farmakopeji za upotrebu kod životinja, a posebno kod ljudi. Termin „nosilac“ u odnosu na farmaceutski nosilac odnosi se na razblaživač, adjuvans, ekscipijens (pomoćnu supstancu) ili vehikulum sa kojim se jedinjenje primenjuje. Takvi farmaceutski nosioci mogu biti sterilne tečnosti, kao što su voda i ulja. Kao nosioci se poželjno koriste vodeni ili fiziološki rastvori i vodeni rastvori dekstroze i glicerola, posebno za rastvore koji se ubrizgavaju. Pogodni farmaceutski nosioci opisani su u "Remington's Pharmaceutical Sciences" od E. W. Martin, 18th Edition, ili drugim izdanjima

[0175] Termin "enzimska supstituciona terapija" ili "ERT" se odnosi na unošenje nenativnog, prečišćenog enzima u osobu koja ima nedostatak takvog enzima. Primenjeni protein se može dobiti iz prirodnih izvora ili rekombinantnom ekspresijom (kao što je detaljnije opisano u nastavku). Termin se takođe odnosi na uvođenje prečišćenog enzima u pojedinca koji na drugi način zahteva ili ima koristi od primene prečišćenog enzima, npr., koji pati od nedostatka enzima. Uneti enzim može biti prečišćeni, rekombinantni enzim koji je proizveden in vitro, ili protein prečišćen iz izolovanog tkiva ili fluida, kao što je, npr., placenta ili mleko životinje, ili iz biljaka.

[0176] Termin " ERT-naivni pacijent " odnosi se na pacijenta sa Fabrijevom bolešću koji nikada nije primao ERT ili nije primao ERT najmanje 6 meseci pre početka terapije migalastatom.

[0177] Kao što se ovde koristi, termin „izolovan“ znači da je referentni materijal uklonjen iz sredine u kojoj se obično nalazi. Tako izolovani biološki materijal može biti oslobođen ćelijskih komponenti, odnosno komponenti ćelija u kojima je materijal nađen ili proizveden. U slučaju molekula nukleinske kiseline, izolovana nukleinska kiselina uključuje PCR proizvod, mRNK traku na gelu, cDNK ili ograničavajući fragment. U drugom otelotvorenju, izolovana nukleinska kiselina je poželjno izvađena iz hromozoma u kome se može naći, i poželjnije više nije povezana sa neregulatornim, nekodirajućim regionima ili drugim genima, koji se nalaze uzvodno ili nizvodno od gena koji sadrži izolovani molekul nukleinske kiseline kada se nađe u hromozomu. U još jednom otelotvorenju, izolovanoj nukleinskoj kiselini nedostaje jedan ili više introna. Izolovane nukleinske kiseline uključuju sekvence umetnute u plazmide, kosmide, veštačke hromozome i slično. Dakle, u specifičnom otelotvorenju, rekombinantna nukleinska kiselina je izolovana nukleinska kiselina. Izolovani protein može biti asociran sa drugim proteinima ili nukleinskim kiselinama, ili oboje, sa kojima se asocira u ćeliji, ili sa ćelijskim membranama ako je protein asociran sa membranom. Izolovana organela, ćelija ili tkivo se uklanja sa anatomskog mesta na kome se nalazi u organizmu. Izolovani materijal može biti, ali ne mora biti, prečišćen.

[0178] Termini "oko" i "približno" generalno znače prihvatljiv stepen greške za izmerenu količinu s obzirom na prirodu ili preciznost merenja. Tipični, primerni stepeni greške su unutar 20 procenata (%), poželjno unutar 10%, a poželjno unutar 5% od date vrednosti ili opsega vrednosti. Alternativno, a posebno u biološkim sistemima, termini "oko" i "približno" mogu značiti vrednosti koje su unutar reda veličine, poželjno unutar 10- ili 5-struko, i poželjnije unutar 2-struko od date vrednosti. Numeričke količine date u ovom dokumentu su približne ukoliko nije drugačije navedeno, što znači da se pojam "oko" ili "približno" može zaključiti kada nije izričito naveden.

Fabrijeva bolest

[0179] Fabrijeva bolest je redak, progresivan i razarajući poremećaj skladištenja X-vezanih lizozoma. Mutacije u GLA genu rezultiraju nedostatkom lizozomskog enzima, α-Gal A, koji je potreban za metabolizam glikosfingolipida. Počevši od početka života, smanjenje aktivnosti α-Gal A rezultira akumulacijom glikosfingolipida, uključujući GL-3 i plazma lyso-Gb3, i dovodi do simptoma i posledica Fabrijeve bolesti koje ograničavaju život, uključujući bol, gastrointestinalne simptome, otkazivanje bubrega, kardiomiopatiju, cerebrovaskularne događaje i ranu smrtnost. Rano započinjanje terapije i doživotno lečenje pružaju priliku da se uspori napredovanje bolesti i produži očekivani životni vek.

[0180] Fabrijeva bolest obuhvata spektar težine bolesti i starosti nastanka, iako je tradicionalno podeljena na 2 glavna fenotipa, „klasični“ i „kasni“. Klasični fenotip je pripisan prvenstveno muškim pacijentima sa nedetektabilnom do niskom α-Gal A aktivnošću i ranijim pojavama bubrežnih, srčanih i/ili cerebrovaskularnih manifestacija. Kasni fenotip je pripisan prvenstveno muškim pacijentima sa višom rezidualnom α-Gal A aktivnošću i kasnijom pojavom ovih manifestacija bolesti. Heterozigotni ženski nosioci obično izražavaju kasno nastali fenotip, ali u zavisnosti od obrasca inaktivacije hromozoma, takođe mogu da prikažu klasični fenotip.

[0181] Identifikovano je više od 1000 mutacija GLA koje izazivaju Fabrijevu bolest.

Otprilike 60% su misens mutacije, što rezultira supstitucijama jedne aminokiseline u α-Gal A enzimu. Misens mutacije GLA često rezultiraju proizvodnjom nenormalno presavijenih i nestabilnih oblika α-Gal A. Normalni mehanizmi kontrole ćelijskog kvaliteta u endoplazmatičnom retikulumu blokiraju tranzit ovih nenormalnih proteina u lizozome i ciljaju ih na prevremenu degradaciju i eliminaciju. Mnogi oblici misens mutanata su mete za migalastat, α-Gal A-specifični farmakološki šaperon.

[0182] Kliničke manifestacije Fabrijeve bolesti obuhvataju širok spektar težine i približno su u korelaciji sa rezidualnim nivoima α-Gal A kod pacijenta. Pacijenti sa klasičnim fenotipom doživljavaju bolest različitih organa, uključujući bubrege, srce i mozak, sa simptomima bolesti koji se prvi put pojavljuju u adolescenciji i obično napreduju u težini do smrti u četvrtoj ili petoj deceniji života. Brojne nedavne studije ukazuju na to da postoji veliki broj nedijagnostikovanih muškaraca i žena koji imaju niz simptoma Fabrijeve bolesti, kao što su oštećena srčana ili bubrežna funkcija i moždani udari, koji se obično pojavljuju u odraslom dobu. Pojedinci sa ovom vrstom Fabrijeve bolesti, koja se naziva kasnijom Fabrijevom bolešću, imaju tendenciju da imaju viši rezidualni nivo α-Gal A od klasičnih Fabrijevih pacijenata. Pojedinci sa kasnijom Fabrijevom bolešću obično prvi put osete simptome bolesti u odraslom dobu i često imaju simptome bolesti fokusirane na jedan organ, kao što je povećanje leve komore ili progresivno otkazivanje bubrega. Pored toga, kasnije nastupajuća Fabrijeva bolest može biti prisutna i u vidu moždanih udara nepoznatog uzroka.

[0183] Pacijenti sa Fabrijevom bolešću imaju progresivno oštećenje bubrega, a nelečeni pacijenti pokazuju završni stadijum oštećenja bubrega do pete decenije života. Nedostatak aktivnosti α-Gal A dovodi do akumulacije GL-3 i srodnih glikosfingolipida u mnogim tipovima ćelija, uključujući ćelije u bubregu. GL-3 se nakuplja u podocitima, epitelnim ćelijama i cevastim ćelijama distalne tubule i Henleove petlje. Oštećenje funkcije bubrega može se manifestovati kao proteinurija i smanjena brzina glomerularne filtracije.

