RS65207B1

RS65207B1 - Formulacije bedakvilina sa dugim delovanjem

Info

Publication number: RS65207B1
Application number: RS20240102A
Authority: RS
Inventors: Koenraad Jozef Lodewijk Marcel Andries; Esther Dina Guido Basstanie; Maristella Bernini
Original assignee: Janssen Pharmaceutica Nv
Priority date: 2017-07-14
Filing date: 2018-07-13
Publication date: 2024-03-29
Also published as: JP7620692B2; WO2019012100A1; SA520410975B1; KR20200028964A; US20220047522A1; SI3943070T1; KR102679979B1; HUE055762T2; CN110869004A; CY1124782T1; CN110869004B; JOP20200004B1; HRP20211450T1; AU2018298855A1; ES2891976T3; AU2018298855B2; FI3943070T3; UA126403C2; CA3069069A1; MD3651736T2

Description

Opis

Oblast pronalaska

Ovaj pronalazak se odnosi na farmaceutske sastave za primenu intramuskularnom ili subkutanom injekcijom, koji sadrže mikro- ili nanočestice jedinjenja inhibitora ATP sintaze, bedakvilina (koji se prodaje kao Sirturo<®>, gde je bedakvilin u obliku njegove fumaratne soli), suspendovanog u farmaceutski prihvatljivom vodenom nosaču, i upotreba takvih farmaceutskih sastava u lečenju bakterijskih infekcija, npr. tuberkuloze i slično.

Osnovne informacije o pronalasku

Bedakvilin je poznati lek protiv tuberkuloze koji se koristi u različitim kombinacijama. Može se formulisati u obliku farmaceutski prihvatljive soli, kao što je u obliku bedakvilin fumarata, koji se prodaje kao Sirturo<®>. Smatra se da deluje kao inhibitor ATP sintaze, posedujući indeks selektivnosti više od 20000 za mikobakterijsku ATP sintazu u odnosu na eukariotsku mitohondrijsku ATP sintazu.

Već je prijavljeno da je bedakvilin koristan u lečenju mikobakterijskih infekcija, kao i da je koristan u ubijanju uspavanih, latentnih, upornih mikobakterija, posebno Micobacterium tuberculosis, i stoga se može koristiti za lečenje latentne tuberkuloze. Takva upotreba bedakvilina je opisana u nekoliko publikacija uključujući međunarodne patentne dokumente WO 2004/011436 i WO 2006/067048. Takođe je poznato da je bedakvilin baktericidan protiv micobacterium leprae, na primer kako je opisano u „Bacterial Activities of R207910 and other Antimicrobial Agents against Mycobacterium leprae in Mice“, Antimicrobial agents and Chemotherapy, april 2006, str. 1558 i „The Diarylquinolone R207910 is Bactericidal against Mycobacterium leprae in mice and at Low Dose Administered Intermittently“, Antimicrobial agents and Chemotherapy, septembar 2009, str.3989.

Cilj formulacija dugog dejstva može biti smanjenje opterećenja lekovima. Ovo je posebno korisno za režime lečenja koji mogu trajati nekoliko meseci.

Broj i/ili zapremina doznih oblika koji se moraju primeniti se obično nazivaju „opterećenje tabletama“. Visoko opterećenje tabletama je nepoželjno iz više razloga, kao što je učestalost uzimanja, često u kombinaciji sa neprijatnošću gutanja velikih doznih oblika, kao i potrebom za skladištenjem i transportom velikog broja ili zapremine tableta. Visoko opterećenje tabletama povećava rizik da pacijenti ne uzmu celu dozu, čime se ne pridržavaju propisanog režima doziranja. Pored smanjenja efikasnosti lečenja, ovo takođe može dovesti do pojave rezistencije (npr. u slučaju bedakvilina, rezistencije bakterija).

Bilo bi atraktivno obezbediti terapiju koja uključuje primenu doznih oblika u dugim vremenskim intervalima kao što je jedna nedelja ili duže, ili čak mesec dana ili duže.

U predmetnoj oblasti su poznate različite formulacije, uključujući one sa dugotrajnim dejstvom. Na primer, tehnologija mikro- i nanosuspenzije je poznata po postizanju formulacija dugog dejstva u oblasti lekova protiv HIV-a, na primer kako je opisano u međunarodnim patentnim prijavama WO 2007/147882 i WO 2012/140220. Dalje, nanočestice poznate u predmetnoj oblasti su opisane, na primer, u EP-A-0 499 299. Takve čestice imaju prosečnu veličinu čestica u submikronskom opsegu i sastoje se od čestica kristalne lekovite supstance koja ima modifikator površine adsorbovan na njihovoj površini. Nanočestice su takođe korišćene za formulisanje aktivnih sastojaka koji su slabo rastvorljivi u vodi.

Sada su opisane formulacije leka protiv tuberkuloze bedakvilina dugog dejstva. Sada je otkriveno da se jedinjenje bedakvilin može formulisati u mikro- ili nanočestice i da se takve formulacije mogu koristiti kao formulacije dugog dejstva (ili depo), koje mogu naći primenu u lečenju različitih bakterijskih infekcija, uključujući npr. tuberkulozu.

Smatralo se da izazovi za takve formulacije postoje na osnovu farmakokinetičkih (PK) svojstava lekova protiv tuberkuloze, uključujući bedakvilin, i potrebe da se nivoi u plazmi drže iznad minimalnog nivoa, imajući u vidu ta PK svojstva. Prosečno terminalno poluvreme eliminacije bedakvilina i N-monodesmetil metabolita (takođe poznatog kao M2 metabolit) je približno 5,5 meseci. Ova duga terminalna faza eliminacije verovatno odražava sporo oslobađanje bedakvilina i M2 iz perifernih tkiva. Oktobra 2016. na UNION konferenciji u Liverpulu Suzan Swindells iz Medicinskog centra Univerziteta u Nebraski predstavila je na temu „xperience from Long-Acting HIV Drug Development“ gde je rezimirano da postojeći lekovi protiv tuberkuloze nisu idealni kandidati (za dugotrajno dejstvo) i pouzdani farmakodinamički modeli su nedostajali.

Pronalazak se dalje odnosi na povremeno davanje ovih formulacija mikro- ili nanočestica u vremenskim intervalima od jedne nedelje ili duže koji rezultiraju nivoima u plazmi koji mogu biti dovoljni da suzbijaju rast mikobakterijske infekcije. Ovo omogućava smanjen broj primena, što je korisno u smislu opterećenja tabletama i pridržavanja leka pacijenta. Formulacije bedakvilina sa mikro- ili nanočesticama prema pronalasku stoga mogu biti korisne u dugoročnom lečenju mikobakterijskih infekcija (npr. tuberkuloza, uključujući latentnu tuberkulozu i lepru).

Intermitentna primena formulacija bedakvilina sa mikro- ili nanočesticama u vremenskim intervalima od jedne nedelje ili duže, dalje dovodi do nivoa u plazmi koji može biti dovoljan da obezbedi prevenciju od prenošenja mikobakterijske infekcije. Takođe, u ovom slučaju, potreban je smanjen broj primena, što je opet povoljno u smislu opterećenja tabletama i usaglašenosti sa lekovima pojedinca koji je u opasnosti od infekcije.

Sažetak pronalaska

Predmetni pronalazak se bavi farmaceutskim sastavom za primenu intramuskularnom ili subkutanom injekcijom, koja sadrži terapeutski efikasnu količinu bedakvilina, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u obliku suspenzije mikro- ili nanočestica koje sadrže:

(a) bedakvilin, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u obliku mikroili nanočestica, i modifikator površine; i

(b) farmaceutski prihvatljiv vodeni nosač,

naznačeno time što se takav sastav može ovde nazvati „sastav(i) prema pronalaska“.

Sastav prema pronalasku je suspenzija, pod tim podrazumevamo da je aktivni sastojak bedakvilina suspendovan u farmaceutski prihvatljivom vodenom nosaču.

Sastav prema pronalasku (tj. suspenzija) sadrži površinski modifikator, koji se može adsorbovati na površinu aktivnog sastojka bedakvilina.

U jednom otelotvorenju, predmetni pronalazak se stoga može odnositi na farmaceutski sastav za primenu intramuskularnom ili subkutanom injekcijom, koja sadrži terapeutski efikasnu količinu bedakvilina, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u obliku suspenzije mikro- ili nanočestica koje sadrže:

(a) bedakvilin, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, u obliku mikro- ili nanočestica, sa modifikatorom površine adsorbovanim na svojoj površini; i

(b) farmaceutski prihvatljiv vodeni nosač; naznačeno time što je aktivni sastojak bedakvilina suspendovan.

Pronalazak se dalje odnosi na postupak lečenja subjekta inficiranog patogenim mikobakterijama kao što su Micobacterium tuberculosis, M. bovis, M. leprae, M. avium i M. mArinum. U jednom rešenju, mikobakterija je Micobacterium tuberculosis (uključujući latentni ili uspavani oblik) ili Micobacterium leprae. Sastavi prema pronalasku mogu biti posebno pogodni za lečenje Micobacterium leprae i latentnog ili uspavanog oblika Micobacterium tuberculosis. To je zato što za lečenje ovih specifičnih infekcija, niža koncentracija bedakvilina u plazmi može biti efikasna protiv takve infekcije, na primer kao što je opisano u Antimicrobial Agents and Chemotherapy, septembar 2009, str. 3989-3991 od Roberta Gelbera, Koen Andriesa et al (naznačeno time što, u suštini, navodi da niske i povremene doze bedakvilina su obećavajuće za pacijente sa leprom; dok je minimalna doza koja ubija 99% bacila za M. tuberculosis 30 mg/kg/nedeljno, za M. lepra je < 5,0 mg/kg/nedeljno, i stoga doziranje jednom mesečno može biti efikasno kao i 5 dana u nedelji; druge publikacije o efektu bedakvilina na Micobacterium leprae kod miševa uključuju antimikrobna sredstva i hemoterapiju, april 2006, str 1558-1560 od Baohong Ji, Koen Andries et al.).

Stoga, sastavi prema pronalasku mogu biti posebno pogodni u postupku lečenja subjekta inficiranog sa Micobacterium leprae ili latentnim/uspavanim oblikom Micobacterium tuberculosis. Takvi postupci lečenja subjekta inficiranog patogenim mikobakterijama obuhvataju primenu, intramuskularnom ili subkutanom injekcijom, terapeutski efikasne količine farmaceutskog sastava kao što je navedeno gore ili u nastavku. Ili, alternativno, pronalazak se odnosi na upotrebu farmaceutskog sastava kako je navedeno gore ili u daljem tekstu, za proizvodnju leka za lečenje infekcije patogenim mikobakterijama (ili za korišćenje takvog leka u posebnom režimu lečenja kao što je ovde opisano). U jednom otelotvorenju, sastav je za dugotrajni tretman infekcije patogenom mikobakterijom. U jednom otelotvorenju, patogena mikobakterijska infekcija može kao što je opisano gore ili u daljem tekstu, kao što je infekcija koja zahteva dugotrajan tretman (u daljem izvođenju, infekcija koja se dalje može lečiti na relativno niskim nivoima koncentracije bedakvilina u plazmi ili njegovog aktivnog metabolit, na primer latentna/uspavana Micobacterium tuberculosis ili, u posebnom otelotvorenju, Micobacterium leprae).

U drugom aspektu, dat je postupak za dugotrajno lečenje subjekta inficiranog patogenim mikobakterijama kao što su Micobacterium tuberculosis, M. bovis, M. leprae, M. avium i M. mArinum, pri čemu navedeni postupak sadrži davanje efikasne količine farmaceutskog sastava kao što je navedeno gore ili u daljem tekstu, za primenu intramuskularnom ili subkutanom injekcijom; naznačeno time što se sastav primenjuje ili treba da se primenjuje povremeno u vremenskom intervalu koji je u opsegu od jedne nedelje do jedne godine, ili jedne nedelje do dve godine. Ili, alternativno, pronalazak se odnosi na upotrebu farmaceutskog sastava kako je navedeno gore ili u daljem tekstu, za proizvodnju leka za dugotrajno lečenje subjekta inficiranog patogenim mikobakterijama kao što su Micobacterium tuberculosis, M. bovis, M. leprae, M. avium i M. mArinum, za primenu intramuskularnom ili subkutanom injekcijom, naznačeno time što se sastav primenjuje ili treba primenjivati povremeno u vremenskom intervalu koji je u rasponu od jedne nedelje do jedne godine, ili jedne nedelje do dve godine. Prema tome, podrazumevaće se da se izraz „dugotrajno lečenje“ odnosi na lečenje gde će jedna doza ili jedna primena (npr. intramuskularnom ili subkutanom injekcijom) imati trajni terapeutski efekat tokom vremenskog perioda, kao što je ovde opisano, na primer uporni terapeutski efekat tokom nekoliko sati, nedelja ili meseci (npr. u jednom otelotvorenju, tokom perioda od najmanje ili do jednog meseca, tri meseca ili šest meseci); vidi primere. Drugim rečima, dugotrajno lečenje može da se odnosi na, kada postoji više od jedne doze/primene, dug vremenski period (kao što je ovde opisano) između doza/primena, tj. intervali su dug vremenski period kao što je ovde opisano.

U drugom aspektu, obezbeđen je postupak za dugotrajno lečenje subjekta inficiranog patogenom mikobakterijom (npr. bilo kog od tipova kao što je ovde opisano), kao što je ovde opisano (npr. gore), naznačeno time što jedna doza ili primena (npr. opisana ovde, npr. u daljem tekstu) je obezbeđena/zahtevana (i ima trajni efekat, npr. tokom vremenskog perioda opisanog ovde). U drugom aspektu, obezbeđen je takav dugotrajni režim lečenja, gde su obezbeđene/zahtevane dve takve doze ili primene, pri čemu se doze/primene daju u intervalima, naznačeno time što je vremenski period intervala koji je ovde opisan, npr. najmanje ili do mesec dana, tri meseca ili šest meseci – na primer za period u kome traje trajni terapijski efekat). U sledećom otelotvorenju, obezbeđen je takav dugotrajni režim lečenja, u kome su obezbeđene/zahtevane tri takve doze ili primene u intervalima kao što je ovde opisano. U još jednom otelotvorenju, obezbeđen je dugotrajni režim lečenja kao što je ovde opisano, ali kojem prethodi uvodna faza lečenja (to nije dugotrajni režim lečenja, npr. jednom dnevno, u trajanju od nedelje dana , dve nedelje, tri nedelje ili mesec dana).

