RS65253B1

RS65253B1 - Sinteza jedinjenja estra organoborne kiseline i organoborne kiseline

Info

Publication number: RS65253B1
Application number: RS20240260A
Authority: RS
Inventors: Fraser I Pickersgill; John Bishop; Young Lo; Fang-Ting Chui; Vithalanand R Kulkarni
Original assignee: Millennium Pharm Inc
Priority date: 2004-03-30
Filing date: 2005-03-24
Publication date: 2024-03-29
Also published as: CN111925385B; EA012927B1; ECSP066960A; RS53259B; CA2738706A1; JP5894952B2; DOP2011000293A; US10000529B2; NO338905B1; BRPI0509587A; US20210171574A1; HRP20110846T1; HRP20212002T1; LT3385267T; MX367324B; EP2377868A1; NL1033190A1; PE20060162A1; HK1100004A1; EP4008721A1

Description

Opis

OSNOVA PRONALASKA

Oblast pronalaska

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na sintezu jedinjenja estra organoborne kiseline i organoborne kiseline.

Osnova pronalaska

[0002] Jedinjenja organoborne kiseline i njenih estara imaju niz različitih farmaceutski korisnih bioloških aktivnosti. Shenvi et al., SAD Pat. br. 4,499,082 (1985), navode da su peptid organoborne kiseline, inhibitori određenih proteolitičkih enzima. Kettner and Shenvi, SAD Pat. br. 5,187,157 (1993), SAD Pat. br. 5,242,904 (1993) i SAD Pat. br. 5,250,720 (1993), opisuju klasu peptidnih organobornih kiselina koje inhibiraju proteaze slične tripsinu. Kleeman et al., SAD Pat. br. 5,169,841 (1992), opisuju N-terminalno modifikovane peptidne organoborne kiseline koje inhibiraju delovanje renina. Kinder et al., SAD Pat. br.5,106,948 (1992), navodi da određena jedinjenja tripeptidne organoborne kiseline inhibiraju rast ćelija kancera.

[0003] U novije vreme, jedinjenja organoborne kiseline i njenih estara deluju obećavajuće kao inhibitori proteazoma, multikatalitičke proteaze odgovorne za veći deo intracelularnog metabolizma proteina. Ciechanover, Cell, 79: 13-21 (1994), navodi da je proteazom proteolitička komponenta puta ubikvitin-proteazom, u kome se na proteine ciljno deluje radi razgradnje putem konjugacije sa višestrukim molekulima ubikvitina. Ciechanover takođe navodi da put ubikvitinproteazom ima ključnu ulogu u nizu različitih važnih fizioloških procesa.

[0004] Adams et al., SAD Patent br. 5,780,454 (1998), SAD Patent br. 6,066,730 (2000), SAD Patent br.6,083,903 (2000), SAD Patent br. 6,297,217 (2001), SAD Patent br. 6,548,668 i SAD Patent br. 6,617,317 (2003), ovde obuhvaćeni referencama u njihovoj celini, opisuju jedinjenja estra peptidne organoborne kiseline i peptidne organoborne kiseline, koja su korisna kao inhibitori proteazoma. Reference takođe opisuju upotrebu jedinjenja estra organoborne kiseline i organoborne kiseline za smanjenje stope razgradnje mišićnuh proteina, za smanjenje aktivnosti NF-κB u ćeliji, za smanjenje stope razgradnje p53 proteina u ćeliji, za inhibiciju razgradnje ciklina u ćeliji, za inhibiciju rasta ćelija kancera, za inhibiciju prezentacije antigena u ćeliji, za inhibiciju ćelijske adhezije zavisne od NF-κB i za inhibiciju replikacije HIV.

[0005] Albanell and Adams, Drugs of the Future 27:1079-1092 (2002), navode da jedan takav inhibitor proteazoma na bazi peptidne organoborne kiseline, bortezomib (N-2-pirazin-karbonilL-fenilalanin-L-leucinorganoborna kiselina), pokazuje značajnu antitumorsku aktivnost u modelima ksenografta humanog tumora i on je podvrgnut kliničkoj proceni. Richardson et al., New Engl. J. Med., 348:2609 (2003), objavili su rezultate faze 2 studije bortezomiba, pokazujući njegovu efikasnost u lečenju relapsnog i refraktornog multiplog mijeloma.

[0006] Studije inhibitora proteaze organoborne kiseline veoma su napredovale razvojem hemijskih postupaka za pripremu funkcionalizovanih jedinjenja organoborne kiseline, naročito alfa-halo- i alfa-aminoorganobornih kiselina. Matteson and Majumdar, J. Am. Chem. Soc., 102:7590 (1980), opisuju postupak za pripremu estara alfa-hloroorganoborne kiseline putem homologizacije estara organoborne kiseline, a Matteson and Ray, J. Am. Chem. Soc., 102:7591 (1980), su objavili da se hiralna kontrola reakcije homologizacije može postići upotrebom estara pinandiol organoborne kiseline. Takođe je objavljena priprema jedinjenja alfa aminoorganoborne kiseline i estra od odgovarajućih estara alfa-hloroorganoborne kiseline (Matteson et al., J. Am. Chem. Soc., 103:5241 (1981); Shenvi, SAD Patent br.4,537,773 (1985)).

[0007] Matteson and Sadhu, SAD Patent br. 4,525,309 (1985), opisuje poboljšani postupak za homologizaciju estara organoborne kiseline putem premeštanja grupa intermedijernog boronatnog kompleksa u prisustvu katalizatora Luisove kiseline. Objavljeno je da Luisova kiselina stimuliše reakciju preraspodele i da minimizuje epimerizaciju na alfa-ugljenikovom atomu. Međutim, strogo isključenje vode i pažljiva kontrola stehiometrije Luisove kiseline potrebni su za optimalne rezultate. Ove karakteristike dovode do toga da je reakcija teška za uspešno izvođenje u proizvodnim razmerama, i ograničavaju dostupnost farmaceutski važnih jedinjenja estara organoborne kiseline i organoborne kiseline, kao što je bortezomib. Stoga, ostaje potreba u tehnici za poboljšanim postupcima za proizvodnju u velikim razmerama jedinjenja estara organoborne kiseline i organoborne kiseline.

OPIS PRONALASKA

[0008] Predmetni pronalazak je definisan u priloženim patentnim zahtevima.

[0009] U jednom aspektu, ovaj pronalazak obezbeđuje postupak za formiranje jedinjenja formule (XIV), ili njegovog anhidrida organoborne kiseline:

koji sadrži korake:

(A) spajanja adicione soli trifluorosirćetne kiseline jedinjenja formule (XVIII):

sa jedinjenjem formule (XIXa):

pri čemu grupa -C(O)X predstavlja O-(N-hidroksisukcinimid)estar generisan in situ dovođenjem u kontakt N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanina sa dicikloheksilkarbodiimidom i N-hidroksisukcinimidom, da bi se formiralo jedinjenje formule (XXIII):

i

(B) uklanjanje zaštite sa grupe organoborne kiseline da bi se formiralo jedinjenja formule (XIV), ili njegov anhidrid organoborne kiseline.

[0010] U nekim primerima izvođenja, korak (B) uklanjanja zaštite sa organoborne kiseline se izvodi u prisustvu organskog akceptora organoborne kiseline (izborno 2-metilpropanorganoborne kiseline), nižeg alkanola (izborno metanola), C5-8ugljovodoničnog rastvarača (izborno heksana) i vodenog rastvora mineralne kiseline (izborno HCl).

[0011] U nekim primerima izvođenja, korak (B) uklanjanja zaštite sa organoborne kiseline se izvodi u prisustvu 2- metilpropanorganoborne kiseline, metanola, heksana i HCl.

[0012] U nekim primerima izvođenja, korak (A) spajanja sadrži:

(i) obezbeđivanje rastvora (1R)-(S)-pinandiol 1-amonijum trifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronata i N-hidroksisukcinimida, nakon čega sledi dodavanje dicikloheksilkarbodiimida da bi se formirala suspenzija;

(ii) obezbeđivanje rastvora N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanina i dodavanje N-metilmorfolina u njega;

(iii) dodavanje rastvora dobijenog iz koraka (ii) u suspenziju dobijenu iz koraka (i) i izborno podešavanje pH dobijene suspenzije na 7 dodavanjem N-metilmorfolina.

[0013] U nekim primerima izvođenja, korak (B) uklanjanja zaštite sa organoborne kiseline se izvodi u prisustvu organskog akceptora organoborne kiseline (izborno 2-metilpropanorganoborne kiseline), nižeg alkanola (izborno metanola), C5-8ugljovodoničnog rastvarača (izborno heksana) i vodenog rastvora mineralne kiseline (izborno HCl).

[0014] U nekim primerima izvođenja, korak (B) uklanjanja zaštite sa organoborne kiseline obuhvata korake:

(i) obezbeđivanja dvofazne smeše koja sadrži jedinjenje formule (XXIII), organski akceptor organoborne kiseline, niži alkanol, C5-8ugljovodonični rastvarač i vodeni rastvor mineralne kiseline;

(ii) mešanje dvofazne smeše da bi se dobilo jedinjenje formule (XIV) na temperaturi od 15 do 25°C;

(iii) odvajanje slojeva rastvarača; i

(iv) ekstrahovanje jedinjenja formule (XIV), ili njegovog anhidrida organoborne kiseline, u organski rastvarač.

[0015] U nekim primerima izvođenja, korak (B)(iii) sadrži korake:

(1) odvajanja slojeva rastvarača;

(2) podešavanja vodenog sloja do baznog pH;

(3) ispiranje vodenog sloja organskim rastvaračem; i

(4) podešavanje pH vodenog sloja na vrednost manju od 8.

[0016] U nekim primerima izvođenja, u koraku (B)(iii)(4), pH vodenog sloja je podešen na vrednost manju od 6.

[0017] U nekim primerima izvođenja, u koraku (B)(iv), jedinjenje formule (XIV), ili njegov anhidrid organoborne kiseline se ekstrahuje u etil acetat, i jedinjenje formule (XIV), ili njegov anhidrid organoborne kiseline se kristališe dodavanjem terc-butilmetil etra.

[0018] Predstavljeni pronalazak daje poboljšane sintetičke postupke za proizvodnju u velikim razmerama jedinjenja organoborne kiseline i estra organoborne kiseline. Ovi postupci nude povećani prinos i čistoću, povećan obim proizvodnje i veću lakoću rukovanja u poređenju sa postupcima iz stanja tehnike. Treba naglasiti da su postupci koji su ovde opisani pogodni za serijsku proizvodnju u velikim, multi-kilogramskim razmerama koja je jedino ograničena veličinom dostupnih proizvodnih kapaciteta. Postupci prema pronalasku su naročito korisni za sintezu hiralnih jedinjenja organoborne kiseline i estara organoborne kiseline, uključujući jedinjenja estara alfa-aminoorganoborne kiseline i same kiseline. Bez obzira na razmere proizvodnje, željeni proizvodi se proizvode sa veoma visokom hemijskom i stereohemijskom čistoćom.

[0019] Patentna i naučna literatura koja se ovde pominje predstavlja znanje koje je dostupno stručnjacima iz date oblasti tehnike. Osim ukoliko nisu drugačije definisani, svi tehnički i naučni termini koji se ovde koriste imaju isto značenje kao što to obično razume stručnjak iz date oblasti tehnike na koju se odnosi ovaj pronalazak. Iako se postupci i materijali slični ili isti onima opisanim ovde mogu koristiti u praksi ili testiranju predstavljenog pronalaska, poželjni postupci i materijali su ovde opisani. Objavljeni patenti, prijave i literatura koja je ovde citirana ovde su obuhvaćeni referencom u istom stepenu kao da je svaki od njih specifično i posebno naznačen kao obuhvaćen referencom. U slučaju nedoslednosti, imaće prednost predstavljeni opis, uključujući definicije. Pored toga, materijali, postupci i primeri su samo ilustrativni i nisu određeni kao ograničavajući.

[0020] Termin „oko“ je ovde korišćen za označavanje približno, u regionu od, otprilike ili oko. Kada se termin „oko“ koristi zajedno sa brojčanim opsegom, on modifikuje taj opseg proširenjem granica iznad i ispod brojčanih vrednosti navedenih u daljem tekstu. Uopšteno, termin „oko“ korišćen je ovde za modifikaciju brojčane vrednosti iznad i ispod naznačene vrednosti sa varijansom od 10%.

[0021] Termin „sadrži“ koristi se ovde za označavanje „uključuje, ali bez ograničenja na“.

[0022] Termin „alifatičan“, kao što je ovde korišćen, označava pravolančani, granati ili ciklični C1-12ugljovodonik koji je potpuno zasićen ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenja, ali koji nije aromatičan. Na primer, pogodne alifatične grupe obuhvataju supstituisane ili nesupstituisane linearne, granate ili ciklične alkil, alkenil, alkinil grupe i njihove hibride, kao što su (cikloalkil)alkil, (cikloalkenil)alkil ili (cikloalkil)alkenil. U različitim varijantama, alifatična grupa ima 1-12, 1-8, 1-6 ili 1-4 ugljenika.

[0023] Termini „alkil“, „alkenil“ i „alkinil“, korišćeni pojedinačno ili kao deo veće grupe, odnose se na pravolančanu ili granatu alifatičnu grupu koja ima od 1 do 12 atoma ugljenika, koja je izborno supstituisana sa jednim, dva ili tri supstituenta. Za svrhe predstavljenog pronalaska, termin „alkil“ koristiće se kada je atom ugljenika koji vezuje alifatičnu grupu za ostatak molekula, zasićeni atom ugljenika. Međutim, alkil grupa može da obuhvata nezasićenje na drugim atomima ugljenika. Na taj način, alkil grupe obuhvataju, bez ograničenja, metil, etil, propil, alil, propargil, butil, pentil i heksil.

[0024] Za svrhe predstavljenog pronalaska, termin „alkenil“ koristiće se kada atom ugljenika koji vezuje alifatičnu grupu za ostatak molekula formira deo ugljenik-ugljenik dvogube veze. Alkenil grupe obuhvataju, bez ograničenja, vinil, 1-propenil, 1-butenil, 1-pentenil i 1-heksenil. Za svrhe predstavljenog pronalaska, termin „alkinil“ koristiće se kada atom ugljenika koji vezuje alifatičnu grupu za ostatak molekula formira deo ugljenik-ugljenik trogube veze. Alkinil grupe obuhvataju, bez ograničenja, etinil, 1-propinil, 1-butinil, 1-pentinil i 1-heksinil.

[0025] Termini „cikloalkil“, „karbocikl“, „karbociklil“, „karbociklo“ ili „karbocikličan“, korišćeni pojedinačno ili kao deo veće grupe, označavaju zasićeni ili delimično nezasićeni ciklični alifatični sistem prstena koji ima od 3 do oko 14 članova, gde je alifatični sistem prstena izborno supstituisan. Cikloalkil grupe obuhvataju, bez ograničenja, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, ciklopentenil, cikloheksil, cikloheksenil, cikloheptil, cikloheptenil, ciklooktil, ciklooktenil i ciklooktadienil. U nekim varijantama, cikloalkil ima 3-6 ugljenika. Termini „cikloalkil“, „karbocikl“, „karbociklil“, „karbociklo“ ili „karbocikličan“ takođe obuhvataju alifatične prstenove koji su fuzionisani za jedan ili više aromatičnih ili nearomatičnih prstenova, kao što su dekahidronaftil ili tetrahidronaftil, gde je radikal ili tačka vezivanja na alifatičnom prstenu.

[0026] Termini „haloalkil“, „haloalkenil“ i „haloalkoksi“ označavaju alkil, alkenil ili alkoksi grupu, kao što može biti, supstituisanu sa jednim ili više atoma halogena. Kao što je ovde korišćen, termin „halogen“ ili „halo“ označava F, C, Br ili I. Osim ukoliko nije naznačeno drugačije, termini „alkil“, „alkenil“ i „alkoksi“ obuhvataju haloalkil, haloalkenil i haloalkoksi grupe, uključujući, naročito, one sa 1-5 atoma fluora.

[0027] Termini „aril“ i „ar-“, korišćeni pojedinačno ili kao deo veće grupe, npr., „aralkil“, „aralkoksi“ ili „ariloksialkil“, označavaju C6-14aromatičnu grupu koja sadrži jedan do tri aromatična prstena, koji su izborno supstituisani. Poželjno, aril grupa je C6-10aril grupa. Aril grupe obuhvataju, bez ograničenja, fenil, naftil i antracenil. Termin „aril“, kao što je ovde korišćen, takođe obuhvata grupe u kojima je aromatični prsten fuzionisan za jedan ili više nearomatičnih prstenova, kao što su indanil, fenantridinil ili tetrahidronaftil, gde je radikal ili tačka vezivanja na aromatičnom prstenu. Termin „aril“ može biti korišćen naizmenično sa terminom „aril prsten“.