[0184] Pošto je Fabrijeva bolest retka, uključuje više organa, ima širok raspon godina nastanka i heterogena je, pravilna dijagnoza predstavlja izazov. Među zdravstvenim radnicima niska je svest i često se javljaju pogrešne dijagnoze. Dijagnoza Fabrijeve bolesti se najčešće potvrđuje na osnovu smanjene aktivnosti α-Gal A u plazmi ili perifernim leukocitima (WBC) kada je pacijent simptomatičan, zajedno sa mutacionom analizom. Kod žena je dijagnoza još izazovnija jer je enzimska identifikacija ženskih nosilaca manje pouzdana zbog slučajne X-hromozomske inaktivacije u nekim ćelijama nosilaca. Na primer, neki obavezni nosioci (ćerke klasično pogođenih muškaraca) imaju α-Gal A enzimske aktivnosti u rasponu od normalnih do veoma niskih aktivnosti. Pošto nosioci mogu imati normalnu aktivnost enzima α-Gal A u leukocitima, samo identifikacija mutacije α-Gal A genetskim testiranjem pruža preciznu identifikaciju nosioca i/ili dijagnozu.

[0185] Smatra se da su mutantni oblici α-Gal A podložni migalastatu definisani tako da pokazuju relativno povećanje (+10 µM migalastata) od ≥1,20-puta i apsolutno povećanje (+10 µM migalastata) od ≥ 3,0% divljeg tipa (WT) kada je mutirani oblik α-Gal A eksprimiran u HEK-293 ćelijama (u daljem tekstu "HEK test") u skladu sa testom dobre laboratorijske prakse (GLP) potvrđenim in vitro (GLP HEK ili test podložnosti migalastatu). Takve mutacije se ovde nazivaju i mutacije "podložne HEK testu".

[0186] Obezbeđene su prethodne metode skrininga koje procenjuju povećanje enzima pre početka lečenja. Na primer, test koji koristi HEK-293 ćelije je korišćen u kliničkim ispitivanjima da bi se predvidelo da li će data mutacija biti responzivna na lečenje farmakološkim šaperonom (npr. migalastat). U ovom testu se stvaraju cDNK konstrukti. Odgovarajući α-Gal A mutirani oblici su prolazno eksprimirani u HEK-293 ćelijama. Ćelije se zatim inkubiraju ± migalastat (17 nM do 1 mM) 4 do 5 dana. Nakon toga, nivoi α-Gal A se mere u ćelijskim lizatima pomoću sintetičkog fluorogenog supstrata (4-MU-α-Gal) ili pomoću Western blot. Ovo je urađeno za poznate misens mutacije koje uzrokuju bolest ili male mutacije insercije/delecije u okviru. Mutacije koje su prethodno bile identifikovane kao responzivne na PC (npr., migalastat) koristeći ove metode navedene su u SAD Patent br. 8,592,362.

Farmakološki šaperoni (pratioci)

[0187] Vezivanje malih molekulskih inhibitora enzima povezanih sa LSD može povećati stabilnost i mutiranog enzima i odgovarajućeg enzima divljeg tipa (vidi SAD Pat. Br.

6.274.597; 6.583.158; 6.589.964; 6.599.919; 6.916.829 i 7.141.582 svi su ovde uključeni referencom). Konkretno, primena malih molekulskih derivata glukoze i galaktoze, koji su specifični, selektivni kompetitivni inhibitori za nekoliko ciljnih lizozomalnih enzima, efikasno je povećala stabilnost enzima u ćelijama in vitro i, na taj način, povećala promet enzima u lizozom. Tako se povećanjem količine enzima u lizozomu očekuje povećanje hidrolize enzimskih supstrata. Originalna teorija iza ove strategije bila je sledeća: pošto je mutirani enzimski protein nestabilan u endoplazmatičnom retikulumu (Ishii et al., Biochem. Biophys. Res. Comm.1996; 220: 812-815), enzimski protein je retardiran u normalnom transportnom putu (endoplazmatični retikulum→Golgijev aparat→endozomi→lizozom) i prerano se razgrađuje. Stoga, jedinjenje koje se vezuje za i povećava stabilnost mutiranog enzima, može poslužiti kao "pratilac" enzima i povećati količinu koja može izaći iz ER i preći na lizozome. Pored toga, pošto je presavijanje i promet nekih proteina divljeg tipa nepotpuno, pri čemu se do 70% nekih proteina divljeg tipa u nekim slučajevima razgradi pre nego što stignu do svoje konačne ćelijske lokacije, šaperoni se mogu koristiti za stabilizaciju enzima divljeg tipa i povećanje količine enzima koji može da izađe iz ER i da se prometuje lizozomima.

[0188] Farmakološki šaperon ovog pronalaska obuhvata migalastat ili njegovu so. Jedinjenje migalastat, takođe poznato kao 1-deoksigalaktonojirimicin (1-DGJ) ili (2R, 3S, 4R, 5S0-2-(hidroksimetil) piperidin-3,4,5-triol je jedinjenje sa sledećom hemijskom formulom:

[0189] Kao što je objašnjeno u nastavku, farmaceutski prihvatljive soli migalastata se takođe mogu koristiti u predmetnom pronalasku. Kada se koristi so migalastata, doza soli će se prilagoditi tako da doza migalastata koju pacijent primi bude ekvivalentna količini koja bi bila primljena da je korišćena slobodna baza migalastata. Jedan primer farmaceutski prihvatljive soli migalastata je migalastat HCl:

[0190] Termin "migalastat" obuhvata slobodnu bazu migalastata ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so (npr. migalastat HCl, kao što je prikazano), osim ako nije drugačije naznačeno.

[0191] Kao što se ovde koristi, termin "ekvivalent slobodne baze" ili "FBE" odnosi se na količinu migalastata prisutnog u migalastatu ili njegovoj soli. Drugim rečima, termin „FBE“ označava ili količinu slobodne baze migalastata, ili ekvivalentnu količinu slobodne baze migalastata koju obezbeđuje so migalastata. Na primer, zbog težine hidrohlorid soli, 150 mg migalastat hidrohlorida obezbeđuje samo 123 mg migalastata u slobodnom baznom obliku migalastata. Očekuje se da druge soli imaju različite faktore konverzije, u zavisnosti od molekulske težine soli.

[0192] Migalastat je iminošećer male molekulske mase i analog je terminalne galaktoze GL-3. Farmakološke studije in vitro i in vivo su pokazale da migalastat deluje kao farmakološki pratilac, selektivno i reverzibilno se vezujući, sa visokim afinitetom, za aktivno mesto α-Gal A divljeg tipa i specifične mutirane oblike α-Gal A, čiji se genotipovi nazivaju mutacije podložne HEK testu. Vezivanje za migalastat stabilizuje ove mutirane oblike α-Gal A u endoplazmatičnom retikulumu, olakšavajući njihov pravilni promet lizozomima gde disocijacija migalastata omogućava da α-Gal A smanji nivo GL-3 i drugih supstrata.

Približno 35-50% pacijenata sa Fabrijevom bolešću ima mutacije podložne HEK testu; od kojih je većina povezana sa klasičnim fenotipom bolesti. Spisak mutacija podložnih HEK testu uključuje najmanje one mutacije navedene u Tabeli 1 u nastavku. U jednom ili više otelotvorenja, ako je dvostruka mutacija prisutna na istom hromozomu (muški i ženski), taj pacijent se smatra podložnim HEK testu ako je dvostruka mutacija prisutna u jednom unosu u Tabeli 1 (npr. D55V/Q57L). U nekim otelotvorenjima, ako je dvostruka mutacija prisutna na različitim hromozomima (samo kod žena), taj pacijent se smatra podložnim HEK testu ako je bilo koja od pojedinačnih mutacija prisutna u Tabeli 1.

