RS65430B1 - Kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, teret i tlr peptidni agonist za primenu u medicini - Google Patents

Kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, teret i tlr peptidni agonist za primenu u medicini

Info

Publication number
RS65430B1
RS65430B1 RS20240451A RSP20240451A RS65430B1 RS 65430 B1 RS65430 B1 RS 65430B1 RS 20240451 A RS20240451 A RS 20240451A RS P20240451 A RSP20240451 A RS P20240451A RS 65430 B1 RS65430 B1 RS 65430B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
peptide
complex
cell
antigen
cancer
Prior art date
Application number
RS20240451A
Other languages
English (en)
Inventor
Madiha Derouazi
Elodie Belnoue
Original Assignee
Amal Therapeutics Sa
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Priority claimed from PCT/EP2016/000472 external-priority patent/WO2016146261A1/en
Application filed by Amal Therapeutics Sa filed Critical Amal Therapeutics Sa
Publication of RS65430B1 publication Critical patent/RS65430B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/62—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being a protein, peptide or polyamino acid
    • A61K47/66—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being a protein, peptide or polyamino acid the modifying agent being a pre-targeting system involving a peptide or protein for targeting specific cells
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A61K38/17—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A61K38/17—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • A61K38/18—Growth factors; Growth regulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/0005—Vertebrate antigens
    • A61K39/0011—Cancer antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/3955—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against proteinaceous materials, e.g. enzymes, hormones, lymphokines
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K40/00—Cellular immunotherapy
    • A61K40/40—Cellular immunotherapy characterised by antigens that are targeted or presented by cells of the immune system
    • A61K40/41—Vertebrate antigens
    • A61K40/42—Cancer antigens
    • A61K40/4202—Receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • A61K40/4214—Receptors for cytokines
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/30—Macromolecular organic or inorganic compounds, e.g. inorganic polyphosphates
    • A61K47/42—Proteins; Polypeptides; Degradation products thereof; Derivatives thereof, e.g. albumin, gelatin or zein
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/62—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being a protein, peptide or polyamino acid
    • A61K47/64—Drug-peptide, drug-protein or drug-polyamino acid conjugates, i.e. the modifying agent being a peptide, protein or polyamino acid which is covalently bonded or complexed to a therapeutically active agent
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/62—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being a protein, peptide or polyamino acid
    • A61K47/64—Drug-peptide, drug-protein or drug-polyamino acid conjugates, i.e. the modifying agent being a peptide, protein or polyamino acid which is covalently bonded or complexed to a therapeutically active agent
    • A61K47/642—Drug-peptide, drug-protein or drug-polyamino acid conjugates, i.e. the modifying agent being a peptide, protein or polyamino acid which is covalently bonded or complexed to a therapeutically active agent the peptide or protein in the drug conjugate being a cytokine, e.g. IL2, chemokine, growth factors or interferons being the inactive part of the conjugate
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/62—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being a protein, peptide or polyamino acid
    • A61K47/64—Drug-peptide, drug-protein or drug-polyamino acid conjugates, i.e. the modifying agent being a peptide, protein or polyamino acid which is covalently bonded or complexed to a therapeutically active agent
    • A61K47/6425—Drug-peptide, drug-protein or drug-polyamino acid conjugates, i.e. the modifying agent being a peptide, protein or polyamino acid which is covalently bonded or complexed to a therapeutically active agent the peptide or protein in the drug conjugate being a receptor, e.g. CD4, a cell surface antigen, i.e. not a peptide ligand targeting the antigen, or a cell surface determinant, i.e. a part of the surface of a cell
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • C07K14/475—Growth factors; Growth regulators
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/2818—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against CD28 or CD152
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2863—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against receptors for growth factors, growth regulators
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2878—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the NGF-receptor/TNF-receptor superfamily, e.g. CD27, CD30, CD40, CD95
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K19/00—Hybrid peptides, i.e. peptides covalently bound to nucleic acids, or non-covalently bound protein-protein complexes
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2/00—Peptides of undefined number of amino acids; Derivatives thereof
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C07K7/04—Linear peptides containing only normal peptide links
    • C07K7/06—Linear peptides containing only normal peptide links having 5 to 11 amino acids
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K7/00—Peptides having 5 to 20 amino acids in a fully defined sequence; Derivatives thereof
    • C07K7/04—Linear peptides containing only normal peptide links
    • C07K7/08—Linear peptides containing only normal peptide links having 12 to 20 amino acids
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N15/00—Mutation or genetic engineering; DNA or RNA concerning genetic engineering, vectors, e.g. plasmids, or their isolation, preparation or purification; Use of hosts therefor
    • C12N15/09—Recombinant DNA-technology
    • C12N15/11—DNA or RNA fragments; Modified forms thereof; Non-coding nucleic acids having a biological activity
    • C12N15/62—DNA sequences coding for fusion proteins
    • C12N15/625—DNA sequences coding for fusion proteins containing a sequence coding for a signal sequence
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • A61K2039/507—Comprising a combination of two or more separate antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/545—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the dose, timing or administration schedule
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55516—Proteins; Peptides
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/555—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by a specific combination antigen/adjuvant
    • A61K2039/55511—Organic adjuvants
    • A61K2039/55572—Lipopolysaccharides; Lipid A; Monophosphoryl lipid A
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/75—Agonist effect on antigen
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/76—Antagonist effect on antigen, e.g. neutralization or inhibition of binding
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2319/00—Fusion polypeptide
    • C07K2319/01—Fusion polypeptide containing a localisation/targetting motif
    • C07K2319/10—Fusion polypeptide containing a localisation/targetting motif containing a tag for extracellular membrane crossing, e.g. TAT or VP22
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2319/00—Fusion polypeptide
    • C07K2319/40—Fusion polypeptide containing a tag for immunodetection, or an epitope for immunisation

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Plant Pathology (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Inorganic Chemistry (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na oblast vakcinacije, posebno na vakcine protiv kancera.
Imuni sistem može prepoznati i donekle eliminisati tumorske ćelije, međutim, ovaj antitumorski odgovor je često male amplitude i neefikasan. Podsticanje ovog slabog antitumorskog odgovora terapijskom vakcinacijom je dugo bio tražen cilj za terapiju kancera. Modulacija imunog sistema radi poboljšanja imunoloških odgovora je stoga postala obećavajući terapijski pristup u onkologiji jer se može kombinovati sa standardnim tretmanima nege. Obećavajući pretklinički podaci i napredak u kliničkim ispitivanjima, pokazuju da je aktivna imunizacija siguran i izvodljiv modalitet lečenja određenih tipova kancera. Prijavljena je indukcija imunoloških odgovora posredovanih tumorom specifičnim citotoksičnim T limfocitima (CTL) korišćenjem različitih pristupa uključujući vakcine sa modifikovanim tumorskim ćelijama, peptidne vakcine, rekombinantne virusne vektore, DNK, proteinske ili dendritične ćelijske vakcine. Međutim, antitumorski imunitet posredovan CTL-ima samo povremeno korelira sa regresijom tumora i samo nekoliko projekata je dostiglo kliničku fazu faze III.
Sve u svemu, vakcine protiv kancera pokazale su do sada vrlo ograničenu kliničku efikasnost. Zaista, na kraju 2011., među 300 stotina tekućih kliničkih ispitivanja vakcine protiv kancera, prijavljeno je samo 19 ispitivanja III faze (globaldata, 2012). Među njima su NeuVax, peptidna vakcina protiv kancera dojke, Stimuvax, vakcina zasnovana na lipozomu za ne-sitnoćelijski karcinom plu ća (NSCLC) i karcinom dojke, TG4010, vakcina na bazi vakcine protiv NSCLC i GSK1572932A, lipozom za podešavanje NSCLC. Ove četiri vakcine protiv kancera zasnivaju se na različitim tehnologijama i imaju zajedničko to što ciljaju jedan jedini antigen.
Terapijske vakcine protiv kancera mogu se podeliti u dve glavne kategorije:personalizovane (autologne) i standardizovane vakcine i dalje klasifikovane u zavisnosti od tehnološke platforme. Trenutno personalizovane vakcine uključuju vakcinu protiv lizata tumora kao i vakcinu zasnovanu na dendritičnim ćelijama (u daljem tekstu ćelije). Za poslednje, punjenje antigenom može se dogoditi ili pulsom pomoću tumora lizata, ili transfekcijom RNK izdvojenom iz tumora. U ovom slučaju, antigeni su specifični za tumor ili su povezani, ali nisu jasno definisani. Dendritične ćelije se takođe mogu napuniti definisanim antigenima bilo sa peptidnim pulsom ili korišćenjem proteina kao što je prostatična kisela fosfataza (PAP) koji se koristi za inženjering vakcine Provenge®. Međutim, proizvodni postupak ove terapije zasnovane na ćelijama zahteva mnogo vremena i dugotrajan rad, dok je standarde kvaliteta teško dostići i održavati. Imunomonitoring stvara dalje komplikacije. Štaviše, većina autolognih vakcina protiv kancera ne dozvoljava kontrolu identiteta ili količine antigena koji se koriste, za razliku od definisanih i standardizovanih vakcina.
Za razliku od terapije zasnovane na ćelijama (APC, T ćelije, CAR, lizati), podjedinice vakcine (protein ili peptidi) omogućavaju razvoj standardizovane vakcine sa lakšom proizvodnjom i značajno boljim punjenjem za reproduktivnost serije koja se može primeniti na široku opseg pacijenata. Pored toga, antigeni su u potpunosti definisani omogućavajući bolje nadgledanje imunološkog sistema i smanjujući rizik od neželjenih efekata komponente vakcine.
Različiti pristupi koji su procenjeni u predkliničkom i kliničkom razvoju obuhvataju kratke peptidne vakcine (Slingluff CL, Jr. The present and future of peptide vaccines for cancer:pojedinačni ili višestruki, dugi ili kratki, sami ili u kombinaciji? Cancer journal 2011;17(5):343-50), dugo-peptidne vakcine (Melief CJ, van der Burg SH. Imunoterapija utvrđene (pre) maligne bolesti sintetskim dugim peptidnim vakcinama. Nature reviews Cancer 2008;8(5):351-60) i proteini. Za razliku od dugih peptidnih i proteinskih vakcina, kratke peptidne vakcine imaju veoma kratak polu-raspad i mogu imati negativne posledice na imuni odgovor.
Terapijska vakcina protiv kancera se daje pacijentima koji boluju od kancera da bi ojačali sposobnost njihovog imunološkog sistema da prepozna i ubije u ćelije tumora. Glavni cilj terapijske vakcine protiv kancera je generisanje T ćelija ubica (koje se takođe nazivaju citotoksični T limfociti) specifične za ćelije tumora. Da bi se postigao moćan imuni odgovor, vakcina mora da sadrži molekule zvane antigeni koji su takođe prisutni u tumoru i koji se moraju dostaviti ćelijama koje predstavljaju antigen (APC), posebno dendritičnim ćelijama (DC) da bi se omogućio imunitet protiv kancera da se pokrene. DC-ovi procesiraju ove tumorske antigene u male peptide koji su predstavljeni na ćelijskim površinama izraženim u molekulima MHC klase I ili MHC klase II u T ćelije. Peptidi koje T stanice ćelije prepoznaju i na taj način indukuju njihovu stimulaciju nazivaju se epitopi. Prezentacija molekula MHC klase I i MHC klase II omogućava aktiviranje dve klase T ćelija, CD8<+>citotoksičnih T limfocita (CTLs) i CD4<+>pomagačkih T (Th) ćelija. Pored toga, da bi se postale potpuno aktivirane, pored prepoznavanja antigena T ćelijama je potreban i drugi signal, kostimulatorni signal, koji je nespecifičan antigen i obezbeđuje se interakcijom između molekula zajedničkih stimulisanja izraženih na površini APC i T mobilni. Stoga su dva glavna zahteva za efikasnu terapijsku vakcinu protiv kancera specifičnost tumorskih antigena i sposobnost da ih efikasno isporuče DC.
Uzete zajedno, indukcija imunskog odgovora specifičnog za tumor zahteva tri glavna koraka:(i) antigen se mora isporučiti dendritičnim ćelijama, koje će ga preraditi u epitope, (ii) dendritične ćelije treba da primene odgovarajući aktivacioni signal, i (iii) aktivirane tumorske dendritične ćelije napunjene tumorima moraju da generišu imunoaktivne reakcije posredovane T ćelijama u limfoidnim organima.
Budući da ćelije tumora mogu da pobegnu iz imunskog sistema pojedinih antigena na nizvodno-regulišućom ekspresijom (pasivni izlazak imuniteta), isporuka multi-epitopnog antigena daje prednost. Zapravo, vakcine zasnovane na proteinima omogućavaju multiepitopnu antigen dostavljanju ćelijama koje predstavljaju antigene (APC), poput dendritičnih ćelija (DC), bez ograničenja na jedan MHC alel. Druga jačina je dugotrajna prezentacija epitopa koja je nedavno opisana u dendritičnim ćelijama opterećenim proteinima (van Montfoort N, Camps MG, Khan S, Filippov DV, Weterings JJ, Griffith JM, i dr. Odeljenja za skladištenje antigena u zrelim dendritičnim ćelijama olakšavaju produženi kapacitet citotoksičnih limfocita T limfocita. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 2009;106(16):6730-5). Pored toga, proteinima je potreban unos i obrada od DC da bi se postigao ograničen prikaz MHC njihovih sastavnih epitopa. To smanjuje rizik od indukcije periferne tolerancije kao što je pokazano nakon vakcinacije kratkim peptidima koji nemaju tako stroge zahteve za obradu (Toes RE, Offringa R, Blom RJ, Melief CJ, Kast WM. Vakcinacija protiv peptida može dovesti do pojačanog rasta tumora kroz specifičnu indukciju tolerancije T-ćelija. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 1996;93(15):7855-60).
Međutim, većina rastvorljivih proteina je uglavnom razgrađena u endolizosomima i slabo je predstavljena na molekulima MHC klase I, pa su prema tome imunogeni za CD8<+>T ćelijske odgovore (Rosalia RA, Quakkelaar ED, Redeker A, Khan S, Camps M, Drijfhout JW, i dr. Dendritične ćelije procesuiraju sintetičke duge peptide bolje od celog proteina, poboljšavajući prezentaciju antigena i aktiviranje T-ćelija. European journal of immunology 2013;43(10):2554-65). Štaviše, iako su zreli DC snažniji od nezrelih DC, u prajmiranju i izazivanju T-ćelijskih odgovora (Apetoh L, Locher C, Ghiringhelli F, Kroemer G, Zitvogel L. Harnessing dendritic cells in cancer. Semin Immunol.2011; 23:42-49), gube sposobnost efikasnog uzimanja egzogenih antigena, posebno za antigene sa ograničenim MHC razredom II (Banchereau J, Steinman RM. Dendritične ćelije i kontrola imuniteta. Nature. 1998; 392:245-252). Kao rezultat toga, DC sa impulsnim peptidima kao vakcine imaju nekoliko ograničenja. Na primer, degradacija peptida, brzi promet MHC klase I i razdvajanje peptida iz molekula MHC klase I tokom pripreme i ubrizgavanja DC/peptida mogu rezultirati kratkim polu-raspadom MHC klase I/peptidnih kompleksa na površini DC, što dovodi do slabog odgovora T-ćelija.
Da bi se poboljšala efikasnost isporuke vakcina zasnovanih na proteinima, predložena je upotreba ćelijskih peptida za intracelularnu isporuku peptida kancera u DC (Wang RF, Wang HY. Pojačanje antitumorskog imuniteta produženjem izlaganja antigena na dendritičnim ćelijama. Nat Biotechnol.2002; 20:149-156). Peptidi koji prodiru u ćeliju (CPP) su peptidi sa 8 do 40 ostataka koji imaju sposobnost da pređu preko ćelijske membrane i uđu u većinu tipova ćelija (Copolovici DM, Langel K, Eriste E, Langel U. Cell-penetrating peptides:dizajn, sinteza i primene. ACS nano 2014;8(3):1972-94, Milletti F. Cell-penetrating peptides:classes, origin, and current landscape. Drug Discov Today 2012). Alternativno, oni se takođe nazivaju domenom transdukcije proteina (PTD) koji odražavaju njihovo poreklo kao što se javljaju u prirodnim proteinima. Od proteina je identifikovano nekoliko moćnih CPP, uključujući Tat protein virusa humane imunodeficijencije, VP22 protein virusa herpes simpleksa i faktor rasta fibroblasta. (Berry CC. Intracelularna isporuka nanočestica putem peptida HIV-1.
Nanomedicine.2008; 3:357-365; Deshayes S, Morris MC, Divita G, Heitz F. Peptidi koji prodiru u ćelije: Alati za intracelularnu primenu terapeutika. Cell Mol Life Sci.2005; 62:1839-1849; Edenhofer F. Ponovljena transdukcija proteina: Novi uvidi u mehanizam koji leži u osnovi intracelularne isporuke proteina. Curr Pharm Des.2008; 14:3628-3636; Gupta B, Levchenko TS, Torchilin VP.Intraćelijska isporuka velikih molekula i sitnih čestica pomoću proteina i peptida koji prodire kroz ćeliju. Adv Drug Deliv Rev.2005; 57:637-651; Torchilin VP. Nedavni pristupi intracelularne isporuke lekova i ciljanja DNK i organele. Annu Rev Biomed Eng.2006; 8:343-375). Otkriveno je da je aktivnost T-ćelija izazvana DC/TAT-TRP2 bila 3 do 10 puta veća od one koju je indukovao DC/TRP2 (Wang HY, Fu T, Wang G, Gang Z, Donna MPL, Yang JC, Restifo NP, Hwu P, Wang RF. Indukcija antitumorskog imuniteta zavisnog od CD4+ T ćelijom TAT-posredovanog tumorskog antigena u dendritične ćelije. J Clin Invest.2002a; 109:1463-1470). WO 2014/041505 A1 opisuje fuzione proteine peptida koji prodiru u ćeliju izvedene iz bazičnog leucinskog zatvarača (bZIP) transkripcionog aktivatora "ZEBRA" Epstein-Barr virusa (EBV) i antigena kancera/tumora.
U cilju kako bi se povećao nivo kostimulativnih molekula na DC i da bi se pojačao odgovor imunog sistema na ciljane antigene, mogu se koristiti adjuvansi. Adjuvansi ovaj zadatak ispunjavaju oponašajući sačuvane mikrobne komponente koje prirodni imunološki sistem prepoznaje. Oni uključuju, na primer, lipopolisaharid (LPS), komponente ćelijskih zidova bakterija i nukleinske kiseline kao što je dvolančana RNK (dsRNK), jednolančana DNK (ssDNK) i nemetilirana DNK koja sadrži CpG dinukleotide. Njihovo prisustvo zajedno sa vakcinom može u velikoj meri povećati urođeni imunski odgovor na antigen. Dalje, ovaj adjuvans trebalo bi promovisati adaptivni imuni odgovor CTL i tip polarizovanog Th1, a ne humoralni imunski odgovor što rezultira proizvodnjom antitela. Procenjivani su različiti adjuvansi, a ograničen broj je stekao regulatorno odobrenje za ljudsku upotrebu. Oni uključuju Alum, MPL (monofosforil lipid A) i ASO4(Alum i MPL) u SAD-u i MF59 (emulzija ulje-u-vodi), ASO4, lipozome u Evropi (Lim, Y.T., Vaccine adjuvant materials for cancer immunotherapy and control of infectious disease. Clin Exp Vaccine Res, 2015.4(1):p.54-8).
U poslednje vreme, ligandi toličnog receptora (TLR) postaju obećavajuća klasa pomoćnih sredstava (Baxevanis, C.N., I.F. Voutsas, and O.E. Tsitsilonis, agonisti receptora nalik na naplatu: trenutni status i buduću perspektivu njihove korisnosti kao pomoćnika u poboljšanju strategije protiv karcinoma. Immunotherapy, 2013.5(5):p.497-511). Značajan razvoj ispitivanja vakcine protiv kancera bio je, dakle, uključivanje različitih TLR agonista u formulacije vakcina, uključujući TLR-3 (poli I:C), TLR-4 (monofosforil lipid A; MPL), TLR-5 (flagelin), TLR-7 (imikuimod), i TLR-9 (CpG) (Duthie MS, Windish HP, Fox CB, Reed SG. Upotreba definisanih TLR liganda kao adjuvansa unutar humanih vakcina. Immunol Rev. 2011; 239:178-196). Vrste signalizacije i citokini koje proizvode imune ćelije nakon TLR stimulacije kontroliraju diferencijaciju CD4+ T-ćelija u Th1, Th2, Th17 i Treg ćelije.
Stimulacija imunih ćelija kao što su DC i T ćelije od strane većine adjuvansa zasnovanih na TLR proizvodi proinflamatorne citokine i podstiče Th1 i CD8+ T odgovore (Manicassamy S, Pulendran B. Modulation of adaptive immunity with Toll-like receptors. Semin Immunol.2009; 21:185-193).
Konjugiranje vakcine u TLR ligand je atraktivan pristup koji nudi nekoliko prednosti u odnosu na nekonjugovane vakcine, uključujući (i) preferencijalni unos imunih ćelija koje izražavaju TLR, (ii) veći imuni odgovor i (iii) smanjeni rizik od izazivanja periferne tolerancije. Zaista, sve ćelije koje predstavljaju antigen napunjene antigenom istovremeno će biti aktivirane.
Različite grupe su istraživale ovaj pristup sa različitim TLR ligandima koji su uglavnom hemijski povezani sa peptidnom ili proteinskom vakcinom (Zom GG, Khan S, Filippov DV, Ossendorp F. TLR ligand-peptide conjugate vaccines:prema kliničkoj primeni. Adv Immunol.
2012;114:177-201). Kako se hemijska veza s peptidom lako provodi, najviše istraženi TLR ligandi za konjugiranu vakcinu su TLR2 agonist Pam2Css i Pam3Cys (Fujita, Y. and H. Taguchi, Overview and outlook of Toll-like receptor ligand-antigen conjugate vaccines. Ther Deliv, 2012.3(6):p.749-60). WO 2012/048190 A1 otkriva aneksin II ili njegov imunomodulatorni fragment kao TLR2 peptidni agonist. EP 2476440 A1 otkriva TLR4 agonist koji sadrži fibronektin EDA domen.
Štaviše, nedavno su se pojavili modulatori imunoloških kontrolnih tačaka kao nove mete za imunoterapiju kancera, kao što je opisano, na primer, u Pardoll DM. Blokada imunoloških kontrolnih tačaka u imunoterapiji kancera. Nat Rev Cancer.2012. mart 22;12(4):252-64 i u WO 2015/103037 A2 i kao što pokazuju nedavna marketinška odobrenja za Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb), Opdivo® (Nivolumab; Bristol Myers Squibb) i Keytruda® (Pembrolizumab; Merck). Imune kontrolne tačke su molekuli u imunološkom sistemu, posebno na određenim imunim ćelijama, koje treba aktivirati (stimulativni ili kostimulatorni molekuli kontrolnih tačaka) ili inaktivirati (molekuli inhibicionih kontrolnih tačaka) da bi započeli imuni odgovor. Mnoge imunološke kontrolne tačke su regulisane interakcijama između specifičnih parova receptora i liganda. ýesto se karcinomi štite od imunološkog sistema koristeći ove kontrolne tačke kako bi izbegli da ih imuni sistem napadne.
Naročito, dva receptora kontrolne tačke CTLA-4 i PD-1 su dobili veliku pažnju. CTLA-4, PD-1 i njihovi ligandi su članovi CD28-B7 porodice molekula kontrolnih tačaka ko-signalizacije koji igraju važnu ulogu u svim fazama funkcije T-ćelija i drugih ćelijskih funkcija.
PD-1 receptor se eksprimira na površini aktiviranih T ćelija i drugih imunih ćelija, kao što su B ćelije. Njegovi ligandi (PD-L1 i PD-L2) se eksprimiraju na površini ćelija koje predstavljaju antigen, kao što su dendritske ćelije ili makrofagi, i druge imune ćelije. Vezivanje PD-L1 ili PD-L2 za PD1 pokreće signal u T ćeliji, koji u suštini isključuje T ćeliju ili je inhibira. U nepatološkim uslovima, ova interakcija sprečava T ćelije da napadaju druge ćelije u telu. Međutim, ćelije kancera često koriste prednosti ovog sistema i izražavaju visoke nivoe PD-L1 na svojoj površini. Na taj način, ćelije kancera su u stanju da isključe T ćelije koje eksprimiraju PD-1 i, na taj način, da potisnu imuni odgovor protiv kancera. Inhibitori PD1 i/ili njegovih liganda, kao što su inhibitorna/antagonistička monoklonska antitela usmerena na PD1 ili na njegove ligande, mogu da pojačaju imuni odgovor protiv ćelija kancera i stoga su obećavajući u lečenju kancera. Primeri inhibitornih/antagonističkih monoklonskih antitela protiv PD1, koja su trenutno odobrena, uključuju Opdivo® (Nivolumab; Bristol Myers Squibb) i Keitruda® (Pembrolizumab; Merck). Ostali inhibitori PD1 puta, koji su trenutno u kliničkoj fazi II i/ili III, uključuju pidilizumab (mAb koji inhibira PD1; CureTech/Medivation), Durvalumab (mAb koji inhibira PD-L1; Medlmmune/AstraZeneca) i atezolimab (mAb koji inhibira PD-L1). ; Roche).
Yervoi® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb), još jedan odobreni modulator imunološke kontrolne tačke, je inhibitorno/antagonističko monoklonsko antitelo protiv citotoksičnog antigena 4 povezanog sa T-limfocitima (CTLA-4). CTLA4 se takođe eksprimuje na površini aktiviranih T ćelija, a njegovi ligandi se eksprimiraju na površini profesionalnih ćelija koje predstavljaju antigen. Smatra se da CTLA-4 reguliše proliferaciju T-ćelija rano u imunološkom odgovoru, prvenstveno u limfnim čvorovima i utiče na funkcionisanje regulatornih T ćelija. Drugi inhibitor CTLA-4, koji je trenutno u kliničkoj fazi II, je, na primer, Tremelimumab (MedImmune/AstraZeneca).
Pokazalo se da su imunoterapije kancera sa modulatorima kontrolnih tačaka, posebno sa inhibitorima kontrolnih tačaka, veoma efikasne barem u podgrupi ispitanika (’’reagujući’’). Međutim, mnogi pacijenti ne reaguju na modulatore kontrolnih tačaka, pa čak i u populaciji koja je odgovorila odgovor nije uvek potpun ili optimalan.
Stoga je poželjna kombinacija inhibicije PD1- i CTLA4-puteva sa ciljem povećanja efikasnosti. Shodno tome, FDA je 2015. godine odobrila kombinovanu terapiju nivolumabom i ipilimumabom za lečenje pacijenata sa BRAF V600 divljeg tipa, neresektabilnog ili metastatskog melanoma. Pored toga, nedavno je objavljena uspešna studija faze 1b o kombinaciji Durvalumaba i Tremelimumaba kod karcinoma pluća ne-malih ćelija (Antonia, Scott et al., 2016, Bezbednost i antitumorska aktivnost durvalumaba plus tremelimumaba kod karcinoma ne-malih ćelija pluća : multicentrično, studija faze 1b; Lancet Oncol.5. februar 2016. pii: S1470-2045(15)00544-6. doi: 10.1016/S1470-2045(15)00544-6. [Epub ispred štampanja]).
Međutim, kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji jedni druge ciljaju samo na endogeni tumor-specifični imunitet, posebno zato što nisu obezbeđeni tumor-specifični antigeni. Druga strategija za lečenje kancera je kombinovanje modulatora kontrolne tačke sa vakcinom koja sadrži antigen ili antigenski epitop kao što je gore opisano, što obezbeđuje specifičnost protiv određenog tumora. Kombinacija modulatora kontrolne tačke i vakcine koja sadrži antigen ili antigenski epitop može pojačati ili produžiti antitumorski odgovor kod subjekta. Dalje, kombinacija vakcine koja sadrži antigen ili antigenski epitop sa modulatorom kontrolne tačke može poboljšati ili produžiti efekte modulatora kontrolne tačke, omogućiti subjektu da odgovori na modulator kontrolne tačke, ili omogućiti smanjenje toksičnosti ili doze modulator kontrolne tačke. Na primer, modulator kontrolne tačke može da ukloni „imunu kočnicu“ pre nego što pritisne „pedalu gasa za lečenje“ primenom vakcine.
Shodno tome, postoji potreba da se razviju kombinovane terapije da bi se inicirala ili poboljšala efikasnost modulatora kontrolnih tačaka i kod onih koji reaguju i kod onih koji ne reaguju. U tom cilju, poželjna je kombinacija modulatora kontrolne tačke sa snažnom vakcinom. Međutim, do danas je većina ispitivanja vakcina protiv kancera pokazala samo ograničenu efikasnost. Jedno od objašnjenja je nedostatak terapije koja može istovremeno (i) da stimuliše multiepitopski citotoksični imunitet posredovan T ćelijama, (ii) indukuje Thćelije i (iii) promoviše imunološku memoriju. Ova tri parametra su neophodna za stvaranje snažnog, dugotrajnog antitumorskog imuniteta. Zaista, CTLs specifični za različite epitope će omogućiti uništavanje više ćelija kancera unutar heterogene tumorske mase i izbeći izrastanje varijanti gubitka antigena (imunološko bekstvo tumora). Thćelije su uključene u održavanje dugotrajnog ćelijskog imuniteta, a infiltracija tumora Thćelijama je takođe bitan korak za regrutovanje i funkciju CD8<+>CTL. Imunološka memorija je neophodna za zaštitu od recidiva tumora.
Imajući u vidu gore navedeno, cilj predmetnog pronalaska je da se prevaziđu nedostaci postojećih vakcina protiv kancera koji su gore navedeni i da se obezbedi kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, teret i TLR agonist za aplikacije imunoterapije protiv kancera koje predstavljaju snažniju vakcinu, posebno vakcinu protiv kancera, koja ima poboljšanu antitumorsko aktivnost.
Predmetni pronalazak se stoga odnosi na modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, teret i TLR agonist za upotrebu u kombinovanoj terapiji za iniciranje, omogućavanje, pojačanje ili poboljšanje antitumorskog imunološkog odgovora, posebno koji omogućava, pojačava ili poboljšava odgovor subjekta ili tumora na modulatore kontrolnih tačaka.
Ovaj cilj se postiže predmetom navedenim u daljem tekstu i u priloženim patentnim zahtevima.
Iako je predmetni pronalazak detaljno opisan u daljem tekstu, treba razumeti da ovaj pronalazak nije ograničen na ovde opisane metodologije, protokole i reagense, jer oni mogu varirati. Takođe treba razumeti da ovde korišćena terminologija nije namenjena ograničenju obima predmetnog pronalaska koji će biti ograničen samo priloženim patentnim zahtevima. Ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini koji se ovde koriste imaju ista značenja kao što je uobičajeno prihvaćeno od strane stručnjaka u ovoj oblasti.
Kroz ovu specifikaciju i sledeće tvrdnje, osim ako kontekst ne zahteva drugačije, podrazumeva se da termin „obuhvata“, a varijacije poput „sadrži“ i „sastoji iz“ podrazumevaju uključivanje navedenog člana, celog broja ili koraka, ali ne isključenje bilo kojeg drugog člana, celog broja ili koraka koji nije naveden. Termin "sastoji se iz" je posebno otelotvorenje termina "sadrži", pri čemu je bilo koji drugi ne-navedeni član, celi broj ili korak isključen. U kontekstu predmetnog pronalaska, termin "sadrži" obuhvata pojam "sastoji se iz". Termin "koji obuhvata" obuhvata "uključujući" kao i "koji se sastoji iz", na primer, sastav "koji sadrži" X može se sastojati isključivo iz X ili može uključivati nešto dodatno, na primer, X Y.
Termini „a“ i „an“ i „i“ i slične reference koje se koriste u kontekstu opisivanja izuma (posebno u kontekstu patentnih zahteva) treba da se tumače tako da pokrivaju jedninu i množinu, osim ako je ovde drugačije naznačeno ili jasno suprotstavljen kontekstom. Recitovanje raspona vrednosti ovde je samo da služi kao skraćeni postupak pojedinačnog upućivanja na svaku odvojenu vrednost koja se nalazi u opsegu. Ako ovde nije drugačije naznačeno, svaka pojedinačna vrednost uključena je u specifikaciju kao da je ovde pojedinačno navedena. Nijedan jezik u specifikaciji ne bi se trebao tumačiti kao pokazatelj bilo kojeg elementa koji nije tražen od suštinske važnosti u praksi pronalaska.
Reč "suštinski" ne isključuje "u potpunosti", npr., kompoziciju koja je "bitno slobodna" od Y može biti potpuno oslobođen od Y. Gde je potrebno, reč "u osnovi" može biti izostavljena iz definicije pronalaska.
Termin "otprilike (oko)" u odnosu na brojčanu vrednost x znači x ± 10%.
Kombinacija modulatora kontrolne taþke i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u üeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i agonist TLR peptida za upotrebu u medicini
U prvom aspektu predmetni pronalazak obezbeđuje kombinaciju
(i) modulatora imunološke kontrolne tačke i
(ii) kompleks koji sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan agonist TLR peptidna,
1
pri čemu su komponente a) - c) koje sadrži kompleks (odn. peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan agonist TLR peptida) kovalentno povezani za upotrebu u medicini.
U daljem tekstu, komponente kombinacije za upotrebu u skladu sa predmetnim pronalaskom, odn. modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan agonist TLR peptida, i poželjna njihova izvođenja, su detaljno opisani. Podrazumeva se da (i) poželjno izvođenje kombinacije za upotrebu u skladu sa predmetnim pronalaskom obuhvata poželjnu varijantu modulatora imunološke kontrolne tačke; (ii) poželjno izvođenje kombinacije za upotrebu u skladu sa predmetnim pronalaskom obuhvata poželjnu varijantu kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan agonist TLR peptida; i (iii) poželjnijo izvođenje kombinacije za upotrebu u skladu sa predmetnim pronalaskom obuhvata poželjnu varijantu modulatora imunološke kontrolne tačke i poželjnu varijantu kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan agonist TLR peptida.
Modulator imunološke kontrolne tačke
Kako što je korišćeno ovde (odn. u predmetnoj specifikaciji), izraz "modulator imunološke kontrolne tačke" (takođe nazvan "modulator kontrolne tačke") se odnosi na molekul ili jedinjenje koje modulira (npr., potpuno ili delimično redukuje, inhibira, ometa , aktivira, stimuliše, povećava, pojačava ili podržava) funkciju jednog ili više molekula kontrolnih tačaka. Dakle, modulator imunološke kontrolne tačke može biti "inhibitor imunološke kontrolne tačke" (takođe nazvan "inhibitor kontrolne tačke" ili "inhibitor") ili "aktivator imunološke kontrolne tačke" (takođe nazvan "aktivator kontrolne tačke" ili "aktivator").
„Inhibitor imunološke kontrolne tačke“ (takođe nazvan „inhibitor kontrolne tačke“ ili „inhibitor“) potpuno ili delimično smanjuje, inhibira, ometa ili negativno modulira funkciju jednog ili više molekula kontrolne tačke. "Aktivator imunološke kontrolne tačke" (takođe poznat kao "aktivator kontrolne tačke" ili "aktivator") potpuno ili delimično aktivira, stimuliše, povećava, pojačava, podržava ili pozitivno modulira funkciju jednog ili više molekula kontrolne tačke. Modulatori imunološke kontrolne tačke su obično u stanju da modulišu (i) samotoleranciju i/ili (ii) amplitudu i/ili trajanje imunog odgovora. Poželjno, modulator imunološke kontrolne tačke koji se koristi u skladu sa predmetnim pronalaskom modulira funkciju jednog ili više molekula humane kontrolne tačke i stoga je "modulator humane kontrolne tačke". Poželjno, modulator imunološke kontrolne tačke je aktivator ili inhibitor jednog ili više molekula imunske kontrolne tačke izabranih između CD27, CD28, CD40, CD122, CD137, OX40, GITR, ICOS, A2AR, B7-H3, B7-H4 , BTLA, CD40, CTLA-4, IDO, KIR, LAG3, PD-1, TIM-3, VISTA, CEACAM1, GARP, PS, CSF1R, CD94/NKG2A, TDO, GITR, TNFR i/ili FasR/DcR3; ili njihov aktivator ili inhibitor jednog ili više liganada.
Molekuli kontrolne tačke su molekuli, kao što su proteini, koji su tipično uključeni u imune puteve i, na primer, regulišu aktivaciju T-ćelija, proliferaciju T-ćelija i/ili funkciju T-ćelija.
Shodno tome, funkcija molekula kontrolnih tačaka, koja je modulisana (npr. potpuno ili delimično redukovana, inhibirana, ometana, aktivirana, stimulisana, povećana, pojačana ili podržana) modulatorima kontrolne tačke, tipično je (regulacija) aktivacije T-ćelija, proliferacija T-ćelija i/ili funkcija T-ćelija. Molekuli imunološke kontrolne tačke na taj način regulišu i održavaju samotoleranciju i trajanje i amplitudu fizioloških imunih odgovora. Mnogi molekuli imunološke kontrolne tačke pripadaju porodici B7:CD28 ili super porodici receptora faktora tumorske nekroze (TNFR) i, vezivanjem specifičnih liganada, aktiviraju signalne molekule koji se regrutuju u citoplazmatski domen (uporedi Susumu Suzuki et. al., 2016: Trenutni status imunoterapije, Japanski časopis za kliničku onkologiju, 2016: doi: 10.1093/jjco/hyv201 [Epub ispred štampanja]; posebno Tabela 1).
Od jedne decenije, analizirana je uloga porodice B7 i identifikovani su novi članovi i nove funkcije ovih važnih molekula regulatora T ćelija (Greenwald, R.J., G.J. Freeman, i A.H. Sharpe, The B7 family revisited. Annu Rev Immunol, 2005.23: str.515-48). Danas, porodica B7:CD28 obuhvata najčešće korišćene puteve u istraživanju kontrolnih tačaka imuniteta. Početni i složeni mehanizmi CTLA-4 - B7-1/B7-2 su progresivno ustupljeni od strane veoma interesantnog para PD-1 - B7-H1(PDL1)/B7-DC(PD-L2) za koji se pokazalo da ima povezanost sa mnogim imunološkim i kliničkim mikrookruženjem tumora (Zou, W. i L. Chen, Inhibitor B7 -porodiþni molekuli u mikrookruženju tumora. Nat Rev Immunol, 2008.8(6): str.
467-77). Drugi član ove porodice je ICOS-ICOSL/B7-H2, koji je identifikovan u istom periodu. Ostali članovi te porodice uključuju B7-H3 (Chapoval, A.I., et al., B7-H3: kostimulatorni molekul za aktivaciju T üelija i proizvodnju IFN-gama. Nat Immunol, 2001.2(3): str.269-74 ) i B7-H4 (Sica, G.L., et al., B7-H4, molekul iz porodice B7, negativno reguliše imunitet T üelija. Immuniti, 2003.18(6): str.849-61), međutim, oba ligandi receptori još nisu identifikovani. Međutim, uloga B7-H3 u antitumorskom imunitetu (Loos, M., et al., B7-h3 i njegova uloga u antitumorskom imunitetu. Clin Dev Immunol, 2010.2010: str.683875) i njegova uloga u izbegavanju imunološkog tumora ( Hofmeier, K.A., A. Rai, i Ks. Zang, Kontrastna uloga B7-H3, Proc Natl Acad Sci US A, 2008.105(30): str.10277-8), kao i njegova prekomerna ekspresija mnogih napredovanih kancera (Zou, W. i L. Chen, Inhibitorni molekuli porodice B7 u mikrookruženju tumora. Nat Rev Immunol, 2008.8(6): str.467-77), naime kod kolorektalnog karcinoma (Sun, J., et al., Kliniþki znaþaj i regulacija kostimulatornog molekula B7-H3 u humanom kolorektalnom karcinomu. Cancer Immunol Immunother, 2010.59(8): str.
1163-71), sugerišu da će se istraživanja nastaviti u tom pravcu. Slično tome, B7-H4 je nedavno ušao u krug za procenu kao mogući agens koji deluje na tumorsko imunsko bekstvo i antitumorski odgovor (Dangaj, D. i N. Scholler, Blokiranje B7-H4 puta sa novim rekombinantnim antitelima poboljšava antitumorske odgovore posredovane T üelijama.
Onkoimunologija , 2013.2(8): str. e25913; Dangaj, D., et al., Nova rekombinantna humana b7-h4 antitela prevazilaze tumorski imuni bekstvo da bi potencirali antitumorske odgovore T-üelija. Cancer Res, 2013.73(15): str.4820-9) ili u interakciji sa mnogim putevima kinaze (Wang, X., et al., B7-H4 Treatment o/TCells inhibits ERK,]NK, p38, and AKT Activation. PLoS One, 2012.7(1) : str. e28232). Rezultati ovog interesovanja su podvučeni publikacijom o konjugatu anti-B7-H4 antitelo-lek za lečenje kancera dojke (Leong, S.R., et al., Konjugat anti-b7-h4 antitelo-lek za leþenje kancera dojke Mol Pharm, 2015.12(6): str.1717-29).
CD28 je konstitutivno eksprimiran na skoro svim humanim CD4+ T ćelijama i na oko polovine svih CD8 T ćelija. Vezivanje sa njegova dva liganda su CD80 (B7-1) i CD86 (B7-2), eksprimirani na dendritskim ćelijama, podstiče ekspanziju T ćelija. Kostimulativni molekul kontrolne tačke CD28 se takmiči sa inhibitornim molekulom kontrolne tačke CTLA4 za iste ligande, CD80 i CD86 (uporedi Buchbinder E.I. i Desai A., 2016: CTLA-4 i PD-1 putevi – sličnosti, razlike i implikacije Inhibicija, American Journal of Clinical Oncologi, 39(1): 98-106).
Protein 4 povezan sa citotoksičnim T-limfocitom (CTLA4; poznat i kao CD152) je homolog CD28 sa mnogo većim afinitetom vezivanja za B7. Ligandi CTLA-4 su CD80 (B7-1) i CD86 (B7-2), slično kao CD28. Međutim, za razliku od CD28, vezivanje CTLA4 za B7 ne proizvodi stimulativni signal, ali sprečava kostimulativni signal koji normalno obezbeđuje CD28.
Štaviše, pretpostavlja se da vezivanje CTLA4 za B7 čak proizvodi inhibitorni signal koji se suprotstavlja stimulativnim signalima vezivanja CD28:B7 i TCR:MHC. CTLA-4 se smatra „liderom“ inhibitornih imunoloških kontrolnih tačaka, jer zaustavlja potencijalno autoreaktivne T ćelije u početnoj fazi naivne aktivacije T-ćelija, obično u limfnim čvorovima (Buchbinder E. I. i Desai A., 2016: CTLA-4 i PD-1 putevi: sličnosti, razlike i implikacije njihove inhibicije, American Journal of Clinical Oncologi, 39(1): 98-106). Poželjni inhibitori kontrolnih tačaka CTLA4 uključuju monoklonska antitela Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i Tremelimumab (Pfizer/Medlmmune). Dalji poželjni inhibitori CTLA-4 uključuju anti-CTLA4 antitela otkrivena u WO 2001/014424, u WO 2004/035607, u US 2005/0201994 i u EP 1212422 B1. Dodatna poželjna CTLA-4 antitela su opisana u US 5,811,097, u US 5,855,887,
1
u US 6,051,227, u US 6,984,720, u WO 01/14424 u WO 00/37504/, u US 2001, 2002/2002. Druga poželjna anti-CTLA-4 antitela koja se mogu koristiti u kontekstu predmetnog pronalaska uključuju, na primer, ona otkrivena u WO 98/42752; US 6,682,736 i US 6,207,156; Hurvitz et al., Proc. Natl. Akad. Sci. USA, 95(17):10067-10071 (1998); Camacho et al., J. Clin. Oncologi, 22(145): Abstract No.2505 (2004) (antitelo CP675206); Mokir et al., Cancer Res., 58:5301-5304 (1998), u US 5,977,318, US 6,682,736, US 7,109,003, i u SAD 7,132,281.
Programirani receptor smrti 1 (PD1) ima dva liganda, PD-L1 (takođe poznat kao B7-H1 i CD274) i PD-L2 (poznat i kao B7-DC i CD273). PD1 put reguliše prethodno aktivirane T ćelije u kasnijim fazama imunog odgovora, prvenstveno u perifernim tkivima. Prednost ciljanja PD1 je stoga što može da obnovi imunološku funkciju u mikrookruženju tumora. Poželjni inhibitori PD1 puta uključuju Opdivo® (Nivolumab; Bristol Myers Squibb), Keytruda® (Pembrolizumab; Merck), Durvalumab (Medlmmune/AstraZeneca), MEDI4736 (AstraZeneca; cf. WO 2011/066389 A1), Atezolizumab (MPDL3280A, Roche/Genentech; cf. US 8,217,149 B2), Pidilizumab (CT-011; CureTech), MEDI0680 (AMP-514; AstraZeneca), Avelumab (Merck), MSB-0010718C (Merck), PDR001 (Novartis), BMS936559 (Bristol Myers Squibb), REGN2810 (Regeneron Pharmaceuticals), MIH1 (Affymetrix), AMP-224 (Amplimmune, GSK), BGB-A317 (BeiGene) i Lambrolizumab npr. otkiven kao hPD109A i njegovi humanizovani derivati h409All, h409A16 i h409A17 u WO2008/156712; Hamid et al., 2013; N. Engl. J. Med.369: 134-144).
Inducibilni ko*-stimulator T-ćelija (ICOS; takođe poznat i kao CD278) se eksprimira na aktiviranim T ćelijama. Njegov ligand je ICOSL (B7-H2; CD275), eksprimiran uglavnom na B ćelijama i dendritskim ćelijama. ýini se da je molekul važan u efektorskoj funkciji T ćelija.
B7-H3 (takođe poznat kao CD276) je prvobitno shvaćen kao ko-stimulativni molekul, ali se sada smatra ko-inhibitornim. Poželjni inhibitor kontrolne tačke B7-H3 je Fc-optimizovano monoklonsko antitelo Enoblituzumab (MGA271; MacroGenics; cf. US 2012/0294796 A1).
B7-H4 (takođe poznat kao VTCN1), eksprimuje se sa tumorskim ćelijama i makrofagima povezanim sa tumorom i igra ulogu u bekstvu tumora. Poželjni inhibitori B7-H4 su antitela opisana u Dangaj, D. et al., 2013; Cancer Research 73(15): 4820-9 i u Tabeli 1 i odgovarajućem opisu Jenessa B. Smith et al., 2014: B7-H4 kao potencijalna meta za imunoterapiju za ginekološke karcinome: Bliži pogled. Gynecol Oncol 134(1): 181-189. Drugi poželjni primeri inhibitora B7-H4 uključuju antitela na humani B7-H4 kao što je otkriveno, na primer, u WO 2013/025779 A1 i u WO 2013/067492 A1 ili rastvorljive rekombinantne forme B7-H4, kao što je otkriveno u US 01762/2013 A1.
TNF superfamilija obuhvata posebno 19 protein-liganda koji se vezuju za 29 receptora citokina. Oni su uključeni u mnoge fiziološke odgovore kao što su apoptoza, zapaljenje ili preživljavanje ćelija (Croft, M., C.A. Benedict, i C.F. Vare, Clinical targeting of the TNF and TNFR superfamilies. Nat Rev Drug Discov, 2013.12(2): str.147 -68). Ovi uobičajeni efekti čine članove superfamilije TNF veoma atraktivnim za razvoj lekova (više od 60 lekova iz porodice TNF u razvoju u 2013. (Croft, M., C.A. Benedict, i C.F. Vare, Clinical targeting of the TNF and TNFR superfamilies. Nat Rev Drug Discov , 2013.12(2): str.147-68)), ali je takođe teško upravljati zbog mogućih balansirajućih kontraefekata (Aggarval, B.B., Signaling pathvais of the TNF superfamily: a two-edged sword. Nat Rev Immunol, 2003.3(9): str.745-56). Croft, M., C.A. Benedikt i C.F. Ware, Clinical targeting of the TNF and TNFR superfamilies. Nat Rev Drug Discov, 2013.12(2): str.147-68 predlažu da se odredi prioritet za devet receptora za indikacije kancera: TNFRSF4 (OX40/OX40L), TNFRSFS (CD40L/CD40), TNFRSF7 (CD27/CD70), TNFRSF8 (CD30/CD30L), TNFRSF9 (4-1BBLBB)/4-1 , TNFRSF10 (TRAILR/TRAIL)), TNFRSF12 (FN14/TWEAK), TNFRSF13 (BAFFRTACI/APRIL-BAFF) i TNFRSF18 (GITR/GITRL) (Avogadri, F., et al., Modulacija CTLA-4 i GITR/or cancer immunotherapy. Curr Top Microbiol Immunol, 2011.344: str.211-44; Naidoo, J., D.B. Page, i J.D. Wolchok, Immun modulation for cancer therapy. Br J Cancer, 2014.111(12): str.22 ). Ovu listu za imunoterapije dopunjava Bremer, E., Ciljanje superfamilije receptora faktora tum ili faktora nekroze za imunoterapiju raka. ISRN Oncol, 2013.2013: str.371854), dodajući Fas-ligand i TNFRSF1 (TNFĮ/TNFR). Štaviše, put atenuatora B- i T-limfocita (BTLA)/posrednika ulaska virusa herpesa (HVEM) treba smatrati metom za jačanje imunoloških odgovora, baš kao i blokada CTLA4 (Croft, M., C.A. Benedict i C.F. Vare, Kliničko ciljanje na superfamilije TNF i TNFR Nat Rev Drug Discov, 2013.12(2): str.147-68). Shodno tome, u kontekstu predmetnog pronalaska, takvi modulatori kontrolnih tačaka su poželjni za upotrebu u lečenju i/ili prevenciji kancera, koji modulišu jedan ili više molekula kontrolnih tačaka odabranih od TNFRSF4 (OX40/OX40L), TNFRSFS (CD40L/CD40), TNFRSF7 (CD27/CD70), TNFRSF9 (4-1BB/4-1BBL), TNFRSF18 (GITR/GITRL), FasR/DcR3/Fas ligand, TNFRSF1 (TNFĮ/TNFR), BTLA/HVEM i CTLA4.
OKS40 (takođe poznat kao CD134 ili TNFRSF4) promoviše ekspanziju efektorskih i memorijskih T ćelija, ali je takođe u stanju da potisne diferencijaciju i aktivnost T-regulatornih ćelija i da reguliše proizvodnju citokina. Ligand OKS40 je OKS40L (takođe poznat kao TNFSF4 ili CD252). OKS40 se prolazno eksprimira nakon angažovanja receptora T-ćelija i
1
pojačava se samo na T ćelijama koje su nedavno aktivirane antigenom unutar inflamatornih lezija. Preferirani modulatori kontrolnih tačaka OKS40 uključuju MEDI6469 (Medlmmune/AstraZeneca), MEDI6383 (Medlmmune/AstraZeneca), MEDI0562 (Medlmmune/AstraZeneca), MOXR0916 (RG7888; Roche/Genentech) i GSK3174998 (GSK).
CD40 (takođe poznat kao TNFRSF5) se eksprimuje raznim ćelijama imunog sistema uključujući ćelije koje predstavljaju antigen. Njegov ligand je CD40L, takođe poznat kao CD154 ili TNFSF5, prolazno se eksprimira na površini aktiviranih CD4+ T ćelija. CD40 signalizacija "licencira" dendritske ćelije da sazrevaju i time pokreću aktivaciju i diferencijaciju T-ćelija. Međutim, CD40 se takođe može eksprimirati u tumorskim ćelijama. Stoga, stimulacija/aktivacija CD40 kod pacijenata sa kancerom može biti korisna ili štetna. Shodno tome, razvijeni su stimulativni i inhibitorni modulatori ove imunološke kontrolne tačke (Sufia Butt Hassan, Jesper Freddie Sorensen, Barbara Nicola Olsen i Anders Elm Pedersen, 2014: Imunoterapija raka posredovana anti-CD40: ažuriranje nedavnih i tekućih kliničkih ispitivanja, imunofarmakologija i Imunotoksikologija, 36:2, 96-104). Poželjni primeri modulatora CD40 kontrolnih tačaka uključuju (i) agonistička anti-CD antitela kao što je opisano u Sufia Butt Hassan, Jesper Freddie Sorensen, Barbara Nicola Olsen i Anders Elm Pedersen, 2014: Imunoterapija raka posredovana anti-CD40: ažuriranje nedavnog i tekućih kliničkih ispitivanja, imunofarmakologija i imunotoksikologija, 36:2, 96-104, kao što su dacetuzumab (SGN-40), CP-870893, FGK 4.5/FGK 45 i FGK115, poželjno dacetuzumab, i (ii) antitela opisani kao anti-CD antagonisti u Sufia Butt Hassan, Jesper Freddie Sorensen, Barbara Nicola Olsen i Anders Elm Pedersen, 2014: Imunoterapija raka posredovana anti-CD40: ažuriranje nedavnih i tekućih kliničkih ispitivanja, Imunopharmacologi and Immunotokicologi, 36:2, 96-104, kao što su Lukatumumab (HCD122, CHIR-12.12). Dalji poželjni modulatori imunološke kontrolne tačke CD40 uključuju SEA-CD40 (Seattle Genetics), ADC1013 (Alligator Biosciences), APX005M (Apekigen Inc) i RO7009789 (Roche).
CD27 (takođe poznat kao TNFRSF7) podržava antigen-specifičnu ekspanziju naivnih T ćelija i igra važnu ulogu u stvaranju memorije T ćelija. CD27 je takođe memorijski marker B ćelija. Prolazna dostupnost njegovog liganda, CD70 (takođe poznatog kao TNFSF7 ili CD27L), na limfocitima i dendritskim ćelijama reguliše aktivnost CD27. Štaviše, poznato je da kostimulacija CD27 potiskuje funkciju efektorskih ćelija Th17. Preferirani modulator imunološke kontrolne tačke CD27 je Varlilumab (Celldex). Poželjni modulatori imunološke kontrolne tačke CD70 uključuju ARGX-110 (arGEN-Ks) i SGN-CD70A (Seattle Genetics).
1
CD137 (takođe poznat kao 4-1BB ili TNFRSF9) je član porodice receptora faktora tumorske nekroze (TNF) i sve je više povezan sa kostimulatornom aktivnošću za aktivirane T ćelije. Konkretno, signalizacija CD137 (preko njegovog liganda CD137L, takođe poznatog kao TNFSF9 ili 4-1BBL) dovodi do proliferacije T ćelija i štiti T ćelije, posebno CD8+
T ćelije, od ćelijske smrti izazvane aktivacijom. Poželjni modulatori kontrolnih tačaka CD137 uključuju PF-05082566 (Pfizer) i Urelumab (BMS).