Pronalazak se dalje odnosi na postupak za prevenciju patogene mikobakterijske infekcije kod subjekta koji je u riziku da bude inficiran patogenom mikobakterijskom infekcijom, pri čemu pomenuti postupak sadrži davanje količine, efikasne u prevenciji patogene mikobakterijske infekcije, farmaceutskog sastava kako je gore navedeno ili kako je dalje navedeno u daljem tekstu, pomenutom subjektu. Ili alternativno, pronalazak se odnosi na upotrebu farmaceutskog sastava kako je gore navedeno ili kako je dalje specificirano u daljem tekstu za proizvodnju leka za prevenciju patogene mikobakterijske infekcije kod subjekta kod kog postoji rizik da bude inficiran patogenom mikobakterijskom infekcijom.

U drugom aspektu, pronalazak se odnosi na postupak za dugoročnu prevenciju patogene mikobakterijske infekcije kod subjekta koji je izložen riziku da bude inficiran patogenom mikobakterijskom infekcijom, pri čemu navedeni postupak sadrži davanje navedenom subjektu efikasne količine farmaceutskog sastava kako je gore navedeno ili kako je dalje specificirano u daljem tekstu, naznačeno time što se sastav primenjuje ili treba primenjivati povremeno u vremenskom intervalu koji je u opsegu od jedne nedelje do jedne godine, ili jedne nedelje do dve godine.

Predmetni pronalazak se dalje odnosi na upotrebu farmaceutskog sastava kako je gore navedeno ili kako je dalje navedeno u daljem tekstu, za proizvodnju leka za dugoročnu prevenciju patogene mikobakterijske infekcije kod subjekta koji je u opasnosti da bude inficiran patogenom mikobakterijskom infekcijom, naznačeno time što se sastav primenjuje ili treba primenjivati povremeno u vremenskom intervalu koji je u rasponu od jedne nedelje do jedne godine ili jedne nedelje do dve godine.

U jednom otelotvorenju pronalazak se odnosi na upotrebu ili postupak kao što je ovde navedeno, naznačeno time što se farmaceutski sastav primenjuje ili treba da se primenjuje u vremenskom intervalu koji je u rasponu od jedne nedelje do jednog meseca, ili u rasponu od jednog meseca do tri meseca, ili u rasponu od tri meseca do šest meseci, ili u rasponu od šest meseci do dvanaest meseci, ili u rasponu od 12 meseci do 24 meseca.

U drugom otelotvorenju pronalazak se odnosi na upotrebu ili postupak kao što je ovde navedeno, naznačeno time što se farmaceutski sastav primenjuje ili treba da se primenjuje jednom u dve nedelje, ili jednom mesečno, ili jednom u tri meseca.

Dalji farmaceutski sastavi, postupci lečenja ili prevencije, kao i upotrebe za proizvodnju lekova zasnovanih na ovim sastavima biće opisane u daljem tekstu i treba da budu deo predmetnog pronalaska.

Pronalazak je takođe opisan pozivanjem na sledeće slike:

Slika 1: „Kinetika plazme TMC207 (bedakvilin; BDK) i M2 (metabolit bedakvilina; vidi ovde) kod miša, nakon pojedinačne doze od 30 mg/kg“

Slika 2: „Kinetika plazme TMC207 kod miša kada se daje IM ili SC sa formulacijama od 200 mg/ml (posebno formulacije Primera 1A i 1B, tj. nano- i mikrosuspenzije, respektivno) u dozi od 160 mg/kg“ (TMC207 je označeno na slici kao „UD“)

Slika 3: „Kinetika plazme M2 kod miša kada se daje IM ili SC sa formulacijama od 200 mg/ml (posebno formulacije Primera 1A i 1B, tj. nano- i mikro-suspenzije, respektivno) u dozi od 160 mg/kg“ (M2 je označeno na slici kao „met“)

Slika 4: „Kinetika plazme TMC207 kod miša kada se daje IM ili SC sa formulacijama od 100 mg/ml (posebno formulacije Primera 1C i 1D, tj. nano- i mikrosuspenzije, respektivno) u dozi od 80 mg/kg“ (TMC207 je označeno na slici kao „UD“)

Slika 5: „Kinetika plazme M2 kod miša kada se daje IM ili SC sa formulacijama od 100 mg/ml (posebno formulacije Primera 1C i 1D, tj. nano- i mikrosuspenzije, respektivno) u dozi od 80 mg/kg“ (M2 je označeno na slici kao „met“)

Slika 6: „Kinetika plazme TMC207 kod mužjaka pacova kada se daje IM ili SC sa 200 mg/ml mikro-formulacije (vidi Primer 1, Formulacija 1B, tj. mikrosuspenzija) u dozi od 40 mg/kg” i „Kinetika plazme TMC207 kod mužjaka pacova kada im se daje IM ili SC sa 200 mg/ml nano-formulacije (vidi Primer 1, Formulacija 1A, tj. nano-suspenzija) u dozi od 40 mg/kg“

Slika 7: „Kinetika plazme TMC207 kod muških pasa rase bigl kada se daje IM ili SC sa mikro-formulacijom od 200 mg/ml (vidi Primer 1, formulacija 1B) u dozi od 40 mg/kg“ i „Kinetika plazme TMC207 kod pasa rase bigl kada je primenjen IM ili SC sa 200 mg/ml nano-formulacije (vidi Primer 1, Formulacija 1A) u dozi od 40 mg/kg“

Detaljan opis pronalaska

Jedinjenje korišćeno u pronalasku je jedinjenje TMC207, koje se takođe naziva bedakvilin.

Bedakvilin se može koristiti u svom obliku bez soli ili kao pogodan farmaceutski prihvatljiv oblik soli, kao što je oblik kisele adicione soli ili oblik adicione soli baze. U jednom otelotvorenju, bedakvilin je u svom obliku bez soli u sastavu prema pronalasku.

Farmaceutski prihvatljive kiselinske adicione soli su definisane tako da obuhvataju terapeutski aktivne netoksične oblike kiselih adicionih soli koje bedakvilin može da formira. Pomenute kiselinske adicione soli se mogu dobiti tretiranjem slobodnog oblika bedakvilina sa odgovarajućim kiselinama, na primer neorganskim kiselinama, na primer halovodonična kiselina, posebno hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina i fosforna kiselina; organske kiseline, na primer sirćetna kiselina, hidroksisirćetna kiselina, propanoična kiselina, mlečna kiselina, pirugrožđana kiselina, oksalna kiselina, mAlonska kiselina, jantarna kiselina, mAleinska kiselina, fumarna kiselina, jabučna kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, metansulfonska kiselina, etansulfonska kiselina, benzensulfonska kiselina, ptoluensulfonska kiselina, ciklamska kiselina, salicilna kiselina, p-aminosalicilna kiselina i pamoična kiselina. Posebno se uzima u obzir so fumarata, s obzirom da je to oblik koji se koristi u već plasiranom proizvodu Sirturo<®>.

Mogući terapeutski aktivni netoksični oblici adicione soli baze mogu se pripremiti tretmanom sa odgovarajućim organskim i neorganskim bazama. Odgovarajući oblici baznih soli obuhvataju, na primer, soli amonijuma, soli alkalnih i zemnoalkalnih metala, posebno soli litijuma, natrijuma, kalijuma, mAgnezijuma i kalcijuma, soli sa organskim bazama, npr. benzatin, N-metil-D-glukamin , soli hibrida i soli sa amino kiselinama, na primer arginin i lizin.

Obrnuto, pomenuti kiseli ili bazni oblici soli se mogu konvertovati u slobodne forme tretmanom sa odgovarajućom bazom ili kiselinom.

Termin adiciona so, kako se koristi u okviru ove prijave, takođe obuhvata solvate koje bedakvilin, kao i njegove soli, mogu da formiraju. Takvi solvati su, na primer, hidrati i alkoholati.

Kad god se ovde koristi bedakvilin (ili TMC207), mi se pozivamo na pojedinačni stereoizomerni oblik koji se koristi u tržišnom proizvodu Sirturo<®>, a koji je otkriven u WO2004/011436 kao antimikobakterijski agens.

1

Utvrđeno je da fizičko-hemijska svojstva bedakvilina omogućavaju proizvodnju suspenzija mikro- ili nanočestica koje imaju jedinstvena farmakokinetička svojstva u smislu da se mogu koristiti za dugotrajno lečenje patogene mikobakterijske infekcije, kao i dugoročno sprečavanje patogene mikobakterijske infekcije i u tu svrhu je potreban samo ograničen broj primena leka. Ovo je korisno u smislu opterećenja tabletama, kao i usaglašenosti pacijenata sa propisanim režimom doziranja.

Kako se ovde koristi izraz „lečenje patogene mikobakterijske infekcije“ odnosi se na lečenje subjekta koji je inficiran patogenom mikobakterijskom infekcijom.

Izraz „prevencija patogene mikobakterijske infekcije“ odnosi se na prevenciju ili izbegavanje da se subjekt inficira patogenom mikobakterijskom infekcijom. Izvor infekcije može biti različit, na primer mAterijal koji sadrži patogenu mikobakterijsku infekciju.

Izrazi „terapeutski efikasna količina“, „količina, efikasna u prevenciji patogene mikobakterijske infekcije“, i slični izrazi, odnose se na količine ili koncentracije sastava prema pronalasku (ili količine/koncentracije aktivnog sastojka bedakvilina u takvim sastavima) koji rezultiraju efikasnim nivoima u plazmi. Pod „efikasnim nivoima u plazmi“ podrazumevaju se oni nivoi bedakvilina u plazmi koji obezbeđuju efikasan tretman ili efikasnu prevenciju patogene mikobakterijske infekcije. To je zato što data količina/doza/primena može biti povezana sa željenim nivoima izloženosti ili željenim nivoima u plazmi za efikasan tretman/prevenciju, na primer kako je ovde opisano (vidi npr. primere).

Izraz „subjekt“ se posebno odnosi na ljudsko biće.

Izraz „mikro- ili nanočestice“ odnosi se na čestice u mikrometarskom ili nanometarskom opsegu. Veličina čestica treba da bude ispod mAksimalne veličine iznad koje primena subkutanom ili intramuskularnom injekcijom postaje oštećena ili čak više nije moguća. Navedena mAksimalna veličina zavisi na primer od ograničenja koja nameće prečnik igle ili neželjene reakcije tela na velike čestice, ili oboje. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastavi prema pronalasku sadrže bedakvilin u obliku mikročestica. U drugom otelotvorenju, farmaceutski sastavi prema pronalasku sadrže bedakvilin u obliku nanočestica.

Prosečna efektivna veličina čestica mikro- ili nanočestica predmetnog pronalaska može biti ispod oko 50 µm, ili ispod oko 20 µm, ili ispod oko 10 µm, ili ispod oko 1000 nm, ili ispod oko 500 nm, ili ispod oko 400 nm, ili ispod oko 300 nm, ili ispod oko 200 nm. Donja granica prosečne efektivne veličine čestica može biti niska, npr. do oko 100 nm ili čak oko 50 nm. U jednom otelotvorenju, prosečna efektivna veličina čestica je u opsegu od oko 50 nm do oko 50 µm, ili oko 50 nm do oko 20 µm, ili oko 50 nm do oko 10 µm, ili oko 50 nm do oko 1000 nm, oko 50 nm do oko 500 nm, ili oko 50 nm do oko 400 nm, ili oko 50 nm do oko 300 nm, ili oko 50 nm do oko 250 nm, ili oko 100 nm do oko 250 nm, ili oko 150 nm do oko 220 nm, ili 100 do 200 nm, ili oko 150 nm do oko 200 nm, npr. oko 130 nm, ili oko 150 nm. Na primer, i nakon pripreme i nakon perioda do 3 meseca (npr. kada se čuva na temperaturama od oko 5°C, 25°C i 40°C) generalno:

− mikro-suspenzije mogu imati, u jednom otelotvorenju, D90 između oko 3 i 10 µm (npr. oko 3,5, 4 ili 5 µm) i D50 između oko 2 i 4 µm (npr. oko 3 µm)

− nano-suspenzije mogu imati, u jednom otelotvorenju, D90 između oko 0,5 i 1,5 µm (npr. oko, ili mAnje od 1 µm ili oko, ili mAnje od oko 1000 nm) i D50 između oko 0,1 i 0,5 µm ( npr. oko, ili mAnje od, oko 0,3 µm, ili mAnje od oko 300 nm).

U jednom otelotvorenju koriste se mikročestice, naznačeno time što je prosečna efektivna veličina čestica, merena pomoću D10, D50 i/ili D90 (u izvođenju merenom pomoću D50) ispod oko 50 µm, ili ispod oko 20 µm, i iznad oko 0,1 µm (100 nm). U jednom otelotvorenju, opseg za takve mikročestice korišćene u sastavima prema pronalaska je između oko 20 µm i oko 0,1 µm (u daljem otelotvorenju između oko 15 µm, i iznad oko 0,2 µm (200 nm) i u sledećem otelotvorenju između oko 10 µm, i iznad 0,5 µm (500 nm), na primer između oko 10 µm, i iznad 1 µm ili ispod oko 1000 nm, ili ispod oko 500 nm, ili ispod oko 400 nm, ili ispod oko 300 nm, ili ispod oko 200 nm. Prethodne vrednosti se odnose na merenja nakon pripreme. Oni se, međutim, u jednom otelotvorenju mogu odnositi i na merenja nakon vremenskog perioda do 3 meseca (npr. posle 5 dana, jedne nedelje, dve nedelje, jednog meseca, dva meseca ili tri meseca) i čuvati na različitim temperaturama (npr. na temperaturama od oko 5°C, 25°C i 40°C).