Tabela 1

Doziranje, formulacija i primena

[0193] Fabrijevom pacijentu se daje migalastat ili njegova so u učestalosti od jednom svakog drugog dana (takođe se naziva "QOD"). U različitim otelotvorenjima, ovde opisane doze se odnose na migalastat hlorid ili ekvivalentnu dozu migalastata ili njegove soli osim soli hlorida. U nekim otelotvorenjima, ove doze se odnose na slobodnu bazu migalastata. Kod alternativnih otelotvorenja, ove doze se odnose na so migalastata. U daljim otelotvorenjima, so migalastata je migalastat hidrohlorid. Primena migalastata ili soli migalastata se ovde naziva "migalastat terapija".

[0194] Efikasna količina migalastata ili njegove soli je u opsegu od 100 mg FBE do 150 mg FBE. Primerne doze uključuju oko 100 mg FBE, oko 105 mg FBE, oko 110 mg FBE, oko 115 mg FBE, oko 120 mg FBE, oko 123 mg FBE, oko 125 mg FBE, oko 130 mg FBE, oko 135 mg FBE, oko 140 mg FBE, oko 145 mg FBE ili oko 150 mg FBE.

[0195] Ponovo se napominje da je 150 mg migalastat hidrohlorida ekvivalentno 123 mg migalastata u obliku slobodne baze. Dakle, u jednom ili više otelotvorenja, doza je 150 mg migalastat hidrohlorida ili ekvivalentna doza migalastata ili njegove soli osim soli hidrohlorida, koja se daje jednom u toku svakog drugog dana. Kao što je gore navedeno, ova doza se označava kao 123 mg FBE migalastata. U daljim otelotvorenjima, doza je 150 mg migalastat hidrohlorida koji se daje jednom u toku svakog drugog dana. U drugim otelotvorenjima, doza je 123 mg slobodne baze migalastata koja se daje jednom u toku svakog drugog dana.

[0196] U različitim otelotvorenjima, efikasna količina je oko 122 mg, oko 128 mg, oko 134 mg, oko 140 mg, oko 146 mg, oko 150 mg, oko 152 mg, oko 159 mg, oko 165 mg, oko 171 mg, oko 177 mg ili oko 183 mg migalastat hlorida.

[0197] U skladu sa tim, u različitim otelotvorenjima, terapija migalastatom uključuje davanje 123 mg FBE u učestalosti od jednom svakog drugog dana, kao što je 150 mg migalastat hidrohlorida svaki drugi dan.

[0198] Primena migalastata ili njegove soli može biti na određeno vreme. U jednom ili više otelotvorenja migalastat ili njegova so se daje u trajanju od najmanje 28 dana, kao što je najmanje 30, 60 ili 90 dana ili najmanje 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 16, 20, 24, 30 ili 36 meseci ili najmanje 1, 2, 3, 4 ili 5 godina. U različitim otelotvorenjima, migalastat terapija je dugotrajna migalastat terapija u trajanju od najmanje 6 meseci, kao što su najmanje 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 16, 20, 24, 30 ili 36 meseci ili najmanje 1, 2, 3, 4 ili 5 godina.

[0199] Primena migalastata ili njegove soli u skladu sa predmetnim pronalaskom može biti u formulaciji pogodnoj za bilo koji put primene, ali se poželjno primenjuje u obliku oralne doze kao što je tableta, kapsula ili rastvor. Kao jedan od primera, pacijentu se oralno daju kapsule koje sadrže 150 mg migalastat hidrohlorida ili ekvivalentnu dozu migalastata ili njegove soli različite od hidrohlorid soli.

[0200] U nekim otelotvorenjima, PC (migalastat ili njegova so) se primenjuje oralno. U jednom ili više otelotvorenja, migalastat ili njegova so se daje injekcijom. PC može biti praćen farmaceutski prihvatljivim nosiocem, koji može zavisiti od načina primene.

[0201] U jednom otelotvorenju pronalaska, PC (migalastat ili njegova so) se primenjuje kao monoterapija i može biti u obliku pogodnom za bilo koji put primene, uključujući npr. oralno u obliku tableta ili kapsula ili tečnosti, u sterilnom vodenom rastvoru za injekciju ili u suvom liofilizovanom prahu koji se dodaje formulaciji enzimske supstitucije tokom ili neposredno nakon rekonstitucije kako bi se sprečila agregacija enzima in vitro pre primene.

[0202] Kada je PC (migalastat ili njegova so) formulisan za oralnu primenu, tablete ili kapsule se mogu pripremiti na konvencionalne načine sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijensima kao što su vezivni agensi (npr., preželatinizovani kukuruzni skrob, polivinilpirolidon ili hidroksipropil metilceluloza); punila (npr. laktoza, mikrokristalinična celuloza ili kalcijum hidrogen fosfat); lubrikanti (npr. magnezijum stearat, talk ili silicijum dioksid); dezintegranti (npr. krompirov skrob ili natrijum skrob glikolat); ili sredstva za vlaženje (npr., natrijum lauril sulfat). Tablete se mogu premazati metodama koje su dobro poznate u struci. Tečni preparati za oralnu primenu mogu biti u obliku, na primer, rastvora, sirupa ili suspenzija, ili mogu biti predstavljeni kao suv proizvod za pripremu sa vodom ili drugim odgovarajućim sredstvom pre upotrebe. Takvi tečni preparati se mogu pripremiti na uobičajene načine sa farmaceutski prihvatljivim aditivima kao što su agensi za suspendovanje (npr., sorbitol sirup, derivati celuloze ili hidrogenizovane jestive masti); emulgatori (npr. lecitin ili akacija); nevodeni vehikulumi (npr. bademovo ulje, uljni estri, etil alkohol ili frakcionisana biljna ulja); i konzervansi (npr. metil ili propil-p-hidroksibenzoati ili sorbinska kiselina). Preparati takođe mogu da sadrže puferske soli, arome, bojila i sredstva za zaslađivanje, po potrebi. Preparati za oralnu primenu mogu biti odgovarajuće formulisani kako bi se dalo kontrolisano oslobađanje aktivnog šaperon jedinjenja.

[0203] Farmaceutske formulacije migalastata ili njegove soli pogodne za parenteralnu/injekcionu upotrebu obično uključuju sterilne vodene rastvore (gde je rastvorljivo u vodi), ili disperzije i sterilne praškove za ekstemporalnu pripremu sterilnih injekcionih rastvora ili disperziju. U svim slučajevima, oblik mora biti sterilan i mora biti tečan u meri u kojoj postoji laka sposobnost ubrizgavanja. Mora biti stabilan u uslovima proizvodnje i skladištenja i mora se čuvati od kontaminacije mikroorganizmima kao što su bakterije i gljivice. Nosilac može biti rastvarač ili disperzioni medijum koji sadrži, na primer, vodu, etanol, poliol (na primer, glicerol, propilen glikol i polietilen glikol i slično), njihove pogodne mešavine i biljna ulja. Pravilna fluidnost se može održavati, na primer, upotrebom materijala za premazivanje, kao što je lecitin, održavanjem potrebne veličine čestica u slučaju disperzija, i upotrebom površinski aktivnih materija. Prevenciju delovanja mikroorganizama mogu da izazovu različiti antibakterijski i antifungalni agensi, na primer, parabeni, hlorobutanol, fenol, benzil alkohol, sorbinska kiselina i slično. U mnogim slučajevima, biće razumno uključiti izotonična sredstva, na primer, šećere ili natrijum hlorid. Dugotrajna apsorpcija sastava koji se ubrizgavaju može se postići upotrebom u sastavima agenasa koji odlažu apsorpciju, na primer, aluminijum monostarata i želatina.

[0204] Sterilni rastvori za ubrizgavanje se pripremaju tako što se u odgovarajuću količinu u odgovarajućem rastvaraču ugrađuju prečišćeni enzim (ako ga ima) i PC (migalastat ili njegova so) sa raznim gore navedenim sastojcima, po potrebi, nakon čega sledi filterska ili terminalna sterilizacija. Generalno, disperzije se pripremaju ugradnjom različitih sterilizovanih aktivnih sastojaka u sterilni vehikulum koji sadrži osnovni disperzioni medijum i potrebne druge sastojke od gore nabrojanih. U slučaju sterilnih prašaka za pripremu sterilnih rastvora za ubrizgavanje, poželjni načini pripreme su vakuumsko sušenje i zamrzavanje koje daje prah aktivnog sastojka plus bilo koji dodatni željeni sastojak iz prethodno sterilnog filtriranog rastvora.