Glukokortikoidno indukovani gen povezan sa TNFR porodicom (GITR, takođe poznat kao TNFRSF18), podstiče ekspanziju T ćelija, uključujući ekspanziju Treg-a. Ligand za GITR (GITRL, TNFSF18) se uglavnom eksprimira na ćelijama koje predstavljaju antigen. Pokazalo se da antitela na GITR promovišu antitumorski odgovor gubitkom stabilnosti Treg loze.
Poželjni modulatori kontrolnih tačaka GITR uključuju BMS-986156 (Bristol Myers Squibb), TRX518 (GITR Inc) i MK-4166 (Merck).
Drugi poželjni molekul kontrolne tačke koji treba modulirati je BTLA. Atenuator B i T limfocita (BTLA; takođe poznat kao CD272) se posebno eksprimira preko CD8+ T ćelija, pri čemu se površinska ekspresija BTLA postepeno smanjuje tokom diferencijacije humanih CD8+ T ćelija od naivnog do fenotipa efektorske ćelije. Međutim, tumor-specifične humane CD8+ T ćelije izražavaju visoke nivoe BTLA. Ekspresija BTLA se indukuje tokom aktivacije T ćelija, a BTLA ostaje eksprimiran na Th1 ćelijama, ali ne i Th2 ćelijama. Kao PD1 i CTLA4, BTLA je u interakciji sa B7 homologom, B7H4. Međutim, za razliku od PD-1 i CTLA-4, BTLA pokazuje inhibiciju T-ćelija putem interakcije sa receptorima porodice tumorske nekroze (TNF-R), a ne samo sa B7 familijom receptora ćelijske površine. BTLA je ligand superfamilije faktora nekroze tumora (receptora), član 14 (TNFRSF14), poznat i kao posrednik ulaska virusa herpesa (HVEM; Herpesvirus Entri Mediator, takođe poznat kao CD270). BTLA-HVEM kompleksi negativno regulišu imune odgovore T-ćelija. Preferirani inhibitori BTLA su antitela opisana u Tabeli 1 Alison Cravford i E. John Wherry, 2009: Uredništvo: Terapeutski potencijal ciljanja BTLA. Journal of Leukocite Biology 86: 5-8, posebno njihova humana antitela. Druga poželjna antitela u ovom kontekstu, koja blokiraju interakciju humanog BTLA sa njegovim ligandom, otkrivena su u WO 2011/014438, kao što je "4C7" kao što je opisano u WO 2011/014438.
Druga porodica molekula kontrolnih tačaka uključuje molekule kontrolnih tačaka koji se odnose na dve primarne klase molekula glavnog kompleksa histokompatibilnosti (MHC) (MHC klasa I i klasa II). Njihova funkcija da izazovu odgovor imunog sistema kroz svoje puteve; Ig-like receptor (KIR) za klasu I i gen za aktivaciju limfocita-3 (LAG-3) za klasu II, čini
1
se da otvara nove imunoterapeutske strategije za lečenje pacijenata sa kancerom (Hemon, P., et al., angažovanje MHC klase II od strane njegov ligand LAG-3 (CD223) doprinosi otpornosti melanoma na apoptozu. J Immunol, 2011.186(9): str.5173-83 Thielens, A., E. Vivier i F. Romagne, NK üelije MHC klase I specifiþni receptori (KIR): od biologije do kliniþke intervencije. Curr Opin Immunol, 2012.24(2): str.239-45).
Receptor nalik imunoglobulinu ćelije ubice (KIR) je receptor za molekule MHC klase I na prirodnim ćelijama ubica. Primer inhibitora KIR je monoklonsko antitelo Lirilumab (IPH 2102; Innate Pharma/BMS; cf. US 8,119,775 B2 i Benson et al., 2012, Blood 120:4324-4333).
Signalizacija gena za aktivaciju limfocita-3 (LAG3, takođe poznata kao CD223) dovodi do supresije imunog odgovora delovanjem na Tregs kao i direktnih efekata na CD8+ T ćelije. Poželjni primer inhibitora LAG3 je anti-LAG3 monoklonsko antitelo BMS-986016 (Bristol-Myers Squibb). Drugi poželjni primeri inhibitora LAG3 uključuju LAG525 (Novartis), IMP321 (Immutep) i LAG3-Ig kao što je otkriveno u WO 2009/044273 A2 i u Brignon et al., 2009, Clin. Cancer Res.15: 6225-6231 kao i mišja ili humanizovana antitela koja blokiraju humani LAG3 (npr. IMP701 kao što je opisano u WO 2008/132601 A1), ili potpuna humana antitela koja blokiraju humani LAG3 (kao što je otkriveno u EP 2320940 A2).
Druga kontrolna tačka molekulskog puta je TIM-3/GAL9 put. T-ćelijski Imunoglobulinski domen i Mucin domen 3 (TIM-3, takođe poznat kao HAVcr-2) se eksprimuje na aktiviranim humanim CD4+ T ćelijama i reguliše Th1 i Th17 citokine. TIM-3 deluje kao negativan regulator Th1/Tc1 funkcije tako što pokreće ćelijsku smrt nakon interakcije sa njegovim ligandom, galektinom-9 (GAL9). TIM-3 je T pomoćni tip 1 specifični ćelijski površinski molekul koji reguliše indukciju periferne tolerancije. Nedavna studija je zaista pokazala da TIM-3 antitela mogu značajno da poboljšaju antitumorski imunitet (Ngiow, S.F., et al., Anti-TIM3 antitelo promoviše T üelijski IFN-gama posredovan antitumorski imunitet i potiskuje ustanovljene tumore. Cancer Res, 2011.71(10): str.3540-51). Poželjni primeri TIM-3 inhibitora obuhvataju antitela koja ciljaju humani TIM3 (npr. kao što je otkriveno u WO 2013/006490 A2) ili, posebno, anti-humano TIM3 blokirajuće antitelo F38-2E2 kako su otkrili Jones et al., 2008, J Exp. Med.205 (12): 2763-79.
Nedavno je predložena nova meta pod nazivom CEACAM1 (Karcinoembrionski antigensko povezani ćelijski adhezioni molekul 1), pošto su nedavne studije pokazale ulogu članova CEA CAM porodice u modulaciji imunoloških odgovora povezanih sa kancerom (Huang, Y.H., et al., CEACAM1 reguliše TIM-3 posredovanu toleranciju i iscrpljenost. Nature, 2015.
1
517(7534): str.386-90; Grey-Owen, S.D. i R.S. Blumberg, CEACAM1: kontrola imuniteta zavisna od kontakta. Nat Rev Immunol, 2006.6(6): str.433-46). Preferirani modulator kontrolne tačke CEACAM1 je CM-24 (cCAM Biotherapeutics).
Još jedan novi molekul imunološke kontrolne tačke je GARP, koji igra ulogu u sposobnosti tumora da pobegnu iz imunološkog sistema pacijenta. Trenutno u kliničkim ispitivanjima, čini se da kandidat (ARGKS-115) pokazuje zanimljiv efekat. Shodno tome, ARGKS-115 je preferirani modulator GARP kontrolnih tačaka.
Štaviše, različite istraživačke grupe su pokazale da još jedan molekul kontrolne tačke je fosfatidilserin (koji se takođe naziva "PS") može biti ciljan za lečenje kancera (Creelan, B.C., Ažuriranje inhibitora imunološke kontrolne taþke kod kancera pluüa. Kontrola kancera, 2014.
21(1): str.80-9; Yin, Y., et al., Antitelo koje cilja na fosfatidilserin indukuje polarizaciju makrofaga MI i promoviše diferencijaciju supresorskih üelija izvedene iz mijeloida. Cancer Immunol Res, 2013.1(4): str.256-68). Poželjni modulator kontrolne tačke fosfatidilserina (PS) je Bavituksimab (Peregrin).
Drugi put kontrolne tačke je CSF1/CSF1R (Zhu, Y., et al., CSF1/CSF1R Blokada reprograma makrofage koji infiltriraju tumor i poboljšavaju odgovor na imunoterapiju kontrolne taþke T üelija u modelima kancera pankreasa. Istraživanje raka, 2014.74(18): str.5057-5069).
Poželjni modulatori kontrolnih tačaka CSF1R uključuju FPA008 (FivePrime), IMC-CS4 (Eli-Lilly), PLX3397 (Plexxicon) i RO5509554 (Roche).
Štaviše, receptor prirodnih ćelija ubica CD94/NKG2A procenjuje se zbog njegove uloge u karcinomu grlića materice (Sheu, B.C., et al., Up-regulacija inhibitornih receptora prirodnih ubica CD94/NKG2A sa potisnutom intracelularnom perforin ekspresijom tumora koji infiltrira CD8+ T limfocite humanog karcinoma grliüa materice. Cancer Res, 2005.65(7): str.2921-9) i kod leukemije (Tanaka, J., et al., Citolitiþka aktivnost protiv primarnih leukemijskih üelija putem inhibitornog NK üelijskog receptora (CD94/NKG2A)- ekspresirajuüih T üelija ekspandirane iz razliþitih izvora mononuklearnih üelija krvi. Leukemia, 2005.19(3): str.486-9). Preferirani modulator kontrolne tačke za NKG2A je IPH2201 (Innate Pharma).
Još jedan poželjan molekul kontrolne tačke je IDO, enzim indoleamin 2,3-dioksigenaze iz kinurenin puta (Ball, H.J., et al., Indoleamin 2,3-dioksigenaza-2; novi enzim na putu kinurenina. Int J Biochem Cell Biol , 2009.41(3): str.467-71). Indoleamin 2,3-dioksigenaza (IDO) je katabolički enzim triptofana sa imunoinhibitornim svojstvima. Poznato je da IDO
1
potiskuje T i NK ćelije, generiše i aktivira Tregove i supresorske ćelije izvedene iz mijeloida i promoviše angiogenezu tumora. IDO1 je prekomerno izražen kod mnogih karcinoma i pokazalo se da dozvoljava tumorskim ćelijama da pobegnu iz imunog sistema (Liu, X., et al., Selektivna inhibicija IDO1 efikasno reguliše medijatore antitumorskog imuniteta. Blood, 2010.
115(17): str.3520-30; Ino, K., et al., Inverzna korelacija izmeÿu ekspresije tumorske indoleamin 2,3-dioksigenaze i limfocita koji infiltriraju tumor kod kancera endometrijuma: njegova povezanost sa progresijom bolesti i preživljavanjem. Clin Cancer Res, 2008.14(8): str.2310-7) i da bi se olakšala hronična progresija tumora kada je izazvana lokalnom inflamacijom (Muller, A.J., et al., Hroniþna inflamacija koja olakšava napredovanje tumora stvara lokalnu imunološku supresiju indukovanjem indoleamin 2,3 dioksigenaze. Proc Natl Acad Sci US A, 2008.105(44): str.17073-8). Poželjni IDO inhibitori uključuju Eksiguamin A, epakadastat (INCB024360; InCyte), Indoksimod (NewLink Genetics), NLG919 (NewLink Genetics/Genentech), GDC-0919 (NewLink Genetics/Genentech), F001287 (Flexus Biosciences/BMS) i male molekule kao što je 1-metil-triptofan, posebno 1-metil [D]-triptofan i IDO inhibitori navedeni u Tabeli 1 Sheridan C., 2015: IDO inhibitori pomeraju centralno mesto u imunoonkologiji; Nature Biotechnology 33: 321-322.
Drugi poželjni molekul imunološke kontrolne tačke koji treba modulirati je takođe član metaboličkog puta kinurenina: TDO (triptofan-2,3-dioksigenaza). Nekoliko studija je već pokazalo interesovanje TDO za imunitet protiv kancera i autoimunitet (Garber, K., Izbegavanje imuniteta: novi enzim impliciran u kancer. J Natl Cancer Inst, 2012.104(5): str.
349-52; Platten, M. , W. Wick, i B.J. Van den Eynde, Katabolizam triptofana kod kancera: izvan IDO i iscrpljivanje triptofana. Cancer Res, 2012.72(21): str.5435-40; Platten, M., et al., Imunoterapija protiv kancera ciljanjem IDOI/TDO i njihovi efektori na nižem toku. Front Immunol, 2014.5: str.673).
Drugi poželjni molekul imunološke kontrolne tačke koji treba modulirati je A2AR. Adenozinski A2A receptor (A2AR) se smatra važnom kontrolnom tačkom u terapiji kancera jer tumorsko mikrookruženje obično ima relativno visoke koncentracije adenozina, koji aktivira A2AR. Takvo signaliziranje obezbeđuje negativnu povratnu petlju imunog sistema u imunološkom mikrookruženju (za pregled videti Robert D. Leone et al., 2015: A2aR antagonists: Sledeća generacija blokade kontrolne tačke za kancersku imunoterapiju. Computational and Structural Biotechnologyi Journal 13: 265-272). Poželjni inhibitori A2AR uključuju Istradefilin, PBS-509, ST1535, ST4206, Tozadenant, V81444, Preladenant, Vipadenant, SCH58261, SYN115, ZM241365 i FSPTP.
2
Drugi poželjni molekul imunološke kontrolne tačke koji treba modulirati je VISTA. Ig supresor V-domena aktivacije T ćelija (VISTA; takođe poznat kao C10orf54) se prvenstveno eksprimuje na hematopoetskim ćelijama, tako da dosledna ekspresija VISTA na leukocitima unutar tumora može omogućiti da VISTA blokada bude efikasna u širokom spektru čvrstih tumora. Poželjni VISTA inhibitor je JNJ-61610588 (ImmuNext), anti-VISTA antitelo, koje je nedavno ušlo u kliničko ispitivanje faze 1.
Još jedan molekul imunološke kontrolne tačke je CD122. CD122 je beta podjedinica receptora interleukina-2. CD122 povećava proliferaciju CD8+ efektorskih T ćelija.
Najpoželjniji primeri molekula kontrolnih tačaka uključuju "CTLA4-put" i "PD1-put" sa CTLA4 i njegovim ligandima CD80 i CD86, kao i PD1 sa njegovim ligandima PD-L1 i PD-L2 (više detalja o CTLA4 i PD -1 putevi, kao i drugi učesnici opisani su u Buchbinder E. I. i Desai A., 2016: CTLA-4 i PD-1 putevi - sličnosti, razlike i implikacije njihove inhibicije; American Journal of Clinical Oncologi, 39(1): 98 -106). Uopšteno, poželjni primeri molekula kontrolnih tačaka uključuju CD27, CD28, CD40, CD122, CD137, OX40, GITR, ICOS, A2AR, B7-H3, B7-H4, BTLA, CD40, CTLA-4, IDO, KIR, LAG3, PD-1, TIM-3, VISTA, CEACAM1, GARP, PS, CSF1R, CD94/NKG2A, TDO, GITR, TNFR i/ili FasR/DcR3, kao i, posebno, njihovi ligandi.
Molekuli imunološke kontrolne tačke su odgovorni za ko-stimulativne ili inhibitorne interakcije odgovora T-ćelija. Shodno tome, molekuli kontrolne tačke mogu se podeliti na (i) (ko-) stimulativne molekule kontrolne tačke i (ii) molekule inhibitorne tačke. Tipično, (ko-) stimulativni molekuli kontrolne tačke deluju pozitivno u skladu sa signalizacijom T-ćelijskog receptora (TCR) izazvanom stimulacijom antigena, a molekuli inhibitorne kontrolne tačke negativno regulišu TCR signalizaciju. Primeri (ko-)stimulativnih kontrolnih molekula uključuju CD27, CD28, CD40, CD122, CD137, OX40, GITR i ICOS. Primeri molekula inhibitornih kontrolnih tačaka uključuju CTLA4 kao i PD1 sa njegovim ligandima PD-L1 i PD-L2; i A2AR, B7-H3, B7-H4, BTLA, IDO, KIR, LAG3, TIM-3, VISTA, CEACAM1, GARP, PS, CSF1R, CD94/NKG2A, TDO, TNFR i FasR/DcR3.
Poželjno, modulator imunološke kontrolne tačke je aktivator (ko-)stimulativnog molekula kontrolne tačke ili inhibitor molekula inhibitorne kontrolne tačke ili njihova kombinacija.
Shodno tome, modulator imunološke kontrolne tačke je poželjnije (i) aktivator CD27, CD28, CD40, CD122, CD137, OX40, GITR i/ili ICOS ili (ii) inhibitor A2AR, B7-H3, B7-H4, BTLA , CD40, CTLA-4, IDO, KIR, LAG3, PD-1, PDL-1, PD-L2, TIM-3, VISTA, CEACAM1, GARP, PS, CSF1R, CD94/NKG2A, TDO, TNFR i/ili FasR /DcR3.
Kao što je gore opisano, određeni broj CD27, CD28, CD40, CD122, CD137, OX40, GITR, ICOS, A2AR, B7-H3, B7-H4, CTLA-4, PD1, PDL-1, PD-L2, IDO, LAG -3, BTLA, TIM3, VISTA, KIR, CEACAM1, GARP, PS, CSF1R, CD94/NKG2A, TDO, TNFR i/ili FasR/DcR3 modulatori (inhibitori/aktivatori) su poznati i neki od njih su već u kliničkim ispitivanjima ili čak odobreni. Na osnovu ovih poznatih modulatora imunoloških kontrolnih tačaka, u (skoroj) budućnosti mogu se razviti alternativni modulatori imunoloških kontrolnih tačaka. Konkretno, poznati modulatori poželjnih molekula imunološke kontrolne tačke mogu se koristiti kao takvi ili se mogu koristiti njihovi analozi, posebno himerizovani, humanizovani ili ljudski oblici antitela.
Još poželjnije, modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor molekula inhibitorne kontrolne tačke (ali poželjno nije inhibitor molekula stimulativne kontrolne tačke). Shodno tome, modulator imunološke kontrolne tačke je još poželjnije inhibitor A2AR, B7-H3, B7-H4, BTLA, CTLA-4, IDO, KIR, LAG3, PD-1, PDL-1, PD-L2, TIM-3, VISTA, CEACAM1, GARP, PS, CSF1R, CD94/NKG2A, TDO, TNFR i/ili DcR3 ili njihovog liganda.
Takođe je poželjno da modulator imunološke kontrolne tačke bude aktivator molekula stimulativne ili kostimulatorne kontrolne tačke (ali poželjno da nije aktivator inhibitornog molekula kontrolne tačke). Shodno tome, modulator imunološke kontrolne tačke je poželjnije aktivator CD27, CD28, CD40, CD122, CD137, OX40, GITR i/ili ICOS ili njihovog liganda.
Još je poželjnije da modulator imunološke kontrolne tačke bude modulator CD40 puta, IDO puta, CTLA-4 puta i/ili PD-1 puta. Konkretno, modulator imunološke kontrolne tačke je poželjno modulator CD40, CTLA-4, PD-L1, PD-L2, PD-1 i/ili IDO, poželjnije da je modulator imunološke kontrolne tačke inhibitor CTLA-4, PD- L1, PD-L2, PD-1 i/ili IDO ili aktivator CD40, još poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4, PD-L1, PD-1 i/ili IDO i najpoželjnije imunog modulator kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4 i/ili PD-1.
Još je poželjnije da modulator imunološke kontrolne tačke bude modulator CD40 puta, IDO puta, LAG3 puta, CTLA-4 puta i/ili PD-1 puta. Naročito, modulator imunološke kontrolne tačke je poželjno modulator CD40, LAG3, CTLA-4, PD-L1, PD-L2, PD-1 i/ili IDO, poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4, PD-L1, PD-L2, PD-1, LAG3 i/ili IDO ili aktivator CD40, još poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4 , PD-L1, PD-1, LAG3 i/ili IDO, još poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor LAG3, CTLA-4 i/ili PD-1, a najpoželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor CTLA -4 i/ili PD-1.
Shodno tome, modulator kontrolne tačke može biti izabran između poznatih modulatora CD40 puta, CTLA-4 puta ili PD-1 puta. Poželjno, modulator kontrolne tačke može biti izabran između poznatih modulatora CD40 puta, LAG3 puta, CTLA-4 puta ili PD-1 puta. Poželjni inhibitori CTLA4 puta i PD-1 puta uključuju monoklonska antitela Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i Tremelimumab (Pfizer/Medlmmune), kao i Opdivo® (Nivolumab; Bristol Myers Squibb), Keybroda® (Bristol Myers S1uibb), Durvalumab (Medlmmune/ AstraZeneca), MEDI4736 (AstraZeneca; cf. WO 2011/066389 A1), MPDL3280A (Roche/Genentech; cf. US 8,217,149 B2), Pidilizumab (CT-011; CureTech); 5MEDI0680 (AMP-514; AstraZeneca), MSB-0010718C (Merck), MIH1 (Affymetrix) i Lambrolizumab (npr. otkriven kao hPD109A i njegovi humanizovani derivati h409All, h409A16 i h409A17 u WO 2008/156712; Hamid er al., 2013; N. Engl. J. Med.369: 134-144). Poželjniji inhibitori kontrolnih tačaka uključuju CTLA-4 inhibitore YervoY® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i Tremelimumab (Pfizer/Medlmmune), kao i PD-1 inhibitore Opdivo® (Nivolumab; Bristol Myers Squibb), Keytruda® (Pembrolizumab; Merck), Pidilizumab (CT-011; CureTech), MEDI0680 (AMP-514; AstraZeneca), AMP-224 i Lambrolizumab (npr. otkriveni kao hPD109A i njegovi humanizovani derivati h409All, h409A16 i h409A17 u WO 2008/156712; Hamid O. et al., 2013; N. Engl. J. Med.369: 134-144). Kao što je gore opisano, poželjni primer inhibitora LAG3 je anti-LAG3 monoklonsko antitelo BMS-986016 (Bristol-Myers Squibb). Drugi poželjni primeri inhibitora LAG3 uključuju LAG525 (Novartis), IMP321 (Immutep) i LAG3-Ig kao što je otkriveno u WO 2009/044273 A2 i u Brignon et al., 2009, Clin. Cancer Res.15: 6225-6231 kao i mišja ili humanizovana antitela koja blokiraju humani LAG3 (npr. IMP701 kao što je opisano u WO 2008/132601 A1), ili potpuna humana antitela koja blokiraju humani LAG3 (kao što je otkriveno u EP 2320940 A2).
Poželjno je da modulator imunološke kontrolne tačke nije modulator CD40. Posebno je poželjno da modulator imunološke kontrolne tačke nije CD40 ligand. Takođe je poželjno da modulator imunološke kontrolne tačke nije anti-CD40 antitelo.
U kontekstu predmetnog pronalaska, poželjno je ako se koristi više od jednog modulatora imunološke kontrolne tačke (npr., inhibitor kontrolne tačke), posebno najmanje 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 različitih modulatora imunoloških kontrolnih tačaka (npr., inhibitori kontrolne tačke) se koristi, poželjno 2, 3, 4 ili 5 različitih modulatora imunološke kontrolne tačke (npr., inhibitori kontrolnih tačaka) se koriste, poželjnije 2, 3 ili 4 različita modulatora imunološke kontrolne tačke (npr., inhibitori kontrolnih tačaka) se koristi, još poželjnije 2 ili 3 različita
2
modulatora imunološke kontrolne tačke (npr. inhibitori kontrolnih tačaka) se koriste, a najpoželjnije 2 različita modulatora imunološke kontrolne tačke (npr. inhibitori kontrolnih tačaka) se koriste. Prema tome, "različiti" modulatori imunološke kontrolne tačke (npr. inhibitori kontrolne tačke) posebno znače da oni moduliraju (npr. inhibiraju) različite puteve molekula kontrolnih tačaka.
Poželjno, inhibitor PD-1 puta se kombinuje sa inhibitorom CTLA-4 puta. Na primer, kao što je gore opisano, FDA je 2015. odobrila kombinovanu terapiju sa Nivolumabom (anti-PD1) i Ipilimumabom (anti-CTLA4) za lečenje pacijenata sa BRAF V600 divljeg tipa, neresektabilnog ili metastatskog melanoma. Pored toga, nedavno je objavljena uspešna studija faze 1b o kombinaciji Durvalumaba (anti-PD-L1) i Tremelimumaba (anti-CTLA4) kod kancera pluća ne-malih ćelija (Antonia, Scott et al., 2016, Bezbednost i antitumorski aktivnost durvalumaba plus tremelimumaba kod karcinoma pluća ne-malih ćelija: multicentrična, faza 1b studija; Lancet Oncol, 5. februar 2016. pii: S1470-2045(15)00544-6. doi:
10.1016/S14570(504) -6. [Epub ispred štampanja]). Shodno tome, poželjne kombinacije modulatora imunoloških kontrolnih tačaka PD-1 puta i CTLA-4 puta su (i) Nivolumab (anti-PD1) i Ipilimumab (anti-CTLA4) ili (ii) Durvalumab (MEDI4736; anti-PD- L1) i Tremelimumab (anti-CTLA4). Njihove kombinacije, npr. Nivolumab (anti-PD1) i Tremelimumab (anti-CTLA4) ili Durvalumab (MED14736; anti-PD-L1) i Ipilimumab (anti-CTLA4) su takođe poželjne.
Druge poželjne kombinacije od najmanje dva različita modulatora imunološke kontrolne tačke u kontekstu predmetnog pronalaska mogu sadržati kombinaciju odabranu između (i) kombinacije inhibitora KIR i inhibitora CTLA-4, kao što je Lirilumab/lpilimumab; (ii) kombinaciju inhibitora KIR i inhibitora PD-1 puta, kao što je PD-1 inhibitor, na primer Lirilumab/Nivolumab; (iii) kombinacija inhibitora LAG3 i inhibitora PD-1 puta, kao što je PD-1 inhibitor ili PD-L1 inhibitor, na primer kako je opisano u Woo et al., 2012, Cancer Res.72: 917-27 ili u Butler N. S. et al., 2011, Nat Immunol.13: 188-95) i poželjni primeri takve kombinacije uključuju Novilumab/BMS-986016 i PDR001/LAG525; (iv) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji ciljaju ICOS i inhibitora CTLA-4, na primer kako je opisano u Fu et al., 2011, Cancer Res.71: 5445-54; (v) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji moduliraju 4-1 BB i inhibitora CTLA-4, kao što je opisano u Curran et al., 2011, PLoS One 6(4): el 9499); (vi) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji ciljaju na PD1 i CD27, kao što su Novilumab/Varlilumab i Atezolizumab/Varlilumab; (vii) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji ciljaju na OX40 i CTLA-4, kao što je MEDI6469/Tremelimumab; (viii) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji ciljaju na OKS40 i PD-1, kao što su MEDI6469/MEDI4736, MOKSXR0916/MPDL3280A, MEDI6383/MEDI4736 i GSK3174998/Pembrolizumab; (ix) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji ciljaju PD-1 i 4-1BB, kao što su Novilumab/Urelumab, Pembrolizumab/PF05082566 i Avelumab/PF-05082566; (x) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji ciljaju na PD-1 i IDO, kao što su Ipilimumab/Indokimod, Pembrolizumab/INCB024360, MEDI4736/ INCB024360, MPDL3280A/GDC-0919 i Atezolizumab/INCB0202; (xi) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji ciljaju na PD-1 i CSF1R, kao što su Pembrolizumab/PLX3397, Novilumab/FPA008 i MPDL3280A/RO5509554; (xii) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji ciljaju na PD-1 i GITR, kao što su Novilumab/BMS-986156 i Pembrolizumab/MK-4166; (xiii) kombinacija kontrolnih tačaka modulatori koji ciljaju PD-1 i CD40, kao što su MPDL3280A/RO7009789; (xiv) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji ciljaju PD-1 i B7-H3, kao što je Pembrolizumab/MGA271; (xv) kombinacija modulatora kontrolnih tačaka koji ciljaju CTLA-4 i B7-H3, kao što je lpilimumab/MGA271 i (xvi) kombinacija modulatora kontrolne tačke koji ciljaju na KIR i 4-1BB, kao što je Lirilumab/Urelumab.
Najpoželjnije, kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan agonist TLR peptida za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje (i) inhibitor CTLA -4 i (ii) inhibitor PD-1, PD-L1 ili PD-L2, poželjno najmanje (i) inhibitor CTLA-4 i (ii) inhibitor PD-1. Primeri takve poželjne kombinacije uključuju kombinaciju Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i Opdivo® (Nivolumab; Bristol Myers Squibb), kombinaciju Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i Keytruda® (Pembrolizumab; Merck) , kombinacija Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i Durvalumab (Medlmmune/ AstraZeneca), kombinacija Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i MEDI4736 (AstraZeneca; cf. WO 63 a 2011/06), kombinacija Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i MPDL3280A (Roche/Genentech; cf. US 8,217,149 B2), kombinacija Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i Pidilizumab (CT-011; CureTech); kombinacija Yervoy®-; (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i MEDI0680 (AMP-514; AstraZeneca), kombinacija Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i MSB-0010718C (Merck), kombinacija Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i MIH1 (Affimetrix), kombinacija Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i AMP-224, kombinacija Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb) i Lambrolizumab, kombinacija Tremelimumab (Pfizer/Medlmmune) i Opdivo® (Nivolumab; Bristol Myers Squibb), kombinacija Tremelimumaba (Pfizer/Medlmmune) i Keytruda® (Pembrolizumab; Merck), kombinacija Tremelimumab (Pfizer/Medlmmune) i Durvalumab (Medlmmune/AstraZeneca), kombinacija Tremelimumaba (Pfizer/Medlmmune) i MED14736 (AstraZeneca; cf. WO 2011/066389 A1), kombinacija Tremelimumab (Pfizer/Medlmmune) i MPDL3280A (Roche/Genentech; cf. US 8,217,149 B2), kombinacija Tremelimumaba
2
(Pfizer/Medlmmune) i Pidilizumaba (CT-011; CureTech), kombinacija Tremelimumaba (Pfizer/Medlmmune) i MEDI0680 (AMP-514; AstraZeneca) kombinacija Tremelimumaba (Pfizer/Medlmmune) i MSB-0010718C (Merck), kombinacija Tremelimumaba (Pfizer/ Medlmmune) i MIH1 (Affimetrix), kombinacija Tremelimumaba (Pfizer/Medlmmune) i AMP-224 i kombinacije Tremelimumaba (Pfizer/Medlmmune) ) i Lambrolizumab.
U kontekstu predmetnog pronalaska, takođe je poželjno da se koristi više od jednog modulatora imunološke kontrolne tačke (npr. inhibitora kontrolne tačke) iste putanje kontrolne tačke, posebno se koristi najmanje 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 modulatora imunološke kontrolne tačke (npr. inhibitora kontrolne tačke) istog puta kontrolne tačke, poželjno je 2, 3, 4 ili 5 modulatora imunološke kontrolne tačke (npr. inhibitora kontrolne tačke) iste putanje kontrolne tačke se koristi, poželjnije 2, 3 ili 4 modulatora imunološke kontrolne tačke (npr. inhibitori kontrolnih tačaka) istog puta kontrolne tačke se koristi, još poželjnije 2 ili 3 modulatora imunološke kontrolne tačke (npr. inhibitori kontrolnih tačaka) iste putanje kontrolne tačke se koristi i najpoželjnije 2 modulatora imunološke kontrolne tačke (npr. inhibitori kontrolnih tačaka) istog puta kontrolne tačke se koristi. Poželjni putevi kontrolnih tačaka koje treba modulirati su PD-1 put, CTLA-4 put, CD40 put ili IDO put, poželjnije PD-1 put, CTLA-4 put ili CD40 put i još poželjnije PD -1 put ili CTLA-4 put. Na primer, kombinacija MEDI4736 i MEDI0680 može da se koristi za modulaciju, posebno za inhibiciju PD-1 puta.
U kontekstu predmetnog pronalaska modulatori imunološke kontrolne tačke mogu biti bilo koja vrsta molekula ili agenasa, sve dok potpuno ili delimično redukuje, inhibira, ometa, aktivira, stimuliše, povećava, pojačava ili podržava funkciju jednog ili više molekula kontrolnih tačaka. kao što je gore opisano. Konkretno, modulator imunološke kontrolne tačke se vezuje za jedan ili više molekula kontrolnih tačaka, kao što su proteini kontrolnih tačaka, ili za njegove prekursore, npr. na nivou DNK ili RNK, čime se modulira (npr. potpuno ili delimično smanjuje, inhibira, ometa, aktivira, stimuliše, povećava, pojačava ili podržava) funkciju jednog ili više molekula kontrolnih tačaka kao što je gore opisano. Poželjni modulatori imunološke kontrolne tačke su oligonukleotidi, siRNK, shRNK, ribozimi, anti-sens RNK molekuli, imunotoksini, inhibitori malih molekula i (npr. blokiranje molekula kontrolne tačke, antagonist ili agonist molekula kontrolne tačke) antitela ili njihovi antigenski fragmenti.
Poželjno, modulator imunološke kontrolne tačke je oligonukleotid. Takav oligonukleotid se poželjno koristi za smanjenje ekspresije proteina, posebno za smanjenje ekspresije proteina kontrolne tačke, kao što su receptori ili ligandi kontrolne tačke opisani gore. Oligonukleotidi
2
su kratki molekuli DNK ili RNK, koji obično sadrže od 2 do 50 nukleotida, poželjno od 3 do 40 nukleotida, poželjnije od 4 do 30 nukleotida i još poželjnije od 5 do 25 nukleotida, kao što je, na primer 5, 6 , 7, 8, 9 ili 10 nukleotida. Oligonukleotidi se obično prave u laboratoriji hemijskom sintezom u čvrstoj fazi. Oligonukleotidi mogu biti jednolančani ili dvolančani, međutim, u kontekstu predmetnog pronalaska oligonukleotid je poželjno jednolančani. Još poželjnije, oligonukleotid modulatora kontrolne tačke je antisens-oligonukleotid. Antisensoligonukleotidi su pojedinačni lanci DNK ili RNK koji su komplementarni izabranoj sekvenci, posebno sekvenci izabranoj iz DNK ili RNK sekvence (ili njenog fragmenta) proteina kontrolne tačke. Antisens RNK se obično koristi za sprečavanje translacije proteina lanaca RNK glasnika, npr. mRNK za protein kontrolne tačke, vezivanjem za iRNK. Antisens DNK se obično koristi za ciljanje specifične, komplementarne (kodirajuće ili nekodirajuće) RNK. Ako dođe do vezivanja, takav DNK/RNA hibrid može biti degradiran enzimom RNaza H. Štaviše, morfolino-antisens oligonukleotidi se mogu koristiti za uništavanje gena kod kičmenjaka. Na primer, Kryczek et al., 2006 (Kryczek I, Zou L, Rodriguez P, Zhu G, Wei S, Mottram P, et al. Ekspresija B7-H4 identifikuje novu supresivnu populaciju makrofaga u humanom karcinomu jajnika. J Exp Med.2006; 203:871-81) dizajnirao morfolino specifičan za B7-H4 koji je specifično blokirao ekspresiju B7-H4 u makrofagima, što je rezultiralo povećanom proliferacijom T-ćelija i smanjenom zapreminom tumora kod miševa sa T ćelijama specifičnim za antigen (TAA).
Poželjno, modulator imunološke kontrolne tačke je siRNK. Mala interferirajuća RNK (siRNK), ponekad poznata kao kratka interferirajuća RNK ili RNK za utišavanje, je klasa dvolančanih RNK molekula, koja je tipično dugačka 20-25 parova baza. U putu interferencije RNK (RNKi), siRNK ometa ekspresiju specifičnih gena, kao što su geni koji kodiraju proteine kontrolnih tačaka, sa komplementarnim nukleotidnim sekvencama. siRNK funkcioniše tako što uzrokuje razbijanje mRNK nakon transkripcije, što rezultira bez translacije. Transfekcija egzogene siRNK može se koristiti za uništavanje gena, međutim, efekat je možda samo prolazan, posebno u ćelijama koje se brzo dele. Ovo se može prevazići, na primer, modifikacijom RNK ili korišćenjem ekspresionog vektora za siRNK. siRNK sekvenca se takođe može modifikovati da bi se uvela kratka petlja između dva lanca. Dobijeni transkript je kratka RNK za ukosnicu (shRNK, takođe "mala ukosna RNK"), koju Dicer može obraditi u funkcionalnu siRNK na uobičajen način. shRNK je povoljan medijator RNKi po tome što ima relativno nisku stopu degradacije i obrta. Shodno tome, modulator imunološke kontrolne tačke je poželjno shRNK. shRNK obično zahteva upotrebu vektora ekspresije, npr. plazmid ili virusni ili bakterijski vektor.
2
Poželjno, modulator imunološke kontrolne tačke je imunotoksin. Imunotoksini su himerni proteini koji sadrže ciljani deo (kao što je antitelo), koji obično cilja antigen na određenu ćeliju, kao što je ćelija kancera, koja je povezana sa toksinom. U kontekstu predmetnog pronalaska, poželjan je imunotoksin koji sadrži ciljani deo, koji cilja molekul kontrolne tačke. Kada se imunotoksin veže za ćeliju koja nosi antigen, npr. molekul kontrolne tačke, on se unosi kroz endocitozu, a toksin tada može da ubije ćeliju. Imunotoksini poželjno sadrže (modifikovano) antitelo ili fragment antitela, vezan za (fragment a) toksina. Za povezivanje, metode su dobro poznate u tehnici i mogu se koristiti iste metode koje su ovde opisane za povezivanje komponenti kompleksa. Ciljani deo imunotoksina obično sadrži Fab deo antitela koji cilja specifičan tip ćelije. Toksin je obično citotoksičan, kao što je protein dobijen iz bakterijskog ili biljnog proteina, iz kojeg je uklonjen prirodni vezujući domen tako da ciljani deo imunotoksina usmerava toksin na antigen na ciljanoj ćeliji. Međutim, imunotoksini takođe mogu sadržati ciljani deo koji nije antitelo ili fragment antitela, kao što je faktor rasta. Na primer, rekombinantni fuzioni proteini koji sadrže toksin i faktor rasta se takođe nazivaju rekombinantnim imunotoksinima.
Poželjno, modulator imunološke kontrolne tačke je lek sa malim molekulima (koji se takođe naziva "inhibitor malih molekula"). Lek sa malim molekulima je organsko jedinjenje male molekulske težine (do 900 daltona) koje obično stupa u interakciju sa (regulacijom) bioloških procesa. U kontekstu predmetnog pronalaska, lek sa malim molekulima koji je modulator imunološke kontrolne tačke, je organsko jedinjenje koje ima molekulsku težinu ne veću od 900 daltona, koje potpuno ili delimično smanjuje, inhibira, ometa ili negativno modulira funkciju jednog ili više molekula kontrolnih tačaka kao što je gore opisano. Gornja granica molekulske težine od 900 daltona omogućava mogućnost brze difuzije kroz ćelijske membrane i oralnu biodostupnost. Još poželjnije, molekulska težina leka sa malim molekulima, koji je modulator imunološke kontrolne tačke, nije veća od 500 daltona. Na primer, različiti A2AR antagonisti poznati u tehnici su organska jedinjenja koja imaju molekulsku težinu ispod 500 daltona.
Najpoželjnije, modulator imunološke kontrolne tačke je antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, posebno antitela, ili njihovi fragmenti koji se vezuju za antigen, koji se vezuju za receptore imune kontrolne tačke ili antitela koja se vezuju za ligande receptora kontrolne tačke imunog sistema. Poželjno, takva antitela, ili njihovi fragmenti koji se vezuju za antigen, su agonisti ili antagonisti receptora imune kontrolne tačke ili liganda receptora imunih kontrolnih tačaka. Primeri modulatora kontrolnih tačaka tipa antitela uključuju modulatore kontrolne tačke imunog sistema, koji su trenutno odobreni kao što je gore
2
opisano, naime, Yervoy® (Ipilimumab; Bristol Myers Squibb), Opdivo® (Nivolumab; Bristol Myers Squibb) i Keytruda® (Pembrolizumab; Merck) i dalje anti - antitela receptora kontrolne tačke ili antitela liganda protiv kontrolne tačke kao što je gore opisano.
Kao što je ovde korišćeno, izraz "antitelo" obuhvata različite oblike antitela, poželjno monoklonalna antitela, uključujući cela antitela, fragmente antitela, ljudska antitela, himerna antitela, humanizovana antitela i genetski modifikovana antitela (varijantna ili mutantna antitela) sve dok su karakteristična svojstva prema pronalasku zadržavna, što znači da antitelo (ili fragment koji se vezuje za antigen) moduliše (npr., potpuno ili delimično smanjuje, inhibira, ometa, aktivira, stimuliše, povećava, pojačava ili podržava) funkciju jednog ili više molekule kontrolne tačke kao što je gore opisano. Konkretno, antitelo (ili fragment koji se vezuje za antigen) posreduje u ovoj funkciji vezivanjem za molekul kontrolne tačke. Shodno tome, antitelo (ili fragment koji se vezuje za antigen) je poželjno "blokirajuće" antitelo (ili fragment koji se vezuje za antigen), posebno "antagonističko" antitelo (ili fragment koji se vezuje za antigen), ili "agonističko" antitelo (ili fragment koji vezuje antigen). Naročito, izraz "antitelo" obuhvata i glikozilovane i neglikozilovane imunoglobuline bilo kog izotipa ili podklase (poželjno IgG) ili za njihov region koji se vezuje za antigen koji se takmiči sa intaktnim antitelom za specifično vezivanje, osim ako nije drugačije naznačeno. Poželjni primeri antitela uključuju monoklonalna antitela, bispecifična antitela, minitela, domenska antitela, sintetička antitela, mimetike antitela, himerna antitela, humanizovana antitela, ljudska antitela, fuzije antitela, konjugate antitela, jednolančana antitela, derivate antitela i njihove analoge antitela, redom. Osim ako nije drugačije naznačeno, izraz "antitelo" uključuje, pored antitela koja sadrže dva teška lanca pune dužine i dva laka lanca pune dužine, njihove derivate, varijante i fragmente. U nekim slučajevima "antitelo" može uključivati manje lanaca. Naročito su poželjna humana ili humanizovana monoklonska antitela i/ili rekombinantna antitela. Posebno su poželjna humana antitela tipa IgG.
Izraz "humano antitelo", kao što je ovde korišćeno, treba da obuhvati antitela koja imaju varijabilne i konstantne regione izvedene iz sekvenci imunoglobulina humane germ linije. Humana antitela su dobro poznata u stanju tehnike (van Dijk, M.A., i van de Winkel, J.G., Curr. Opin. Chem. Biol.5 (2001) 368-374). Humana antitela se takođe mogu proizvesti kod transgenih životinja (npr. miševa) koje su sposobne, nakon imunizacije, da proizvedu pun repertoar ili izbor humanih antitela u odsustvu proizvodnje endogenog imunoglobulina.
Prenos niza gena humanog imunoglobulina germ linije kod takvih mutantnih miševa germ linije će rezultirati proizvodnjom humanih antitela nakon izazivanja antigena (videti, na primer, Jakobovits, A., et al., Proc. Natl. Acad Sci. USA 90 (1993) 2551-2555; Jakobovits, A.,
2
et al., Nature 362 (1993) 255-258; Bruggemann, M., et al., Year Immunol.7 (1993) 3340). Humana antitela se takođe mogu proizvesti u bibliotekama za prikaz faga (Hoogenboom, H. R., i Winter, G., J. Mol. Biol.227 (1992) 381-388; Marks, J. D., et al., J. Mol. Biol.222 (1991) 581-597). Tehnike Cole et al. i Boerner et al. su takođe dostupni za pripremu humanih monoklonskih antitela (Cole et al., Monoclonal Antibodies and Cancer Therapi, Alan R. Liss, str.77 (1985); i Boerner, P., et al., J. Immunol.147 ( 1991) 86-95). Izraz "humano antitelo" kao što je ovde korišćeno takođe obuhvata takva antitela koja su modifikovana, npr. u varijabilnom regionu za generisanje svojstava prema pronalasku.
Kao što je ovde korišćeno, izraz "rekombinantno antitelo" treba da obuhvati sva antitela koja su pripremljena, eksprimirana, stvorena ili izolovana rekombinantnim sredstvima, kao što su antitela izolovana iz ćelije domaćina kao što je na primer ćelija CHO ili od životinje (npr. miš) koji je transgen za, npr. humani, imunoglobulinski geni ili antitela eksprimirana korišćenjem rekombinantnog ekspresionog vektora transfektovanog u ćeliju domaćina. Dakle, rekombinantna antitela su antitela koja su pripremljena, eksprimirana, stvorena ili izolovana rekombinantnim sredstvima, kao što su (i) antitela izolovana od životinje (npr. miša) koja su transgena za gene humanog imunoglobulina ili hibridoma pripremljenog od njih, (ii) antitela izolovana iz ćelije domaćina transficirane da ekspresuju antitelo, npr. iz transfektoma, (iii) antitela izolovana iz rekombinantne, kombinatorne biblioteke antitela, i (iv) antitela pripremljena, eksprimirana, stvorena ili izolovana na bilo koji drugi način koji uključuje spajanje sekvenci gena imunoglobulina sa drugim sekvencama DNK. Takva antitela mogu imati varijabilne i konstantne regione izvedene iz sekvenci imunoglobulina germ linije dve različite vrste životinja. Antitela koja su podvrgnuta in vitro mutagenezi (ili, kada se koristi životinjska transgena za sekvence humanog imunoglobulina, in vivo somatska mutageneza) su takođe poželjna, dok sekvence aminokiselina VHi VLregiona takvih antitela mogu biti sekvence koje, dok su izvedene iz i povezane sa sekvencama VHi VLgerm linije određene vrste (npr., ljudske), možda prirodno ne postoje unutar repertoara germ linije te vrste in vivo. Rekombinantna antitela mogu imati varijabilne i konstantne regione u preuređenom obliku i/ili, na primer, određene mutacije, koje se ne javljaju u prirodi.
Kao što je ovde korišćeno, izraz "fragment koji se vezuje za antigen", "fragment" i "fragment antitela" se koriste naizmenično tako da se odnose na bilo koji fragment antitela prema pronalasku koji zadržava aktivnost specifičnog vezivanja antitela prema pronalasku. Primeri fragmenata antitela uključuju jednolančano antitelo, Fab, Fab’, F(ab’)2, Fv ili
scFv. Fragmenti antitela prema pronalasku se mogu dobiti od antitela metodama koje uključuju varenje enzimima, kao što su pepsin ili papain, i/ili cepanjem disulfidnih veza hemijskom redukcijom. Alternativno, fragmenti antitela se mogu dobiti kloniranjem i ekspresijom dela sekvenci teških i/ili lakih lanaca. "Fragmenti" uključuju Fab, Fab’, F(ab’)2i Fv fragmente. Pronalazak takođe obuhvata jednolančane Fv fragmente (scFv) izvedene iz teških i lakih lanaca antitela prema pronalasku. Na primer, pronalazak uključuje scFv koji sadrži CDR iz antitela pronalaska. Takođe su uključeni monomeri i dimeri teškog ili lakog lanca, jednodomenska antitela teškog lanca, jednodomenska antitela lakog lanca, kao i jednolančana antitela, npr. jednolančani Fv u kojima su varijabilni domeni teškog i lakog lanca spojeni peptidnim linkerom. Fragmenti antitela prema pronalasku mogu da daju monovalentne ili multivalentne interakcije i da budu sadržani u različitim strukturama kao što je gore opisano. Na primer, scFv molekuli mogu da se sintetišu kako bi se stvorilo trovalentno "triatelo" ili tetravalentno "tetratelo". Molekuli scFv mogu uključivati domen Fc regiona koji rezultira dvovalentnim minitelima.
Pored toga, sekvence pronalaska mogu biti komponenta multispecifičnih molekula u kojima sekvence pronalaska ciljaju molekul kontrolne tačke i drugi regioni molekula se vezuju za druge mete. Primeri molekula uključuju bispecifični Fab2, trispecifični Fab3, bispecifični scFv i dijatela (Holliger i Hudson, 2005, Nature Biotechnologi 9: 1126-1136). Iako se opis, uključujući zahteve, može na nekim mestima eksplicitno odnositi na fragment(e) koji se vezuju za antigen, fragment(e), varijantu(e) i/ili derivat(e) antitela, podrazumeva se da izraz "antitelo" ili "antitelo prema pronalasku" obuhvata sve kategorije antitela, naime, fragment(e) koji se vezuje za antigen, fragment(e) antitela, varijantu(e) i derivat(e) antitela. Dalje, izraz "antitelo" kao što je ovde korišćeno uključuje i antitela i njihove fragmente koji se vezuju za antigen.
Poželjno, modulatori imunološke kontrolne tačke u kombinaciji koja se koristi prema predmetnom pronalaskom su antitela ili fragmenti koji se vezuju za antigen koji mogu delimično ili potpuno blokirati PD-1 put (npr., mogu biti delimični ili potpuni antagonisti PD-1 puta), posebno PD-1, PD-L1 ili PD-L2, poželjnije, antitelo može delimično ili potpuno da blokira PD-1 (npr. mogu biti delimični ili potpuni antagonisti PD-1). Takva antitela ili fragmenti koji se vezuju za antigen uključuju anti-PD-1 antitela, humana anti-PD-1 antitela, mišja anti-PD-1 antitela, sisarska anti-PD-1 antitela, humanizovana anti-PD-1 antitela, monoklonska antitela PD-1 antitela, poliklonska anti-PD-1 antitela, himerna anti-PD-1 antitela, anti-PD-L1 antitela, anti-PD-L2 antitela, anti-PD-1 adnektini, anti-PD-1 domenska antitela, jednolančane anti-PD-1 fragmente, teški lanac anti-PD-1 fragmenta i laki lanac anti-PD-1 fragmenta. Na primer, anti-PD-1 antitelo može biti fragment koji se vezuje za antigen. Poželjno, anti-PD-1 antitelo može da se veže za humani PD-1 i da delimično ili potpuno blokira aktivnost PD-1
1
(npr. mogu biti delimični ili potpuni antagonisti PD-1), čime se posebno oslobađa funkcija imunih ćelija koje eksprimiraju PD-1.
Poželjno, modulatori imunološke kontrolne tačke u kombinaciji koja se koristi prema predmetnom pronalaskom su antitela ili fragmenti koji se vezuju za antigen koji mogu delimično ili potpuno blokirati CTLA-4 put (npr., mogu biti delimični ili potpuni antagonisti CTLA-4 puta). Takva antitela ili fragmenti koji se vezuju za antigen uključuju anti-CTLA4 antitela, humana anti-CTLA4 antitela, mišja anti-CTLA4 antitela, sisarska anti-CTLA4 antitela, humanizovana antiCTLA4 antitela, monoklonalna anti-CTLA4 antitela, poliklonalna anti-CTLA4 antitela, CTLA4 antitela, MDKS-010 (ipilimumab), tremelimumab, anti-CD28 antitela, anti-CTLA4 adnektini, anti-CTLA4 domen antitela, jednolančane anti-CTLA4 fragmente, teški lanac anti-CTLA4 fragmenta i laki lanac anti-CTLA4 fragmenta. Na primer, anti-CTLA4 antitelo može biti fragment koji se vezuje za antigen. Poželjno, anti-CTLA4 antitelo može da se veže za humani CTLA4 i da delimično ili potpuno blokira aktivnost CTLA4 (npr. mogu biti delimični ili potpuni antagonisti CTLA-4), čime se posebno oslobađa funkcija imunih ćelija koje eksprimiraju CTLA4.
Kompleks koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop
Pored gore opisanog modulatora imunološke kontrolne tačke, kombinacija za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži kompleks koji sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan agonist TLR peptida,
pri čemu su komponente a) - c), odn. peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan agonist TLR peptida, kovalentno povezani. U nastavku se takođe pominje takav kompleks koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan agonist TLR peptida, koji su kovalentno povezani, korišćenjem izraza "kompleks" ili "kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku".
Takav kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku obezbeđuje istovremeno (i) stimulaciju imuniteta posredovanog multi-epitopskom citotoksičnom T ćelijom, (ii) indukciju Thćelija i (iii) promociju imunološke memorije. Pri tome, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku
2
obezbeđuje snažnu vakcinu, naročito sa poboljšanom anti-tumorskom aktivnošću.
Kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku je polipeptid ili protein, naročito rekombinantni polipeptid ili rekombinantni protein, poželjno rekombinantni fuzioni protein ili rekombinantni fuzioni polipeptid. Izraz "rekombinantni", kao što je ovde korišćeno (odn. kroz opis) označava da to (ovde: polipeptid ili protein) se ne javlja prirodno. Shodno tome, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, koji je rekombinantni polipeptid ili rekombinantni protein, obično sadrži komponente a) do c), pri čemu su komponente a) do c) različitog porekla, odn. prirodno se ne javljaju u ovoj kombinaciji.
U kontekstu predmetnog pronalaska, odn. tokom predmetne prijave, izrazi "peptid", "polipeptid", "protein" i varijacije ovih izraza se odnose na peptid, oligopeptid, oligomer ili protein, uključujući protein fuzije, koji sadrže najmanje dve aminokiseline spojene jedna sa drugom, poželjno normalnom peptidnom vezom, ili, alternativno, modifikovanom peptidnom vezom, kao što je na primer u slučajevima izotopskih peptida. Peptid, polipeptid ili protein mogu biti sastavljeni od L-aminokiselina i/ili D-aminokiselina. Poželjno, peptid, polipeptid ili protein su ili (u potpunosti) sastavljeni od L-aminokiselina ili (u potpunosti) D-aminokiselina, stvarajući na taj način „retro-inverzne peptidne sekvence“. Izraz "retro-inverzne (peptidne) sekvence" odnosi se na izomer linearne peptidne sekvence u kome je smer sekvencije obrnut i hiralnost svakog ostatka aminokiseline je obrnuta (videti npr. Jameson i dr., Nature, 368,744-746 (1994); Brady i dr., Nature, 368,692-693 (1994)). Naročito, pojmovi "peptid", "polipeptid", "protein takođe uključuju" peptidomimetike "koji su definisani kao peptidni analozi koji sadrže nepeptidne strukturne elemente, a koji su peptidi sposobni da oponašaju ili antagoniziraju biološka dejstva prirodnog matičnog peptida. Peptidomimetiku nedostaju klasične karakteristike peptida, kao što su enzimski deljive peptidne veze. Konkretno, peptid, polipeptid ili protein mogu da sadrže aminokiseline osim 20 aminokiselina definisanih genetskim kodom pored ovih aminokiselina, ili mogu biti sastavljene od aminokiselina osim 20 aminokiselina definisanih genetskim kodom. Naročito, peptid, polipeptid ili protein u kontekstu predmetnog pronalaska mogu podjednako biti sastavljeni od aminokiselina modifikovanih prirodnim procesima, kao što su procesi post-translacionog sazrevanja ili hemijski procesi, koji su dobro poznati stručnjaku u umetnost. Takve modifikacije su u celosti detaljno opisane u literaturi. Ove modifikacije se mogu pojaviti bilo gde u polipeptidu: u skeletu peptida, u lancu aminokiselina ili čak na krajevima karboksi- ili amino-terminala. Naročito, peptid ili polipeptid se može razgranati posle ubikvitacije ili biti cikličan sa ili bez grananja. Ova vrsta modifikacije može biti rezultat prirodnih ili sintetičkih post-translacionih procesa koji su dobro poznati stručnjaku. Izrazi "peptid", "polipeptid", "protein" u kontekstu predmetnog pronalaska naročito takođe uključuju modifikovane peptide, polipeptide i proteine. Na primer, modifikacije peptida, polipeptida ili proteina mogu da uključuju acetilaciju, acilaciju, ADP-ribozilaciju, amidaciju, kovalentnu fiksaciju nukleotida ili nukleotidnog derivata, kovalentnu fiksaciju lipida ili lipidnog derivata, kovalentnu fiksaciju fosfatidilinozitola, kovalentno ili nekovalentno umrežavanje, ciklizacija, formiranje disulfidnih veza, demetilacija, glikozilacija uključujući pegilovanje, hidroksilaciju, jodiranje, metilaciju, miristilaciju, oksidaciju, proteolitičke procese, fosforilaciju, prenilaciju, racemizaciju, selenoilaciju, sulfataciju, dodavanje aminokiselina kao što je arginilacija. Takve modifikacije su u celosti detaljno opisane u literaturi (Proteins Structure and Molecular Properties (1993) 2nd Ed., T. E. Creighton, New York ; Post-translational Covalent Modifications of Proteins (1983) B. C. Johnson, Ed., Academic Press, New York ; Seifter i dr. (1990) Analysis for protein modifications and nonprotein cofactors, Meth. Enzymol.182:626-646 i Rattan i dr., (1992) Protein Synthesis: Post-translational Modifications and Aging, Ann NY Acad Sci, 663:48-62). Prema tome, izrazi "peptid", "polipeptid", "protein" poželjno uključuju na primer lipopeptide, lipoproteine, glikopeptide, glikoproteine i slično.