[0028] „Aralkil“ ili „arilalkil“ grupa sadrži aril grupu kovalentno vezanu za alkil grupu, gde je svaka od njih nezavisno izborno supstituisana. Poželjno, aralkil grupa je C6-10aril(C1-6)alkil, uključujući, bez ograničenja, benzil, fenetil i naftilmetil.

[0029] Termin „heteroaril“ i „heteroar-“, korišćen pojedinačno ili kao deo veće grupe, npr., heteroaralkil, ili „heteroaralkoksi“, označava grupe koje imaju 5 do 14 atoma u prstenu, poželjno 5, 6, 9 ili 10 atoma u prstenu; koji imaju 6, 10 ili 14 π elektrona podeljenih u cikličnom nizu; i koje imaju, pored atoma ugljenika, od jedan do četiri heteroatoma izabrana iz grupe koju čine N, O i S. Heteroaril grupe obuhvataju, bez ograničenja, tienil, furanil, pirolil, imidazolil, pirazolil, triazolil, tetrazolil, oksazolil, izoksazolil, oksadiazolil, tiazolil, izotiazolil, tiadiazolil, piridil, piridazinil, pirimidinil, pirazinil, indolil, izoindolil, benzotienil, benzofuranil, dibenzofuranil, indazolil, benzimidazolil, benztiazolil, purinil, hinolil, izohinolil, cinolinil, ftalazinil, hinoksalinil, naftiridinil, pteridinil, karbazolil, akridinil i fenazinil. Termini „heteroaril“ i „heteroar-“, kao što su ovde korišćeni, takođe obuhvataju grupe u kojima heteroaromatični prsten je fuzionisan za jedan ili više nearomatičnih prstenova, gde je radikal ili tačka vezivanja na heteroaromatičnom prstenu. Neograničavajući primeri obuhvataju tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil i pirido[3,4-d]pirimidinil. Termin „heteroaril“ može se koristiti naizmenično sa terminom „heteroaril prsten“ ili termin „heteroaromatičan“, bilo koji od tih termina obuhvata prstenove koji su izborno supstituisani. Termin „heteroaralkil“ označava alkil grupu supstituisanu sa heteroarilom, gde su alkil i heteroaril delovi nezavisno izborno supstituisani.

[0030] Kao što su ovde korišćeni, termini „heterocikl“, „heterociklil“ ili „heterociklični radikal“ označava stabilnu 5- do 7-članu monocikličnu ili 7- do 10-članu bicikličnu heterocikličnu grupu koja je zasićena ili delimično nezasićena, i koja ima, pored atoma ugljenika, jedan ili više, poželjno jedan do četiri, heteroatoma izabranih iz grupe koju čine N, O i S, pri čemu su heteroatomi azota i sumpora izborno oksidovani i atomi azota su izborno kvaternizovani. Heterociklični prsten može biti vezan za njegovu viseću grupu na bilo kom heteroatomu ili atomu ugljenika što ima za rezultat stabilnu strukturu, i bilo koji od atoma u prstenu može biti izborno supstituisan. Primeri takvih zasićenih ili delimično nezasićenih heterocikličnih radikala obuhvataju, bez ograničenja, tetrahidrofuranil, tetrahidrotienil, pirolidinil, pirolidonil, piperidinil, pirolinil, tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil, dekahidrohinolinil, oksazolidinil, piperazinil, dioksanil, dioksolanil, diazepinil, oksazepinil, tiazepinl i morfolinil. Termini „heterocikl“, „heterociklil“ i „heterociklični radikal“, kao što su ovde korišćeni, takođe obuhvataju grupe u kojima je nearomatični prsten koji sadrži heteroatom fuzionisan za jedan ili više aromatičnih ili nearomatičnih prstenova, kao što su indolinil, hromanil, fenantridinil ili tetrahidrohinolinil, gde je radikal ili tačka vezivanja na ne-aromatičnom prstenu koji sadrži heteroatom. Termin „heterociklilalkil“ označava alkil grupu supstituisanu sa heterociklil, gde su alkil i heterociklil delovi nezavisno izborno supstituisani.

[0031] Kao što je ovde korišćen, termin „delimično nezasićen“ označava grupu prstena koja obuhvata najmanje jednu dvogubu ili trogubu vezu između atoma u prstenu. Termin „delimično nezasićen“ određen je tako da obuhvata prstenove koji imaju jedno ili višestruka mesta nezasićenja, ali nije određen tako da obuhvata aril ili heteroaril grupe, kao što su ovde definisane.

[0032] Termin „supstituisan“, kao što je ovde korišćen, označava da su jedan ili više atoma vodonika naznačene grupe zamenjeni, uz uslov da supstitucija rezultira u stabilnom ili hemijski izvodljivom jedinjenju. Stabilno jedinjenje ili hemijski izvodljivo jedinjenje je ono u kome hemijska struktura nije značajno promenjena kada se održava na temperaturi od 40 ̊C ili nižoj, u odsustvu vlage ili drugih hemijski reaktivnih uslova, najmanje nedelju dana, ili jedinjenje koje zadržava svoju celovitost dovoljno dugo da bude korisno za sintetičke postupke prema pronalasku. Izraz „jedan ili više supstituenata“, kao što je ovde korišćen, označava broj supstituenata koji je jednak od jedan do maksimalnog mogućeg broja supstituenata na osnovu broja dostupnih mesta vezivanja, uz uslov da su ispunjeni prethodno navedeni uslovi stabilnosti i hemijske izvodljivosti.

[0033] Aril (uključujući aril grupu u aralkil, aralkoksi, ariloksialkil i slično) ili heteroaril (uključujući heteroaril grupu u heteroaralkil i heteroarilalkoksi i slično) grupa može da sadrži jedan ili više supstituenata. Primeri pogodnih supstituenata na nezasićenom atomu ugljenika aril ili heteroaril grupe obuhvataju -halo, -NO2, -CN, -R<*>, -OR<*>, -SR°, -N(R<+>)2, -NR<+>C(O)R<*>, -NR<+>C(O)N(R<+>)2, -NR<+>CO2R°, -O-CO2R<*>, -O-C(O)R<*>, -CO2R<*>, -C(O)R<*>, -C(O)N(R<+>)2, -OC(O)N(R<+>)2, -S(O)2R°, -SO2N(R<+>)2, -S(O)R° i -NR<+>SO2N(R<+>)2. Svako R<+>nezavisno je izabrano iz grupe koju čine R<*>, -C(O)R<*>, -CO2R<*>i -SO2R<*>, ili dva R<+>na istom atomu azota, uzeti zajedno sa atomom azota, formiraju 5-8-člani aromatični ili nearomatični prsten koji ima, pored azota, 0-2 heteroatoma u prstenu koji su izabrani od N, O i S. Svako R<*>nezavisno je vodonik ili izborno supstituisana alifatična, aril, heteroaril ili heterociklil grupa. Svako R° nezavisno je izborno supstituisana alifatična ili aril grupa.

[0034] Alifatična grupa takođe može biti supstituisana sa jednim ili više supstituenata. Primeri pogodnih supstituenata na zasićenom ugljeniku alifatične grupe ili nearomatičnog heterocikličnog prstena obuhvataju, bez ograničenja, one navedene u prethodnom tekstu za nezasićeni ugljenik aril ili heteroaril grupe.

[0035] Pronalazači predmetnog pronalaska su otkrili da se potreba za temeljno suvom opremom, rastvaračima i reagensima koje karakterišu prethodno opisani postupci za reorganizaciju boronatnih kompleksa stimulisanih Luisovom kiselinom mogu izbeći upotrebom etarskog rastvarača koji ima nisku mešljivost sa vodom. Zanimljivo je da upotreba takvog rastvarača omogućava da se reakcija odvija na skali od više kilograma bez pogoršanja prinosa ili čistoće. U suštini, obim reakcije je ograničen samo veličinom raspoloživih proizvodnih mogućnosti.

[0036] Tehničke informacije navedene u nastavku mogu u nekim aspektima prevazići obim ovog pronalaska, koji je definisan priloženim zahtevima. Dodatne tehničke informacije su date da bi se stvarni pronalazak stavio u širi tehnički kontekst i da bi se ilustrovao mogući srodni tehnički razvoj.

[0037] Ovde je takođe otkriven postupak velikih razmera za pripremu jedinjenja estra organoborne kiseline formule (I):

gde:

R<1>je izborno supstituisana alifatična, aromatična ili heteroaromatična grupa;

R<2>je vodonik, nukleofugna grupa ili izborno supstituisana alifatična, aromatična ili heteroaromatična grupa;

R<3>je nukleofugna grupa ili izborno supstituisana alifatična, aromatična ili heteroaromatična grupa; i

svaki od R<4>i R<5>, nezavisno, je izborno supstituisana alifatična, aromatična ili heteroaromatična grupa, ili R<4>i R<5>, uzeti zajedno sa atomima kiseonika i bora između njih, formiraju izborno supstituisani 5- do 10-člani prsten koji ima 0-2 dodatna heteroatoma u prstenu izabrana od N, O ili S.

[0038] Postupak sadrži korake:

(a) obezbeđivanje boronatnog kompleksa formule (II):

gde

Y je nukleofugna grupa;

M<+>je katjon; i

svaki od R<1>do R<5>je kao što je gore definisan; i

(b) dovođenje u kontakt boronatnog kompleksa (II) sa Luisovom kiselinom pod uslovima koji daju jedinjenje estar organoborne kiseline (I), pri čemu se navedeni korak dovođenja u kontakt izvodi u reakcionoj smeši koja sadrži:

(i) koordinacioni etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom; ili (ii) etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom i koordinacioni ko-rastvarač.

[0039] U ranije objavljenim postupcima za preuređenje boronatnih kompleksa stimulisano Luisovom kiselinom korišćen je tetrahidrofuran, etarski rastvarač koji se u potpunosti može mešati sa vodom. Ako se u ovim postupcima ne koristi rigorozno osušena oprema, rastvarači i reagensi, oni rezultuju dramatičnim smanjenjem diastereomernog odnosa. Higroskopne Luisove kiseline, posebno, obično se moraju osušiti na plamenu neposredno pre upotrebe u reakciji. Iako su tehnike za pokretanje reakcija osetljivih na vlagu poznate stručnjacima u ovoj oblasti i rutinski se praktikuju u laboratorijskim razmerama, takve reakcije su skupe i teško je povećati njihove razmere.

[0040] Pored toga, pokušaj povećanja razmera postupka prema stanju tehnike često dovodi do daljeg pogoršanja diastereomernog odnosa tokom obrade i izolacije jedinjenja estra organoborne kiseline kao proizvoda. Matteson and Erdiik, Organometallics, 2:1083 (1983), izveštavaju da izlaganje proizvoda estara alfa-haloorganoborne kiseline slobodnom halogenom jonu dovodi do epimerizacije u centru alfa-ugljenika. Bez želje za vezivanjem za određenu teoriju, sadašnji pronalazači veruju da je epimerizacija posebno problematična tokom obrade proizvoda reakcije i/ili narednih koraka. Na primer, veruje se da se epimerizacija dešava tokom koncentrovanja reakcione smeše da bi se uklonio tetrahidrofuran rastvarač i zamenio za rastvarač koji se ne meša sa vodom. Neuspeh da se potpuno ukloni tetrahidrofuran takođe negativno utiče na diastereomerni odnos tokom narednih ispiranja u vodi. Izlaganje proizvoda halogenim jonima tokom ovih koraka je teško izbeći, posebno kada se reakcija izvodi u velikim razmerama.

[0041] Predmetni pronalazači su otkrili da se preuređivanje boronatnih kompleksa povoljno izvodi u etarskom rastvaraču koji ima malu mogućnost mešanja sa vodom. Upotreba takvih rastvarača eliminiše potrebu za zamenom rastvarača pre pranja vodom, a proizvod rastvorljiv u organskoj materiji je efikasno zaštićen od vodenog halogenog jona tokom pranja, čak i ako se vrši u velikim razmerama. Poželjno, rastvorljivost vode u etarskom rastvaraču je manja od oko 5% tež./tež., poželjnije manje od oko 2% tež./tež. U različitim primerima izvođenja, etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom čini najmanje oko 70%, najmanje oko 80%, najmanje oko 85%, najmanje oko 90% ili najmanje oko 95% zapr./zapr. reakcione smeše.

[0042] Poželjno je da je etarski rastvarač onaj koji je pogodan za rutinsku upotrebu u proizvodnji velikih razmera. Kako se ovde koristi, izraz „velikih razmera“ odnosi se na reakciju koja koristi najmanje oko pet molova najmanje jednog početnog materijala. Poželjno, postupak velikih razmera koristi najmanje oko 10, 20, 50 ili 100 molova najmanje jednog početnog materijala.

[0043] Za potrebe ovog otkrića, izraz „etar“ se odnosi na bilo koju klasu hemijskih jedinjenja koja se karakterišu time što imaju atom kiseonika vezan za dva atoma ugljenika. „Etarski rastvarač“ je etarsko jedinjenje koje postoji u tečnom obliku na željenoj reakcionoj temperaturi i sposobno je da rastvori početni materijal(e) i/ili proizvod(e) reakcije. Neograničavajući primeri etarskih rastvarača pogodnih za upotrebu u postupku pronalaska uključuju terc-butil metil etar, terc-butil etil etar, terc-amil metil etar i izopropil etar.

[0044] Reakciona smeša može dalje da sadrži koordinacioni ko-rastvarač. Etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom može biti dovoljno koordinisan da koordinacioni ko-rastvarač nije neophodan. Za potrebe ovog otkrića, termini „koordinacioni ko-rastvarač“ i „koordinacioni rastvarač“ odnose se na rastvarač koji je sposoban da koordiniše Luisovu kiselinu i rastvori jonske komponente reakcije. Ometani etarski rastvarači, kao što je terc-butil metil etar, slabo koordiniraju i poželjno se koriste sa koordinacionim ko-rastvaračem. Neograničavajući primeri koordinacionih ko-rastvarača pogodnih za upotrebu u praksi pronalaska obuhvataju tetrahidrofuran, dioksan, vodu i njihove smeše.

[0045] Reakciona smeša može da sadrži najmanje oko 5% ili najmanje oko 10% zapr./zapr. koordinacionog ko-rastvarača. Poželjno, količina koordinacionog ko-rastvarača koji se meša sa vodom prisutnog u reakcionoj smeši nije toliko velika da bi ometala razdvajanje faza tokom reakcije ili obrade. Koordinacioni ko-rastvarač može da čini ne više od oko 20%, oko 15% ili oko 10% zapr./zapr. reakcione smeše.

[0046] Kako se ovde koristi, termin „nukleofugičan“ se odnosi na bilo koju grupu koja je sposobna da se podvrgne nukleofilnom izmeštanju pod uslovima reorganizacije ovog postupka. Takve nukleofugne grupe su poznate u tehnici. Poželjno, nukleofugna grupa je halogen, poželjnije hloro ili bromo. U toku reakcije preraspoređivanja pretvaranje boronatnog kompleksa formule (II) u jedinjenje estra organoborne kiseline formule (I), nukleofugna grupa Y se oslobađa kao Y-. Na primer, kada je Y hloro, hloridni jon se oslobađa u koraku (b).

[0047] Promenljiva M<+>je bilo koji katjonski protivjon za negativno naelektrisani četvorovalentni atom bora u boronatnom kompleksu formule (II). M<+>mogu biti izabrani iz grupe koja se sastoji od Li<+>, Na<+>i K<+>. Stručnjak u ovoj oblasti će prepoznati da se so M<+>Y<->formira kao nusprodukt u reakciji preuređivanja iz koraka (b).

[0048] Promenljiva R<1>poželjno je grupa sa dobrim migracionim sposobnostima. U nekim primerima izvođenja, R<1>je C1-8alifatik, C6-10aril, ili (C6-10aril) (C1-6alifatik), od kojih je bilo koja grupa izborno supstituisana. U određenim primerima izvođenja, R<1>je C1-4alifatik, posebno izobutil.

[0049] Promenljiva R<2>poželjno je vodonik, nukleofugna grupa ili izborno supstituisani C1-8alifatik, C6-10aril, ili (C6-10aril)(C1-6alifatična) grupa. Promenljiva R<3>poželjno je nukleofugna grupa ili izborno supstituisani C1-8alifatik, C6-10aril, ili (C6-10aril)(C1-6alifatična) grupa. Stručnjak u ovoj oblasti će prepoznati da funkcionalni supstituenti mogu biti prisutni na bilo kom od R<1>, R<2>ili R<3>, pod uslovom da funkcionalni supstituent ne ometa formiranje boronatnog kompleksa formule (II).