[0205] Formulacija može da sadrži pomoćnu supstancu. Farmaceutski prihvatljive pomoćne supstance koje mogu biti uključene u formulaciju su puferi kao što su citratni pufer, fosfatni pufer, acetatni pufer, i bikarbonatni pufer, aminokiseline, urea, alkoholi, askorbinska kiselina, fosfolipidi; proteini, kao što su serumski albumin, kolagen i želatin; soli kao što su EDTA ili EGTA i natrijum hlorid; lipozomi; polivinilpirolidon; šećeri, kao što su dekstran, manitol, sorbitol i glicerol; propilen glikol i polietilen glikol (npr., PEG-4000, PEG-6000); glicerol; glicin ili druge aminokiseline; i lipidi. Puferski sistemi za upotrebu sa formulacijama uključuju citrat; acetat; bikarbonat; i fosfatne pufere. Fosfatni pufer je poželjno otelotvorenje.

[0206] Put primene jedinjenja šaperona može biti oralni ili parenteralni, uključujući intravenski, supkutani, intraarterijski, intraperitonealni, oftalmološki, intramuskularni, bukalni, rektalni, vaginalni, intraorbitalni, intracerebralni, intradermalni, intrakranijalni, intraspinalni, intraventrikularni, intratekalni, intracisternalni, intrakapsularni, intrapulmonalni, intranazalni, transmukozni, transdermalni ili putem inhalacije.

[0207] Primena gore opisanih parenteralnih formulacija šaperonskog jedinjenja može biti periodičnim injekcijama bolus preparata, ili se može primeniti intravenskom ili intraperitonealnom primenom iz rezervoara koji je spoljašnji (npr., i.v. vreća) ili unutrašnji (npr., bioerodabilni implantat).

[0208] Otelotvorenja koja se odnose na farmaceutske formulacije i primenu mogu se kombinovati sa bilo kojim drugim otelotvorenjem pronalaska, na primer otelotvorenjima koja se odnose na metode lečenja pacijenata sa klasičnom Fabrijevom bolešću, metode lečenja ERT-naivnih pacijenata sa klasičnom Fabrijevom bolešću, metode smanjenja bubrežnog GL-3, metode stabilizacije funkcije bubrega, metode smanjenja LVM ili LVMi, metode smanjenja lyso-Gb3u plazmi i/ili metode lečenja gastrointestinalnih simptoma (npr., dijareja), metode poboljšanja α-Gal A kod pacijenta sa dijagnozom ili sumnjom da ima Fabrijevu bolest, upotreba farmakološkog šaperona za α-Gal A za proizvodnju leka za lečenje pacijenta sa dijagnozom Fabrijeve bolesti ili farmakološkog šaperona za α-Gal A za upotrebu u lečenju pacijenta sa dijagnozom Fabrijeve bolesti, kao i otelotvorenja koja se odnose na podložne mutacije, PC i njihove odgovarajuće doze.

[0209] U jednom ili više otelotvorenja, PC (migalastat ili njegova so) se primenjuje u kombinaciji sa ERT. ERT povećava količinu proteina egzogenim unošenjem divljeg tipa ili biološki funkcionalnog enzima putem infuzije. Ova terapija je razvijena za mnoge genetske poremećaje, uključujući LSD, kao što je Fabrijeva bolest, kao što je gore navedeno. Nakon infuzije, očekuje se da će egzogeni enzim biti preuzet od strane tkiva putem nespecifičnog ili receptorski specifičnog mehanizma. Generalno, efikasnost preuzimanja nije visoka, a vreme cirkulacije egzogenog proteina je kratko. Pored toga, egzogeni protein je nestabilan i podložan brzoj intracelularnoj degradaciji, kao i da ima potencijal za neželjene imunološke reakcije sa naknadnim tretmanima. U jednom ili više otelotvorenja, šaperon se primenjuje istovremeno sa supstitucionim enzimom (npr., zamena α-Gal A). U nekim otelotvorenjima, šaperon je ko-formulisan sa zamenskim enzimom (npr., zamena a-Gal A).

[0210] U jednom ili više otelotvorenja, pacijent se prebacuje sa ERT na migalastat terapiju. U nekim otelotvorenjima identifikuje se pacijent na ERT, ukida se pacijentov ERT i pacijent počinje da prima migalastat terapiju. Terapija migalastatom može biti u skladu sa bilo kojom od ovde opisanih metoda.

GL-3 bubrega

[0211] Ovde opisani režimi doziranja smanjuju GL-3 bubrega (npr. inkluzije GL-3 po intersticijalnoj kapilari bubrega) kod Fabrijevih pacijenata. Kako nelečeni Fabrijevi pacijenti obično pokazuju povećanje GL-3 bubrega tokom vremena, i smanjenje i održavanje GL-3 bubrega su indikacije koristi od terapije migalastatom. Kao što je detaljnije opisano u dole navedenom primeru, studija faze 3 je otkrila da terapija migalastatom smanjuje GL-3 bubrega kod pacijenata sa klasičnom Fabrijevom bolešću koji prethodno nisu primali ERT. Shodno tome, terapija migalastatom se može koristiti za lečenje klasičnih Fabrijevih pacijenata smanjenjem i/ili stabilizacijom GL-3 bubrega.

[0212] Terapija migalastatom može smanjiti povećanje GL-3 bubrega kod klasičnog Fabrijevog pacijenta u poređenju sa istim pacijentom bez lečenja migalastatom. U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje promenu GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega za pacijenta koja je manja (tj., negativnija od) od 0, kao što je manja od oko -0,1, -0,2, -0,3, -0,4, -0,5, -0,6, -0,7, -0,8, -0,9 ili -1. Izraženo drugačije, u jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje smanjenje GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega veće od 0, kao što su smanjenja od najmanje oko 0,1, 0,2, 0,3, 0,4, 0,5, 0,6, 0,7, 0,8, 0,9 ili 1.

[0213] U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje prosečno smanjenje GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata od najmanje oko 0,1 nakon 6 meseci primene migalastata ili njegove soli. U različitim otelotvorenjima, prosečno smanjenje u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata nakon 6 meseci primene migalastata ili njegove soli je najmanje oko 0,1, 0,2, 0,3, 0,4, 0,5, 0,6, 0,7 ili 0,8, kao što je oko 0,8. U različitim otelotvorenjima, klasični Fabrijevi pacijenti su ERT-naivni.

Bubrežna funkcija

[0214] Ovde opisani režimi doziranja mogu stabilizovati i/ili poboljšati funkciju bubrega (npr. eGFR) kod Fabrijevih pacijenata. Pošto nelečeni Fabri pacijenti obično pokazuju pogoršanje srčane funkcije tokom vremena, i poboljšanje i održavanje srčane funkcije su indikacije koristi od terapije migalastatom. Kao što je detaljnije opisano u dole navedenom primeru, studija faze 3 je otkrila da terapija migalastatom smanjuje stabilizaciju funkcije bubrega kod pacijenata sa klasičnom Fabrijevom bolešću koji prethodno nisu primali ERT. Shodno tome, terapija migalastatom se može koristiti za lečenje klasičnih Fabrijevih pacijenata povećanjem i/ili stabilizacijom funkcije bubrega.