Kako se ovde koristi, izraz prosečna efektivna veličina čestica ima svoje konvencionalno značenje koje je poznato stručnjaku u predmetnoj oblasti i može se meriti tehnikama merenja veličine čestica poznatim u predmetnoj oblasti kao što su, na primer, frakcionisanje strujanja polja sedimentacije, spektroskopija fotonske korelacije, laserska difrakcija ili centrifugiranje diska. Prosečne efektivne veličine čestica pomenute ovde mogu biti povezane sa zapreminskim distribucijama čestica. U tom slučaju, pod „efektivnom prosečnom veličinom čestica mAnjom od oko 50 µm“ podrazumeva se da najmanje 50% zapremine čestica ima veličinu čestice mAnju od efektivnog proseka od 50 µm, a isto važi za druge pomenute efektivne veličine čestica. Na sličan način, prosečne efektivne veličine čestica mogu biti povezane sa distribucijom težine čestica, ali obično će to rezultirati istom ili približno istom vrednošću za prosečnu efektivnu veličinu čestica.

Farmaceutski sastavi predmetnog pronalaska obezbeđuju oslobađanje aktivnog sastojka bedakvilina tokom dužeg vremenskog perioda i stoga se takođe mogu nazvati sastavima sa produženim ili odloženim oslobađanjem. Nakon primene, sastavi prema pronalasku ostaju u telu i stabilno oslobađaju bedakvilin, zadržavajući takve nivoe ovog aktivnog sastojka u pacijentovom sistemu tokom dužeg vremenskog perioda, čime se tokom navedenog perioda obezbeđuje odgovarajući tretman ili prevencija patogena. mikobakterijska infekcija. Zbog činjenice da farmaceutski sastavi pronalaska ostaju u telu i stabilno oslobađaju bedakvilin (i njegov aktivni metabolit, koji se ovde pominje kao M2; videti u daljem tekstu, metabolit supstituisani metilom), oni se mogu nazvati pogodnim farmaceutskim sastavima kao formulacije dugog dejstva (ili depo).

Kako se ovde koristi sa izrazom „produženi vremenski period“, podrazumeva se period (ili vremenski period) koji može biti u rasponu od jedne nedelje do jedne godine ili do dve godine, ili period u rasponu od jedne do dve nedelje, ili dve do tri nedelje, ili tri do četiri nedelje, ili period u rasponu od jednog do dva meseca, ili dva do tri meseca, ili tri do četiri meseca, ili tri do šest meseci, ili šest meseci do 12 meseci, ili 12 meseci do 24 meseca, ili period u rasponu od nekoliko dana, npr.7, 10 ili 12 dana, ili nekoliko nedelja, npr.2, 3 ili 4 nedelje, ili jedan mesec,

1

ili nekoliko meseci, npr. 2, 3, 4, 5 ili šest meseci ili čak i duže, npr. 7, 8, 9 ili 12 meseci.

Farmaceutski sastavi ovog pronalaska mogu se primeniti u dugotrajnom lečenju ili dugotrajnoj prevenciji patogene mikobakterijske infekcije, ili drugim rečima, mogu se koristiti u lečenju patogene mikobakterijske infekcije, ili u prevenciji patogena mikobakterijska infekcija, tokom dužeg vremenskog perioda. Sastavi prema pronalasku su efikasni u lečenju ili prevenciji patogene mikobakterijske infekcije tokom produženog vremenskog perioda, na primer, najmanje jednu nedelju ili duže, ili oko 1 mesec ili duže. Pod izrazom „efikasan najmanje oko nedelju dana ili duže“ se podrazumeva da nivo aktivnog sastojka u plazmi, bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2), treba da bude iznad granične vrednosti. U slučaju terapijske primene, navedena granična vrednost je najniži nivo u plazmi na kome bedakvilin (i/ili njegov aktivni metabolit M2) obezbeđuje efikasan tretman patogene mikobakterijske infekcije. U slučaju primene u prevenciji patogene mikobakterijske infekcije, navedena granična vrednost je najniži nivo u plazmi na kome je bedakvilin (i/ili njegov aktivni metabolit M2) efikasan u sprečavanju prenošenja patogene mikobakterijske infekcije.

Sa „dugotrajnim“, na primer, kako se koristi u vezi sa „dugotrajnom prevencijom patogene mikobakterijske infekcije“ ili „dugotrajnim lečenjem patogene mikobakterijske infekcije“, ili sličnom terminologijom, postoje izrazi koji mogu biti u rasponu od jedne nedelje do jedne godine ili do dve godine, ili duže, na primer pet ili 10 godina. Posebno u slučaju lečenja patogene mikobakterijske infekcije, takvi periodi će biti dugi, od jednog do nekoliko meseci, godinu dana ili duže. Takvi periodi takođe mogu biti relativno kratki, posebno u slučaju prevencije. Kraći periodi su oni od nekoliko dana, npr.7, 10 ili 12 dana, ili nekoliko nedelja, npr.2, 3 ili 4 nedelje, ili jedan mesec, ili nekoliko meseci, npr.2, 3, 4, 5 ili šest meseci ili čak duže , npr.7, 8, 9 ili 12 meseci. U jednom otelotvorenju postupci i upotrebe u skladu sa predmetnim pronalaskom su za prevenciju patogene mikobakterijske infekcije tokom jednog meseca, ili nekoliko meseci, npr.2, 3, 4, 5 ili šest meseci ili čak duže, npr. 7, 8, 9 ili 12 meseci.

Farmaceutski sastavi predmetnog pronalaska mogu se davati u različitim vremenskim intervalima. Kada se koriste u prevenciji patogene mikobakterijske infekcije, farmaceutski sastavi ovog pronalaska mogu se davati samo jednom ili ograničen broj puta, kao što su dva, tri, četiri, pet ili šest puta ili više. Ovo se može preporučiti tamo gde je potrebna prevencija tokom ograničenog vremenskog perioda, kao što je period tokom kojeg postoji rizik od infekcije.

Farmaceutski sastavi predmetnog pronalaska mogu se davati u vremenskim intervalima koji su gore navedeni, kao što je u vremenskom intervalu koji je u rasponu od jedne nedelje do jednog meseca, ili u rasponu od jednog meseca do tri meseca, ili u rasponu od tri meseca do šest meseci, ili u rasponu od šest meseci do dvanaest meseci. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav se može primeniti jednom u dve nedelje, ili jednom mesečno, ili jednom u tri meseca. U drugom otelotvorenju, vremenski interval je u rasponu od jedne do dve nedelje, ili dve do tri nedelje, ili tri do četiri nedelje, ili je vremenski interval u opsegu od jednog do dva meseca, ili dva do tri meseca, ili tri do četiri meseca, ili tri do šest meseci, ili šest meseci do 12 meseci, ili od 12 meseci do 24 meseca. Vremenski interval može biti najmanje jedna nedelja, ali može biti i nekoliko nedelja, npr.2, 3, 4, 5 ili 6 nedelja, ili u vremenskim intervalima od jednog meseca, ili od nekoliko meseci, npr.2, 3, 4, 5 ili 6 meseci ili čak i duže, npr. 7, 8, 9 ili 12 meseci. U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastavi predmetnog pronalaska se daju u vremenskom intervalu od jednog, dva ili tri meseca. Ovi duži periodi između svake primene farmaceutskih sastava pronalaska obezbeđuju dalja poboljšanja u pogledu opterećenja tabletama i usklađenosti. Da bi se dodatno poboljšala usaglašenost, pacijentima se može uputiti da uzimaju lekove određenog dana u nedelji, gde se sastav primenjuje po nedeljnom rasporedu, ili na određeni dan u mesecu u slučaju mesečnog rasporeda.

Dužina vremenskih intervala između svake primene sastava predmetnog pronalaska može da varira. Na primer, navedeni vremenski intervali mogu biti izabrani u funkciji nivoa u plazmi. Intervali mogu biti kraći kada se nivoi bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi smatraju preniskim, npr. kada se približavaju minimalnom nivou u plazmi koji je naveden u daljem tekstu. Intervali mogu biti duži kada se nivoi bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi smatraju previsokim. U jednom otelotvorenju, sastavi pronalaska se primenjuju u jednakim vremenskim intervalima. Sastavi se mogu davati bez ikakvih dodatnih primena, ili drugim rečima, sastavi se mogu davati u

1

određenim vremenskim tačkama koje su odvojene jedna od druge vremenskim periodom različite ili jednake dužine, npr. vremenski period od najmanje jedne nedelje, ili bilo koji drugi vremenski period koji je ovde naveden, tokom kojeg se bedakvilin više ne primenjuje. Prednost vremenskih intervala iste dužine je što je raspored primene jednostavan, npr. primena se odvija istog dana u nedelji ili istog dana u mesecu. Takav raspored primene stoga uključuje ograničeno „opterećenje tabletama“ i na taj način blagotvorno doprinosi da pacijent poštuje propisani režim doziranja.

Koncentracija (ili bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi subjekta koji se njime leči se generalno izražava kao mAsa po jedinici zapremine, tipično nanogrami po mililitru (ng/ml). Radi pogodnosti, ova koncentracija se ovde može nazvati „koncentracija leka u plazmi“ ili „koncentracija u plazmi“.

Doza (ili količina) primenjenog bedakvilina zavisi od količine bedakvilina u farmaceutskih sastava pronalaska, ili od količine datog sastava koji se primenjuje. Tamo gde su poželjni viši nivoi u plazmi, može se primeniti bilo koji ili oba sastava veće koncentracije bedakvilina, ili više datog sastava. Ovo važi i obrnuto ako se žele niži nivoi u plazmi. Takođe se može izabrati kombinacija različitih vremenskih intervala i različitog doziranja da bi se postigli određeni željeni nivoi u plazmi.

Doza (ili količina) primenjenog bedakvilina takođe zavisi od učestalosti primene (tj. vremenskog intervala između svake primene). Obično će doza biti veća tamo gde su primene ređe. Svi ovi parametri se mogu koristiti za usmeravanje nivoa u plazmi na željene vrednosti

Režim doziranja takođe zavisi od toga da li je predviđena prevencija ili lečenje patogene mikobakterijske infekcije. U slučaju terapije, primenjena doza bedakvilina ili učestalost doziranja, ili oboje, se biraju tako da se koncentracija bedakvilina u plazmi održava iznad minimalnog nivoa u plazmi. Izraz „minimalni nivo u plazmi“ (ili Cmin) u ovom kontekstu se odnosi na nivo bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi koji obezbeđuje efikasan tretman patogene mikobakterijske infekcije. Konkretno, nivo bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi se održava na nivou iznad minimalnog nivoa u

1

plazmi od oko 10 ng/ml, ili iznad oko 15 ng/ml, ili iznad oko 20 ng/ml, ili iznad oko 40 ng/ml. Nivo bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) može se održavati iznad minimalnog nivoa u plazmi koji je viši, na primer iznad oko 50 ng/ml, ili iznad oko 90 ng/ml, ili iznad oko 270 ng/ml ili iznad oko 540 ng/ml. U jednom otelotvorenju, nivo bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi se održava iznad nivoa od oko 13,5 ng/ml, ili se održava iznad nivoa od oko 20 ng/ml. Ili se nivo bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) može održavati u određenim rasponima, posebno u rasponima počevši od minimalnog nivoa u plazmi odabranog od gore navedenih i završavajući na višim nivoima u plazmi odabranim od gore navedenih i odabranih od 500 ng/ml i 1000 ng/ml (npr. od 10 do 15, 10 do 20, 10 do 40, itd., ili od 15 do 20, ili 15 do 40, ili 15 do 90, itd., ili 20 do 40, 20 do 90, ili 20 do 270, itd., ili 40 do 90, 40 do 270, ili 40 -540, itd., svaki put od približno naznačene vrednosti u ng/ml do približno naznačene vrednosti u ng/ml). U jednom otelotvorenju navedeni raspon je od oko 10 do oko 20, od oko 20 do oko 90, od 90 do 270, od 270 do 540, od 540 do 1000, svaki put od oko naznačene vrednosti u ng/ml do oko naznačene vrednost u ng/ml.

Nivo bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) treba održavati iznad gore navedenih minimalnih nivoa u plazmi, jer na nižim nivoima bakterija možda više neće biti dovoljno potisnuta tako da se može razmnožavati sa dodatnim rizikom od pojave mutacije.

U slučaju prevencije, izraz „minimalni nivo u plazmi“ (ili Cmin) odnosi se na najniži nivo bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) koji obezbeđuje efikasan tretman/prevenciju infekcije.

Konkretno, u slučaju prevencije, nivo bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi se može održavati na nivou iznad minimalnog nivoa u plazmi koji je gore pomenut u vezi sa terapijom. Međutim, u prevenciji, nivo bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi se može održavati na nižem nivou, na primer na nivou iznad oko 4 ng/ml, ili oko 5 ng/ml, ili oko 8 ng/ml. Nivoe bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) poželjno je održavati iznad ovih minimalnih nivoa u plazmi jer na nižim nivoima lek možda više neće biti efikasan, čime se povećava rizik od prenošenja infekcije. Nivoi bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) mogu se održavati na nešto višim

1

nivoima da bi imali sigurnosnu granicu. Takvi viši nivoi počinju od oko 50 ng/ml ili više. Nivo bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) može se održavati na nivou koji je u gore navedenim rasponima u vezi sa terapijom, ali gde donje granice uključuju nivoe u plazmi od oko 4 ng/ml, ili oko 5 ng/ml, ili oko 8 ng/ml.

Prednost bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) je u tome što se može koristiti do relativno visokih nivoa u plazmi bez ikakvih značajnih neželjenih efekata. Koncentracije bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi mogu dostići relativno visoke nivoe, ali kao i kod bilo kog leka ne bi trebalo da pređu mAksimalni nivo u plazmi (ili Cmax), što je nivo u plazmi gde je bedakvilin (i/ili njegov aktivni metabolit M2) izaziva značajne neželjene efekte. Pored toga, takođe treba uzeti u obzir oslobađanje jedinjenja iz tkiva, koje se ne računa u nivoima u plazmi. Kako se ovde koristi, izraz „značajni neželjeni efekti“ znači da su neželjeni efekti prisutni u relevantnoj populaciji pacijenata do te mere da neželjeni efekti utiču na normalno funkcionisanje pacijenata. U jednom otelotvorenju, količina i učestalost davanja bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) koji će se primeniti su odabrani tako da se koncentracije u plazmi održavaju tokom dugog perioda na nivou između mAksimalnog nivoa u plazmi (ili Cmax kao što je gore navedeno) i minimalni nivo u plazmi (ili Cmin kao što je gore navedeno).