[0050] Ovde je otkriven postupak za pripremu jedinjenja estra organoborne kiseline formule (I), pri čemu je R<3>nukleofugna grupa. Takva jedinjenja su korisna kao intermedijeri za sintezu jedinjenja estra alfa-supstituisane organoborne kiseline i ove kiseline, uključujući estar alfaamino organoborne kiseline i ovu kiselinu, kao što je opisano u nastavku. R<3>može biti nukleofugna grupa i R<2>je vodonik.

[0051] Promenljive R<4>i R<5>mogu biti iste ili različite. R<4>i R<5>mogu biti direktno povezane, tako da R<4>i R<5>, uzete zajedno sa atomima kiseonika i bora koji se nalaze u sredini, formiraju izborno supstituisani 5- do 10-člani prsten, koji može imati 0-2 dodatna heteroatoma u prstenu izabrana od N, O ili S. Prsten može biti 5- ili 6-člani prsten, poželjno 5-člani prsten.

[0052] Ovo otkriće je posebno korisno za reorganizaciju boronatnih kompleksa formule (II) stimulisane Luisovom kiselinom, pri čemu je R<4>i R<5>su direktno povezani i zajedno su hiralni deo. Ovde je takođe otkriveno preuređenje takvih hiralnih boronatnih kompleksa da bi se dobilo jedinjenje estra organoborne kiseline formule (I) pri čemu atom ugljenika koji nosi R<1>, R<2>i R<3>je hiralni centar. Poželjno je da se reakcija preuređenja odvija sa visokim stepenom stereousmerenja od strane R<4>-R<5>hiralne grupe da bi se obezbedilo jedinjenje estra organoborne kiseline formule (I) koji ima diastereomerni odnos na atomu ugljenika koji nosi R<1>, R<2>i R<3>od najmanje oko 96:4 u odnosu na hiralni centar u R<4>-R<5>hiralnoj grupi. Poželjno, diastereomerni odnos je najmanje oko 97:3.

[0053] Termini „stereoizomer“, „enantiomer“, „diastereomer“, „epimer“ i „hiralni centar“, koriste se ovde u skladu sa značenjem koje je dato u uobičajenoj upotrebi od strane stručnjaka iz date oblasti tehnike. Na taj način, stereoizomeri su jedinjenja koja imaju istu atomsku konektivnost, ali se razlikuju u prostornom rasporedu atoma. Enantiomeri su stereoizomeri koji imaju odnos slike u ogledalu, koja je, stereohemijska konfiguracija odgovarajućih hiralnih centara je suprotna. Diastereomeri su stereoizomeri koji imaju više od jednog hiralnog centra, koji se međusobno razlikuju po tome što je stereohemijska konfiguracija najmanje jednog, ali ne svih, od odgovarajućih hiralnih centara suprotna. Epimeri su diastereomeri koji se razlikuju u sterehemijskoj konfiguraciji na samo jednom hiralnom centru.

[0054] Kao što je ovde korišćen, termin „diastereomerni odnos“ označava odnos između diastereomera koji se razlikuju u sterehemijskoj konfiguraciji na jednom hiralnom centru, u odnosu na drugi hiralni centar u istom molekulu. Na primer, hemijska struktura sa dva hiralna centra obezbeđuje četiri moguća stereoizomera: R*R, R*S, S*R i S*S, gde zvezdica označava odgovarajući hiralni centar u svakom stereoizomeru. Diastereomerni odnos za takvu smešu stereoizomera je odnos jednog diastereomera i njegovog enantiomera prema drugom diastereomeru i njegovom enantiomeru = (R*R S*S) : (R*S S*R).

[0055] Stručnjak iz date oblasti tehnike će znati da su dodatni stereoizomeri mogući kada molekul ima više od dva hiralna centra. Za svrhe predstavljenog pronalaska, termin „diastereomerni odnos“ ima isto značenje za jedinjenja sa višestrukim hiralnim centrima kao i za značenja koja imaju dva hiralna centra. Na taj način, termin „diastereomerni odnos“ označava odnos svih jedinjenja koja imaju R*R ili S*S konfiguraciju na naznačenim hiralnim centrima prema svim jedinjenjima koja imaju R*S ili S*R konfiguraciju na naznačenim hiralnim centrima. Radi pogodnosti, ovaj odnos je ovde označen kao diastereomerni odnos na ugljeniku sa zvezdicom, u odnosu na drugi naznačeni hiralni centar.

[0056] Diastereomerni odnos može biti izmeren pomoću bilo kog analitičkog postupka pogodnog za razlikovanje diastereomernih jedinjenja koja imaju različite relativne stereohemijske konfiguracije na naznačenim hiralnim centrima. Takvi postupci obuhvataju, bez ograničenja na, postupke nuklearne magnetne rezonance (NMR), gasne hromatografije (GC) i tečne hromatografije visokog učinka (HPLC).

[0057] Kao što je gore diskutovano, ovde su otkriveni postupci koji obezbeđuju jedinjenje estra organoborne kiseline formule (I) koji ima diastereomerni odnos na atomu ugljenika koji nosi R<1>, R<2>i R<3>od najmanje oko 96:4 u odnosu na hiralni centar u R<4>-R<5>hiralnoj grupi. Stručnjak u ovoj oblasti prepoznaće da R<4>-R<5>hiralna grupa može sama da sadrži više od jednog hiralnog centra.

Kada R<4>-R<5>ima više od jednog hiralnog centra, poželjno ima visoku diastereomernu čistoću, a diastereomerni odnos na atomu ugljenika koji nosi R<1>, R<2>i R<3>može se meriti u odnosu na bilo koji od hiralnih centara u R<4>-R<5>.

[0058] R<4>-R<5>hiralni deo poželjno ima visok nivo enantiomerne čistoće. Za potrebe otkrivanja, izraz „enantiomerna čistoća“ se koristi da znači „enantiomerni višak“, što je količina za koju je glavni enantiomer veći od manjeg enantiomera, izražen kao procenat ukupnog. Poželjno, R<4>-R<5>hiralni deo ima enantiomernu čistoću od najmanje oko 98%, poželjnije najmanje oko 99%, još poželjnije najmanje oko 99.5%, a najpoželjnije najmanje oko 99.9%.

[0059] Kada R<4>-R<5>hiralni deo ima veoma visoku enantiomernu čistoću, diastereomerni odnos na atomu ugljenika koji nosi R<1>, R<2>, R<3>aproksimira epimerni odnos u tom centru, tj. diastereomerni odnos ≅ (R*R) : (S*R) ili (R*S) : (S*S) ≅ (R*) : (S*). Kako se ovde koristi, izraz „epimerni odnos“ se odnosi na odnos proizvoda koji ima jednu apsolutnu stereohemijsku konfiguraciju u datom hiralnom centru prema proizvodu koji ima suprotnu apsolutnu stereohemijsku konfiguraciju u odgovarajućem hiralnom centru. Poželjno je da proizvodi imaju identičnu stereohemijsku konfiguraciju u svim drugim odgovarajućim hiralnim centrima. Otkriće se može odnositi na preuređenje hiralnog boronatnog kompleksa formule (II) da bi se obezbedilo jedinjenje estra organoborne kiseline formule (I) pri čemu je epimerni odnos na atomu ugljenika koji nosi R<1>, R<2>i R<3>je najmanje oko 96:4, poželjnije najmanje oko 97:3.

[0060] Luisove kiseline pogodne za upotrebu u izvođenju ovog otkrića su one sposobne da formiraju kompleks sa nukleofugnom grupom da bi se olakšalo njeno izmeštanje nakon migracije R.<1>Poželjno, Luisova kiselina je dodatno sposobna da koordinira sa atomom kiseonika vezanim za bor. Neograničavajući primeri pogodnih Luisovih kiselina uključuju cink bromid, cink hlorid, gvožđe bromid i gvožđe hlorid. Luisova kiselina može biti cink hlorid.

[0061] Korak dovođenja u kontakt se poželjno izvodi na niskoj temperaturi, ali se može izvesti na sobnoj ili povišenoj temperaturi. Izbor odgovarajuće reakcione temperature zavisiće u velikoj meri od korišćene Luisove kiseline, kao i od migratorne sposobnosti R<1>grupe. Stručnjak u ovoj oblasti će moći da izabere odgovarajuću temperaturu s obzirom na reakcione uslove koji se koriste.

[0062] Korak kontakta se može izvesti na temperaturi reakcije od najmanje oko -100°C, -78°C ili -60°C. Korak kontakta se može izvesti na temperaturi reakcije koja nije veća od oko 80°C, 40°C ili 30°C. Bilo koji opseg koji obuhvata ove visoke i niske temperature uključen je u obim pronalaska. Poželjno, korak dovođenja u kontakt se izvodi na temperaturi reakcije u opsegu od oko -100°C do oko 80°C, oko -70°C do oko 40°C, oko -60°C do oko 30°C, ili oko -50°C do oko 30°C. Korak dovođenja u kontakt može da se započne na niskoj temperaturi, poželjno u opsegu od oko -70°C do oko -30°C, a zatim se reakciona smeša ostavi da se zagreje, poželjno do temperature okoline.

[0063] Iznenađujuće, postupak ovog pronalaska ne zahteva posebne mere predostrožnosti da bi se izbeglo prisustvo vode tokom same reakcije preuređenja. Može se koristiti vlažna Luisova kiselina, uz minimalno pogoršanje diastereomernog odnosa. Kada se koristi u odnosu na Luisovu kiselinu, izraz „vlažan“ znači da je sadržaj vode u Luisovoj kiselini veći od oko 100, 200, 500 ili 1000 milionitih delova. Izvanredno, Luisova kiselina se čak može dodati u reakcionu smešu u obliku vodenog rastvora bez štetnog uticaja na diastereomerni odnos.

[0064] Postupak otkrića može da sadrži korake:

(a) obezbeđivanje rastvora koji sadrži boronatni kompleks formule (II) i

(i) koordinacioni etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom; ili (ii) etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom i koordinacioni ko-rastvarač; i (b) dodavanje rastvoru iz koraka (a) rastvora Luisove kiseline koji sadrži vodu i Luisovu kiselinu.

[0065] Rastvor Luisove kiseline može da sadrži tetrahidrofuran i Luisovu kiselinu.

[0066] Stoga, za razliku od prethodnog postupka, postupak otkrića je lako podložan proizvodnji velikih razmera. Najmanje oko 5, 10, 20, 50, 100, 500 ili 1000 molova boronatnog kompleksa formule (II) može biti dovedeno u kontakt sa Luisovom kiselinom pod uslovima koji daju jedinjenje estar organoborne kiseline formule (I). Otkriće dalje obezbeđuje kompoziciju koja sadrži jedinjenje estra organoborne kiseline formule (I), kao što je ovde opisano, i etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom. Kompozicija poželjno sadrži najmanje oko 5, 10, 20, 50, 100, 500 ili 1000 molova jedinjenja estra organoborne kiseline formule (I). R<4>i R<5>zajedno mogu biti hiralna grupa, i jedinjenje formule (I) prisutno u kompoziciji ima diastereomerni odnos od najmanje oko 96:4 na atomu ugljenika koji nosi R<1>, R<2>i R<3>, u odnosu na hiralni centar u R<4>-R<5>hiralnoj grupi.

[0067] Obrada proizvoda reakcije poželjno obuhvata ispiranje reakcione smeše vodenim rastvorom i koncentrovanje isprane reakcione smeše uklanjanjem rastvarača da bi se dobio ostatak koji sadrži jedinjenje estra organoborne kiseline formule (I). Poželjno, ostatak sadrži najmanje oko 5, 10, 20, 50, 100, 500 ili 1000 molova jedinjenja estra organoborne kiseline formule (I). Kada je R<4>-R<5>hiralna grupa, jedinjenje estra organoborne kiseline formule (I) prisutno u ostatku poželjno ima diastereomerni odnos od najmanje oko 96:4 na atomu ugljenika koji nosi R<1>, R<2>i R<3>, u odnosu na hiralni centar u R<4>-R<5>hiralnoj grupi. Još poželjnije, diastereomerni odnos je najmanje oko 97:3.

[0068] Boronatni kompleks formule (II) može se pripremiti bilo kojim poznatim postupkom, ali poželjno je da se dobije reakcijom estra organoborne kiseline formule (III):

sa reagensom formule (IV):

pri čemu je svaki od M<+>, Y i R<1>do R<5>kao što je gore definisano za boronatni kompleks formule (II). Reakcija se može izvesti na temperaturi reakcije od najmanje oko -100°C, -78°C ili -60°C. Reakcija se može izvesti na temperaturi reakcije ne većoj od oko 0°C, -20°C ili -40°C. Bilo koji opseg koji obuhvata ove visoke i niske temperature uključen je u obim pronalaska. Reakcija se poželjno izvodi na temperaturi reakcije u opsegu od oko -100°C do oko 0°C, oko -78°C do oko -20°C, ili oko -60°C do oko -40°C. Boronatni kompleks formule (II) se može pripremiti u rastvoru koji sadrži etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom, a reakciona smeša se direktno tretira Luisovom kiselinom da bi se izvršilo preuređenje u jedinjenje estar organoborne kiseline formule (I).

[0069] Reagens formule (IV) može se formirati in situ. Na primer, postupak može uključivati sledeće korake:

(i) obezbeđivanje rastvora koji sadrži estar organoborne kiseline formule (III), kao što je gore definisano, i jedinjenje formule (V):

pri čemu su R<2>i R<3>kao što je gore definisano za reagens formule (IV); i

(ii) tretiranje rastvora jakom, sterno ometanom bazom da bi se formirao boronatni kompleks formule (II).

[0070] Sterno ometana baza može da bude dialkilamidna baza alkalnih metala formule M<2>N(R<#>)2, gde M<2>predstavlja Li, Na ili K, a svaki R<#>, nezavisno je razgranati ili ciklični C3-6alifatik. In situ formiranje reagensa formule (IV) je posebno povoljno kada je Y nukleofugna grupa, zbog nestabilnosti reagensa formule (IV).

[0071] Estar organoborne kiseline formule (III) može se pripremiti bilo kojim poznatim postupkom, ali se obično priprema esterifikacijom odgovarajućeg jedinjenja organoborne kiseline, npr. postupcima opisanim u Brown et al., Organometallics, 2: 1311-1316 (1983.). Ciklični estri organoborne kiseline formule (III) poželjno se pripremaju:

(a) obezbeđivanjem rastvora koji sadrži:

(i) jedinjenje organoborne kiseline formule R<1>-B(OH)2;

(ii) jedinjenje formule HO-R<4>-R<5>-OH, pri čemu R<4>i R<5>, uzeti zajedno, su izborno supstituisani vezujući lanac koji sadrži 2-5 atoma ugljenika i 0-2 heteroatoma izabrana iz grupe koja se sastoji od O, N i S; i

(iii) organski rastvarač koji formira azeotrop sa vodom; i

(b) zagrevanjem rastvora na refluksu uz azeotropno uklanjanje vode.

[0072] Kako se koristi u vezi sa R<4>i R<5>, izraz „vezujući lanac“ se odnosi na najkraći linearni lanac atoma koji povezuje atome kiseonika za koje su vezani R<4>i R<5>. Vezujući lanac je izborno supstituisan na bilo kom atomu lanca, a jedan ili više atoma lanca takođe mogu činiti deo sistema prstena koji je spiro, fuzionisan ili premošćen linearni vezujući lanac. Kao primer, ali bez ograničenja, u nekim primerima izvođenja, jedinjenje formule HO-R<4>-R<5>-OH je pinandiol, koji ima strukturu:

Vezujući lanac R<4>-R<5>može da sadrži dva atoma ugljenika, koji zajedno čine jednu stranu sistema prstena biciklo[3.1.1]heptana, a jedan od njih je dodatno supstituisan sa metil grupom.