[0215] Terapija migalastatom može zaustaviti ili smanjiti smanjenje bubrežne funkcije i/ili povećati bubrežnu funkciju kod klasičnog Fabrijevog pacijenta u poređenju sa istim pacijentom bez lečenja migalastatom. U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje godišnju promenu eGFRCKD-EPIza pacijenta koja je veća od (npr. pozitivnije od) -5,0 ml/min/1,73 m<2>/god, kao što je veća od -4,5, -4,0, -3,5, -3,0, -2,5, -2,0, -1,5, -1,0, -0,9, -0,8, -0,7, -0,6, -0,5, -0,4, -0,3, -0,2, -0,1 ili čak veća od 0 ml/min/1,73 m<2>/god. U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje godišnju promenu mGFRioheksolaza pacijenta koja je veća od -5,0 ml/min/1,73 m<2>/god, kao što je veća od -4,5, -4,0, -3,5, -3,0, -2,5, -2,0, -1,5, -1,0, -0,9, -0,8, -0,7, -0,6, -0,5, -0,4, -0,3, -0,2, -0,1 ili čak veća od 0 ml/min/1,73 m<2>/god. Shodno tome, terapija migalastatom može smanjiti pad ili čak poboljšati bubrežnu funkciju pacijenta. Ove godišnje stope promena mogu se meriti tokom određenog vremenskog perioda, kao što su preko 6 meseci, 12 meseci, 18 meseci, 24 meseca, 30 meseci ili 36 meseci.

[0216] U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje srednju godišnju promenu eGFRCKD-EPIu grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata koja je veća od -5,0 ml/min/1,73 m<2>/god, kao što je veća od -4,5, -4,0, -3,5, -3,0, -2,5, -2,0, -1,5, -1,0, -0,9, - 0,8, -0,7, -0,6, -0,5, -0,4, -0,3, -0,2, -0,1 ili čak veća od 0 ml/min/1,73 m<2>/god nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli. U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje srednju godišnju promenu mGFRioheksolau grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata koja je veća od -5,0 ml/min/1,73 m<2>/god, kao što je veća od -4,5, -4,0, - 3,5, -3,0, -2,5, -2,0, -1,5, -1,0, -0,9, -0,8, -0,7, -0,6, -0,5, -0,4, -0,3, -0,2, -0,1 ili čak veća od 0 ml/min/1,73 m<2>/god nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli. U različitim otelotvorenjima, klasični Fabrijevi pacijenti su ERT-naivni.

Masa leve komore

[0217] Ovde opisani režimi doziranja mogu poboljšati LVM ili LVMi kod Fabrijevih pacijenata. Prirodna istorija LVMi i srčane hipertrofije kod nelečenih Fabrijevih pacijenata bez obzira na fenotip (Patel, O'Mahony et al.2015) je progresivno povećanje LVMi između +4,07 i 8,0 g/m<2>/god (Kampmann, Linhart et al.2008; Wyatt, Henley et al.2012; Germain, Weidemann et al.2013). Kako nelečeni Fabrijevi pacijenti obično pokazuju povećanje LVMi tokom vremena, i smanjenje i održavanje LVMi su indikacije koristi terapije migalastatom. Kao što je detaljnije opisano u dole navedenom primeru, studija faze 3 je otkrila da terapija migalastatom smanjuje LVMi kod pacijenata koji prethodno nisu primali ERT sa klasičnom Fabrijevom bolešću. Shodno tome, terapija migalastatom se može koristiti za lečenje klasičnih Fabrijevih pacijenata smanjenjem LVM i/ili smanjenjem LVMi, uključujući pacijente sa LVH.

[0218] Terapija migalastatom može smanjiti povećanje LVM ili LVMi kod klasičnog Fabrijevog pacijenta u poređenju sa istim pacijentom bez lečenja migalastatom. U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje promenu LVMi za pacijenta koja je manja od (tj., negativnija od) 0 g/m<2>, kao što je manja od ili jednaka oko -0,5, -1, -1,5, -2, -2,5, -3, -3,5, -4, -4,5, -5, -5,5, -6, -7, -8, -9, -10, -11, -12, -13, -14, -15, -16, -17, -18, -19 ili -20 g/m<2>. Izraženo drugačije, u jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje smanjenje LVMi veće od 0 g/m<2>, kao što su smanjenja od najmanje oko 0,5, 1, 1,5, 2, 2,5, 3, 3,5, 4, 4,5, 5,5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19 ili 20 g/m<2>.

[0219] U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje prosečno smanjenje LVMi u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata od najmanje oko 1 g/m<2>nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli. U različitim otelotvorenjima, prosečno smanjenje u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli je najmanje oko 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16 ili 17 g/m<2>, kao što je oko 16,7 g/m<2>. U različitim otelotvorenjima, klasični Fabrijevi pacijenti su ERT-naivni.

Lyso-Gb3 u plazmi

[0220] Ovde opisani režimi doziranja mogu smanjiti lyso-Gb3u plazmi kod Fabrijevih pacijenata. Kako nelečeni Fabrijevi pacijenti obično pokazuju povećanje lyso-Gb3u plazmi tokom vremena, i smanjenje i održavanje lyso-Gb3u plazmi su indikacije koristi od terapije migalastatom. Kao što je detaljnije opisano u dole navedenom primeru, studija faze 3 je otkrila da terapija migalastatom smanjuje lyso-Gb3u plazmi kod pacijenata koji prethodno nisu primali ERT sa klasičnom Fabrijevom bolešću. Shodno tome, terapija migalastatom se može koristiti za lečenje klasičnih Fabrijevih pacijenata smanjenjem i/ili stabilizacijom lyso-Gb3u plazmi.

[0221] Terapija migalastatom može smanjiti povećanje lyso-Gb3u plazmi kod klasičnog Fabrijevog pacijenta u poređenju sa istim pacijentom bez lečenja migalastatom. U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje promenu lyso-Gb3u plazmi za pacijenta koja je manja (tj. negativnija od) od 0 nmol/L, kao što je manja od oko -5, -10, -15, -20, -25, -30, -35 ili -40 nmol/L. Izraženo drugačije, u jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje smanjenje lyso-Gb3u plazmi veće od 0 nmol/L, kao što su smanjenja od najmanje oko 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35 ili 40 nmol/L.

[0222] U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje prosečno smanjenje lyso-Gb3u plazmi u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata od najmanje oko 5 nmol/L nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli. U različitim otelotvorenjima, prosečno smanjenje u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata nakon 6 meseci primene migalastata ili njegove soli je najmanje oko 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35 ili 40 nmol/L, kao što je oko 36 nmol/L. U različitim otelotvorenjima, klasični Fabrijevi pacijenti su ERT-naivni.

Gastrointestinalni simptomi

[0223] Ovde opisani režimi doziranja mogu lečiti gastrointestinalne simptome (npr. dijareju) kod Fabrijevih pacijenata. Kao što je detaljnije opisano u dole navedenom primeru, studija faze 3 je otkrila da terapija migalastatom smanjuje simptome dijareje kod pacijenata sa klasičnom Fabrijevom bolešću koji prethodno nisu primali ERT. Shodno tome, terapija migalastatom se može koristiti za lečenje klasičnih Fabrijevih pacijenata smanjenjem gastrointestinalnih simptoma kao što je dijareja.

[0224] Terapija migalastatom može smanjiti GSRS-D za klasičnog Fabrijevog pacijenta u poređenju sa istim pacijentom bez lečenja migalastatom. U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje promenu GSRS-D za pacijenta koja je manja od (tj. negativnija od) 0, kao što je manja od oko -0,1, -0,2, -0,3, -0,4, -0,5, -0,6, -0,7, - 0,8, -0,9, -1, -1,1, -1,2, -1,3, -1,4, -1,5, -1,6, -1,7, -1,8, -1,9 ili -2. Izraženo drugačije, u jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje smanjenje GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega veće od 0, kao što su smanjenja od najmanje oko 0,1, 0,2, 0,3, 0,4, 0,5, 0,6, 0,7, 0,8, 0,9, 1, 1,1, 1,2, 1,3, 1,4, 1,5, 1,6, 1,7, 1,8, 1,9 ili 2.

[0225] U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje prosečno smanjenje GSRS-D u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata od najmanje oko 0,1 nakon 6 meseci primene migalastata ili njegove soli. U različitim otelotvorenjima, prosečno smanjenje u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata nakon 6 meseci primene migalastata ili njegove soli je najmanje oko 0,1, 0,15, 0,2, 0,25, 0,3, 0,35 ili 0,4, kao što je oko 0,4. U različitim otelotvorenjima, klasični Fabrijevi pacijenti su ERT-naivni.