Međutim, u posebno poželjnom izvođenju, kompleks kao što je opisan ovde je "klasični" peptid, polipeptid ili protein, pri čemu je "klasični" peptid, polipeptid ili protein obično sastavljen od aminokiselina odabranih od 20 aminokiselina definisano genetskim kodom, međusobno povezanim normalnom peptidnom vezom.
Ako je kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku polipeptid ili protein, poželjno je da sadrži najmanje 50, najmanje 60, najmanje 70, poželjno najmanje 80, najmanje 90, poželjnije najmanje 100, najmanje 110, još poželjnije najmanje 120, najmanje 130, naročito poželjno najmanje 140, ili najpoželjnije najmanje 150 aminokiselinskih ostataka.
Komponenta a) peptid koji prodire u üeliju
CPP omogućava efikasnu isporuku, odn. transport i utovar, naročito najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa, u ćelije koje predstavljaju antigen (APC), posebno u dendritične ćelije (DC) i tako u mašineriju za procesuiranje antigena dendritičnih ćelija.
Izraz "peptid koji prodire u ćeliju" ("CPP") uopšteno se koristi da označi kratke peptide koji su u stanju da transportuju različite vrste molekula tereta kroz plazma membranu i na taj način
4
olakšavaju ćelijski unos raznih molekulskih tereta (od nano-sitnih čestica do malih hemijskih molekula i velikih fragmenata DNK). "ûelijska internalizacija" molekula tereta povezan sa peptidom koji prodire kroz ćeliju, generalno znači transport molekula tereta kroz plazma membranu i na taj način ulazak molekula tereta u ćeliju. U zavisnosti od konkretnog slučaja, molekul tereta se može otpustiti u citoplazmi, usmeravati ka unutarćelijskoj organeli ili dalje predstaviti na ćelijskoj površini. Sposobnost prodiranja ćelije, ili internalizacija, peptida koji prodire u ćeliju ili kompleksa (koji sadrži navedeni peptid koji prodire u ćliju) koji je sadržan od strane kombinacije za primenu prema pronalasku može se proveriti standardnim postupcima poznatim stručnjacima, uključujući protočnu citometriju ili fluorescentnu mikroskopiju živih i fiksnih ćelija, imunocitohemiju ćelija transduciranih sa navedenim peptidom ili kompleksom, i Western blot.
Peptidi koji prodiru u ćelije obično imaju sastav aminokiselina koji ili sadrži visoko relativno pozitivno nabijene aminokiseline poput lizina ili arginina ili imaju sekvencu koja sadrži naizmenični uzorak polarnih/naelektrisanih aminokiselina i nepolarnih, hidrofobnih aminokiselina. Ove dve vrste struktura nazivaju se polikatjonske ili amfipatske, respektivno. Peptidi koji prodiru u ćeliju su različitih veličina, aminokiselinskih sekvenci i naelektrisanja, ali svi CPP imaju zajedničku karakteristiku a to je sposobnost premeštanja plazma membrane i olakšavanje isporuke različitih molekulskih tereta u citoplazmu ili u organelu ćelije. Trenutno, teorije translokacije CPP razlikuju tri glavna mehanizma ulaska: direktno prodiranje u membranu, ulazak posredovan endocitozom i translokacija kroz formiranje prolazne strukture. Transdukcija CPP je područje tekućeg istraživanja. Peptidi koji prodiru u ćeliju pronašli su brojne primene u medicini kao sredstva za primenu lekova u lečenju različitih bolesti, uključujući inhibitore kancera i virusa, kao i kontrastni agensi za obeležavanje ćelija i snimanje.
Obično, peptidi koji prodiru u ćeliju (CPP) su peptidi sa 8 do 50 ostataka koji imaju sposobnost da pređu preko ćelijske membrane i uđu u većinu ćelijskih tipova. Alternativno, oni se takođe nazivaju domenom transdukcije proteina (PTD) koji odražavaju njihovo poreklo kao što se javljaju u prirodnim proteinima. Frankel i Pabo istovremeno Greenu i Lovensteinu su opisali sposobnost transaktivacijskog aktivatora transkripcije iz virusa humane imunodeficijencije 1 (HIV-TAT) da prodre u ćelije (Frankel, A.D. and C.O. Pabo, Cellular uptake of the tat protein from human immunodeficiency virus. Cell, 1988.55(6):p.1189-93).
1991. godine opisana je transdukcija u neuronske ćelije homeodomina Antennapedia (domen koji veže DNK) iz Drosophila melanogaster (Joliot, A., i dr., Antennapedia homeobox peptide regulates neural morphogenesis. Proc Natl Acad Sci U S A, 1991.88(5):p.1864-8).
1994. godine prvi 16-mer peptidni CPP nazvan Penetratin, koji ima sekvencu aminokiselina RQIKIYFQNRRMKWKK (SEQ ID NO:1) bio je okarakterisan od treće spirale homeodomena Antenapedija (Derossi, D., i dr., The third helix of the Antennapedia homeodomain translocates through biological membranes. J Biol Chem, 1994.269(14):p.10444-50), nakon čega je 1998. usledila identifikacija minimalnog domena TAT, koji ima sekvencu aminokiselina YGRKKRRQRRR (SEQ ID NO:2) potreban za transdukciju proteina (Vives, E., P.Brodin, i B. Lebleu, Skraćeni HIV-1 Tat proteinski osnovni domen brzo se translocira kroz plazma membranu i akumulira u ćelijskom jezgru. J Biol Chem, 1997.272(25): str.16010-7). Tokom protekle dve decenije, desetine peptida su opisane različitog porekla, uključujući virusne proteine, npr., VP22 (Elliott, G. i P.O'Hare, MeđXćelijska trgovina i dostava proteina pomoću strukturnog proteina herpesvirusa. Cell, 1997.88(2): str.223-33) i ZEBRA (Rothe, R., i dr., Karakterizacija prodiranja u ćelije trans-aktivatora Epstein-Barr virusa ZEBRA. J Biol Chem, 2010.285(26): str.20224-33), ili od otrova, npr. melitina (Dempsey, C.E., Delovanje melitina na membrane. Biochim Biophys Acta, 1990.1031(2): str.143-61), mastoporan (Konno, K., i dr., Struktura i biološke aktivnosti eumenina mastoparan-AF (EMP-AF), novog peptida za degranulaciju mastocita u otrovu usamljene ose (Anterhynchium flavomarginatum micado). Toxicon, 2000.38(11): str.1505-15), maurokalcin (Esteve, E., i dr., Transdukcija maurokalcina toksina škorpiona u ćelije. Dokaz da toksin prelazi plazma membranu. J Biol Chem, 2005.280(13): str.12833-9), krotamin (Nascimento, F.D., i dr., Krotamin posreduje u isporuci gena u ćelije kroz vezivanje za proteoglikane heparan sulfata. J Biol Chem, 2007. 282(29): str.21349-60) ili buforin (Kobayashi, S., i dr., Mehanizam membranske translokacije antimikrobnog peptida buforina 2. Biochemistry, 2004.43(49): str.15610-6). Takođe su dizajnirani sintetički CPP, uključujući poliarginin (R8, R9, R10 i R12) (Futaki, S., i dr., Peptidi bogati argininom. Obilan izvor peptida propusnih za membrane koji imaju potencijal kao nosači za intracelularnu isporuku proteina. J Biol Chem, 2001.276(8): str.5836-40) ili transportan (Pooga, M., i dr., Prodor u ćelije transportanom. FASEB J, 1998.12(1): str.67-77). Bilo koji od iznad opisanih CPP može se koristiti kao peptid koji prodire u ćeliju, odn. kao komponenta a), u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku. Konkretno, komponenta a), odn. CPP, u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može da sadrži minimalan domen TAT, koji ima sekvencu aminokiselina YGRKKRRQRRR (SEQ ID NO:2). Konkretno, komponenta a), odn. CPP, u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može da sadrži Penetratin koji ima aminokiselinsku sekvencu RQIKIYFQNRRMKWKK (SEQ ID NO:1).
Različiti CPP, koji se mogu koristiti kao peptid koji prodire u ćeliju, odn. kao komponenta a), u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, takođe su obelodanjeni u pregledu: Milletti, F., Cell-penetrating peptides: classes, origin, and current landscape. Drug Discov Today 17 (15-16):850-60, 2012. Drugim rečima, CPP obelodanjeni u Milletti, F., 2012, Cell-penetrating peptides:classes, origin, and current landscape. Drug Discov Today 17 (15-16):850-60 može se koristiti kao peptid koji prodire u ćeliju, tj. kao komponenta a), u kompleksu za upotrebu prema predmetnom pronalasku. Tu se posebno uključuju katjonski CPP, amfipatski CPP i hidrofobni CPP kao i CPP izvedeni iz proteina koji vezuju heparan, RNK i DNK (uporedi Tabelu 1 Milletti, F., Cell-penetrating peptides: classes, origin, and current landscape. Drug Discov Today 17 (15-16):850-60, 2012), CPP izvedeni iz signalnih peptida (uporedi Tabelu 2 Milletti, F., Cell-penetrating peptide: classes, origin, and current landscape. Drug Discov Today 17 (15-16):850-60, 2012), CPP izvedeni iz antimikrobnih peptida (uporedi Tabelu 3 Milletti, F., Cell-penetrating peptides: classes, origin, and current landscape. Drug Discov Today 17 (15-16):850-60, 2012), CPP izvedeni iz virusnih proteina (uporedi Tabelu 4 Milletti, F., Cell-penetrating peptides: classes, origin, and current landscape. Drug Discov Today 17 (15-16):850-60, 2012), CPPs izvedeni iz različitih prirodnih proteina (uporedi Tabelu 5 Milletti, F., Cellpenetrating peptides: classes, origin, and current landscape. Drug Discov Today 17 (15-16):850-60, 2012), i Dizajnirani CPP i CPP izvedeni iz peptidnih biblioteka (uporedi Tabelu 6 Milletti, F., Cell-penetrating peptides: classes, origin, and current landscape. Drug Discov Today 17 (15-16):850-60, 2012).
Poželjno, peptid koji prodire u ćeliju, a koji je obuhvaćen sa kompleksom,
i) ima dužinu aminokiselinske sekvence navedenog peptida od 5 do 50 aminokiselina ukupno, poželjno od 10 do 45 aminokiselina ukupno, poželjnije od ukupno 15 do 45 aminokiselina; i/ili
ii) ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži fragment minimalnog domena ZEBRA, pri čemu se navedeni minimalni domen proteže od ostatka 170 do ostatka 220 sekvence aminokiselina ZEBRA prema SEQ ID NO:3, gde je, opciono, 1, 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina supstituisano, izbrisano i/ili dodato bez ukidanja sposobnosti prodiranja u ćeliju peptida ili varijante sekvence takvog fragmenta.
Stoga, poželjno je da peptid koji prodire u ćeliju, a koji je obuhvaćen sa kompleksom,
i) ima dužinu aminokiselinske sekvence navedenog peptida od 5 do 50 aminokiselina ukupno, poželjno od 10 do 45 aminokiselina ukupno, poželjnije od ukupno 15 do 45 aminokiselina; i
ii) ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži fragment minimalnog domena ZEBRA, pri čemu se navedeni minimalni domen proteže od ostatka 170 do ostatka 220 sekvence aminokiselina ZEBRA prema SEQ ID NO:3, gde je, opciono, 1 , 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina supstituisano, izbrisano i/ili dodato bez ukidanja sposobnosti prodiranja u ćeliju peptida ili varijante sekvence takvog fragmenta.
Takvi poželjni CPP su otkirveni u WO 2014/041505.
Izraz "ZEBRA" (takođe poznat kao Zta, Z, EB1 ili BZLF1) uopšteno znači aktivator transkripcije baznog leucina zatvarača (bZIP) Epstein-Barr virusa (EBV). Minimalni domen ZEBRA, koji pokazuje svojstva prodiranja u ćeliju, identifikovan je kao raspon od ostatka 170 do ostatka 220 ZEBRA. Aminokiselinska sekvenca ZEBRA je otkrivena pod NCBI pristupnim brojem YP_401673 i sadrži 245 aminokiselina predstavljenih u SEQ ID NO:3:
(SEQ ID NO: 3 – ZEBRA amino kiselinska sekvenca (prirodna sekvenca iz Epstein-Barr virusa (EBV)) (YP_401673)
Nedavno je opisan CPP izveden iz virusnog proteina ZEBRA kako transdukuju proteinske terete preko bioloških membrana i (i) direktnom translokacijom i (ii) posredovanom višestrukom lipidnom endocitozom. (Rothe R, Liguori L, Villegas-Mendez A, Marques B, Grunwald D, Drouet E, i dr. Karakterizacija ćelijski prodiranja svojstava transaktivatora virusa Epstein-Barr virusa Epstein-Barr. The Journal of biological chemistry 2010;285(26):20224-33). Predmetni pronalazači pretpostavljaju da bi ova dva mehanizma ulaska trebalo da promovišu i MHC klasu I i II ograničene prezentacije antigena tereta u CD8<+>i CD4<+>T ćelije. Shodno tome, takav CPP može da isporuči multi-epitopne peptide dendritičnim ćelijama (DCS), a potom da promoviše CTL i Th ćelijsku aktivaciju i anti-tumorsku funkciju. Takav CPP može na taj način efikasno isporučiti kompleks obuhvaćen sa kombinacijom za upotrebu prema predmetnom pronalasku ćelijama koje predstavljaju antigen (APC) i dovesti do multi-epitopske prezentacije sa ograničenom prezentacijom MHC klase I i II.
U kontekstu predmetnog pronalaska, izraz "MHC klasa I" označava jednu od dve primarne klase glavnih molekula histokompatibilnosti. Molekuli MHC klase I (takođe naznačen "MHC I") molekuli se nalaze na svim nuklearnim ćelijama u telu. Funkcija MHC klase I je prikazivanje epitopa citotoksičnim ćelijama (CTL). Kod ljudi, molekuli MHC klase I se sastoje iz dva polipeptidna lanca, Į- i ȕ2-mikroglobulina (b2m). Samo je lanac Į polimorfan i kodiran HLA genom, dok b2m podjedinica nije polimorfna i kodirana je sa genom Beta-2 mikroglobulina. U kontekstu predmetnog pronalaska, izraz "MHC klasa II" označava drugu primarnu klasu molekula glavnih histokompatibilnosti. Molekuli MHC klase II (takođe naznačen "MHC II") se nalaze samo na nekoliko specijalizovanih tipova ćelija, uključujući makrofage, dendritične ćelije i B ćelije, a sve su namenjene ćelijama koje predstavljaju antigen (APC).
Poželjno, varijanta sekvence fragmenta minimalnog domena ZEBRA, kao što je opisano gore, deli, naročito po celoj dužini, najmanje 70%, najmanje 75%, poželjno najmanje 80%, poželjnije najmanje 85%, čak još poželjnije najmanje 90%, naročito pogodno najmanje 95%, najpoželjnije najmanje 99% identitet sekvence aminokiselina sa fragmentom minimalnog domena ZEBRA, kao što je gore opisano, bez poništavanja sposobnosti prodiranja u ćelijski peptid. Naročito, "fragment" minimalnog domena ZEBRA kao što je definisano gore, poželjno je razumeti kao skraćenu sekvencu, odn. aminokiselinsku sekvencu, koja je N-terminal, C-terminal i/ili intrasekvencijalno odsečena u poređenju sa aminokiselinskom sekvencom izvorne sekvence. Štaviše, takav "fragment" minimalnog domena ZEBRA ima poželjno dužinu od 5 do 50 aminokiselina ukupno, poželjno 10 do 45 aminokiselina ukupno, poželjnije 15 do 45 aminokiselina ukupno.
Shodno tome, izraz "varijanta sekvence" kako se koristi u kontekstu predmetnog pronalaska, odn. kroz celokupnu predemtnu prijavu, odnosi se na bilo kakve izmene u referentnoj sekvencu. Izraz "varijanta sekvence" uključuje varijante nukleotidne sekvence i varijante aminokiselinske sekvence. Poželjno, referentna sekvenca je bilo koja sekvencija navedena u "Tabeli sekvenci i SEQ ID brojeva" (lista sekvenci), odn. SEQ ID NO: 1 do SEQ ID NO: 47. Poželjno, varijanta sekvence deli, naročito po čitavoj dužini sekvence, najmanje 70%, najmanje 75%, poželjno najmanje 80%, poželjnije najmanje 85%, još poželjnije najmanje 90%, naročito poželjno najmanje 95%, najpoželjnije najmanje 99% identiteta sekvence sa referentnom sekvencom, pri čemu se identifikuje sekvenca kao što je opisano u nastavku. Naročito, varijanta sekvence čuva specifičnu funkciju referentne sekvence. Identitet redosleda se izračunava na način opisan ispod. Naročito, varijanta aminokiselinske sekvence ima izmenjenu sekvencu u kojoj je jedna ili više aminokiselina u referentnoj sekvenciji izbrisano ili supstituisano, ili je jedna ili više aminokiselina ubačeno u niz sekvenci referentne aminokiseline. Kao rezultat izmena, varijanta aminokiselinske sekvence ima sekvencu aminokiselina koja je najmanje 70%, najmanje 75%, poželjno najmanje 80%, poželjnije najmanje 85%, još poželjnije najmanje 90%, naročito pogodno najmanje 95%, najpoželjnije najmanje 99% identično referentnoj sekvenci. Na primer, varijantne sekvence koje su najmanje 90% identične nemaju više od 10 izmena, odn. bilo koje kombinacije brisanja, umetanja ili supstitucija, na 100 aminokiselina referentne sekvence.
U kontekstu predmetnog pronalaska, aminokiselinska sekvenca "koja deli identitet sekvence" od najmanje, na primer, 95% do upita aminokiselinske sekvence predmetnog pronalaska, treba da znači da sekvenca predmetne aminokiseline sekvenca je identična sekvenci upita osim što predmetna aminokiselinska sekvenca može da sadrži do pet promena aminokiselina na svakih 100 aminokiselina upita aminokiselinske sekvence. Drugim rečima, da bi se dobila aminokiselinska sekvenca koja ima sekvencu od najmanje 95% identiteta upitane aminokiseline sekvence, može se ubaciti ili zameniti do 5% (5 od 100) aminokiselinskih ostataka u predmetnoj sekvenci sa drugom aminokiselinom ili izbrisati, poželjno u okviru gornjih definicija varijanti ili fragmenata. Isto se, naravno, takođe primenjuje na slične sekvence nukleinskih kiselina.
Za (aminokiselinske ili nukleinske kiseline) sekvence bez tačne korespondencije, "% identiteta" prve sekvence može se odrediti u odnosu na drugu sekvencu. Uopšteno, ove dve sekvence koje se upoređuju su poređane da bi se dobila maksimalna korelacija između sekvenci. Ovo može uključivati umetanje "praznina" u jednoj ili obe sekvence kako bi se povećao stepen poravnanja. % Identiteta tada se može odrediti po celoj dužini svake sekvence koja se upoređuje (tzv. globalno poravnanje), što je posebno pogodno za nizove iste ili slične dužine, ili preko kraćih, definisanih dužina (tzv. lokalno poravnanje), što je pogodnije za nizove nejednake dužine.
Postupci za poređenje identiteta i homologije dveju ili više sekvenci su dobro poznati u stanju tehnike. Procenat na koji su dve sekvence identične može se npr. odrediti pomoću matematičkog algoritma. Poželjan, ali ne i ograničavajući primer matematičkog algoritma koji se može koristiti je algoritam Karlin i dr. (1993), PNAS USA, 90:5873-5877. Takav algoritam je integrisan u BLAST porodicu programa, npr. BLAST ili NBLAST program (videti takođe Altschul i dr., 1990, J. Mol. Biol.215, 403-410 or Altschul i dr. (1997), Nucleic Acids Res, 25:3389-3402), dostupan putem početne stranice NCBI na internet lokaciji ncbi.nlm.nih.gov) i FASTA (Pearson (1990), Methods Enzymol.183, 63-98; Pearson and Lipman (1988), Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A 85, 2444-2448.). Sekvence koje su do određene mere identične ostalim sekvencama mogu se identifikovati ovim programima. U nastavku, programi dostupni u paketu Wisconsin Sequence Analysis Package, verzija 9.1 (Devereux i dr., 1984, Nucleic
4
Acids Res., 387-395), na primer, programi BESTFIT i GAP, mogu se koristiti za određivanje % identiteta između dva polinukleotida i % identiteta i % homologije ili identiteta između dve polipeptidne sekvence. BESTFIT koristi algoritam "lokalne homologije" (Smith and Waterman (1981), J. Mol. Biol.147, 195-197.) i pronalazi najbolje pojedinačno područje sličnosti između dve sekvence.
Još poželjnije, fragmenti peptida koji prodiru u ćeliju ili njegove varijante kao što je opisano gore zadržavaju sposobnost navedenog peptida da predstavlja molekul tereta kao što su antigeni ili antigeni epitopi na površini ćelije, kao što je antigen koji predstavlja ćelije, u kontekstu MHC klase I i/ili molekula MHC klase II. Sposobnost peptida koji prodire u ćeliju ili kompleks koji sadrži navedeni peptid koji prodire kroz ćeliju da predstavlja molekul tereta kao što su antigeni ili antigeni epitopi na površini ćelije u kontekstu molekula MHC klase I i/ili molekula MHC klase II može se proveriti standardnim postupcima koji su poznati stručnjacima, uključujući sposobnost stimulisanja proliferacije i/ili funkcije CD4<+>ili CD8<+>T ćelija ograničenih na MHC sa specifičnošću za ove epitope.
Poželjni peptid koji prodiru u ćeliju, koji
i) ima dužinu aminokiselinske sekvence navedenog peptida od 5 do 50 aminokiselina ukupno, poželjno od 10 do 45 aminokiselina ukupno, poželjnije od 15 do 45 aminokiselina ukupno; i/ili
ii) ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži fragment minimalnog domena ZEBRA, pri čemu se navedeni minimalni domen proteže od ostatka 170 do ostatka 220 ZEBRA aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO:3, gde je, opciono, 1 , 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina supstituisano, izbrisano i/ili dodato bez ukidanja sposobnosti prodiranja u ćeliju peptida ili varijanta takvog fragmenta.
poželjno sadrži aminokiselinsku sekvencu koja ima najmanje jednu konzervativno supstituisanu aminokiselinu u poređenju sa referentnom sekvencom, što znači da je dati aminokiselinski ostatak zamenjen ostatkom sličnih fiziohemijskih karakteristika.
Uopšteno, supstitucije za jednu ili više aminokiselina koje su prisutne u referentnoj aminokiselinskoj sekvenci treba da budu konzervativne. Primeri konzervativnih supstitucija uključuju supstituciju jednog alifatskog ostatka drugim, kao što su Ile, Val, Leu ili Ala jedan za drugog, ili supstitucije jednog polarnog ostatka za drugi, kao što je između Lys i Arg; Glu i Asp; ili Gln i Asn. Ostale takve konzervativne supstitucije, na primer, supstitucije celih regiona sa sličnim svojstvima hidrofobnosti, dobro su poznate (Kyte and Doolittle, 1982, J. Mol. Biol.157(1):105- 132). Supstitucije jedne ili više L-aminokiselina sa jednom ili više Daminokiselina moraju se smatrati konzervativnim supstitucijama u kontekstu predmetnog pronalaska. Primeri supstitucija aminokiselina prikazani su u Tabeli 1 ispod:
(Tabela 1)
Naročito je poželjno, peptid koji prodire u ćeliju, koji
i) ima dužinu aminokiselinske sekvence navedenog peptida od 5 do 50 aminokiselina ukupno, poželjno od 10 do 45 aminokiselina ukupno, poželjnije od 15 do 45 aminokiselina ukupno; i/ili
ii) ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži fragment minimalnog domena ZEBRA, pri čemu se navedeni minimalni domen proteže od ostatka 170 do ostatka 220 ZEBRA aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO:3, gde je, opciono, 1 , 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina supstituisano, izbrisano i/ili dodato bez ukidanja sposobnosti prodiranja u ćeliju peptida ili varijanta takvog fragmenta.
sadrži Cys (C) supstituisan u Ser (S), u ekvivalentu položaja 189 u odnosu na ZEBRA aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:3.
Pri tome je poželjno da takav poželjnii peptid koji prodire u ćeliju ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži sekvencu prema sledećoj opštoj formuli (I):
X1X2X3X4X5X6X7X8X9X10X11SX13X14X15X16X17
sa 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina koje su supstituisane, izbrisane, i/ili dodate bez ukidanja spospobnosti prodiranja navedenih peptida u ćelije, pri čemu
X1je K, R ili H, poželjno X1je K ili R;
X2je R, K, ili H, poželjno X2je R ili K;
X3je Y, W, ili F, poželjno X3je Y, W, ili F;
X4je K, R ili H, poželjno X4je K ili R;
X5je N ili Q;
X6je R, K, ili H, poželjno X6je R ili K;
X7je V, I, M, L, F, ili A, poželjno X7je V, I, M ili L;
X8je A, V, L, I, ili G, poželjno X8je A ili G;
X9je S ili T;
X10je R, K, ili H, poželjno X10je R ili K;
X11je K, R ili H, poželjno X11je K ili R;
X13je R, K, ili H, poželjno X13je R ili K;
X14je A, V, L, I, ili G, poželjno X14je A ili G;
X15je K, R ili H, poželjno X15je K ili R;
X16je F, L, V, I, Y, W, ili M, poželjno X16je F, Y ili W; i
X17je K, R ili H, poželjno X17je K ili R.
Poželjno, takav peptid, polipeptid ili protein su ili (u potpunosti) sastavljeni od L-aminokiselina ili (u potpunosti) D-aminokiselina, stvarajući na taj način „retro-inverzne peptidne sekvence“. Izraz "retro-inverzne (peptidne) sekvence" odnosi se na izomer linearne peptidne sekvence u kome je smer sekvencije obrnut i hiralnost svakog ostatka aminokiseline je obrnuta (videti npr. Jameson i dr., Nature, 368,744-746 (1994); Brady i dr., Nature, 368,692-693 (1994)).
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano sa opštom formulom (I), gde X1je K.
4
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X2je R.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X3je Y.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X4je K.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X5je N.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X6je R.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X7je V.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X8je A.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X9je S.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X10je R.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X11je K.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X13je R.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X14je A.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X15je K.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X16je F.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), gde X17je K.
U posebnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju je kao što je iznad definisano opštom formulom (I), pri čemu aminokiselina na položaju ekvivalentnom položaju 12 u odnosu na opštu formulu (I) je Ser (S).
Takođe je naročito poželjno da odgovarajući peptid koji prodire u ćeliju, koji
i) ima dužinu aminokiselinske sekvence navedenog peptida od 5 do 50 aminokiselina ukupno, poželjno od 10 do 45 aminokiselina ukupno, poželjnije od 15 do 45 aminokiselina ukupno; i/ili
ii) ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži fragment minimalnog domena ZEBRA, pri čemu se navedeni minimalni domen proteže od ostatka 170 do ostatka 220 ZEBRA aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO:3, gde je, opciono, 1 , 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina supstituisano, izbrisano i/ili dodato bez ukidanja sposobnosti prodiranja u ćeliju peptida ili varijanta takvog fragmenta.
sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence odabrane između grupe koja se sastoji iz aminokiselinskih sekvenci prema SEQ ID NO: 4- 13, ili njegove varijante sekvenci, bez poništavanja sposobnosti prodiranja navedenih peptidna u ćelije, poželjno varijante sekvenci koje imaju 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina supstituisanih, izbrisanih i/ili dodatih bez ukidanja sposobnosti prodiranja navedenih peptidna u ćelije.
CPP1 (Z11):
KRYKNRVASRKCRAKFKQLLQHYREVAAAKSSENDRLRLLLKQMC
(SEQ ID NO:4)
CPP2 (Z12):
KRYKNRVASRKCRAKFKQLLQHYREVAAAKSSENDRLRLLLK
(SEQ ID NO:5)
CPP3 (Z13):
KRYKNRVASRKSRAKFKQLLQHYREVAAAKSSENDRLRLLLK
(SEQ ID NO:6)
CPP4 (Z14):
KRYKNRVASRKSRAKFKQLLQHYREVAAAK
(SEQ ID NO:7)
CPP5 (Z15):
KRYKNRVASRKSRAKFK
(SEQ ID NO:8)
CPP6 (Z16):
QHYREVAAAKSSEND
(SEQ ID NO:9)
4
CPP7 (Z17):
QLLQHYREVAAAK
(SEQ ID NO:10)
CPP8 (Z18):
REVAAAKSS END RLRLLLK
(SEQ ID NO:11)
CPP9 (Z19):
KRYKNRVA
(SEQ ID NO:12)
CPP10 (Z20):
VASRKSRAKFK
(SEQ ID NO:13)
Pri tome je naročito poželjan peptid koji prodire u ćeliju i koji ima aminokiselinsku sekvencu koja se sastoji ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence premaa SEQ ID NO:6 (CPP3/Z13), SEQ ID NO:7 (CPP4/Z14), SEQ ID NO:8 (CPP5/Z15) ili SEQ ID NO:11 (CPP8/Z18), ili njegove varijante sekvenci, bez poništavanja sposobnosti prodiranja navedenog peptida u ćelije, poželjno varijante sekvenci koje imaju 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina supstituisanih, izbrisanih i/ili dodatih bez ukidanja sposobnosti prodiranja navedenog peptida u ćelije. Pored toga je više poželjan peptid koji prodire u ćeliju i koji ima aminokiselinsku sekvencu koja se sastoji ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO:6 (CPP3/Z13) ili SEQ ID NO:7 (CPP4/Z14) ili njegove varijante sekvenci, bez poništavanja sposobnosti prodiranja navedenog peptida u ćelije, poželjno varijante sekvenci koje imaju 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina supstituisanih, izbrisanih i/ili dodatih bez ukidanja sposobnosti prodiranja navedenog peptida u ćelije. Pored toga je najpoželjniji peptid koji prodire u ćeliju i koji ima aminokiselinsku sekvencu koja se sastoji ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO:6 (CPP3/Z13) ili njegove varijante sekvenci, bez poništavanja sposobnosti prodiranja navedenog peptida u ćelije, poželjno varijante sekvenci koje imaju 0, 1, 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina supstituisanih, izbrisanih i/ili dodatih bez ukidanja sposobnosti prodiranja navedenog peptida u ćelije.
U jednom poželjnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju prema pronalasku ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži ili se sastoji iz SEQ ID NO:6 (CPP3/Z13).
4
U drugom poželjnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju prema pronalasku ima aminokisleinsku sekvencu koja sadrži ili se sastoji iz SEQ ID NO:7 (CPP4/Z14).
U drugom poželjnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju prema pronalasku ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži ili se sastoji iz SEQ ID NO:8 (CPP5/Z15).
U drugom poželjnom izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju prema pronalasku ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži ili se sastoji iz SEQ ID NO:11 (CPP8/Z18).
Stručnjak u tehnici će razumeti da primarna aminokiselinska sekvenca peptida koji prodire u ćeliju može dalje biti naknadno translaciono modifikovana, kao što je glikozilacija ili fosforilacija, bez odstupanja od pronalaska.
U sledećem izvođenju, peptid koji prodire u ćeliju opciono dalje sadrži, pored svoje aminokiselinske sekvence kao što je iznad opisano, bilo koji od, ili bilo koje kombinacije:
(i) nuklearni signal lokalizacije (NLS). Takvi signali su dobro poznati stručnoj osobi i opisani su u Nair i dr. (2003, Nucleic Acids Res.31(1):397-399)
(ii) ciljni peptid, uključujući peptide koji ukazuju na tumor kao što su oni opisani u Kapoor i dr. (2012, PLoS ONE 7(4):e35787) i navedeni u http://crdd.osdd.net/raghava/tumorhope/general.php?
Peptid koji prodire u ćeliju je povezan sa antigenom ili antigenskim epitopom i olakšava ćelijsku internalizaciju pomenutog antigena ili antigenskog epitopa.
Kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može da sadrži jedan pojedinačni peptid koji prodire u ćeliju ili više od jednog peptida koji prodire u ćeliju. Poželjno, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži ne više od pet peptida koji prodiru u ćeliju, poželjnije kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži ne više od četiri peptida koji prodiru u ćeliju, još poželjnije kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži ne više od tri peptida koji prodiru u ćeliju, naročito poželjno kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži ne više od dva peptida koji prodiru u ćeliju i najpoželjnije kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži pojedinačni peptid koji prodire u ćeliju.
4
Komponenta b) – Antigen / antigenski epitop
Kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži kao komponentu b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop.
Kao što je ovde korišćeno, "antigen" je svaka strukturna supstanca koja služi kao meta receptora adaptivnog imunskog odgovora, posebno kao meta za antitela, T ćelijske receptore i/ili B ćelijske receptore. "Epitop", takođe poznat kao "antigenska determinanta", je deo (ili fragment) antigena koji prepoznaje imuni sistem, naročito antitela, T ćelijski receptori i/ili B ćelijski receptori. Dakle, jedan antigen ima najmanje jedan epitop, odn. jedan antigen ima jedan ili više epitopa. U kontekstu predmetnog pronalaska, izraz "epitop" se uglavnom koristi da označi T ćelijske epitope koji su predstavljeni na površini ćelije koja predstavlja antigen gde su vezani za glavni kompleks histokompatibilnosti (MHC). T ćelijski epitopi predstavljeni molekulima MHC klase I su obično, ali ne isključivo, peptidi dužine između 8 i 11 aminokiselina, dok molekuli MHC klase II predstavljaju duže peptide, uglavnom, ali ne isključivo, između 12 i 25 aminokiselina u dužini.
Poželjno, u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop je izabran iz grupe koja se sastoji iz: (i) peptid, polipeptid, ili protein, (ii) polisaharid, (iii) lipid, (iv) lipoprotein ili lipopeptid, (v) glikolipid, (vi) nukleinska kiselina, i (vii ) lek malog molekula ili toksin. Stoga, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop može biti peptid, protein, polisaharid, lipid, njihova kombinacija uključujući lipoproteine i glikolipide, nukleinsku kiselinu (npr. DNK, siRNK, shRNK, antisensni oligonukleotidi, DNK obloga, plazmid ), ili lek malih molekula (npr. ciklosporin A, paklitaksel, doksorubicin, metotreksat, 5-aminolevulinska kiselina), ili bilo koja njihova kombinacija, naročito ako više od jednog antigena ili antigenskih epitopa sadrži kompleks koji se sastoji od kombinacije prema predmetnom pronalaska.
Razume se da najmanje jedan antigen ili antigenski epitop može da sadrži, na primer, najmanje jedan, odn. jedan ili više, peptida, polipeptida ili proteina povezanih zajedno i/ili bar jednu, odn. jednu ili više nukleinskih kiselina, npr. gde svaki od njih kodira jedan peptid ili polipeptid. Takođe, bar jedan antigen ili antigenski epitop može biti kombinacija proteina, lipida i/ili polisaharida, uključujući lipoproteine i glikolipide. Stoga, posebno ako kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži više od jednog antigena ili antigenskog epitopa, on može da sadrži više od jednog peptida, polipeptida ili
4
proteina, više od jednog polisaharida, više od jednog lipida, više od jednog lipoproteina, više od jednog glikolipida, više od jedne nukleinske kiseline, više od jednog leka malog molekula ili toksina, ili njihove kombinacije.
Poželjno, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema pronalasku sadrži najmanje jedan antigen ili antigeni epitop koji sadrži jedan ili više epitopa iz antigena za kancer/tumor, antigena za kancer/tumor specifičnog antigena, i/ili antigenskog proteina iz patogen, uključujući virusni, bakterijski, gljivični, protozoalni i višećelijski parazitski antigenski protein.
Još poželjnije, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop sadrži ili se sastoji od (i) najmanje jednog epitopa patogena i/ili (ii) najmanje jednog epitopa kancera/tumora, posebno najmanje jednog epitopa tumora. Najpoželjnije, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop sadrži ili se sastoji od najmanje jednog epitopa kancera/tumora, posebno najmanje jednog epitopa tumora.
Naročito je poželjno da kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži samo takav(ve) antigen(e) ili antigenski(e) epitop(e), koji su antigen(i) kancera/tumora, antigen(i) specifični za kancer/tumor i/ili epitop(i) kancera/tumora; naročito, koji su antigen(i) povezani sa tumorom, antigen(i) specifični za tumor(e) ili epitopi tumora.
Kao što je ovde korišćeno, "epitop kancera" označava epitop iz antigena koji je povezan sa kancerom ili od antigena specifičnog za kancer. Prema tome, "epitop tumora" znači epitop iz antigena koji je povezan sa tumorom ili od antigena specifičnog za tumor. Takvi epitopi su tipično specifični (ili povezani) za određenu vrstu kancera/tumora. Konkretno, antigeni (koji su povezani sa kancerom/tumorima) su antigeni koji se eksprimiraju i sa ćelijama kancera/tumora i sa normalnim ćelijama. Prema tome, ti antigeni su obično prisutni od rođenja (ili čak i pre). Shodno tome, postoji šansa da je imuni sistem razvio samo toleranciju prema tim antigenima. Specifični antigeni kancera/tumora, u suprotnom, su antigeni koji su specifično eksprimirani ćelijama kancera/tumora, ali ne i normalnim ćelijama. Specifični antigeni kancera/tumora uključuju posebno neoantigene. Uopšteno neoantigeni su antigeni, koji ranije nisu bili prisutni te su, prema tome, "novi" za imuni sistem. Neoantigeni su obično posledica somatskih mutacija. U kontekstu kancera/tumora, neoantigeni koji su specifični za kancer/tumor obično nisu prisutni pre nego što se kancer/tumor razvio, a neoantigeni koji su specifični za kancer/tumor se obično kodiraju somatskom mutacijama gena u ćelijama
4
kancera/tumorskih ćelija. Pošto su neoantigeni novi u imunološkom sistemu, rizik od samotolerancije tih antigena je znatno niži u poređenju sa antigenima koji su povezani sa kancerom/tumorima. Međutim, čini se da je svaki mutacioni skup tumora specifičan za tumor. Shodno tome, u kontekstu predmetnog pronalaska poželjno je da se takvi antigeni specifični za kancer/tumor, posebno neoantigeni, identifikuju kod ispitanika kome je dijagnostikovan kolorektalni karcinom metodama poznatim stručnjacima, npr., sekvenciranju genoma kancera. Posle identifikacije, odgovarajući neoantigeni za kancer/tumor/i/ili neoantigeni epitopi specifični za kancer/tumori se koriste u kompleksu za upotrebu prema predmetnom pronalasku.
Poželjno, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži jedan ili više epitopa povezanih sa kancerom/tumorima i/ili jedan ili više antigena povezanih sa kancerom/tumorima (ali poželjno da nema epitopa koji su specifični kancer/tumor). Takođe je poželjno da kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može da obuhvata jedan ili više epitopa povezanih sa kancerom/tumorima i/ili jedan ili više specifičnih antigena karcinom/tumor (ali poželjno ne epitope povezane sa kancerom/tumorom). specifične epitope i/ili jedan ili više antigena specifičnih za kancer/tumor. Kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može takođe poželjno da sadrži oba, (i) jedan ili više epitopa povezanih sa kancerom/tumorom i/ili jedan ili više antigena povezanih sa kancerom/tumorom i (ii) jedan ili više kancer/tumor-specifični epitopi i/ili jedan ili više kancer/tumor-specifičnih antigena.
Pogodni epitopi za kancer/tumor mogu se naći, na primer, iz baza podataka o kanceru/tumoru epitopa, npr. od van der Bruggen P, Stroobant V, Vigneron N, Van den Eynde B. Baza peptida: T ćelijski određeni tumorski antigeni. Cancer Immun 2013;
URL:http://www.cancerimmunity.org/peptide/, gde su humani tumorski antigeni prepoznati od CD4+ ili CD8+ T ćelije klasifikovani u četiri glavne grupe na osnovu njihovog uzorka ekspresije ili iz baze podataka "Tantigen" (TANTIGEN version 1.0, Dec 1, 2009; razvijen od strane Bioinformatics Core at Cancer Vaccine Center, Dana-Farber Cancer Institute;
URL:http://cvc.dfci.harvard.edu/tadb/). Primeri epitopa za kancer/tumor uključuju npr. epitopi koji potiču od TRP2, epitopi koji potiču iz melanoma antigena, glikoprotein 70 (gp70) epitopi koji potiču od antigena, epitopi survivina IEa, epitopi IEa, IL13rĮ2, Epha2 (efrinski receptor A-receptora 2), njihovi imunogeni fragmenti i fuzije takvih antigena i/ili fragmenata. Pored toga, primeri epitopa za kancer/tumor uključuju epitope neoantigena, kao što je, na primer, neoantigen iz MC-38 ćelijske linije tumora kako je opisano u Yadav i dr. Nature.2014 Nov 27;515(7528):572-6. Kao što je iznad opisano, neoantigeni su antigeni, koji u potpunosti nisu prisutni iz normalnog ljudskog genoma. U poređenju sa nemutiranim samo-antigenima, neoantigeni su relevantni za kontrolu tumora, jer na kvalitet T ćelijskog fonda koji je dostupan za ove antigene ne utiče tolerancija centralnih T ćelija. Konkretno, neoantigeni se mogu zasnivati na pojedinim tumorima genoma. Potencijalni neoantigeni mogu se predvideti postupcima poznatim stručnjacima, poput sekvenciranja genoma kancera ili tehnologija dubokog sekvenciranja kojom se identifikuju mutacije unutar proteina koji kodira deo genoma (karcinom).
Specifični primeri kancera/tumora povezanih, posebno povezanih sa tumorom, ili tkivno specifičnih antigena korisnih u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku uključuju, ali nisu ograničeni na, sledeće antigene:Her-2/neu, SPAS-1, TRP-2, tirozinaza, Melan A/Mart-1, gplOO, BAGE, GAGE, GM2 gangliozid, kinezin 2, TATA element modulacijski faktor 1, tumorski protein D52, MAGE D, ING2, HIP-55, TGF-1 anti-apoptotički faktor, HOM-Mel-40/SSX2, epitelni antigen (LEA 135), DF31MUC1 antigen (Apostolopoulos i dr., 1996 Immunol. Cell. Biol.74:457-464; Pandey i dr., 1995, Cancer Res.
55:4000-4003), MAGE-1, HOM-Mel-40/SSX2, NY-ESO-1, EGFR, CEA, Epha2, Epha4, PCDGF, HAAH, Mesothelin; EPCAM; NY-ESO-1, mukozni g5 proprotein MUC1 i NIUC10 p5 (posebno mutirane verzije), EGFR, serumski antigen povezan sa kancerom (CASA) i antigen kancer 125 (CA 125) (Kierkegaard i dr., 1995, Gynecol. Oncol.59:251-254), epitelni glikoprotein 40 (EGP40) (Kievit i dr., 1997, Int. J. Cancer 71:237-245), antigen karcinoma pločastih ćelija (SCC) (Lozza i dr., 1997 Anticancer Res.17:525-529), katepsin E (Mota i dr., 1997, Am. J Pathol.150:1223-1229), tirozinaza u melanomu (Fishman i dr., 1997 Cancer 79:1461-1464), ćelijski nuklearni antigen (PCNA) cerebralnih kavernoma (Notelet i dr., 1997 Surg. Neurol.47:364-370), autoantigen 35 kD tumora u papilarnom karcinomu štitne žlezde (Lucas i dr., 1996 Anticancer Res.16:2493-2496), CDC27 (uključujući mutirani oblik proteina), antigene triosefosfat izomeraze, 707-AP, A60 mikobakterijski antigen (Macs i dr., 1996, J. Cancer Res. Clin. Oncol.122:296-300), Aneksin II, AFP, ART-4, BAGE, ȕkatenin/m, BCL-2, bcr-abl, bcr-abl p190, bcr-abl p210, BRCA-1, BRCA-2, CA 19-9 (Tolliver i O'Brien, 1997, South Med. J.90:89-90; Tsuruta i dr., 1997 Urol. Int.58:20-24), CAMEL, CAP-1, CASP-8, CDC27/m, CDK-4/m, CEA (Huang i dr., Exper Rev. Vaccines (2002)1:49-63), CT9, CT10, Cyp-B, Dek-cain, DAM-6 (MAGE-B2), DAM-10 (MAGE-B1), EphA2 (Zantek i dr., Cell Growth Differ. (1999) 10:629-38; Carles-Kinch i dr., Cancer Res. (2002) 62:2840-7), EphA4 (Cheng i dr., 2002, Cytokine Growth Factor Rev.13:75-85), tumor povezan sa Thomsen-Friedenreich antigenom (Dahlenborg i dr., 1997, Int. J Cancer 70:63-71), ELF2M, ETV6-AML1, G250, GAGE-1, GAGE-2, GAGE-3, GAGE-4, GAGE-5, GAGE-6, GAGE-7B,
1
GAGE-8, GnT-V, gp100 (Zajac i dr., 1997, Int. J Cancer 71:491-496), HAGE, HER2/neu, HLA-A * 0201R170I, HPV-E7, HSP70-2M, HST-2, hTERT, hTRT, iCE, inhibitori apoptoze (npr., survivin), antigen KH-1 adenokarcinoma (Deshpande i Danishefsky, 1997, Nature 387:164-166), KIAA0205, K-ras, LAGE, LAGE-1, LDLR/FUT, MAGE-1, MAGE-2, MAGE-3, MAGE-6, MAGE-A1, MAGE-A2, MAGE-A3, MAGE-A4, MAGE-A6, MAGE-A10, MAGE-A12, MAGE-B5, MAGE-B6, MAGE-C2, MAGE-C3, MAGE D, MART-1, MART-1/Melan-A (Kawakami i Rosenberg, 1997, Int. Rev. Immunol.14:173-192), MC1R, MDM-2, Miozin/m, MUC1, MUC2, MUM-1, MUM-2, MUM-3, neo-poliA polimeraza, NA88-A, NY-ESO-1, NY-ESO-1a (CAG-3), PAGE-4, PAP, Proteinaza 3 (Molldrem i dr., Blood (1996) 88:2450-7;
Molldrem i dr., Blood (1997) 90:2529-34), P15, p190, Pm1/RARĮ, PRAME, PSA, PSM, PSMA, RAGE, RAS, RCAS1, RU1, RU2, SAGE, SART-1, SART-2, SART-3, SP17, SPAS-1, TEL/AML1, TPI/m, Tirozinaza, TARP, TRP-1 (gp75), TRP-2, TRP-2/INT2, WT-1, i alternativno prevedeno NY-ESO-ORF2 i CAMEL proteini, dobijeni iz NY-ESO-1 i LAGE-1 gena. Brojni drugi antigeni kancera su dobro poznati u stanju tehnike.
Poželjno, antigen za kancer/tumor ili epitop za kancer/tumor je rekombinantni antigen za kancer/tumor ili rekombinantni epitop kancer/tumor. Takav rekombinantni antigen za kancer/tumor ili rekombinantni epitop za kancer/tumor može biti dizajniran uvođenjem mutacija koje menjaju (dodaju, brišu ili zamenjuju) pojedine aminokiseline u ukupnoj aminokiselinskoj sekvenci urođenog antigena kancera/tumora ili izvornog kancera/epitop tumora. Uvođenje mutacija ne menja antigen za kancer/tumor ili epitop za kancer/tumor toliko da se ne može univerzalno primenjivati kod ispitanika sisara, po mogućnosti na ljude ili psa, već ga menja dovoljno da se rezultirajuća sekvencija aminokiselina prekine tolerancije ili se smatra stranim antigenom u cilju stvaranja imunog odgovora. Drugi način može biti stvaranje konsenzusnog rekombinantnog kancera/tumorskog antigena ili kancera/tumorskog epitopa koji ima najmanje 85% i do 99% identifikaciju sekvence aminokiselina u odnosu na odgovarajući izvorni antigen za kancer/tumor ili domaći epitop za kancer/tumor; poželjno najmanje 90% i do 98% identiteta sekvence; poželjnije najmanje 93% i do 98% identiteta sekvence; ili još poželjnije najmanje 95% i do 98% identiteta sekvence. U nekim slučajevima, rekombinantni antigen kancera/tumora ili rekombinantni epitop kancera/tumora ima 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identifikaciju sekvence aminokiselina u odnosu na odgovarajući matični kancer/antigen tumora ili epitop kancera/tumora. Izvorni antigen za kancer/tumor je antigen koji je normalno povezan sa određenim karcinomom ili tumorima kancera. U zavisnosti od antigena kancera/tumora, konsenzusna sekvenca kancera/tumorskog antigena može biti preko sisara ili unutar podtipova vrste ili preko virusnih sojeva ili serotipa. Neki antigen kancera/tumora ne razlikuju se u velikoj meri od niza aminokiselina divljih vrsta
2
kancera/tumorskog antigena. Iznad navedeni pristupi mogu se kombinovati tako da krajnji rekombinantni antigen za kancer/tumor ili epitop za kancer/tumor ima procenat sličnosti sa prirodnim aminokiselinskim sekvencama kancera kao što je iznad opisano. Poželjno, međutim, sekvenca aminokiselina epitopa antigena kancera/tumora kao što je ovde opisano, nije mutirana i, samim tim, identična referentnoj sekvenci epitopa.
Kao što je ovde korišćeno, "epitop patogena" znači epitop iz antigenskog proteina, antigenskog polisaharida, antigenskog lipida, antigenskog lipoproteina ili antigenskog glikolipida od patogena, uključujući viruse, bakterije, gljivice, protozoe i višećelijske parazite. Antigenski proteini, polisaharidi, lipidi, lipoproteini ili glikolipidi iz patogena uključujući, uz ove, proteine, polisaharide, lipide, lipoproteine i glikolipide, respektivno, iz patogena odgovornih za bolesti koje mogu biti meta vakcinacije uključujući, na primer, Amebijazu, Antraks, Buruli čir (Mycobacterium ulcerans), proliv povezan sa Kalicivirusima, proliv Kampilobakterija, rak grlića materice (Humani papiloma virus), Hlamidija trachomatis povezana sa bolesti genitalija, Koleru, Krimska Kongo hemoragijska groznicu, Denda groznicu, difteriju, hemoragičnu groznicu ebole, proliv enterotoksigene Escherichia coli (ETEC), kancer želuca (Helicobacter pylori), Gonoreju, bolesti povezane sa streptokokom grupe A, bolesti povezane sa streptokokom grupe B, hemofilus influenzae B pneumonija i invazivna bolest, Hepatitis A, Hepatitis B, Hepatitis C, Hepatitis E dijareju, Herpes simpleks ulkusi genitalija tipa 2, HIV/AIDS, bolest glista, grip, japanski encefalitis, Lasa groznicu, lišmanijazu, leptospirozu, kancer jetre (Hepatitis B), kancer jetre (Hepatitis C), lajmsku bolest, malariju, Marburšku hemoragičnu groznicu, boginje, zauške, kancer nazofaringeusa (Epstein-Barrov virus), Neisseria meningitis, pneumonija povezana sa parainfluencom, pertusis, kugu, Poliomijelitis, besnilo, respiratorni sincicijski virus (RSV) upale pluća, groznicu Rift Valley, proliv rotavirusa, rubeolu, šistozomijaza, teški akutni respiratorni sindrom (SARS), Šigeloza, boginje, Staphilococcus aureus povezane bolesti, kancer želuca (Helicobacter pylori), Streptococcus pneumoniae i invazivna bolest, tetanus, encefalitis prenošen krpeljima, trahomu, tuberkulozu, tularemiju, tifusnu groznicu, bolest povezanu sa virusom Zapadnog Nila, Žutu groznicu.
Poželjno, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop biće predstavljen na ćelijskoj površini u kontekstu MHC klase I i/ili MHC klase II i/ili u kontekstu CD1, pri čemu prezentacija na ćelijskoj površini u MHC klasi I i/ili MHC klasa II kontekst je poželjan. Fraza "prezentacija epitopa u kontekstu MHC klase I" posebno se odnosi na epitop CD8<+>koji leži u žlebu molekula MHC klase I na površini ćelije. Fraza "prezentacija epitopa u kontekstu MHC klase II" posebno se odnosi na epitop CD4<+>koji leži u žlebu molekula MHC klase II na površini ćelije. Fraza "prezentacija epitopa u kontekstu CD1" odnosi se posebno na lipidni epitop koji leži u žlebu klastera diferencijacijskog molekula 1 na površini ćelije.
Povoljno, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema pronalasku sadrži peptid koji prodire u ćeliju i bar jedan antigen ili antigeni epitop, i omogućava transport i prezentaciju navedenih epitopa na ćelijskoj površini ćelijskih antigena koji predstavljaju ćelije u kontekstu MHC klasi I i MHC klase II i stoga je koristan u vakcinaciji i imunoterapiji.
Poželjno, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje jedan antigen ili antigenski epitop, koji je najmanje jedan CD4<+>epitop i/ili bar jedan CD8<+>epitop.