[0073] Jedinjenje formule HO-R<4>-R<5>-OH može biti hiralni diol, poželjno onaj koji ima visoku diastereomernu i enantiomernu čistoću. Stručnjak u ovoj oblasti će razumeti da u takvom primeru izvođenja, jedinjenje formule HO-R<4>-R<5>-OH se koristi kao hiralno pomoćno sredstvo za usmeravanje stereohemijske konfiguracije na ugljeniku koji nosi R<1>, R<2>i R<3>. Hiralni dioli korisni kao hiralne pomoćne supstance u organskoj sintezi su dobro poznati u tehnici. Neograničavajući primeri uključuju 2,3-butandiol, poželjno (2R,3R)-(-)-2,3-butandiol ili (2S,3S)-(+)-2,3-butandiol; pinandiol, poželjno (1R,2R,3R,5S)-(-)-pinandiol ili (1S,2S,3S,5R)-(+)-pinandiol; 1,2-ciklopentandiol, poželjno (1S,2S)-(+)-trans-1,2-ciklopentandiol ili (1R,2R)-(-)-trans-1,2-ciklopentandiol; 2,5-heksandiol, poželjno (2S,5S)-2,5-heksandiol ili (2R,5R)-2,5-heksandiol; 1,2-dicikloheksil-1,2-etandiol, poželjno (1R,2R)-1,2-dicikloheksil-1,2-etandiol ili (1S,2S)-1,2-dicikloheksil-1,2-etandiol; hidrobenzoin, poželjno (S,S)-(-)-hidrobenzoin ili (R,R)-(+)-hidrobenzoin; 2,4-pentandiol, poželjno (R,R)-(-)-2,4-pentandiol ili (S,S,)-(+)-2,4-pentandiol; eritronski γ-lakton, poželjno D-eritronski γ-lakton. Ugljeni hidrati, npr. 1,2,5,6-simetrično zaštićen manitol, takođe se mogu koristiti kao hiralni dioli.

[0074] Neograničavajući primeri organskih rastvarača pogodnih za upotrebu u reakciji esterifikacije obuhvataju acetonitril, toluen, heksan, heptan i njihove smeše. Organski rastvarač može biti etarski rastvarač, poželjno etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom. Reakcija esterifikacije može da se izvede u etarskom rastvaraču koji se slabo meša sa vodom, a rastvor proizvoda koji sadrži estar organoborne kiseline formule (III) se koristi direktno u sledećem koraku, bez izolovanja estra organoborne kiseline.

[0075] Kao što je gore navedeno, postupak ovog otkrića po prvi put dozvoljava obradu reakcija velikih razmera bez značajnog pogoršanja diastereomernog odnosa. Ovde je takođe otkrivena kompozicija koja sadrži najmanje oko 5, 10, 20, 50, 100, 500 ili 1000 molova jedinjenja estra organoborne kiseline formule (I):

gde:

R<4>i R<5>, uzeti zajedno sa atomima kiseonika i bora koji se nalaze u sredini, formiraju izborno supstituisani 5- do 10-člani hiralni prsten koji ima 0-2 dodatna heteroatoma u prstenu izabrana od N, O ili S;

pri čemu je atom ugljenika za koji su R<1>, R<2>i R<3>vezani hiralni centar, koji ima diastereomerni odnos od najmanje oko 96:4, poželjno najmanje oko 97:3, u odnosu na hiralni centar u R<4>-R<5>hiralnoj grupi.

[0076] Poželjne vrednosti za R<1>do R<3>su kao što su gore opisane. Poželjno, rastvarači čine manje od oko 30% tež./tež., 20% tež./tež., 10% tež./tež. ili 5% tež./tež. kompozicije prema ovom aspektu pronalaska. Jedinjenje estra organoborne kiseline formule (I) može činiti najmanje oko 70% tež./tež., 80% tež./tež., 90% tež./tež. ili 95% tež./tež. kompozicije.

[0077] U gore opisanoj kompoziciji može biti prisutna bar jedna od sledećih karakteristika:

(a) R<3>je hloro;

(b) jedinjenje estra organoborne kiseline (I) je

(c) R<2>je vodonik; i

(d) R<1>je C1-4alifatik.

[0078] Sva jedinjenja estra organoborne kiseline formule (I) prisutna u kompoziciji mogu se proizvesti u jednoj seriji. Za potrebe otkrivanja, izraz „serijski postupak“ se odnosi na izvođenje sintetičkog postupka, pri čemu se svaki korak postupka izvodi samo jednom. Poželjno, jedinjenje estra organoborne kiseline formule (I) prisutno u kompoziciji se priprema u jednoj seriji postupka prema prvom aspektu pronalaska. Stručnjak u ovoj oblasti će razumeti da je priprema date količine proizvoda u jednoj seriji postupka velikih razmera efikasnija i obezbeđuje homogeniji proizvod od pripreme iste količine proizvoda ponovljenim izvođenjem postupka malih razmera.

[0079] Jedinjenja estra organoborne kiseline formule (I) u kojima je R<3>nukleofugna grupa korisni su kao intermedijeri za sintezu jedinjenja estra alfa-amino organoborne kiseline. Ovde je takođe otkriven postupak velikih razmera za pripremu estra alfa-amino organoborne kiseline, poželjno postupkom koji sadrži sledeće korake:

(a) obezbeđivanje boronatnog kompleksa formule (II):

gde

Y je nukleofugna grupa;

M<+>je katjon;

R<1>je izborno supstituisana alifatična, aromatična ili heteroaromatična grupa; R<2>je vodonik;

R<3>je nukleofugna grupa; i

svaki od R<4>i R<5>, nezavisno, je izborno supstituisana alifatična, aromatična ili heteroaromatična grupa, ili R<4>i R<5>, uzeti zajedno sa atomima kiseonika i bora između njih, formiraju izborno supstituisani 5- do 10-člani prsten koji ima 0-2 dodatna heteroatoma u prstenu izabrana od N, O ili S;

(b) dovođenje u kontakt boronatnog kompleksa formule (II) sa Luisovom kiselinom pod uslovima koji daju jedinjenje estar organoborne kiseline formule (I):

gde je svaki od R<1>do R<5>kao što je gore definisano, navedeni korak dovođenja u kontakt se izvodi u reakcionoj smeši koja sadrži:

(i) koordinacioni etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom; ili (ii) etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom i koordinacioni ko-rastvarač; i (c) tretiranje jedinjenja estra organoborne kiseline formule (I) reagensom formule M<1>-N(G)2, gde je M<1>je alkalni metal i svaki G pojedinačno ili zajedno je zaštitna grupa amino grupe koja formira nusproizvod formule M<1>-R<3>i jedinjenje formule (VIII):

pri čemu su svaki G i R<1>do R<5>kao što je gore definisano; i

(d) uklanjanje G grupa da bi se formiralo jedinjenje formule (VII):

ili njihova kisela adiciona so.

[0080] U koraku (c), jedinjenje estar organoborne kiseline formule (I) može se tretirati reagensom formule M<1>-N(Si(R<6>)3)2gde je M<1>je alkalni metal i svaki R<6>je nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od alkila, aralkila i arila, gde je aril ili arilni deo aralkila izborno supstituisan.

[0081] Reakcija jedinjenja estra organoborne kiseline formule (I) sa reagensom formule M<1>-N(G)2poželjno se izvodi na temperaturi reakcije u opsegu od oko -100°C do oko 50°C, poželjno oko -50°C do oko 25°C, a poželjnije oko -30°C do oko 0°C. R<3>može biti halo, poželjno hloro, i M<1>je Li. Da bi se olakšala izolacija proizvoda formule (VIII), reakciona smeša poželjno sadrži organski rastvarač u kome nusprodukt M<1>-R<3>ima nisku rastvorljivost. Neograničavajući primeri pogodnih organskih rastvarača uključuju metilcikloheksan, cikloheksan, heptan, heksan i toluen. Korak (c) može dalje da obuhvata filtriranje reakcione smeše da bi se uklonio M<1>-R<3>i obezbedio filtrat koji sadrži jedinjenje formule (VIII). Poželjno, filtrat se koristi direktno u koraku (d).

[0082] Kada reakciona smeša sadrži organski rastvarač u kome nusprodukt M<1>-R<3>ima nisku rastvorljivost, reakciona smeša može dodatno da sadrži rastvarač u kome nusprodukt M<1>-R<3>ima visoku rastvorljivost. U takvim slučajevima, rastvarač u kome nusprodukt M<1>-R<3>ima visoku rastvorljivost, poželjno se uklanja pre filtracije reakcione smeše. Na primer, reagens formule M<1>-N(Si(R<6>)3)2može se dodati u reakcionu smešu kao rastvor koji sadrži tetrahidrofuran. Korak (c) može poželjno dalje da sadrži uklanjanje tetrahidrofurana pre filtriranja reakcione smeše.

[0083] Stručnjaci su upoznati sa različitim postupcima koji se mogu koristiti za uklanjanje zaštitnih grupa G u jedinjenju formule (VIII), uključujući, npr. hidrolizu u vodi ili tretman kiselinom. Proizvod estar alfa-amino organoborne kiseline formule (VII) ima nisku stabilnost i poželjno je da se odmah derivatizuje (Matteson et al., J. Am. Chem. Soc., 103:5241 (1981.)) ili se izoluje kao kisela adiciona so. Korak (d) može da obuhvata tretiranje jedinjenja formule (VIII) kiselinom i izolovanje jedinjenja formule (VII) kao kisela adiciona so. Kiselina može biti trifluorosirćetna kiselina, a jedinjenje formule (VII) može se izolovati kao adiciona so trifluorosirćetne kiseline.

[0084] Kao što je gore diskutovano, postupci iz ovog otkrića su posebno pogodni za pripremu jedinjenja estra alfa-amino organoborne kiseline formule (VII), u kojima je alfa ugljenik hiralni centar. Dakle, ovde je takođe otkriven postupak velikih razmera za pripremu jedinjenja estra alfa-amino organoborne kiseline formule (VIIa) ili (VIIb):

ili njegove kisele adicione soli, u kojima:

R<1>je izborno supstituisana alifatična, aromatična ili heteroaromatična grupa; i

R<4>i R<5>, uzeti zajedno sa atomima kiseonika i bora koji se nalaze između, formiraju izborno supstituisani hiralni ciklični estar organoborne kiseline;

pri čemu navedeni postupak sadrži:

(a) obezbeđivanje boronatnog kompleksa formule (IIa) ili (IIb):

gde

Y je nukleofugalna grupa;

M<+>je katjon;

R<2>je vodonik;

R<3>je nukleofugalna grupa; i

R<4>i R<5>su kao što je definisano u prethodnom tekstu;

(b) dovođenje u kontakt boronatnog kompleksa formule (IIa) ili (IIb) sa Luisovom kiselinom pod uslovima koji daju jedinjenje estra organoborne kiseline formule (Ia) ili

gde je svako od R<1>do R<5>kao što je definisano u prethodnom tekstu, pri čemu se navedeni korak dovođenja u kontakt izvodi u reakcionoj smeši koja sadrži:

(i) koordinacioni etarski rastvarač koji ima nisku mešljivost sa vodom; ili (ii) etarski rastvarač koji ima nisku mešljivost sa vodom i koordinacioni korastvarač; i

(c) tretman jedinjenja estra organoborne kiseline formule (Ia) ili (Ib) reagensom formule M<1>-N(G)2, gde je M<1>alkalni metal i G je zaštitna grupa amino grupe, da bi se formiralo jedinjenje formule (VIIIa) ili (

gde su svaki G i R<1>do R<5>kao što je definisano u prethodnom tekstu; i

(d) uklanjanje G grupa da bi se formiralo jedinjenje formule (VIIa) ili (VIIb):

ili njegova kisela adiciona so.

[0085] Poželjne vrednosti za Y, M<+>, R<1>do R<5>i G su kao što je definisano u prethodnom tekstu. Jedinjenje formule (VIIa) ili (VIIb) poželjno ima diastereomerni odnos na alfa-ugljeniku od najmanje oko 96:4, poželjnije najmanje oko 97:3, u odnosu na hiralni centar u R<4>-R<5>hiralnoj grupi.

[0086] Jedinjenja estri alfa-amino organoborne kiseline formule (VII) su korisni sintetički intermedijeri za pripremu jedinjenja estara peptidil organoborne kiseline. Postupak može prema tome dalje da sadrži spajanje jedinjenja formule (VII) sa jedinjenjem formule (IX):

u kome:

P<1>je grupa koja blokira amino grupu;

R<7>je izabran iz grupe koja se sastoji od vodonika, C1-10alifatika, izborno supstituisanog C6-10arila ili C1-6alifatik-R<8>; i

R<8>je izabran iz grupe koja se sastoji od alkoksi, alkiltio, izborno supstituisanog arila, heteroarila i heterociklil grupa, i izborno zaštićene amino, hidroksi i guanidino grupe; i X je OH ili odlazeća grupa;

da bi se formiralo jedinjenje formule (X):

gde je svaki od P<1>, R<1>, R<4>, R<5>i R<7>kao što je definisano u prethodnom tekstu.

[0087] Odlazeća grupa X je bilo koja grupa koja je sposobna za nukleofilnu zamenu alfa-amino grupom jedinjenja formule (VII). Grupa -C(O)-X može biti aktivirani estar, kao što je O-(N-hidroksisukcinimid) estar. Aktivirani estar može biti stvoren in situ dovođenjem u kontakt jedinjenja formule (IX), gde, X je OH, sa peptidnim kuplujućim reagensom. Primeri pogodnih peptidnih kuplujućih reagenasa obuhvataju, bez ograničenja, karbodiimidne reagense, npr. dicikloheksilkarbodiimid (DCC) ili 1-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid (EDC); fosfonijum reagense, npr. benzotriazol-1-iloksitris(dimetilamino)fosfonijum heksafluorofosfat (BOP reagens); i uronijum reagense, npr. O-(1H-benzotriazol-1-il)-N,N,N’,N’-tetrametiluronijum tetrafluoroborat (TBTU).

[0088] Stručnjaci iz date oblasti tehnike takođe znaju postupke koji dozvoljavaju direktno spajanje sililom zaštićenih amina, bez prethodnog koraka deprotekcije. U takvim postupcima, silil grupe se uklanjaju in situ pod uslovima reakcije spajanja. Prema tome, jedinjenje formule (VIII) može da bude dovedeno u kontakt sa jedinjenjem formule (IX) pod uslovima koji uklanjaju (R<6>)3Si grupe in situ tako da formira jedinjenje formule (X).

[0089] Za svrhe otkrića, termin „grupa koja blokira amino grupu“ označava svaku grupu koja se koristi za derivatizaciju amino grupe, naročito N-terminalne amino grupe peptida ili aminokiseline. Termin „grupa koja blokira amino grupu“ obuhvata, ali bez ograničenja, zaštitne grupe koje se obično koriste u organskoj sintezi, naročito peptidnoj sintezi. Videti, na primer, Gross and Mienhoffer, eds., The Peptides, Vol. 3, Academic Press, New York, 1981, pp. 3-88; Green and Wuts, Protective Groups in Organic Synthesis, 3rd edition, John Wiley and Sons, Inc., New York, 1999. Osim ukoliko nije drugačije naznačeno, međutim, nije neophodno da grupa koja blokira amino grupu bude takva da se lako može odvojiti. Grupe koje blokiraju amino grupu obuhvataju, npr., alkil, acil, alkoksikarbonil, aminokarbonil i sulfonil grupe. Grupa koja blokira amino grupu može biti acil grupa izvedena od aminokiseline ili peptida, ili njegovog derivata ili analoga.

[0090] Kao što je ovde korišćen, termin „aminokiselina“ obuhvata kako prirodne aminokiseline tako i one koje to nisu. Za svrhe otkrića, „derivat“ aminokiseline ili peptida je onaj u kome je funkcionalna grupa, npr. hidroksi, amino, karboksi ili guanidino grupa na N-terminusu ili bočnom lancu, modifikovana blokirajućom grupom. Kao što je ovde korišćen, „analog“ aminokiseline ili peptida je onaj koji obuhvata modifikovani osnovni lanac ili bočni lanac. Termin „peptidni analog“ je određen tako da obuhvata peptide u kojima su jedan ili više stereocentara obrnuti i jedna ili više peptidnih veza su zamenjene peptidnim izosterom.

[0091] P<1>može biti zaštitna grupa koja može da se odvoji. Primeri zaštitnih grupa koje mogu da se odvoje obuhvataju, bez ograničenja, acil zaštitne grupe, npr. formil, acetil (Ac), sukcinil (Suc) ili metoksisukcinil (MeOSuc), i uretan zaštitne grupe, npr. terc-butoksikarbonil (Boc), benziloksikarbonil (Cbz) ili fluorenilmetoksikarbonil (Fmoc).

[0092] Ovaj postupak može dalje da sadrži korake:

(f) uklanjanja zaštitne grupe P<1>da bi se formiralo jedinjenje formule (XI):

ili njegova kisela adiciona so, pri čemu je svaki od R<1>, R<4>, R<5>i R<7>kao što je gore definisano; i

(g) spajanja jedinjenja formule (XI) sa reagensom formule P<2>-X, pri čemu je P<2>bilo koja grupa koja blokira amino grupu, kao što je gore opisano, a X je odlazeća grupa, da bi se formiralo jedinjenje formule (XII):

pri čemu je svaki od P<2>, R<1>, R<4>, R<5>i R<7>kao što je gore definisano. Stručnjak u ovoj oblasti će prepoznati da u onim primerima izvođenja u kojima je P<2>acil grupa, uključujući, npr. acil ostatak izveden iz aminokiseline ili peptida, ili njihovog analoga ili derivata, odlazeća grupa X može se stvoriti in situ, kao što je gore diskutovano za jedinjenje formule (IX).