[0226] U jednom ili više otelotvorenja, terapija migalastatom obezbeđuje prosečno smanjenje GSRS-D u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata od najmanje oko 0,1 nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli. U različitim otelotvorenjima, prosečno smanjenje u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata nakon 24 meseca primene migalastata ili njegove soli je najmanje oko 0,1, 0,15, 0,2, 0,25, 0,3, 0,35, 0,4, 0,45, 0,5, 0,55, 0,6, 0,65, 0,7, 0,75, 0,8, 0,85, 0,9, 0,95 ili 1, kao što je oko 0,9. U različitim otelotvorenjima, klasični Fabrijevi pacijenti su ERT-naivni.

PRIMERI

[0227] Sastavi i procesi predmetnog pronalaska biće bolje shvaćeni u vezi sa sledećim primerima, koji su namenjeni samo kao ilustracija i ne ograničavaju obim pronalaska.

PRIMER 1: Režimi doziranja za lečenje pacijenata sa Fabrijevom bolešću upotrebom Migalastat hidrohlorida

[0228] Ovaj primer opisuje trofaznu studiju terapije migalastatom kod Fabrijevih pacijenata koji prethodno nisu primali ERT, uključujući pacijente sa klasičnom Fabrijevom bolešću.

[0229] Uključivanje pacijenta. Pacijenti koji ispunjavaju uslove bili su starosti od 16-74 godine i imali su genetski potvrđenu Fabrijevu bolest; ili nikada nisu primili ili nisu primali ERT ≥6 meseci; imali su GLA mutaciju koja je rezultirala mutiranim proteinom koji bi reagovao na migalastat, na osnovu HEK testa koji je korišćen u vreme uključivanja; imali su eGFR >30 ml/minut/1,73m<2>i imali su u urinu GL-3 ≥4 puta veći od gornje granice normale.

[0230] Dizajn studije. Nakon procene prihvatljivosti na početku ispitivanja (2 meseca), pacijenti su randomizovani u stadijumu 1 - 6 meseci dvostruko slepe primene 150 mg migalastat hidrohlorida ili placeba svakog drugog dana. Svi pacijenti koji su završili stadijum 1 ispunjavali su uslove za otvoreno primanje migalastata u stadijumu 2 (6-12 meseci) i još godinu dana (13-24 meseca) nakon toga. Primarni cilj je bio da se uporedi efekat migalastata sa placebom na GL-3 bubrega, kako je procenjeno histološkim bodovanjem broja inkluzija u intersticijalnim kapilarama nakon 6 meseci lečenja. Sekundarni ciljevi stadijuma 1 bili su da se uporedi uticaj migalastata sa placebom na nivoe GL-3 u urinu, na funkciju bubrega, 24-časovni urinarni protein, kao i na bezbednost i podnošljivost. Tercijarni ciljevi su bili srčana funkcija, ishodi koje su prijavili pacijenti, eksplorativne analize bubrega i aktivnost α-Gal A belih krvnih zrnaca. Oni koji su završili studiju ispunjavali su uslove za uključivanje u proširenje otvorene studije do 5 godina.

[0231] Histološka procena bubrega. Svaki pacijent je bio podvrgnut osnovnoj biopsiji bubrega, kao i ponovljenoj biopsiji bubrega u 6. i 12. mesecu. Broj inkluzija GL-3 po intersticijalnoj kapilari bubrega po pacijentu na početku i u 6. i 12. mesecu kvantitativno je procenjen na 300 kapilara od strane 3 nezavisna patologa nepristrasnih u lečenju i poseti. Sve vrednosti za svaku pojedinačnu biopsiju u datom trenutku bile su uprosečene pre statističke analize.

[0232] Kvalitativno su procenjene promene GL-3 u podocitima, endotelnim ćelijama i mezangijalnim ćelijama i glomerularnoj sklerozi od strane ista 3 patologa nepristrasna na lečenje/posetu.

[0233] Globotriaozilceramid i Globotriaozilsfingozin. Lyso-Gb3 u plazmi i 24-satni GL-3 u urinu analizirani su tečnom hromatografijom-masenom spektroskopijom pomoću novog stabilnog izotopski označenog internog standarda, 13C6-lyso-Gb3 (donja granica kvantifikacije: 0,200 ng/mL, 0,254 nmol/L).

[0234] Procena funkcije bubrega. Godišnje stope promene (mL/min/1,73m<2>/god) izračunate su korišćenjem Saradnje o epidemiologiji hronične bubrežne bolesti - eGFRCKD-EPI) i izmeren je klirens ioheksola - mGFRioheksol).

[0235] Ehokardiografija. LVMi, debljina levog zadnjeg zida, dijastola, debljina interventrikularnog septuma, dijastola i drugi parametri procenjeni su putem slepe, centralizovane evaluacije.

[0236] Ishodi koje su prijavili pacijenti. Ishodi koje je pacijent prijavio procenjeni su korišćenjem gastrointestinalno-simptomatske skale ocenjivanja (GSRS), Kratkog obrasca-36v2TM i komponente kratkog popisa i sveobuhvatnog popisa.

[0237] Bezbednosna analiza i neželjeni događaji. Randomizovani pacijenti koji su primili ≥1 doze bili su uključeni u analizu bezbednosti, koja se sastojala od vitalnih znakova, fizičkih pregleda, elektrokardiograma, kliničkih laboratorija i neželjenih događaja.

[0238] Statističke analize za intersticijalni kapilarni GL-3 supstrat za bubrege. Primarni ishod stadijuma 1 (6 meseci) (ITT populacija sa početnim biopsijama, n=64) bio je udeo pacijenata u migalastat i placebo grupi sa ≥50% smanjenjem GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega. Procenjene su još dve krajnje tačke stadijuma 1 (modifikovana-ITT populacija: randomizovani pacijenti sa uparenim biopsijama na početku i u 6. mesecu; n=60): procenat promene GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega i procenat intersticijalnih kapilara sa nultim GL-3 inkluzijama.

[0239] Analize efikasnosti za GL-3 inkluzije po intersticijalnoj kapilari bubrega i drugim unapred određenim ishodima u stadijumu 2 (6-12 meseci) i otvorenom produžetku (12-24 meseca) zasnovane su na modifikovanoj nameri lečenja (mITT) - populaciji koja se sastojala od randomizovanih pacijenata sa mutiranim α-Gal A enzimom za koji se pokazalo da je pogodan za lečenje migalastatom validiranim testom; n=50).

[0240] Za sve ishode osim GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega, podaci su objedinjeni za pacijente unutar podgrupa fenotipa bez obzira na raspodelu lečenja za prvih šest meseci (migalastat ili placebo).

Rezultati

[0241] Osnovne karakteristike. Šezdeset sedam pacijenata (16-74 godina starosti; 64% žena) sa potencijalno responzivnim mutiranim α-Gal A je randomizovano (ITT populacija). Tabela 2 daje osnovne karakteristike za 50 pacijenata u ITT populaciji sa odgovarajućim mutiranim α-Gal A. Nije bilo statistički značajnih razlika u početnim parametrima.

Tabela 2: Osnovne karakteristike

[0242] Objavljeni izveštaji o kliničkim fenotipima povezanim sa genotipovima pacijenata sa odgovarajućim mutacijama (n=50) ukazuju na to da je 30 (60%) imalo mutacije povezane sa klasičnim fenotipom Fabrijeve bolesti, jedan (2%) sa neklasičnim fenotipom, tri (6%) sa oba fenotipa, a 16 (32%) još nije klasifikovano. Rezidualna aktivnost WBC α-Gal A <3% pronađena je kod 14 od 16 (87%) muškaraca; 29 od 31 (94%) muškaraca i žena imalo je povišen lyso-Gb3u plazmi, a 47 od 50 (94%) muškaraca i žena imalo je bolest multiorganskog sistema.