Termini "CD4<+>epitop" ili "CD4<+>-ograničeni epitop", kako što je ovde korišćeno, označavaju epitop prepoznat od strane CD4<+>T ćelije, pri čemu se navedeni epitop naročito sastoji od fragmenta antigena koji leži u žlebu molekula MHC klase II. Pojedinačni CD4<+>epitop sadržan u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku poželjno se sastoji od oko 12-25 aminokiselina. Takođe se može sastojati od, na primer, oko 8-25 aminokiselina ili oko 6-100 aminokiselina.
Izrazi "CD8<+>epitop" ili "CD8<+>-ograničeni epitop", kao što je ovde korišćeno, označavaju epitop prepoznat od strane CD8<+>T ćalije, pri čemu se navedeni epitop naročito sastoji od fragmenta antigena koji leži u žlebu molekula MHC klase I. Pojedinačni CD8<+>epitop sadržan u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku poželjno se sastoji od oko 8-11 aminokiselina. Takođe se može sastojati od, na primer, oko 8-15 aminokiselina ili oko 6-100 aminokiselina.
Poželjno, najmanje jedan antigen može da sadrži ili bar jedan antigenski epitop koji može da se sastoji od CD4<+>epitopa i/ili CD8<+>epitopa koji odgovara antigenskoj(im) determinanti(ama) antigena povezanog sa kancerom/tumorom, specifičnim antigenom kancera/tumora, ili antigenski protein sa patogenom. Još poželjnije, najmanje jedan antigen može da sadrži ili da se najmanje jedan antigenski epitop može sastojati od CD4<+>epitopa i/ili CD8<+>epitopa koji odgovara antigenskoj determinanti(ama) antigena povezanog sa kancerom/tumorom ili specifičnim antigenom kancera/tumora. Najpoželjnije, najmanje jedan antigen može da sadrži ili da se najmanje jedan antigenski epitop može sastojati od CD4+ epitopa i/ili CD8+ epitopa koji odgovara antigenskoj determinanti(ama) antigena povezanog sa tumorom ili tumor-specifičnog antigena.
4
Takođe je poželjno da kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje dva antigena ili antigene epitope, pri čemu najmanje jedan antigen ili antigenski epitop sadrži ili se sastoji od CD4<+>epitop i najmanje jedan antigen ili antigenski epitop sadrži ili se sastoji od CD8<+>epitop. Sada je utvrđeno da Thćelije (CD4<+>) igraju centralnu ulogu u antitumorskom imunološkom odgovoru kako u licenciranju DC tako i u regrutovanju i održavanju CTL (CD8<+>) na mestu tumora. Zbog toga, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, sadrži najmanje dva antigena ili antigenske epitope, pri čemu najmanje jedan antigen ili antigenski epitop sadrži ili se sastoji od CD4<+>epitopa i najmanje jedan antigen ili antigenski epitop sadrži ili se sastoji od CD8<+>epitop, obezbeđuje integrisani imunski odgovor koji omogućava istovremeno praćenje CTL i Thćelija i stoga je poželjniji od imuniteta protiv samo jednog CD8<+>epitopa ili samo jednog CD4<+>epitopa. Na primer, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može pogodno da sadrži Ealpha-CD4<+>epitop i gp100-CD8<+>epitop.
Poželjno, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje dva antigena ili antigenske epitope, pri čemu najmanje dva antigena ili antigenski epitopi sadrže ili se sastoje od najmanje dva, npr.2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili više, CD4<+>epitopi i/ili najmanje dva, npr.2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili više, CD8<+>epitopa Pri tome su najmanje dva antigena ili antigenska epitopa poželjno različiti antigeni ili antigeni epitopi, još poželjnije da su najmanje dva antigena ili antigenski epitopi različiti jedan od drugog, ali se odnose na istu vrstu tumora. Multi-antigenska vakcina će (i) izbeći rast varijanti gubitka antigena, (ii) ciljati različite ćelije tumora unutar heterogene tumorske mase i (iii) zaobići varijabilnost tumora između pacijenta i pacijenta. Stoga, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku naročito pogodno sadrži najmanje četiri antigena ili antigenske epitope, posebno sa najmanje dva CD8<+>epitopa i najmanje dva CD4<+>epitopa. Takav kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu u skladu sa predmetnim pronalaskom indukuje multi-epitopne CD8 CTL i CD4 Thćelije da deluju sinergistički da bi se suprotstavili ćelijama tumora i promovisali efikasan anti-tumorski imunitet. Thćelije su takođe uključene u održavanje dugotrajnog ćelijskog imuniteta koji je praćen posle vakcinacije. Takav kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu u skladu sa predmetnim pronalaskom indukuje poliklonske, multi-epitopne imunske odgovore i polifunkcionalne CD8<+>i CD4<+>T ćelije, i na taj način efikasno deluje protiv tumora.
Poželjno, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje dva antigena ili antigenske epitope, poželjnije kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje tri antigena ili antigenske epitope, još poželjnije kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje četiri antigena ili antigenske epitope, posebno poželjno kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje pet antigena ili antigenske epitope, a najpoželjnije kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje šest antigena ili antigenskih epitopa. Antigeni ili antigenski epitopi koje sadrži kompleks mogu biti isti ili različiti, poželjno da se antigeni ili antigenski epitopi koje sadrži kompleks razlikuju jedan od drugog. Poželjno, kompleks sadrži najmanje jedan CD4<+>epitop i najmanje jedan CD8<+>epitop.
Poželjno, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži više od jednog CD4<+>epitopa, npr. dva ili više CD4<+>epitopa iz istog antigena ili iz različitih antigena, po mogućnosti bez CD8<+>epitopa. Takođe je poželjno da kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži više od jednog CD8<+>epitopa, npr. dva ili više CD8<+>epitopa iz istog antigena ili iz različitih antigena, po mogućnosti bez CD4<+>epitopa. Najpoželjnije, međutim, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži (i) najmanje jedan CD4<+>epitop, npr. dva ili više CD4<+>epitopa iz istog antigena ili iz različitih antigena, i (ii) najmanje jednog CD8<+>epitopa, npr. dva ili više CD8<+>epitopa iz istog antigena ili iz različitih antigena.
Na primer, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može pogodno da sadrži gp100-CD8<+>epitop, Ealpha-CD4<+>epitop i dalji CD4<+>epitop i dalji CD8<+>epitop. Još poželjnije, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može sadržati polipeptid ili protein koji sadrži gp100-CD8<+>epitop i Ealpha-CD4<+>epitop. Na primer, takav polipeptid ili protein koji sadrži kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 14 ili njegove varijante sekvence kao što je gore definisano:
SWQ ID NO: 14 (MAD5-teret koji sadrži OVA-CD4<+>, gp100-CD8<+>, Ealpha-CD4<+>, i OVA-CD8<+>epitope)
Na primer, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može takođe sadržati gp70-CD8<+>epitop i/ili gp70-CD4<+>epitop. Naročito, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može da sadrži polipeptid ili protein koji sadrži gp70-CD8<+>epitop i/ili gp70-CD4<+>epitop. Na primer, takav polipeptid ili protein koji sadrži kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 36 ili njegove varijante sekvence kao što je gore definisano:
VTYHSPSYAYHQFERRAILNRLVQFIKDRI SEQ ID NO: 36 (Mad8-teret koji sadrži gp70-CD8<+>i gp70-CD4<+>epitop)
Na primer, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može poželjno da sadrži najmanje jedan survivin epitop, kao što je survivin CD8<+>epitop i/ili survivin CD4<+>epitop. Poželjnije, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može sadržati polipeptid ili protein koji sadrži survivin CD8<+>epitop i/ili survivin CD4<+>epitop. Poželjnije, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može sadržavati polipeptid ili protein koji sadrži više od jednog survivin CD8<+>epitopa i/ili više od jednog survivin CD4<+>epitopa, kao što su dva različita epitopa survivina CD8<+>. Na primer, takav polipeptid ili protein koji sadrži kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 37 ili njegove varijante sekvence kao što je gore definisano:
NYRIATFKNWPFLEDCAMEELTVSEFLKLDRQR SEQ ID NO:37 (Mad11-teret koji sadrži survivin CD8<+>epitop 1 i survivin CD8<+>epitop 2)
Na primer, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može poželjno da sadrži epitop iz neoantigena. Još poželjnije, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može sadržavati polipeptid ili protein koji sadrži epitop neoantigena, kao što je neoantigen iz MC-38 ćelijske linije tumora identifikovan pomoću Yadav i dr. Nature.2014 Nov 27;515(7528):572-6. Na primer, takav polipeptid ili protein koji sadrži kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 38 ili njegove varijante sekvence kao što je gore definisano:
HLELASMTNMELMSSIV SEQ ID NO: 38 (Mad9-teret koji sadrži epitop iz neoantigena kako je opisano od strane Yadav i dr. Nature.2014 Nov 27;515(7528):572-6).
Na primer, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može pogodno da sadrži više od jednog, npr. dva ili tri, epitopa iz neoantigena. Još poželjnije, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može sadržavati polipeptid ili protein koji sadrže više od jednog, npr. dva ili tri, epitopa iz neoantigena, kao što su neoantigeni iz MC-38 ćelijske linije tumora identifikovani pomoću Yadav i dr. Nature.2014 Nov 27;515(7528):572-6. Na primer, takav polipeptid ili protein koji sadrži kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 39 ili njegove varijante sekvence kao što je gore definisano:
LFRAAQLANDVVLQIMEHLELASMTNMELMSSIVVISASIIVFNLLELEG SEQ ID NO: 39 (Mad12-teret koji sadrži epitop iz neoantigena kao što je opisano od strane Yadav i dr. Nature.2014 Nov 27;515(7528):572-6).
Poželjno, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop koji sadrži kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu u skladu sa predmetnim pronalaskom je peptid, polipeptid ili protein. Primeri antigena ili antigenskih epitopa peptidne, polipeptidne ili proteinske prirode koji su korisni u pronalasku uključuju antigene kancera/tumora ili njihove antigenske epitope, antigene alergena ili njihove antigenske epitope, auto-imune samo-antigene ili njihove antigenske epitope, patogeni antigeni ili njihovi antigenski epitopi i njihovi antigeni ili njihovi virusni antigenski epitopi, poželjno od citomegalovirusa (CMV), ortopoks variole virusa, virusa ortopoks alastrim, parapoks ovis virus, virusa molekule kontagiosum, herpes simpleks virus 1, herpes simpleks virus 2, herpes B virus, varičela-zoster virus, virus lažnog besnila, virus humane citomegalije, humani herpes virus 6, humani herpes virus 7, Epstein-Barrov virus, humani herpes virus 8, virus hepatitisa B, virus čikungunje, virus O'nyong'nyong, rubi virus, virus hepatitisa C, GB virus C, virus zapadnog Nila, denga virus, virus žute groznice, louping ill virus, virus encefalitisa St. Louisu, Japan B virus encefalitisa, virus Powassan, virus FSME, SARS, korona virus povezan sa SARS, humani korona virus 229E, humani korona virus Oc43, Torovirus, humani T ćelijski limfotropni virus tip I, limfotropni virus humane T ćelije II, HIV (AIDS), tj. virus humane imunodeficijencije tipa 1 ili virus humane imunodeficijencije tipa 2, virus gripa, virus Lassa, limfocitni horiomeningitis, Tacaribe virus, Junin virus, Machupo virus, virus bolesti Borne, virus Buniamvera, kalifornijski virus encefalitisa, virus groznice doline Rift, virus peščane mušice, Toskane, Krimske-Kongo hemoragične groznice, virus Hazara, virus Khasana, virus Hantaan, virus Seula, virus Prospect Hill, Puumala virus, Dobrava Belgrade virus, Tula virus, sin nombre virus, Jezero Viktorija Marburg virus, virus ergele Zaire, Sudanska ebola virus, ebola Obale Slonovače, virus gripa A, virus gripa B, virus gripa C, virus parainfluence, parazit malarije (Plasmodium falciparum, Plasmodium vivax, Plasmodium ovale, Plasmodium malariae, Plasmodium knowlesi), virus Marburga, virus ospica, virus zauški, respiratorni sincicijski virus, humani metapneumovirus, vezikularni stomatitis Indijana virus, virus besnila, Mokola virus, Duvenhage virus, evropski lipavirus 1 2, Australijanski lizavirus šišmiša, adenovirusi A-F, virusi humanog papiloma, virus kondiloma 6, virus kondiloma 11, poliom virusi, adenopridruženi virus 2, rotavirusi, orbivirusi, varičele uključujući varičela zoster itd., ili antigeni ili antigenski epitopi iz leišmanije, tifanozoma, amebe, bakterije itd., ili se mogu izabrati iz epitopa ili iz varijanti iznad navedenih antigena ili antigenskih epitopa. Poželjno, epitopi kao i varijante antigena kako je definisano iznad, pokazuju homolognost sekvence ili identitet od oko 10%, naročito najmanje 10%, oko 20%, naročito najmanje 20%, oko 30%, naročito najmanje 30 %, oko 40%, posebno najmanje 40%, oko 50%, posebno najmanje 50%, oko 60%, posebno najmanje 60%, oko 70%, posebno najmanje 70%, oko 80%, posebno najmanje 80%, oko 90% naročito najmanje 90%, najmanje 95% ili najmanje 98% sa jednim od antigena ili antigenskih sekvenci kao što je prikazano ili opisano iznad. U ovom kontekstu, definicija epitopa i varijanti se slično primenjuje kao što je definisano.
Primeri antigena ili antigenskih epitopa iz kategorije peptida, polipeptida ili proteina uključuju kombinaciju više epitopa glioma poput onih opisanih u Novellino i dr. (2005, Cancer Immunol Immunother, 54(3):187-207), Vigneron i dr. (2013, Cancer Immun.13:15). Međutim, jedan kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može takođe sadržati samo podskup, odn. jedan ili više svih navedenih epitopa glioma. U takvom slučaju, poželjno da različiti kompleksi koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrže različite podskupove svih pomenutih epitopa glioma, tako da na primer vakcina prema predmetnom pronalasku, koja sadrži tako različite komplekse sadrži sve navedene epitope glioma, ali distribuirane u različitim kompleksima.
Pored toga, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema pronalasku može takođe sadržati najmanje jedan antigen ili antigenski epitop, pri čemu je navedeni antigen ili antigenski epitop polisaharid, lipid, lipoprotein i/ili glikolipid, naročito polisaharid, lipidni, lipoproteinski i/ili glikolipidni epitop, koji mogu biti, na primer, epitopi patogena kako je ovde definisano.
Naročito, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema pronalasku može da sadrži najmanje jedan antigen ili antigenski epitop, pri čemu su navedeni antigen ili antigenski epitop polisaharidni, lipidni, lipoproteinski i/ili glikolipidni, uključujući virusni, bakterijski, gljivični, protozoalni i višećelijski parazitski antigeni ili antigenski epitopi.
Poželjno, navedeni epitopi će biti predstavljeni na ćelijskoj površini u kontekstu MHC klase I i/ili MHC klase II.
Poželjno, navedeni lipidni epitopi biće predstavljeni na ćelijskoj površini u CD1 kontekstu (klaster diferencijacije 1).
Kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može takođe sadržati najmanje jedan antigen ili antigenski epitop, pri čemu je navedeni antigen ili antigenski epitop lek malog molekula ili toksin.
Primeri kargo molekula u kategoriji leka malog molekula ili toksina korisnih u pronalasku uključuju ciklosporin A, paklitaksel, doksorubicin, metotreksat, 5-aminolevulinsku kiselinu, toksin difterije, sunitinib i one molekule pregledane u De wit Amer (2010, Neuro Oncol, 12(3):304-16).
Kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje jedan antigen ili antigenski epitop, poželjno kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži više od jednog antigena ili antigenskog epitopa, posebno 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više antigena ili antigenskih epitopa, poželjnije da kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži (najmanje) dva ili tri antigena ili antigena epitopa, čak i poželjnije da kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži (najmanje) četiri ili pet antigena ili antigenskih epitopa. Ako više od jednog antigena ili antigenskog epitopa sadrži kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, podrazumeva se da je pomenuti antigen ili antigenski epitop posebno takođe kovalentno vezan u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, npr. na drugi antigen ili antigenski epitop i/ili na komponentu a), odn. na peptid koji prodire u ćeliju, i/ili na komponentu c), odn. na agonist TLR peptida.
Različiti antigeni ili antigenski epitopi koje sadrži kompleks mogu biti isti ili različiti. Poželjno, različiti antigeni ili antigenski epitopi koji sadrži kompleks su različiti jedni od drugih, na taj način pružajući multi-antigenski i/ili multi-epitopski kompleks.
Štaviše, poželjno je da je više antigena ili antigenskih epitopa, posebno 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više antigena ili antigenskih epitopa, pozicionirano u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku. To posebno znači da su svi antigeni i/ili antigenski epitopi koji sadrži kompleks smešteni u potezu koji nije prekidan komponentom a), odn. peptidom koji prodire u ćeliju, niti komponentom c), odn. agonistom TLR peptida. Umesto toga, komponenta a) i komponenta c) su smeštene u kompleksu, na primer pre ili posle takvog razvlačenja svih antigena i/ili antigenskih epitopa. Međutim, antigeni i/ili antigenski epitopi pozicionirani uzastopno na takav način, mogu biti povezani jedni sa drugima, na primer, pomoću razdelnika ili povezivača kao što je opisano u daljem tekstu, koji nije ni komponenta a), odn. peptid koji prodire u ćeliju, niti komponenta c), odn. TLR peptidni agonist.
Alternativno, međutim, različiti antigeni i/ili antigenski epitopi se takođe mogu postaviti na bilo koji drugi način u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, na primer sa komponentom a) i/ili komponentom c) smeštenom između dva ili više antigena i/ili antigenskih epitopa, odn. sa jednim ili više antigena i/ili antigenskih epitopa smeštenih između komponente a) i komponente c) (ili obrnuto) i, opciono, jednog ili više antigena i/ili antigenskih epitopa koji su postavljeni na odgovarajućem drugom kraju komponente a) i/ili komponente c).
Razume se da broj različitih antigena ili antigenskih epitopa koji se odnose na kolorektalni karcinom može pogodno da se sastoji iz jednog kompleksa. Alternativno, broj različitih antigena ili antigenskih epitopa koji se odnose na kolorektalni karcinom može se distribuirati u podgrupe različitih antigena ili antigenskih epitopa, posebno podgrupe koje se međusobno nadopunjuju u kontekstu kolorektalnog karcinoma koji su sastavljeni iz različitih kompleksa, pri čemu se takvi različiti kompleksi koji sadrže različite podskupove mogu pogodno davati istovremeno, npr. u jednoj vakcini, ispitaniku kome je potrebna.
Poželjno, kompleks prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje jedan tumorski epitop antigena izabranog iz grupe koju čine EpCAM, HER-2/neu, MUC-1, TOMM34, RNF 43, KOC1, VEGFR, bhCG, survivin, CEA , TGFȕR2, p53, KRas, OGT, CASP5, COA-1, MAGE, SART, IL13Ralpha2, CMV, EGFRvIII, EphA2, gp100, hTert, TRP-2, YKL-40, brevican, neuroligin 4 i PTPRz1. Još poželjnije, kompleks prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje jedan tumorski antigen izabran iz grupe koju čine EpCAM, HER-2/neu, MUC-1, TOMM34, RNF 43, KOC1, VEGFR, ȕhCG, survivin, CEA, TGFȕR2 , p53, KRas, OGT, CASP5, COA-1, MAGE, SART, IL13Ralpha2, CMV, EGFRvIII, EphA2, gp100, hTert, TRP-2,
1
YKL-40, brevican, neuroligin 4 i PTPRz1 ili njihov fragment, ili varijanta sekvence tumorskog antigena ili varijanta sekvence njegovog fragmenta. Takođe je poželjno da kompleks prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje jedan tumorski epitop antigena odabranog od antigena glioma koje su otkrili Reardon, D.A., et al., Ažuriranje terapije vakcinom i drugi imunoterapeutski pristupi za glioblastom. Expert Rev Vaccines, 2013.12(6): str.597-615.
Kao što je ovde korišćeno, "fragment" antigena sadrži najmanje 10 uzastopnih amino kiselina antigena, poželjno najmanje 15 uzastopnih amino kiselina antigena, poželjnije najmanje 20 uzastopnih amino kiselina antigena, još poželjnije najmanje 25 uzastopnih amino kiselina antigena i najpoželjnije najmanje 30 uzastopnih amino kiselina antigena. "Varijanta sekvence" je kao što je gore definisano, naime varijanta sekvence ima (aminokiselinsku) sekvencu koja iznosi najmanje 70%, najmanje 75%, poželjno najmanje 80%, poželjnije najmanje 85%, još poželjnije na najmanje 90%, posebno poželjno najmanje 95%, najpoželjnije najmanje 99% identična referentnoj sekvenci. Varijanta "funkcionalne" sekvence znači u kontekstu antigena/fragmenta antigena/epitopa, da funkcija epitopa(a), npr. koji sadrži antigen (fragment), nije oštećen ili ukinut. Poželjno, međutim, aminokiselinska sekvenca epitopa(a), npr. koji sadrži kancer/tumorski antigen (fragment) kako je ovde opisano, nije mutiran i, prema tome, identičan referentnoj sekvenci epitopa.
Kao što je gore opisano, pogodni epitopi karcinoma/tumora ovih antigena su poznati iz literature ili se mogu identifikovati korišćenjem baza podataka o epitopu kancera/tumora, npr. od van der Bruggen P, Stroobant V, Vigneron N, Van den Eynde B. Baza podataka o peptidima: tumorski antigeni definisani T ćelijama. Cancer Immun 2013; URL: http://www.cancerimmuniti.org/peptide/, pri čemu su humani tumorski antigeni koje prepoznaju CD4+ ili CD8+ T ćelije klasifikovani u četiri velike grupe na osnovu njihovog obrasca ekspresije, ili iz baze podataka "Tantigen" (TANTIGEN verzija 1.0, 1. decembar 2009; razvio Bioinformatics Core u Centru za vakcinu protiv raka, Dana-Farber Cancer Institute; URL: http://cvc.dfci.harvard.edu/tadb/).
Komponenta c) - TLR peptidni agonist
U kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, TLR peptidni agonist omogućava povećano ciljanje vakcine prema dendritičnim ćelijama zajedno sa samo-podešavanjem. Fizička povezanost TLR peptidnog agonista sa CPP i bar jednim antigenom ili antigenom epitopom u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku obezbeđuje pojačani imunski odgovor istovremenom
2
stimulacijom ćelija koje predstavljaju antigen, posebno dendritičnim ćelije koje internalizuju, metabolizuju i prikazuju antigen(e).
Kao što je korišćeno u kontekstu predmetnog pronalaska, "TLR peptidni agonist" je agonist toličnih receptora (TLR), odn. vezuje se za TLR i aktivira TLR, naročito da proizvede biološki odgovor. Štaviše, TLR peptidni agonist je peptid, polipeptid ili protein kako je iznad definisano. Poželjno, TLR peptidni agonist sadrži od 10 do 150 aminokiselina, poželjnije od 15 do 130 aminokiselina, još poželjnije od 20 do 120 aminokiselina, naročito poželjno od 25 do 110 aminokiselina, i najpoželjnije od 30 do 100 amino kiseline.
Tolični receptori (TLR) su transmembranski proteini za koje su karakteristični ekstracelularni, transmembranski i citosolni domeni. Ekstraćelijski domeni koji sadrže ponavljanja bogata leucinom (LRR) sa oblicima sličnim potkovici uključeni su u prepoznavanje uobičajenih molekulskih uzoraka izvedenih iz različitih mikroba. Tolični receptori uključuju TLRs1 - 10. Jedinjenja koja mogu aktivirati TLR receptore i njihove modifikacije i derivati dobro su dokumentovana u stanju tehnike. TLR1 se može aktivirati bakterijskim lipoproteinima i njihovim acetiliranim oblicima, TLR2 se takođe može aktivirati gram-pozitivnim bakterijskim glikolipidima, LPS, LP A, LTA, fimbrijama, proteinima spoljne membrane, proteinima toplotnog udara od bakterija ili od domaćina i mikobakterijskim lipoarabinomananima. TLR3 se može aktivirati dsRNK, naročito virusnog porekla, ili hemijskim jedinjenjem poli(LC). TLR4 se može aktivirati gram-negativnim LPS, LTA, proteinima toplotnog udara od domaćina ili iz bakterijskog porekla, proteinima virusnih omotača ili ovojnica, taksolom ili njihovim derivatima, hijaluronanom koji sadrži oligosaharide i fibronektine. TLR5 se može aktivirati bakterijskim flagelama ili flagelinom. TLR6 se može aktivirati mikobakterijskim lipoproteinima i streptokokusnim faktorom rastvorljivog faktora iz grupe B (GBS-F) ili modulima stafilokoka. TLR7 se može aktivirati imidazokinolinima. TLR9 se može aktivirati nemetiliranim CpG DNK ili hromatin - IgG kompleksima.
Poželjno, TLR peptidni agonist koji sadrži kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku je agonist TLR1, 2, 4, 5, 6 i/ili 10. TLR su eksprimirani ili na ćelijskoj površini (TLR1, 2, 4, 5, 6 i 10) ili na membranama unutarćelijskih organela, poput endozoma (TLR3, 4, 7, 8 i 9). Pokazalo se da su prirodni ligandi za endozomske receptore molekuli zasnovani na nukleinskoj kiselini (osim TLR4). TLR1, 2, 4, 5, 6 i 10 ćelijske površine izražene na površini prepoznaju molekularne obrasce vanćelijskih mikroba (Monie, T. P., Bryant, C. E., i dr.2009:Activating immunity:Lessons from the TLRs and NLRs. Trends Biochem. Sci.34(11), 553-561). TLR su eksprimirani na nekoliko tipova ćelija, ali gotovo svi TLR su eksprimirani na DC koji omogućavaju ovim specijalizovanim ćelijama da osete sve moguće patogene i signale opasnosti.
Međutim, TLR2, 4 i 5 konstitutivno su eksprimirani na površini DC. Shodno tome, TLR peptidni agonist koji sadrži kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku je poželjnije peptidni agonist TLR2, TLR4 i/ili TLR5. Još poželjnije, TLR peptidni agonist je TLR2 peptidni agonist i/ili TLR4 peptidni agonist. Naročito je povoljno, TLR peptidni agonist je TLR4 peptidni agonist. Najpoželjnije, TLR peptidni agonist je jedan TLR peptidni agonist, koji je oboje, TLR2 i TLR4 agonist. Najpoželjnije, TLR peptidni agonist je jedan TLR peptidni agonist, koji je oboje, TLR2 i TLR4 agonist. TLR2 može otkriti širok spektar liganda koje potiču iz bakterija, virusa, parazita i gljivica. Specifičnost liganda često se određuje interakcijom TLR2 sa drugim TLR, poput TLRl, 6 ili 10, ili ne-TLR molekula, kao što su dektin-1, CD14 ili CD36. Formiranje heterodimera sa TLR1 omogućava TLR2 da identifikuje triacil lipoproteine ili lipopeptide iz (miko)bakterijskog porekla, poput Pam3CSK4 i peptidoglikana (PGA; Gay, N. J., i Gangloff, M. (2007):Structure and function of Toll receptors and their ligands. Annu. Rev. Biochem.76, 141-165; Spohn, R., Buwitt-Beckmann, U., etal. (2004): sintetički lipopeptidni adjuvansi i odnosi na aktivnost receptora 2-struktura-naspram toličnog receptora. Vaccine 22(19), 2494-2499). Heterodimerizacija TLR2 i 6 omogućava detekciju diacil lipopeptida i zimozana. Lipopolisaharid (LPS) i njegovi derivati su ligandi za TLR4 i flagelin za TLR5 (Bryant, C. E., Spring, D. R., i dr. (2010). Molekularna osnova odgovora domaćina na lipopolisaharid. Nat. Rev. Microbiol.8(1), 8-14).
TLR2 deluje u širokom i strukturno raznovrsnom spektru liganda, uključujući molekule eksprimirane od mikroba i gljivica. Identifikovano je više agonista TLR2, uključujući prirodne i sintetičke lipopeptide (npr. Mycoplasma fermentas akrofag-aktivirajući lipopeptid (MALP-2)), peptidoglikane (PG kao što su oni iz S. aureus), lipopolisaharide iz različitih bakterijskih sojeva (LPS), polisaharide npr. zimozan), glikozilfosfatidil-inozitol-usidrene strukture od gram pozitivnih bakterija (npr. lipoteihoična kiselina (LTA) i lipo-arabinomannan iz mikobakterija i lipomana iz M. tuberculosis). Određene virusne odrednice mogu se pokrenuti i putem TLR2 (Barbalat R, Lau L, Locksley RM, Barton GM. Tolični receptor 2 za inflamatorne monocite indukuje interferon tipa I kao odgovor na virusne, ali ne i bakterijske ligande. Nat Immunol.
2009:10(11):1200-7). Bakterijski lipopeptidi su strukturne komponente ćelijskih zidova.
Sastoje se od acilovanog dela s-glicerilcisteina na koji se peptid može konjugovati preko cisteinskog ostatka. Primeri agonista TLR2, koji su bakterijski lipopeptidi, uključuju MALP-2 i to je sintetski analogni di-palmitoil-S-gliceril cistein (PaM2Cys) ili tri-palmitoil-S-gliceril cistein (Pam3Cys).
4
Raznolikost liganda u interakciji je sa TLR4, uključujući monofosforil Lipid A iz Salmonella minnesota R595 (MPLA), lipopolisaharidi (LPS), manani (Candida albicans), glikoinozitolfosfolipidi (Trypanosoma), proteini virusne ovojnice (RSV i MMTV) i endogeni antigeni, uključujući fibrinogen i proteine toplotnog šoka. Takvi agonisti TLR4 su na primer opisani u Akira S, Uematsu S, Takeuchi O. Pathogen recognition and innate immunity. Cell. Feb 24; 2006:124(4):783-801 ili u Kumar H, Kawai T, Akira S. Toll-like receptors and innate immunity. Biochem Biophys Res Commun. Oct 30; 2009388(4):621-5. LPS, koji se nalazi u spoljnoj membrani gram negativnih bakterija, je najčešće proučavan od TLR4 liganda.
Pogodni peptidi agonističkih TLR4-izvedenih LPS opisani su na primer u WO 2013/120073 (A1).
TLR5 pokreće region molekula flagelina ispoljen gotovo svim pokretnim bakterijama. Stoga su flagelin ili peptidi ili proteini dobijeni iz flagelina i/ili varijante ili fragmenti flagelina takođe pogodni kao TLR peptidni agonisti koje sadrži kompleks.
Primeri TLR peptidnih agonista tako uključuju TLR2 lipopeptidne agoniste MALP-2, Pam2Cys i Pam3Cys ili njihove modifikacije, različite oblike TLR4 agonista LPS, npr. N. meningitidis divljeg tipa L3-LPS i mutant penta-acilovanog LpxL1-LPS i agonista TLR5 flagelina.
Međutim, poželjno je da TLR peptidni agonist sastavljen od kompleksa nije ni lipopeptid ni lipoprotein, ni glikopeptid ni glikoprotein, još poželjnije, TLR peptidni agonist obuhvaćen kompleksom je klasični peptid, polipeptid ili protein kako je ovde definisano.
Poželjni TLR2 peptidni agonist je aneksin II ili njegov imunomodulatorni fragment, koji je detaljno opisan u WO 2012/048190 A1 i US patentna prijava 13/0331546, naročito TLR2 peptidni agonist koji sadrži aminokiselinsku sekvencu prema SEQ ID NO: 4 ili SEQ ID NO: 7 od WO 2012/048190 A1 ili su poželjni fragmenti ili njihove varijante.
Pri tome, TLR2 peptidni agonist koji sadrži ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 15 ili varijante njegove sekvencije, kao što je opisano iznad, naročito je poželjna kao komponenta c), odn. kao najmanje jedan agonist TLR peptida, koji sadrži kompleks.
STVHEILCKLSLEGDHSTPPSAYGSVKPYTNFDAE SEQ ID NO: 15 (TLR2 peptidni agonist Anaxa)
Posebno poželjna funkcionalna varijanta sekvence TLR peptidnog agonista prema SEQ ID NO: 15 je TLR peptidni agonist prema SEK ID NO: 47:
STVHEILSKLSLEGDHSTPPSAYGSVKPYTNFDAE SEQ ID NO: 47
Shodno tome, TLR2 peptidni agonist koji sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 47 ili njene varijante sekvence kao što je gore opisano je posebno poželjan kao komponenta c), odn. kao najmanje jedan agonist TLR peptida, koji se sastoji od kompleks.
Što se tiče TLR4, naročito su poželjni TLR peptidni agonisti, koji odgovaraju motivima koji se vezuju za TLR4, naročito (i) peptide koji oponašaju prirodni LPS ligand (RS01:Gln-Glu-Ile-Asn-Ser-Ser- Tyr i RS09:Ala-Pro-Pro-His-Ala-Leu-Ser) i (ii) peptidi koji se dobijaju iz fibronektina. ûelijski glikoprotein Fibronektin (FN) ima višestruke izoforme nastale iz jednog gena alternativnim spajanjem tri egzona. Jedna od tih izoforma je dodatni domen A (EDA), koji interaktivno deluje sa TLR4.
Dalji pogodni TLR peptidni agonisti sadrže fibronektinski EDA domen ili njegov fragment ili varijantu. Takvi pogodni EDA domeni fibronektina ili njihovi fragmenti ili varijante otkriveni su u EP 1913954 B1, EP 2476440 A1, US 2009/0220532 A1, i WO 2011/101332 A1. Pri tome, TLR4 peptidni agonist koji sadrži ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO:40 ili varijanta njegove sekvencije, kao što je opisano gore, naročito je poželjna kao komponenta c), odn. kao najmanje jedan agonist TLR peptida, koji sadrži kompleks za koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku.
SEQ ID NO: 40 (TLR4 peptidni agonist EDA)
Pored toga, pretpostavlja se da su protein 1 kutije grupe visoke mobilnosti (HMGB1) i njihovi peptidni fragmenti agonisti TLR4. Takvi HMGB1 izvedeni peptidi su na primer otkriveni u US 2011/0236406 A1.
Štaviše, takođe TLR agonist prema SEQ ID NO: 15 i TLR agonist prema SEQ ID NO: 47 mogu delovati kao TLR4 agonist. Shodno tome, TLR4 peptidni agonist koji sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 15 ili 47 ili njene funkcionalne varijante sekvence je posebno poželjan kao komponenta c), odn. kao najmanje jedan TLR peptidi agonist, koji se sastoji od kompleks.
Kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži najmanje jedan TLR peptidni agonist, poželjno kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži više od jednog TLR peptidni agonista, posebno 2, 3, 4, 5, 6, 7 , 8, 9, 10 ili više TLR peptidni agonista, poželjnije kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži (najmanje) dva ili tri TLR peptidni agonista, još poželjnije kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži (najmanje) četiri ili pet TLR peptidni agonista. Ako više od jednog TLR peptidnog agoniste je sadržano od strane kompleksa podrazumeva se da je navedeni TLR peptidni agonist naročito takođe kovalentno povezan u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, npr., na drugi TLR peptidni agonist i/ili na komponentu a), odn. na peptid koji prodire u ćeliju, i/ili na komponentu c), odn. antigen ili antigenski epitop.
U jednom posebno poželjnom izvođenju, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži samo jedan TLR peptidni agonist. Naročito, u ovom posebno poželjnom izvođenju, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži samo jedan TLR peptidni agonist i nijednu drugu komponentu koja ima svojstva TLR agonista, osim samo jednog TLR peptidnog agonista, kako je opisano.
Različiti TLR peptidni agonisti koji sadrži mogu biti isti ili različiti. Poželjno je da se različiti TLR peptidni agonisti koje sadrži kompleks razlikuju jedan od drugog.
Štaviše, poželjno je da više od jednog antigena ili antigenskih epitopa, posebno 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 antigena ili antigenskih epitopa, ili više TLR peptidnih agonista, naročito 2, 34, 5, 6, 7, 8, 9, 10 TLR agonisti, su pozicionirani uzastopno u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku. To posebno znači da su svi TLR peptidni agonisti sastavljeni od kompleksa smešteni u rastezanju koje nije prekinuto komponentom a), odn. peptidom koji prodire u ćeliju, niti komponentom b), odn. najmanje jednim antigenom ili antigenskim epitopom. Umesto toga, komponenta a) i komponenta b) su smeštene u kompleksu, na primer pre ili posle takvog istezanja svih TLR peptidnih agonista. Međutim, TLR peptidni agonisti pozicionirani uzastopno na takav način mogu biti povezani jedni sa drugima, na primer pomoću razdelnika ili veznika kao što je opisano u daljem tekstu, koji nije ni komponenta a), odn. ćelije koja prodire peptidom, niti komponente b), odn. jedan antigen ili antigenski epitop.
Alternativno, međutim, različiti TLR peptidni agonisti se takođe mogu postaviti na bilo koji drugi način u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, na primer sa komponentom a) i/ili komponentom b) smeštenom između dva ili više TLR peptidna agonista, odn. sa jednim ili više TLR peptidnih agonista smeštenih između komponente a) i komponente b) (ili obrnuto) i, opciono, jednog ili više TLR peptidnih agonista koji su postavljeni na odgovarajućem drugom kraju komponente a) i/ili komponente b).
Podrazumeva se da jedan broj različitih TLR peptidnih agonista koji aktiviraju iste ili različite TLR receptore može pogodno da se sastoji od jednog kompleksa. Alternativno, broj različitih TLR peptidnih agonista koji aktiviraju iste ili različite TLR receptore se može distribuirati u podgrupe različitih TLR peptidnih agonista koji aktiviraju iste ili različite TLR receptore, koji su sastavljeni iz različitih kompleksa, pri čemu se takvi različiti kompleksi koji sadrže različite podskupove mogu pogodno davati istovremeno, npr. u pojedinačnoj vakcini, ispitaniku kome je potrebna.
Povezivanje komponenti a), b) i c) u kompleksu
U kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, komponente a), b) i c) su kovalentno povezane, odn. veza između dve od tri komponente a), b) i c) kompleksa je kovalentna veza. Poželjno, dve od tri komponente a), b) i c) kompleksa su kovalentno povezane jedna sa drugom (odn. "prva" i "druga" komponenta), i treća komponenta iz tri komponente a), b) i c) kovalentno je povezana bilo sa prvom komponentom od tri komponente a), b) i c) ili sa drugom komponentom od tri komponente a), b) i c). Pri tome se, po mogućnosti, formira linearni molekul. Međutim, takođe je moguće da je svaka od tri komponente a), b) i c) kovalentno povezana sa obe ostale komponente od tri komponente a), b) i c).
"Kovalentna veza" (takođe kovalentna veza), kao što se koristi u kontekstu predmetnog pronalaska, odnosi se na hemijsku vezu koja uključuje deljenje parova elektrona između atoma. "Kovalentna veza" (takođe kovalentna veza) naročito uključuje stabilan balans privlačnih i odbojnih sila između atoma kada dele elektrone. Za mnoge molekule deljenje elektrona omogućava svakom atomu da dostigne ekvivalent pune spoljne ljuske, što odgovara stabilnoj elektronskoj konfiguraciji. Kovalentno povezivanje uključuje mnogo vrsta interakcija, uključujući na primer ı-vezivanje, ʌ-vezivanje, vezivanje metala na metal, agostičke interakcije i veze dva elektrona sa tri centra. Shodno tome, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može se takođe nazvati "jedinjenjem", naročito se može nazvati "molekul".
Poželjno, u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, komponente a), b) i c) su kovalentno povezane hemijskim spajanjem na bilo koji pogodan način poznat u struci, kao što su postupci umrežavanja. Međutim, skreće se pažnja na činjenicu da su mnoge poznate hemijske postupke umrežavanja nespecifične, odn. ne usmeravaju tačku spajanja na bilo koje određeno mesto na komponentama a), b) i c). Prema tome, upotreba nespecifičnih sredstava za umrežavanje može da napadne funkcionalna mesta ili sterilno blokira aktivna mesta, čineći fuzionisane komponente kompleksa za upotrebu prema predmetnom pronalasku biološki neaktivnim. Odnosi se na znanje iskusnog stručnjaka za blokiranje potencijalno reaktivnih grupa korišćenjem odgovarajućih zaštitnih grupa. Alternativno, može se upotrebiti moćna i svestrana tehnika oksima i hidrazonskih ligacija, koja su hemoselektivni entiteti koji se mogu primeniti za umrežavanje komponenata a), b) i c). Tehnologija povezivanja je opisana npr. u Rose i dr. (1994), JACS 116, 30.
Specifičnost spajanja se može povećati direktnim hemijskim spajanjem na funkcionalnu grupu koja je pronađena samo jednom ili nekoliko puta u komponentama a), b) i/ili c), koja funkcionalna grupa treba biti umrežena sa drugom komponentom a ), b) i c). Kao primer, cisteinska tiol grupa se može koristiti ako je samo jedan cistein ostatak prisutan u određenoj komponenti a), b) ili c) od kompleksa za upotrebu prema predmetnom pronalasku. Takođe, na primer, ako određena komponenta a), b) ili c) ne sadrži ostatke lizina, reagens za umrežavanje, specifičan za primarne amine, biće selektivan za amino-kraj odgovarajuće komponente. Alternativno, umrežavanje se takođe može obaviti preko bočnog lanca ostatka glutaminske kiseline smeštenog na N-terminusu peptida, tako da se amidna veza može stvoriti kroz njegov bočni lanac. Zbog toga može biti korisno povezivanje ostatka glutaminske kiseline na N-terminus neke komponente a), b) ili c). Međutim, ako se ostatak cisteina uvodi u određenu komponentu a), b) ili c), poželjno je uvođenje na ili blizu njegovog N- ili C-terminusa. Konvencionalni postupci su dostupne za takve promene sekvenci aminokiselina zasnovane na modifikacijama određene komponente a), b) ili c) dodavanjem jedne ili više dodatnih aminokiselina, npr. između ostalog, cisteinski ostatak, sekvenci translokacije ili zamenom najmanje jednog ostatka translacionih sekvenci sadržanih u odgovarajućoj komponenti. U slučaju da se za potrebe spajanja koristi bočni lanac cisteina, određena komponenta a), b) ili c) ima poželjno jedan cistein ostatak. Bilo koji drugi ostatak cisteina bi trebao biti izbegnut i može, po izboru, da se zameni kada se one pojave u odgovarajućoj komponenti koju čini kompleks za upotrebu prema predmetnom pronalasku. Kada se ostatak cisteina zameni u originalnom nizu određene komponente a), b) ili c), obično je poželjno da se minimiziraju rezultirajuće promene peptidnog savijanja odgovarajuće komponente. Promene u presavijanju su minimizirane kada je zamena hemijski i prostorno slična cisteinu. Zbog toga, serin je poželjniji kao zamena za cistein.
Spajanje dve od tri komponente a), b) i c) može se obaviti preko agensa za spajanje ili konjugaciju, uključujući standardne reagense za spajanje sinteze peptida, kao što su HOBt, HBTU, DICI, TBTU. Postoji nekoliko intermolekularnih agenasa za umrežavanje koja se mogu koristiti, videti na primer, Means i Feeney, Chemical Modification of Proteins, Holden-Day, 1974, pp.39-43. Među ovim reagensima su, na primer, N-sukcinimidil 3-(2-piridilditio)propionat (SPDP) ili N,N'-(1,3-fenilen)bismaleimid; N,N'-etilen-bis-(jodoacetamid) ili drugi takvi reagensi koji imaju 6 do 11 mostova ugljenika metilena; i 1,5-difluoro-2,4-dinitrobenzen. Ostali agensi za umrežavanje korisna za tu svrhu uključuju: p,p'-difluoro-m,m'-dinitrodifenilsulfon; dimetil adipimidat; fenol-1,4-disulfonilhlorid; heksametilendiizocijanat ili diizotiocijanat, ili azofenil-p-diizocijanat; glutaraldehid i disdijazobenzidin. Agensi za umrežavanje mogu biti homobifunkcionalna, to jest, imati dve funkcionalne grupe koje su podvrgnute istoj reakciji. Poželjno homobifunkcionalni agens za umrežavanje je bismaleimidoheksan (BMH). BMH sadrži dve maleimidne funkcionalne grupe koje specifično reaguju sa jedinjenjima koja sadrže sulfhidril pod blagim uslovima (pH 6.5-7.7). Dve maleimidne grupe su povezane ugljovodoničnim lancem. Stoga je BMH koristan za nepovratno umrežavanje proteina (ili polipeptida) koji sadrže cisteinske ostatke. Agensi za umrežavanje takođe mogu biti heterobifunkcionalna. Heterobifunkcionalni agensi za umrežavanje imaju dve različite funkcionalne grupe, na primer amin-reaktivna grupa i tiolreaktivna grupa, koje će umrežiti dva proteina koji imaju slobodne amine, odnosno tiole, respektivno. Primeri heterobifunkcionalnih agenasa za umrežavanje su Sukcinimidil-4-(N-maleimidometil)-cikloheksan-1-karboksilat (SMCC), m-maleimidobenzoil-N-hidroksisukcinimidni ester (MBS) i sukcinimid 4-(p-maleimidofenit)butirat (SMPB), analog proširenog lanca MBS. Sukcinimidilna grupa ovih unakrsnih veznika reaguje sa primarnim aminom, a tiol-reaktivni maleimid formira kovalentnu vezu sa tiolom ostatka cisteina. Pošto agensi za umrežavanje često imaju nisku rastvorljivost u vodi, hidrofilna grupa, poput sulfonatne grupe, se može dodati agensu za umrežavanje kako bi se poboljšala njegova rastvorljivost u vodi. Sulfo-MBS i sulfo-SMCC su primeri agenasa za umrežavanje modifikovanih radi rastvorljivosti u vodi. Mnogi agensi za umrežavanje daju konjugat koji se u osnovi ne-deljiva u ćelijskim uslovima. Zbog toga, neki agensi za umrežavanje sadrže kovalentnu vezu, poput disulfida, koja se može deliti u ćelijskim uslovima. Na primer, Trautov reagens, ditiobis (sukcinimidilpropionat) (DSP) i N-sukcinimidil 3- (2-piridilditio)propionat (SPDP) su dobro poznati unakrsni veznici koji se mogu deliti. Upotreba agensa za umrežavanje koji se može deliti omogućava peptidu koji prodire u ćeliju, najmanje jednom antigenu ili antigenskom epitopu i najmanje jednom TLR peptidnom agonistu koji sadrži kompleks da se odvoje jedna od druge nakon isporuke u ciljanu ćeliju. Za ovu svrhu, direktna disulfidna veza takođe može biti korisna. Hemijsko umrežavanje može takođe obuhvatati upotrebu razdelnika. Kraci razdelnika pružaju intramolekularnu fleksibilnost ili prilagođavaju intramolekularne udaljenosti između konjugiranih delova i na taj način mogu pomoći u Rčuvanju biološke aktivnosti. Krak razdelnika može biti u obliku proteinske (ili polipeptidne) grupe koja uključuje razdelničke aminokiseline, npr. proline. Alternativno, razdelnički krak može biti deo agensa za umrežavanje, kao što je to u "SPDP" dugog lanca (Pierce Chem. Co., Rockford, III., cat. No.21651 H). Brojni agensi za umrežavanje, uključujući i ona iznad razmatrana, su komercijalno dostupna. Detaljna uputstva za njihovu upotrebu su lako dostupna od komercijalnih dobavljača. Detaljnije informacije o vezivanju proteina i preparatu konjugata, koje su korisne u kontekstu povezivanja komponenata a), b) i c) koje sadrži kompleks mogu se naći iz: Wong, Chemistry of Protein Conjugation and Cross-Linking, CRC Press (1991).
Agensi za umrežavanje peptidnih ili proteinskih umrežavanja uključuju na primer (i) umrežavanje amina-amina, npr. homobifunkcionalni amin-specifični proteinski umrežavajući reagensi zasnovani na NHS-esterima i imidoester reaktivnim grupama za selektivnu konjugaciju primarnih amina; dostupno u kratkim, dugim, razdeljivim, nepovratnim, membrano propusnim sortama i površinama ćelija; (ii) umrežavanje sulfhidrila-ugljenog hidrata, npr. reagensi za umrežavanje zasnovani na reaktivnim grupama maleimida i hidrazida za konjugaciju i formiranje kovalentnih umreženih; (iii) umrežavanje sulfhidrilasulfhidrila, npr. homobifunkcionalni sulfhidril specifični umrežavajući reagensi zasnovani na maleimidnim ili piridilditio tvarima za selektivnu kovalentnu konjugaciju proteinskih i peptidnih tiola (redukovani cisteini) da formiraju stabilne veznike tioetera; (iv) fotoreaktivne umrežavanje, npr. aril-azid, diazirin i drugi foto-reaktivni (svetlosno-aktivirani) hemijski heterobifunkcionalni umreženi reagensi za konjugaciju proteina, nukleinskih kiselina i drugih molekularnih struktura uključenih u komplekse za interakciju receptor-ligand, putem aktivacije u dva koraka; (v) umrežavanje amina-sulfhidrila, npr. heterobifunkcionalni reagensi za umrežavanje proteina za konjugaciju između primarnih aminskih (lizin) i sulfhidrilnih (cisteinskih) grupa proteina i drugih molekula; na raspolaganju sa različitim dužinama i vrstama razdelničkih ruku; i (vi) umrežavanje amina-amina, npr. umrežavanje karboksil-
1
amina, npr. karbodiimidski reagensi koji su umreženi, DCC i EDC (EDAC), za konjugaciju karboksilnih grupa (glutamat, aspartat, C-kraj) sa primarnim aminima (lizin, N-kraj) i takođe N-hidroksisukcinimid (NHS) za stabilno aktiviranje karboksilata za amin-konjugaciju.
Primeri umrežavanja uopšte, koji se mogu koristiti u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, uključuju N-(a-Maleimidoacetoksi) sukcinimid ester, N -5-Azido-2-nitrobenziloksi-sukcinimid, 1,4-Bis-Maleimidobutan, 1,4-Bis-Maleimmidil-2,3-dihidroksi-butan, Bis-Maleimidoheksan, Bis-Maleimidoetan, N-(ȕ-Maleimidopropionska kiselina)hidrazid*TFA, N-(ȕ-Maleimidopropiloksi) sukcinimid ester, 1,8-Bis-Maleimidodietilenglikol, 1,11-Bis-Maleimidotrietilenglikol, Bis (sulfosukcinimidil) suberat, Bis (sulfosukcinimidil) glutarat-d0, Bis (sulfosukcinimidil)-2,2,4,4-glutarat-d4, Bis (sulfosukcinimidil) suberat-d0, Bis (sulfosukcinimidil)2,2,7,7-suberat-d4, Bis (NHS)PEG5, Bis (NHS)PEG9, Bis (2-[sukcinimidoksikarboniloksi] etil) sulfon, N,N-Dikloheksilkarbodiimid, 1-5-Difluoro-2,4-dinitrobenzen, Dimetil adipimidat*2HCl, Dimetil pimelimidat*2HCl, Dimetil suberimidat*2HCl, Disukcinimidil glutarat, Ditiobis(sukcimidilpropionat) (Lomantov reagens), Disukcinimidil suberat, Disukcinimidil tartarat, Dimetil 3,3'-ditiobispropionimidat*2HCl, Ditiobismaleimidoetan, 3,3'-Ditiobis (sulfosukcinimidilpropionat), 1-Etil-3-(3-dimetilaminopropil) karbodiimid hidrohlorid, Etilen glikol bis (sukcinimidilsukcinat), Nİ-Maleimidokaproinska kiselina, N-İ-Maleimidokaproinska kiselina) hidrazid, N-(İ-Maleimidokaproiloksi) sukcinimid ester, N-(Ȗ-Maleimidobutiriloksi) sukcinimid ester, N-ț-Maleimidoundekanoinska kiselina)hidrazid, NHS-LC-Diazirin, Sukcinimidil 4-(N-maleimidometil) cikloheksan-1-karboksi-(6-amidokaproat, Sukcinimidil 6-(3'-[2-piridilditio]propionamido) heksanoat, L-Foto-Leucin, L-Foto-Metionin, m-Maleimidobenzoil-N-hidroksisukcinimid ester, 4-(4-N-Maleimidofenil) butirična kiselina hidrazid*HCl, 2-[N2-(4-Azido-2,3,5,6-tetrafluorobenzoil)-N6-(6-biotinamidokaproil)-L-lizinil]etilmetantiosulfat, 2-{N2-[N6-(4-Azido-2,3,5,6-tetrafluorobenzoil)-N6-(6-biotinamidokaproil)-L-lizinil]} etilmetantiosulfat, N-Hidroksisukcinimid, N-hidroksisukcinimid ester etan azid, N-hidroksisukcinimid ester tetraoksapentadekan azid, N-hidroksisukcinimid ester dodekaoksanonatriakontan azid, NHS-Fosfin, 3-(2-Piridilditio) propionilhidrazid, 2-piridilditiol-tetraoksatetradekan-N-hidroksisukcinimid, 2-piridilditiol-tetraoksaoktatriakontan-N-hidroksisukcinimid, N-(p-Maleimidofenil)izocijanat, Sukcinimidil 3-(bromoacetamido) propionat, NHS-Diazirin, NHS-SS-Diazirin, N-sukcinimidil jodoacetat, N-Sukcinimidil(4-jodoacetil) aminobenzoat, Sukcinimidil 4-(N-maleimido-metil) cikloheksan-1-karboksilat, NHS-PEG2-Maliemid, NHS-PEG4-Maliemid, NHS-PEG6-Maleimid, NHS-PEG8-Maliemid, NHS-PEG12-Maliemid, NHS-PEG24-Maleimid, Sukcinimidil 4-(p-maleimido-fenil) butirat, Succinimidyl-6-(ȕmaleimidopropionamido) heksanoat, 4- Sukcinimidiloksikarbonil-metil-Į-(2-piridilditio) toluen,
2
Sukcinimidil-(4-psoralen-8-iloksi) butirat, N-Sukcinimidil 3-(2-piridilditio) propionat, Etilen glikol bis (sulfo-sukcinimidil sukcinat), N-İ-Maleimidokaproiloksi) sulfosukcinimid ester, N-(Ȗ-Maleimidobutiriloksi) sulfosukcinimid ester, N-(ț-Maleimidoundekanoiloksi) sulfosukcinimid ester, Sulfo-NHS-LC-Diazirin, Sulfosukcinimidil 6-(3'-[2-piridilditio]propionamido) heksanoat, m-Maleimidobenzoil-N-hidroksisulfosukcinimid ester, N-Hidroksisukcinimid, Sulfo-NHS-Fosfin, Sulfosukcinimidil 6-(4'-azido-2'-nitrofenilamino) heksanoat, Sulfo-NHS-(2-6-[Biotinamido]-2-(p-azidobezamido), Sulfo-NHS-Diazirin, Sulfo-NHS-SS-Diazirin, Sulfosukcinimidil(4-jodo-acetil) aminobenzoat, Sulfosukcinimidil 4-(N-maleimidometil)cikloheksan-1 -karboksilat, Sulfosukcinimidil 4-(p-maleimidofenil) butirat, Tris-(2-Maleimidoetil)amin (Trifunkcionalan), i Tris-(sukcinimidil aminotricetat) (Trifunkcionalan).