U određenim slučajevima može biti poželjno da se nivoi bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi održavaju na relativno niskim nivoima, npr. što je bliže moguće minimalnim nivoima u plazmi navedenim ovde. Ovo će omogućiti smanjenje učestalosti davanja i/ili količine bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) primenjenog sa svakom primenom. Takođe će omogućiti izbegavanje neželjenih nuspojava, što će doprineti prihvatanju doznih oblika u većini ciljnih grupa stanovništva koje su zdrave osobe u riziku od zaraze i samim tim mAnje sklone tolerisanju neželjenih efekata. Nivoi bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) mogu se održavati na relativno niskim nivoima u slučaju prevencije. Jedno otelotvorenje se tiče upotrebe ili postupka za prevenciju infekcije, kao što je navedeno gore ili u nastavku, naznačeno time što je minimalni nivo bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) kao što je ovde

1

navedeno, a mAksimalni nivo u plazmi je približno jednak najnižem nivou u plazmi koji uzrokuje da aktivni sastojak deluje terapeutski, takođe kako je ovde navedeno.

U drugim otelotvorenjima, nivo bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi se održava na nivou ispod nižeg mAksimalnog nivoa u plazmi od oko 10 ng/ml, tačnije oko 15 ng/ml, još posebno oko 20 ng/ml, još preciznije oko 40 ng/ml. U posebnom otelotvorenju, nivo bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi se održava ispod nivoa od oko 13,5 ng/ml. U jednom otelotvorenju, nivo bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) se održava u intervalu nižeg mAksimalnog nivoa u krvi navedenog gore, i minimalnih nivoa u plazmi pomenutih u vezi sa prevencijom. Na primer, nivoi bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) se održavaju ispod oko 10 ng/ml i iznad minimalnog nivoa od oko 4 ng/ml.

U drugim slučajevima može biti poželjno da se nivoi bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi održavaju na relativno višim nivoima, na primer kada postoji visok rizik od infekcije i češće i/ili veće doze nisu problem . U ovim slučajevima, minimalni nivo u plazmi može biti jednak najnižem nivou bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) koji obezbeđuje efikasan tretman patogene mikobakterijske infekcije, kao što su specifični nivoi pomenuti ovde.

U slučaju prevencije, dozu koja se primenjuje treba izračunati na osnovu od oko 0,2 mg/dan do oko 50 mg/dan, ili 0,5 mg/dan do oko 50 mg/dan, ili od oko 1 mg/dan do oko 10 mg/dan, ili oko 2 mg/dan do oko 5 mg/dan, npr. oko 3 mg/dan. Ovo odgovara nedeljnoj dozi od oko 1,5 mg do oko 350 mg, posebno od oko 3,5 mg do oko 350 mg, posebno od oko 7 mg do oko 70 mg, ili oko 14 mg do oko 35 mg, na primer oko 35 mg ili na mesečnu dozu od 6 mg do oko 3000 mg, posebno oko 15 mg do oko 1,500 mg, tačnije od oko 30 mg do oko 300 mg, ili oko 60 mg do oko 150 mg, npr. oko 150 mg. Doze za druge režime doziranja mogu se lako izračunati množenjem dnevne doze sa brojem dana između svake primene.

U slučaju terapije, doza koja se primenjuje treba da bude nešto veća i treba je izračunati na osnovu od oko 1 mg/dan do oko 150 mg/dan, ili od oko 2 mg/dan do oko 100 mg/dan, ili od oko 5 mg/dan do oko 50 mg/dan, ili oko

1

10 mg/dan do oko 25 mg/dan, npr. oko 15 mg/dan. Odgovarajuće nedeljne ili mesečne doze se mogu izračunati kao što je gore navedeno. Za primenu u prevenciji, doze mogu biti niže iako se može koristiti isto doziranje kao i za terapeutske primene. U jednom otelotvorenju, doza/primena se daje u mesečnim intervalima ili tromesečnim ili šestomesečnim intervalima, sa ukupnim trajanjem lečenja tri, šest ili 12 meseci. U slučajevima kada je doza/primena mesečna, tri meseca ili šest meseci, u jednom rešenju, data doza (npr. kod ljudi) se izračunava na osnovu dnevne doze od 400 mg date tokom 2 nedelje. Dakle, ukupna količina bedakvilina datog po dozi može biti oko 5600 mg (npr. u rasponu od 3000 i 8000 mg), ali može biti do jedne petine te količine (npr. u rasponu od 500 i 2000 mg, npr. između oko 1000 i 1500 mg).

U drugom otelotvorenju, u slučaju prevencije ili posebno terapije, doze se takođe mogu izraziti u mg/kg. Na primer, u primerima, određene doze se mogu davati na osnovu težine (npr. sisara, i kao što je prikazano u primerima ovde, kod miša) i stoga se mogu koristiti doze između 1 mg/kg i 1000 mg/kg (npr. Mogu se koristiti 40 mg/kg, 80 mg/kg, 160 mg/kg, 320 mg/kg ili 480 mg/kg) i takve doze mogu ostati efikasne tokom perioda od 4 nedelje, 8 nedelja ili 12 nedelja (npr. prikazano u primerima). Na primer, jedna doza se može uzeti svake 4 nedelje (što se efektivno posmatra kao 12 nedeljni režim lečenja, tj. tri doze ukupno) ili se može uzeti jedna pojedinačna doza, koja efikasno obezbeđuje dovoljan tretman (npr. kako je definisano smanjenjem CFU, vidi primeri) što se može dokazati praćenjem tokom perioda od 12 nedelja. Dakle, u jednom aspektu, za lečenje bakterijske infekcije može se uzeti jedna doza (npr. između 1 mg/kg i 1000 mg/kg, na primer između 2 mg/kg i 500 mg/kg) ili jedna takva doza se može uzeti svake 4 nedelje (npr. mogu se uzeti dve ili tri takve doze). Takva doza zavisi od bakterijske infekcije koja se leči. Na primer, u lečenju latentne tuberkuloze ili lepre, mogu biti potrebne niže doze (u poređenju sa npr. tuberkulozom rezistentnom na više lekova) s obzirom na to da je za kontrolu bakterija potrebna mAnja količina bedakvilina. Primer ovoga je opisan u daljem tekstu (Primer 3), gde je naznačeno da kod miševa jedna doza od 160 mg/kg može dovoljno da smanji CFU u mišjem modelu latentne tuberkulozne infekcije – takođe se videlo da dve ili tri doze od 160 mg/kg (druga i treća doza primenjene na 4, odnosno 8 nedelja, respektivno) su takođe bile efikasne u tom modelu.

2

Utvrđeno je da su, kada se jednom daju, nivoi bedakvilina (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) u plazmi mAnje ili više stabilni, tj. fluktuiraju unutar ograničenih granica. Utvrđeno je da se nivoi u plazmi približavaju mAnje ili više stacionarnom režimu ili da se približavaju mAnje ili više stopi oslobađanja nultog reda tokom dužeg vremenskog perioda. Pod „stabilnim stanjem“ se podrazumeva stanje u kome količina leka prisutna u plazmi subjekta ostaje na mAnje-više istom nivou tokom dužeg vremenskog perioda. Nivoi bedakvilina u plazmi (i/ili njegovog aktivnog metabolita M2) generalno ne pokazuju pad ispod minimalnog nivoa u plazmi na kojem je lek efikasan. Izraz „ostaje na mAnje-više istom nivou“ ne isključuje mogućnost mAlih fluktuacija koncentracija u plazmi unutar prihvatljivog raspona, npr. fluktuacije u rasponu od oko ± 30%, ili oko ± 20%, ili oko ± 10%, ili oko ± 10%.

U nekim slučajevima može doći do početne koncentracije u plazmi nakon primene, nakon čega nivoi u plazmi dostižu „stabilno stanje“, kao što je pomenuto u daljem tekstu.

Sastav prema pronalasku pokazuju dobru lokalnu toleranciju i lakoću primene. Dobra lokalna tolerancija se odnosi na minimalnu iritaciju i upalu na mestu injekcije; lakoća primene se odnosi na veličinu igle i dužinu vremena potrebnog za primenu doze određene formulacije leka. Pored toga, sastav prema pronalasku pokazuje dobru stabilnost i ima prihvatljiv rok trajanja.

Mikro- ili nanočestice predmetnog pronalaska imaju modifikator površine adsorbovan na njihovoj površini. Funkcija modifikatora površine je da deluje kao adens za vlaženje, kao i kao stabilizator koloidne suspenzije.

U jednom otelotvorenju, mikro- ili nanočestice u sastavima prema pronalasku uglavnom sadrže kristalni bedakvilin ili njegovu so; i modifikator površine, čija kombinovana količina može sadržati najmanje oko 50%, ili najmanje oko 80%, ili najmanje oko 90%, ili najmanje oko 95%, ili najmanje oko 99% mikroili nanočestice. Kao što je ovde naznačeno, u jednom otelotvorenju, bedakvilin je u svom obliku bez soli (ili u svom „slobodnom obliku“), a u sledećom otelotvorenju je u kristalnom obliku bez soli (ili slobodnom). U tom pogledu, kao što je ovde pomenuto, bedakvilin se kao takav može pripremiti korišćenjem postupaka opisanih u međunarodnoj patentnoj prijavi WO 2004/011436 (ili u WO 2006/125769, koja opisuje optičku rezoluciju sa hiralnim reagensom). Nakon takvog postupka, bedakvilin se dobija taloženjem iz toluena/etanola i ukazuje se da proizvod kristališe. Takav oblik bedakvilina se može koristiti u pripremi sastava prema pronalasku i, dalje, takav oblik može biti jednokristalni polimorf sa sledećim karakterističnim karakteristikama:

(i) endoterma topljenja na 181,5°C (početak endoterme) i DSC kriva koja pokazuje topljenje proizvoda na oko 182,5°C (odmah praćeno razlaganjem; mereno diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom (DSC) prenosom oko 3 mg jedinjenja u standardna aluminijumska posuda za uzorke TA-Instrument, posuda za uzorke zatvorena odgovarajućim koerom i DSC krivom snimljenom na TA-Instruments K2000 MTDSC opremljenom sa RCS rashladnom jedinicom koristeći sledeće parametre – početna temperatura 25°C; opseg grejanja 10°C/min, krajnja temperatura 300°C, protok azota 50 ml/min);

(ii) nivo infracrvenog (IR) spektra između ostalog na oko 1600 cm<-1>, oko 1450 cm<-1>, oko 1400 cm<-1>, oko 1340 cm<-1>i oko 1250 cm<-1>(gde se uzorak analizira korišćenjem odgovarajućeg microATR dodatka koji koristi 32 skeniranja, 1 cm<-1>rezoluciju, Thermo Nekus 670 FTIR spektrometar, DTGS sa KBr prozorskim detektorom, Ge na KBr razdelniku zraka i mikro ATR pribor (Harrick Split Pea sa Si kristalom); i/ili

(iii) rendgenska difrakcija praha (KSRPD) sa karakterističnim nivoima na oko 11,25° 2-Theta, oko 18° 2-Theta, oko 18,5° 2-Theta, oko 19° 2-Theta, oko 20,25° 2-Theta, oko 21,25° 2-Theta, oko 22,25° 2-Theta, oko 24,5° 2-Theta i oko 27° 2-Theta, pokazujući difrakcijske nivoe bez prisustva oreola koji ukazuje na kristalnost proizvoda (gde je analiza sprovedena na PANalitical (Philips) KS'PertPRO MPD difraktometru, a instrument je opremljen Cu LFF rendgenskom cevi i jedinjenje je raspoređeno na držač uzorka bez pozadine; Parametri instrumenta su bili: napon generatora – 45 kV; amperaža generatora – 40 mA; geometrija – Bragg-Brentano; stepen – stepen centrifuge; režim skeniranja – kontinuiran; opseg skeniranja 3 do 50° 2θ; veličina koraka 0,02°/korak; vreme brojanja 30 sek/korak; vreme okretanja spinera – 1 sek; vrsta zračenja CuKα).

Stoga, u jednom otelotvorenju, bedakvilin koji se koristi u procesu za pripremu sastava prema pronalasku (tj. pre konverzije u mikro-/nanočestice) je kristalni oblik (npr. specifičnog oblika koji je gore okarakterisan). U daljem otelotvorenju pronalaska, bedakvilin koji se koristi u sastavima prema pronalasku (tj. nakon konverzije u mikro-/nanočestice, na primer mlevenjem) je takođe u kristalnom obliku (npr. u specifičnom obliku koji je gore okarakterisan).

U daljem aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na farmaceutski sastav za primenu intramuskularnom ili subkutanom injekcijom, koja sadrži terapeutski efikasnu količinu bedakvilina, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u obliku suspenzije čestica koja se suštinski sastoji od:

(1) bedakvilina, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli u obliku mikroili nanočestica, koji ima modifikator površine adsorbovan na svojoj površini; i

(2) farmaceutski prihvatljivog vodenog nosača; naznačeno time što je aktivni sastojak suspendovan.