[0093] U svakom od jedinjenja (X) i (XII), grupa organoborne kiseline je zaštićena kao estar organoborne kiseline. Po želji, grupa organoborne kiseline može biti deprotektovana bilo kojim postupkom poznatim u tehnici. Poželjno je da se grupa organoborne kiseline deprotektuje transesterifikacijom u dvofaznoj smeši. Još poželjnije, korak uklanjanja zaštite sa organoborne kiseline obuhvata sledeće korake:

(i) obezbeđivanje dvofazne smeše koja sadrži jedinjenje estra organoborne kiseline formule (X) ili (XII), organski akceptor organoborne kiseline, niži alkanol, C5-8ugljovodonični rastvarač i vodeni rastvor mineralne kiseline;

(ii) mešanje dvofazne smeše da bi se dobilo odgovarajuće deprotektovano jedinjenje organoborne kiseline formule (Xa) ili (XIII):

(iii) odvajanje slojeva rastvarača; i

(iv) ekstrahovanje jedinjenja formule (Xa), (XIII), ili njegovog anhidrida organoborne kiseline, u organski rastvarač.

[0094] Organski akceptor organoborne kiseline u koraku (i) poželjno je alifatična, aril ili ar(alifatična)organoborna kiselina. Akceptor organoborne kiseline može biti izabran iz grupe koja se sastoji od fenilboronske kiseline, benzilboronske kiseline, butilboronske kiseline, pentilboronske kiseline, heksilboronske kiseline i cikloheksilboronske kiseline. Akceptor organoborne kiseline može biti izobutilboronska kiselina. Akceptor organoborne kiseline može biti izabran tako da jedinjenje estra organoborne kiseline formule (III) nastaje kao nusprodukt reakcije uklanjanja zaštite. Jedinjenje estra organoborne kiseline formule (III) se zatim može koristiti u drugom šaržnom ciklusu gore opisanog postupka. Grupa R<4>-R<5>može se efikasno reciklirati, što može biti posebno korisno ako je R<4>-R<5>skupa hiralna grupa.

[0095] Da bi se poboljšala čistoća proizvoda, vodeni sloj koji sadrži jedinjenje formule (Xa) ili (XIII) poželjno se ispira da bi se uklonile neutralne organske nečistoće pre koraka (iv) ekstrakcije. Korak (iii) poželjno može da sadrži korake:

(1) odvajanje slojeva rastvarača;

(2) podešavanje vodenog sloja na bazni pH;

(3) ispiranje vodenog sloja organskim rastvaračem; i

(4) podešavanje pH vodenog sloja na vrednost manju od oko 6.

[0096] Ovde je takođe otkriven poboljšani postupak za proizvodnju inhibitora proteazoma bortezomiba. Dakle, otkriće obezbeđuje postupak velikih razmera za formiranje jedinjenja formule (XIV):

ili njegovog anhidrida organoborne kiseline. Postupak sadrži korake:

(a) obezbeđivanja boronatnog kompleksa formule (XV):

u kome:

R<3>je nukleofugna grupa;

Y je nukleofugna grupa; i

M<+>je alkalni metal;

(b) dovođenje u kontakt boronatnog kompleksa formule (XV) sa Luisovom kiselinom pod uslovima koji daju jedinjenje estra organoborne kiseline formule (XVI):

navedeni korak dovođenja u kontakt se izvodi u reakcionoj smeši koja sadrži:

(i) koordinacioni etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom; ili (ii) etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom i koordinacioni ko-rastvarač; (c) tretiranje jedinjenja estra organoborne kiseline formule (XVI) reagensom formule M<1>-N(G)2, gde je M<1>alkalni metal i svaki G pojedinačno ili zajedno je zaštitna grupa amino grupe, da bi se formiralo jedinjenje formule (XVII):

(d) uklanjanje G grupa da bi se formiralo jedinjenje formule (XVIII):

ili njegova kisela adiciona so;

(e) spajanje jedinjenja formule (XVIII) sa jedinjenjem formule (XIX);

u kome:

P<1>je zaštitna grupa amino grupe koja može da se odvoji; i

X je OH ili odlazeća grupa;

da bi se formiralo jedinjenje formule (XX):

u kojoj je P<1>kao što je gore definisano;

(f) uklanjanje zaštitne grupe P<1>da bi se formiralo jedinjenje formule (XXI):

ili njegova kisela adiciona so;

(g) spajanje jedinjenja formule (XXI) sa reagensom formule (XXII)

gde X je OH ili odlazeća grupa, da bi se formiralo jedinjenje formule (XXIII):

(h) uklanjanje zaštite sa grupe organoborne kiseline da bi se formiralo jedinjenje formule (XIV) ili njegov anhidrid organoborne kiseline.

[0097] Postupak se može okarakterisati najmanje jednom od sledećih karakteristika (1)-(5). Postupak se može okarakterisati sa svih pet karakteristika (1)-(5) u nastavku.

(1) U boronatnom kompleksu formule (XV), R<3>i Y su oba hloro.

(2) Korak (e) spajanja sadrži korake:

(i) spajanje jedinjenja formule (XVIII) sa jedinjenjem formule (XIX) gde X predstavlja OH u prisustvu 2-(1H-benzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluronijum tetrafluoroborata (TBTU) i tercijarnog amina u dihlorometanu;

(ii) izvođenje zamene rastvarača da bi se dihlorometan zamenio etil acetatom; i (iii) izvođenje ispiranja vodom rastvora etil acetata.

(3) Korak (f) uklanjanja zaštitne grupe obuhvata korake:

(i) tretiranje jedinjenja formule (XX) sa HCl u etil acetatu;

(ii) dodavanje heptana u reakcionu smešu; i

(iii) izolovanje kristalizacijom jedinjenja formule (XXI) kao njegove HCl adicione soli.

(4) Korak (g) spajanja sadrži korake:

(i) spajanje jedinjenja formule (XXI) sa 2-pirazinkarboksilnom kiselinom u prisustvu TBTU i tercijarnog amina u dihlorometanu;

(5) Korak (h) uklanjanja zaštite sa organoborne kiseline obuhvata sledeće korake:

(i) obezbeđivanje dvofazne smeše koja sadrži jedinjenje formule (XXIII), organski akceptor organoborne kiseline, niži alkanol, C5-8ugljovodonični rastvarač i vodeni rastvor mineralne kiseline;

(ii) mešanje dvofazne smeše da bi se dobilo jedinjenje formule (XIV);

(iii) odvajanje slojeva rastvarača; i

[0098] Poželjno, korak (h)(iii) sadrži korake:

(1) odvajanje slojeva rastvarača;

(2) podešavanje vodenog sloja na bazni pH;

(3) ispiranje vodenog sloja organskim rastvaračem; i

(4) podešavanje pH vodenog sloja na vrednost manju od oko 6;

[0099] Otkriće se takođe odnosi na postupak velikih razmera za formiranje jedinjenja formule

ili njegovog anhidrida organoborne kiseline, koji sadrži korake:

(aa) spajanje jedinjenja formule (XVIII):

ili njegove kisele adicione soli, sa jedinjenjem formule (XIX):

gde:

P<1>je zaštitna grupa amino grupe koja može da se odvoji; i

X je OH ili odlazeća grupa;

da bi se formiralo jedinjenje formule (XX):

pri čemu je P<1>kao što je gore definisano, navedeni korak (aa) spajanja sadrži korake:

(ii) izvođenje zamene rastvarača da bi se dihlorometan zamenio etil acetatom; i (iii) izvođenje ispiranja vodom rastvora etil acetata;

(bb) uklanjanje zaštitne grupe P<1>da bi se formiralo jedinjenje formule (XXI):

ili njegova kisela adiciona so, navedeni korak (bb) uklanjanja zaštitne grupe sadrži korake:

(i) tretiranje jedinjenja formule (XX) sa HCl u etil acetatu;

(ii) dodavanje heptana u reakcionu smešu; i

(iii) izolovanje kristalizacijom jedinjenja formule (XXI) kao njegova adiciona so HCl;

(cc) spajanje jedinjenja formule (XXI) sa reagensom formule (XXII)

gde X je OH ili odlazeća grupa, da bi se formiralo jedinjenje formule (XXIII):

pri čemu, navedeni korak spajanja (cc) sadrži korake:

(ii) izvođenje zamene rastvarača da bi se dihlorometan zamenio etil acetatom; i (iii) izvođenje ispiranja vodom rastvora etil acetata; i

(dd) uklanjanje zaštite ostatka organoborne kiseline da bi se formiralo jedinjenje formule (XIV) ili njegov anhidrid organoborne kiseline, pri čemu, navedeni korak (dd) uklanjanja zaštite sadrži korake:

(ii) mešanje dvofazne smeše da bi se dobilo jedinjenje formule (XIV);

(iii) odvajanje slojeva rastvarača; i

[0100] Poželjno, korak (dd)(iii) sadrži korake:

(1) odvajanje slojeva rastvarača;

(2) podešavanje vodenog sloja na bazni pH;

(3) ispiranje vodenog sloja organskim rastvaračem; i

(4) podešavanje pH vodenog sloja na vrednost manju od oko 6;

[0101] Efikasnost gore opisanih postupaka se dalje povećava skraćivanjem trajanja koraka, na primer, prenošenjem reakcione smeše ili rastvora obrađenog proizvoda iz jedne reakcije direktno u sledeću reakciju, bez izolovanja intermedijernog proizvoda. Na primer, korak (e)(iii) ili (aa)(iii) može dati rastvor etil acetata koji sadrži jedinjenje formule (XX), a rastvor etil acetata je direktno podvrgnut u koraku (f) ili (bb) uslovima efikasnim za uklanjanje zaštitne grupe P<1>. Zaštitna grupa P<1>može biti zaštitna grupa osetljiva na kiselinu, npr. terc-butoksikarbonil (Boc), a rastvor etil acetata iz koraka (e)(iii) ili (aa)(iii) se tretira kiselinom. Rastvor etil acetata iz koraka (e)(iii) ili (aa)(iii) može da se osuši azeotropno i zatim tretira sa gasovitim HCl.

[0102] Kada se korak (f) ili (bb) uklanjanja zaštite izvodi u anhidrovanim uslovima, kao što je gore opisano, proizvod formule (XXI) može se izolovati kristalizacijom iz reakcione smeše kao njegova adiciona so HCl. Kristalizacija soli proizvoda se stimuliše dodavanjem ugljovodoničnog rastvarača kao što je n-heptan. Reakciona smeša može biti delimično koncentrovana pre dodavanja ugljovodoničnog rastvarača. Sadašnji pronalazači su otkrili da kristalizacija jedinjenja formule (XXI) na ovaj način efikasno uklanja sve nečistoće tripeptida koje su se mogle formirati tokom koraka (e) ili (aa) spajanja. Takve nečistoće je teško ukloniti u kasnijim fazama sinteze.

[0103] Dalje skraćivanje trajanja postupka je moguće prenošenjem smeše proizvoda iz koraka (g) ili (cc) spajanja direktno u korak (h) ili (dd) deprotekcije grupe organoborne kiseline. Poželjno je da se organski rastvarač iz reakcije spajanja prvo zameni etil acetatom da bi se olakšalo ispiranje u vodi. Druga zamena rastvarača u ugljovodonični rastvarač tada omogućava da se rastvor proizvoda iz koraka (g) ili (cc) koristi direktno u koraku (h) ili (dd) deprotekcije dvofazne organoborne kiseline, bez izolovanja jedinjenja formule (XXIII).

[0104] Alternativno, može da se usvoji konvergentniji pristup za sintezu jedinjenja formule (XIV). Dakle, ovde je otkriven postupak velikih razmera za formiranje jedinjenja formule (XIV)

ili njegovog anhidrida organoborne kiseline. Postupak sadrži korake:

(a) obezbeđivanja boronatnog kompleksa formule (XV):

u kome:

R<3>je nukleofugna grupa;

Y je nukleofugna grupa; i

M<+>je alkalni metal;

(b) dovođenje u kontakt boronatnog kompleksa formule (XV) sa Luisovom kiselinom pod uslovima koji daju jedinjenje estar organoborne kiseline formule (XVI):

pri čemu se navedeni korak dovođenja u kontakt izvodi u reakcionoj smeši koja sadrži:

(i) koordinacioni etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom; ili (ii) etarski rastvarač koji se slabo meša sa vodom i koordinacioni ko-rastvarač; (c) tretiranje jedinjenja estra organoborne kiseline formule (XVI) reagensom formule M<1>-N(Si(R<6>)3)2, gde je M<1>alkalni metal i svaki R<6>nezavisno je izabran iz grupe koja se sastoji od alkila, aralkila i arila, gde je aril ili arilni deo aralkila izborno supstituisan, da bi se formiralo jedinjenje formule (XVII):

(d) uklanjanje (R<6>)3Si grupa da bi formiralo jedinjenje formule (XVIII):

ili njegova kisela adiciona so;

(e') spajanje jedinjenja formule (XVIII) sa jedinjenjem formule (XIXa):

gde X je OH ili odlazeća grupa, da bi se formiralo jedinjenje formule (XXIII):

(f') uklanjanje zaštite sa ostatka organoborne kiseline da bi se formiralo jedinjenje formule (XIV) ili njegov anhidrid organoborne kiseline.

[0105] Ovde je otkriven postupak koji karakteriše najmanje jedna od sledećih karakteristika (1)-(3). Postupak se može okarakterisati sa sve tri karakteristike (1)-(3) u nastavku.

(1) U boronatnom kompleksu formule (XV), R<3>i Y su oba hloro.

(2) Korak (e') spajanja sadrži korake:

(i) spajanje jedinjenja formule (XVIII) sa jedinjenjem formule (XIXa) gde X predstavlja OH u prisustvu 2-(1H-benzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluronijum tetrafluoroborata (TBTU) i tercijarnog amina u dihlorometanu;

(ii) izvođenje zamene rastvarača da bi se dihlorometan zamenio etil acetatom; i (iii) izvođenje vodenog ispiranja rastvora etil acetata.

(3) Korak (f') uklanjanja zaštite sa organoborne kiseline sadrži korake:

(ii) mešanje dvofazne smeše da bi se dobilo jedinjenje formule (XIV);

(iii) odvajanje slojeva rastvarača; i

[0106] Korak (f')(iii) može da sadrži korake:

(1) odvajanje slojeva rastvarača;

(2) podešavanje vodenog sloja do baznog pH;

(3) ispiranje vodenog sloja organskim rastvaračem; i

(4) podešavanje pH vodenog sloja na vrednost manju od oko 6;

[0107] U koraku (h)(iv), (dd)(iv) ili (f')(iv) gore opisanih postupaka, jedinjenje formule (XIV), ili njegov anhidrid organoborne kiseline, poželjno se ekstrahuje u etil acetat i kristališe dodavanjem heksana ili heptana. Postupak može dalje da obuhvata izolovanje anhidrida organoborne kiseline jedinjenja formule (XIV), poželjno anhidrida trimerne organoborne kiseline formule (XXIV):

[0108] Ovde otkriveni postupci omogućavaju proizvodnju bortezomiba u velikim razmerama veoma visoke hemijske i stereohemijske čistoće. Postupci iz prethodnog stanja tehnike su bili ograničenog obima i davali su proizvod niže ukupne čistoće. Ovde je takođe otkrivena kompozicija koja sadrži najmanje jedan kilogram jedinjenja formule (XXIV):

Jedinjenje formule (XXIV) poželjno je pripremljeno prema gore opisanom postupku i poželjno čini najmanje 99% tež./tež. kompozicije.

PRIMERI

Skraćenice

[0109]

BOC terc-butoksikarbonil

D.I. dejonizovan

DMF N,N-dimetilformamid

GC gasna hromatografija

GC-MS gasna hromatografija-masena spektrometrija

h časovi

HDPE polietilen visoke gustine

HPLC tečna hromatografija visokog učinka

LDA litijum diizopropilamid

LOD gubitak od sušenja

min minuti

MTBE t-butil metil etar

RP-HPLC reverzno fazna hromatografija visokog učinka

RPM obrtaja u minuti

TBTU O-benzotriazol-1-il-N,N,N’,N’-tetrametiluronijum tetrafluoroborat THF tetrahidrofuran

Primer 1: Postupak proizvodnje (1R)-(S)-pinandiol 1-amonijum trifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronata (dat kao referenca)

(1S)-(S)-Pinandiol 1-hloro-3-metilbutan-1-boronat

[0110]

1. (S)-Pinandiol-2-metilpropan-1-boronat (12.0 kg, 50.8 mola) sipan je u reakcionu posudu koja se održava pod atmosferom azota.