Veza između dve od tri komponente a), b) i c) kompleksa koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može biti direktno ili indirektno, odn. dve komponente koje su direktno povezane ili mogu biti povezane dodatnom komponentom složeni, npr. razdelnik ili veznik.
Direktna veza se može ostvariti po mogućnosti amidnim mostom, ako komponente koje se povezuju imaju reaktivne amino ili karboksi grupe. Preciznije, ako su komponente koje treba povezati peptidi, polipeptidi ili proteini, prednost je peptidne veze. Takva peptidna veza može da se formira korišćenjem hemijske sinteze koja uključuje obe komponente (N-terminalni kraj jedne komponente i C-terminalni kraj druge komponente) koji se mogu povezati, ili se mogu formirati direktno preko sinteze proteina celog peptidni niz obe komponente, pri čemu su obe (protein ili peptidne) komponente poželjno sintetizovane u jednom koraku. Takvi postupci sinteze proteina uključuju, na primer, bez ograničenja na njih, postupke sinteze peptida u tečnoj fazi ili postupke sinteze čvrstog peptida, npr., postupke sinteze čvrstih peptida u skladu sa Merrifield, sinteza peptida u čvrstoj fazi faze t-Boc, sinteza peptida u čvrstoj fazi Fmoc, sinteza peptida na bazi BOP (benzotriazol-1-il-oksi-tris-(dimetilamino)-fosfonijum heksafluorofosfat). Alternativno, esterske ili eterske veze su poželjne.
Štaviše, posebno ako su komponente koje treba povezati peptidi, polipeptidi ili proteini, povezivanje može doći preko bočnih lanaca, npr. mostom disulfida. Daljnje komponente druge hemijske prirode, npr. najmanje jedan antigen ili antigeni epitop, ako nije peptidne prirode, može takođe biti povezan sa komponentama peptidne prirode, npr. peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan agonist TLR peptida i bar jedan antigen ili antigeni epitop ako je peptidne prirode. Povezanost preko bočnog lanca će se poželjno zasnovati na amino, tiolnim ili hidroksilnim grupama bočnog lanca, npr. preko amidne ili esterske ili eterske veze.
Povezanost glavnog peptidnog lanca sa peptidnim bočnim lancem druge komponente može takođe biti putem izopeptidne veze. Izopeptidna veza je amidna veza koja nije prisutna u glavnom lancu proteina. Veza se formira između karboksilnog kraja jednog peptida ili proteina i amino grupe ostatka lizina na drugom (ciljnom) peptidu ili proteinu.
Kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može opciono da sadrži razdelnik ili veznik, koji su ne imunološke grupe, koje su pogodne za deljenje i koje povezuju komponentu a) i b) i/ili komponentu a) i c), i/ili komponentu b) i c), i/ili vezuju uzastopne antigene ili antigenske epitope, i/ili vezuju uzastopne TLR peptidne agoniste, i/ili vezujuće uzastopne peptide koji prodire u ćeliju, i/ili koji se mogu smestiti na C-terminalni deo komponente b) i/ili c). Veznik ili razdelnik može poželjno da obezbedi dodatne funkcionalnosti pored povezivanja komponenata, i poželjno da se odvoji, što je poželjnije prirodno da se odvoji u ciljnoj ćeliji, npr. enzimskim deljenjem. Međutim, takve dalje funkcionalnosti naročito ne uključuju imunološke funkcionalnosti. Primeri daljih funkcionalnosti, posebno u vezi sa veznicima u fuzionim proteinima, mogu se naći u Chen X. i dr., 2013:Fusion Protein Linkers: Property, Design and Functionality. Adv Drug Deliv Rev.
65(10):1357 - 1369, gde su, na primer, takođe otkriveni vezivni materijali koji se mogu deliti in vivo. Pored toga, Chen X. i dr., 2013:Fusion Protein Linkers: Property, Design and Functionality. Adv Drug Deliv Rev.65(10):1357 - 1369 takođe obelodanjuje različite veznike, npr. fleksibilne veznike i krute veznike i alate i baze podataka za projektovanje povezivača, koji mogu biti korisni u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku ili za projektovanje veznika koji će se koristiti u kompleksu.
Navedeni razdelnik može biti peptidni ili nepeptidni, poželjno da je razdelnik peptidni.
Poželjno, peptidni razdelnik se sastoji od oko 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 aminokiselina, poželjnije od oko 1, 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina. Aminokiselinska sekvenca peptidnog razdelnika može biti identična N-terminala ili C-terminalnom bočnom regionu bilo koje od komponenti a), b) ili c). Alternativno, peptidni razdelnik može da se sastoji od neprirodnih aminokiselinskih sekvenci, poput aminokiselinske sekvence koja je rezultat konzervativnih supstitucija aminokiselina navedenih prirodnih bočnih područja ili sekvence poznatih mesta cepanja proteaza, kao što je ciljano mesto enterokinaze (aminokiselinska sekvenca: DDDK, SEQ ID NO: 16), faktor Xa ciljano mesto (aminokiselinska sekvenca: IEDGR, SEQ ID NO: 17), trombin ciljano mesto (aminokiselinska sekvenca: LVPRGS, SEQ ID NO: 18), proteaza TEV ciljano mesto (aminokiselinska sekvenca: ENLYFQG, SEQ ID NO: 19), PreScission proteaza ciljano mesto (aminokiselinska sekvenca: LEVLFQGP, SEQ ID NO: 20), polikatjonske aminokiseline, npr. poli K, furin ciljano mesto (aminokiselinska sekvenca
4
RX(R/K)R, SEQ ID NO: 21). U određenom izvođenju, peptidni razdelnik ne sadrži Cys (C) ostatke. U poželjnom izvođenju sekvenca veznika sadrži najmanje 20%, poželjnije najmanje 40% i još poželjnije najmanje 50% Gly ili ȕ-alaninskih ostataka, npr. GlyGlyGlyGlyGly (SEQ ID NO: 22), GlyGlyGlyGly (SEQ ID NO: 23), GlyGlyGly, CysGlyGly ili GlyGlyCys, its.
Odgovarajuća sekvenca može lako da odabere i pripremi stručna osoba. Mogu biti sastavljene od D i/ili L aminokiselina. Dalji primeri peptidnog razdelnika uključuju sekvence aminokiselina EQLE (SEQ ID NO: 24) ili TEWT (SEQ ID NO: 25) ili bilo koje konzervativne supstitucije.
Nepeptidni razdelnik može da uključuje ili može biti ester, tioester i di-sulfid.
Naročito, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema pronalasku može da sadrži razdelnik ili veznik, posebno peptidni razdelnik, smešten između komponente a) i b) i/ili između komponente a) i c), i/ili između komponente b) i c),. Ovaj peptidni razdelnik može da izabere stručnjak iz oblasti tako da ga ćelijska mašina može preseći nakon što je kompleks koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju i molekul tereta.
Kada kompleks sadrži nekoliko antigena ili antigenskih epitopa ili kada kompleks sadrži nekoliko TLR peptidnih agonista, stručnjacima će biti jasno da je svaki od antigena ili antigenskih epitopa i/ili svaki od TLR peptidnih agonista sadržanih u kompleksu mogu biti direktno povezani jedni sa drugima ili povezani preko razdelnika ili veznika, kao što je, na primer, peptidni razdelnik koji se sastoji iz nekoliko aminokiselina. Alternativno, kada kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku sadrži nekoliko antigena ili antigenskih epitopa ili kada kompleks sadrži nekoliko TLR peptidnih agonista, takođe je moguće da neki antigeni ili antigenski epitopi i/ili neki TLR peptidni agonisti obuhvaćeni kompleksom pronalazak su direktno povezani jedni sa drugima i neki drugi antigeni ili antigenski epitopi i/ili neki drugi TLR peptidni agonisti su povezani preko razdelnika ili veznika, kao što je peptidni razdelnik koji se sastoji iz nekoliko aminokiselina.
Na primer, dva sukcesivna antigena ili antigenska epitopa ili dva uzastopna TLR peptidna agonista sadržana u kompleksu su međusobno povezana razdelnicima koji se sastoje iz prirodnih bočnih regiona pomenutih antigena ili antigenskih epitopa, odnosno od pomenutih TLR peptidnih agonista. Na primer, razdelnik koji se koristi za povezivanje prvog antigen/antigenski epitop ili prvog agonista TLR peptida sa drugim antigen/antigenskim epitopom ili drugim agonistom TLR peptida, može se sastojati iz oko 8 aminokiselina što odgovara do oko 4 aminokiseline N-terminala ili C-terminalnog bočnog regiona prvog antigena/antigenskog epitopa ili prvog TLR peptidnog agonista, a zatim oko 4 aminokiseline N-terminala ili C-terminalnog regiona drugi antigen/antigenski epitop ili drugi TLR peptidni agonist. U ilustraciji predmetnog pronalaska, razdelnik korišćen za povezivanje prvog antigen/antigenski epitop ili prvog agonista peptidnog TLR ("antigen/epitop/TLR peptidni agonist 1") sa drugim epitopom ("antigen/epitop/TLR peptidni agonist 2 ") sastoji se iz oko 8 aminokiselina koje odgovaraju bilo kojoj mogućoj kombinaciji u rasponu od:0 bočnih aminokiselina antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 1 i 8 bočnih aminokiselina antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 2, do 8 bočnih aminokiselina antigena/epitopa/agonista peptida TLR peptida 1 i 0 propratna aminokiselina antigena/epitop/TLR peptidni agonist 2, tj. uključujući 1 propratnu aminokiselinu antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 1 i 7 propratne aminokiseline antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 2, 2 aminokiseline sa antigenom/epitopom/TLR peptidnim agonistom 1 i 6 aminokiselina sa sporednim antigenom/epitop/TLR peptidni agonist 2, 3 bočna aminokiselina antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 1 i 5 propratnih aminokiselina antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 2, 4 bočna aminokiselina antigena/epitopa/agonista peptida TLR peptida 1 i 4 aminokiselina sa sporedne strane antigena/epitopa/TLR peptidni agonist 2, 5 bočna aminokiselina antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 1 i 3 bočna aminokiselina antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 2, 6 aminokiselina antigena/epitopa/agonista peptida TLR peptida 1 i 2 aminokiselina sa antigena/epitopa/TLR peptidni agonist 2, 7 bočna aminokiselina antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 1 i 1 bočna aminokiselina antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 2, 8 bočna aminokiselina antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 1 i 0 bočnih aminokiselina antigena/epitopa/TLR peptidni agonist 2. Biće razumljivo da ukupno 8 aminokiselina koje čine razdelnik koji povezuje dva uzastopna antigen/epitop/TLR peptidni agonist nije apsolutna vrednost i razdelnik takođe može da se sastoji iz, na primer, 3 aminokiseline, 4 aminokiseline, 5 aminokiselina, 6 aminokiselina, 7 aminokiselina, 9 aminokiselina ili 10 aminokiselina. Slično tome, ekvivalentne kombinacije kao što je iznad pomenuto takođe su ilustracija predmetnog pronalaska u situaciji kada razdelnik ima manje ili više od 8 aminokiselina.
U drugoj posebnoj ilustraciji kompleksa koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, razdelnik korišćen za povezivanje prvog antigen/antigenskog epitopa ili prvog agonista TLR peptida ("antigen/epitop/TLR peptidni agonist 1") sa drugim antigenom/antigenskim epitopom ili drugim TLR peptidnim agonistom, respektivno, ("antigen/epitop/TLR peptidni agonist 2") se sastoji iz npr.1, 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina.
Tačnije, pomenuti spektar aminokiselina razdelnik može da odgovara 4 aminokiselinama Nterminala ili C-terminalnom bočnom regionu antigena/epitopa/TLR peptida agonista 1 ili antigena/epitopa/TLR peptidnog agonista 2. Razdelnik kao što je iznad opisano može se takođe postaviti na C-terminalni deo poslednjeg agonista antigena/epitopa/TLR peptida koji je sadržan u kompleksu.
Tehnike povezivanja dve od tri komponente a), b) i c) su dobro dokumentovane u literaturi i mogu zavisiti od prirode najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa. Na primer, veze između dve od tri komponente a), b) i c) mogu se ostvariti razdvajanjem disulfidnih veza pomoću totalne stepenaste sinteze u čvrstoj fazi ili fragmenta rastvora ili fragmenta u čvrstoj fazi, stabilnog amida, tiazolidina, oksima i hidrazin veza, disulfidna veza, stabilna tiomaleimidna veza, peptidna veza (uključujući peptidne veze između aminokiselina fuzionisanog proteina), ili elektrostatička ili hidrofobna interakcija.
Poželjno, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop koji sadrži kompleks, kao i bilo koji opcioni razdelnik ili veznik koji sadrži kompleks su peptidne prirode. Poželjnije, sve komponente kompleksa koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, npr. peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop, koji je peptid, polipeptid ili protein, najmanje jedan agonist TLR peptida i bilo koji opcioni peptidni veznik ili razdelnik su povezani u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku pomoću peptidna veza. Najpoželjnije, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku je, dakle, peptid, polipeptid ili protein, kao što je fuzioni protein, npr. rekombinantni fuzioni protein.
U ovom kontekstu, kompleks koji sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 26, SEQ ID NO: 27, SEQ ID NO: 28, SEQ ID NO: 29, SEQ ID NO: 30, SEQ ID NO: 31, SEQ ID NO: 32, SEQ ID NO: 41, SEQ ID NO: 42, SEQ ID NO: 43, SEQ ID NO: 44, ili SEQ ID NO: 45 ili kompleks koji sadrži ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence koja deli najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 75%, najmanje 80%, najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 95% ili najmanje 98% identiteta sekvence sa bilo kojim od SEQ ID NO: 26, SEQ ID NO: 27, SEQ ID NO: 28, SEQ ID NO: 29, SEQ ID NO: 30, SEQ ID NO: 31, SEQ ID NO: 32, SEQ ID NO: 41, SEQ ID NO: 42, SEQ ID NO: 43, SEQ ID NO: 44, ili SEQ ID NO: 45 je poželjnije. Kompleks koji sadrži ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 27, SEQ ID NO: 28, SEQ ID NO: 29, SEQ ID NO: 31, SEQ ID NO: 41, SEQ ID NO: 42, SEQ ID NO: 43 ili SEQ ID NO: 45 ili kompleks koji sadrži ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence koja deli najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 75%, najmanje 80%, najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 95% ili najmanje 98% identiteta sekvence sa bilo kojim od SEQ ID NO: 27, SEQ ID NO: 28, SEQ ID NO: 29, SEQ ID NO: 31, SEQ ID NO: 41, SEQ ID NO: 42, SEQ ID NO: 43 ili SEQ ID NO: 45 je poželjnije. kompleks koji sadrži ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 28, SEQ ID NO: 31, SEQ ID NO: 41, SEQ ID NO: 42, SEQ ID NO: 43 ili SEQ ID NO: 45 ili kompleks koji sadrži ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence koja deli najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 75%, najmanje 80%, najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 95% ili najmanje 98% identiteta sekvence sa SEQ ID NO: 28, SEQ ID NO: 31, SEQ ID NO: 41,
SEQ ID NO: 42, SEQ ID NO: 43 ili SEQ ID NO: 45 je još poželjnija. i kompleks koji sadrži ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 28, SEQ ID NO: 41, SEQ ID NO: 42, SEQ ID NO: 43 ili SEQ ID NO: 45 ili kompleks koji sadrži ili se sastoji iz aminokiselinske sekvence koja deli najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 75%, najmanje 80%, najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 95% ili najmanje 98% identiteta sekvence sa SEQ ID NO: 28, SEQ ID NO: 41, SEQ ID NO: 42, SEQ ID NO: 43 ili SEQ ID NO: 45 je
posebno poželjna.
Raspored komponenti a), b) i c) u kompleksu
Komponente a), b) i c) mogu biti raspoređene u kompleksu koji se sastoji od komponenti za upotrebu prema predmetnom pronalasku na bilo koji način.
Naročito ako je više od jednog peptida koji prodire u ćeliju i/ili više antigena ili antigenskih epitopa i/ili više od jednog TLR peptidnog agonista obuhvaćeno kompleksom, više od jednog peptida koji prodire u ćeliju može biti pozicioniran na ne-uzastopni način, odn. najmanje jedan antigen ili antigenski epitop (komponenta b) i/ili bar jedan TLR peptidni agonist (komponenta c) može prekinuti deo uzastopno postavljenih peptida koji prodiru u ćeliju i/ili se peptidi koji prodiru u ćeliju mogu postaviti na komponentu b) i/ili sa komponentom c) naizmenično. Slično tome, više antigena ili antigenskih epitopa može biti postavljeno na neuzastopni način, odn. najmanje jedan peptid koji prodire u ćeliju (komponenta a) i/ili bar jedan agonist peptida TLR (komponenta c)) može prekinuti protezanje uzastopno pozicioniranih antigena ili antigenskih epitopa i/ili antigena ili antigenskih epitopa može da se naizmenično postavlja sa komponentom a) i/ili sa komponentom c). Slično tome, više od jednog TLR peptidnog agonista može biti postavljeno na uzastopni način, odn. najmanje jedan peptid koji prodire u ćeliju (komponenta a) i/ili bar jedan antigen ili antigenski epitop (komponenta b)) može prekinuti protezanje od uzastopno postavljenih TLR peptidnih agonista i/ili TLR peptidnih agonista mogu se postaviti na komponentu a) i/ili sa komponentom b) naizmenično.
Međutim, poželjno je da je više od jednog peptida koji prodire u ćeliju smešten u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i/ili da je više od jednog antigena ili antigenskog epitopa smešteno u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku na uzastopni način i/ili više od jednog TLR peptidnog agonista je smešteno u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku na uzastopni način. To konkretno znači da su sve pojedinačne jedinice određene komponente, odn. svi peptidi koji prodiru u ćeliju, svi antigeni ili antigenski epitopi ili svi TLR peptidni agonisti, koji su sastavljeni iz kompleksa, smešteni u rastezanju, koji nije prekidan nijednom drugom od dve komponente. Umesto toga, ostale dve komponente su smeštene u kompleks, na primer pre ili posle takvog razvlačenja svih pojedinih jedinica navedene određene komponente. Međutim, pojedinačne jedinice pomenute određene komponente pozicionirane uzastopno na takav način mogu se povezati jedna sa drugom, na primer pomoću razdelnika ili veznika kao što je ovde opisano, što nije od druge dve komponente.
Naročito je poželjno da je svaka od komponenti a), b) i c) pozicionirana na uzastopni način.
Strukturno svaka komponenta a), b) i c) tipično sadrži jedan glavni lanac i najmanje jedan bočni lanac. Izraz "glavni lanac" (takođe "lanac glavnog lanca"), kako se koristi u kontekstu predmetnog pronalaska, odnosi se na glavni kontinuirani lanac kovalentno vezanih atoma u molekuli. Na primer, u peptidima, polipeptidima i proteinima, glavni lanac (kičma) obično sadrži alfa-ugljene atome i atome azota sastavnih aminokiselina povezanih peptidnom vezom. Glavni lanac ne uključuje bočne lance. Izraz "bočni lanac" (takođe "privezak lanac"), kako se koristi u kontekstu predmetnog pronalaska, odnosi se na hemijsku grupu koja je vezana za jezgrasti deo molekula koji se zove "glavni lanac" ili kičma. Na primer, u peptidima, polipeptidima i proteinima bočni lanci obično predstavljaju (glavne) delove sastavnih aminokiselina, koji su vezani za alfa-ugljene atome kičme.
U kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, komponente a), b) i c) mogu biti kovalentno povezane preko veznika ili razdelnika kao što je ovde opisano ili mogu biti direktno kovalentno povezane. Nezavisno od toga da li se za kovalentno povezivanje koristi razdelnik ili veznik, u principu postoje četiri opcije kako su dve od tri komponente povezane jedna u drugu u kompleksu za upotrebu prema predmetnom pronalasku, naime:
(i) putem glavnog lanca/glavnog lanca,
(ii) putem glavnog lanca/bočnog lanca,
(iii) putem bočnog lanca/glavnog lanca ili
(iv) putem bočnog lanca/bočnog lanca.
Poželjno, sve tri komponente a), b) i c) su povezane preko glavnog lanca/glavnog lanca, što rezultira posebno glavnim lancem kompleksa za upotrebu prema predmetnom pronalasku, koji sadrži glavni lanac jednog ili više ćelija koji prodire peptid(e), glavni lanac jednog ili više antigena (antigena) ili antigenskih epitopa (e) i glavni lanac jednog ili više TLR peptidnih agonista. Drugim rečima, glavni lanac jednog ili više ćelija koji prodire peptid(e), glavni lanac jednog ili više antigena ili antigenskih epitopa i glavni lanac jednog ili više TLR peptidnih agonista sačinjavaju glavni lanac kompleksa za upotrebu prema predmetnom pronalasku, opciono zajedno sa daljim komponentama, na primer veznicima, razdelnicima, itd. Shodno
1
tome, sledeći raspored komponenata a), b) i c) je poželjan, naročito ako je najmanje jedan antigen ili antigenski epitop peptid, polipeptid ili protein, pri čemu su navedeni poželjni aranžmani prikazani dole u N-terminalu ĺ C-terminal pravac glavnog lanca kompleksa i gde su sve tri komponente a), b) i c) povezane preko glavnog lanca/glavnog lanca i mogu biti opciono povezane vezom, razdelnikom ili drugom dodatnom komponentom:
Į) komponenta a) (peptid koji prodire u ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - komponenta c) (najmanje jedan TLR peptidi agonist);
ȕ) komponenta c) (najmanje jedan TLR peptidni agonist) - komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop); Ȗ) komponenta a) (ćelijski prodorni peptid) - komponenta c) (najmanje jedan TLR peptidi agonist) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop);
į) komponenta c) (najmanje jedan TLR peptidi agonist) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - komponenta a) (peptid koji prodire u ćeliju);
İ) komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - komponenta a) (peptid koji prodire u ćeliju) - komponenta c) (najmanje jedan TLR peptidi agonist); ili
ȗ) komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - komponenta c) (najmanje jedan TLR peptidi agonist) - komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju).
Naročito ako su sve tri komponente a), b) i c) povezane preko glavnog lanca/glavnog lanca, poželjno je da bar jedan antigen ili antigenski epitop bude postavljen C-terminalno na peptid koji prodire kroz ćeliju, pri čemu će peptid koji prodire u ćeliju i bar jedan antigen ili antigenski epitop opcionalno povezani dodatnom komponentom, npr. vezom, razdelnikom ili najmanje jednim TLR peptidnim agonistom. Shodno tome, ovo odgovara aranžmanima (Į), (ȕ), i (Ȗ) iz iznad prikazanih aranžmana, odn. iz gore navedenih aranžmana (Į), (ȕ), i (Ȗ) su više poželjni.
ýak je još poželjnije da bar jedan antigen ili antigenski epitop bude postavljen C-terminalno na peptid koji prodire kroz ćeliju, pri čemu je peptid koji prodire u ćeliju i bar jedan antigen ili antigenski epitop opcionalno povezan dodatnom komponentom, npr. veznikom, razdelnikom, ali ne najmanje jedan TLR peptidni agonist. Prema tome, ovo odgovara aranžmanima (Į) i ȕ) iz gore prikazanih aranžmana, tj. od iznad navedenih aranžmana su aranžmani (Į) i (ȕ) još poželjniji. Naročito je poželjno da kompleks za upotrebu prema predmetnom pronalasku predstavlja rekombinantni polipeptid ili rekombinantni protein, a komponente a) do c) su smeštene u smeru N-terminala ĺ C-terminala glavnog lanca navedenog kompleksa po redosledu:
Į) komponenta a) - komponenta b) - komponenta c); ili
2
ȕ) komponenta c) - komponenta a) - komponenta b),
pri čemu komponente mogu biti povezane dodatnom komponentom, naročito veznikom ili razdelnikom.
Naročito je poželjan raspored (Į), pri čemu najmanje jedan TLR agonist sadrži ili se sastoji iz najmanje jednog agonista TLR2, na primer:
Į1) komponenta a) (peptid koji prodire u ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili epitop antigena) - jedan ili više TLR2 peptidnih agonista, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 TLR2 peptidnih agonista;
Į2) komponenta a) (peptid koji prodire u ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - jedan ili više TLR2 peptidnih agonista, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR2 peptidnih agonista, jednog ili više TLR4 peptidnih agonista, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR4 i jednog ili više peptidnih agonista TLR5, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR5 peptidnih agonista;
Į3) komponenta a) (peptid koji prodire u ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - jedan ili više TLR2 peptidnih agonista, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR2 i jednog ili više peptidnih agonista TLR4, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR4 peptidnih agonista; ili
Į4) komponenta a) (peptid koji prodire u ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - jedan ili više TLR2 peptidnih agonista, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR2 i jednog ili više peptidnih agonista TLR5, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR5 peptidnih agonista.
Alternativno, u takvom rasporedu koji sadrži TLR2 peptidni agonist, dodatni TLR peptidni agonisti mogu se takođe rasporediti na drugim položajima u kompleksu, na primer:
Į5) jedan ili više TLR4 peptidnih agonista, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR4 -komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - jedan ili više peptidnih agonista TLR2, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR2 peptidnih agonista;
Į6) jedan ili više TLR5 peptidnih agonista, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR5 -komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - jedan ili više peptidnih agonista TLR2, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR2 peptidnih agonista; ili
Į7) jedan ili više peptidnih agonista TLR4, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR4 i jednog ili više peptidnih agonista TLR5, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR5 -komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - jedan ili više peptidnih agonista TLR2, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 TLR2 peptidnih agonista.
Naročito je poželjan raspored (ȕ), pri čemu najmanje jedan TLR agonist sadrži ili se sastoji iz najmanje jednog agonista TLR4, na primer:
ȕ1) jedan ili više peptidnih agonista TLR4, npr.1,2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR4 -komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop);
ȕ2) jedan ili više peptidnih agonista TLR4, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR4, jednog ili više peptidnih agonista TLR2, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR2 peptidnih agonista i jednog ili više TLR5 peptidnih agonista, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR5 -komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop);
ȕ3) jedan ili više peptidnih agonista TLR4, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR4 peptidnih agonista i jednog ili više TLR2 peptidnih agonista, npr.1,2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR2 -komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop); ili
ȕ4) jedan ili više peptidnih agonista TLR4, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR4 peptidnih agonista i jednog ili više TLR5 peptidnih agonista, npr.1,2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR5 -komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop).
Alternativno, u takvom rasporedu koji sadrži TLR4 peptidni agonist, dodatni TLR peptidni agonisti mogu se takođe rasporediti na drugim položajima u kompleksu, na primer:
ȕ5) jedan ili više TLR4 peptidnih agonista, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR4 -komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - jedan ili više peptidnih agonista TLR2, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR2 peptidnih agonista;
ȕ6) jedan ili više TLR4 peptidnih agonista, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR4 -komponenta a) (peptid koji prodire kroz ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - jedan ili više peptidnih agonista TLR5, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR5 peptidnih agonista; ili
ȕ7) jedan ili više peptidnih agonista TLR4, npr.1, 2, 3, 4 ili 5 peptidnih agonista TLR4 -komponenta a) (peptid koji prodire u ćeliju) - komponenta b) (najmanje jedan antigen ili antigenski epitop) - jedan ili više peptidnih agonista TLR2, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR2 peptidnih agonista i jednog ili više TLR5 peptidnih agonista, npr.1,2, 3, 4 ili 5 TLR5
4
peptidnih agonista.
Alternativno, samo su dve od tri komponente a), b) i c) povezane preko glavnog lanca/glavnog lanca u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku.
Na primer, komponente a) i b) povezane su preko glavnog lanca/glavnog lanca, što rezultira sledećim rasporedom komponenti a) i b) u kompleksu, prikazanom u smeru N-terminal ĺ C-terminal glavnog lanca kompleksa, pri čemu komponente a) i b) mogu biti opciono povezane dodatnom komponentom, npr. veznik, razmak itd.:
(1) ćelijski peptid (a) - antigen/antigenski epitop (b); ili
(2) antigen/antigenski epitop (b) - peptid koji prodire u ćeliju (a).
U takvom slučaju, komponenta c), odn. najmanje jedan TLR peptidni agonist, može se zatim rasporediti preko veze lanca/bočnog lanca, preko veze bočnih lanaca/glavnog lanca ili preko veze bočnih lanaca/bočnih lanaca bilo u peptid (a) koji prodire u ćeliju ili na antigen/antigeni epitop (b) ili, ako postoji, na dodatnu komponentu poput razdelnika ili veznika, koja može biti, na primer, smeštena između peptida koji prodire u ćeliju (a) i antigen/antigeni epitop (b). Ovo obuhvata sledeće postavke:
(i) komponenta c) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom glavnog lanca/bočnog lanca na komponentu a), odn. glavni lanac najmanje jednog TLR peptidnog agoniste je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac peptida koji prodire kroz ćeliju;
(ii) komponenta c) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/glavnog lanca na komponentu a), odn. bočni lanac najmanje jednog TLR peptidnog agoniste je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na glavni lanac peptida koji prodire kroz ćeliju;
(iii) komponenta c) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/bočnog lanca na komponentu a), odn. bočni lanac najmanje jednog TLR peptidnog agoniste je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac peptida koji prodire kroz ćeliju;
(iv) komponenta c) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom glavnog lanca/bočnog lanca na komponentu a), odn. glavni lanac najmanje jednog TLR peptidnog agoniste je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac peptida koji prodire kroz ćeliju;
(v) komponenta c) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom glavnog lanca/bočnog lanca na komponentu a), odn. glavni lanac najmanje jednog TLR peptidnog agoniste je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac peptida koji prodire kroz ćeliju;
(vi) komponenta c) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/bočnog lanca na komponentu a), odn. bočni lanac najmanje jednog TLR peptidnog agoniste je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac antigena ili antigenskog epitopa;
(vii) komponenta c) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - preko glavnog lanca/bočnog lanca na veznik ili razdelnika smeštenog između komponente a) i komponente b), odn. glavni lanac najmanje jednog TLR peptidnog agoniste je kovalentno povezan - opciono putem razdelnika ili veznika - na bočni lanac veznika ili razdelnika smešten između komponente a) i komponente b);
(viii) komponenta c) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - preko bočnog lanca/glavnog lanca na veznik ili razdelnika smeštenog između komponente a) i komponente b), odn. bočni lanac najmanje jednog TLR peptidnog agoniste je kovalentno povezan - opciono putem razdelnika ili veznika - na glavni lanac veznika ili razdelnika smešten između komponente a) i komponente b); ili
(ix) komponenta c) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - preko bočnog lanca/bočnog lanca na veznik ili razdelnika smeštenog između komponente a) i komponente b), odn. bočni lanac najmanje jednog TLR peptidnog agoniste je kovalentno povezan - opciono putem razdelnika ili veznika - na bočni lanac veznika ili razdelnika smešten između komponente a) i komponente b);
Na primer, komponente b) i c) povezane su preko glavnog lanca/glavnog lanca, što rezultira sledećim rasporedom komponenti b) i c) u kompleksu, prikazanom u smeru N-terminal ĺ C-terminal glavnog lanca kompleksa, pri čemu komponente b) i c) mogu biti opciono povezane dodatnom komponentom, npr. veznik ili razmak:
(3) antigen/antigenski epitop (b) - TLR peptidni agonist (c); ili
(4) TLR peptidni agonist (c) - antigen/antigenski epitop (b).
U takvom slučaju, komponenta a), tj. peptid koji prodire u ćeliju, može se zatim rasporediti preko veze glavnog lanca/bočnog lanca, preko veze bočnog lanca/glavnog lanca ili preko veze bočnog lanca/bočnog lanca bilo na antigen/antigenski epitop (b) ili TLR peptidni agonist (c) ili, ako postoji, dodatnoj komponenti poput razdelnika ili veznika, koji mogu biti, na primer, smešteni između antigena/antigenskog epitopa (b) i TLR peptidnog agonista (c). Ovo obuhvata sledeće postavke:
(x) komponenta a) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom glavnog lanca/bočnog lanca na komponentu b), odn. glavni lanac peptida koji prodire u ćeliju je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac barem jednog antigena ili epitopa antigena;
(xi) komponenta a) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/glavnog lanca na komponentu b), odn. bočni lanac peptida koji prodire u ćeliju je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na glavni lanac barem jednog antigena ili epitopa antigena;
(xii) komponenta a) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/bočnog lanca na komponentu b), odn. bočni lanac peptida koji prodire u ćeliju je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac barem jednog antigena ili epitopa antigena;
(xiii) komponenta a) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom glavnog lanca/bočnog lanca na komponentu c), odn. glavni lanac peptida koji prodire u ćeliju je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac barem jednog TLR peptidnog agonista;
(xiv) komponenta a) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/glavnog lanca na komponentu c), odn. bočni lanac peptida koji prodire u ćeliju je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na glavni lanac barem jednog TLR peptidnog agonista;
(xv) komponenta a) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/bočnog lanca na komponentu c), odn. bočni lanac peptida koji prodire u ćeliju je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac barem jednog TLR peptidnog agonista;
(xvi) komponenta a) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - preko glavnog lanca/bočnog lanca na veznik ili razdelnika smeštenog između komponente b) i komponente c), odn. glavnog lanca peptida koji prodire u ćeliju je kovalentno povezan - opciono putem razdelnika ili veznika - na bočni lanac veznika ili razdelnika smešten između komponente b) i komponente c);
(xvii) komponenta a) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - preko bočnog lanca/glavnog lanca na veznik ili razdelnika smeštenog između komponente b) i komponente c), odn. glavnog lanca peptida koji prodire u ćeliju je kovalentno povezan - opciono putem razdelnika ili veznika - na glavni lanac veznika ili razdelnika smešten između komponente b) i komponente c); ili (xviii) komponenta a) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - preko bočnog lanca/bočnog lanca na veznik ili razdelnika smeštenog između komponente b) i komponente c), odn. bočnog lanca peptida koji prodire u ćeliju je kovalentno povezan - opciono putem razdelnika ili veznika - na bočni lanac veznika ili razdelnika smešten između komponente b) i komponente c).
Na primer, komponente a) i c) povezane su preko glavnog lanca/glavnog lanca, što rezultira sledećim rasporedom komponenti a) i b) u kompleksu, prikazanom u smeru N-terminal ĺ C-terminal glavnog lanca kompleksa, pri čemu komponente a) i c) mogu biti opciono povezane dodatnom komponentom, npr. veznikom, razdelnikom itd.:
(5) peptid koji prodire u ćeliju (a) - TLR peptidni agonist (c); ili
(6) TLR peptidni agonist (c) - peptid koji prodire u ćeliju (a).
U takvom slučaju, komponenta b), odn. najmanje jedan antigen ili antigenski epitop, može se zatim urediti preko veze glavnog ili lančanog lanca, preko veze bočnog lanca/glavnog lanca ili preko bočnog ili bočnog lanca veza ili peptida (a) koji prodire kroz ćeliju ili agonista TLR peptida (c) ili, ako postoji, sa dodatnom komponentom poput razdelnika ili veznika, koja može biti, na primer, smeštena između peptida koji prodire kroz ćeliju (a) i TLR peptidni agonist (c). Ovo obuhvata sledeće postavke:
(xix) komponenta b) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom glavnog lanca/bočnog lanca na komponentu a), odn. glavni lanac najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac peptida koji prodire kroz ćeliju;
(xx) komponenta b) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/glavnog lanca na komponentu a), odn. glavni lanac najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na glavni lanac peptida koji prodire kroz ćeliju;
(xxi) komponenta b) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/bočnog lanca na komponentu a), odn. glavni lanac najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac peptida koji prodire kroz ćeliju;
(xxii) komponenta b) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom glavnog lanca/bočnog lanca na komponentu c), odn. glavni lanac najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac barem jednog TLR peptidnog agonista;
(xxiii) komponenta b) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/glavnog lanca na komponentu c), odn. bočni lanac najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na glavni lanac barem jednog TLR peptidnog agonista;
(xxiv) komponenta b) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - vezom bočnog lanca/bočnog lanca na komponentu c), odn. bočni lanac najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa je kovalentno povezan - opciono preko razdelnika ili veznika - na bočni lanac barem jednog TLR peptidnog agonista;
(xxv) komponenta b) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - preko glavnog lanca/bočnog lanca na veznik ili razdelnika smeštenog između komponente a) i komponente c), odn. glavnog lanca na najmanje jedan antigen ili antigenski epitop je kovalentno povezan - opciono putem razdelnika ili veznika - na bočni lanac veznika ili razdelnika smešten između komponente a) i komponente c); (xxvi) komponenta b) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - preko bočnog lanca/glavnog lanca na veznik ili razdelnika smeštenog između komponente a) i komponente c), odn. bočnog lanca na najmanje jedan antigen ili antigenski epitop je kovalentno povezan - opciono putem razdelnika ili veznika - na glavni lanac veznika ili razdelnika smešten između komponente a) i komponente c); ili
(xxvii) komponenta b) može biti povezana - opciono putem razdelnika ili veznika - preko bočnog lanca/bočnog lanca na veznik ili razdelnika smeštenog između komponente a) i komponente c), odn. bočnog lanca na najmanje jedan antigen ili antigenski epitop je kovalentno povezan - opciono putem razdelnika ili veznika - na bočni lanac veznika ili razdelnika smešten između komponente a) i komponente c);
Alternativno, takođe je zamislivo da su u kompleksu koji se sastoji od kombinacija za upotrebu prema predmetnom pronalasku sve tri komponente a), b) i c) smeštene preko veze glavnog lanca/bočnog lanca, preko bočnog lanca/glavnog lančano povezivanje ili preko bočnog lanca/bočnog lančanog povezivanja, opciono povezanog dodatnom komponentom, npr. razdelnik ili veznik.
Poželjne kombinacije poželjnog modulatora imunološke kontrolne tačke i poželjnog kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop
Kao što je gore opisano, poželjna kombinacija za upotrebu prema predmetnom pronalasku obuhvata poželjni modulator imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano. Štaviše, poželjna kombinacija za upotrebu prema predmetnim pronalaskom obuhvata poželjni kompleks kao što je ovde opisano koji sadrži (poželjni) peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan (poželjni) antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan (poželjni) TLR peptidni agonist.
Poželjnija kombinacija za upotrebu prema predmetnom pronalasku obuhvata (i) poželjni modulator imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i (ii) poželjni kompleks koji sadrži, kako je ovde opisano, (poželjni) peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan (poželjni) antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan (poželjni) TLR peptidni agonist. U sledećim poželjnim izvođenjima opisana je poželjna kombinacija za upotrebu prema predmetnom pronalasku.
U poželjnoj kombinaciji za upotrebu prema predmetnom pronalasku kompleks je rekombinantni polipeptid ili rekombinantni protein gde
a) peptid koji prodire u ćeliju ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 6 (CPP3/Z13), SEQ ID NO: 7 (CPP4/Z14), SEQ ID NO: 8 (CPP5) /Z15), ili SEQ ID NO: 11 (CPP8/Z18), ili njihove varijante sekvence kako je ovde opisano bez ukidanja sposobnosti prodiranja navedenog peptida u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop je peptid, polipeptid ili protein i, poželjno, sadrži ili se sastoji od najmanje jednog epitopa kancera ili epitopa tumora; i
c) TLR peptidni agonist je TLR2 peptidni agonist i/ili TLR4 peptidni agonist.
Takođe je poželjno u kombinaciji za upotrebu prema predmetnom pronalasku da modulator imunološke kontrolne tačke bude modulator CD40, CTLA-4, PD-L1, PD-L2, PD-1 i/ili IDO, poželjno modulator imune kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4, PD-L1, PD-L2, PD-1 i/ili IDO ili aktivator CD40, poželjnije da modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4, PD-L1, PD-1 i/ili IDO i još poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4 i/ili PD-1.
Takođe je poželjno u kombinaciji za upotrebu prema predmetnom pronalasku da modulator imunološke kontrolne tačke je modulator CD40, LAG3, CTLA-4, PD-L1, PD-L2, PD-1 i/ili IDO, poželjno modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor LAG3, CTLA-4, PD-L1, PD-L2, PD-1 i/ili IDO ili aktivator CD40, poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor LAG3, CTLA-4, PD -L1, PD-1 i/ili IDO i još poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor LAG3, CTLA-4 i/ili PD-1.
Na primer, u poželjnoj kombinaciji za upotrebu prema predmetnom pronalasku
- kompleks je rekombinantni polipeptid ili rekombinantni protein gde
a) peptid koji prodire u ćeliju ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 6 (CPP3/Z13), SEQ ID NO: 7 (CPP4/Z14), SEQ ID NO: 8 (CPP5) /Z15), ili SEQ ID NO: 11 (CPP8/Z18), ili njihove varijante sekvence kao što je ovde opisano bez ukidanja sposobnosti prodiranja navedenog peptida u ćelije;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop je peptid, polipeptid ili protein i, poželjno, sadrži ili se sastoji od najmanje jednog epitopa kancera ili epitopa tumora; i
c) TLR peptidni agonist je TLR2 peptidni agonist i/ili TLR4 peptidni agonist; i
- modulator imunološke kontrolne tačke je modulator CD40 puta, CTLA-4 puta i/ili PD-1 puta, posebno modulator imunološke kontrolne tačke je aktivator CD40 ili inhibitor CD40, CTLA-4, PD-L1, PD-L2 i/ili PD-1, poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4, PD-L1, PD-L2 i/ili PD-1, a još poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4 i/ili PD-1.
Na primer, u poželjnoj kombinaciji za upotrebu prema ovom pronalasku
- kompleks je rekombinantni polipeptid ili rekombinantni protein gde
a) peptid koji prodire u ćeliju ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 6 (CPP3/Z13), SEQ ID NO: 7 (CPP4/Z14), SEQ ID NO: 8 (CPP5) /Z15), ili SEQ ID NO: 11 (CPP8/Z18), ili njihove varijante sekvence kao što je ovde opisano bez ukidanja sposobnosti prodiranja navedenog peptida u ćelije;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop je peptid, polipeptid ili protein i, poželjno, sadrži ili se sastoji od najmanje jednog epitopa kancera ili epitopa tumora; i
c) TLR peptidni agonist je TLR2 peptidni agonist i/ili TLR4 peptidni agonist; i
modulator imunološke kontrolne tačke je modulator CD40 puta, CTLA-4 puta, LAG3 puta, i/ili PD-1 puta, posebno modulator imunološke kontrolne tačke je aktivator CD40 ili inhibitor CD40, LAG3, CTLA-4, PD-L1, PD-L2 i/ili PD-1, poželjnije da je modulator imunološke kontrolne tačke inhibitor LAG3, CTLA-4, PD-L1, PD-L2 i/ili PD- 1, a još poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor LAG3, CTLA-4 i/ili PD-1.
1
U poželjnoj kombinaciji za upotrebu kao što je ovde opisano, posebno u takvoj poželjnoj kombinaciji za upotrebu kao što je gore opisano, poželjno je ako više od jednog modulatora imunološke kontrolne tačke, npr. inhibitor kontrolne tačke, se koristi, posebno ako se koristi najmanje 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 različitih modulatora imunološke kontrolne tačke, npr. koriste se inhibitori kontrolnih tačaka, poželjno 2, 3, 4 ili 5 različitih modulatora imunih kontrolnih tačaka, npr. koriste se inhibitori kontrolnih tačaka, poželjnije 2, 3 ili 4 različita modulatora imunih kontrolnih tačaka, npr. koriste se inhibitori kontrolnih tačaka, još poželjnije 2 ili 3 različita modulatora imunih kontrolnih tačaka, npr. koriste se inhibitori kontrolnih tačaka, a najpoželjnije 2 različita modulatora imunih kontrolnih tačaka, npr. koriste se inhibitori kontrolnih tačaka.
Zbog toga je poželjno da najmanje (i) inhibitor CTLA-4 puta, posebno inhibitor CTLA-4 i (ii) inhibitor PD-1 puta, posebno inhibitor PD-1, PD -L1 ili PD-L2 se koriste; poželjno je da se koriste najmanje (i) inhibitor CTLA-4 i (ii) inhibitor PD-1.
Primena u medicini
Kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist, kao što je ovde opisan, je za upotrebu u medicini.
Takva kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano, može da pokrene ili poboljša efikasnost modulatora kontrolne tačke. Štaviše, takva kombinacija kao što je ovde opisana može istovremeno (i) stimulisati multi-epitopski citotoksični T ćelijama posredovan imunitet, (ii) indukovati Thćelije i (iii) promovisati imunološku memoriju, čime se stvara snažan, dugotrajan (antitumorski) imunitet. Imunološka memorija je neophodna za zaštitu od recidiva, posebno od relapsa tumora. Uzeto zajedno, predmetni pronalazak tako obezbeđuje kombinaciju kao što je ovde opisano koja je u stanju da pokrene, omogući, pojača ili poboljša imuni odgovor, posebno koja omogućava, pojačava ili poboljšava odgovor subjekta ili tumora na modulatore kontrolne tačke.
Kombinacija za upotrebu prema predmetnom pronalasku može biti korisna kod raznih bolesti. Poželjno je da je kombinacija kako je ovde opisana za upotrebu (za pripremu leka) za prevenciju, lečenje ili stabilizaciju bolesti ili poremećaja, kao što su oni koji se mogu lečiti
2
imunoterapijom, uključujući karcinome, zarazne bolesti, poremećaje autoimunosti, hematološke bolesti i odbacivanja transplantata. Shodno tome, poželjna je kombinacija kako je ovde opisana za upotrebu u prevenciji, lečenju ili stabilizaciji bolesti ili poremećaja, kao što su oni koji se mogu lečiti imunoterapijom, uključujući karcinome, zarazne bolesti, poremećaje autoimunosti, hematološke bolesti i odbacivanje transplantata.
U kontekstu predmetnog pronalaska, posebno je poželjno da kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano koristi se u prevenciji i/ili lečenju kancera.
Izraz "bolest" kao što je korišćen u kontekstu predmetnog pronalaska treba da bude uopšteno sinonim i koristi se naizmenično sa izrazima "poremećaj" i "stanje" (kao u medicinskom stanju), u tome što svi odražavaju abnormalno stanje ljudskog ili životinjskog tela ili jednog od njegovih delova koji narušava normalno funkcionisanje, tipično se manifestuje razlikovnim znacima i simptomima i dovodi do smanjenog trajanja ili kvaliteta života čoveka ili životinje.
Poželjne bolesti koje se leče i/ili sprečavaju upotrebom kombinacije modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano uključuju kancer, hematološki poremećaji, zarazne bolesti, poremećaji autoimunosti i odbacivanje transplantata. Na taj način, lečenje i/ili prevencija kancera i infektivnih bolesti je poželjnije, a lečenje i/ili prevencija kancera je poželjnije. Za kancer, poželjna je maligna neoplazma mozga ili maligna neoplazma limfoidnog, hematopoetskog i srodnog tkiva, a poželjniji je glioblastom.
Poželjno, kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano, može se koristiti za (pripremanje leka za) profilaksu, lečenje i/ili ublažavanje karcinoma ili tumorskih bolesti, uključujući bolesti uzrokovane defektnom apoptozom, poželjno odabranim od akustikus neurinoma, analnog karcinoma, astrocitoma, bazalioma, Behcetovog sindroma, kancera mokraćne bešike, blastoma, kancera kostiju, metastaza na mozgu, tumori, kancera mozga (glioblastomi), kancera dojke (karcinom mame), Burkitov limfom, karcinoidi, kancera grlića materice, karcinom debelog creva, kolorektalni kancera, karcinom korpusa, kraniofaringeomi, CUP sindrom, karcinom endometrijuma, tumor žučne kese, genitalnu tumori, uključujući kancere genitourinarnog trakt, glioblastom, gliomi, tumori glave/vrata, hepatomi, histocitni limfom, Hodžkinovi sindromi ili limfomi i ne-Hočkinovi limfomi, tumor hipofize, kancer creva, uključujući tumore tankog creva, i tumor gastrointestinalnog trakta, Kaposijev sarkom, kancer bubrega, karcinomi bubrega, laringeakni kancer ili kancer larinksa, leukemije, uključujući akutna mijeloična leukemija (AML), eritroleukemija, akutna limfoidna leukemija (ALL), hronična mijeloična leukemija (CML) i hronična limfocitna leukemija (CLL), tumor kapaka, kancer jetre, metastaze u jetri, karcinomi pluća (= karcinom pluća = bronhijalni karcinom), karcinom malih ćelija pluća i karcinom ne-malih ćelija pluća, i adenokarcinom pluća, limfomi, limfni karcinom, maligni melanomi, karcinomi dojke (= rak dojke), meduloblastomi, melanomi, meningiomi, mikoza neofazne gljivične bolesti, neurinoplastični karcinomi karcinom (= kancer jednjaka), oligodendrogliom, rak jajnika (= karcinom jajnika), karcinom jajnika, karcinom pankreasa (= kancer pankreasa), penilni kancer, kancer penisa, rak faringesa, tumor hipofize, plazmocitom, tumor prostate (= tumor prostate) karcinom rektuma, tumori rektuma, rak bubrega, karcinomi bubrega, retinoblastom, sarkomi, Šnebergerova bolest, rak kože, npr. melanom ili nemelanomski karcinom kože, uključujući karcinom bazalnih i skvamoznih ćelija, kao i psorijazu, pemfigus vulgaris, tumore mekog tkiva, spinaliom, rak želuca, kancer testisa, rak grla, timom, karcinom štitne žlezde, kancer jezika, rak uretre kancer, kancer vagine, različiti tumori izazvani virusom, kao što su, na primer, karcinomi izazvani papiloma virusom (npr. karcinom grlića materice = rak grlića materice), adenokarcinomi, tumori izazvani virusom herpesa (npr. Burkitov limfom, EBV-indukovani B-ćelije limfoma, karcinom grlića materice), tumori izazvani heptatitisom B (karcinomi hepatocelija), limfomi izazvani HTLV-1 i HTLV-2, kancer vulve, stanja ili zahvaćenost bradavica. U predmetnom kontekstu, izrazi "terapija" i "terapeutski" poželjno znače da imaju barem neki minimalni fiziološki efekat nakon davanja u živo telo. Na primer, fiziološki efekat pri davanju "terapeutskog" antitumorskog jedinjenja može biti inhibicija rasta tumora, ili smanjenje veličine tumora, ili prevencija ponovnog pojavljivanja tumora. Poželjno, u lečenju kancera ili neoplastične bolesti, jedinjenje koje inhibira rast tumora ili smanjuje veličinu tumora ili sprečava ponovnu pojavu tumora bi se smatralo terapeutski efikasnim. Izraz "anti-tumorski lek" stoga poželjno označava bilo koji terapeutski agens koji ima terapeutski efekat protiv tumora, neoplastične bolesti ili raka.
Dalji poželjni primeri kancera koji se leče kombinacijom modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist, kao što je ovde opisano, uključuju kancer mozga, kancer prostate, kancer dojke, kancer jajnika, kancer jednjaka, kancer pluća, kancer jetre, kancer bubrega, melanom, karcinom creva, karcinom
4
pluća, karcinom skvamoznih ćelija glave i vrata, hronična mijeloična leukemija, kolorektalni karcinom, karcinom želuca, endometrijalni karcinom leukemija, karcinom skvamoznih ćelija pluća, akutna limfoblastna leukemija, akutna mijelogena leukemija, tumor mokraćne bešike, promijelocitna leukemija, nesitnoćelijski karcinom pluća i sarkom. Najpoželjnije, kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist, kao što je ovde opisan, koristi se za lečenje kolorektalnog karcinoma.
Kancer može biti čvrst tumor, kancer krvi ili kancer limfe. Kancer može biti benigni ili metastatski.
Poželjno, kancer koji treba sprečiti i/ili lečiti je gliom, poželjnije visoko invazivni multiformni glioblastom (GBM). Gliomi su najčešći oblik primarnih tumora mozga kod odraslih, sa multiformnim glioblastomom (GBM) koji ima najlošiju prognozu. Ovaj tumor je poznat po svom visoko invazivnom i agresivnom ponašanju. Konkretno, kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kako je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano može da se koristi u sprezi sa postojećim modalitetima za gliom, tačnije visoko invazivni GBM. T limfociti mogu aktivno da traže neoplastične ćelije u mozgu i imaju potencijal da bezbedno eliminišu specifične tumorske ćelije bez oštećenja okolnih zdravih tkiva.