Pogodni modifikatori površine mogu se izabrati između poznatih organskih i neorganskih farmaceutskih pomoćnih supstanci, uključujući različite polimere, oligomere mAle molekulske težine, prirodne proizvode i surfaktante. Posebni modifikatori površine uključuju nejonske i anjonske surfaktante. Reprezentativni primeri površinskih modifikatora uključuju želatin, kazein, lecitin, soli negativno naelektrisanih fosfolipida ili njihove kisele forme (kao što su fosfatidil glicerol, fosfatidil inozit, fosfatidil serin, fosfatna kiselina i njihove soli metala, kao što su soli alkalija, npr. na primer fosfatidil glicerol natrijum iz jaja, kao što je proizvod dostupan pod trgovačkim imenom Lipoid<™>EPG), guma akacija, stearinska kiselina, benzalkonijum hlorid, polioksietilen alkil etri, npr. polioksietilen stearati, koloidni silicijum dioksid, natrijum dodecilsulfat, natrijum karboksimetilceluloza, žučne soli kao što je natrijum tauroholat, natrijum dezoksitauroholat, natrijum dezoksiholat; metilceluloza, hidroksietilceluloza, hidroksipropilceluloza, hidroksipropilmetilceluloza, mAgnezijum aluminat silikat, polivinil alkohol (PVA), poloksameri, kao što su Pluronic<™>F68, F 108 i F 127 koji su blok kopolimeri etilen oksida i propilenoksida; tiloksapol; Vitamin E-TGPS (α-tokoferil polietilen glikol sukcinat, posebno α-tokoferil polietilen glikol 1000 sukcinat); poloksamini, kao što je

2

Tetronic<™>908 (T908) koji je tetrafunkcionalni blok kopolimera dobijen uzastopnim dodavanjem etilen oksida i propilen oksida u etilendiamin; dekstran; lecitin; dioktil estar natrijum sulfosukcinske kiseline kao što su proizvodi koji se prodaju pod trgovačkim imenom Aerosol OT<™>(AOT); natrijum lauril sulfat (Duponol<™>P); alkil aril polietar sulfonat dostupan pod trgovačkim imenom Triton<™>Ks-200; estri polioksietilen sorbitan mAsnih kiselina (Tweens<™>20, 40, 60 i 80); sorbitan estri mAsnih kiselina (Span<™>20, 40, 60 i 80 ili Arlacel<™>20, 40, 60 i 80); polietilen glikoli (kao što su oni koji se prodaju pod trgovačkim imenom Carbovak<™>3550 i 934); mešavine saharoze stearata i distearata saharoze kao što je proizvod dostupan pod trgovačkim imenom Crodesta<™>F 110 ili Crodesta<™>SL-40; heksildecil trimetil amonijum hlorid (CTAC); polivinilpirolidon (PVP). Po želji, dva ili više modifikatora površine mogu se koristiti u kombinaciji.

Posebni modifikatori površine se biraju između poloksamera, a-tokoferil polietilen glikol sukcinata, polioksietilen sorbitan estara mAsnih kiselina, i soli negativno naelektrisanih fosfolipida ili njihovog kiselog oblika. Konkretnije, modifikatori površine su odabrani između Pluronic<™>F108, Vitamin E TGPS, Tween<™>80 i Lipoid<™>EPG (i, u posebnom izvođenju, to je Vitamin E TPGS). Može se koristiti jedan ili više ovih modifikatora površine. Pluronic<™>F108 odgovara poloksameru 338 i on je polioksietilen, polioksipropilen blok kopolimera koji je generalno u skladu sa formulom HO-[CH2CH2O] x-[CH(CH3)CH2O]y-[CH2CH2O]z-H u kojoj su prosečne vrednosti k, y i z 128, 54 i 128. Drugi komercijalni nazivi poloksamera 338 su Hodag Nonionic<™>1108-F i Sinperonic<™>PE/F108. U jednom otelotvorenju, modifikator površine sadrži kombinaciju estra polioksietilen sorbitan mAsne kiseline i soli fosfatidil glicerola (posebno fosfatidil glicerol natrijum iz jaja).

Optimalna relativna količina bedakvilina u odnosu na modifikator površine zavisi od izabranog modifikatora površine, specifične površine suspenzije bedakvilina koja je određena prosečnom efektivnom veličinom čestica i koncentracijom bedakvilina, kritične koncentracije micela modifikatora površine ako je formira micele, itd. Relativna količina (v/v) bedakvilina prema modifikatoru površine poželjno je u opsegu od 1: 2 do oko 20: 1, posebno u opsegu od 1: 1 do oko 10: 1, npr. oko 4: 1.

Čestice ovog pronalaska se mogu pripremiti mikronizacijom/smanjenjem veličine čestica/nanonizacijom mehaničkim sredstvima i kontrolisanim taloženjem iz prezasićenog rastvora, ili korišćenjem superkritičnih fluida kao što je GAS tehnika („gasni anti-rastvarač“), ili bilo koja kombinaciju takvih tehnika. U jednom otelotvorenju se koristi postupak koji sadrži korake dispergovanja bedakvilina u tečnom disperzionom mediju i primene mehaničkih sredstava u prisustvu medija za mlevenje da bi se smanjila veličina čestica bedakvilina na prosečnu efektivnu veličinu čestica mAnju od oko 50 µm, posebno mAnje od oko 1.000 nm. Čestice se mogu smanjiti u veličini u prisustvu modifikatora površine.

Opšti postupak za pripremu čestica ovog pronalaska sadrži

(a) dobijanje bedakvilina u mikronizovanom obliku;

(b) dodavanje mikronizovanog bedakvilina u tečni medijum da se formira premiks/predisperzija; i

(c) podvrgavanje premiksa mehaničkim sredstvima u prisustvu medijuma za mlevenje da bi se smanjila prosečna efektivna veličina čestica.

Bedakvilin u mikronizovanom obliku se dobija korišćenjem tehnika poznatih u predmetnoj oblasti. Poželjno je da prosečna efektivna veličina čestica bedakvilinskog aktivnog agensa u preddisperziji bude mAnja od oko 100 um kako je određeno analizom sita. Kada je prosečna efektivna veličina čestica mikronizovanog bedakvilina veća od oko 100 µm, poželjno je da čestice jedinjenja bedakvilina budu smanjene po veličini na mAnje od 100 µm (na primer do veličine ili opsega veličine kao što je ovde opisano).

Mikronizovani bedakvilin se zatim može dodati u tečni medijum u kome je suštinski nerastvorljiv da bi se formirala preddisperzija. Koncentracija bedakvilina u tečnom medijumu (težinski procenat) može veoma da varira i zavisi od izabranog modifikatora površine i drugih faktora. Pogodne koncentracije bedakvilina u sastavima variraju između oko 0,1% do oko 60%, ili između oko 1% do oko 60%, ili između oko 10% do oko 50%, ili između oko 10% do oko 30%, npr. oko 10% , 20% ili 30% (svaki% u ovom stavu se odnosi na v/v).

2

Premiks se može koristiti direktno podvrgavanjem mehaničkim sredstvima za smanjenje efektivne prosečne veličine čestica u disperziji na mAnje od 2.000 nm. Poželjno je da se premiks koristi direktno kada se mlin sa kuglicama koristi za trljanje. Alternativno, bedakvilin i, opciono, modifikator površine, mogu se dispergovati u tečnom medijumu korišćenjem odgovarajućeg mešanja, kao što je, na primer, mlin na valjcima, dok se ne postigne homogena disperzija.

Mehanička sredstva koja se primenjuju za smanjenje efektivne prosečne veličine čestica bedakvilina mogu imati oblik mlina za disperziju. Pogodni mlinovi za disperziju uključuju mlin sa kuglicama, mlin za atriciju/atriciju, vibracioni mlin, planetarni mlin, mlinove za medije, kao što su mlin za pesak i mlin za zrna. mlin za medije je poželjniji zbog relativno kraćeg vremena mlevenja koje je potrebno da se obezbedi željeno smanjenje veličine čestica. Poželjno je da su zrna ZrO2 zrna. Na primer, za nanočestice, idealna veličina zrna je oko 0,5 mm, a za mikročestice idealna veličina zrna je oko 2 mm.

Medij za mlevenje za korak smanjenja veličine čestica može da se izabere između krutog medijuma, poželjno sfernog ili u obliku čestica, čija je prosečna veličina mAnja od 3 mm i, poželjnije, mAnja od 1 mm (zrna od čak 200 µm). Takvi medijumi poželjno mogu da obezbede čestice pronalaska sa kraćim vremenom obrade i mAnje habanja opreme za mlevenje. Primeri medijuma za mlevenje su ZrO2 kao što je 95% ZrO2 stabilizovan sa mAgnezijumom ili stabilizovan sa itrijumom, cirkonijum silikatom, medijumom za mlevenje stakla, polimernim zrnima, nerđajućim čelikom, titanijumom, aluminijumom i slično. Poželjni medijumi za mlevenje imaju gustinu veću od 2,5 g/cm<3>i uključuju 95% ZrO2 stabilizovanog mAgnezijumom i polimernih zrna.

Vreme habanja može da varira u velikoj meri i zavisi prvenstveno od određenih mehaničkih sredstava i izabranih uslova obrade. Za valjaonice može biti potrebno vreme obrade do dva dana ili duže.

Čestice treba smanjiti u veličini na temperaturi koja ne razgrađuje značajno jedinjenje bedakvilina. Obično su poželjne temperature obrade mAnje od 30 do 40°C. Po želji, oprema za obradu može se hladiti konvencionalnom

2

rashladnom opremom. Postupak se pogodno izvodi u uslovima sobne temperature i pritiscima obrade, koji su sigurni i efikasni za proces mlevenja.

Farmaceutski sastavi prema predmetnom pronalasku sadrže vodeni nosač koji je poželjno farmaceutski prihvatljiv. Navedeni vodeni nosač sadrži sterilnu vodu opciono u mešavini sa drugim farmaceutski prihvatljivim sastojcima. Potonji sadrže sve sastojke za upotrebu u formulacijama za injekcije. Takvi sastojci su opcioni. Ovi sastojci mogu biti izabrani između jednog ili više agensa za suspendovanje, pufera, sredstva za podešavanje pH, konzervansa, sredstva za izotonizaciju i sličnih sastojaka. U jednom otelotvorenju, pomenuti sastojci su izabrani između jednog ili više agensa za suspendovanje, pufera, sredstva za podešavanje pH i opciono, konzervansa i agensa za izotonizaciju. Određeni sastojci mogu funkcionisati kao dva ili više ovih agenasa istovremeno, npr. ponašati se kao konzervans i pufer, ili se ponašati kao pufer i sredstvo za izotonizaciju.

Pogodni opcioni agensi za puferovanje i agensi za podešavanje pH treba da se koriste u količini koja je dovoljna da disperzija postane neutralna do veoma blago bazična (do pH 8,5), poželjno u pH opsegu od 7 do 7,5. Posebni puferi su soli slabih kiselina. Agensi za puferovanje i podešavanje pH koji se mogu dodati mogu se izabrati između vinske kiseline, mAleinske kiseline, glicina, natrijum laktata/mlečne kiseline, askorbinske kiseline, natrijum citrata/limunske kiseline, natrijum acetata/sirćetne kiseline, natrijum bikarbonata/karbonske kiseline, natrijum sukcinata/jantarne kiselina, natrijum benzoat/benzoeve kiselina, natrijum fosfata, tris(hidroksimetil)aminometana, natrijum bikarbonata/natrijum karbonata, amonijum hidroksida, benzen sulfonske kiseline, natrijum benzoata/kiseline, dietanolamina, glukono hidrogen delta hlorovodonična kiseline, metansulfonske kiseline, monoetanolamina, natrijum hidroksida, trometamina, glukonske, glicerinske, gluratične, glutaminske, etilen diamin tetrasirćetne (EDTA) kiseline, trietanolamina, uključujući njihove smeše. U jednom otelotvorenju, sastav prema pronalasku ne sadrže agens za puferovanje.

Pogodni opcioni konzervansi obuhvataju antimikrobne supstance i antioksidante koji se mogu izabrati iz grupe koju čine benzojeva kiselina, benzil alkohol, butilovani hidroksianizol (BHA), butilovani hidroksitoluen (BHT), hlorbutol, galat, hidroksibenzoat, EDTA, fensol, hlorokrel metakrezol, benzetonijum hlorid,

2

miristil-γ-pikolinijum hlorid, fenilmerkurit acetat i timerosal. Čistači radikala uključuju BHA, BHT, vitamin E i askorbil palmitat, i njihove smeše. Čistači kiseonika uključuju natrijum askorbat, natrijum sulfit, L-cistein, acetilcistein, metionin, tioglicerol, aceton natrijum bisulfit, izoakorbinsku kiselinu, hidroksipropil ciklodekstrin. Helatni agensi uključuju natrijum citrat, natrijum EDTA i jabučnu kiselinu. U jednom otelotvorenju pronalaska, sastavi prema pronalasku ne sadrže perseverativno sredstvo.

Izotonizirajući agens ili izotonizator može biti prisutan da bi se obezbedila izotoničnost farmaceutskih sastava predmetnog pronalaska, i uključuje šećere kao što su glukoza, dekstroza, saharoza, fruktoza, trehaloza, laktoza; polihidrični šećerni alkoholi, poželjno trihidrični ili viši šećerni alkoholi, kao što su glicerin, eritritol, arabitol, ksilitol, sorbitol i mAnitol. Alternativno, natrijum hlorid, natrijum sulfat ili druge odgovarajuće neorganske soli mogu se koristiti da bi se rastvori učinili izotoničnima. Ovi izotonifikatori se mogu koristiti sami ili u kombinaciji. Suspenzije pogodno sadrže od 0 do 10% (v/v), posebno 0 do 6% izotonizirajućeg agensa. Od interesa su nejonski izotonifikatori, npr. glukoza, pošto elektroliti mogu uticati na koloidnu stabilnost. U jednom otelotvorenju pronalaska, sastavi prema pronalasku sadrže sredstvo za izotonizaciju ili izotonizator, koji je, u daljem otelotvorenju, nejonski izotonizator, kao što je pogodan šećer kao što je mAnitol.

Poželjna karakteristika za farmaceutski satav prema pronalasku se odnosi na lakoću primene. Viskozitet farmaceutskih sastava prema pronalasku treba da bude dovoljno nizak da omogući primenu injekcijom. Posebno treba da budu dizajnirani tako da se mogu lako uzeti u špric (npr. iz bočice), ubrizgati kroz finu iglu (npr. igla 20 G 11⁄2, 21 G 11⁄2, 22 G 2 ili 22 G 1 1⁄4) u ne tako dugom vremenskom periodu. U jednom otelotvorenju, viskozitet sastava prema pronalaska je ispod oko 75 mPa s, ili ispod 60 mPa s. Vodene suspenzije takvog ili nižeg viskoziteta obično ispunjavaju gore navedene kriterijume.