2. Sipani su terc-butil metil etar (53 kg) i dihlorometan (22.5 kg) i dobijena smeša je hlađena do -57 ̊C uz mešanje.

3. Diizopropilamin, (6.7 kg) sipan je u drugu reakcionu posudu održavanu pod atmosferom azota.

4. terc-Butil metil etar (27 kg) sipan je u diizopropilamin i dobijena smeša je hlađena do -10 ̊C uz mešanje.

5. n-Heksil litijum u heksanu (33.2 tež.% rastvor) (17.6 kg) dodavan je u smešu diizopropilamina tokom perioda od 57 minuta, dok je reakciona temperatura održavana na -10 ̊C do -7 ̊C.

6. Ova smeša (LDA-smeša) je mešana 33 minuta na -9 ̊C do -7 ̊C pre upotrebe.

7. Cink hlorid, (12.1 kg) sipan je u treću reakcionu posudu održavanu pod atmosferom azota. 8. terc-Butil metil etar (16 kg) sipan je u cink hlorid i dobijena smeša je zagrevana do 30 ̊C uz mešanje.

9. Tetrahidrofuran (53 kg) je dodavan u suspenziju cink hlorida tokom perioda od 18 minuta, uz održavanje reakcione temperature na 35 ̊C do 40 ̊C.

10. Ova smeša (ZnCl2-smeša) mešana je 4 časa i 28 minuta na 38 ̊C do 39 ̊C do korišćenja.

11. LDA-smeša (iz br. 3 - 6) dodavana je tokom perioda od 60 minuta u reakcionu posudu koja sadrži (S)-pinandiol-2-metilpropan-1-boronat, dok je reakciona temperatura održavana na -60 ̊C do -55 ̊C.

12. Tečnost od ispiranja terc-butil metil etrom (10 kg) korišćena je za završetak dodavanja.

13. Reakciona smeša je mešana još 20 minuta na -59 ̊C do -55 ̊C.

14. Reakciona smeša je zagrevana do -50 ̊C tokom perioda od 11 minuta.

15. ZnCl2-smeša (iz br.7-10) dodavana je tokom perioda od 48 minuta u reakcionu posudu koja sadrži (S)-pinandiol-2-metilpropan-1-boronat i LDA-smešu, dok je reakciona temperatura održavana na -50 ̊C do -45 ̊C.

16. Ispiranje terc-butil metil etrom (10 kg) korišćeno je za završetak dodavanja.

17. Reakciona smeša je mešana dodatnih 30 minuta na -45 ̊C do -40 ̊C i zatim zagrevana do 10 ̊C tokom perioda od 81 minuta.

18. 10% rastvor sumporne kiseline (72 kg) dodavan je tokom perioda od 40 minuta u reakcionu posudu, dok je reakciona temperatura održavana na 10 ̊C do 21 ̊C.

19. Reakciona smeša je mešana 16 minuta na temperaturi sredine, pre nego što je odvojena vodena faza.

20. Organska faza je ispirana redom dejonizovanom (D.I.) vodom (32 kg) i 10% rastvorom natrijum hlorida (26.7 kg), svako ispiranje je obuhvatalo snažno mešanje u trajanju od 15 do 17 minuta na temperaturi sredine.

21. Reakciona smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom (pmin= 81 mbar), održavajući spoljašnju (toplotni omotač/kupatilo) temperaturu od 50 ̊C do 55 ̊C, čime se dobija ostatak koji je rastvoren u metilcikloheksanu (56 kg).

22. Reakciona smeša je refluksovana (u Dean-Stark tipu kondenzatora za odvajanje vode) pod sniženim pritiskom (pmin= 67 mbar), održavajući spoljašnju (toplotni omotač/kupatilo) temperaturu od 50 ̊C do 55 ̊C u trajanju od 2 časa i 7 minuta, sve dok se voda više ne odvaja. 23. Oko 35 L rastvarača je izdestilovano pod sniženim pritiskom (pmin= 81 mbar), održavajući spoljašnju (toplotni omotač /kupatilo) temperaturu od 50 ̊C do 55 ̊C.

24. Dobijena suva smeša metilcikloheksana koja sadrži (15)-(S)-pinandiol 1-hloro-3-metilbutan-1-boronat hlađena je do 14 ̊C.

(1R)-(S)-Pinandiol 1-bis(trimetilsilil)amino-3-metilbutan-1-boronat

[0111]

1. Litijum bis(trimetilsilil)amid u tetrahidrofuranu (19.4 tež.% rastvor), (41.8 kg) sipan je u reakcionu posudu održavanu pod atmosferom azota i ohlađenu do -19 ̊C uz mešanje.

2. Smeša metilcikloheksana koja sadrži (1S)-(S)-pinandiol 1-hloro-3-metilbutan-1-boronat dodavana je tokom perioda od 55 minuta, dok je reakciona temperatura održavana na -19 ̊C do -13 ̊C.

3. Tečnost od ispiranja metilcikloheksanom (5 kg) korišćena je da bi se završilo dodavanje.

4. Reakciona smeša je mešana još 65 minuta na -13 ̊C do -12 ̊C i zatim zagrevana do 25 ̊C tokom perioda od 25 minuta.

5. Suspenzija od celita (2.5 kg) u metilcikloheksanu (22 kg) dodata je u reakcionu smešu.

6. Reakciona smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom (pmin= 25 mbar), održavajući spoljašnju (toplotni omotač/kupatilo) temperaturu od 45 ̊C do 50 ̊C, dajući ostatak koji je rastvoren u metilcikloheksanu (36 kg).

7. Uzorak je zatim uklonjen za testiranje u postupku, za sadržaj tetrahidrofurana pomoću GC. 8. Rezultat testa za tetrahidrofuran bio je 0.58%.

9. Čvrste supstance su uklonjene filtracijom, filtrat je filtriran kroz čep od silika gela (2.0 kg). 10. Obe filterske jedinice su isprane izopropil etrom (30 kg).

11. Dobijena smeša metilcikloheksana/izopropil etra koja sadrži (1R)-(S)-pinandiol 1-bis(trimetilsilil)amino-3-metilbutan-1-boronat čuvana je u kontejneru na temperaturi sredine sve dok nije upotrebljena u sledećem koraku.

(1R)-(S)-Pinandiol 1-amonijum trifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronat

[0112]

1. Trifluorosirćetna kiselina, (12 kg) sipana je u drugu reakcionu posudu koja je održavana pod atmosferom azota.

2. Izopropil etar (78 kg) je sipan u trifluorosirćetnu kiselinu i dobijena smeša je ohlađena do -10 ̊C uz mešanje.

3. Smeša metilcikloheksana/izopropil etra koja sadrži (1R)-(S)-pinandiol 1-bis(trimetilsilil)amino-3-metilbutan-1-boronat dodavana je tokom perioda od 53 minuta izazivajući taloženje proizvoda, dok je reakciona temperatura održavana na -10 ̊C do -5 ̊C.

4. Ispiranje izopropil etrom (5 kg) korišćeno je da bi se završilo dodavanje.

5. Reakciona smeša je mešana dodatnih 8 časova i 20 minuta na -9 ̊C do -7 ̊C.

6. Čvrsta supstanca je sakupljena filtracijom, isprana izopropil etrom (70 kg) u dva dela, i sušena pod sniženim pritiskom (pmin= 56 mbar) na 41 ̊C do 42 ̊C u trajanju od 2 časa i 15 minuta.

7. Čvrsta supstanca je mešana sa D.I. vodom (60 kg) u trajanju od 24 minuta na temperaturi sredine, pre nego što je D.I. voda uklonjena filtracijom.

8. Čvrsta supstanca je isprana D.I. vodom (12 kg).

9. Čvrsta supstanca je sušena pod vakuumom (pmin= 4 mbar) na 40 ̊C do 44 ̊C u trajanju od 9 časova i 22 minuta, nakon tog vremena gubitak od sušenja bio je 0.51%, što ispunjava zahtev za ≤ 1%.

10. Intermedijer, sirovi (1R)-(S)-pinandiol 1-amonijum trifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronat zatim je pakovan u pojedinačne polietilenske kesice u polipropilenskim bubnjevima i obeležen. Prinos je bio 72%.

Rekristalizacija sirovog (1R)-(S)-pinandiol 1-amonijum trifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronata [0113]

1. Sirovi (1R)-(S)-pinandiol 1-amonijum trifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronat (13 kg) sipan je u reakcionu posudu održavanu pod atmosferom azota.

2. Trifluorosirćetna kiselina (31 kg) sipana je u reakcionu posudu i dobijena smeša je hlađena do 4 ̊C uz mešanje.

3. Pošto je sva čvrsta supstanca rastvorena ostavljajući neznatno mutnu smešu, izopropil etar (29 kg) je dodavan tokom perioda od 57 minuta, dok je reakciona temperatura održavana na 2 ̊C do 3 ̊C.

4. Po završetku dodavanja smeša je filtrirana kroz filter u prijemnu posudu održavanu pod atmosferom azota.

5. Reaktor i filter su isprani smešom trifluorosirćetne kiseline (3.8 kg) i izopropil etra (5 kg). Ostatak od ispiranja je dodat filtratu.

6. Izopropil etar (126 kg) je dodavan tokom perioda od 15 minuta izazivajući taloženje proizvoda, dok je reakciona temperatura održavana na 16 ̊C do 18 ̊C.

7. Smeša je mešana na 16 ̊C do 18 ̊C u trajanju od 15 min, zatim je hlađena do -5 ̊C tokom perioda od 67 minuta, i mešana je na -3 ̊C do -5 ̊C pod atmosferom azota u trajanju od 89 minuta.

8. Čvrsta supstanca je zatim izolovana filtracijom, isprana izopropil etrom (48 kg) u dva dela, i sušena pod vakuumom (pmin = 2 mbar) na 34 ̊C do 40 ̊C u trajanju od 2 časa i 55 minuta, nakon tog vremena gubitak usled sušenja je bio 0.32%, što ispunjava zahtev za ≤ 0.5%.

9. Proizvod, (1R)-(S)-pinandiol 1-amonijum trifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronat, zatim je pakovan u dvostruke polietilenske kesice u kartonske doboše i obeležen. Prinos je bio 86%. Primer 2: Postupak za proizvodnju anhidrida N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline (dat kao referenca)

(1S,2S,3R,5S)-Pinandiol N-BOC-L-fenilalanin-L-leucin boronat

[0114]

1. U laboratorijskom digestoru, kroz staklenu reakcionu posudu sa tri grlića koja je opremljena Claisen-ovom glavom, uređajem za beleženje temperature i mehaničkom mešalicom propušten je azot.

2. (1R)-(S)-Pinandiol 1-amonijum trifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronat (2.0 kg) sipan je u posudu.

3. BOC-L-fenilalanin (1.398 kg) sipan je u posudu.

4. 2-(1H-Benzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametil uronijum tetrafluoroborat, TBTU (1.864 kg) sipan je u posudu.

5. Dihlorometan (15.8 L) je sipan u posudu.

6. Motor mešalice je podešen tako da obezbedi mešanje na 260 RPM.

7. Upotrebom ledenog/vodenog kupatila za hlađenje, reakciona smeša je hlađena do 1.0 ̊C, uz održavanje atmosfere azota.

8. N,N-Diizopropiletilamin (2.778 L) sipan je u staklenu posudu i prebačen u reakcionu smešu tokom perioda od 117 minuta upotrebom peristaltičke pumpe uz održavanje reakcionog temperaturnog opsega od 0.7 ̊C - 2.1 ̊C. Ukupna stopa dodavanja bila je 23.7 mL/min.

9. Tečnost od ispiranja posude dihlorometanom (0.2 L) sipana je u reakcionu smešu da bi se završilo dodavanje.

10. Reakciona smeša je mešana dodatnih 35 minuta. Temperatura na početku mešanja bila je 1.8 ̊C i 2.5 ̊C na kraju.

11. Uzorak je zatim uklonjen za testiranje u postupku pomoću reverzno fazne tečne hromatografije visokog učinka (RP-HPLC). Procenat konverzije je određen kao 99.3%.

12. Reakciona smeša je prebačena u približno dve jednake polovine u dve posude za rotacioni isparivač. Reakciona smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom primenom rotacionog isparivača, uz održavanje spoljašnje temperature kupatila od 29-30 ̊C.

13. Etil acetat (4.0 L) podeljen je u dva približno jednaka dela i sipan je u dve posude za rotacioni isparivač.

14. Smeše u svakoj posudi su ponovo koncentrovane pod sniženim pritiskom upotrebom rotacionog isparivača, uz održavanje spoljašnje temperature kupatila od 29-30 ̊C.

15. Ostaci u svakoj posudi za rotacioni isparivač su zatim prebačeni nazad u reakcionu posudu primenom etil acetata (13.34 L).

16. U staklenoj posudi koja je opremljena mešalicom, pripremljen je 1% vodeni rastvor fosforne kiseline mešanjem D.I. vode (13.18 L) i fosforne kiseline (0.160 kg).

17. U staklenoj posudi koja je opremljena mešalicom, pripremljen je 2% vodeni rastvor kalijum karbonata (12.0 L) mešanjem D.I. vode (11.76 L) i kalijum karbonata (0.24 kg).

18. U staklenoj posudi koja je opremljena mešalicom, pripremljen je 10% vodeni rastvor natrijum hlorida (13.34 L) mešanjem D.I. vode (13.34 L) i natrijum hlorida (1.334 kg).

19. D.I. voda (13.34 L) sipana je u reakcionu posudu koja sadrži rastvor etil acetata i smeša je mešana na 380 RPM u trajanju od 7 minuta. Slojevi su ostavljeni da se razdvoje i vodena faza (donji sloj) je prebačena pod vakuumom u pogodnu posudu i odbačena.

20. Ponovo, D.I. voda (13.34 L) sipana je u reakcionu posudu koja sadrži rastvor etil acetata i smeša je mešana na 385 RPM u trajanju od 7 minuta. Slojevi su ostavljeni da se razdvoje i vodena faza (donji sloj) je prebačena pod vakuum u pogodnu posudu i odbačena.

21. 1% rastvor fosforne kiseline pripremljen u koraku 16 sipan je u reakcionu posudu koja sadrži rastvor etil acetata i smeša je mešana na 365 RPM u trajanju od 7 minuta. Slojevi su ostavljeni da se razdvoje i kisela vodena faza (donji sloj) je prebačena u pogodnu posudu i odbačena.

22. 2% rastvor kalijum karbonata pripremljen u koraku 17 sipan je u reakcionu posudu koja sadrži rastvor etil acetata i smeša je mešana na 367 RPM u trajanju od 7 minuta. Slojevi su ostavljeni da se razdvoje i bazna vodena faza (donji sloj) je prebačena u pogodnu posudu i odbačena.

23. 10% rastvor natrijum hlorida koji je pripremljen u koraku 18 sipan je u reakcionu posudu koja sadrži rastvor etil acetata i smeša je mešana na 373 RPM u trajanju od 6 minuta. Slojevi su ostavljeni da se odvoje i vodena faza (donji sloj) je prebačena u pogodnu posudu i odbačena.

24. Rastvor etil acetata je prebačen u posudu za rotacioni isparivač i koncentrovan pod sniženim pritiskom primenom rotacionog isparivača, uz održavanje temperature kupatila od 29-30 ̊C, da bi se dobio ostatak.

25. Ostatak je zatim ponovo rastvoren u etil acetatu (4.68 L).

26. Rastvor je koncentrovan pod vakuumom upotrebom rotacionog isparivača, uz održavanje temperature kupatila od 29-30 ̊C, da bi se još jednom dobio ostatak.

27. Ponovo, ostatak je zatim ponovo rastvoren u etil acetatu (4.68 L) i uzeta su dva uzorka za određivanje sadržaja vode pomoću Karl Fisher titracije. Sadržaj vode dva uzorka određen je kao 0.216% i 0.207%.

28. Upotrebom dodatne količine etil acetata (12.66 L), smeša je prebačena iz posude za rotacioni isparivač u suvu reakcionu posudu opremljenu sa uređajem za beleženje temperature, mehaničkom mešalicom i disperzionom epruvetom od sinterovanog stakla, i prečišćena azotom. (1S,2S,3R,5S)-Pinandiol L-fenilalanin-L-leucin boronat, HCl so

[0115]

1. Rastvor etil acetata koji sadrži (1S,2S,3R,5S)-pinandiol N-BOC-L-fenilalanin-L-leucin boronat hlađen je upotrebom ledenog/vodenog kupatila za hlađenje do -0.9 ̊C.