Štaviše, kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist, kao što je ovde opisan, može se koristiti za (pripremanje leka za) profilaksu, lečenje i/ili poboljšanje zaraznih bolesti, poželjno virusnih, retrovirusnih, bakterijskih ili protozooloških zaraznih bolesti. Takve zarazne bolesti se obično biraju između AIDS, antraksa, japanskog encefalitisa, bakterijskih infektivnih bolesti kao što su pobačaj (zapaljenje prostate), antraks, upala slepog creva, borelioza, botulizam, Camphylobacter, Chlamidia trachomatis (zapaljenje mokraćnog kanala, konjuktivitis), kolera, difterija, donavanoza, epiglotitis, pegavi tifus, gasna gangrena, gonoreja, zečja groznica, Heliobacter pilori, veliki kašalj, klimatski bubo, osteomijelitis, legionarska bolest, vodene boginje, akuminata kondiloma, virus citomegalitisa (CMV), denga groznica, rani letnji meningoencefalitis (ESME), Ebola virus, prehlada, peta bolest, slinavka i šapa, herpes simpleks tip I, herpes simpleks tip II, herpes zoster, HSV, zarazne bolesti uzrokovane parazitima, protozoama ili gljivama, kao što su amebijaza, bilharzioza, Chagasova bolest, ehinokok, riblja trakavica, trovanje ribom (Ciguatera), lisičja traka, atletsko stopalo, pseća trakavica, kandidoza, gljivične pege, šuga, kožna lajšmanioza, lamblioza (jardijaza), vaške, onhocerkoza (rečna bolest), gljivične bolesti , svinjska trakavica, toksoplazmoza, trihomonijaza, tripanosomijaza (bolest spavanja), visceralna lajšmanioza, pelenski/pelenski dermatitis ili minijaturna trakavica, infektivni eritem, grip, Kaposijev sarkom, Lassa groznica, Leishmaniaza, lepra, Lyme boreloisa, malarija, infekcija virusom Marburg, ospice, meningitis, uključujući bakterijski meningitis, kontagiozum mekušaca, mononukleozu, zauške, Mikoplazma hominis, neonatalna sepsa (Chorioamnionitis), noma, infekciju virusom Norwalk, upale srednjeg uha, paratifus, Pfeifferovu glandularnu groznicu, kugu, polilitis, polilitis ), pseudo-krup, besnilo, Rajterov sindrom, pegava groznica Stenovitih planina, Salmonela paratifus, Salmonela tifus, SARS, šarlah, šindre, hepatitis, male boginje, meki šankr, sifilis, tetanus, trodnevna groznica, triper, bolest cucucu tuberkuloza, tifus, vaginitis (kolpitis), virusne bolesti izazvane citomegalovirusom (CMV), virusom ortopoksa variola, virusom ortopoks alastrim, virusom parapok ovis, virusom molluscum contagiosum, virusom herpes simpleksa 1, virusom herpes simpleksa 2, virusom herpesa B virus, virus pseudorabije, virus humane citomegalije, humani herpes virus 6, humani herpes virus 7, Epstein-Barr virus, humani herpes virus 8, virus hepatitisa B, virus chikungunia, virus O'niong'niong, rubivirus, virus hepatitisa C, GB virus C, virus Zapadnog Nila, virus denga, virus žute groznice, virus lupinga, virus encefalitisa Sent Luisa, virus japanskog encefalitisa B, virus Povassan, FSME virus, SARS, korona virus povezan sa SARS-om, ljudski korona virus 229E, ljudska korona virus Oc43, Torovirus, humani T ćelijski limfotropni virus tip I, humani T ćelijski limfotropni virus tip II, HIV (AIDS), tj. virus humane imunodeficijencije tipa 1 ili virus humane imunodeficijencije tip 2, virus gripa, Lassa virus, virus limfocitnog horiomeningitisa, Tacaribe virus, virus Junin, virus Machupo, virus Borna bolesti, virus Buniamvera, virus kalifornijskog encefalitisa, virus groznice Rift Vallei, virus groznice peščane mušice, virus Toskana, virus krimsko-kongo hemoragične groznice, virus Hazara, virus Khasan, virus Hantaan, virus Seula , virus Prospect Hill, virus Puumala, virus Dobrava Beograd, virus Tula, virus sin nombre, virus jezera Viktorija Marburg, virus zairske ebole, virus ebole u Sudanu, virus ebole Obale Slonovače, virus gripa A, virus gripa B, virus gripa C, parainfluenca virus, virus malih boginja, virus zauški, respiratorni sincicijalni virus, humani metapneumovirus, vezikularni stomatitis Indijana virus, virus besnila, Mokola virus, Duvenhage virus, evropski lisavirus slepih miševa 1 2, australijski lissavirus slepih miševa, adenovirusi A-F, humani papiloma virusi, virus kondiloma 6 , virus kondiloma 11, virusi polioma, adeno-povezani virus 2, rotavirusi ili orbivirusi, varičela uključujući Varizela zoster i parazit malarije (Plasmodium falciparum, Plasmodium vivak, Plasmodium ovale, Plasmodium malariae, Plasmodium AIDS), kao što su virusne bolesti kod kojih je poznat Plasmodium AIDS , infektivne bolesti izazvane Condiloma acuminata, šuplje bradavice, denga groznica, trodnevna groznica, virus ebole, prehlada, ranoletnji meningoencefalitis (FSME), grip, herpes, hepatitis, herpes simpleks tip I, herpes simpleks tip II, herpes zoster, gripa, japanski encefalitis, Lasa groznica, Marburg virus, bradavice, groznica Zapadnog Nila, žuta groznica.
Dalji poželjni primeri zaraznih bolesti uključuju bolesti izazvane virusima, bakterijama, gljivama, protozoama i višećelijskim parazitima. Oni uključuju, na primer, Ⱥmebijazu, Ⱥntraks, Buruli čir (Micobacterium ulcerans), dijareju povezanu sa Ʉalicivirusom, dijareju Campilobacter, kancer grlića materice (humani papiloma virus), genitalne bolesti povezane sa Chlamidia trachomatis, koleru, Krimean-Kongo hemoragična groznica, Denga groznica, difterija, Ebola hemoragična groznica, enterotoksigena ešerihija koli (ETEC) dijareja, kancer želuca (Helicobacter pilori), gonoreja, bolesti povezane sa streptokokom grupe A, bolesti povezane sa streptokokom grupe B, pneumonija sa hemofilusom influenzae B i invazivna bolest, hepatitis A, hepatitis B, Hepatitis C, Hepatitis E dijareja, herpes simpleks tip 2 genitalni čirevi, HIV/AIDS, ankilostomioza, grip, japanski encefalitis, Lasa groznica, lajšmanijaza, leptospiroza, kancer jetre (hepatitis B), kancer jetre (hepatitis C), lajmska bolest, malarija, marburg hemoragijska groznica, ospice, zauške, kancer nazofarinksa (Epstein-Barr virus), Neisseria meningitidis meningitis, pneumonija povezana sa parainfluencom, pertusis, kuga, poliomijelitis, besnilo, respiratorni sincicijalni virus (RSV) pneumonije, groznica Rift Valley, rotavirus proliv, rubela, šistosomiaza, Teški akutni respiratorni sindrom (SARS), šigeloza, male boginje, bolesti povezane sa Staphilococcus aureus, kancer želuca (Helicobacter pilori), Streptococcus pneumoniae i invazivna bolest, tetanus, krpeljski encefalitis, trahom, tuberkuloza, tularemija, tifusna groznica, bolest povezana sa virusom Zapadnog Nila, žuta groznica.
Štaviše, kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist, kao što je ovde opisan, može se koristiti za (pripremanje leka za) profilaksu, lečenje i/ili ublažavanje autoimunih poremećaja, na primer autoimunih bolesti CNS, auto-inflamatornih bolesti, celijakije; Sjogrenov sindrom, sistemski eritematozni lupus. Obično, autoimune bolesti nastaju kao rezultat abnormalnog imunološkog odgovora tela na supstance i tkiva koji su normalno prisutni u telu (autoimunost). Ovo može biti ograničeno na određene organe (npr. kod autoimunog tiroiditisa) ili može zahvatiti određeno tkivo na različitim mestima (npr. Goodpasture-ova bolest koja može uticati na bazalnu membranu u plućima i bubrezima). Autoimune bolesti se mogu klasifikovati prema odgovarajućem tipu preosetljivosti: tip I (odn. urtikarija izazvana autolognim serumom), tip II, tip III ili tip IV.
Primeri autoimunih bolesti uključuju Blau sindrom, bulozni pemfigoid, kancer, Kaslmanovu bolest, Celijakija, Chagasova bolest, Hronična inflamatorna demijelinizirajuća polineuropatija, Hronični rekurentni multifokalni osteomijelitis, hronična opstruktivna bolest pluća, Churg-Straussov sindrom, Cicatricial pemphigoid, Coganov sindrom, Cold aglutinin bolest, nedostatak komponente 2 komplementa, kontaktni dermatitis, kranijalni arteritis, CREST sindrom, Kronova bolest, Kušingov sindrom, Derkumova bolest, Dermatitis herpetiformis, Dermatomiozitis, dijabetes melitus tip 1, difuzna kožna sistemska skleroza, Dreslerov sindrom, lupus, diskoidni eritematozni lupus, ekcem, akutni diseminovani encefalomijelitis (ADEM), Addisonova bolest, agamaglobulinemija, amiotrofična lateralna skleroza (takođe, bolest Lou-a Lou-a i Lou-a-a; id sindrom, Antisintetazni sindrom, atopijski dermatitis, autoimuna aplastična anemija, autoimuna kardiomiopatija, autoimuna hemolitička anemija, Autoimuni hepatitis, Autoimuno oboljenje unutrašnjeg uha, Autoimuni limfoproliferativni sindrom, Autoimuna periferna neuropatija, Autoimuni pankreatitis, Autoimuni poliendokrini sindrom, Autoimuni progesteronski dermatitis, Autoimuni trombocitopenični urgentni sindrom, Autoimunska imunološka purpura, autoimunska bolest , Behcetova bolest, Bergerova bolest, Bikerstafov encefalitis, endometrioza, artritis povezan sa entezitisom, eozinofilni gastroenteritis, Epidermolisis bullosa ackuisita, Erithroblastosis fetalis, Evanov sindrom, fibrodisplasia ossificans, fibrozirajući alveolitis (ili idiopatska plućna fibroza), gastritis, glomerulonefritis, Goodpastureov sindrom, Grejvsova bolest, Guillain-Barreov sindrom, Hašimotova encefelopatija, Hašimotov tireoiditis, pederomatopatija, gestagnomska hidratacija Idiopatska trombocitopenična purpura (autoimuna trombocitopenična purpura) , IgA nefropatija, okularni cicatricijalni pemfigoid, miozitis inkluzijskog tela, reumatoidni artritis, hronična inflamatorna reumatska groznica, demijelinizirajuća polineuropatija, sarkoidoza, palindromski reumatizam, intersticijalni cistitis, juvenilni juvenilni juvenilni iopendiopatski artritis reumatoidni artritis mune), Šmitov sindrom, neuropsihijatrijski Kavasakijeva bolest drugi oblik APS-a, Šniclerov sindrom, paraneoplastični cerebelarni miastenični sindrom, leukocitoklastična serumska bolest, lichen planus, Sjogrenov sindrom, sklerozni lišaj, Parsonage-Turner, Linearna IgA bolest, Hepatitis Linearnog IgA, Stimfigusova bolest, Hepatitis Lupo protiv Stimfigusa, bolest sindrom, perniciozna anemija, subakutni bakterijski endokarditis (SBE), sindrom pesama, lupus eritematosus, slatkov sindrom, simpatična oftalmija, menija bolest, sistemska lupus, osnovna bilijarna ciroda, miller-fisher-artrome, takaiasun arteritis, cholangis, progresivna inftematorna neuropatija Habermann
bolest, psorijaza, psorijatični artritis, pioderma gangrenosum, multipla skleroza, čista crvena ćelija Aplasia, Rasmussenovi encefalitis, Miastenia Gravis, poprečni mijelitis, rainaud fenomen, mikroskopski kolitis, ulcerozni kolitis, miosutis, idiopatska inflamatorna bolest creva (IBD) bolest i neuromiotonija.
Štaviše, kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist, kao što je ovde opisan, može se koristiti za (pripremanje leka za) profilaksa, lečenje i/ili ublažavanje hematoloških poremećaja, koji su obično poremećaji koji prvenstveno utiču na krv. Zbog toga se preferiraju hematološki maligniteti.
Primeri hematoloških bolesti uključuju mijeloidne poremećaje, uključujući hemoglobinopatije (urođene abnormalnosti molekula hemoglobina ili brzine sinteze hemoglobina), npr. bolest srpastih ćelija, talasemija, methemoglobinemija; Anemije (nedostatak crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina), npr. Anemija sa nedostatkom gvožđa, megaloblastična anemija uključujući nedostatak vitamina B12, perniciozna anemija i nedostatak folata, hemolitička anemija (uništenje crvenih krvnih zrnaca) uključujući genetske poremećaje membrane eritrocita kao što je nasledna sferocitoza, nasledna eliptocitoza, i urođeni poremećaj genetičke eritrocitoze metabolizam kao što je nedostatak glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD) i nedostatak piruvat kinaze, imuno posredovana hemolitička anemija (direktni Kumbsov test je pozitivan) kao što je autoimuna hemolitička anemija uključujući autoimunu hemolitičku anemiju toplih antitela kao idimatoloska lupusična anemija ( SLE), i Evansov sindrom (antitrombocitna antitela i hemolitička antitela)) i autoimuna hemolitička anemija sa hladnim antitelima (kao što je sindrom idiopatskog hladnog hemaglutinina, infektivna mononukleoza i paroksizmalna hladna hemoglobinurija), aloimunska hemolitička bolest, uključujući novu hemolitičku anemiju HD, (kao što je Rh bolest (Rh D), ABO hemolitička bolest novorođenčeta, Anti-Kell hemolitička bolest novorođenčeta, Rhesus c hemolitička bolest novorođenčeta, Rhesus E hemolitička bolest novorođenčeta i druge nekompatibilnosti krvnih grupa (RhC, Rhe, Kid, Duffi, MN, P i drugi)), hemolitička anemija izazvana lekovima, uključujući penicilin (visoke doze) i metildopu, hemoglobinopatije (tj. gde je nestabilan ili kristalni hemoglobin), paroksizmalnu noćnu hemoglobinuriju (retki stečeni klonalni poremećaj površinskih proteina crvenih krvnih zrnaca), oštećenje eritrocita uključujući mikroangiopatsku hemolitičku anemiju i sekundarnu na veštački srčani zalistak, aplastičnu anemiju kao što je Fanconi anemija, Diamond-Blackfan anemija (nasleđena čista aplazija crvenih krvnih zrnaca) i stečena čista aplazija crvenih krvnih zrnaca; Smanjen broj ćelija, npr. Mijelodisplastični sindrom, mijelofibroza, neutropenija (smanjenje broja neutrofila), agranulocitoza, Glanzmanova trombastenija i trombocitopenija (smanjenje broja trombocita) uključujući idiopatsku trombocitopenijsku purpuru (ITP), idiopatsku trombocitopenijsku purpuru (ITP), mbocitopenija (HIT); Mijeloproliferativni poremećaji (povećan broj ćelija), npr. Vera policitemija (povećan broj ćelija uopšte), eritrocitoza (povećan broj crvenih krvnih zrnaca), leukocitoza (povećan broj belih krvnih zrnaca), trombocitoza (povećan broj trombocita) i mijeloproliferativni poremećaj; Koagulopatije (poremećaji krvarenja i koagulacije), npr. Trombocitoza, rekurentna tromboza, Diseminovana intravaskularna koagulacija, Poremećaji zgrušavanja proteina uključujući hemofiliju kao što su hemofilija A, hemofilija B (takođe poznata kao Božićna bolest) i hemofilija C, Von Villebrandova bolest, diseminovana intravaskularna koagulacija, nedostatak proteina S i sindrofosfolipidni distrombocit i distrocitar Trombocitopenija, Glanzmanova trombastenija i Wiskott-Aldrich sindrom. Štaviše, primeri hematoloških bolesti takođe uključuju hematološke maligne bolesti, npr. limfomi uključujući Hodgkinovu bolest i ne-Hodgkinov limfom kao što su Burkitov limfom, anaplastični limfom velikih ćelija, limfom marginalne zone slezine, hepatosplenični limfom T-ćelije, i angioimunoblastični limfom T-ćelije (AILT), mijelome kao što je multipla mijelom, Waldenstrom makroglobulinemija, i Plazmacitom, leukemije kao što je akutna limfocitna leukemija (ALL), hronična limfocitna leukemija (CLL), akutna mijelogena leukemija (AML), hronična idiopatska mileofibroza (MF), hronična mijelogena leukemija (CPLlimp leukemia T-TML), , prolimfocitna leukemija B-ćelija (B-PLL), hronična neutrofilna leukemija (CNL), leukemija dlakavih ćelija (HCL), leukemija velikih granuliranih limfocita T-ćelija (T-LGL) i agresivna leukemija NK ćelija. Štaviše, primeri hematoloških bolesti takođe uključuju razne hematološke bolesti uključujući hemohromatozu, aspleniju, hipersplenizam kao što je Gočerova bolest, monoklonalna gamopatija neutvrđenog značaja, hemofagocitna limfohistiocitoza i Tempi sindrom. Štaviše, primeri hematoloških bolesti takođe uključuju hematološke promene koje su sekundarne u odnosu na nehematološke poremećaje uključujući anemiju hronične bolesti, infektivnu mononukleozu, AIDS, malariju i lajšmanijazu.
Štaviše, kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist, kao što je ovde opisan, može se koristiti za (pripremanje leka za) profilaksu, lečenje i/ili poboljšanje odbacivanja transplantata, uključujući npr. reakcija transplantata protiv domaćina. Odbacivanje transplantata uključuje hiperakutno odbacivanje, akutno odbacivanje i hronično odbacivanje transplantata. Primeri odbacivanja transplantata uključuju kožu, bubreg, srce, pluća, pankreas, jetru, krvne ćelije, koštanu srž, rožnjaču, slučajno odsečeni ekstremitet, posebno prsti, šaka, stopalo, lice, nos, kost, srčani zalistak, krvni sud ili crevo reakcija odbacivanja transplantata.
1
Uopšteno, "kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano" znači da terapija sa modulatorom imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano, kombinuje se sa terapijom sa kompleksom koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano. Drugim rečima, čak i ako se jedna komponenta (modulator kontrolne tačke ili kompleks) ne primenjuje, na primer, istog dana kada i druga komponenta (druga od modulatora kontrolne tačke ili kompleksa), njihovi rasporedi lečenja su obično isprepleteni. To znači da "kombinacija" u kontekstu predmetnog pronalaska posebno ne uključuje početak terapije sa jednom komponentom (modulatorom kontrolne tačke ili kompleksom) nakon terapije drugom komponentom (drugom komponentom modulatora kontrolne tačke ili kompleksom) je završen. Na taj način, "završena" terapija posebno znači da aktivna komponenta više ne ispoljava svoje efekte - to jest, "terapija" se može završiti nekoliko minuta, sati ili dana nakon poslednje primene aktivne komponente, u zavisnosti od toga koliko dugo aktivna komponenta ispoljava svoje efekte. Uopšteno govoreći, "prepleteni" raspored lečenja modulatora kontrolne tačke i kompleksa - i, prema tome, kombinacija modulatora kontrolne tačke i kompleksa - znači da
(i) nije svaka primena modulatora kontrolne tačke (a samim tim i kompletna terapija modulatorom kontrolne tačke) završena duže od jedne nedelje (poželjno više od 3 dana, poželjnije više od 2 dana, još poželjnije duže od jednog dana) pre početka prve primene kompleksa (a samim tim i kompletne terapije sa kompleksom); ili
(ii) nije svaka primena kompleksa (a samim tim i kompletna terapija sa kompleksom) završena duže od jedne nedelje (poželjno više od 3 dana, poželjnije više od 2 dana, još poželjnije duže od jednog dana) pre nego što počne prva primena modulatora kontrolne tačke (a samim tim i kompletna terapija modulatorom kontrolne tačke).
Na primer, u kombinaciji modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano za upotrebu prema predmetnom pronalaskom, jedna komponenta (modulator kontrolne tačke ili kompleks) može se primenjivati jednom nedeljno, a druga komponenta (druga komponenta modulatora kontrolne tačke ili kompleksa) se može primenjivati jednom mesečno. Da bi se u ovom primeru postigla "kombinacija" u smislu predmetnog pronalaska, mesečno primenjena komponenta treba da se primenjuje najmanje jednom u istoj nedelji, u kojoj se takođe primenjuje druga komponenta koja se primenjuje nedeljno.
1 1
Kao što je gore navedeno, primena modulatora imunološke kontrolne tačke i/ili kompleksa koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može zahtevati višestruke uzastopne primene, npr. višestruke injekcije. Prema tome, primena se može ponoviti najmanje dva puta, na primer jednom kao injekcije primarne imunizacije i, kasnije, kao injekcije za pojačavanje.
Naročito, modulator imunološke kontrolne tačke i/ili kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalaskom mogu se davati više puta ili kontinuirano. Modulator imunološke kontrolne tačke i/ili kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalaskom mogu se davati više puta ili kontinuirano tokom perioda od najmanje 1, 2, 3 ili 4 nedelje; 2, 3, 4, 5, 6, 8, 10 ili 12 meseci; ili 2, 3, 4 ili 5 godina. Na primer, modulator imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalaskom može se davati dva puta dnevno, jednom dnevno, svaka dva dana, svaka tri dana, jednom nedeljno, svake dve nedelje, svake tri nedelje, jednom mesečno ili svaka dva meseca. Na primer, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može se davati dva puta dnevno, jednom dnevno, svaka dva dana, svaka tri dana, jednom nedeljno, svake dve nedelje, svake tri nedelje, jednom mesečno ili svaka dva meseca. Poželjno, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalaskom može se davati više puta, na primer jednom nedeljno ili (jednom) svake dve nedelje.
U kombinaciji modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano za upotrebu prema predmetnom pronalasku, modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks se poželjno daju u približno isto vreme.
"Otprilike u isto vreme", kao što je ovde korišćeno, znači posebno istovremenu primenu ili da se direktno nakon primene modulatora imunološke kontrolne tačke primenjuje kompleks ili direktno nakon primene kompleksa, primenjuje se modulator imunološke kontrolne tačke. Stručnjak razume da "direktno posle" uključuje vreme potrebno za pripremu druge primene -posebno vreme potrebno za izlaganje i dezinfekciju lokacije za drugu primenu, kao i odgovarajuću pripremu "uređaja za davanje" (npr. šprica, pumpa). Istovremena primena takođe uključuje ako se periodi primene modulatora kontrolne tačke i kompleksa preklapaju ili ako se, na primer, jedna komponenta (modulator kontrolne tačke ili kompleks) primenjuje tokom dužeg vremenskog perioda, kao što je 30 min, 1 h, 2 h ili čak i više, npr. putem
1 2
infuzije, a druga komponenta (modulator kontrolne tačke ili kompleks) se primenjuje u nekom trenutku tokom tako dugog perioda. Primena modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa u približno isto vreme je posebno poželjna ako se koriste različiti putevi primene i/ili različita mesta primene.
Takođe je poželjno u kombinaciji modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, najmanje jedan antigen ili antigenski epitop i najmanje jedan TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano za upotrebu prema predmetnim pronalaskom modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks se daju uzastopno. Na primer, modulator imunološke kontrolne tačke se poželjno daje pre kompleksa. Takođe je poželjno da se modulator imunološke kontrolne tačke primenjuje nakon kompleksa.
U uzastopnoj primeni, vreme između primene prve komponente (modulator kontrolne tačke ili kompleksa) i primene druge komponente (drugi modulator kontrolne tačke i kompleks) poželjno nije duže od jedne nedelje, poželjnije ne više od 3 dana, još poželjnije ne više od 2 dana i najpoželjnije ne više od 24 h. Posebno je poželjno da se modulator kontrolne tačke i kompleks daju istog dana sa vremenom između primene prve komponente (modulator kontrolne tačke kompleksa) i primene druge komponente (drugi modulator kontrolne tačke i kompleks) poželjno ne više od 6 sati, poželjnije ne više od 3 sata, još poželjnije ne više od 2 sata i najpoželjnije ne više od 1 h.
Poželjno, modulator imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i kompleksa koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku se daju u terapeutski efikasnoj količini. "Terapeutski efikasna količina", kao što je ovde korišćeno, je količina koja je dovoljna za ublažavanje simptoma bolesti ili stanja koje se leči i/ili za profilaksu simptoma bolesti ili stanja koje se sprečava. Drugim rečima, "terapeutski efikasna količina" označava količinu kompleksa i/ili modulatora kontrolne tačke koja je dovoljna da značajno izazove pozitivnu modifikaciju bolesti ili poremećaja, odn. količinu kompleksa i/ili kontrolne tačke modulator, koji izaziva biološki ili medicinski odgovor u tkivu, sistemu, životinji ili čoveku koji se traži. Izraz takođe uključuje količinu kompleksa i/ili modulatora imunološke kontrolne tačke dovoljnu da smanji progresiju bolesti, posebno da smanji ili inhibira rast tumora ili infekciju i na taj način izazove odgovor koji se traži, posebno takav odgovor može biti imuni odgovor usmeren protiv antigena ili antigenskih epitopa sadržanih u kompleksu (odn. "efikasna količina inhibicije"). U isto vreme, međutim, poželjno je da je "terapeutski efikasna količina" dovoljno mala da izbegne ozbiljne
1
nuspojave, odnosno da omogući razuman odnos između prednosti i rizika. Određivanje ovih granica obično leži u okviru razumne medicinske procene. "Terapeutski efikasna količina" kompleksa i/ili modulatora kontrolne tačke će se dalje razlikovati u vezi sa određenim stanjem koje se leči, kao i sa uzrastom i fizičkim stanjem pacijenta koji se leči, telesnom težinom, opštim zdravstvenim stanjem, pol, ishrana, vreme primene, brzina izlučivanja, kombinacija lekova, aktivnost specifičnih komponenti (modulator kontrolne tačke i kompleks), težina stanja, trajanje lečenja, priroda prateće terapije, određeni farmaceutski prihvatljivi nosač koji se koristi i slični faktori, u okviru znanja i iskustva lekara koji prati lečenje.
Doza koja se daje pojedincu, kao pojedinačna ili višestruka doza, će tako varirati u zavisnosti od niza faktora, uključujući farmakokinetička svojstva, stanja i karakteristike subjekta (pol, starost, telesna težina, zdravlje, veličina), stepen simptoma, istovremeno lečenje, učestalost lečenja i željeni efekat.
Poželjno, za lečenje kancera, terapeutski efikasna doza kompleksa koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku je od oko 0.001 mg do 10 mg, poželjno od oko 0.01 mg do 5 mg, poželjnije od oko 0.1 mg do 2 mg po injekciji ili od oko 0.01 nmol do 1 mmol po injekciji, posebno od 1 nmol do 1 mmol po injekciji, poželjno od 1 mmol do 1 mmol po injekciji. Takođe je poželjno ako je terapeutski efikasna doza kompleksa koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalaskom (po kg telesne težine), posebno za lečenje kancera, od oko 0.01 mg/kg do 100 mg/kg, poželjno od oko 0.05 mg/kg do 50 mg/kg, poželjnije od oko 0.1 mg/kg do 25 mg/kg, još poželjnije od oko 0.5 mg/kg do 10 mg/kg i najpoželjnije od oko 1 mg/kg do 5 mg/kg.
Poželjno, terapeutski efikasna doza modulatora imunološke kontrolne tačke koju čini kombinacija za upotrebu prema predmetnom pronalasku je (po kg telesne težine), posebno za lečenje kancera, od oko 0.01 mg/kg do 100 mg/kg, poželjno od oko 0.05 mg/kg do 50 mg/kg, poželjnije od oko 0.1 mg/kg do 25 mg/kg, još poželjnije od oko 0.5 mg/kg do 15 mg/kg i najpoželjnije od oko 1 mg/kg do 10 mg/kg.
Kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i modulatora imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može se davati različitim putevima primene, na primer, sistemski ili lokalno. Putevi sistemske primene uopšteno uključuju, na primer, transdermalne, oralne i parenteralne puteve, koji uključuju subkutane, intravenozne, intramuskularne, intraarterijske, intradermalne i intraperitonealne puteve i/ili intranazalne puteve primene. Putevi za lokalnu
1 4
primenu uopšteno uključuju, na primer, puteve lokalne primene, ali i primenu direktno na mestu bolesti, kao što je intratumoralna primena.
Poželjno je da se kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i modulatora imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku daje parenteralnim putem davanja. Još poželjnije, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i modulatora imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku se daje intravenskim, intratumoralnim, intradermalnim, subkutanim, intramuskularnim, intranazalnim ili intranodalnim putem. Još poželjnije, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i modulatora imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku se daje intravenozno i/ili subkutano. Takođe je poželjnije da se kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i modulatora imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku daje intradermalno i/ili subkutano.
Poželjno je da se kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i modulatora imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku daju istim putem davanja, poželjno istim parenteralnim putem davanja, više poželjno intravenozno ili subkutano.
Međutim, poželjnije je da se kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i modulatora imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku daju različitim putevima davanja, poželjno različitim parenteralnim putevima davanje, poželjnije da se modulator imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku primenjuje intravenozno, a kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku se primenjuje intratumoralnim, intradermalnim, subkutanim, intramuskularnim, intranazalnim ili intranodalnim putem, poželjno kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku se primenjuje subkutano. Još je poželjnije da se modulator imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku primenjuje intravenozno i/ili se kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku primenjuje subkutano ili intradermalno.
1
Kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i modulatora imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku može biti obezbeđen u istim ili u različitim kompozicijama.
Poželjno, kompleks koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku i modulatora imunološke kontrolne tačke koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku su obezbeđeni u različitim kompozicijama. Pri tome, različite druge komponente, npr. različiti nosači, se mogu koristiti za kompleks i za modulator kontrolne tačke. Štaviše, kompleks i modulator imunološke kontrolne tačke se mogu davati različitim putevima davanja, a doze (posebno odnos doza) se mogu podesiti prema stvarnim potrebama.
Međutim, takođe je poželjno da modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks budu obezbeđeni u istoj kompoziciji. Takva kompozicija koji sadrži i modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks je detaljnije opisan u nastavku ("kompozicija prema predmetnom pronalasku").
Bez obzira da li kompozicija sadrži samo modulator imunološke kontrolne tačke (a ne kompleks), samo kompleks (a ne modulator kontrolne tačke) ili oba, takva kompozicija može biti farmaceutska kompozicija i/ili kompozicija vakcine.
Konkretno, takva kompozicija, koja sadrži samo modulator imunološke kontrolne tačke (a ne kompleks), samo kompleks (a ne modulator kontrolne tačke) ili oba, je poželjno (farmaceutska) kompozicija koja opciono sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač i/ili nosač, ili bilo koji ekscipijens, pufer, stabilizator ili drugi materijali koji su dobro poznati stručnjacima u ovoj oblasti.
Kao dodatni sastojak, (farmaceutska) kompozicija može posebno da sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač i/ili nosač. U kontekstu predmetnog pronalaska, farmaceutski prihvatljiv nosač obično uključuje tečnu ili netečnu osnovu (farmaceutske) kompozicije. Ako je (farmaceutska) kompozicija obezbeđena u tečnom obliku, nosač će tipično biti voda bez pirogena; izotonični fiziološki rastvor ili puferni (vodeni) rastvori, npr. fosfatni ili citratni puferni rastvori. Posebno za injekciju (farmaceutske) kompozicije, može se koristiti voda ili poželjno pufer, poželjnije vodeni pufer, koji sadrži natrijumovu so, poželjno najmanje 30 mM natrijumove soli, kalcijumove soli, poželjno najmanje 0.05 mM soli kalcijuma i opciono kalijumove soli, poželjno najmanje 1 mM kalijumove soli. Prema poželjnom izvođenju, soli
1
natrijuma, kalcijuma i, opciono, kalijuma mogu javljati u obliku njihovih halogenida, npr. hloridi, jodidi ili bromidi, u obliku njihovih hidroksida, karbonata, hidrogen karbonata ili sulfata. Primeri natrijumovih soli uključuju npr. NaCl, Nal, NaBr, Na2CO3, NaHCO3, Na2SO4, primeri opcionih kalijumovih soli uključuju npr. KCI, KI, KBr, K2CO3, KHCO3, K2SO4, a primeri kalcijumovih soli uključuju npr. CaCl2, CaI2, CaBr2, CaCO3, CaSO4, Ca(OH)2. Dalje, organski anjoni gore pomenutih katjona mogu biti sadržani u puferu. Prema još poželjnijem izvođenju, pufer pogodan za svrhe injektiranja kao što je gore definisano, može sadržati soli izabrane između natrijum hlorida (NaCl), kalcijum hlorida (CaCl2) i opciono kalijum hlorida (KCI), pri čemu dodatni anjoni mogu biti prisutni pored hloridi. CaCl2se takođe može zameniti drugom soli kao što je KCI. Tipično, soli u puferu za injekcije su prisutne u koncentraciji od najmanje 30 mM natrijum hlorida (NaCl), najmanje 1 mM kalijum hlorida (KCI) i najmanje 0.05 mM kalcijum hlorida (CaCl2). Pufer za injekciju može biti hipertoničan, izotoničan ili hipotoničan u odnosu na specifičan referentni medijum, odn. pufer može imati veći, identičan ili manji sadržaj soli u odnosu na specifičan referentni medijum, pri čemu poželjno takve koncentracije gore navedenih soli mogu biti koji se koriste, koji ne dovode do oštećenja ćelija usled osmoze ili drugih efekata koncentracije. Referentni mediji su npr. tečnosti koje se javljaju u "in vivo" metodama, kao što su krv, limfa, citosolne tečnosti ili druge telesne tečnosti, ili npr. tečnosti, koje se mogu koristiti kao referentni medijum u "in vitro" metodama, kao što su obični puferi ili tečnosti. Takvi uobičajeni puferi ili tečnosti su poznati stručnjacima. Slani rastvor (0.9% NaCl) i rastvor Ringer-Laktata su posebno poželjni kao tečna osnova.
Poželjno, (farmaceutska) kompozicija, koja sadrži modulator imunološke kontrolne tačke i/ili kompleks kao što je ovde opisano, dalje sadrži arginin, kao što je L-arginin.
Međutim, jedan ili više kompatibilnih čvrstih ili tečnih filera ili razblaživača ili inkapsulirajućih jedinjenja takođe se mogu koristiti za (farmaceutsku) kompoziciju, koje su pogodne za davanje subjektu koji se leči. Izraz "kompatibilan" kao što je ovde korišćen znači da se ovi sastojci (farmaceutske) kompozicije mogu mešati sa kompleksom prema predmetnom pronalasku kako je gore definisano na takav način da ne dođe do interakcije koja bi značajno smanjila farmaceutsku efikasnost (farmaceutski) kompozicije pod tipičnim uslovima upotrebe. Farmaceutski prihvatljivi nosači, fileri i razblaživači moraju, naravno, imati dovoljno visoku čistoću i dovoljno nisku toksičnost da bi bili pogodni za primenu subjektu koji se leči. Neki primeri jedinjenja koja se mogu koristiti kao farmaceutski prihvatljivi nosači, fileri ili njihovi sastojci su šećeri, kao što su, na primer, laktoza, glukoza i saharoza; skrobovi, kao što je, na primer, kukuruzni skrob ili krompirov skrob; celuloza i njeni derivati, kao što su, na primer, natrijum karboksimetilceluloza, etilceluloza, celulozni acetat; tragakant u prahu; slad; želatin;
1
loj; čvrsti glidanti, kao što su, na primer, stearinska kiselina, magnezijum stearat; kalcijum sulfat; biljna ulja, kao što su, na primer, ulje kikirikija, ulje semena pamuka, susamovo ulje, maslinovo ulje, kukuruzno ulje i ulje iz teobroma; polioli, kao što su, na primer, polipropilen glikol, glicerol, sorbitol, manitol i polietilen glikol; alginska kiselina.
Kao što je gore opisano, (farmaceutska) kompozicija se može primenjivati oralno, parenteralno, sprejom za inhalaciju, lokalno, rektalno, nazalno, bukalno, vaginalno ili preko implantiranog rezervoara. Izraz parenteralni, kao što je ovde korišćen, obuhvata subkutanu, intravenoznu, intramuskularnu, intraartikularnu, intrasinovijalnu, intrasternalnu, intratekalnu, intrahepatičnu, intralezionalnu, intrakranijalnu, transdermalnu, intradermalnu, intrapulmonalnu, intraperitonealnu, intrakardijalnu, intrakardijalnu, infuzionu tehniku.
Poželjno, (farmaceutska) kompozicija se može primeniti parenteralnom injekcijom, poželjnije subkutanom, intravenskom, intramuskularnom, intraartikularnom, intrasinovijalnom, intrasternalnom, intratekalnom, intrahepatičnom, intralezijskom, intrakranijalnom, transdermalno, intrapulokardnom, intrapuloznom, intraarterijskom i sublingvalnom injekcijom ili tehnikama infuzije. Sterilni injekcioni oblici (farmaceutskih) kompozicija mogu biti vodene ili uljane suspenzije. Ove suspenzije se mogu formulisati prema tehnikama poznatim u tehnici korišćenjem pogodnih agenasa za dispergovanje ili vlaženje i sagenasa za suspendovanje. Sterilni preparat za injekcije može takođe biti sterilni rastvor ili suspenzija za injekcije u netoksičnom parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču, na primer kao rastvor u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim nosačima i rastvaračima koji se mogu koristiti su voda, Ringerov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, sterilna, fiksna ulja se uobičajeno koriste kao rastvarač ili medijum za suspendovanje. Za ovu svrhu, može se koristiti bilo koje bledo fiksno ulje uključujući sintetičke mono- ili di-gliceride. Masne kiseline, kao što je oleinska kiselina i njeni derivati glicerida su korisni u pripremi injekcija, kao i prirodna farmaceutski prihvatljiva ulja, kao što su maslinovo ulje ili ricinusovo ulje, posebno u njihovim polioksietilisanim verzijama. Ovi uljani rastvori ili suspenzije mogu takođe da sadrže dugolančani alkoholni razblaživač ili disperzante, kao što je karboksimetil celuloza ili slični agensi za dispergovanje koja se obično koriste u formulaciji farmaceutski prihvatljivih doznih oblika uključujući emulzije i suspenzije. Drugi često korišćeni surfaktanti, kao što su Tweens, Spans i drugi emulgatori ili pojačivači bioraspoloživosti koji se obično koriste u proizvodnji farmaceutski prihvatljivih čvrstih, tečnih ili drugih doznih oblika, takođe mogu da se koriste u svrhe formulacije (farmaceutske) kompozicije.
Za intravenoznu, kožnu ili subkutanu injekciju, ili injekciju na mestu bolesti, aktivni sastojak
1
će poželjno biti u obliku parenteralno prihvatljivog vodenog rastvora koji je bez pirogena i ima odgovarajući pH, izotoničnost i stabilnost. Oni sa relevantnim veštinama u ovoj oblasti su u stanju da pripreme odgovarajuća rešenja koristeći, na primer, izotonične nosače kao što su injekcija natrijum hlorida, Ringerova injekcija, laktatna Ringerova injekcija. Po potrebi mogu biti uključeni konzervansi, stabilizatori, puferi, antioksidanti i/ili drugi aditivi. Bilo da se radi o polipeptidu, peptidu ili molekulu nukleinske kiseline, drugom farmaceutski korisnom jedinjenju prema predmetnom pronalasku koje treba dati pojedincu, primena je poželjno u "terapijski efikasnoj količini", što je dovoljno da pokaže korist pojedincu. Stvarna primenjena količina, brzina i vremenski tok primene zavisiće od prirode i ozbiljnost onoga što se leči.
(Farmaceutska) kompozicija kao što je ovde opisana takođe se može davati oralno u bilo kom oralno prihvatljivom doznom obliku uključujući kapsule, tablete, vodene suspenzije ili rastvore. U slučaju tableta za oralnu upotrebu, nosači koji se obično koriste uključuju laktozu i kukuruzni skrob. Agensi za podmazivanje, kao što je magnezijum stearat, takođe se tipično dodaju. Za oralnu primenu u obliku kapsula, korisni razblaživači uključuju laktozu i sušeni kukuruzni skrob. Kada su vodene suspenzije potrebne za oralnu upotrebu, aktivni sastojak, odn. molekul konjugata inventivnog transportera kao što je gore definisano, se kombinuje sa agensima za emulgovanje i suspendovanje. Po želji se mogu dodati i određeni zaslađivači, arome ili boje.
(Farmaceutska) kompozicija se takođe može primenjivati lokalno, posebno kada cilj lečenja uključuje oblasti ili organe koji su lako dostupni lokalnoj primeni, npr. uključujući bolesti kože ili bilo kog drugog pristupačnog epitelnog tkiva. Pogodne lokalne formulacije se lako pripremaju za svaku od ovih oblasti ili organa. Za topikalnu primenu, (farmaceutska) kompozicija može biti formulisana u pogodnoj masti, koja sadrži inventivnu imunostimulatornu kompoziciju, posebno njene komponente kao što je gore definisano, suspendovane ili rastvorene u jednom ili više nosača. Nosači za topikalnu primenu uključuju mineralno ulje, tečni vazelin, beli vazelin, propilen glikol, polioksietilen, polioksipropilen jedinjenje, emulgujući vosak i vodu. Alternativno, (farmaceutska) kompozicija se može formulisati u odgovarajućem losionu ili kremi. U kontekstu predmetnog pronalaska, pogodni nosači uključuju mineralno ulje, sorbitan monostearat, polisorbat 60, cetil estre vosak, cetearil alkohol, 2-oktildodekanol, benzil alkohol i vodu.
U ovom kontekstu, propisivanje lečenja, npr. odluke o doziranju kada se koristi gornja (farmaceutska) kompozicija je obično u nadležnosti lekara opšte prakse i drugih lekara, i obično uzima u obzir poremećaj koji se leči, stanje pojedinačnog pacijenta, mesto isporuke,
1
metod davanja i drugi faktori poznati lekarima. Primeri tehnika i protokola pomenutih gore mogu se naći u REMINGTON'S PHARMACEUTICAL SCIENCE, 16. izdanje, Osol, A. (ed), 1980.
Shodno tome, (farmaceutska) kompozicija obično sadrži terapeutski efikasnu količinu komponenti (farmaceutske) kompozicije, posebno kompleksa i/ili modulatora kontrolne tačke. (Farmaceutska) kompozicija može da se koristi za humane, a takođe i za veterinarske medicinske svrhe, poželjno za humane medicinske svrhe, kao (farmaceutska) kompozicija uopšte ili kao vakcina.
(Farmaceutske) kompozicije, posebno kompozicije vakcine, ili formulacije prema pronalasku mogu se davati kao farmaceutska formulacija koja može da sadrži kompleks kao što je ovde opisan i/ili modulator kontrolne tačke kao što je ovde opisan u bilo kom obliku koji je ovde opisan.
Izraz "farmaceutska formulacija" i "farmaceutska kompozicija" kao što je korišćeno u kontekstu predmetnog pronalaska odnosi se posebno na preparate koji su u takvom obliku da omogućavaju da biološka aktivnost aktivnog(ih) sastojka(aka) bude nedvosmisleno efikasna i koji ne sadrži dodatnu komponentu koja bi bila toksična za subjekte kojima bi se davala navedena formulacija.
U kontekstu predmetnog pronalaska, "efikasnost" lečenja se može meriti na osnovu promena u toku bolesti kao odgovora na upotrebu prema predmetnom pronalasku. Na primer, efikasnost lečenja kancera se može meriti smanjenjem zapremine tumora, i/ili povećanjem vremena preživljavanja bez progresije, i/ili smanjenim rizikom od relapsa nakon resekcije primarnog kancera. Tačnije za kancer koji se leči imunoterapijom, procena efikasnosti može biti na osnovu spektra kliničkih obrazaca antitumorskog odgovora na imunoterapeutske agense kroz nove kriterijume imunog odgovora (irRC), koji su prilagođeni iz Kriterijuma za procenu odgovora kod čvrstih tumora (RECIST) i Kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) (J. Natl. Cancer Inst.2010, 102(18): 1388-1397). Efikasnost prevencije infektivnih bolesti se na kraju procenjuje epidemiološkim studijama na ljudskim populacijama, koje često koreliraju sa titrom neutralizujućih antitela u serumu i indukcijom multifunkcionalnih odgovora T ćelija specifičnih za patogene. Pretklinička procena može uključiti otpornost na infekciju nakon izazivanja sa infektivnim patogenom. Lečenje zarazne bolesti može se meriti inhibicijom rasta patogena ili eliminacijom patogena (i, prema tome, odsustvom detekcije patogena), u korelaciji sa antitelima specifičnim za patogen i/ili imunim
11
odgovorima T ćelija.
(Farmaceutske) kompozicije, posebno kompozicije vakcine, ili formulacije prema pronalasku se takođe mogu davati kao farmaceutska formulacija koja može da sadrži ćelije koje predstavljaju antigen napunjene kompleksom kao što je ovde opisano u bilo kom obliku koji je ovde opisan.
Vakcina i/ili kompozicija prema predmetnom pronalasku takođe može biti formulisana kao (farmaceutske) kompozicije i njihove jedinične doze, naročito zajedno sa uobičajeno korišćenim adjuvansom, imunomodulatornim materijalom, nosačem, razblaživačem ili ekscipijensom kao što je opisano gore i u nastavku, i u takvom obliku može se koristiti kao čvrste supstance, kao što su tablete ili punjene kapsule, ili tečnosti kao što su rastvori, suspenzije, emulzije, eliksiri ili kapsule punjene istim, sve za oralnu upotrebu, ili u obliku sterilnih rastvora za injektiranje za parenteralnu upotrebu (uključujući subkutanu i intradermalnu) upotrebu injekcijom ili kontinuiranom infuzijom.
U kontekstu predmetnog pronalaska, posebno u kontekstu (farmaceutske) kompozicije i vakcina prema predmetnom pronalasku, kompozicije za injekcije su obično zasnovane na sterilnom fiziološkom rastvoru za injekcije ili fiziološkom rastvoru puferisanom fosfatom ili drugim nosačima za injektiranje poznatim u tehnici. Takve (farmaceutske) kompozicije i njihovi jedinični dozni oblici mogu sadržati sastojke u uobičajenim proporcijama, sa ili bez dodatnih aktivnih jedinjenja ili principa, a takvi jedinični dozni oblici mogu sadržati bilo koju odgovarajuću efektivnu količinu aktivnog sastojka srazmernu predviđenom opsegu dnevne doze koja je uključena.
Primeri pogodnih adjuvanasa i/ili imunomodulatornih materijala u kontekstu predmetnog pronalaska uključuju MPL® (Corixa), minerale na bazi aluminijuma uključujući aluminijumska jedinjenja (generički nazvana Alum), ASO1-4, MF59, kalcijum fosfat, lipozome, Iscom, poliinozinik: policitidilna kiselina (polilC), uključujući njen stabilizovani oblik poli-ICLC (Hiltonol), CpG oligodeoksinukleotide, faktor stimulacije kolonije granulocita-makrofaga (GM-CSF), lipopolisaharid (LPS), montanid, polilaktid ko-glikolid (PLG), saponini drveta (QS21), amino alkil glukozamidna jedinjenja (npr. RC529), dvokomponentni antibakterijski peptidi sa sintetičkim oligodeoksinukleotidima (npr. IC31), imihimod, resihimod, imunostimulirajuće sekvence (ISS), monofosforil lipid A (MPLA) i fibroblast-stimulirajući lipopeptid (FSL1).
Kompozicije, posebno farmaceutske kompozicije i vakcine, prema predmetnom pronalasku mogu biti tečne formulacije uključujući vodene ili uljane suspenzije, rastvore, emulzije, sirupe i eliksire. Kompozicije se takođe mogu formulisati kao suvi proizvod za rekonstituciju sa vodom ili drugim pogodnim nosačem pre upotrebe. Takvi tečni preparati mogu sadržati aditive uključujući agense za suspendovanje, emulgatore, ne-vodene nosače i konzervanse. Agensi za suspenziju uključuju sorbitol sirup, metil celulozu, glukozni/šećerni sirup, želatin, hidroksietil celulozu, karboksimetil celulozu, aluminijum stearat gel i hidrogenizovane jestive masti. Emulgatori uključuju lecitin, sorbitan monooleat i bagrem. Konzervansi uključuju metil ili propil p-hidroksibenzoat i sorbinsku kiselinu. Agensi za dispergovanje ili vlaženje uključuju poli(etilen glikol), glicerol, albumin goveđeg seruma, Tween®, Span®.
Kompozicije, posebno farmaceutske kompozicije i vakcine, prema predmetnom pronalasku mogu se takođe formulisati kao depot preparat, koji se može primeniti implantacijom ili intramuskularnom injekcijom.
Kompozicije, posebno farmaceutske kompozicije i vakcine, prema predmetnom pronalasku mogu takođe biti čvrste kompozicije, koje mogu biti u obliku tableta ili pastila formulisanih na uobičajen način. Na primer, tablete i kapsule za oralnu primenu mogu da sadrže uobičajene ekscipijense uključujući vezujuće agense, filere, lubrikante, dezintegrante i agense za vlaženje. Vezujući agensi uključuju sirup, akaciju, želatin, sorbitol, tragakant, sluz skroba i polivinilpirolidon. Fileri uključuju laktozu, šećer, mikrokristalnu celulozu, kukuruzni skrob, kalcijum fosfat i sorbitol. Maziva uključuju magnezijum stearat, stearinsku kiselinu, talk, polietilen glikol i silicijum dioksid. Dezintegranti uključuju krompirov skrob i natrijum skrob glikolat. Agensi za vlaženje uključuju natrijum lauril sulfat. Tablete mogu biti obložene prema metodama dobro poznatim u tehnici.
Kompozicije, posebno farmaceutske kompozicije i vakcine, prema predmetnom pronalaskom, takođe mogu da se daju u oblicima sa produženim oslobađanjem ili iz sistema za oslobađanje leka sa produženim oslobađanjem.
Štaviše, kompozicije, posebno farmaceutske kompozicije i vakcine, prema predmetnom pronalaskom mogu se prilagoditi za isporuku ponovljenom primenom.
Drugi materijali, kao i tehnike obrade formulacija, koje su korisne u kontekstu kompozicija, posebno farmaceutskih kompozicija i vakcina, prema predmetnom pronalaskom ili u kontekstu njihovog pripremanja, navedeni su u „Deo 5 Remingtonovog „The Science and Practice of Pharmacy“, 22. izdanje, 2012, Univerzitet nauka u Filadelfiji, Lippinkot Wiliams i Wilkins“.
Komplet prema predmetnom pronalasku
U daljem aspektu, predmetni pronalazak takođe obezbeđuje komplet, posebno komplet delova, koji sadrži
(i) modulator imunološke kontrolne tačke i
(ii) kompleks koji se sastoji od:
a) peptida koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa; i
c) najmanje jednog TLR peptidnog agoniste,
pri čemu su komponente a) - c) koje sadrži kompleks kovalentno povezane.
Naročito, takav komplet prema predmetnom pronalasku sadrži (i) modulator imunološke kontrolne tačke kao što je gore opisano (u kontekstu kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku) i (ii) kompleks kao što je gore opisano (u kontekstu kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku). Drugim rečima, poželjna izvođenja modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je gore opisano (u kontekstu kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku) su takođe poželjne u kompletu prema predmetnom pronalasku. Shodno tome, poželjna izvođenja kompleksa kao što je gore opisano (u kontekstu kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku) su takođe poželjne u kompletu prema predmetnom pronalasku.
Različite komponente kompleta mogu biti upakovane u jednu ili više posuda. Gore navedene komponente mogu biti obezbeđene u liofilizovanom ili suvom obliku ili rastvorene u odgovarajućem puferu. Na primer, komplet može da sadrži (farmaceutsku) kompoziciju koja sadrži modulator imunološke kontrolne tačke kao što je gore opisano i (farmaceutsku) kompoziciju koja sadrži kompleks kao što je gore opisano, npr. sa svakom kompozicijom u odvojenoj posudi. Komplet takođe može da sadrži (farmaceutsku) kompoziciju koja sadrži i modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks, kao što je gore opisano.
Komplet takođe može da sadrži dodatne reagense uključujući, na primer, konzervanse, medijume za rast i/ili pufere za skladištenje i/ili rekonstituciju gore navedenih komponenti, rastvore rastvore za ispiranje.
Pored toga, komplet delova prema predmetnom pronalasku može opciono da sadrži
11
uputstva za upotrebu. Poželjno, komplet dalje sadrži umetak za pakovanje ili etiketu sa uputstvima za lečenje bolesti kao što je ovde opisano, na primer kancera, korišćenjem kombinacije modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa.
Takav komplet može poželjno biti za upotrebu u medicini kao što je ovde opisano, posebno za upotrebu u prevenciji i/ili lečenju kancera kao što je ovde opisano.
Štaviše, predmetni pronalazak takođe obezbeđuje komplet za vakcinaciju za lečenje, prevenciju i/ili stabilizaciju bolesti, npr. kancer ili infektivnu bolest, koja se sastoji od farmaceutske kompozicije koja sadrži modulator imunološke kontrolne tačke kao što je ovde opisano i farmaceutsku kompoziciju, posebno vakcinu, koja sadrži kompleks kao što je ovde opisno (gde farmaceutske kompozicije mogu biti iste ili različite) i uputstva za upotrebu navedene farmaceutske kompozicije ili navedene vakcine.
Kompozicija prema predmetnom pronalasku
U daljem aspektu, predmetni pronalazak takođe obezbeđuje kompoziciju koja sadrži (i) modulator imunološke kontrolne tačke i
(ii) kompleks koji se sastoji od:
a) peptida koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa; i
c) najmanje jednog TLR peptidnog agoniste,
pri čemu su komponente a) - c) koje sadrži kompleks kovalentno povezane.
Naročito, takva kompozicija prema predmetnom pronalasku sadrži (i) modulator imunološke kontrolne tačke kao što je gore opisano (u kontekstu kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku) i (ii) kompleks kao što je gore opisano (u kontekstu kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku). Drugim rečima, poželjna izvođenja modulatora imunološke kontrolne tačke kao što je gore opisano (u kontekstu kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku) su takođe poželjne u kompoziciji prema predmetnom pronalasku. Shodno tome, poželjna izvođenja kompleksa kao što je gore opisano (u kontekstu kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku) su takođe poželjne u kompoziciji prema predmetnom pronalasku.
Štaviše, kompozicija koja sadrži modulator imunološke kontrolne tačke kao što je gore opisano i kompleks kao što je gore opisano i poželjna izvođenja takve kompozicije su opisane gore (u kontekstu kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku).
Podrazumeva se da se isti opis, posebno ista poželjna izvođenja kao što je gore opisano za kompoziciju, shodno tome primenjuje na kompoziciju kao što je ovde opisano.
Shodno tome, kompozicija poželjno sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač. Poželjni primeri takvog farmaceutski prihvatljivog nosača su kao što je gore opisano.
Takođe je poželjno da kompozicija sadrži najmanje dva različita kompleksa. Štaviše, poželjna kompozicija sadrži najmanje dva različita modulatora imunološke kontrolne tačke.
Ovakva kompozicija može poželjno biti za upotrebu u medicini kao što je ovde opisano, posebno za upotrebu u prevenciji i/ili lečenju kancera kao što je ovde opisano.
Štaviše, poželjno je da kompozicija bude vakcina.
Kao što je korišćeno u kontekstu predmetnog pronalaska, izraz "vakcina" se odnosi na biološki preparat koji obezbeđuje urođeni i/ili adaptivni imunitet, obično za određenu bolest, poželjno kancer. Dakle, vakcina posebno podržava urođeni i/ili adaptivni imuni odgovor imunog sistema subjekta koji se leči. Na primer, antigen ili antigenski epitop kompleksa kao što je ovde opisano obično dovodi do ili podržava adaptivni imuni odgovor kod pacijenta koji se leči, a TLR peptidni agonist kompleksa kao što je ovde opisano može dovesti do ili podržati urođeni imuni odgovor.