U idealnom slučaju, vodene suspenzije prema predmetnom pronalasku će sadržati onoliko bedakvilina (ili njegove farmaceutski prihvatljive soli) koliko se može tolerisati kako bi se injektirana zapremina održala na minimumu, posebno od 3 do 70% (v/v), ili od 3 do 60% (v/v), ili od 3 do 40% (v/v), ili od 10 do 40% (v/v), bedakvilina (ili njegove farmaceutski prihvatljive soli). U jednom otelotvorenju, vodene suspenzije pronalaska sadrže oko 50% - 70% (v/v) bedakvilina (ili njegove

2

farmaceutski prihvatljive soli), ili oko 40% - 60% (v/v) bedakvilina (ili farmaceutski prihvatljive soli ili oko 30% - 50% (v/v) bedakvilina (ili njegove farmaceutski prihvatljive soli).

U jednom otelotvorenju, vodene suspenzije mogu sadržati po težini, na osnovu ukupne zapremine sastava:

(a) od 10% do 70% (v/v), ili od 20% do 60% (v/v), ili od 20% do 50% (v/v), ili od 20% do 40% (v/v) /v) bedakvilina (ili njegove farmaceutski prihvatljive soli);

(b) od 0,5% do 20%, ili od 2% do 15% ili 20% (v/v), ili od 5% do 15% (v/v) agensa za vlaženje;

(c) od 0% do 10%, ili od 0% do 5%, ili od 0% do 2%, ili od 0% do 1% jednog ili više agenasa za puferovanje;

(d) od 0% do 20%, ili od 2% do 15% ili 20% (v/v), ili od 5% do 15% (v/v) izotonizirajućeg agensa

(e) od 0% do 2% (v/v) konzervansa; i

(f) vodu za injekcije q.s. ad 100%.

(a) od 3% do 50% (v/v), ili od 10% do 40% (v/v), ili od 10% do 30% (v/v), bedakvilina (ili njegove farmaceutski prihvatljive soli) ;

(b) od 0,5% do 10%, ili od 0,5% do 2% (v/v) agensa za vlaženje;

(d) od 0% do 10%, ili od 0% do 6% (v/v) izotonizirajućeg agensa

(e) od 0% do 2% (v/v) konzervansa; i

(f) vodu za injekcije q.s. ad 100%.

2

U suspenzije se opciono može dodati određena količina kiseline ili baze da se pH dovede do vrednosti od oko pH 7. Pogodne kiseline ili baze su bilo koje od onih koje su fiziološki prihvatljive, npr. HCl, HBr, sumporna kiselina, hidroksidi alkalnih metala kao što je NaOH. U jednom otelotvorenju, takva kiselina ili baza ne treba da se dodaju u sastav prema pronalasku.

Primena bedakvilina (ili njegove farmaceutski prihvatljive soli) kao što je u predmetnom pronalasku može biti dovoljna za lečenje patogene mikobakterijske infekcije, iako u velikom broju slučajeva može biti preporučljivo da se istovremeno daju drugi lekovi protiv TB.

U određenim slučajevima, lečenje patogene mikobakterijske infekcije može biti ograničeno samo na primenu sastava bedakvilina (i/ili njegovog metabolita) u skladu sa ovim pronalaskom, tj. kao monoterapija bez istovremene primene drugih anti-TB lekova. Ova opcija se može preporučiti, na primer, za određene mikobakterijske infekcije gde niska koncentracija aktivnog sastojka može da leči bakteriju (npr. za latentnu/uspavanu TB ili za Micobacterium leprae).

U daljem aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na upotrebu farmaceutskog sastava koji sadrži efikasnu količinu bedakvilina ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u skladu sa predmetnim pronalaskom, za proizvodnju leka za terapiju održavanja subjekta koji je inficiran patogenom mikobakterijske infekcije, naznačeno time što se sastav primenjuje ili treba primenjivati povremeno u vremenskom intervalu koji je u rasponu od jedne nedelje do jedne godine, ili jedne nedelje do dve godine.

Prema tome, u daljem aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje postupak za dugotrajno lečenje pacijenta koji je inficiran patogenom mikobakterijskom infekcijom, pri čemu navedeni postupak sadrži

(i) lečenje navedenog pacijenta kombinacijom lekova protiv tuberkuloze; zatim

(ii) intermitentna primena farmaceutskog sastava koji sadrži efikasnu količinu bedakvilina ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u skladu sa predmetnim pronalaskom, naznačeno time što se sastav primenjuje u vremenskom intervalu od najmanje jedne nedelje.

Tamo gde je tretman usmeren na Micobacterium leprae, onda se režim lečenja može dati kao monoterapija ili u kombinaciji sa postojećim lekovima korisnim za lečenje Micobacterium leprae (npr. rifapentin). Sastav prema pronalasku se može primeniti injekcijom jednom, ili do tri puta, npr. u mesečnim intervalima. Prednosti su povezane sa usaglašenošću, bez otpora izbegavanjem dapsona, bez stigme izbegavanjem klofazimina.

Predmetni pronalazak se takođe odnosi na farmaceutski sastav kao što je ovde opisano ranije za upotrebu kao lek u lečenju ili profilaksi patogene mikobakterijske infekcije.

Pored toga, predmetni pronalazak se odnosi na upotrebu farmaceutskog sastava koji je ovde opisan za pripremu leka za profilaksu ili lečenje patogene mikobakterijske infekcije.

Predmetni pronalazak se dalje odnosi na postupak lečenja subjekta inficiranog patogenom mikobakterijskom infekcijom, pri čemu pomenuti postupak sadrži davanje terapeutski efikasne količine farmaceutskog sastava kako je ovde opisano. Kako se ovde koristi, reč „u suštini“ ne isključuje „potpuno“, npr. sastav koji je „u suštini slobodan“ od Y može biti potpuno slobodna odY. Tamo gde je potrebno, reč „uglavnom“ može biti izostavljena iz definicije pronalaska. Izraz „oko“ u vezi sa numeričkom vrednošću treba da ima svoje uobičajeno značenje u kontekstu numeričke vrednosti. Tamo gde je potrebno, reč „oko“ može biti zamenjena numeričkom vrednošću ±10%, ili ±5%, ili ±2% ili ±1%.

Sledeći primeri su namenjeni da ilustruju predmetni pronalazak i ne treba ih tumačiti kao ograničavanje pronalaska na njih.

Primer 1: priprema mikro- i nano-suspenzija

Aktivni sastojak bedakvilin se može koristiti kao takav ili može biti pretvoren u njegovu farmaceutski prihvatljivu so, kao što je so fumarata (na primer, oblik koji se koristi u proizvodu Sirturo<®>na tržištu). Gde se ovde pominje, bedakvilin se koristi u svom obliku bez soli, osim ako nije drugačije naznačeno.

1

Prototip formulacije bedakvilina je sledeći:

Priprema nano- i mikro-suspenzija od 200 i 100 mg/ml.

Korišćeni mAterijali:

Cirkonijumska zrna 0,5 mm (za pomoć u procesu)

Sterilna voda za injekcije (Viaflo)

Bedakvilin (nije mleven/mleven)

Tokoferil PEG 1000 sukcinat – pomoćna supstanca

Cirkonijumska zrna 2 mm (za pomoć u procesu)

Manitol (parenteralno) – pomoćna supstanca

Staklene boce i ZrO2 zrna (0,5 mm ili 2 mm, u zavisnosti od željene nanoili mikro-suspenzije), korišćene kao medijum za mlevenje, sterilisane su u autoklavu. Supstanca leka (količina zavisi od formulacije koju treba pripremiti; vidi npr. formulaciju/suspenziju ispod) je stavljena u staklenu bocu kao i rastvor Tocopheril PEG 1000 sukcinata u vodi (količina zavisi od potrebne/željene koncentracije; vidi npr. formulacija/suspenzija ispod) za injekcije. Dodata su ZrO2 zrna sa prosečnom veličinom čestica od 500 µm ili 2 mm (u zavisnosti od toga da li je potrebna/željena mikro- ili nano-suspenzija). Boca je postavljena na mlin na valjcima. Suspenzija je mikronizovana/nanonizovana na 100 o/min tokom vremenskog perioda do 72 sata. Na primer, mikronizacija se može izvoditi na 100 o/min u periodu od 3 sata (ili do 3 sata), a nanonizacija se može izvesti na 100 o/min u periodu do 46 sati (npr. oko 40 sati). Na kraju procesa mlevenja, koncentrovana mikro- ili nano-suspenzija je uklonjena špricem i punjena u bočice. Dobijene formulacije (zasnovane na nano-suspenziji i mikro-suspenziji) su opisane u sledećim tabelama. Određivanje koncentracije je urađeno pomoću HPLC/UV. Ako je potrebno, razblažen je do konačne koncentracije od 200 mg/ml aktivnog sastojka bedakvilina. Dobijena suspenzija je zaštićena od svetlosti. Druge koncentracije su takođe napravljene i testirane, uključujući nano- i mikro-formulacije od 300 mg/ml i 100 mg/ml.

2

Takve formulacije su (i biće) dozirane intramuskularno i subkutano životinjama za PK studiju da bi se istražio mogući efekat dugotrajnog delovanja (npr. u lečenju lepre). Fizička stabilnost suspenzija će biti praćena merenjem veličine čestica nakon različitih uslova skladištenja.

Određena otelotvorenja formulacije(a) imaju sledeće karakteristike:

− Mikro-suspenzija korišćenjem 2 mm Zr zrna

− Mljevenje na 200 mg/ml (inače koncentracija može biti previsoka, npr. sa 300 mg/ml)

− Duže mlevenje, što rezultira nano-suspenzijom

− Pogodan modifikator površine, na primer izabran na osnovu fizičke stabilnosti, npr. u jednom otelotvorenju to je TPGS, au drugom otelotvorenju je Tween

Primeri bedakvilinskih mikro- i nano-suspenzija

200 mg/ml nano- i mikro-suspenzija koja se ovde pominje kao Primer 1A (nano) i Primer 1B (mikro)

100 mg/ml nano- i mikro-suspenzija koja se ovde pominje kao Primer 1C (nano) i Primer 1D (mikro)

Distribucija veličine čestica (PSD) gornjih formulacija Gde je primenljivo, ND = nije određeno

PSD za 200 mg/ml mikro-suspenzije (primer 1B)

PSD za 200 mg/ml nano-suspenzije (primer 1A)

4

PSD za 100 mg/ml mikro-suspenzije (primer 1D)

PSD za 100 mg/ml nano-suspenzije (primer 1C)

Primer 2: farmakokinetičke studije

Studija A – farmakokinetički profil kod miševa

Jedna doza bedakvilina je davana mišu oralno i kinetika plazme samog bedakvilina (takođe nazvanog „TMC207“) i njegovog glavnog metabolita, N-monodesmetila (takođe nazvanog „M2“), merena je tokom perioda od 168 sati. Čini se da je M2 aktivan metabolit i njegovo formiranje, nakon primene bedakvilina (TMC207), se vidi kod najmanje sledećih vrsta: miš, pacov/pas i čovek (njegovo formiranje je najviše kod miša, a najmanje kod ljudi).

Rezultati su kao što je opisano na Slici 1: „Kinetika plazme TMC207 i M2 kod miša, nakon pojedinačne doze od 30 mg/kg“

Sledeće se moglo videti:

− Kinetika plazme TMC207 i M2 je spora; formiranje M2 je takođe sporo

− Izloženost M2 plazmi (AUC) je veća od izloženosti TMC207

− Koncentracija M2 u plućima je mnogo veća od koncentracije TMC207 u plućima

− Nakon perioda od 168 sati, koncentracija TMC207 u plazmi je oko 0,01 µg/ml, a M2 je oko 0,1 µg/ml

Kao što je opisano u Primeru 1, mikro- i nano-suspenzije od 200 mg/ml i 100 mg/ml (primeri 1A, 1B, 1C i 1D) su testirane na miševima, gde su miševi dobijali:

− dozu od 80 mg/kg (u kom slučaju su korišćene suspenzije od 100 mg/ml, tj. Primer 1C i 1D) ili 160 mg/kg (u kom slučaju su korišćene suspenzije od 200 mg/ml, tj. Primer 1A i 1B)

− intramuskularno (IM) ili subkutano (SM)

Svaka od formulacija 1A, 1B, 1C i 1D je testirana u testu API suspenzije pre primene miševima, i utvrđeno je da je API bio u opsegu od 75-142% (neobično širok opseg). Međutim, kod miševa, nivoi bedakvilina i njegovog metabolita u plazmi se i dalje mogu meriti i proceniti nakon primene takvih formulacija.