2. Gasoviti hlorovodonik (1.115 kg) je propuštan kroz reakcionu smešu tokom perioda od 1.48 časova. Temperatura na početku dodavanja bila je -0.9 ̊C i 6.8 ̊C na kraju.

3. Reakcija je zatim ostavljena da se zagreva do 14.4 ̊C tokom 50 minuta, uz održavanje atmosfere azota.

4. Uzorak je uklonjen za testiranje u postupku pomoću RP-HPLC. Procenat konverzije bio je 68.9 % (% površine).

5. Reakcija je mešana 35 minuta. Temperatura na početku je bila 14 ̊C, i 14.8 ̊C na kraju.

6. Uzorak je uklonjen za testiranje u postupku pomoću RP-HPLC. Procenat konverzije je bio 94.7% (% površine).

7. Reakcija je mešana približno dodatnih 50 minuta, održavajući temperaturu od 10 ̊C ± 5 ̊C. 8. Uzorak je uklonjen za testiranje u postupku pomoću testiranja u postupku pomoću RP-HPLC. Procenat konverzije je bio 97.3%.

9. Reakcija je mešana približno dodatnih 50 minuta, održavajući temperaturu od 10 ̊C ± 5 ̊C. Krajnja temperatura bila je 14.6 ̊C.

10. Uzorak je uklonjen za testiranje u postupku pomoću RP-HPLC. Ukupno reakciono vreme posle dodavanja gasa hlorovodonika bilo je četiri (4) časa.

11. Procenat konverzije bio je 99%.

12. Zabeležena je pojava suspenzije.

13. n-Heptan (8.8 L) je sipan u reakcionu smešu.

14. Suspenzija je mešana 2 časa. Temperatura na početku mešanja bila je 12.7 ̊C, i 15.3 ̊C na kraju.

15. Čvrsta supstanca je izolovana filtracijom na Buchner-ovom levku u koji je postavljen filter čep obložen polipropilenom.

16. Čvrsta supstanca je isprana n-heptanom (4.68 L).

17. U laboratorijskom digestoru, čvrsta supstanca je prebačena u tri poslužavnika za sušenje na ne više od 1" dubine i sušena na vazduhu 1 čas.

18. Čvrsta supstanca je zatim sušena na ≤35 ̊C pod vakuumom od 27" Hg u trajanju od 16 časova i 28 minuta u vakuumskoj peći opremljenoj vakuumetrom i uređajem za beleženje temperature.

19. Čvrsta supstanca je uzorkovana sa svake tacne za sušenje da bi se odredio % gubitka usled sušenja. LOD je određen kao 0%, 0.02% i 0.02% na tri uzeta uzorka.

20. (1S,2S,3R,5S)-Pinandiol L-fenilalanin-L-leucin boronat, HCl so zatim je upakovana u dvostruke polietilenske kesice, u kartonske doboše, obeležena i uzorkovana.

21. Izolovani prinos je bio 1.87 kg, 79.1%. Intermedijer je čuvan na 2-8 ̊C do korišćenja u daljoj proizvodnji.

(1S,2S,3R,5S)-Pinandiol N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin boronat

[0116]

1. U laboratorijskom digestoru kroz staklenu reakcionu posudu sa tri grlića koja je opremljena Claisen-ovom glavom, uređajem za beleženje temperature i mehaničkom mešalicom, propušten je azot.

2. (1S,2S,3R,5S)-Pinandiol L-fenilalanin-L-leucin boronat, HCl so (1.85 kg) sipan je u posudu.

3. 2-Pirazinkarboksilna kiselina (0.564 kg) sipana je u posudu.

4. 2-(H-Benzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametil uronijum tetrafluoroborat, TBTU (1.460 kg) sipan je u posudu.

5. Dihlorometan (18.13 L) je sipan u posudu.

6. Motor mešalice je podešen tako da obezbedi mešanje na 272 RPM.

7. Upotrebom kupatila za hlađenje, reakciona smeša je hlađena do -1.2 ̊C.

8. N,N-Diizopropiletilamin (1.865 kg) je sipan u staklenu posudu i prebačen je u reakciju tokom perioda od 50 minuta upotrebom peristaltičke pumpe održavajući opseg reakcione temperature od -1.2 ̊C do 2.8 ̊C.

9. Tečnost od ispiranja posude dihlorometanom (0.37 L) sipana je u reakcionu smešu za završetak dodavanja.

10. Reakciona smeša je ostavljena da se zagreva i mešana je dodatnih 81 minut.

11. Temperatura na početku mešanja bila je 15 ̊C, i 24.9 ̊C na kraju.

12. Uzorak je zatim uklonjen za testiranje u postupku pomoću RP-HPLC. Procenat konverzije je određen kao 99.9%.

13. Reakciona smeša je prebačena u približno dve jednake polovine u posude za rotacioni isparivač. Reakciona smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom upotrebom dva rotaciona isparivača, uz održavanje spoljašnje temperature kupatila od 33-34 ̊C.

14. Etil acetat (12.95 L) je podeljen u dva približno jednaka dela i sipan u dve posude za rotacioni isparivač.

15. Smeše u svakoj posudi su zatim koncentrovane pod sniženim pritiskom upotrebom rotacionog isparivača, uz održavanje spoljašnje temperature kupatila od 33-34 ̊C.

16. Ostaci iz svake posude rotacionog isparivača zatim su prebačeni nazad u reakcionu posudu upotrebom etil acetata (12.95 L).

17. U staklenoj posudi opremljenoj mešalicom, 1% vodeni rastvor fosforne kiseline (12.34 L) pripremljen je mešanjem D.I. vode (12.19 L) i fosforne kiseline (0.148 kg).

18. U staklenoj posudi opremljenoj mešalicom, 2% vodeni rastvor kalijum karbonata (12.34 L) pripremljen je mešanjem D.I. vode (12.09 L) i kalijum karbonata (0.247 kg).

19. U staklenoj posudi opremljenoj mešalicom, pripremljen je 10% vodeni rastvor natrijum hlorida (12.34 L) mešanjem D.I. vode (12.34 L) i natrijum hlorida (1.234 kg).

20. D.I. voda (12.34 L) sipana je u reakcionu posudu koja sadrži rastvor etil acetata i smeša je mešana na 382 RPM u trajanju od 7 minuta. Slojevi su ostavljeni da se razdvoje i vodena faza (donji sloj) je prebačena u pogodnu posudu i odbačena.

21. Ponovo, D.I. voda (12.34 L) sipana je u reakcionu posudu koja sadrži rastvor etil acetata i smeša je mešana na 398 RPM u trajanju od 7 minuta. Slojevi su ostavljeni da se odvoje i vodena faza (donji sloj) je prebačena u pogodnu posudu i odbačena.

22. 1% rastvor fosforne kiseline u koraku 17 sipan je u reakcionu posudu koja sadrži rastvor etil acetata i smeša je mešana na 364 RPM u trajanju od 8 minuta. Slojevi su ostavljeni da se razdvoje i kisela vodena faza (donji sloj) je prebačena u pogodnu posudu i odbačena.

23. 2% rastvor kalijum karbonata pripremljen u koraku 18 sipan je u reakcionu posudu koja sadrži rastvor etil acetata i smeša je mešana na 367 RPM u trajanju od 8 minuta. Slojevi su ostavljeni da se razdvoje i dvofazna vodena faza (donji sloj) prebačena je u pogodnu posudu i odbačena.

24. 10% rastvor natrijum hlorida pripremljen u koraku 19 sipan je u reakcionu posudu koja sadrži rastvor etil acetata i smeša je mešana na 374 RPM u trajanju od 8 minuta. Slojevi su ostavljeni da se razdvoje i vodena faza (donji sloj) je prebačena u pogodnu posudu i odbačena.

25. Rastvor etil acetata je prebačen pod vakuumom u približno dve jednake polovine u dve posude za rotacioni isparivač i koncentrovan pod sniženim pritiskom upotrebom rotacionog isparivača, uz održavanje spoljašnje temperature kupatila od 34 ̊C.

26. n-Heptan (14.8L) je podeljen u dva približno jednaka dela i sipan u dve posude za rotacioni isparivač. Smeše u svakoj posudi su zatim koncentrovane pod sniženim pritiskom upotrebom rotacionog isparivača, uz održavanje spoljašnje temperature kupatila od 34 ̊C.

Sirovi anhidrid N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline

[0117]

1. U staklenoj posudi opremljenoj mešalicom, pripremljen je 1N rastvor hlorovodonične kiseline (22.2 L) mešanjem D.I. vode (20.36 L) i hlorovodonične kiseline (1.84 kg).

2. U staklenoj posudi opremljenoj mešalicom, pripremljen je 2N rastvor natrijum hidroksida (12.03 L) mešanjem D.I. vode (12.03 L) i natrijum hidroksida (0.962 kg).

3. Ostaci koji sadrže (1S,2S,3R,5S)-pinandiol N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin boronat iz svake posude za rotacioni isparivač zatim su prebačeni u staklenu reakcionu posudu sa tri grlića opremljenu uređajem za beleženje temperature i mehaničkom mešalicom, upotrebom n-heptana (14.8 L) i metanola (14.8 L).

4. Motor mešalice je podešen tako da obezbedi mešanje na 284 RPM.

5. 2-Metilpropanorganoborna kiselina (0.672 kg) sipana je u posudu.

6. 1N hlorovodonična kiselina pripremljena u koraku 1 (11.2 L) sipana je u posudu.

7. Motor za mešanje je podešen tako da obezbedi mešanje na 326 RPM.

8. Reakciona smeša je mešana 16.38 časova. Početna temperatura šarže bila je 28.6 ̊C, i krajnja temperatura šarže bila je 21.6 ̊C.

9. Uzorak je zatim uklonjen za testiranje u postupku pomoću RP-HPLC.

10. Procenat konverzije je određen kao 100%.

11. Mešanje je zaustavljeno i dvofazna smeša je ostavljena da se odvoji.

12. Sloj n-heptana (gornji sloj) je prebačen u pogodnu posudu i odbačen.

13. n-Heptan (5.37 L) je sipan u reakcionu posudu i smeša je mešana na 381 RPM u trajanju od 6 minuta. Slojevi su ostavljeni da se razdvoje i faza n-heptana (gornji sloj) prebačena je u pogodnu posudu i odbačena.

14. Ponovo, n-heptan (5.37 L) je sipan u reakcionu posudu i smeša je mešana na 340 RPM u trajanju od 6 minuta. Slojevi su ostavljeni da se razdvoje i faza n-heptana (gornji sloj) je prebačena u pogodnu posudu i odbačena.

15. Vodeni rastvor metanola prebačen je u približno dve jednake polovine u dve posude za rotacioni isparivač i koncentrovan pod sniženim pritiskom primenom rotacionog isparivača, uz održavanje spoljašnje temperature kupatila od 33-34 ̊C. Sakupljeno je 15 L metanola.

16. Dihlorometan (5.37 L) je korišćen za prebacivanje ostatka iz posuda za rotacioni isparivač nazad u reakcionu posudu.

17. 2N natrijum hidroksid (11.2 L) pripremljen u koraku 2 sipan je u posudu.

18. Dihlorometanski sloj (donji sloj) prebačen je u pogodnu posudu i odbačen.

19. Dihlorometan (5.37 L) je sipan u posudu i smeša je mešana na 374 RPM u trajanju od 6 minuta. Faze su ostavljene da se razdvoje i dihlorometanski sloj (donji sloj) je pebačen u pogodnu posudu i odbačen.

20. Ponovo, dihlorometan, (5.37 L) je sipan u posudu i smeša je mešana na 368 RPM u trajanju od 8 minuta. Faze su ostavljene da se razdvoje i dihlorometanski sloj (donji sloj) je prebačen u pogodnu posudu i odbačen.

21. Dihlorometan (5.37 L) je sipan u posudu.

22. 1N hlorovodonična kiselina (10.7 L) sipana je u posudu uz mešanje. pH vrednost vodene faze je određena kao 6.

23. Mešanje je prekinuto i faze su ostavljene da se odvoje.

24. Dihlorometanska faza (donji sloj) je prebačena pod vakuumom u staklenu prijemnu posudu.

25. Dihlorometan (5.37 L) je sipan u posudu i smeša je mešana na 330 RPM tokom 6 minuta. Faze su ostavljene da se razdvoje i dihlorometanski sloj (donji sloj) je prebačen u staklenu prijemnu posudu.

26. Ponovo, dihlorometan, (5.37 L) je sipan u posudu i smeša je mešana na 335 RPM tokom 6 minuta. Faze su ostavljene da se razdvoje i dihlorometanski sloj (donji sloj) je prebačen u staklenu prijemnu posudu.

27. Dihlorometanski ekstrakti su spojeni i prebačeni u približno dve jednake polovine u dve posude za rotacioni isparivač i koncentrovani pod sniženim pritiskom primenom rotacionog isparivača, uz održavanje spoljašnje temperature kupatila od 33-34 ̊C.

28. Etil acetat (12.95 L) je podeljen u dva približno jednaka dela i sipan u dve posude za rotacioni isparivač. Smeše u svakoj posudi su zatim koncentrovane pod sniženim pritiskom primenom rotacionog isparivača, uz održavanje spoljašnje temperature kupatila od 45-46 ̊C. 29. Ponovo, etil acetat (12.95 L) je podeljen u dva približno jednaka dela i sipan u dve posude za rotacioni isparivač. Smeše u svakoj posudi su zatim koncentrovane pod sniženim pritiskom upotrebom rotacionog isparivača, uz održavanje spoljašnje temperature kupatila od 45-46 ̊C, dok nije ostalo približno 10% originalne zapremine.

30. n-Heptan (10.2 L) je podeljen u dva približno jednaka dela i sipan u dve posude za rotacioni isparivač, i suspenzija je mešana pod atmosferom azota u trajanju od 2.67 časa na 22-23 ̊C.

31. Čvrsta supstanca je izolovana filtracijom na Buchner-ovom levku, koji je obložen polipropilenskim filter čepom.

32. Čvrsta supstanca je isprana n-heptanom (2.96 L).

33. U laboratorijskom digestoru, čvrsta supstanca je prebačena u četiri poslužavnika za sušenje i sušena na vazduhu 1.25 časova.

34. Čvrsta supstanca je zatim sušena na 36 - 50 ̊C pod vakuumom od 27" Hg tokom 18 časova i 27 minuta u vakuumskoj peći opremljenoj vakuumetrom i uređajem za beleženje temperature. 35. Čvrsta supstanca je uzorkovana sa svake tacne da bi se odredio % gubitka usled sušenja (LOD). LOD je određen kao 0.38%, 0.62%, 0.71% i 0.63%, kod četiri uzeta uzorka.

36. Sirovi anhidrid N-(2-Pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline pakovan je u dve HDPE boce od 5L, otporne na nasilno otvaranje, koje imaju široki grlić, i obeležen. 37. Izolovani prinos je bio 1.314 kg, 83%.

Rekristalizacija sirovog anhidrida N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline

[0118]

1. U laboratorijskom digestoru kroz staklenu reakcionu posudu opremljenu mehaničkom mešalicom, refluksnim kondenzatorom i uređajem za beleženje temperature propušten je azot. 2. Etil acetat (21 L) je sipan u posudu.

3. Etil acetat je zagrevan do 66.8 ̊C pod atmosferom azota, upotrebom vrele vode/parnog kupatila.

4. Sirovi anhidrid N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalamin-L-leucin organoborne kiseline (1.311 kg) lagano je sipan u reakcionu posudu. Sipanje je trajalo 3 minuta.

5. Smeša je mešana 1 minut sve dok se sva čvrsta supstanca nije rastvorila. Temperatura rastvora je bila 64 ̊C.

6. Izvor toplote je uklonjen i smeša je lagano hlađena do 60 ̊C upotrebom hladnog kupatila. 7. Vreli rastvor etil acetata prebačen je u prijemnu posudu preko višestrukih cevi i polipropilenske radne filterske kapsule upotrebom peristaltičke pumpe.

8. Smeša je ostavljena da se hladi do 27.2 ̊C, i ostavljena je da odstoji pod atmosferom azota bez mešanja, u trajanju od 17.75 časova. Krajnja temperatura je zabeležena kao 20.5 ̊C.

9. Smeša je hlađena primenom lednog/vodenog kupatila uz mešanje u trajanju od 2.33 časa. Temperatura na početku mešanja bila je 3.8 ̊C, i -2.8 ̊C na kraju.

10. Čvrsta supstanca je izolovana filtracijom na Buchner-ovom levku u koji je postavljen filter čep obložen polipropilenom. Filtrat je sakupljen u sabirnoj posudi.

11. Čvrsta supstanca je isprana etil acetatom (2.62 L), ohlađena do 4.7 ̊C.