[0243] Identifikovano je da muški pacijenti imaju klasičnu Fabrijevu bolest na osnovu uključenosti multiorganskog sistema i aktivnosti PBMC α-Gal A <3% od normalne. Klasični muški pacijenti (n=14) imali su teže manifestacije Fabrijeve bolesti na početku u poređenju sa drugim pacijentima (tj. muškim pacijentima sa neklasičnim fenotipom i ženskim pacijentima; n=36) (Slika 4A-4E). Srednja vrednost (standardna devijacija [SD]) početne eGFRCKD-EPI(87,8 [8,98] naspram 95,3 [3,37] ml/min/1,73 m<2>) i mGFRioheksol(78,6 [6,90] naspram 88,2 [3,95] ml/min/1,73 m<2>) bili su niži kod klasičnih muških pacijenata nego kod drugih pacijenata, a LVMi je bio veći (114,3 [7,31] naspram 88,2 [5,90] g/m<2>). Mutacije u klasičnoj muškoj podgrupi bile su: p.Ile253Thr (n=2), p.Pro259Arg (n=2), p.Gly183Asp, p.Leu243Phe, p.Cys174Arg, p.Asp55Val/Gln57Leu, p.Gly144Val, p.Arg301Gln, p.Gly373Ser, p.Asp322Glu, p.Gly325Arg i p.Tyr216Cys (n= po 1).

[0244] In Vitro aktivnost. Tabela 3 u nastavku daje početnu aktivnost PBMC α-Gal A i uticaj migalastata na aktivnost α-Gal A merenu u skladu sa HEK testom.

al -

st o n ivtak a ntatalas aig

icajtU

: 3 a elba T

) ak

astav(n

k) vata(nas

[0245] Za mutacije GLA pronađene kod pacijenata uključenih u ovu studiju koje su prijavljene kao povezane sa klasičnim fenotipom u literaturi, srednje apsolutno povećanje aktivnosti α-Gal A sa 10 µM migalastata bilo je 24,8% DT, a srednja aktivnost se povećala za 8,2 puta u odnosu na početnu vrednost. Za sve ostale mutacije, srednje apsolutno povećanje aktivnosti α-Gal A bilo je 24,5% DT, a srednja aktivnost se povećala za 6,8 puta u odnosu na početnu vrednost

[0246] Migalastat i bubrežna funkcija. Srednja (standardna devijacija [SD]) godišnja stopa promene eGFRCKD-EPIod početka (ili 6. meseca za pacijente randomizovane na placebo) do 24. meseca bila je -0,3 (3,76) ml/min/1,73 m<2>(95% CI -2,80; 2,25) u klasičnoj muškoj podgrupi i -0,3 (4,47) ml/min/1,73 m<2>(95% CI 1,98; 1,48) u podgrupi ostalih pacijenata (Slika 4A). Tokom ovog vremena, medijana godišnjih stopa promene kod klasičnih muških i drugih pacijenata bila je 0,25 ml/min/BSA (min, maks: -8,6; 4,3) i 0,33 ml/min/BSA (min, maks: -13,8; 7,4), respektivno. Srednja (SD) godišnja stopa promene mGFRioheksolatokom istog vremenskog perioda bila je -3,0 (6,04) ml/min/1,73 m<2>(95% CI -7,65; 1,64) kod klasičnih muških i -1,0 (6,66) ml/min/1,73 m<2>(95% CI -4,39; 2,33) kod drugih pacijenata. Postojao je jedan klasičan muški pacijent koji je imao smanjenje od -16 mg/ml 71,73 m<2>od 6. do 24. meseca. Medijana (opseg) promene mGFRioheksolaod početka do 24. meseca bila je -1,03 mg/ml/1,73 m<2>(min, maks: -16,2; 3,0) kod klasičnih muških i -0,34 mg/ml/1,73 m<2>(min, maks: -20,4; 15,8) kod drugih pacijenata.

[0247] Rezultati su bili slični onima za ukupnu podložnu populaciju u ovoj studiji, u kojoj je migalastat stabilizovao GFR kod pacijenata sa podložnim mutacijama, sa godišnjim promenama od početka do 24. meseca u eGFRCKD-EPIi mGFRioheksolaod -0,3 (0,66) odnosno -1,5 (1,33) ml/min/1,73 m<2>. Upotreba inhibitora angiotenzin-konvertirajućeg enzima (ACE) i blokatora angiotenzinskih receptora (ARB) se nije promenila tokom ispitivanja i stoga nije uticala na podatke o funkciji bubrega.

[0248] Migalastat i srčana funkcija. Migalastat je takođe doveo do smanjenja LVMi u obe podgrupe. Treba napomenuti da je početni LVMi bio znatno veći kod klasičnih muških pacijenata nego kod drugih pacijenata (114,3 g/m<2>naspram 88,2 g/m<2>), a sedam (50%) klasičnih muških pacijenata imalo je LVH na početnoj vrednosti. Promena srednje vrednosti (SD) od početka (ili 6. meseca) do 24. meseca u LVMi bila je - 16,7 (18,64) g/m<2>(95% CI 31,1; -2,4) kod klasičnih muških i -3,2 (18,66) g/m<2>(95% CI -12,5; 6,1) kod drugih pacijenata (Slika 4B).

[0249] Za poređenje, promena LVMi u ukupnoj populaciji tretiranoj migalastatom u ovoj studiji bila je -7,7 g/m<2>(95% CI, -15,4; -0,01) nakon 24 meseca lečenja migalastatom, sa većim smanjenjem kod pacijenata sa LVH (-18,6 g/m<2>[95% CI, -38,2; 1,0]).

[0250] Štaviše, u poređenju sa objavljenim podacima za muškarce sa klasičnim fenotipom, rezultati ove analize ukazuju da su pacijenti lečeni migalastatom imali bolje GFR i LVMi ishode od pacijenata koji ne primaju lečenje. Studije nelečenih muškaraca prijavile su godišnju promenu od početka u eGFR (mereno pomoću eGFRCKD-EPIili eGFRMDRD) u rasponu od -2,6 do -12,7 ml/min/1,73 m<2>. Za LVMi, studije nelečenih muškaraca prijavile su godišnja povećanja u rasponu od 4,1 do 8,0 g/m<2>. Pored toga, čini se da migalastat ima potencijalno korisne efekte u poređenju sa ERT kod ove populacije pacijenata. Dok se pokazalo da ERT poboljšava LVMi kod mladih pacijenata (starosti 18-29 godina), uticaj migalastata je primećen širom starosnog spektra, sa 7/8 klasičnih muških pacijenata (starosni opseg 16-61 godina; srednja vrednost 42,4 godine) sa podacima koji prijavljuju smanjenje LVMi.

[0251] Migalastat i gastrointestinalni znaci i simptomi. Srednje vrednosti (SD) GSRS-D rezultata na početku bile su 2,4 (1,69) kod klasičnih muških pacijenata i 2,1 (1,49) kod ostalih pacijenata. Osam (57%) klasičnih muških pacijenata imalo je simptome dijareje na početku (tj. GSRS-D skor ≥1). Kod klasičnih muških pacijenata, šestomesečno lečenje migalastatom poboljšalo je rezultate u GSRS-D (srednja [SD] promena od početne vrednosti -0,3 [1,75]), dok su pacijenti lečeni placebom imali mali porast (0,2 [0,46]). Klasični muški pacijenti imali su koristi od nastavka lečenja migalastatom ili od prelaska sa placeba na migalastat. Do 24. meseca, promena srednje vrednosti (SD) od početka (ili 6. meseca) u simptomima dijareje bila je -0,9 (1,75) (Slika 4C), pri čemu je 7 od 8 (88%) klasičnih muških pacijenata sa dijarejom na početku postiglo minimalno klinički važno smanjenje razlike (MCID) od 0,33 u GSRS-D. Odgovarajuća promena kod drugih pacijenata bila je -0,5 (1,01) u 24. mesecu. Ovi rezultati su slični rezultatima ukupne podložne populacije pacijenata u ovoj studiji, u kojoj su pacijenti sa podložnim mutacijama lečeni migalastatom imali srednje promene u GSRS-D od -0,3 i -0,5 u 6. i 24. mesecu.