Vakcina takođe može da sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač, adjuvans i/ili nosač kao što je definisano u nastavku za inventivnu farmaceutsku kompoziciju. U specifičnom kontekstu vakcine, izbor farmaceutski prihvatljivog nosača je u principu određen načinom na koji se primenjuje inventivna vakcina. Inventivna vakcina se može primeniti, na primer, sistemski ili lokalno kao što je gore opisano. Još poželjnije, vakcine se mogu davati intravenozno, intradermalno, subkutano ili intramuskularno. Vakcina je stoga poželjno formulisana u tečnom (ili ponekad u čvrstom) obliku. Odgovarajuća količina vakcine koja treba da se primeni može se odrediti rutinskim eksperimentima sa životinjskim modelima. Takvi modeli uključuju modele zeca, ovaca, miša, pacova, pasa i primata koji nisu ljudi. Poželjni oblici jedinične doze za injekcije uključuju sterilne rastvore vode, fiziološki slani rastvor ili njihove smeše. pH takvih rastvora treba podesiti na oko 7.4. Pogodni nosači za injekcije uključuju hidrogelove, uređaje za kontrolisano ili odloženo oslobađanje, polimlečnu kiselinu i kolagene matrice. Pogodni farmaceutski prihvatljivi nosači za lokalnu primenu uključuju one koji su
11
pogodni za upotrebu u losionima, kremama, gelovima. Ako se inventivna vakcina treba primeniti oralno, tablete i kapsule su poželjni oblik jedinične doze. Farmaceutski prihvatljivi nosači za pripremu jediničnih doznih oblika koji se mogu koristiti za oralnu primenu su dobro poznati u stanju tehnike. Njihov izbor će zavisiti od sekundarnih faktora kao što su ukus, troškovi i mogućnost skladištenja, koji nisu kritični za svrhe ovog pronalaska, i može ih bez poteškoća napraviti osoba koja je stručna u ovoj oblasti.
Vakcina može dodatno da sadrži jednu ili više pomoćnih supstanci kako bi se dodatno povećala njena imunogenost. Na taj način se poželjno postiže sinergističko dejstvo inventivnog kompleksa kao što je gore definisano i pomoćne supstance, koja može opciono biti sadržana u inventivnoj vakcini kao što je gore opisano. U zavisnosti od različitih vrsta pomoćnih supstanci, u ovom pogledu mogu doći u obzir različiti mehanizmi. Na primer, jedinjenja koja dozvoljavaju sazrevanje dendritskih ćelija (DC), na primer lipopolisaharidi ili TNF-alfa, čine prvu klasu pogodnih pomoćnih supstanci. Uopšteno, moguće je koristiti kao pomoćnu supstancu bilo koji agens koji utiče na imuni sistem na način "signala opasnosti" (LPS, GP96) ili citokina, kao što je GM-CSF, koji omogućavaju imuni odgovor proizveden od strane imuno stimulativnog adjuvans prema pronalasku da se pojača i/ili utiče na ciljani način. Posebno poželjne pomoćne supstance su citokini, kao što su monokini, limfokini, interleukini ili hemokini, koji dalje podstiču urođeni imuni odgovor, kao što su IL-1, IL-2, IL-3, IL-4, IL-5, IL-6 , IL-7, IL-8, IL-9, IL-10, IL-12, IL-13, IL-14, IL-15, IL-16, IL-17, IL-18, IL-19, IL -20, IL-21, IL-22, IL-23, IL-24, IL25, IL-26, IL-27, IL-28, IL-29, IL-30, IL-31, IL-32, IL -33, IFN-alfa, IFN-beta, IFN-gama, GM-CSF, G-CSF, M-CSF, LT-beta ili TNF-alfa, faktori rasta, kao što je hGH.
Drugi aditivi koji mogu biti uključeni u vakcinu su emulgatori, kao što je, na primer, Tween®; agensi za vlaženje, kao što je, na primer, natrijum lauril sulfat; agensi za bojenje; agensi za davanje ukusa, farmaceutski nosači; agensi za formiranje tableta; stabilizatori; antioksidansi; konzervansi.
Inventivna vakcina takođe može da sadrži bilo koje dalje jedinjenje za koje je poznato da imuno-stimuliše zbog svog afiniteta vezivanja (kao ligandi) za humane Toll-slične receptore TLR1, TLR2, TLR3, TLR4, TLR5, TLR6, TLR7, TLR8, TLR9, TLR10, ili zbog njegovog afiniteta vezivanja (kao ligandi) za mišje Toll-slične receptore TLR1, TLR2, TLR3, TLR4, TLR5, TLR6, TLR7, TLR8, TLR9, TLR10, TLR11, TLR12 ili TLR13.
Druga klasa jedinjenja, koja se u ovom kontekstu mogu dodati vakcini, mogu biti CpG
11
nukleinske kiseline, posebno CpG-RNA ili CpG-DNK. CpG-RNA ili CpG-DNK može biti jednolančana CpG-DNK (ss CpG-DNK), dvolančana CpG-DNK (dsDNK), jednolančana CpG-RNK (ss CpG-RNK) ili dvolančana CpG-RNA (ds CpG-RNK). CpG nukleinska kiselina je poželjno u obliku CpG-RNK, poželjnije u obliku jednolančane CpG-RNK (ss CpG-RNK). CpG nukleinska kiselina poželjno sadrži najmanje jednu ili više (mitogenih) citozin/guanin dinukleotidnih sekvenci (motiv(i) CpG). Prema prvoj poželjnoj alternativi, najmanje jedan CpG motiv sadržan u ovim sekvencama, posebno C (citozin) i G (guanin) CpG motiva, je nemetilovan. Svi drugi citozini ili guanini opciono sadržani u ovim sekvencama mogu biti ili metilovani ili nemetilovani. Međutim, prema daljoj poželjnoj alternativi, C (citozin) i G (guanin) CpG motiv takođe može biti prisutan u metilovanom obliku.
Poželjno, (farmaceutska) kompozicija, posebno vakcina, kao što je gore opisano, je za upotrebu u prevenciji i/ili lečenju bolesti ili poremećaja uključujući na primer karcinome, hematološke poremećaje, zarazne bolesti, poremećaje autoimunosti i odbacivanje transplantata, pri čemu je kancer poželjniji.
Takođe je poželjno da se (farmaceutska) kompozicija, posebno vakcina, koristi u lečenju subjekta, poželjno subjekta sisara, a najpoželjnije čoveka, koji pati od bolesti ili poremećaja, posebno od poremećaja koji se mogu lečiti imunoterapijom kao što su kanceri, zarazne bolesti, poremećaji autoimunosti i odbacivanje transplantata.
Molekul nukleinske kiseline
U drugom aspektu, pronalazak takođe obezbeđuje molekul nukleinske kiseline koji sadrži polinukleotid koji kodira modulator imunološke kontrolne tačke prema predmetnom pronalasku kao što je gore opisano, pri čemu je modulator imunološke kontrolne tačke (poli)peptid ili protein, i/ili koji obuhvata kompleks prema predmetnom pronalasku kao što je gore opisano, pri čemu je kompleks (poli)peptid ili protein, posebno fuzioni (poli)peptid ili fuzioni protein. Najpoželjnije, nukleinska kiselina (molekul) kodira najmanje kompleks koji je prikazan kao primer kao što je ovde opisano ili njegovu funkcionalnu varijantu sekvence. Shodno tome, nukleinska kiselina (molekul) najpoželjnije sadrži polinukleotid koji kodira aminokiselinsku sekvencu prema bilo kojoj od SEQ ID NO: 26 - 32 ili 41 - 45 ili aminokiselinsku sekvencu koja deli najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 75%, najmanje 80%, najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 95% ili najmanje 98% identičnost sekvence sa bilo kojom od SEQ ID NO: 26 - 32 ili 41 - 45.
11
Primeri molekula nukleinske kiseline i/ili polinukleotida uključuju, npr., rekombinantni polinukleotid, vektor, oligonukleotid, RNK molekul kao što je rRNK, mRNK, miRNK, siRNK ili tRNK, ili molekul DNK cDNK.
Izrazn "vektor" se odnosi na molekul nukleinske kiseline, poželjno na molekul rekombinantne nukleinske kiseline, odn. na molekul nukleinske kiseline koji se ne pojavljuje u prirodi. Vektor u kontekstu predmetnog pronalaska je pogodan za inkorporaciju ili držanje željene sekvence nukleinske kiseline. Takvi vektori mogu biti vektori za skladištenje, vektori ekspresije, vektori za kloniranje, vektori za prenos. Vektor za skladištenje je vektor koji omogućava pogodno skladištenje molekula nukleinske kiseline. Dakle, vektor može da sadrži sekvencu koja odgovara, na primer, željenom kompleksu prema predmetnom pronalasku kao što je gore opisano i/ili sekvencu koja odgovara, na primer, željenom modulatoru iminološke kontrolne tačke prema predmetnom pronalasku kao što je gore opisano. Ekspresioni vektor se može koristiti za proizvodnju ekspresionih proizvoda kao što je RNK, npr. mRNK, ili peptidi, polipeptidi ili proteini. Na primer, ekspresioni vektor može da sadrži sekvence potrebne za transkripciju dela sekvence vektora, kao što je sekvenca promotera. Vektor za kloniranje je obično vektor koji sadrži mesto za kloniranje, koje se može koristiti za inkorporiranje sekvenci nukleinske kiseline u vektor. Vektor za kloniranje može biti, na primer, vektor plazmida ili vektor bakteriofaga. Vektor za prenos može biti vektor koji je pogodan za prenos molekula nukleinske kiseline u ćelije ili organizme, na primer, virusne vektore. Vektor u kontekstu predmetnog pronalaska može biti, na primer, RNK vektor ili DNK vektor. Poželjno, vektor je molekul DNK. Na primer, vektor u smislu predmetne prijave sadrži mesto kloniranja, selekcioni marker, kao što je faktor otpornosti na antibiotike, i sekvencu pogodnu za umnožavanje vektora, kao što je početak replikacije. Poželjno, vektor u kontekstu predmetne prijave je plazmidni vektor
Konkretno, predmetni pronalazak obezbeđuje komplet koji sadrži
(i) molekul nukleinske kiseline koji sadrži polinukleotid koji kodira modulator imunološke kontrolne tačke, pri čemu je modulator imunološke kontrolne tačke (poli)peptid ili protein; i
(ii) molekul nukleinske kiseline koji sadrži polinukleotid koji kodira kompleks, pri čemu kompleks sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan TLR peptidni agonist,
pri čemu je kompleks (poli)peptid ili protein, posebno fuzioni (poli)peptid ili fuzioni
11
protein.
U takvom kompletu prema predmetnom pronalasku, poželjni modulatori imunološke kontrolne tačke su oni koji su ovde opisani, a poželjni kompleksi su oni koji su ovde opisani.
Štaviše, komplet poželjno takođe sadrži umetak ili etiketu, na primer sa uputstvima za ekspresiju modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa i/ili za lečenje kancera korišćenjem kombinacije modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa.
Takav komplet je poželjno za upotrebu u medicini, na primer za upotrebu u prevenciji i/ili lečenju kancera.
Kao što je gore opisano, molekul(i) nukleinske kiseline u kompletu poželjno se biraju iz grupe koju čine vektor kao što je gore opisano, kao što je ekspresioni vektor; molekul RNK kao što je rRNK, mRNK, miRNK, siRNK ili tRNK; ili molekula DNK, kao što je cDNK.
U kompletu prema predmetnom pronalasku modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks mogu biti kodirani istim molekulom nukleinske kiseline ili, poželjno, različitim molekulima nukleinske kiseline.
Shodno tome, predmetni pronalazak takođe obezbeđuje molekul nukleinske kiseline koji sadrži
(i) polinukleotid koji kodira modulator imunološke kontrolne tačke, pri čemu je modulator imunološke kontrolne tačke (poli)peptid ili protein; i
(ii) polinukleotid koji kodira kompleks, pri čemu kompleks sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan TLR peptidni agonist,
pri čemu je kompleks (poli)peptid ili protein, posebno fuzioni (poli)peptid ili fuzioni protein.
U takvom molekulu nukleinske kiseline prema predmetnom pronalasku, poželjni modulator imunološke kontrolne tačke su oni koji su ovde opisani, a poželjni kompleksi su oni koji su ovde opisani. Štaviše, molekul nukleinske kiseline je poželjno izabran iz grupe koju čine vektor kao što je gore opisano, kao što je ekspresioni vektor; an RNK molekul kao što je rRNK, mRNK, miRNK, siRNK ili tRNK; ili molekul DNK, kao što je cDNK. Na primer, molekul
11
nukleinske kiseline može biti ekspresioni vektor ili RNK molekul, npr. molekul mRNK, koji kodira kompleks i inhibitor imunološke kontrolne tačke na biscistronski način.
Dalje, predmetni pronalazak takođe obezbeđuje kompoziciju koja sadrži
(i) molekul nukleinske kiseline koji sadrži polinukleotid koji kodira modulator imunološke kontrolne tačke, pri čemu je modulator imunološke kontrolne tačke (poli)peptid ili protein; i
(ii) molekul nukleinske kiseline koji sadrži polinukleotid koji kodira kompleks, pri čemu kompleks sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan TLR peptidni agonist,
pri čemu je kompleks (poli)peptid ili protein, posebno fuzioni (poli)peptid ili fuzioni protein.
U takvoj kompoziciji prema predmetnom pronalaskom, poželjni modulatori imunološke kontrolne tačke su oni kao što su ovde opisani, a poželjni kompleksi su oni kao što su ovde opisani. Štaviše, molekul(i) nukleinske kiseline se poželjno biraju iz grupe koju čini vektor kao što je gore opisano, kao što je ekspresioni vektor; molekul RNK kao što je rRNK, mRNK, miRNK, siRNK ili tRNK; ili molekul DNK, kao što je cDNK.
Kompozicija takođe može da sadrži dalje komponente, na primer one opisane gore za (farmaceutsku) kompoziciju prema predmetnom pronalasku koja sadrži kompleks i/ili inhibitor kontrolne tačke kao što je ovde opisano.
Postupak i kombinovano leþenje
U daljem aspektu, predmetni opis obezbeđuje metod za lečenje subjekta, poželjno subjekta sisara, a najpoželjnije čoveka, koji pati od bolesti ili poremećaja, posebno od poremećaja koji se može lečiti imunoterapijom kao što je karcinoma, zaraznih bolesti, poremećaja autoimunosti i odbacivanja transplantata, uključujući davanje subjektu
(i) modulatora imunološke kontrolne tačke i
(ii) kompleksa koji se sastoji od:
a) peptida koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedannog antigena ili antigenskog epitop; i
c) najmanje jednog TLR peptidnog agoniste,
12
pri čemu su komponente a) - c) koje sadrži kompleks kovalentno povezane.
Konkretno, predmetni opis obezbeđuje metod za lečenje kancera ili iniciranje, pojačavanje ili produženje antitumorskog odgovora kod subjekta kome je to potrebno, koji obuhvata davanje subjektu
(i) modulatora imunološke kontrolne tačke i
(ii) kompleksa koji se sastoji od:
a) peptida koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa; i
c) najmanje jednog TLR peptidnog agoniste,
pri čemu su komponente a) - c) koje sadrži kompleks kovalentno povezane.
Uopšteno govoreći, predmetni pronalazak se može primeniti na bilo koji subjekat koji pati od bilo koje bolesti ili poremećaja, u zavisnosti od specifičnosti, posebno najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa koji se sastoji od kompleksa koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku. Naročito, terapeutski efekat kompleksa može biti da izazove imuni odgovor usmeren protiv navedenih antigena ili antigenih epitopa, posebno odgovor koji zavisi od CD4<+>pomoćnih T ćelija i/ili CD8<+>citotoksičnih T ćelija i/ili koji je ograničen sa molekulima MHC klase I i/ili molekulima MHC klase II i terapeutski efekat modulatora kontrolne tačke može biti da omogući ili poboljša takav efekat kompleksa.
Poželjno, subjekti prema pronalasku su subjekti koji boluju od kancera, na primer od kancera mozga, debelog creva, glave ili vrata, ili od kancera grlića materice. Poželjnije, subjekti prema pronalasku su subjekti koji pate od kancera mozga uključujući gliom.
Takođe je poželjno da subjekti prema pronalasku budu podvrgnuti hirurškom uklanjanju tumora.
Alternativno, subjekti prema pronalasku mogu poželjno biti subjekti koji pate od zarazne bolesti.
U daljem aspektu, predmetni opis takođe obezbeđuje kombinovanu terapiju za prevenciju i/ili lečenje kancera, pri čemu kombinovana terapija obuhvata davanje
(i) modulator imunološke kontrolne tačke i
(ii) kompleks koji se sastoji od:
a) peptida koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jednog antigena ili antigenskog epitopa; i
c) najmanje jednog TLR peptidnog agoniste,
pri čemu su komponente a) - c) koje sadrži kompleks kovalentno povezane.
Poželjna izvođenja takve kombinovane terapije su poželjna izvođenja kompleksa kao što je gore opisano, izvođenja modulatora kontrolne tačke kao što je gore opisano, i/ili - uopštenije - poželjna izvođenja kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku. Komplet prema predmetnom pronalasku i (farmaceutska) kompozicija, naročito vakcina, prema predmetnom pronalasku se mogu koristiti u kombinovanoj terapiji. Subjekti koji se leče takvom kombinovanom terapijom su isti kao što je opisano za metode kao što su ovde opisane, a bolesti koje treba sprečiti i/ili lečiti su iste kao što je ovde opisano, u kontekstu kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku.
KRATAK OPIS SLIKA
U nastavku će biti dat kratak opis dodatih slika. Slike su namenjene da detaljnije ilustruju predmetni pronalazak. Međutim, oni nemaju za cilj da na bilo koji način ograniče predmet prema pronalasku.
Slika 1 prikazuje za Primer 1 rast tumora (A) i stopu preživljavanja (B) 7 miševa po grupi (srednja vrednost 6 SEM). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 33105 EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku. Miševi grupa "Z13Mad5Anaxa Isotipe" i "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" su vakcinisani dva puta (d5 i d13) supkutanom injekcijom 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desni bok.
200 mg anti-PD1 antitela je dato i.p. svakog dana 5, 9 i 13 miševima grupa „anti-PD1” i „Z13Mad5Anaxa antiPD1”. Za kontrolu, 200 mg izotipa 2A3 je dato i.p. svakog dana 5, 9 i 13 miševima grupa „izotip” i „Z13Mad5Anaxa izotip”. Veličina tumora je merena kaliperom. *, p<0.05; **, p<0.01; ***, p<0.001, ****, p<0.0001.
Slika 2 pokazuje za Primer 2 rast tumora od 8 miševa po grupi (srednja vrednost 6 SEM). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 33105 EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku. Miševi grupa "Z13Mad5Anaxa Izotip" i "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" su vakcinisani dva puta (d5 i d13) supkutanom injekcijom 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desni bok.200 mg anti-PD1 antitela je dato i.p. svakog dana 5, 9 i 13 miševima grupa "anti-PD1" i "Z13Mad5Anaxa anti-PD1". Za kontrolu, 200 mg izotipa 2A3 je dato i.p. svakog dana 5, 9 i 13 miševima grupa „izotip” i „Z13Mad5Anaxa izotip”. Veličina tumora je merena kaliperom.
Slika 3 prikazuje za Primer 2 procenat multimer pozitivnih ćelija (u % CD8 T ćelija) na mestu tumora (ćelije koje infiltriraju tumor, TIL) za različite eksperimentalne grupe (A) i korelaciju multimer pozitivnih ćelija (u % CD8 T ćelija) na mestu tumora (TIL) sa veličinom tumora (B). **, p<0.01; ***, p<0.001.
Slika 4 prikazuje za Primer 2 procenat granulocitnih MDSC (u % CD45+CD11b+ ćelija) za različite eksperimentalne grupe u slezini (A) i TIL (B). *, p<0.05; **, p<0,01; ***, p<0,001.
Slika 5 prikazuje za Primer 2 korelaciju granulocitnih MDSC (u % CD45+CD11b+ ćelija) sa veličinom tumora za različite eksperimentalne grupe u slezini (A) i TIL (B).
Slika 6 prikazuje za Primer 3 rast tumora miševa tretiranih anti-PD1 i Z13Mad5Anaxa u različitim protokolima lečenja. (A) Miševi tretirani anti-PD1 i Z13Mad5Anaxa u skladu sa protokolom Primera 1. (B) Rast tumora kod miševa tretiranih anti-PD1 tek nakon vakcinacije sa Z13Mad5Anaxa je završen. ****, p<0.0001.
Slika 7 prikazuje za Primer 4 procenat SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija u krvi (A) i procenat SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija u BILs (B). Slika 7C prikazuje rezime procenta SIINFEKL specifičnih CD8 T ćelija u krvi i BILs. C57BL/6 miševi su implantirani intrakranijalno sa 5x10<5>Gl261- Quad tumorskih ćelija na dan 0. Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad5Anaxa Izotip" i "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" su vakcinisani 7 i 21 dana subkutane i 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desnom boku.200 mg anti-PD1 antitela je dato i.p. u svakom od dana 7, 10, 14, 17 i 21 miševima grupa "anti-PD1" i "Z13Mad5Anaxa anti-PD1". Za kontrolu, 200 mg izotipa mAB 2A3 je dato i.p. u svakom od dana 7, 10, 14, 17 i 21 miševima grupa "izotip" i "Z13Mad5Anaxa izotip". CD8 T ćelije specifične za SIINFEKL su kvantifikovane u krvi i u leukocitima koji infiltriraju mozak (BIL) 28. dana multimernim bojenjem (5-8 miševa po grupi). *, p<0.05.
Slika 8 prikazuje za Primer 4 procenat ćelija koje proizvode IFN-Ȗ (% CD8 T ćelija) u BILs (A) i rezime ćelija koje proizvode IFN-Ȗ i/ili TNFĮ (% CD8 T ćelija) u BILs
12
(B) posle stimulacija SIINFEKL peptidom tokom 6h. *, p<0.05; **, p<0.01.
Slika 9 prikazuje za Primer 5 stopu preživljavanja miševa. C57BL/6 miševi su implantirani intrakranijalno sa 5x10<5>Gl261-Quad tumorskih ćelija 0 dana. Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad5Anaxa Izotip" i "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" su vakcinisani 7. dana, 35. do 21. dana. injekcija 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desni bok.200 mg anti-PD1 antitela je dato i.p. svakog dana 7, 10, 14, 17 i 21 miševima grupe "Z13Mad5Anaxa anti-PD1". Za kontrolu, 200 mg izotipa mAB 2A3 je dato i.p. u svakom od dana 7, 10, 14, 17 i 21 miševima grupa "izotip" i "Z13Mad5Anaxa izotip". Dana 7 i 21, kada su oba, Z13Mad5Anaxa i antitelo, davani, antitelo je dato i.p. odmah nakon s.c. administracija Z13Mad5Anaxa. Miševi su svakodnevno mereni i eutanazirani kada je gubitak težine bio veći od 15%. *, p<0.05; **, p<0.01.
Slika 10 prikazuje za Primer 6 broj metastaza. C57BL/6 miševima je implantiran i.v. sa 1x10<5>B16-OVA ćelija tumora melanoma 0 dana. Nakon implantacije tumora, miševi grupe "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" ("Vakcina anti-PD1") su vakcinisani 0 i 10 dana subkutanom injekcijom od 0.5 nmol Z13Mad5Anaxa na desnom boku.200 mg anti-PD1 antitela je dato i.p. svakog dana 0, 3 i 7 miševima grupa „Z13Mad5Anaxa anti-PD1” ("Vakcina anti-PD1") i "anti-PD1". Za kontrolu, 200 mg izotipa mAB 2A3 je dato i.p. u svakom od dana 0, 3 i 7 miševima grupe "izotip". Miševi su eutanazirani 17. dana i pluća su se oporavila. Broj metastaznih žarišta je izbrojan za svako plućno krilo. **, p<0.01 (neupareni T test).
Slika 11 prikazuje za Primer 7 rast tumora u modelu tumora EG7. C57BL/6 miševima (5-6 miševa po grupi) je implantirano s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupe "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip" su vakcinisani 5. i 13. dana subkutano sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desnom boku.100 mg anti-CTLA4 antitela je dato i.p. svakog od 5. i 13. dana miševima grupa "aCTLA4 ip" i "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip". U grupi "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip" antitelo je dato i.p. odmah nakon s.c. davanja Z13Mad5Anaxa. Za kontrolu, 100 µg izotipa mAB MPC-11 je dato i.p. na svaki od 5 i 13 dana miševima grupe "kontrola". Veličina tumora je merena kaliperom. (A) Rezime svih eksperimentalnih grupa. (B) Rast tumora kod svakog miša iz kontrolne grupe. (C) Rast tumora kod svakog miša iz grupe samo protiv CTLA4. (D) Rast tumora kod svakog miša grupe Z13Mad5Anaxa aCTLA4. **, p<0.01; ***, p<0.001.
Slika 12 prikazuje za Primer 8 efekat načina primene na rast tumora u modelu tumora EG7. C57BL/6 miševima (5-6 miševa po grupi) je implantirano s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip" i "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 sc" su vakcinisani 5 i 13 dana subkutano sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desnom boku.100 mg anti-CTLA4 antitela je dato i.p. svakog od 5. i 13. dana miševima grupe "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip" odmah nakon s.c. administracija Z13Mad5Anaxa. U grupi "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 sc" svakog od 5. i 13. dana 100 mg anti-CTLA4 antitela je dato s.c. na istom mestu kao Z13Mad5Anaxa 1 h nakon injekcije Z13Mad5Anaxa. Za kontrolu, 100 mg izotipa mAB MPC-11 je dato i.p. na svaki od 5. i 13. dana miševima grupe "kontrola". Veličina tumora je merena kaliperom. (A) Rezime svih eksperimentalnih grupa. (B) Rast tumora kod svakog miša iz kontrolne grupe. (C) Rast tumora kod svakog miša grupe Z13Mad5Anaxa aCTLA4 sc. (D) Rast tumora u svakom mišu Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip grupe. **, p<0.01.
Slika 13 prikazuje za Primer 9 efekat kombinacije kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist i inhibitor CTLA4 u modelu tumora CT26. BALB/c miševima (5 do 6 miševa po grupi) implantirani su s.c. sa 2x10<5>CT26 tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupe "Z13Mad8Anaxa aCTLA4" su vakcinisani 3 i 9 dana supkutano sa 2 nmol Z13Mad8Anaxa u desnom boku i 100 µg anti-CTLA4 antitela je dato i.p. u svakom od dana 3, 6 i 9 (na dan 3 i 9 odmah nakon s.c primene Z13Mad8Anaxa). U kontrolnoj grupi, 100 µg izotipa mAB MPC-11 je dato i.p. na svaki od dana 3, 6 i 9 miševima grupe "kontrola".
Veličina tumora je merena kaliperom.
Slika 14 prikazuje za Primer 10 efekat kombinacije kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist, PD1 inhibitor i CTLA4 inhibitor. BALB/c miševima (5 do 6 miševa po grupi) implantirani su s.c. sa 2x10<5>CT26 tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad8Anaxa aCTLA4" i "Z13Mad8Anaxa aCTLA4/aPD1" su vakcinisani 3. i 9. dana subkutanom injekcijom 2 nmol Z13Mad8Anaxa u
12
desni bok.200 µg anti-PD1 antitela je dato i.p. u svakom od dana 3, 6 i 9 miševima grupa "aCTLA4/aPD1" i "Z13Mad8Anaxa aCTLA4/aPD1".100 µg anti-CTLA4 antitela je dato i.p. svakog dana 3, 6 i 9 u grupe "aCTLA4/aPD1", "Z13Mad8Anaxa aCTLA4" i "Z13Mad8Anaxa aCTLA4/aPD1". Dana 3 i 9, kada su Z13Mad8Anaxa i antitela davani, antitela su davana i.p. odmah nakon s.c. davanja Z13Mad8Anaxa. U kontrolnoj grupi primenjeno je i.p.100 µg izotipa mAB MPC-11 i 200 mg izotipa 2A3. na svaki od dana 3, 6 i 9 miševima grupe "kontrola". Veličina tumora je merena kaliperom. (A) Rezime svih eksperimentalnih grupa. (B) Rast tumora kod svakog miša iz kontrolne grupe. (C) Rast tumora kod svakog miša iz grupe Z13Mad8Anaxa aCTLA4. (D) Rast tumora kod svakog miša aCTLA4/aPD1 grupe. (E) Rast tumora kod svakog miša iz grupe Z13Mad8Anaka aCTLA4/aPD1.
Slika 15 prikazuje za Primer 11 efekat kombinacije kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist, CD40 agonist.
C57BL/6 miševi (4 miša po grupi) su vakcinisani 0, 14, 28 i 42 dana supkutanom injekcijom 2 nmol Z13Mad5Anaka u desni bok.100 mg anti-CD40 antitela je dato s.c. u danima 0 i danima 0 i 14 za miševe grupa "Z13Mad5Anaxa aCD40 at vac1" i "Z13Mad5Anaxa aCD40 at vac1 i vac2" respektivno. (A) Procenat multimer pozitivnih ćelija (u % CD8 T ćelija) za različite eksperimentalne grupe. (B) Procenat KLRG1 pozitivnih ćelija među multimer pozitivnim ćelijama. Sve grupe se značajno razlikuju u odnosu na naivne kontrolne grupe. *, p<0.05.
Slika 16 prikazuje za Primer 11 (A) količinu IFN-Ȗ koje proizvode SIINFEKL-specifične CD8 T ćelije (Elispot test) i (B) rezultate intracelularnog bojenja splenocita za IFN-Ȗ, CD107 i TNFĮ za SIINFEKL specifične CD8 T ćelije.
Slika 17 prikazuje za Primer 11 FACS dijagrame intracelularnog bojenja splenocita za IFN-Ȗ, CD107 i TNFĮ.
Slika 18 prikazuje za Primer 12 rast tumora 7 miševa po grupi (srednja vrednost 6
SEM); *, p<0.05 EDAZ13Mad5 u odnosu na kontrolnu grupu (dvosmerni Anova test). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 33105 EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku i dva puta vakcinisana (d5 i d13) supkutanom injekcijom 10 nmol EDAZ13Mad5, EDAMad5, Mad5 ili Mad5 i MPLA
12
(ekvimolarno prema EDA) s.c. u desni bok. Veličina tumora je merena kaliperom.
Slika 19 prikazuje za Primer 12 individualne krive rasta tumora (7 pojedinačnih miševa po grupi). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levi bok i dva puta vakcinisana (d5 i d13) supkutanom injekcijom 10 nmol EDAZ13Mad5, EDAMad5, Mad5 ili Mad5 i MPLA (ekvimolarno prema EDA) s.c. u desni bok. Veličina tumora je merena kaliperom.
Slika 20 prikazuje za Primer 12 (A) krivu preživljavanja 7 miševa po grupi; *, p<0.05 EDAZ13Mad5 u odnosu na kontrolnu grupu (Log-rank test) i (B) kriva progresije bez tumora od 7 miševa po grupi; *, p<0.05 EDAZ13Mad5 u odnosu na kontrolnu grupu (Log-rank test).
Slika 21 prikazuje za Primer 13 efekat kompleksa koji imaju različite CPP na imuni odgovor. C57BL/6 miševi su vakcinisani pet puta (WkO, Wk2, Wk4, Wk6 i Wk8) s.c. sa 2 nmola (A) ili 0.5 nmola (B) Z13Mad5Anaxa, Z14Mad5Anaxa ili Z18Mad5Anaxa. Miševima je uzeta krv 7 dana nakon 2., 3., 4. i 5. vakcinacije i izvršeno je multimerno bojenje (jedan eksperiment sa 4 miša po grupi). *, p<0.05 između vakcinisanih u odnosu na miševe koji nisu bili vakcinisani u svakoj vremenskoj tački osim posle Vac2 za Z18Mad5Anaxa vakcinisane miševe.
Slika 22 prikazuje za Primer 14 efekat kompleksa koji imaju različite CPP na CD8 T ćelije u slezini (A), odvodnim limfnim čvorovima (B) i koštanoj srži (C).
C57BL/6 miševi su vakcinisani pet puta (WkO, Wk2, Wk4, Wk6 i Wk8) s.c. sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa ili Z14Mad5Anaxa. Devet dana nakon 5. vakcinacije, miševi su eutanazirani, organi su oporavljeni i izvršeno je multimerno bojenje.
Slika 23 prikazuje za Primer 14 efekat kompleksa koji imaju različite CPP na T ćelije u slezini (CD8 T ćelijski odgovor (A) i CD4 T ćelijski odgovor (B)). C57BL/6 miševi su vakcinisani pet puta (WkO, Wk2, Wk4, Wk6 i Wk8) s.c. sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa ili Z14Mad5Anaxa. (A) devet dana nakon 5. vakcinacije, Elispot test je izveden na ćelijama slezine stimulisanim SIINFEKL OVACD8 peptidom. (B) devet dana nakon 5. vakcinacije, Elispot test je izveden na ćelijama slezine stimulisanim OVACD4 peptidom.
12
Slika 24 prikazuje za Primer 14 efekat kompleksa koji imaju različite CPP na CD8 efektornu funkciju T ćelija. C57BL/6 miševi su vakcinisani pet puta (WkO, Wk2, Wk4, Wk6 i Wk8) s.c. sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa ili Z14Mad5Anaxa. Devet dana nakon 5. vakcinacije, izvršeno je intracelularno bojenje ćelija slezine stimulisane peptidom SIINFEKL OVACD8.
Slika 25 prikazuje za Primer 15 efekat kompleksa koji imaju različite CPP na rast tumora (A) i stope preživljavanja (B). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku i dva puta vakcinisana (d5 i d13) sa s.c. injekcijom od 0.5 nmol Z13Mad5Anaxa ili Z14Mad5Anaxa u desni bok. (A) Rast tumora od 7 miševa po grupi (srednja vrednost ± SEM); *, p<0.05; ****, p<0.0001 (2-smerni Anova test na 28. dana). (B) Kriva preživljavanja od 7 miševa po grupi. Medijan preživljavanja je prikazan na grafikonu (m.s.). *, p<0.05; **, p<0.01; ***, p<0.001 (Log-rank test).
Slika 26 prikazuje za Primer 16 efekat kompleksa koji imaju različite CPP na imuni odgovor. C57BL/6 miševi su vakcinisani tri puta (WkO, Wk2 i Wk4) s.c. sa 2 nmola (A) ili 0,5 nmola (B) EDAZ13Mad5, EDAZ14Mad5 ili EDAZ18Mad5. Miševima je uzeta krv 7 dana nakon 3. vakcinacije i izvršeno je multimerno bojenje (jedan eksperiment sa 4 miša po grupi). *, p<0.05
Slika 27 pokazuje za Primer 17 efekat EDAZ14Mad5 na rast tumora (A) i stope preživljavanja (B). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku i dva puta vakcinisana (d5 i d13) sa s.c. injekcijom od 2 nmola EDAZ14Mad5 u desni bok. Levi panel: Rast tumora od 7 miševa po grupi (srednja vrednost ± SEM); **, p<0.01 (2-smerni Anova test 27. dana). Desni panel: Kriva preživljavanja od 7 miševa po grupi. Medijan preživljavanja je prikazan na grafikonu (m.s.).
Slika 28 prikazuje za Primer 18 rast tumora od 7 miševa po grupi (srednja vrednost ±
SEM). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku i dva puta vakcinisana (d5 i d13) supkutanom injekcijom od 10 nmol bilo AnakZ13Mad5, Z13Mad5Anaxa ili ko-injekcijama Z13Mad5 Pam3CSK4 (ekvimolarno Anaxu) u desni bok. Veličina tumora je merena kaliperom. *, p<0.05; ***, p<0.001, ****, p<0.0001.
12
Slika 29 prikazuje za Primer 18 individualne krive rasta tumora (7 pojedinačnih miševa po grupi). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku i dva puta vakcinisana (d5 i d13) supkutanom injekcijom od 10 nmol bilo AnakZ13Mad5, Z13Mad5Anaxa ili ko-injekcijama Z13Mad5 Pam3CSK4 (ekvimolarno Anaxu) s.c u desnom boku. Veličina tumora je merena kaliperom.
Slika 30 prikazuje za Primer 18 krivu preživljavanja od 7 miševa po grupi. C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 33105 EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku i dva puta vakcinisana (d5 i d13) supkutanom injekcijom od 10 nmol bilo AnakZ13Mad5, Z13Mad5Anaka ili ko-injekcijama Z13Mad5 Pam3CSK4 (ekvimolarno) u desni bok. Veličina tumora je merena kaliperom. *, p<0.05, **, p<0.01, ****, p<0.0001 (Log-rank test).
Slika 31 prikazuje za Primer 19 rast tumora od 7 miševa po grupi (srednja vrednost ± SEM). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku i dva puta vakcinisana (d5 i d13) supkutanom injekcijom od 2 nmola Hp91Z13Mad5, EDAZ13Mad5, Z13Mad5Anaxa, Z13Mad5EDA ili Z13Mad5EDA i MPLA (ekvivalenta EDA) u desni bok. *, p<0.05; **, p<0.01; ***, p<0.001; ****, p<0.0001 (2-smerni Anova test na 23. dana).
Slika 32 prikazuje za Primer 19 individualne krive rasta tumora (7 pojedinačnih miševa po grupi). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku i dva puta vakcinisana (d5 i d13) supkutanom injekcijom od 2 nmola Hp91Z13Mad5, EDAZ13Mad5, Z13Mad5Anaxa, Z13Mad5EDA ili Z13Mad5 i MPLA (ekvivalne EDA) s.c. u desnom boku.
Slika 33 prikazuje za Primer 19 krive preživljavanja svih 7 miševa po grupi. Medijan preživljavanja je prikazan na grafikonu (m.s.). *, p<0.05; **, p<0.01 (Log-rank test).
Slika 34 prikazuje za Primer 20 kvantifikaciju SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija u Quad-Gl261 modelu glioblastoma. Ukratko, C57BL/6 miševi su implantirani i.c. sa 5x10<5>Gl261-Quad tumorskih ćelija i dva puta vakcinisan (d7 i 21) sa s.c. injekcijom od 2 nmol Z13Mad5Anaxa ili 2 nmol Z13Mad5 i 2 nmol Anaxa. CD8 T ćelije specifične za SIINFEKL su kvantifikovane u krvi i u BILs na d28 sa
12
multimernim bojenjem (7-16 miševa po grupi).
Slika 35 prikazuje za Primer 20 sekreciju citokina. Ukratko, C57BL/6 miševi su implantirani i.c. sa 5x10<5>Gl261-Quad tumorskih ćelija i dva puta vakcinisan (d7 i 21) sa s.c. injekcijom od 2 nmol Z13Mad5Anaxa ili 2 nmol Z13Mad5 i 2 nmol Anaxa. BIL su izolovani i kultivisani tokom 6 sati sa zrelim BMDC-ima napunjenim ili ne sa SllNFEKL peptidom u prisustvu BrefeldinA pre intracelularnog bojenja za citokine. % CD8 T ćelija koje luče citokin (7-16 miševa po grupi).
Slika 36 prikazuje za Primer 21 kvantifikaciju SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija kod naivnih miševa. Ukratko, C57BL/6 miševi su vakcinisani jednom (dan0) sa s.c. injekcijom od 2 nmol Z13Mad5Anaxa (grupa "Z13Mad5Anaxa") ili 2 nmol Z13Mad5 i 2 nmol Anaxa (grupa "Z13Mad5+Anaxa"). CD8 T ćelije specifične za SIINFEKL su kvantifikovane u krvi na d7 sa multimernim bojenjem (4-8 miševa po grupi).
Slika 37 prikazuje za Primer 22 rast tumora (A) i stopu preživljavanja (B) od 7 miševa po grupi (srednja vrednost ± SEM). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 2x10<5>MC-38 tumorskih ćelija u levom boku. Miševi grupa "Z13Mad12Anaxa" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1" su vakcinisani 3 puta (d3, d10 i d17) supkutanom injekcijom od 2 nmol Z13Mad12Anaxa u bazu repa.200 mg anti-PD1 antitela je dato i.p. svakog dana 6, 10, 13, 17, 20, 24, 27 i 31 miševima grupa "anti-PD1" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1". Veličina tumora je merena kaliperom. Broj miševa bez tumora svake grupe je naznačen za svaku krivu rasta tumora. *, p<0.05; **, p<0.01; ***, p<0.001.
Slika 38 prikazuje za Primer 22 individualne krive rasta tumora od 7 miševa po grupi.
C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 2x10<5>MC-38 tumorskih ćelija u levom boku. Miševi grupa "Z13Mad12Anaxa" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1" su vakcinisani 3 puta (d3, d10 i d17) supkutanom injekcijom od 2 nmol Z13Mad12Anaxa u bazu repa.200 µg anti-PD1 antitela je dato i.p. svakog dana 6, 10, 13, 17, 20, 24, 27 i 31 miševima grupa "anti-PD1" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1". Veličina tumora je merena kaliperom.
Slika 39 prikazuje za Primer 23 rast tumora (A) i stopu preživljavanja (B) od 13 do 14
1
miševa po grupi (srednja vrednost ± SEM). C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 2x10<5>MC-38 tumorskih ćelija na leđima. Miševi grupa "Z13Mad12Anaxa" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1" su vakcinisani 3 puta (d3, d10 i d17) supkutanom injekcijom od 2 nmol Z13Mad12Anaxa u bazu repa. 200 µg anti-PD1 antitela je dato i.p. u svakom od dana 6, 10, 13, 17, 20, 24 i 27 miševima grupa "anti-PD1" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1". Veličina tumora je merena kaliperom. Broj miševa bez tumora svake grupe je naznačen za svaku krivu rasta tumora. *, p<0.05; **, p<0.01; ***, p<0.001; ****, p<0,0001.
Slika 40 prikazuje za Primer 23 individualne krive rasta tumora od 13 do 14 miševa po grupi. C57BU6 miševi su implantirani s.c. sa 2x10<5>MC-38 tumorskih ćelija na leđima. Miševi grupa "Z13Mad12Anaxa" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1" su vakcinisani 3 puta (d3, d10 i d17) supkutanom injekcijom od 2 nmol Z13Mad12Anaxa u bazu repa.200 µg anti-PD1 antitela je dato i.p. u svakom od dana 6, 10, 13, 17, 20, 24 i 27 miševima grupa "anti-PD1" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1". Veličina tumora je merena kaliperom.
PRIMERI
U narednom delu su predstavljeni konkretni primeri koji ilustruju različita izvođenja i aspekte pronalaska. Međutim, predmetni pronalazak ne sme biti ograničen na domet specifičnim izvođenja koja su ovde opisana. Sledeće pripreme i primeri su dati da se stručnjacima omogući da jasnije razumeju i praktikuju predmetni pronalazak. Predmetni pronalazak, međutim, nije ograničen obimom primernih izvođenja, koji su zamišljeni kao ilustracija samo pojedinih aspekata pronalaska, a postupci koji su funkcionalno ekvivalentni spadaju u obim pronalaska. Zaista, različite modifikacije predmetnog pronalaska pored opisanih ovde, biće jasne stručnjacima iz prethodnog opisa, pratećih slika i primera u nastavku.
Primer 1:Sazrevanje dendritičnih ćelija in vitro
Da bi se procenili efekti kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist u lečenju kancera, korišćen je model tumora E.G7. E.G7 je OVA transfektant izveden iz ćelijske linije EL4 Thymoma.
U tu svrhu, obezbeđen je "Z13Mad5Anaxa", koji je kompleks koji sadrži peptid koji prodire u
1 1
ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist kao što je ovde opisano. Konkretno, "Z13Mad5Anaxa" je fuzioni protein koji se sastoji od peptida koji prodire u ćeliju "Z13", antigenskog tereta "MAD5" koji se sastoji od OVA-CD4<+>, gp100-CD8<+>, Ealpha-CD4<+>i OVA-CD8<+>epitopa i TLR peptida agonini "Anaxa". U nastavku je prikazana aminokiselinska sekvenca Z13Mad5Anaxa sa peptidom "Z13" koji prodire u ćeliju prikazanim podvučeno i TLR peptidnim agonistom "Anaxa" prikazanim kosim slovima:
C57BL/6 miševima (sedam miševa po grupi) je implantirano s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad5Anaxa Izotip" i "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" su vakcinisani 5 i 13 dana subkutano sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desnom boku.200 µg anti-PD1 antitela RMP1-14 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato i.p. svakog dana 5, 9 i 13 miševima grupa "anti-PD1" i "Z13Mad5Anaxa anti-PD1". Za kontrolu, 200 µg izotipa mAB 2A3 je dato i.p. svakog dana 5, 9 i 13 miševima grupa „izotip” i „Z13Mad5Anaxa izotip”. U danima 5 i 13, kada su oba, Z13Mad5Anaxa i antitelo, davani, antitelo je dato i.p. odmah nakon s.c. davanja Z13Mad5Anaxa. Veličina tumora je merena kaliperom.
Kao što je prikazano na Slici 1, lečenje samo sa PD1 inhibitorom ili samo sa Z13Mad5Anaxa je rezultirao značajno smanjenom zapreminom tumora (Slika 1A) i povećanim preživljavanjem (Slika 1B) u poređenju sa kontrolnom grupom („izotip“). Međutim, kombinacija oba, inhibitora PD1 i Z13Mad5Anaxa, rezultirala je najizraženijim poboljšanjem, naime, u snažnoj smanjenoj zapremini tumora i snažnim povećanjem stope preživljavanja. Ovi podaci pokazuju da je kombinacija obe, anti-PD1 terapije i Z13Mad5Anaxa vakcinacije, efikasnija od same anti-PD1 terapije ili same vakcinacije Z13Mad5Anaxa. Ovi rezultati stoga ukazuju na sinergistički efekat anti-PD1 terapije i Z13Mad5Anaxa vakcinacije.
Primer 2: Efekti kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist na vraćanje T ćelija na mesto tumora E.G7 i na MDSCs
Da bi se procenili efekti kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire
1 2
u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist na vraćanje T ćelija na mesto tumora i na MDSC (supresorske ćelije izvedene iz mijeloida), prethodni eksperiment ( Primer 1) je ponovljen sa 8 miševa po grupi i 22. dana, miševi su eutanazirani i FACS bojenje je izvršeno da bi se pratio OVA-specifičan imuni odgovor i tumorsko mikrookruženje u slezini i TIL-ovima (limfociti koji infiltriraju tumor).
Slika 2 prikazuje rast tumora u eksperimentalnim grupama (ista eksperimentalna metoda kao u Primeru 1). Ponovo, lečenje samo sa inhibitorom PD1 ili samo sa Z13Mad5Anaxom je rezultiralo značajno smanjenom zapreminom tumora (Slika 2) u poređenju sa kontrolnom grupom („izotip“). Međutim, kombinacija oba, inhibitora PD1 i Z13Mad5Anaxa, rezultirala je najizraženijim poboljšanjem, naime, u značajnom smanjenju zapremine tumora i značajnom povećanju stope preživljavanja. Shodno tome, ovi podaci su u skladu sa rezultatima Primera 1 (uporedi Sliku 1A). Dakle, podaci potvrđuju da je kombinacija obe, anti-PD1 terapije i Z13Mad5Anaxa vakcinacije, efikasnija od same antiPD1 terapije ili same vakcinacije Z13Mad5Anaxa i ukazuju na sinergistički efekat anti-PD1 terapije i Z13Mad5Anaxa vakcinacije.
Slika 3 prikazuje procenat multimer pozitivnih ćelija (u % CD8 T ćelija) na mestu tumora (TIL) za različite eksperimentalne grupe (Slika 3A) i korelaciju multimer pozitivnih ćelija (u % CD8 T ćelija ) među TIL-ovima sa veličinom tumora (Slika 3B). Ovi podaci pokazuju da se antigenske specifične T ćelije akumuliraju na mestu tumora kod vakcinisanih miševa.
Najmanji procenat multimer pozitivnih ćelija pronađen je kod kontrolnih miševa i kod miševa koji su lečeni samo anti-PD1 (grupa „anti PD1“). Kod miševa vakcinisanih sa Z13Mad5Anaxa, procenat multimer pozitivnih ćelija je značajno povećan sa najjačim i najizraženijim povećanjem primećenim kod miševa tretiranih i sa Z13Mad5Anaxom i sa anti-PD1. Pored toga, primećena je značajna inverzna korelacija između procenta multimer pozitivnih ćelija (u % CD8 T ćelija) i veličine tumora, odn. što je veći procenat multimer pozitivnih ćelija (u % CD8 T ćelija), to je manji tumor.
Slika 4 pokazuje procenat granulocitnih MDSC (u % CD45+CD11b+ ćelija) za različite eksperimentalne grupe u slezini (Slika 4A) i TIL (Slika 4B). Najveći procenat granulocitnih MDSC (u % CD45+CD11b+ ćelija) primećen je za kontrolnu grupu („Izotip“) na periferiji (slezina) i na mestu tumora (TIE). Značajno niži procenti granulocitnih MDSC (u % CD45+CD11b+ ćelija) primećeni su kod svih ostalih eksperimentalnih grupa sa najjačim i najizraženijim smanjenjem granulocitnih MDSC uočenim kod miševa tretiranih i sa Z13Mad5Anaxa i sa anti-PD1. Slika 5 pokazuje značajnu korelaciju između procenta
1
granulocitnih MDSC (u % CD45+CD11b+ ćelija) i veličine tumora za različite eksperimentalne grupe u slezini (Slika 5A) i TIL (Slika 5B).
Uzeti zajedno, predmetni podaci o T ćelijama i MDSC podaci snažno podržavaju sinergistički efekat kombinacije anti-PD1 terapije i vakcinacije Z13Mad5Anaxa primećenim za rast tumora i stopu preživljavanja.
Primer 3: Uticaj rasporeda lečenja kombinacije inhibitora PD1 i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist na rast tumora
U cilju da se procene efekti rasporeda lečenja kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist u lečenju kancera, ponovo je korišćen E.G7 model tumora.
U prvoj eksperimentalnoj grupi "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" PD1 inhibitor i Z13Mad5Anaxa su davani kao što je opisano u Primeru 1. Ukratko, miševima C57BL/6 (šest-sedam miševa po grupi) je implantirano s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi su vakcinisani 5. i 13. dana subkutano sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desnom boku.200 µg anti-PD1 antitela RMP1-14 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato i.p. svakog dana 5, 9 i 13. U odgovarajućoj kontrolnoj grupi, 200 µg izotipa mAB 2A3 je dato i.p. svakog dana 5, 9 i 13. U danima 5 i 13, kada su oba, Z13Mad5Anaxa i antitelo, davani, antitelo je dato i.p. odmah nakon s.c. davanja Z13Mad5Anaxa.
U drugoj eksperimentalnoj grupi "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" inhibitor PD1 i Z13Mad5Anaxa su davani na sledeći način: miševima C57BL/6 (šest-sedam miševa po grupi) je implantirano s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi su vakcinisani 5. i 13. dana subkutano sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desnom boku -kao u prvoj eksperimentalnoj grupi. Međutim, za razliku od prve eksperimentalne grupe, u drugoj eksperimentalnoj grupi je dato i.p.200 µg anti-PD1 antitela RMP1-14 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, USA) na svaki od 17. i 20. dana. Drugim rečima, anti-PD1 lečenje je počelo tek nakon završenog lečenja Z13Mad5Anaxa. U odgovarajućoj kontrolnoj grupi, 200 µg izotipa mAB 2A3 je dato i.p. svakog 17. i 20. dana.
Rezultati su prikazani na Slici 6 sa Slikom 6A koja prikazuje rast tumora u prvoj
1 4
eksperimentalnoj grupi (protokol prema Primeru 1) i odgovarajućoj kontrolnoj grupi i Slikom 6B koja prikazuje rast tumora u drugoj eksperimentalnoj grupi (samo anti-PD1 lečenje započeto nakon što je lečenje Z13Mad5Anaxa završen) i odgovarajuću kontrolnu grupu. Kao što se može videti sa Slike 6, poslednji protokol lečenja, gde je lečenje anti-PD1 počelo tek nakon što je lečenje Z13Mad5Anaka završeno, rezultirao je blagim poboljšanjem (malo smanjenje rasta tumora, videti Sliku 6B), dok je "prava kombinacija" anti-PD1 i Z13Mad5Anaxa (protokol kao u Primeru 1, cf. Slika 6A) rezultirala znatno jačim poboljšanjem, odnosno snažno izraženim smanjenjem rasta tumora.
Ovi podaci dalje podržavaju sinergistički efekat kombinacije anti-PD1 terapije i vakcinacije Z13Mad5Anaxa primećen u prethodnim Primerima, pošto je efekat bio mnogo manji kada je anti-PD1 terapija započeta tek nakon što je vakcinacija Z13Mad5Anaka završena.
Primer 4: Efekti kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist na T ćelija koji se vraća na mesto tumora u modelu glioblastoma
Da bi se istražili efekti kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist u drugom modelu tumora (osim modela E.G7 koji se koristi u Primerima 1-3), korišćen je mišiji model glioblastoma. Navođenje T ćelija na mesto tumora je tako analizirano kod miševa koji nose tumor GI261-Quad vakcinisani dva puta (1. nedelja i 3. nedelja nakon implantacije tumora) vakcinom Z13Mad5Anaxa i tretirani ili ne sa anti-PD1. U nedelji 4, analizirani su krv i leukociti koji infiltriraju mozak (BIL).
Konkretno, miševi C57BL/6 su implantirani intrakranijalno sa 53105 Gl261-Kuad tumorskih ćelija na dan 0. Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad5Anaka Isotipe" i "Z13Mad5Anaka anti-PD1" su vakcinisani 7. dana i 7. subkutana injekcija 2 nmol Z13Mad5Anaka u desni bok.200 mg anti-PD1 antitela RMP1-14 (BioKscell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato i.p. svakog dana 7, 10, 14, 17 i 21. miševima grupa "anti-PD1" i "Z13Mad5Anaka anti-PD1". Za kontrolu, 200 mg izotipa mAB 2A3 je dato i.p. u svakom od dana 7, 10, 14, 17 i 21 miševima grupa "izotip" i "Z13Mad5Anaka izotip". Dana 7 i 21, kada su oba, Z13Mad5Anaka i antitelo, davani, antitelo je dato i.p. odmah nakon s.c. administracija Z13Mad5Anaka. CD8 T ćelije specifične za SIINFEKL su kvantifikovane u krvi i u leukocitima koji infiltriraju mozak (BIL) 28. dana multimernim bojenjem (5-8 miševa po grupi).
1
Rezultati su prikazani na Slici 7 sa procentom SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija u krvi prikazanim na Slici 7A i procentom SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija u BILs prikazanim na Slici 7B. Slika 7C prikazuje rezime procenta SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija u krvi i BILs. Kao što je ranije primećeno, niska frekvencija SIINFEKL specifičnih CD8 T ćelija je kvantifikovana u krvi. Međutim, veći procenat SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija primećen je u krvi Z13Mad5Anaxa vakcinisanih miševa tretiranih ili ne sa anti-PD1. U svim grupama, došlo je do znatno veće akumulacije CD8 T ćelija specifičnih za SIINFEKL u BIL nego u krvi. Važno je da je anti-PD1 terapija bila u stanju da poveća učestalost specifičnih CD8 T ćelija na 42% bez vakcinacije, pa čak i na 61% kada se kombinuje sa Z13Mad5Anaxa vakcinacijom, što opet sugeriše sinergistički efekat vakcinacije i anti-PD1 terapije.