12. U laboratorijskom digestoru, čvrsta supstanca je prebačena u dve tacne za sušenje.

13. Čvrsta supstanca je zatim sušena na 51-65 ̊C pod vakuumom od 27" Hg u trajanju od 19 časova i 10 minuta u vakuumskoj peći opremljenoj vakuumetrom i uređajem za beleženje temperature.

14. Čvrsta supstanca je uzorkovana da bi se odredio % gubitka usled sušenja (LOD). LOD je određen kao 0.65% i 0.62%, kod dva uzeta uzorka.

15. Anhidrid N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline je pakovan u četiri boce tipa 3, od 1L, boje ćilibara, sa širokim grlićem sa poklopcima obloženim teflonom, i obeležen.

16. Izolovani prinos je bio 1.132 kg, 86.3%.

17. Anhidrid N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline čuvan je na -25° do -15 ̊C.

Primer 3: Konvergentna sinteza anhidrida N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline

(1S,2S,3R,5S)-Pinandiol N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin boronat

[0119] Rastvor (1R)-(S)-pinandiol 1-amonijum trifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronata (13.97 g) i N-hidroksisukcinimida (6.23 g) u 66 mL DMF je ohlađen na -5°C, a zatim je dodat dicikloheksilkarbodiimid (10.83 g). Dobijena suspenzija je mešana jedan sat na temperaturi od -5 do 0°C. U rastvor N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanina (19.52 g; pripremljen spajanjem prethodno formiranog sukcinimid estra pirazinkarboksilne kiseline sa L-fenilalaninom u dioksanu-vodi) u 62 mL DMF dodat je N-metilmorfolin (5.7. mL) na temperaturi od 0°C, a dobijeni rastvor je dodat u suspenziju. Suspenzija je podešena na pH 7 dodavanjem još 5.7 mL N-metilmorfolina i mešana preko noći, polako podižući temperaturu do 21°C. Posle filtracije, filter kolač je dva puta ispran sa MTBE i kombinovani filtrati su razblaženi sa 950 mL MTBE. Organski sloj je ispran sa 20% vodenim rastvorom limunske kiseline (3 × 150 mL), 20% vodenim rastvorom NaHCO3(3 × 150 mL) i fiziološkim rastvorom (2×). Organski sloj je osušen preko Na2SO4, filtriran i koncentrovan, dajući 25.5 g (95.5 %) jedinjenja iz naslova u vidu pene. Kao što je pokazano tankoslojnom hromatografijom, ovaj materijal je sadržao neke manje nečistoće, uključujući približno 2% cikloheksil uree.

Anhidrid N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline

[0120] Rastvor (1S,2S,3R,5S)-pinandiol N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin boronata (25.2 g) u 207 mL MeOH i 190 mL heksana je ohlađen na 15°C i dodato je 109.4 mL 1N HCl u porcijama, održavajući temperaturu između 15 i 25°C. Zatim je uz snažno mešanje dodata 2-metilpropanorganoborna kiselina (8.67 g) i mešanje dvofazne smeše je nastavljeno preko noći. Posle razdvajanja dve faze, donji sloj je ekstrahovan jednom sa 75 mL heksana. Donji sloj je zatim koncentrovan in vacuo dok nije postao zamućen, a zatim je dodato 109.4 mL 2N NaOH i 100 mL Et2O. Dve faze su razdvojene, donji sloj je ekstrahovan sa Et2O (4 × 100 mL svaki), a zatim doveden do pH 6.0 dodavanjem 109 mL 1N HCl. Posle ekstrakcije sa 100 mL etil acetata, pH donjeg sloja je podešen na 6.0 sa 1N HCl i ekstrahovan još jednom sa 75 mL etil acetata. Kombinovani slojevi etil acetata su isprani polu-zasićenim rastvorom soli (2 × 25 mL) i slanim rastvorom (2 × 25 mL), osušeni preko Na2SO4, filtrirani i koncentrovani da bi se dobilo 15.3 g (81.8%) sirovog anhidrida N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline kao pene. Sirovi materijal je rastvoren u 150 mL etil acetata i koncentrovan in vacuo do suspenzije, a zatim je dodato 150 mL MTBE. Suspenzija je čuvana na temperaturi od 2 do 8°C preko noći, filtrirana, isprana dva puta sa MTBE i osušena pod visokim vakuumom, dajući 10.69 g anhidrida (57.2%) N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline kao belu čvrstu supstancu.

Primer 4: Merenje diastereomernog odnosa (1R)-(1S,2S,3R,5S)-pinandiol-1-amonijumtrifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronata

[0121] Diastereomerna čistoća (1R)-(1S,2S,3R,5S)-pinandiol-1-amonijumtrifluoroacetat-3-metilbutan-l-boronata (jedinjenje 1) je određena nehiralnom gasnom hromatografijom (GC).

Hemikalije: Acetonitril (p.a. - pro analysis, za analizu, Bruker ili ekvivalentan)

Tetradekan (interni standard) (Fluka puriss. – purissimum, prečišćen, ili ekvivalentan)

Anhidrid trifluorosirćetne kiseline (TFAA) (p.a. Merck ili ekvivalent)

Instrument: Trace-GC 2000 sistem ili ekvivalentan

Pokretna faza: H2

Rastvarač A (sa internim Približno 300 mg tetradekana je izmereno sa tačnošću od standardom) 0.1 mg u volumetrijsku posudu od 100 mL. Dodato je 1.5

mL TFAA i posuda je dopunjena do određene zapremine acetonitrilom.

Priprema uzorka: Oko 150 mg uzorka je tačno izmereno (unutar 0.1 mg) u volumetrijsku posudu od 10 mL. Posuda je dopunjena do određene zapremine rastvaračem A. Rastvor je čuvan 15 minuta pre ubrizgavanja.

GC parametri:

Kolona: Rtx-200; 105m × 0.25 mm un. preč. × 0.25 µm film Pokretana faza: H2

Temp. program: 130°C (0.5 min); 0.5°C/min do 200°C (0 min); 30°C/min do 300°C (2 min)

Protok: 0.9 ml/min (konst. protok)

Temperatura injektora: 250°C

Temperatura detektora: 250°C (FID)

Razdeliti: 1: 50

Zapremina injekcije: 1 µL

Supstance

[0122]

Stabilnost rastvora

[0123] Osnovni rastvor jedinjenja 1 je pripremljen merenjem 150.13 mg jedinjenja 1 u volumetrijsku posudu od 10 mL i dopunjavanjem do određene zapremine rastvaračem A. Stabilnost ovog rastvora je testirana na temperaturi okoline tokom 48 sati. Osnovni rastvor je napunjen u 6 odvojenih GC bočica. Injekcije na GC sistem su izvršene iz ovih bočica nakon 0, 12, 24, 48 i 72 sata (dvostruko ubrizgavanje iz svake bočice). Određene su procentualne površine jedinjenja 1 i jedinjenja 2. Nisu primećene promene u procentima površine, što ukazuje da je rastvor stabilan tokom 72 sata na temperaturi okoline.

Specifičnost

[0124] Približno 150 mg uzorka koji sadrži jedinjenje 1 i jedinjenje 2 rastvoreno je u rastvaraču A i ubrizgano u GC hromatografski sistem. Pik za jedinjenje 1 je dobro odvojen od pika za jedinjenje 2. Provera čistoće pika pomoću GC-MS pokazala je da nema drugih komponenti koje koeluiraju sa jedinjenjem 1 ili jedinjenjem 2.

Granica detekcije

[0125] Granica detekcije (LOD) je definisana kao ona koncentracija u kojoj je signal jedinjenja 1 pokazao odnos signala i šuma od najmanje 3:1. Izvršeno je prethodno merenje blanka da bi se pokazalo da nijedan drugi pik ne interferira. Odnos signal/šum je izračunat po jednačini:

S/N = odnos signal/šum

H(signal) = visina signala za jedinjenje 1 [mm]

H (početna vrednost) = visina početne vrednosti signala [mm]

[0126] Koncentracija uzorka od 0.05% standardne koncentracije uzorka za ispitivanje je ubrizgana i pokazala je odnos signala i šuma od 4.3. Stoga je granica detekcije 0.0075 mg/mL. Granica kvantitativnog određivanja

[0127] Granica kvantitativnog određivanja (LOQ) je definisana kao ona koncentracija u kojoj je signal jedinjenja 1 pokazao odnos signala i šuma od najmanje 10:1. Odnos signal/šum je izračunat kao što je gore opisano. Koncentracija uzorka od 0.1% standardne koncentracije uzorka je ubrizgana i pokazala je odnos signala i šuma od 10.1. Prema tome, granica kvantitativnog određivanja je 0.015 mg/mL.

Primer 5: Test čistoće za anhidrid N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline

[0128] Čistoća anhidrida N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline (jedinjenje 3) testirana je pomoću reverzno fazne HPLC.

Reagensi: Voda, HPLC kvaliteta

Acetonitril, HPLC kvaliteta

Mravlja kiselina, ACS (American Chemical Society, Američko hemijsko društvo) kvaliteta, ≥ 98% čistoća 3% vodonik peroksid, ACS kvaliteta ili ekvivalentan Instrument

[0129]

Tečni hromatograf Autosempler sposoban za isporuku 20-uL injekcija i održavanje visokog učinka temperature od 5 ̊C

Pumpa sposobna za gradijentnu isporuku na 1.0 mL/min

UV detektor sposoban za praćenje isticanja na 270 nm

Kolona Symmetry C18 hromatografska kolona, 250 mm x 4.6 mm ID, 5-µm, Waters, kat. br. WAT054275.

Priprema uzorka: Približno 50 mg jedinjenja 3 tačno je odmereno u volumetrijsku posudu od 50 mL. Pokretna faza B (5 mL) je dodata i smeša je ultrazvučno obrađena da bi se rastvorilo jedinjenje 3 (približno 30-60 sekundi). Rastvor je ostavljen da dostigne sobnu temperaturu, razblažen do naznačene zapremine sa pokretnom fazom A, i dobro izmešan. Svaki uzorak je pripremljen u duplikatu i bio je stabilan 7 dana kada je čuvan na 2-8 ̊C zaštićen od svetlosti.

HPLC Parametri:

[0130]

Pokretna faza A: acetonitril/voda/mravlja kiselina, 30:70:0.1 (zapr./zapr./zapr.), degazirana

Pokretna faza B: acetonitril/voda/mravlja kiselina, 80:20:0.1 (zapr./zapr./zapr.), degazirana

Stopa protoka: 1.0 mL/min

Detektor: UV na 270 nm

Zapremina injekcije: 20 µL

Temp. kolone: temperatura sredine

Temp. tacne sa uzorkom: 5 ̊C

Gradijent Program: Vreme %A %B

0 100 0

15 100 0

30 0 100

45 0 100

47 100 0

55 100 0 Supstance

[0131]

Jedinjenje 3 Anhidrid N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline

Jedinjenje 5 Anhidrid N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-D-leucin organoborne kiseline

[0132] Vreme zadržavanja jedinjenja 3 tipično je bilo između 10 i 14 minuta kada se koristi HPLC sistem sa zadržavanjem zapremine od 1.3 minuta. Jedinjenja 4 i 5 su koeluirala tokom dužih vremena zadržavanja, sa razdvajanjem od ≥ 2.0.

[0133] Relativno zadržavanje jedinjenja 3 u uzorku hromatograma prema onom kod standardnog hromatografa izračunato je prema sledećoj jednačini:

u kojoj:

Rr= relativno zadržavanje

tsam= vreme zadržavanja pika jedinjenja 3 u uzorku hromatograma, minuti

tstd= vreme zadržavanja pika supstance leka u najbližem prethodnom standardnom hromatogramu, minuti

[0134] Rezultati testa su izračunati za svaki uzorak prema sledećoj jednačini:

u kojoj:

Asam= odgovor površine ispod pika jedinjenja 3 u preparatu uzorka

Astd= odgovor srednje površine ispod pika jedinjenja 3 u radnom standardnom preparatu Wstd= težina standarda, mg

P = dodeljena čistoća standarda (decimalni format)

Wsam= težina uzorka, mg

M = sadržaj vlage uzorka, %

100 = konverzija u procente

[0135] Relativno zadržavanje i nivoi nečistoće u svakom uzorku izračunati su prema sledećim jednačinama:

gde:

Rr= relativno zadržavanje

ti= vreme zadržavanja pojedinačne nečistoće

tds= vreme zadržavanja pika jedinjenja 3

gde:

Ii= pojedinačna nečistoća

Ai= odgovor površine ispod pika pojedinačne nečistoće u preparatu uzorka

Astd,1%= odgovor prosečne površine ispod pika jedinjenja 3 u 1% standardnom preparatu Wstd= težina standarda, mg

Wsam= težina uzorka, mg

P = dodeljena čistoća standarda (decimalni format)

DF = faktor razblaženja, 1/100

RFi= faktor relativnog odgovora pojedinačne nečistoće

100 = konverzija u procentni faktor

[0136] Kada je testiran pomoću ovog postupka, anhidrid N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanin-L-leucin organoborne kiseline iz Primera 2 pokazao je sadržaj ukupne nečistoće od manje od 1%.

[0137] Iako je prethodno navedeni pronalazak opisan donekle detaljno radi jasnoće i razumevanja, ove konkretne primere izvođenja treba smatrati ilustrativnim, a ne ograničavajućim. Stručnjaku iz date oblasti tehnike biće jasno iz čitanja ovog otkrića da je moguće napraviti različite promene u obliku i detaljima bez udaljavanja od pravog obima pronalaska i priloženih patentnih zahteva.

Claims

Patentni zahtevi 1. Postupak za formiranje jedinjenja formule (XIV), ili njegovog anhidrida organoborne kiseline:

koji sadrži korake: (A) spajanja adicione soli trifluorosirćetne kiseline jedinjenja formule (XVIII):

sa jedinjenjem formule (XIXa):

pri čemu, grupa -C(O)X predstavlja O-(N-hidroksisukcinimid)estar generisan in situ dovođenjem u kontakt N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanina sa dicikloheksilkarbodiimidom i N-hidroksisukcinimidom, da bi se formiralo jedinjenje formule (XXIII):

(B) uklanjanja zaštite sa grupe organoborne kiseline da bi se formiralo jedinjenje formule (XIV), ili njegov anhidrid organoborne kiseline.
2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što korak (A) spajanja sadrži: (i) obezbeđivanje rastvora (1R)-(S)-pinandiol 1-amonijum trifluoroacetat-3-metilbutan-1-boronata i N-hidroksisukcinimida, nakon čega sledi dodavanje dicikloheksilkarbodiimida da bi se formirala suspenzija; (ii) obezbeđivanje rastvora N-(2-pirazinkarbonil)-L-fenilalanina i dodavanje N-metilmorfolina u njega; (iii) dodavanje rastvora dobijenog u koraku (ii) u suspenziju dobijenu u koraku (i) i izborno podešavanje pH dobijene suspenzije na vrednost 7 dodavanjem Nmetilmorfolina.
3. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što se korak (B) uklanjanja zaštite sa organoborne kiseline izvodi u prisustvu organskog akceptora organoborne kiseline (izborno 2-metilpropanorganoborne kiseline), nižeg alkanola (izborno metanola), C5-8ugljovodoničnog rastvarača (izborno heksana) i vodenog rastvora mineralne kiseline (izborno HCl).
4. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što korak (B) uklanjanja zaštite sa organoborne kiseline sadrži korake: (i) obezbeđivanja dvofazne smeše koja sadrži jedinjenje formule (XXIII), organski akceptor organoborne kiseline, niži alkanol, C5-8ugljovodonični rastvarač i vodeni rastvor mineralne kiseline; (ii) mešanja dvofazne smeše da bi se dobilo jedinjenje formule (XIV) na temperaturi od 15 do 25°C; (iii) odvajanja slojeva rastvarača; i (iv) ekstrahovanja jedinjenja formule (XIV), ili njegovog anhidrida organoborne kiseline, u organski rastvarač.
5. Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što korak (B)(iii) sadrži korake: (1) odvajanja slojeva rastvarača; (2) podešavanja pH vodenog sloja na baznu vrednost; (3) ispiranja vodenog sloja organskim rastvaračem; i (4) podešavanja pH vodenog sloja na vrednost manju od 8.
6. Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što se u koraku (B)(iii)(4), pH vodenog sloja podešava na vrednost manju od 6.
7. Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se u koraku (B)(iv), jedinjenje formule (XIV), ili njegov anhidrid organoborne kiseline, ekstrahuje u etil acetat, i jedinjenje formule (XIV), ili njegov anhidrid organoborne kiseline, se kristalizuje dodavanjem terc-butilmetil etra. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, 11000 Beograd 53