[0252] Migalastat i bubrežni GL-3. Tokom prvih 6 meseci ispitivanja, srednji (SD) broj GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega smanjio se u odnosu na početnu vrednost kod klasičnih muškaraca lečenih migalastatom (-0,8 [-0,78]) (Slika 4D). Nasuprot tome, GL-3 inkluzije su se povećale (srednja vrednost [SD], 0,3 [0,94]) tokom tog vremenskog perioda kod klasičnih muških pacijenata koji su primali placebo. Nakon prelaska sa placeba na migalastat u 6. mesecu, GL-3 inkluzije po intersticijalnoj kapilari bubrega smanjile su se za srednju vrednost (SD) od -0,7 (0,91) tokom narednih 6 meseci kod ovih pacijenata. Ovi rezultati odražavaju one koji su prijavljeni za ukupnu podložnu populaciju pacijenata u ovoj studiji, u kojoj su se inkluzije GL-3 smanjile tokom 6 meseci lečenja migalastatom (srednja vrednost -0,25) i povećale (srednja vrednost -0,07) tokom 6 meseci lečenja placebom. U ukupnoj populaciji pacijenata, naknadno smanjenje srednjih inkluzija GL-3 od -0,33 uočeno je nakon prelaska sa placeba na migalastat u 6. mesecu.

[0253] Smanjenje srednjeg (SD) broja GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega uočeno je u drugoj podgrupi pacijenata bez obzira da li su lečeni migalastatom od 0. do 6. meseca (-0,1 [0,30]) ili su prešli sa placeba na migalastat u 6. mesecu (promena od 6. do 12. meseca; -0,1 [0,24]) (Slika 4D). Malo smanjenje je takođe primećeno u drugoj podgrupi pacijenata lečenih placebom od 0. do 6. meseca (-0,05 [0,10]), i iako su ukupna smanjenja bila mala, verovatno zbog niskog početnog nivoa, veličina promene sa migalastatom bila je dvostruko veća od placeba.

[0254] Migalastat i Lyso-Gb3 u plazmi. Migalastat je bio povezan sa smanjenjem lyso-Gb3u plazmi i kod klasičnih muških i kod drugih podgrupa pacijenata. Smanjenje je bilo više nego dvostruko veće kod pacijenata sa klasičnim fenotipom, verovatno zbog višeg početnog nivoa u poređenju sa srednjom vrednošću [SD] druge podgrupe pacijenata, 99,8 [35,28] naspram 29,3 [48,32] nmol/L). Prosečna (SD) promena od početka (ili 6. meseca) do 24. meseca lyso-Gb3u plazmi bila je -36,04 (34,48) nmol/L (95% CI -67,93; -4,15) za klasične muške i -16,33 (19,73) nmol/L (95% CI -25,07; -7,58) za druge pacijente (Slika 4E).

[0255] Bezbednost i neželjeni događaji. Tokom stadijuma 1, neželjeni događaji koji su se pojavili tokom lečenja bili su slični među grupama. Neželjeni događaji sa većom učestalošću kod pacijenata koji su primali migalastat u poređenju sa placebom bili su glavobolja (12/34 pacijenta - 35% naspram 7/33 pacijenta - 21%) i nazofaringitis (6/34 pacijenta - 18% naspram 2/34 - 6%). Najčešće prijavljeni neželjeni događaji za stadijum 2 bili su glavobolja (9/63 pacijenta - 14%) i proceduralni bol (7/63 pacijenta - 11% - povezani sa biopsijom bubrega) i, za otvoreno proširenje, proteinurija (9/57 pacijenata - 16%), glavobolja (6/57 pacijenata -11%) i bronhitis (6/57 pacijenata - 11%). Većina neželjenih događaja bila je blage ili umerene težine. Nijedan neželjeni događaj nije doveo do prekida lečenja migalastatom.

[0256] Šest pacijenata je imalo ozbiljne neželjene događaje tokom stadijuma 1 (2: migalastat; 4: placebo), 5 tokom stadijuma 2 i 11 tokom otvorenog produžetka. Istraživač je procenio da su dva ozbiljna neželjena događaja povezana sa migalastatom - umor i parestezija. Oba su se javila kod istog pacijenta između 12-24. meseca i povukla su se. Nije prijavljen nijedan pojedinačni ozbiljan neželjeni događaj od strane >1 pacijenta. Dva pacijenta su prekinula primenu migalastata zbog ozbiljnih neželjenih događaja; smatra se da oba nisu povezana sa migalastatom. Nije bilo smrtnih slučajeva.

[0257] Proteinurija nastala tokom lečenja prijavljena je kod 9 pacijenata (16%) između 12. i 24. meseca, a u jednom slučaju je ocenjena kao povezana sa migalastatom. Kod 5 pacijenata, vrednosti od 24 meseca bile su u istom opsegu kao na početku. Tri pacijenta sa odgovarajućim mutacijama imala su izraženu proteinuriju na početku ispitivanja (>1g/24h), koja se povećavala tokom 24 meseca. Kod 23/28 pacijenata sa početnom proteinurijom <300 mg/24h, 24-časovni protein urina je ostao stabilan tokom lečenja migalastatom.

[0258] Nije bilo progresije do završnog stadijuma bubrežne bolesti, nije bilo srčane smrti i moždanog udara kako je definisano u Banikazemi et al.. Postojao je jedan slučaj prolaznog ishemijskog napada koji nije bio povezan sa migalastatom.

[0259] Analize vitalnih znakova, fizičkih nalaza, laboratorijskih i EKG parametara nisu otkrile nijedan klinički značajan efekat migalastata.

[0260] Ovde navedena patentna i naučna literatura uspostavlja znanje koje je dostupno stručnjacima u ovoj oblasti.

[0261] Iako je ovaj pronalazak posebno prikazan i opisan sa referencama na njegova poželjna otelotvorenja, stručnjaci u ovoj oblasti razumeće da se u njemu mogu izvršiti različite promene u obliku i detaljima bez odstupanja od obima pronalaska obuhvaćenog priloženim patentnim zahtevima.

Claims (13)

Patentni zahtevi

1. Migalastat ili njegova so za upotrebu u postupku smanjenja bubrežnog globotriaozilceramida (GL-3) kod pacijenta koji ima klasičnu Fabrijevu bolest, metoda se sastoji od primene pacijentu efikasne količine migalastata ili njegove soli jednom svakog drugog dana za smanjenje bubrežnog GL-3 kod pacijenta, pri čemu je efikasna količina 100 mg do 150 mg ekvivalenta slobodne baze (FBE).

2. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu pacijent ima detektabilan nivo intersticijalnog kapilarnog GL-3 u bubregu pre pokretanja primene migalastata ili njegove soli.

3. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema zahtevu 1 ili 2, pri čemu smanjenje GL-3 bubrega obuhvata smanjenje GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega.

4. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-3, pri čemu pacijent ima mutaciju u α-Gal A izabranu iz grupe koja se sastoji od I253T, P259R, G183D, L243F, C174R, D55V/Q57L, G144V, G373S, D322E, G325R i Y216C.

5. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-4, pri čemu migalastat ili njegova so poboljšavaju aktivnost α-galaktozidaze A.

6. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-5, pri čemu je efikasna količina 123 mg FBE.

7. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-6, pri čemu je efikasna količina 123 mg slobodne baze migalastata.

8. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-6, pri čemu so migalastata je migalastat hidrohlorid.

9. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema zahtevu 8, pri čemu je efikasna količina 150 mg migalastat hidrohlorida.

10. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-9, pri čemu je migalastat ili njegova so u oralnom obliku doziranja.

11. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema zahtevu 10, pri čemu oralni oblik doziranja obuhvata tabletu, kapsulu ili rastvor.

12. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-11, pri čemu se migalastat ili njegova so primenjuju najmanje 6 meseci.

13. Migalastat ili njegova so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-12, pri čemu primena migalastata ili njegove soli u grupi klasičnih Fabrijevih pacijenata obezbeđuje prosečno smanjenje GL-3 inkluzija po intersticijalnoj kapilari bubrega od najmanje 0,5 nakon 6 meseci primene migalastata ili njegove soli.