Faza 1 rezultata – do 672 sata

Slika 2 „Kinetika plazme TMC207 kod miša kada se daje IM ili SC sa formulacijama od 200 mg/ml (posebno formulacije Primera 1A i 1B, tj. nano- i mikrosuspenzije, respektivno) u dozi od 160 mg/kg“ (TMC207 je označeno na slici kao „UD“)

Slika 3 „Kinetika plazme M2 kod miša kada se daje IM ili SC sa formulacijama od 200 mg/ml (posebno formulacije Primera 1A i 1B, tj. nano- i mikro-suspenzije, respektivno) u dozi od 160 mg/kg“ (M2 je označeno na slici kao „met“)

Generalno, se sledeće može videti:

− za koncentracije TMC207, Cmax se kreće od oko 3000 ng/ml (najviši za IM doziranu mikro-suspenziju) do oko 100 ng/ml (najniži je za SC doziranu mikrosuspenziju)

− u 672 sata, još uvek je postojala merljiva koncentracija TMC207 u rasponu od oko 200 ng/ml (najviša za IM doziranu mikro-suspenziju) do oko 50 ng/ml (za najnižu za SC doziranu mikro-suspenziju)

− za koncentracije M2, Cmax se kreće od oko 3000 ng/ml (najviši za IM doziranu mikro-suspenziju) do oko 300 ng/ml (najniži je za SC doziranu mikrosuspenziju)

− u 672 sata, još uvek je postojala merljiva koncentracija M2 u rasponu od oko 1000 ng/ml (najviša za IM doziranu mikro-suspenziju) do oko 200 ng/ml (za najnižu za SC doziranu mikro-suspenziju)

Slika 4 „Kinetika plazme TMC207 kod miša kada se daje IM ili SC sa formulacijama od 100 mg/ml (posebno formulacije Primera 1C i 1D, tj. nano- i mikrosuspenzije, respektivno) u dozi od 80 mg/kg“ (TMC207 je označeno na slici kao „UD“)

Slika 5 „Kinetika plazme M2 kod miša kada se daje IM ili SC sa formulacijama od 100 mg/ml (posebno formulacije Primera 1C i 1D, tj. nano- i mikrosuspenzije, respektivno) u dozi od 80 mg/kg“ (M2 je označeno na slici kao „met“)

Generalno, se sledeće može videti:

− za koncentracije TMC207, Cmax se kreće od oko 2000 ng/ml (najviši za doziranu nano-suspenziju IM) do oko 400 ng/ml (najniža je za SC doziranu nanoi mikro-suspenziju)

− u 672 sata, još uvek je postojala merljiva koncentracija TMC207 u rasponu od oko 100 ng/ml (najviša za IM doziranu mikro-suspenziju) do oko 30 ng/ml (za najnižu za SC doziranu mikro-suspenziju)

− za koncentracije M2, Cmax se kreće od oko 2000 ng/ml (najviši za IM doziranu nano-suspenziju) do oko 300 ng/ml (najniži je za SC doziranu mikrosuspenziju)

− u 672 sata, još uvek je postojala merljiva koncentracija M2 u rasponu od oko 500 ng/ml (najviša za IM doziranu mikro-suspenziju) do oko 100 ng/ml (za najnižu za SC doziranu mikro-suspenziju)

Faza 2 rezultata – do 2184 sata

Miševi ovih studija su dalje praćeni do 2184 sata, dajući sledeće rezultate: - za Formulaciju 1A, tj. nano-suspenziju koncentracije 200 mg/ml, i doziranu SC od 160 mg/kg (StDev = standardna devijacija) i IM na 160 mg/kg

- za formulaciju 1C, odnosno nano-suspenziju koncentracije 00 mg/ml, i doziranu SC na 80 mg/kg i IM na 80 mg/kg

4

- za formulaciju 1B, tj. mikro-suspenziju koncentracije 200 mg/ml, i doziranu SC na 160 mg/kg (StDev = standardna devijacija) i IM na 160 mg/kg

- za formulaciju 1D, odnosno mikro-suspenziju koncentracije 00 mg/ml, i doziranu SC na 80 mg/kg (StDev = standardna devijacija) i IM na 0 mg/kg

Studija B – farmakokinetički profil kod pacova i pasa rase bigl Formulacije koncentracija od 200 mg/ml su korišćene u ovoj studiji, i nano-suspenzija (Formulacija 1A) i mikro-suspenzija (Formulacija 1B), kao što je

4

prikazano gore u Primeru 1 (tj. korišćenjem, pored 200 mg/ml koncentracija mikroi nanočestica (aktivnog bedakvilina), TPGS (4:1 bedakvilin: TPGS) i 50 mg/ml mAnitola u VFI (voda za injekcije)).

Ove studije pokazuju da formulacije opisane u Primeru 1 (posebno nanoi mikro-formulacije 1A i 1B) rezultiraju stabilnim nivoima u plazmi tokom dužeg vremenskog perioda kod mužjaka pacova i mužjaka pasa bigl, kada se daju subkutano (SC) i intramuskularno (IM).

Mužjaci pacovi

Prvi eksperiment je izveden na mužjacima pacova, gde su svaka relevantna 200 mg/ml nano-suspenzija i mikro-suspenzija date supkutano (SC) i intramuskularno (IM) u koncentraciji od 40 mg/kg (0,2 ml/kg). Privremena analiza je urađena nakon 3 meseca, a rezultati su praćeni nakon 6 meseci.

U studiji je korišćeno dvanaest pacova. Šest pacova je dato intramuskularno (IM), tri od tih pacova sa 200 mg/ml nano-suspenziju (vidi Primer 1, Formulacija 1A iznad), a ostala tri sa 200 mg/ml mikro-suspenziju (vidi Primer 1, Formulacija 1B gore). Šest pacova je dozirano subkutano (SC), tri od tih pacova sa 200 mg/ml nano-suspenziju (vidi Formulaciju 1A iznad) i ostala tri sa 200 mg/ml mikro-suspenziju (vidi Formulaciju 1B gore).

Faza 1 rezultata – do 2200 sata

Slika 6 „Kinetika plazme TMC207 kod mužjaka pacova kada se daje IM ili SC sa 200 mg/ml mikro-formulacije (vidi Primer 1, Formulacija 1B, tj. mikrosuspenzija) u dozi od 40 mg/kg” i „Kinetika plazme TMC207 kod mužjaka pacova kada im se daje IM ili SC sa 200 mg/ml nano-formulacije (vidi Primer 1, Formulacija 1A, tj. nano-suspenzija) u dozi od 40 mg/kg“

Sledeći parametri su izračunati za TMC207 (Vidi Sliku 6):

gde su date primenljive srednje vrednosti (sa min → mAx u zagradi)

Generalno, se sledeće može videti:

- nakon primene mikro-suspenzije, veća (2,6 puta) AUC posle IM u odnosu na SC. Nakon primene nano-suspenzije, slična AUC posle SC ili IM

- u smislu bioraspoloživosti (poređenje sa IV 5 mg/kg), za najnižu (mikro-suspenzija SC) = 56%, za 3 ostale > 100%

- M2, koji nije naveden na grafikonima na Slici 6, ima iste profile kao TMC207 osim što je tmax kasniji, AUC M2 je 1,5 do 2 puta niži od TMC207; generalno, ovaj odnos je uporediv sa PO rutom

Takođe je izvršeno poređenje sa oralnom (PO) primenom kod pacova, što se takođe može smatrati 13-nedeljnom studijom toksičnosti, gde je primećen sledeći rezultat:

- Izloženosti (Cmax i AUC) 3 meseca nakon pojedinačnog IM ili SC za obe formulacije su mnogo niže od ukupne izloženosti nakon PO davanja pri najvišoj dozi 13-nedeljne studije: IM/SC 34500-91500 ng.h/ml u odnosu na PO ukupna izloženost = 2385 383 ng.h/ml tokom istog vremenskog perioda (3 meseca)

- vidi gore u vezi sa M2

4

Mužjaci pasa bigl

Drugi eksperiment je izveden na mužjacima pasa bigl, gde su svaka relevantna nano-suspenzija od 200 mg/ml i mikro-suspenzija koja je gore pomenuta davana supkutano (SC) i intramuskularno (IM) u koncentraciji od 40 mg/kg (0,2 ml/kg). Privremena analiza je urađena nakon 3 meseca, a rezultati su praćeni nakon 6 meseci. Korišćeno je dvanaest (12) zdravih pasa rase bigl sa telesnom težinom od 8 do 16 kg na početku studije. Svaki pas je identifikovan brojem tetovaže uha. Šest pasa je dozirano intramuskularno (IM) u levi i desni m. biceps femoris, tri od tih pasa sa 200 mg/ml nano-suspenzijom (vidi Primer 1, Formulacija 1A iznad) i ostala tri sa mikro-suspenzijom od 200 mg/ml (vidi Primer 1, Formulacija 1B). Šest pasa je dozirano subkutano (SC) u levom i desnom torakalnom regionu, tri od tih pasa sa 200 mg/ml nano-suspenzijom (vidi Formulaciju 1A iznad) i ostala tri sa mikro-suspenzijom od 200 mg/ml (vidi Formulacija 1B iznad).

Uzorci krvi od 3 ml uzeti su iz leve jugularne vene svim psima 0. dana u 0 h (prethodno), 20 min, 1 h, 3 h, 8 h i 24 h posle doze i dalje 2., 3. dana, 6, 8, 10, 13, 16, 20, 23, 27, 29, 36, 43, 50, 57, 64, 71, 78, 85 i 92 otprilike u 8 ujutro. Uzorci krvi su stavljeni na EDTA, EDTA Vacuette Greiner, Kat. br. 454086, Greiner Labortechnik N.V.). U roku od 2 h od uzimanja uzoraka krvi, uzorci su centrifugirani na sobnoj temperaturi na oko 1900x g tokom 10 minuta da bi se omogućilo odvajanje plazme. Plazma je odmah prebačena u drugu epruvetu i čuvana u zamrzivaču u roku od 2 sata nakon početka centrifugiranja. Uzorci plazme su analizirani pojedinačno za TMC207, i za njegov metabolit M2, pomoću validiranog LC-MS/MS postupka.

Slika 7 „Kinetika plazme TMC207 kod muških pasa rase bigl kada se daje IM ili SC sa mikro-formulacijom od 200 mg/ml (vidi Primer 1, formulacija 1B) u dozi od 40 mg/kg“ i „Kinetika plazme TMC207 kod pasa rase bigl kada je primenjen IM ili SC sa 200 mg/ml nano-formulacije (vidi Primer 1, Formulacija 1A) u dozi od 40 mg/kg“

Sledeći parametri su izračunati za TMC207 (Vidi Sliku 7):

4

gde su date primenljive srednje vrednosti (sa min → mAx u zagradi)

Generalno, se sledeće može videti:

- nakon primene mikro-suspenzije, veća (2 puta) AUC posle IM u odnosu na SC

- nakon primene nano-suspenzije, slična AUC posle SC ili IM

- u smislu Cmax viši nakon IM u odnosu na SC za obe formulacije

- u smislu bioraspoloživosti (poređenje sa IV 1 mg/kg) > 100%

- M2 ima iste profile kao TMC207 osim što je tmax kasniji, AUC je 3 do 4 puta niži od TMC207; generalno, ovaj odnos je uporediv sa PO rutom

• Najviši Cmax nakon IM nano-suspenzije sličan Cmax nakon PO pri 18 mg/kg; u smislu izloženosti mnogo veća ukupna izloženost nakon PO u odnosu na IM/SC: IM/SC 268000-549000 ng.h/ml u odnosu na PO ukupna izloženost = 13 988 520 ng.h/ml za isti period

• Vidi gore za M2

4

Na osnovu 3-mesečnih privremenih rezultata, imamo sledeće zaključke: Nakon IM/SC nano-suspenzije/mikro-suspenzije:

• Kod pacova, AUC: IM mikro> SCnano ~= IM nano (brži pad) > SC mikro

• Kod pasa, AUC: IM mikro> SCnano ~= IM nano> SC mikro (sličan pad za 4 profila)

Pri dozi od 40 mg/kg nakon IM/SC nano-suspenzije/mikro-suspenzije, Cmax i AUC TMC207/M2 su obuhvaćeni studijama oralne toksikacije kod obe vrste, osim za Cmax TMC207 kod pasa nakon IM nano-suspenzije koja je slična između PO i IM

Faza 2 rezultata – do 4400 sata

U svim slučajevima koncentracija BDK ili M2 u plazmi se izračunava kao srednja vrednost tri životinje (pacovi ili psi) u relevantnoj studiji.

Studija na pacovima: za Formulaciju 1B, odnosno mikro-suspenziju koncentracije 200 mg/ml, i doziranu SC na 40 mg/kg (StDev = standardna devijacija) i IM na 40 mg/kg

4

Studija na pacovima: za formulaciju 1A, tj. nano-suspenziju koncentracije 200 mg/ml, i doziranu SC na 40 mg/kg (StDev = standardna devijacija) i IM na 40 mg/kg (u ovom slučaju, primenjena je mala veličina uzorka za izračunavanje zbirne varijable)

1 Studija na psima: za Formulaciju 1B, odnosno mikro-suspenziju koncentracije 200 mg/ml, i doziranu SC na 40 mg/kg (StDev = standardna devijacija) i IM na 40 mg/kg

2

Studija na psima: za formulaciju 1A, tj. nano-suspenziju koncentracije 200 mg/ml, i doziranu SC na 40 mg/kg (StDev = standardna devijacija) i IM na 40 mg/kg (u ovom slučaju, primenjena je mAla veličina uzorka za izračunavanje zbirne varijable)

4

Primer 3:

Procena formulacije bedakvilina za injekcije dugog dejstva u modelu latentne tuberkulozne infekcije paucibacilarnog miša

Cilj ove studije bio je da se koristi paucibacilarni mišji model latentne tuberkulozne infekcije (LTBI) da se uporedi baktericidna aktivnost formulacije dugodelujućeg bedakvilina (BLA) koja se daje svake 4 nedelje u ukupno 1, 2 ili 3 doze na aktivnost dnevnog (5 dana u nedelji) oralnog doziranja B u standardnoj dozi od 25 mg/kg ili nižim dozama koje odgovaraju ukupnim dozama leka primenjenim kao BLA. Originalna šema studije je predstavljena u tabeli 1. BLA korišćen za ovu studiju je onaj koji je gore opisan u Primeru 1B, tj. mikro-suspenzija u koncentraciji od 200 mg/ml). Primarni ishod je bio pad broja CFU Micobacterium tuberculosis u plućima tokom lečenja.

Tabela 1. Originalna šema studije za procenu baktericidne aktivnosti BLA u mišjem modelu paucibacilarnog LTBI.

Opravdanost režima

∘ Netretirani miševi su korišćeni za određivanje nivoa i stabilnosti paucibacilarne infekcije.

∘ R10 (5/7) je alternativni režim za lečenje LTBI u SAD i Kanadi, koji se primenjuje 4 meseca. Ovde je korišćen kao kontrola za kValifikaciju modela.

∘ P15H50 (1/7) je alternativni režim za lečenje LTBI u SAD, koji se primenjuje jednom nedeljno tokom 3 meseca (12 doza). Pokazalo se bar jednako efikasnim kao 9 meseci izoniazida. To je najprekidniji od trenutno preporučenih režima i služi kao druga kontrola.

∘ B25 (5/7) je dnevni B u humanoj ekvivalentnoj dozi koja je prethodno proučavana u paucibacilarnom modelu. Obezbeđuje ukupnu dozu od 500 mg/kg svakih 28 dana.

∘ B8 (5/7) je dnevni B u dozi koja je smanjena da bi se obezbedila ista ukupna doza (480 mg/kg) kao doza formulacije BLA (tj. 160 mg/kg) primenjena svakih 28 dana × 3 doze .

∘ B5,33 (5/7) je dnevni B u dozi koja je smanjena da bi se obezbedila ista ukupna doza (320 mg/kg) kao doza formulacije BLA (tj.160 mg/kg) primenjena svakih 28 dana × 2 doze .

∘ B2,67 (5/7) je dnevni B u dozi koja je smanjena da bi se obezbedila ista ukupna doza (160 mg/kg) kao doza formulacije BLA (tj.160 mg/kg) primenjena jednom.

∘ BLA-160 (1/28) × 3 je formulacija BLA koja se daje u dozi od 160 mg/kg svakih 28 dana za ukupno 3 doze. Dakle, ukupna doza B će odgovarati onoj u grupi B8 (5/7) u svakom intervalu od 28 dana.

∘ BLA-160 (1/28) × 2 je formulacija BLA koja se daje u dozi od 160 mg/kg svakih 28 dana za ukupno 2 doze, počevši od 0. dana. Dakle, ukupna doza B primenjena do 12. nedelje (320 mg/kg) biće ista kao ona za B5,33 (5/7) grupu.

∘ BLA-160 (1/28) × 1 je formulacija BLAk oja se daje u dozi od 160 mg/kg samo jednom dana 0. Dakle, ukupna doza B primenjena do 12. nedelje (160 mg/kg) biće ista kao ona u grupi B2,67 (5/7).

Konačni rezultati

Svi podaci o broju CFU su finalizovani i predstavljeni u tabeli 2. Zbog kašnjenja u finalizaciji institucionalnih sporazuma i dobijanja BLA snabdevanja, lečenje je započeto tek otprilike 13 nedelja nakon infekcije izazvane M. tuberculosis, a vremenska linija u tabeli 2 je prilagođena u skladu sa tim. Za poređenje između različitih grupa tretmana, statistička značajnost je procenjena korišćenjem jednosmerne ANOVA prilagođene Bonferronijevim testom višestrukih poređenja.

Tabela 2. Konačni podaci o broju CFU M. tuberculosis pluća.

BCG imunizacija. Sto pedeset ženki BALB/c miševa inficirano je aerosolom sa M. bovis rBCG30. Suspenzija kulture sa OD600 od 1,03 je razblažena 10 puta i zatim korišćena za infekciju aerosolom. Koncentracija bakterijske suspenzije bila je 6,88 logičkih CFU/ml, što je rezultiralo prosečnom implantacijom od 3,05 (SD 0,10) log10 CFU/pluću. Šest nedelja kasnije, u vreme infekcije izazvane M. tuberculosis, prosečno opterećenje BCG-om u plućima miša bilo je 4,95 (SD 0,11) log10 CFU. Do dana 0, opterećenje BCG-om se smanjilo i stabilizovalo na 3,27 (SD 0,45) log10 CFU/pluću, sa sličnim plućnim opterećenjem uočenim kod netretiranih miševa u sedmicama 4, 8 i 12. Stoga je u plućima ovih miševa uspostavljena stabilna BCG infekcija niskog nivoa, kako se očekivalo.

M. tuberculosis izazov. Šest nedelja nakon BCG imunizacije, miševi su inficirani aerosolom sa M. tuberculosis H37Rv. Suspenzija kulture sa OD600 od 0,850 je razblažena ~ 100 puta i zatim korišćena za infekciju aerosolom. Koncentracija bakterijske suspenzije bila je 4,73 log10 CFU/ml, što je rezultiralo prosečnom implantacijom od 2,11 (SD 0,09) log10 CFU/pluću. Ova implantacija je bila približno 1 logička CFU veća nego što je bilo predviđeno. Do dana 0, opterećenje M. tuberculosis se stabilizovalo na oko 4,8 logičkih CFU/pluću, sa sličnim plućnim opterećenjem uočenim kod netretiranih miševa u 4, 8 i 12 nedeljama. Dakle, uprkos većoj implantaciji, stabilna infekcija M. tuberculosis ustanovljena je u plućima ovih miševa, sa stabilizovanim opterećenjem CFU pluća za skoro 1 logičku CFU više nego što je primećeno u prethodnim eksperimentima (1-3).

Procena baktericidne aktivnosti (Tabela 2). U poređenju sa brojem CFU M. tuberculosis u plućima netretiranih miševa, R10 (5/7) kontrolni režim je smanjio srednji broj CFU za približno 1, 2 i 3 log10 CFU/pluću nakon 4, 8 i 12 nedelja tretman, odnosno. Kontrolni režim P15H50 (1/7) je rezultirao smanjenjem od oko 2, 3 i 4,5 log10 CFU posle 4, 8 i 12 nedelja tretmana, respektivno. Relativna veličina pada broja CFU u plućima za oba kontrolna režima je očekivana na osnovu prethodnih studija (1,2). B25 (5/7) je rezultirao smanjenjem od oko 1,7, 4,0 i 4,9 logičkih CFU/pluću nakon 4, 8 i 12 nedelja lečenja, rezultati koji su takođe bili očekivani na osnovu prethodnih studija (1-2). Dakle, veći broj implantacije i CFU dana 0 nisu uticali na relativnu aktivnost lekova protiv ove stabilizovane bakterijske populacije u plućima miša.

Za sve režime B testa, primećeno je povećanje aktivnosti sa povećanjem doze u 4, 8 i 12 nedeljama. Za miševe koji su primili jednu ili dve doze BLA-160 (1/28), smanjenje broja CFU u plućima u odnosu na netretirane miševe bilo je ekvivalentno smanjenju kod miševa koji su primali istu ukupnu dozu primenjenu kao dnevni oralni režim, B8 (5/7), tokom 4 ili 8 nedelja, respektivno (p > 0,05 u obe vremenske tačke). Jedna doza BLA-160, koja je isporučila 160 mg/kg na dan 0, rezultirala je opadanjem od oko 1,3 log10 CFU/pluću, a četiri nedelje B8 (5/7) dovela je do pada od oko 1,5 log10 CFU/ pluća. Posle dve doze BLA-160 (1/28) ili 8 nedelja B8 (5/7), broj CFU u plućima se smanjio za dodatnih 1 logika kod miševa koji su primali bilo koji od ovih režima. Posle 12 nedelja lečenja, broj CFU u plućima bio je mAnji kod miševa koji su primili jednu dozu BLA-160 nego kod miševa koji su primali istu ukupnu dozu bedakvilina (160 mg/kg) dnevnom dozom B2,67 (5/7) (p = 0,0002), pri čemu je prvi režim rezultirao padom od oko 3 log10 CFU/pluću, a drugi je rezultirao opadanjem od 1,7 log10 CFU/pluću, u poređenju sa brojem pluća u nelečenim kontrolnim miševe. Kod miševa koji su primili ukupnu dozu bedakvilina od 320 mg/kg, bilo kroz dve doze BLA-160 ili kroz dnevno doziranje B5,33 (5/7), pad broja CFU u plućima bio je isti na oko 3 log10 CFU/pluća (p > 0,05). Za miševe koji su primili ukupnu dozu bedakvilina od 480 mg/kg preko tri doze BLA-160 (1/28), broj CFU u plućima bio je veći nego kod miševa koji su primali ekvivalentnu ukupnu dozu kroz dnevno doziranje B8 (5 /7), iako razlika nije bila statistički značajna.

Posle 12 nedelja lečenja, skoro svi režimi testiranja su imali ekvivalentnu baktericidnu aktivnost kao kontrolni režim R10 (5/7), pri čemu je samo režim B2,67 (5/7) bio značajno mAnje baktericidan od ove kontrole (p < 0,0001). Režim testiranja B8 (5/7) pokazao je ekvivalentnu baktericidnu aktivnost i za P15H50 (1/7) i B25 (5/7) kontrolni režim, dok su svi ostali režimi ispitivanja bili značajno mAnje baktericidni od bilo kog od ovih kontrolnih režima u 12. nedelji. Međutim, podaci o CFU zabeleženi u vremenskoj tački 12. nedelje možda neće odražavati ukupnu efikasnost dugodelujućih režima bedakvilina. Kod miševa koji su primili jednu dozu BLA-160 dana 0, ubijanje bakterija je još uvek primećeno 12 nedelja nakon primene. Stoga je moguće zamisliti da bi se bakterijsko opterećenje u plućima miševa koji su primili 2 i 3 doze BLA-160 dalje smanjivalo najmanje 12 nedelja nakon primene poslednje doze (ako ne i duže). Takođe je zanimljivo da se činilo da pojedinačna doza BLA-160 ispoljava veću baktericidnu aktivnost od 1. do 4. nedelje i od 9. do 12. nedelje, u poređenju sa nedeljama od 5. do 8. nakon primene, što ukazuje na mogućnost dvofazne kinetike oslobađanja B iz vozilo dugog dejstva.

Zaključci

∘ Uprkos većoj bakterijskoj implantaciji nego što se očekivalo, utvrđena je stabilna infekcija M. tuberculosis kod BALB/c miševa koja je bila pogodna za procenu režima lečenja LTBI.

∘ Posle 12 nedelja lečenja, jednom mesečno doziranje BLA-160 pokazalo je superiornu ili ekvivalentnu baktericidnu aktivnost u poređenju sa dnevnim dozama za ukupne doze bedakvilina od 160 odnosno 320 i 480 mg/kg.

∘ Baktericidna aktivnost primećena iz jedne doze BLA-160 bila je očigledna najmanje 12 nedelja nakon primene, i verovatno bi broj CFU nastavio da opada u plućima miševa koji su primili 2 i 3 doze. Uzeti zajedno sa osnovnim bakterijskim opterećenjem većim od očekivanog u ovom eksperimentu, ovi nalazi sugerišu da bi izlečenje moglo biti moguće nakon 2 ili 3 injekcije. Stoga će biti od ključnog značaja da se proceni aktivnost sterilizacije ovih BLA režima tokom dužih vremenskih perioda da bi se zaista razumeo njihov potencijal za upotrebu u lečenju LTBI.

1

Reference

1) Zhang, T., Li, S., Williams, K., Andries, K., Nuermberger, E.2011. Shortcourse chemotherapy with TMC207 and rifapentine in a murine model of latent tuberculosis infection. Am. J Respir. Crit. Care Med.184:732-737.

2) Lanoix, J.P., Betoudji, F., Nuermberger, E. 2014. Novel regimens identified in mice for treatment of latent tuberculosis infection in contacts of multi drug-resistant tuberculosis cases. Antimicrob. Agents Chemother.58:2316-2321.

3) Zhang, T., M. Zhang, I. M. Rosenthal, J. H. Grosset i E. L. Nuermberger.

2009. Short-course therapy with daily rifapentine in a murine model of latent tuberculosis infection. Am.J Respir.Crit Care Med.180:1151-1157.

2

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. Farmaceutski sastav za primenu intramuskularnom ili subkutanom injekcijom, koja sadrži terapeutski efikasnu količinu bedakvilina, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u obliku suspenzije mikro- ili nanočestica, koja sadrži:

(a) bedakvilin, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, u obliku mikro- ili nanočestica, sa modifikatorom površine adsorbovanim na svojoj površini, i

(b) farmaceutski prihvatljiv vodeni nosač, naznačeno time što je aktivni sastojak bedakvilina suspendovan.

2. Sastav prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što je modifikator površine izabran iz grupe poloksamera, a-tokoferil polietilen glikol sukcinata, polioksietilen sorbitan estara mAsnih kiselina i soli negativno naelektrisanih fosfolipida.

3. Sastav prema patentnim zahtevima 1 ili 2, naznačen time što je bedakvilin u svom obliku bez soli ili u slobodnom obliku ili u obliku soli fumarata.

4. Sastav prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, naznačen time što je modifikator površine izabran između poloksamera Pluronic<™>F108, vitamina E TGPS, estra polioksietilen sorbitan mAsne kiseline Tween<™>80 i fosfatidil glicerol natrijum Lipoid<™>EPG iz jaja.

5. Sastav prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, naznačen time što je prosečna efektivna veličina čestica bedakvilina, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, mikro- ili nanočestica ispod oko 50 µm, posebno ispod oko 200 nm.

6. Sastav prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, naznačen time što je prosečna efektivna veličina čestica bedakvilina, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, mikro- ili nanočestica oko 130 nm.

7. Sastav prema patentnim zahtevima 1 ili 2, naznačen time što se po težini na osnovu ukupne zapremine sastava sadrži:

(a) od 10% do 70% (v/v), ili od 20% do 60% (v/v), ili od 20% do 50% (v/v), ili od 20% do 40% (v/v) /v) bedakvilina (ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, ali gde se v/v izračunava na osnovu njegovog oblika bez soli);

(e) od 0% do 2% (v/v) konzervansa; i

(f) vodu za injekcije q.s. ad 100%.

8. Farmaceutski sastav prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 7, za upotrebu kao lek.

9. Farmaceutski sastav prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 8, za upotrebu u lečenju patogene mikobakterijske infekcije.

10. Sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što je to dugotrajno lečenje Micobacterium tuberculosis ili Micobacterium leprae.

11. Sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što je za primenu intramuskularnom ili subkutanom injekcijom; naznačen time što se sastav primenjuje povremeno u vremenskom intervalu od jedne nedelje do dve godine.

12. Sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što se farmaceutski sastav primenjuje u intervalu od najmanje jednog meseca do jedne godine.

13. Sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 8, naznačen time što se farmaceutski sastav primenjuje u vremenskom intervalu koji je u rasponu od jedne nedelje do jednog meseca, ili u rasponu od jednog meseca do tri meseca, ili u

4

rasponu od tri meseca do šest meseci, ili u rasponu od šest meseci do dvanaest meseci, ili u rasponu od 12 meseci do 24 meseca.

14. Sastav za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što se farmaceutski sastav primenjuje jednom u dve nedelje, ili jednom mesečno, ili jednom u tri meseca.

15. Proces za pripremu farmaceutskog sastava prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 7, koji sadrži

(a) dobijanje bedakvilina, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u mikronizovanom obliku;

(b) dodavanje mikronizovanog bedakvilina, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, u tečni medijum da bi se formirala premiksa/preddisperzija; i