Štaviše, procenjen je i procenat ćelija koje proizvode citokine. U tom cilju, intracelularni citokini su obojeni nakon restimulacije SIINFEKL peptidom tokom 6 sati u prisustvu Brefeldina A (GolgiPlug, BD Bioscences) sa mAb na IFN-Ȗ (XMG1.2), faktorom tumorske nekroze (MP6-XT22) i odgovarajuće kontrole izotipa (BD Biosciences).
Rezultati su prikazani na Slici 8 sa procentom ćelija koje proizvode IFN-Ȗ (% CD8 T ćelija) prikazanim na Slici 8A i rezimeom ćelija koje proizvode IFN-Ȗ i/ili TNFĮ (% CD8 T ćelija) prikazanim na Slici 8B . Ovi podaci pokazuju da vakcinacija samo sa Z13Mad5Anaxa i tretman samo sa anti-PD1 rezultiraju povećanim procentom ćelija koje proizvode citokine, posebno IFN-Ȗ. Međutim, najjače povećanje procenta ćelija koje proizvode citokine, posebno IFN-Ȗ, jasno je primećeno kod životinja tretiranih kombinacijom Z13Mad5Anaxa i anti-PD1.
Uzeti zajedno, najjači SIINFEKL-specifični imuni odgovori CD8 T ćelija u mozgu miševa koji nose tumor sa snažnom efektorskom funkcijom jasno su primećeni kod životinja tretiranih kombinacijom Z13Mad5Anaxa i anti-PD1. Ovi nalazi takođe ukazuju na sinergistički efekat Z13Mad5Anaxa i anti-PD1 u modelu glioblastoma.
Primer 5: Efekti kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist na preživljavanje u modelu glioblastoma
Zatim, stopa preživljavanja miševa tretiranih kombinacijom anti-PD1 i Z13Mad5Anaxa procenjena je u modelu glioblastoma u nezavisnom eksperimentu.
U tu svrhu, C57BL/6 miševi su implantirani intrakranijalno sa 5x10<5>Gl261-Quad tumorskih
1
ćelija na dan 0. Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad5Anaxa Izotip" i "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" su vakcinisani 17. dana. i 35 subkutanom injekcijom od 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desni bok.200 µg anti-PD1 antitela RMP1-14 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato i.p. svakog dana 7, 10, 14, 17 i 21 miševima grupe "Z13Mad5Anaxa anti-PD1". Za kontrolu, 200 µg izotipa mAB 2A3 je dato i.p. u svakom od dana 7, 10, 14, 17 i 21 miševima grupa "izotip" i "Z13Mad5Anaka izotip".7. i 21. dana, kada oba, Z13Mad5Anaxa i antitelo su davani, antitelo je dato i.p. odmah nakon s.c. davanja Z13Mad5Anaxa. Miševi su svakodnevno mereni i eutanazirani kada je gubitak težine bio veći od 15%.
Rezultati su prikazani na Slici 9. Ovi rezultati pokazuju da je terapijska vakcinacija Z13Mad5Anaxa sama po sebi efikasnija od kontrolne grupe sa 10-dnevnom razlikom u medijani preživljavanja. Opet, efekti, odn. povećanje stope preživljavanja, najjači su za kombinaciju anti-PD1 i Z13Mad5Anaxa. Konkretno, kombinovana antiPD1/Z13Mad5Anaxa terapija je u stanju da kontroliše rast glioblastoma.
Uzeto zajedno, kombinovana anti-PD1 terapija je povećala efekat vakcinacije sa Z13Mad5Anaxa. Kao što je prikazano u Primeru 4, kombinacija Z13Mad5Anaxa i anti-PD1 je bila u stanju da podstakne najjače lučenje citokina od strane antigen-specifičnih CD8 T ćelija u mozgu.
Primer 6: Efekti kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist na broj metastaza u modelu metastaza pluća
U ovom eksperimentu, kombinacija PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist ponovo je ispitivana u drugom modelu tumora (osim E.G7 modela koji se koristi u Primerima 1-3 i glioblastoma model korišćen u primerima 4 i 5).
U tu svrhu, C57BL/6 miševima je implantiran i.v. sa 1x10<5>B16-OVA ćelija tumora melanoma 0. dana. Nakon implantacije tumora, miševi grupe "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" ("Vakcina anti-PD1") su vakcinisani 0. i 10. dana subkutanom injekcijom od 0.5 nmol Z13Mad5Anaxa na desnom boku.200 µg anti-PD1 antitela RMP1-14 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato i.p. svakog dana 0, 3 i 7 miševima grupa "Z13Mad5Anaxa anti-PD1" ("Vakcina anti-PD1") i "anti-PD1". Za kontrolu, 200 µg izotipa mAB 2A3 je dato i.p. u svakom od dana 0, 3 i
1
7 miševima grupe "izotip". Dana 0, kada su oba, Z13Mad5Anaxa i antitelo, primenjeni, antitelo je dato i.p. odmah nakon s.c. davanja Z13Mad5Anaxa. Miševi su eutanazirani 17. dana i pluća su se oporavila. Broj metastaznih žarišta je izbrojan za svako plućno krilo. **, p<0.01 (neupareni T test).
Rezultati su prikazani na Slici 10. Samo kombinovano lečenje sa anti-PD1 i Z13Mad5Anaxa, ali ne i lečenje samo sa anti-PD1, rezultirao je značajnim smanjenjem broja metastaza. Shodno tome, kombinovano lečenje sa anti-PD1 i Z13Mad5Anaxom bio je visoko efikasan u inhibiciji rasta metastaza melanoma u plućima.
Primer 7: Efekti kombinacije CTLA4 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist na rast tumora u EG7 modelu
Da bi se procenili efekti kombinacije kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist sa različitim inhibitorom kontrolne tačke, u ovom eksperimentu je korišćen inhibitor CTLA4.
C57BL/6 miševima (5-6 miševa po grupi) je implantirano s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupe "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip" su vakcinisani 5. i 13. dana subkutano sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desnom boku.100 µg anti-CTLA4 antitela 9D9 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato i.p. svakog od 5. i 13. dana miševima grupa "aCTLA4 ip" i "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip". U grupi "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip" antitelo je dato i.p. odmah nakon s.c. davanja Z13Mad5Anaxa. Za kontrolu, 100 mg izotipa mAB MPC-11 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato i.p. na svaki od 5. i 13. dana miševima grupe "kontrola". Veličina tumora je merena kaliperom.
Kao što je prikazano na Slici 11, lečenje samim inhibitorom CTLA4 nije rezultirao bilo kakvim efektom na rast tumora u poređenju sa kontrolnom grupom. Međutim, kombinacija oba, inhibitora CTLA4 i Z13Mad5Anaxa, rezultirala je značajnim smanjenjem zapremine tumora. Ovi podaci pokazuju da je kombinacija anti-CTLA4 terapije i vakcinacije Z13Mad5Anaxa efikasna u smanjenju rasta tumora, dok sama anti-CTLA4 terapija nije dala nikakav efekat.
Primer 8: Efekti načina primene modulatora imunološke kontrolne tačke na rast tumora
1
Da bi se procenili efekti načina primene modulatora imunološke kontrolne tačke u kombinovanoj terapiji kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist sa modulatorom kontrolne tačke, korišćen je model tumora EG7.
C57BL/6 miševima (5-6 miševa po grupi) je implantirano s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip" i "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 sc" su vakcinisani 5. i 13. dana subkutano sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa u desnom boku.100 µg anti-CTLA4 antitela je dato i.p. svakog od 5. i 13. dana miševima grupe "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 ip" odmah nakon s.c. davanja Z13Mad5Anaxa. U grupi "Z13Mad5Anaxa aCTLA4 sc" svakog od 5. i 13. dana 100 µg anti-CTLA4 antitela je dato s.c. na istom mestu kao Z13Mad5Anaxa 1 h nakon ubrzigavanja Z13Mad5Anaxa. Za kontrolu, 100 µg izotipa mAB MPC-11 je dato i.p. na svaki od 5. i 13. dana miševima grupe "kontrola". Veličina tumora je merena kaliperom.
Kao što je prikazano na Slici 12, najizraženiji efekat kombinovane terapije kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist sa modulatorom kontrolne tačke u smanjenju rasta tumora postignut je kada je modulator kontrolne tačke primenjen intraperitonealno. Subkutana primena modulatora kontrolne tačke je takođe rezultirala smanjenim rastom tumora, međutim, efekat je bio manje izražen nego nakon i.p. davanja.
Primer 9: Efekti kombinacije inhibitora CTLA4 i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist na rast tumora u CT26 modelu karcinoma debelog creva
U ovom eksperimentu, kombinacija CTLA4 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist je ispitivana u drugom modelu tumora (osim modela E.G7 korišćenog u Primerima 7 i 8).
U tu svrhu je korišćen mišji model karcinoma debelog creva CT26 i dizajniran je drugi kompleks koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist („Z13Mad8Anaxa“). Z13Mad8Anaxa se razlikuje od Z13Mad5Anaxa (opisanog u Primeru 1) po antigenskim teretima. Naročito, "Z13Mad8Anax" je fuzioni protein koji sadrži peptid "Z13" koji prodire u ćeliju, antigenski teret "MAD8" koji sadrži CD8 i CD4 epitope glikoproteina 70, i TLR peptidni agonist "Anaxa". U nastavku je prikazana aminokiselinska sekvenca Z13Mad8Anaxa sa peptidom "Z13" koji prodire u ćeliju prikazanim podvučeno i TLR
1
peptidnim agonistom "Anaka" prikazanim iskošenim slovima:
BALB/c miševima (sedam miševa po grupi) je implantirano s.c. sa 2x10<5>CT26 tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupe "Z13Mad8Anaxa aCTLA4" su vakcinisani 3. i 9. dana subkutano sa 2 nmol Z13Mad8Anaxa u desni bok i 100 µg anti-CTLA4 antitela 9D9 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, USA), je dato i.p. na svaki od dana 3, 6 i 9 (na dan 3 i 9 odmah nakon s.c davanja Z13Mad8Anaxa). U kontrolnoj grupi, 100 µg izotipa mAB MPC-11 je dato i.p. na svaki od dana 3, 6 i 9 miševima grupe "kontrola". Veličina tumora je merena kaliperom.
Rezultati su prikazani na Slici 13. Ovi podaci pokazuju da kombinacija inhibitora CTLA4 sa kompleksom koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist može da kontroliše rast tumora takođe u CT26 modelu tumora raka debelog creva.
Primer 10: Efekti kombinacije kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist sa dva različita modulatora imunološke kontrolne tačke na rast tumora
U ovom eksperimentu su procenjeni efekti kombinacije kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist sa dva različita modulatora imunološke kontrolne tačake, odnosno inhibitorom PD1 i inhibitorom CTLA4. Cilj ovog eksperimenta je bio da se utvrdi da li je kombinacija koja uključuje - pored kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist - dva različita modulatora kontrolnih tačaka čak efikasnija od kombinacije sa jednim modulatorom kontrolne tačke.
Mora se voditi računa o izboru odgovarajućeg modela tumora kako bi se izbegli "efekti poda" i "efekti plafona", pošto efekat, npr. smanjenje zapremine tumora, kombinacija sa jednim modulatorom kontrolne tačke bi i dalje trebalo da se poboljša, npr. još daljim smanjenjem zapremine tumora. Zbog toga je izabran model karcinoma debelog creva CT26.
BALB/c miševima (5 do 6 miševa po grupi) implantirani su s.c. sa 2x10<5>CT26 tumorskih
14
ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad8Anaxa aCTLA4" i "Z13Mad8Anaxa aCTLA4/aPD1" su vakcinisani 3. i 9. dana subkutanom injekcijom od 2 nmol Z13Mad8Anaxa u desni bok.200 µg anti-PD1 antitela RMP1-14 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato i.p. u svakom od dana 3, 6 i 9 miševima grupa "aCTLA4/aPD1" i "Z13Mad8Anaxa aCTLA4/aPD1".100 µg anti-CTLA4 antitela [ime Ab, dobavljač?] je dato i.p. svakog dana 3, 6 i 9 u grupe "aCTLA4/aPD1", "Z13Mad8Anaxa aCTLA4" i "Z13Mad8Anaka aCTLA4/aPD1". Dana 3 i 9, kada su Z13Mad8Anaxa i antitela davani, antitela su davana i.p. odmah nakon s.c. davanja Z13Mad8Anaxa. U kontrolnoj grupi, 100 µg izotipa mAB MPC-11 je dato i.p. na svaki od dana 3, 6 i 9 miševima grupe "kontrola". Veličina tumora je merena kaliperom.
Rezultati su prikazani na Slici 14. Kao što je prikazano u Primeru 9, lečenje sa kombinacijom Z13Mad8Anaxa sa CTLA4 inhibitorom (ali bez daljih modulatora kontrolnih tačaka) je rezultiralo smanjenjem rasta tumora. Slično, lečenje kombinacijom modulatora kontrolnih tačaka (anti-CTLA4 i anti-PD1), ali bez Z13Mad8Anaxa, takođe je rezultiralo smanjenje rasta tumora. Međutim, kombinacija sva tri, dva različita modulatora kontrolne tačke i Z13Mad8Anaxa, dovela je do najizraženijeg poboljšanja, odnosno do snažnog smanjenja zapremine tumora. Dakle, podaci pokazuju da je kombinacija sve tri, anti-PD1 terapije, anti-CTLA4 terapije i Z13Mad5Anaxa vakcinacije, efikasnija od kombinacije samo dve komponente. Ovi rezultati ukazuju na sinergistički efekat anti-PD1 terapije, anti-CTLA4 terapije i Z13Mad5Anaxa vakcinacije.
Primer 11: Imunogenost kombinacije CD40 agonista i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist
Da bi se procenio potencijal kombinacije kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist sa ponovo različitim modulatorom kontrolne tačke, u ovom eksperimentu je korišćeno agonističko antitelo koje cilja na CD40.
U tu svrhu, naivni C57BL/6 miševi (4 miša po grupi) su vakcinisani 0, 14, 28. i 42. dana (0, 2, 4 i 6 nedelje) supkutano sa 2 nmola Z13Mad5Anaxa u desnom boku.100 µg anti-CD40 antitela FGK45 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato s.c. na dan 0 miševima u grupi "Z13Mad5Anaxa aCD40 at vac1" i u danima 0 i 14 za miševe u grupi "Z13Mad5Anaxa aCD40 na vac1 i vac2" (isti dani kao prva i druga vakcinacija). Anti-CD40 antitelo je dato s.c. na istom mestu kao Z13Mad5Anaxa 1 h nakon injekcije Z13Mad5Anaxa. Miševima je uzeta krv 21., 35. i 49. dana (3., 5. i 7. nedelje), a slezina je procenjena 7. nedelje. Multimerno bojenje je izvršeno na krvnim ćelijama. Štaviše, procenat ćelija koje proizvode citokine je takođe procenjen u slezini. U tom cilju, intracelularni citokini su obojeni nakon restimulacije SIINFEKL peptidom tokom 6 sati u prisustvu Brefeldina A (GolgiPlug, BD Bioscences) sa mAb na IFN-Ȗ (XMG1.2), faktor nekroze tumora (MP6-XT22), CD107a (1 D4B) i odgovarajuće kontrole izotipa (BD Biosciences).
Slika 15 prikazuje procenat multimer-pozitivnih ćelija (u % CD8 T ćelija) za različite eksperimentalne grupe (Slika 15A) i procenat KLRG1 pozitivnih ćelija među multimerpozitivnim ćelijama (Slika 15B). Sve grupe se značajno razlikuju u poređenju sa kontrolnom grupom koja nije primila lek, što potvrđuje imunogenost Z13Mad5AnaXa. Međutim, grupe koje su dodatno tretirane anti-CD40 antitelom pokazale su još više multimer pozitivnih ćelija i KLRG1 pozitivnih ćelija, što je bilo najizraženije u grupi koja je primala dva tretmana sa anti-CD40. Ovi rezultati ukazuju na sinergistički efekat kombinacije CD40 agonista i Z13Mad5Anaxa na imunogenost.
Ovi podaci potkrepljeni su rezultatima prikazanim na Slikama 16 i 17 koji se odnose na efektorsku funkciju OVA-specifičnih CD8 T ćelija, koje pokazuju najjače povećanje ćelija koje proizvode citokine, kada je vakcinacija sa Z13Mad5Anaxa kombinovana sa tretmanom sa agonističkim anti- CD40 antitelom.
Primer 12: Efikasnost kompleksa koji ima drugačiji TLR agonist na rast tumora u referentnom modelu tumora EG.7-OVA
Cilj ove studije je bio da se istraži efekat kompleksa kao što je ovde opisano koji ima drugačiji TLR agonist, naime "EDA" umesto "Z13", na rast i preživljavanje tumora. U ovoj studiji, kompleks je fuzioni protein, koji se sastoji od peptida "Z13" koji prodire u ćeliju, proteina "MAD5", koji se sastoji od različitih CD8<+>i CD4<+>epitopa iz različitih antigena, i TLR4 peptidnog agonista "EDA". Shodno tome, dizajnirani su fuzionisani protein sa EDA peptidom na N-terminalnoj poziciji i različiti kontrolni konjugovani proteini bez Z13 ili EDA ili oba.
Naime, dizajnirani su sledeći konstrukti, pri čemu je u aminokiselinskoj sekvenci podvučen peptid „Z13“ koji prodire u ćeliju, a iskošenim slovima je prikazan TLR peptidni agonist „EDA“:
EDAZ13Mad5
Sekvenca:
Molekulska težina: 25’057 Da
Karakteristike:
- Mad5 teret sadrži OVACD4, gp100CD8, EalphaCD4 i OVACD8 epitope
- Sadrži EDA TLR agonist (Lasarte, J J., et al., Dodatni domen A iz fibronektina cilja antigene na üelije koje eksprimiraju TLR4 i indukuje citotoksiþne T üelijske odgovore in vivo. J Immunol, 2007.178(2): str.748-56)
- Pufer za skladištenje: 50 mM Tris-HCl, 150 mM NaCl, 10% glicerol, 2 mM DTT, 1 M L-arginin, pH 8
- Nivo endotoksina: < 0.01 EU/ug
Mad5
Sekvenca:
Molekulska težina: 10’154.6 Da
Karakteristike:
- Mad5 teret sadrži OVACD4, gp100CD8, EalphaCD4 i OVACD8 epitope
- Pufer za skladištenje: 50 mM Tris-HCl, 150 mM NaCl, 10% glicerol, 2 mM DTT, 0.5 M L-arginin, pH 8
- Nivo endotoksina: 0.069EU/mg
EDAMad5
14
Sekvenca:
Molekulska težina: 20’017 Da
Karakteristike:
- Mad5 teret sadrži OVACD4, gp100CD8, EalphaCD4 i OVACD8 epitope
- Sadrži EDA TLR agonist
- Pufer za skladištenje: 50 mM Tris-HCl, 150 mM NaCl, 10% glicerol, 2 mM DTT, 0.5 M L-arginin, pH 8
- Nivo endotoksina: 1.8EU/mg
Da bi se procenio efekat EDA konstruktivnih proteina na kontrolu rasta tumora, s.c. izabran je model ćelija timoma EG.7-OVA. C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku. Nakon implantacije tumora, miševi su vakcinisani 5. i 13. dana sa 10 nmola jednog od sledećih konstrukta (uporedi Primere 1 i 2 za opis konstrukta):
EDAZ13Mad5, EDAMad5, Mad5 ili Mad5 i MPLA (ekvimolarno prema EDA) s.c. u desnom boku. Veličina tumora je merena kaliperom.
Slika 18 prikazuje rast tumora od 7 miševa po grupi (srednja vrednost ± SEM); *, p<0.05 EDAZ13Mad5 u odnosu na kontrolnu grupu (2-vai Anova test). Slika 19 prikazuje individualne krive rasta tumora (7 pojedinačnih miševa po grupi). Slika 20 A prikazuje krivu preživljavanja 7 miševa po grupi; *, p<0.05 EDAZ13Mad5 u odnosu na kontrolnu grupu (Logrank test). Slika 20 B prikazuje krivu progresije bez tumora od 7 miševa po grupi; *, p<0.05 EDAZ13Mad5 u odnosu na kontrolnu grupu (Log-rank test).
Rezultati pokazuju da je u terapijskom okruženju EDAZ13Mad5 bila jedina proteinska vakcina koja je značajno kontrolisala rast tumora u poređenju sa kontrolnom grupom sa značajno boljom krivom progresije bez tumora i krivom preživljavanja.
Rezultati stoga sugerišu da je konstruktivni protein EDAZ13Mad5 veoma moćna vakcina za kontrolu rasta tumora u terapijskom okruženju.
Primer 13: Poređenje kinetike imunoloških odgovora sa kompleksima koji imaju različite peptide koji prodiru u ćeliju
Da bi se istražio efekat različitih CPP u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnom pronalasku, korišćen je fuzioni protein Z13Mad5Anaxa kao što je gore opisano.
Pored toga, konstruisani su dalji fuzioni proteini, koji sadrže CPP različite od Z13 – naime Z14 (SEQ ID NO: 7) ili Z18 (SEQ ID NO: 11). Ovi fuzioni proteini takođe sadrže protein "MAD5", koji se sastoji od različitih CD8<+>i CD4<+>epitopa iz različitih antigena, i TLR2 peptidni agonist "Anaxa". Shodno tome, dodatno su projektovani sledeći konstrukti:
Z14Mad5Anaxa
Sekvenca:
Z18Mad5Anaxa
Sekvenca:
C57BL/6 miševi su raspoređeni u osam različitih grupa (4 miša po grupi): tri grupe koje su primale 2 nmol Z13Mad5Anaxa, Z14Mad5Anaxa ili Z18Mad5Anaxa i odgovarajuća kontrola i tri grupe koje su primale 0.5 nmol Z13Mad5Anaxa, Z13Mad5Anaxa, Z13Mad5Anaxa, i odgovarajuću kontrolu. Miševi su vakcinisani pet puta (Nedelja 0, nedelja 2, nedelja 4, nedelja 6 i nedelja 8) s.c.. Miševima je uzeta krv 7 dana nakon 2., 3., 4. i 5. vakcinacije i izvršeno je multimerno bojenje (jedan eksperiment sa 4 miša po grupi).
14
Rezultati su prikazani na Slici 21. Sve grupe vakcinisane sa Z13Mad5Anaxa, Z14Mad5Anaxa ili Z18Mad5Anaxa pokazale su povećan procenat multimer pozitivnih ćelija u poređenju sa kontrolnom grupom (osim druge vakcinacije Z18Mad5Anaxa). Ovi rezultati pokazuju da kompleksi prema predmetnom pronalasku koji imaju različite peptide koji prodiru u ćeliju mogu da izazovu imuni odgovor pri različitim dozama.
Primer 14: Poređenje imunih odgovora T ćelija sa kompleksima koji imaju različite peptide koji prodiru u ćeliju
Da bi se detaljnije istražili imuni odgovori CD8 T ćelija, C57BL/6 miševi su raspoređeni u tri različite grupe (3 - 4 miša po grupi): naivni, Z13Mad5Anaxa ili Z14Mad5Anaxa. C57BL/6 miševi iz grupe Z13Mad5Anaxa i grupe Z14Mad5Anaxa su vakcinisani pet puta (nedelja 0, nedelja 2, nedelja 4, nedelja 6 i nedelja 8) s.c. sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa ili Z14Mad5Anaxa kao što je gore opisano. Devet dana nakon 5. vakcinacije, miševi su eutanazirani, organi su oporavljeni i izvršeno je multimerno bojenje da bi se identifikovao procenat SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija u slezini, koštanoj srži i drenirajućim limfnim čvorovima (ingvinalnim i aksilarnim).
Rezultati su prikazani na Slici 22. Miševi vakcinisani sa Z13Mad5Anaxa ili sa Z14Mad5Anaxa su pokazali sličan porast multimer pozitivnih ćelija, posebno u slezini i koštanoj srži, kao i blago povećanje drenirajućih limfnih čvorova.
Da bi se dalje istražila funkcija efektora CD8 T ćelija nakon vakcinacije sa kompleksima sa različitim CPP, u istim grupama miševa kao što je gore opisano, Elispot test je izveden na ćelijama slezine stimulisanim SIINFEKL OVACD8 peptidom (SEQ ID NO: 35) devet dana nakon 5. vakcinacija u cilju kvantifikacije ćelija koje proizvode IFN-Ȗ.
Rezultati su prikazani na Slici 23A. Miševi vakcinisani sa Z13Mad5Anaxa pokazali su značajno povećanje ćelija koje proizvode IFN-Ȗ u poređenju sa miševima koji nisu bili naivni. Miševi vakcinisani sa Z14Mad5Anaxa takođe su pokazali povećanje ćelija koje proizvode IFNg u poređenju sa naivnim miševima, međutim, povećanje nije bilo značajno, što može biti posledica malog broja miševa (3 miša u grupi Z14Mad5Anaxa).
Da bi se istražili odgovori CD4 T ćelija nakon vakcinacije sa kompleksima sa različitim CPP, u istim grupama miševa kao što je gore opisano, Elispot test je izveden na ćelijama slezine stimulisanim OVACD4 peptidom (SEQ ID NO: 36) devet dana nakon 5. vakcinacije po redu
14
kao bi se kvantifikovale ćelije koje proizvode IFN-Ȗ.
Rezultati su prikazani na Slici 23B. Miševi vakcinisani sa Z13Mad5Anaxa pokazali su visoko značajno povećanje ćelija koje proizvode IFN-Ȗ u poređenju sa miševima koji nisu bili ranije. Miševi vakcinisani sa Z14Mad5Anaxa su takođe pokazali povećanje ćelija koje proizvode IFN-Ȗ u poređenju sa naivnim miševima, međutim, povećanje nije bilo značajno, što može biti posledica malog broja miševa (3 miša u grupi Z14Mad5Anaxa).
Pored toga, u gore opisanim grupama miševa, intracelularno bojenje je izvedeno na ćelijama slezine stimulisanim SIINFEKL OVACD8 peptidom (SEQ ID NO: 35) da bi se identifikovale CD107a<+>IFN-Ȗ<+>TNF-Į<+>ćelije. Rezultati su prikazani na Slici 24. Miševi vakcinisani sa Z13Mad5Anaxa ili sa Z14Mad5Anaxa pokazali su sličan porast u CD107a<+>IFN-Ȗ<+>TNF-Į<+>ćelijama.
Primer 15: Poređenje efekta kompleksa koji imaju različite peptide koji prodiru u ćelije na rast i preživljavanje tumora u EG.7-OVA s.c. model
Da bi se istražili efekti kompleksa koji imaju različite peptide koji prodiru u ćelije na rast i preživljavanje tumora, korišćen je EG.7-OVA s.c. model. Na d0 C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 3x10<5>tumorskih ćelija EG7-OVA u levom boku i dodeljene u tri različite grupe (naivne, Z13Mad5Anaxa i Z14Mad5Anaxa). Miševi su vakcinisani dva puta na d5 i d13 nakon implantacije tumora sa s.c. injekcijom ili 0.5 nmol Z13Mad5Anaxa ili Z14Mad5Anaxa u desnom boku.
Rezultati su prikazani na Slici 25. Vakcinacija sa Z13Mad5Anaxa ili sa Z14Mad5Anaxa je rezultirala značajno smanjenom zapreminom tumora u poređenju sa kontrolnim miševima (Slika 25 A), kao i značajno povećanom stopom preživljavanja u poređenju sa kontrolnim miševima (Slika 25 B). Ovi rezultati ukazuju da su oba kompleksa, Z13Mad5Anaxa i Z14Mad5Anaxa, u stanju da značajno smanje rast tumora i da značajno produže preživljavanje.
Primer 16: Poređenje imunoloških odgovora nakon vakcinacije sa kompleksima koji imaju različite peptide koji prodiru u ćelije
U ovom eksperimentu, efekat različitih CPP u kompleksu koji se sastoji od kombinacije za upotrebu prema predmetnomm pronalasku je istražen korišćenjem kompleksa sa TLR
14
agonistom "EDA". Zbog toga je koriãćen fuzioni protein EDAZ13Mad5 kao što je gore opisano.
Pored toga, konstruisani su drugi fuzioni proteini, koji sadrže CPP različite od Z13 – naime Z14 (SEQ ID NO: 7) ili Z18 (SEQ ID NO: 11). Ovi fuzioni proteini takođe sadrže protein "MAD5", koji se sastoji od različitih CD8<+>i CD4<+>epitopa različitih antigena, i TLR4 peptidni agonist "EDA". Shodno tome, dodatno su projektovani sledeći konstrukti:
EDAZ14Mad5
Sekvenca:
C57BL/6 miševi su raspoređeni u osam različitih grupa (4 miša po grupi): tri grupe koje su primale 2 nmol bilo EDAZ13Mad5, EDAZ14Mad5 ili EDAZ18Mad5 i odgovarajuća kontrola i tri grupe koje su primale 0.5 nmol bilo EDAZ13Mad5, EDAZ14Mad51 ili EDAZ18Mad5 i odgovarajuća kontrolna grupa. Miševi su vakcinisani tri puta (Nedelja 0, nedelja 2 i nedelja 4) s.c.. Miševima je puštena krv 7 dana nakon 2. i 3. vakcinacije i izvedeno je multimerno bojenje (jedan eksperiment sa 4 miša po grupi).
Rezultati su prikazani na Slici 26. Sve grupe vakcinisane sa EDAZ13Mad5, EDAZ14Mad5 ili EDAZ18Mad5 pokazale su povećan procenat multimer pozitivnih ćelija u poređenju sa kontrolnom grupom. Ovi rezultati pokazuju da kompleksi prema predmetnom pronalasku koji
14
imaju različite peptide koji prodiru u ćeliju mogu da izazovu imuni odgovor pri različitim dozama.
Primer 17: Efekat EDAZ14Mad5 na rast tumora i preživljavanje u EG.7-OVA s.c.
model
Da bi se istražio efekat EDAZ14Mad5 na rast tumora i preživljavanje, korišćen je EG.7-OVA s.c. model (uporedi Primer 12 i Slike 18 - 20 za efekat EDAZ13Mad5 u istom modelu).
Na d0 C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 33105 tumorskih ćelija EG7-OVA u levom boku i dodeljene u dve različite grupe (naivne i EDAZ14Mad5). Miševi su vakcinisani dva puta na d5 i d13 nakon implantacije tumora s.c. injekcija 0.5 nmol EDAZ14Mad5 u desni bok.
Rezultati su prikazani na Slici 27. Slično EDAZ13Mad5 (uporedi Primer 12, slike 18-20) vakcinacija sa EDAZ14Mad5 je rezultirala značajno smanjenjem zapremine tumora u poređenju sa kontrolnim miševima (Slika 27 A), kao i značajno povećanom stopom preživljavanja u poređenju sa kontrolnim miševima (Slika 27 B). Ovi rezultati ukazuju da je EDAZ14Mad5 u stanju da značajno smanji rast tumora i da značajno produži preživljavanje – slično kao EDAZ13Mad5 (uporedi Primer 12, Slike 18 - 20).
Primer 18: Superiorna efikasnost Z13Mad5Anaxa fuzionog konstrukta u poređenju sa Z13Mad5 i TLR agonistom koji se daje odvojeno
Da bi se procenio efekat konjugovanog TLR agonista "Anaxa" u Z13Mad5Anaxa (SEQ ID NO: 28) na kontrolu rasta tumora, korišćen je referentni model tumora, odnosno s.c. implantacija EG.7-OVA ćelija timoma. Za poređenje, konstrukt "AnaxaZ13Mad5" (SEQ ID NO: 27; sa N-terminalnim TLR agonistom "Anaxa" i C-terminalnim antigenskim teretom "Mad5") i konstruktom "Z13Mad5" (SEQ ID NO: 46; bez TLR agoniste) korišćeni su poslednji koji se primenjuju u kombinaciji sa zasebnim TLR agonistom (Pam3CSK4).
C57BL/6 miševima je implantiran s.c. sa 3x10<5>EG7-OVA tumorskih ćelija u levom boku. Nakon implantacije tumora, tri grupe od po 7 miševa su vakcinisane s.c. u desni bok 5. i 13. dana subkutanom injekcijom od 10 nmola ili AnakZ13Mad5 (grupa 1), Z13Mad5Anaxa (grupa 2) ili Z13Mad5 i Pam3CSK4 (ekvimolarno Anaxa; grupa 3). Veličina tumora je merena kaliperom. Rezultati su prikazani na Sl.28 - 30.
14
U terapijskom rasporedu, Z13Mad5Anaxa i AnakaZ13Mad5 su bolje proteinske vakcine za kontrolu rasta tumora u poređenju sa kontrolnom grupom, odn. ko-injekcija Z13Mad5 i Pam3CSK4, pri čemu Z13Mad5Anaxa i AnaxaZ13Mad5 pokazuju značajno bolje krivu preživljavanja. Konkretno, Z13Mad5Anaxa i AnakaZ13Mad5 pokazuju značajno veću efikasnost od Z13Mad5 primenjenih odvojeno sa Pam3CSK4. Rezultati stoga sugerišu da su konstruktivni proteini Z13Mad5Anaxa i AnakaZ13Mad5 obećavajuće konjugatne vakcine za kontrolu rasta tumora u terapijskom okruženju.
Primer 19: Terapeutski efekat na rast tumora – poređenje konstrukta sa različitim TLR agonistima
Cilj ove studije je bio da se uporedi efikasnost različitih konstruktivnih proteinskih vakcina konjugovanih sa različitim TLR agonistom, odnosno EDAZ13Mad5 (SEQ ID NO: 26) i Z13Mad5Anaxa (SEQ ID NO: 28), na kontrolu rasta tumora. U tu svrhu, miševima C57BL/6 implantirani su s.c. sa 3x10<5>EG.7-OVA ćelija timoma u levom boku kao što je opisano prethodno. Miševi (7 pojedinačnih miševa po grupi) su vakcinisani s.c. u desnom boku 5. i 13. dana sa 2 nmola ili EDAZ13Mad5, Z13Mad5Anaxa ili ko-injekcije Z13Mad5+MPLA (ekvimolarno prema EDA).
Rezultati su prikazani na Slikama 31, 32 i 33. U ovom eksperimentalnom okruženju, Z13Mad5Anaxa (SEQ ID NO: 28), EDAZ13Mad5 (SEQ ID NO: 26) i Z13Mad5 (SEQ ID NO: 46)+MPLA su bili slično sposobni da značajno kontrolišu rast tumora. Štaviše, ovi podaci ukazuju da je Z13Mad5Anaxa najbolja konstrukcija za značajnu kontrolu rasta tumora, a EDAZ13Mad5 je bio nešto bolji od Z13Mad5+MPLA u ovom eksperimentalnom okruženju.
Primer 20: Superiorna efikasnost Z13Mad5Anaxa fuzionog konstrukta u poređenju sa Z13Mad5 i Anaxa u modelu glioblastoma
Da bi se ispitala efikasnost kompleksa prema predmetnom pronalasku, izabran je model glioblastoma. Naime, Z13Mad5Anaxa (SEQ ID NO: 28) je primenjen na jednoj grupi miševa, dok su Z13Mad5 (SEK ID NO: 46) i Anaxa (SEQ ID NO: 15) primenjeni (obe zajedno) na drugoj grupi miševa.
Homing T ćelija na mestu tumora je analiziran kod miševa koji nose tumor Gl261-Quad (7-16 miševa po grupi) vakcinisanih dva puta, odnosno 7. i 21. dana nakon implantacije tumora (dan 0), sa 2 nmol Z13Mad5Anaxa vakcinom. Grupa vakcinisana sa oba, Z13Mad5 i Anaxa
1
(ekvimolarno Z13Mad5Anaka), korišćena je kao kontrola. Ukratko, C57BL/6 miševi su implantirani i.c. (intrakranijalno) sa 53105 Gl261-Quad tumorskih ćelija i dva puta vakcinisana (na d7 i d21 nakon implantacije) s.c. injekcija 2 nmol Z13Mad5Anaxa (grupa 1) ili 2 nmol Z13Mad5 i 2 nmol Anaxa (grupa 2).28. dana analizirani su krv i leukociti koji infiltriraju mozak (BIL), pri čemu su SIINFEKL-specifične CD8 T ćelije kvantifikovane u krvi i u BIL-ovima na d28 multimernim bojenjem (7 - 16 miševa po grupi).
Rezultati su prikazani na Slici 34. Značajno veći procenat SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija primećen je u krvi Z13Mad5Anaxa vakcinisanih miševa u poređenju sa miševima vakcinisanim sa oba, Z13Mad5 i Anaxa (Slika 34A). Slično, jača akumulacija SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija primećena je kod BIL miševa vakcinisanih Z13Mad5Anaxa u poređenju sa miševima vakcinisanim sa Z13Mad5 i Anaxa odvojeno (slika 34B, p = 0,0539).
Zatim je procenjena sekrecija citokina. U tu svrhu, C57BL/6 miševi su implantirani i.c. sa 5x10<5>GI261-Quad tumorskih ćelija i dva puta vakcinisan (d7 i 21) s.c. injekcija 2 nmol Z13Mad5Anaxa ili 2 nmol Z13Mad5 i 2 nmol Anaxa. BIL su izolovani i kultivisani tokom 6 sati sa zrelim BMDC-ima napunjenim ili ne sa SIINFEKL peptidom (SEQ ID NO: 35) u prisustvu BrefeldinA pre intracelularnog bojenja za citokine.
Rezultati su prikazani na Slici 35. Uopšteno, uočen je visok nivo sekrecije citokina za CD8 T ćelije koje infiltriraju mozak kod miševa vakcinisanih sa Z13Mad5Anaxa. Konkretno, primećeno je značajno veće lučenje ukupnog IFN-Ȗ i IFN-Ȗ i TNF-Į za CD8 T ćelije koje infiltriraju mozak kod miševa vakcinisanih sa Z13Mad5Anaxa u poređenju sa miševima vakcinisanim sa Z13Mad5 i Anaxa odvojeno.
Uzeti zajedno, ovi rezultati pokazuju da je vakcina Z13Mad5Anaxa (u poređenju sa Z13Mad5 i Anaxa primenjenom odvojeno) bila u stanju da izazove jači imuni odgovor CD8 T ćelija specifičnih za SIINFEKL u mozgu miševa koji nose tumor sa snažnom efektorskom funkcijom.
Dobijeni rezultati ukazuju na to da je Z13Mad5Anaxa efikasan za izazivanje visoko infiltrirajućeg SIINFEKL specifičnog CD8 imunološkog odgovora. Z13Mad5Anaxa je u stanju da podstakne lučenje citokina od strane antigen-specifičnih CD8 T ćelija u mozgu.
Primer 21: Superiorna efikasnost Z13Mad5Anaxa fuzionog konstrukta u poređenju sa Z13Mad5 i Anaxa kod miševa koji nisu bili naivni
1 1
Dalje, efikasnost kompleksa prema premetnom pronalasku je ispitana na miševima koji nisu bili naivni. Naime, Z13Mad5Anaxa (SEQ ID NO: 28) je primenjen na jednoj grupi miševa, dok su Z13Mad5 (SEQ ID NO: 46) i Anaxa (SEQ ID NO: 15) primenjeni (obe zajedno) na drugoj grupi miševa.
C57BL/6 miševi grupe Z13Mad5Anaxa i grupe Z13Mad5 Anaxa su vakcinisani jednom (nedelja 0) s.c. injekcija od 2 nmol Z13Mad5Anaxa (grupa 1) ili 2 nmol Z13Mad5 i 2 nmol Anaxa (grupa 2). Dana 14, krv je analizirana, pri čemu su SIINFEKL-specifične CD8 T ćelije kvantifikovane u krvi multimernim bojenjem (4-8 miševa po grupi).
Rezultati su prikazani na Slici 36. Značajno veći procenat SIINFEKL-specifičnih CD8 T ćelija primećen je u krvi Z13Mad5Anaxa vakcinisanih miševa u poređenju sa miševima vakcinisanim sa Z13Mad5 i Anaxa odvojeno (Slika 36).
Uzeti zajedno, ovi rezultati pokazuju da je Z13Mad5Anaxa vakcina (u poređenju sa Z13Mad5 i Anaxa primenjeno odvojeno) bila u stanju da izazove jači SIINFEKL specifični imuni odgovor CD8 T ćelija na periferiji.
Primer 22: Efekti kombinacije inhibitora PD1 i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist na rast tumora i stopu preživljavanja u modelu karcinoma debelog creva
Da bi se procenili efekti kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist u lečenju kolorektalnog karcinoma, korišćen je model tumora MC-38. MC-38 je ćelijska linija karcinoma debelog creva.
U tu svrhu obezbeđen je "Z13Mad12Anaxa", koji je kompleks koji se sastoji od peptida koji prodire u ćeliju "Z13", antigenskog tereta "MAD12" koji sadrži tri neoantigena kako su identifikovali Yadav et al. Nature.2014 Nov 27; 515(7528):572-6 iz MC-38 tumorske ćelijske linije, i TLR peptidni agonist "Anaxa". U nastavku je prikazana aminokiselinska sekvenca Z13Mad12Anaxa:
(SEQ ID NO: 45)
1 2
C57BL/6 miševima (sedam miševa po grupi, ženke, 7 nedelja) su implantirani s.c. sa 2x10<5>MC-38 tumorskih ćelija u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad12Anaxa" i "Z13Mad12Anaxa antiPD1" su vakcinisani 3., 10. i 17. dana subkutano sa 2 nmola Z13Mad12Anaxa na bazi repa.200 µg anti-PD1 antitela RMP1-14 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato i.p. svakog dana 6, 10, 13, 17, 20, 24, 27 i 31. miševima grupa "anti-PD1" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1".10. i 17. dana, kada su oba, Z13Mad12Anaxa i anti-PD1 antitelo, davani grupi "Z13Mad12Anaxa anti-PD1", antitelo je dato i.p. odmah nakon s.c. davanja Z13Mad12Anaxa. Veličina tumora je merena kaliperom.
Kao što je prikazano na Slikama 37 i 38, lečenje samo sa PD1 inhibitorom ili samo sa Z13Mad12Anaxa je rezultirao značajno smanjenim volumenom tumora (Slika 37A) i povećanim preživljavanjem (Slika 37B), u poređenju sa kontrolnom grupom. Međutim, kombinacija oba, inhibitora PD1 i Z13Mad12Anaxa, rezultirala je najizraženijim poboljšanjem, naime u snažnom smanjenju zapremine tumora i snažnom povećanju stope preživljavanja. Ovi podaci pokazuju da je kombinacija obe, anti-PD1 terapije i vakcinacije Z13Mad12Anaxa, efikasnija od same anti-PD1 terapije ili same vakcinacije Z13Mad12Anaxa. Štaviše, u kontrolnoj grupi svi miševi su pokazali tumore (0/7 miševa bez tumora), dok je u grupi Z13Mad12Anaxa 2/7 miševa bilo bez tumora, a u anti-PD1 grupi 3/7 miševa je bilo bez tumora. Zanimljivo je da je u "Z13Mad12Anaxa anti-PD1" samo jedan miš pokazao tumore, odn. 6/7 miševa je bilo bez tumora. Ovo je više od zbira miševa bez tumora u grupi Z13Mad12Anaxa (2/7) i u grupi sa anti-PD1 (3/7). Uzeti zajedno, ovi rezultati ukazuju na snažan sinergistički efekat kombinacije anti-PD1 terapije i Z13Mad12Anaxa vakcinacije.
Primer 23: Efekti kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist na rast tumora i stopu preživljavanja u modelu karcinoma debelog creva
U Primeru 23, druge životinje su podvrgnute eksperimentalnom testu iz Primera 22 kako bi se povećale veličine grupa različitih eksperimentalnih grupa iz Primera 22. Prema tome, eksperimentalni rezultati "uključuju" rezultate životinja iz Primera 22 i one dodatne životinje.
Ukratko, efekti kombinacije PD1 inhibitora i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, različite antigene i TLR peptidni agonist u lečenju kancera, korišćen je model tumora MC-38. MC-38 je ćelijska linija karcinoma debelog creva.
Obezbeđen je "Z13Mad12Anaxa", koji je kompleks koji sadrži peptid "Z13" koji prodire u
1
ćeliju, antigenski teret "MAD12" koji sadrži tri neoantigena kako su identifikovali Yadav et al. Nature.2014 Nov 27; 515(7528):572-6 iz MC-38 tumorske ćelijske linije, i TLR peptidni agonist "Anaxa". U nastavku je prikazana aminokiselinska sekvenca Z13Mad12Anaxa:
C57BL/6 miševima (trinaest do četrnaest miševa po grupi, ženke, 7 nedelja) su implantirani s.c. sa 2x10<5>tumorskih ćelija MC38 u levom boku (dan 0). Nakon implantacije tumora, miševi grupa "Z13Mad12Anaxa" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1" su vakcinisani 3., 10. i 17. dana subkutano sa 2 nmola Z13Mad12Anaxa na bazi repa.200 µg anti-PD1 antitela RMP1-14 (BioXcell, Zapadni Liban, NH, SAD) je dato i.p. na svaki dan 6, 10, 13, 1, 7, 20, 24 i 27 miševima grupa "anti-PD1" i "Z13Mad12Anaxa anti-PD1". U danima 10 i 17, kada su oba, Z13Mad12Anaxa i antitelo, davani, antitelo je dato i.p. odmah nakon s.c. davanja Z13Mad12Anaxa. Veličina tumora je merena kaliperom.
Kao što je prikazano na Slikama 39 i 40, lečenje samo sa PD1 inhibitorom ili samo sa Z13Mad12Anaxa je rezultirao značajno smanjenjem zapremine tumora (Slika 39A) i povećanim preživljavanjem (Slika 39B), u poređenju sa kontrolnom grupom. Međutim, kombinacija oba, inhibitora PD1 i Z13Mad12Anaxa, rezultirala je najizraženijim poboljšanjem, naime u snažnom smanjenju zapremine tumora i snažnom povećanju stope preživljavanja. Treba napomenuti da su u grupi "Z13Mad12Anaxa aPD1" samo tri miša razvila tumore (dok je 10 miševa ostalo bez tumora), dok je u grupi "aPD1" i u grupi "Z13Mad12Anaxa" osam i deset miševa razvilo tumore. U kontrolnoj grupi svi miševi su razvili tumore.
Ovi podaci pokazuju da je kombinacija obe, anti-PD1 terapije i vakcinacije Z13Mad12Anaxa, efikasnija od same anti-PD1 terapije ili same vakcinacije Z13Mad12Anaxa. Ovi rezultati stoga ukazuju na sinergistički efekat anti-PD1 terapije i Z13Mad12Anaxa vakcinacije.
TABELA SEKVENCA I BROJEVI SEQ ID (LISTA SEKVENCE):
1 4
1
1
1

Claims (22)

Patentni zahtevi
1. Kombinacija
(i) modulatora imunološke kontrolne tačke i
(ii) kompleksa koji sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan TLR peptidni agonist,
pri čemu su komponente a) - c) kovalentno povezane,
za upotrebu u medicini.
2. Kombinacija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu kompleks je rekombinantni polipeptid ili rekombinantni protein.
3. Kombinacija za upotrebu prema zahtevu 1 ili 2, pri čemu peptid koji prodire u ćeliju sadržan od strane kompleksa
(i) ima dužinu aminokiselinske sekvence navedenog peptida od 5 do 50 aminokiselina ukupno, poželjno od 10 do 45 aminokiselina ukupno, poželjnije od ukupno 15 do 45 aminokiselina; i/ili
(ii) ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži fragment minimalnog domena ZEBRA, pri čemu se navedeni minimalni domen proteže od ostatka 170 do ostatka 220 aminokiselinske sekvence ZEBRA prema SEQ ID NO:3, pri čemu, opciono, 1, 2, 3, 4 ili 5 aminokiselina je supstituisano, izbrisano i/ili dodato bez ukidanja sposobnosti navedenom peptidu koji prodire u ćeliju, ili njihova varijanta.
4. Kombinacija za upotrebu prema zahtevu 3, pri čemu peptid koji prodire u ćeliju sadržan od strane kompleksa ima aminokiselinsku sekvencu koja se sastoji od ili je sadržana od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO:6 (CPP3/Z13), SEQ ID NO:7 (CPP4/Z14), SEQ ID NO:8 (CPP5/Z15) ili SEQ ID NO:11 (CPP8/Z18), ili njegove varijante sekvenci bez ukidanja sposobnosti navedenog peptida koji prodire u ćeliju, poželjno peptid koji prodire u ćeliju koji se sastoji od kompleksa ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 6 (CPP3/Z13) ili njenim varijantama sekvence bez ukidanja sposobnosti navedenog peptida koji prodire u ćeliju.
5. Kombinacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, pri čemu najmanje jedan antigen ili antigenski epitop sadržan od strane kompleksa koji sadrži ili se sastoji iz najmanje jednog epitop patogena i/ili najmanje jednog epitopa tumora, poželjno najmanje jednog antigen ili antigenskog epitopa koji sadrži ili se sastoji od najmanje jednog epitopa kancera.
6. Kombinacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 5, pri čemu kompleks sadrži više od jednog antigena ili antigenskog epitopa, posebno 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više antigena ili antigenskih epitopa, poželjno pri čemu više od jednog antigena ili antigenskog epitopa, posebno 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili više antigena ili antigenskih epitopa, su pozicionirani uzastopno u kompleksu.
7. Kombinacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 6, pri čemu najmanje jedan TLR peptidni agonist koji se sastoji od kompleksa je TLR2, TLR4 i/ili TLR5 peptidni agonist, poželjno TLR2 peptidni agonist i/ili TLR4 peptidni agonist, poželjnije da najmanje jedan TLR peptidni agonist koji se sastoji od kompleksa sadrži ili se sastoji od aminokiselinske sekvence prema SEQ ID NO: 15 ili 47; ili njegove varijante sekvence.
8. Kombinacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva od 1 do 7, gde je modulator imunološke kontrolne tačke aktivator ili inhibitor jednog ili više molekula imunološke kontrolne tačke izabranih između CD27, CD28, CD40, CD122, CD137, OX40, GITR,
ICOS, A2AR, B7-H3, B7-H4, BTLA, CTLA-4, IDO, KIR, LAG3, PD-1, TIM-3, VISTA,
CEACAM1, GARP, PS, CSF1R, CD94/NKG2A, TDO, TNFR i/ili FasR/DcR3; ili aktivator ili inhibitor jednog ili više njihovih liganada.
9. Kombinacija za upotrebu prema zahtevu 8, pri čemu je modulator imunološke kontrolne tačke
- inhibitor inhibitornog molekula kontrolne tačke, poželjno inhibitor A2AR, B7-H3, B7-H4, BTLA, CD40, CTLA-4, IDO, KIR, LAG3, PD-1, TIM-3, VISTA, CEACAM1, GARP , PS, CSF1R, CD94/NKG2A, TDO, TNFR i/ili DcR3 ili njihovog liganda; ili
- aktivator stimulativnog ili kostimulatornog molekula kontrolne tačke, poželjno aktivator CD27, CD28, CD40, CD122, CD137, OX40, GITR i/ili ICOS ili njihovog liganda.
10. Kombinacija za upotrebu prema zahtevu 8 ili 9, pri čemu je modulator imunološke kontrolne tačke modulator CD40, CTLA-4, PD-L1, PD-L2, PD-1 i/ili IDO, poželjno je
1
da je modulator imunološke kontrolne tačke inhibitor CTLA-4, PD-L1, PD-L2, PD-1 i/ili IDO ili aktivatora CD40, poželjnije da je modulator imunološke kontrolne tačke inhibitor CTLA-4, PD-L1, PD-1 i/ili IDO i još poželjnije modulator imunološke kontrolne tačke je inhibitor CTLA-4 i/ili PD-1.
11. Kombinacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 8 do 10, pri čemu se koristi više od jednog modulatora imunološke kontrolne tačke, posebno najmanje 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 različitih modulatora imunološke kontrolne tačke, poželjno 2, 3, 4 ili 5 različitih modulatora imunološke kontrolne tačke je korišćeno, poželjnije 2, 3 ili 4 različita modulatora imunološke kontrolne tačke je korišćeno, još poželjnije 2 ili 3 različita modulatora imunološke kontrolne tačke je korišćeno i najpoželjnije 2 različite imunološke kontrolne tačke je korišćeno, kao što su najmanje (i) inhibitor CTLA-4 i (ii) inhibitor PD-1, PD-L1 ili PD-L2.
12. Kombinacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 8 do 11, pri čemu je kompleks rekombinantni polipeptid ili rekombinantni protein pri čemu
a) peptid koji prodire u ćeliju ima aminokiselinsku sekvencu koja sadrži ili se sastoji od aminokisleinske sekvence prema SEQ ID NO: 6 (CPP3/Z13), SEQ ID NO: 7 (CPP4/Z14), SEQ ID NO: 8 (CPP5) /Z15), ili SEQ ID NO: 11 (CPP8/Z18), ili njihove varijante sekvence bez ukidanja sposobnosti navedenog proteina koji prodire u ćeliju; b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop je peptid, polipeptid ili protein i, poželjno, sadrži ili se sastoji od najmanje jednog epitopa kancera; i
c) TLR peptidni agonist je TLR2 peptidni agonist i/ili TLR4 peptidni agonist.
13. Kombinacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 12, pri čemu se kombinacija koristi u prevenciji i/ili lečenju kancera.
14. Komplet koja sadrži
(i) modulator imunološke kontrolne tačke i
(ii) kompleks koji sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan TLR peptidni agonist,
pri čemu su komponente a) - c) koje sadrži kompleks kovalentno povezane; poželjno pri čemu su modulator imunoliške kontrolne tačke i kompleks kao što je definisano u bilo kom od zahteva 2 do 12.
1
15. Komplet prema zahtevu 14, pri čemu komplet dalje sadrži umetak za pakovanje ili etiketu sa uputstvima za lečenje kancera korišćenjem kombinacije modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa.
16. Komplet prema zahtevu 14 ili 15 za upotrebu u medicini; poželjno za upotrebu u prevenciji i/ili lečenju kancera.
17. Kompozicija koja sadrži
(i) modulator imunološke kontrolne tačke i
(ii) kompleks koji sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan TLR peptidni agonist,
pri čemu su komponente a) - c) koje sadrži kompleks kovalentno povezane; poželjno pri čemu su modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks kao što je definisano u bilo kom od zahteva 2 do 12.
18. Komplet koji sadrži
(i) molekul nukleinske kiseline koji sadrži polinukleotid koji kodira modulator imunološke kontrolne tačke, pri čemu je modulator imunološke kontrolne tačke (poli)peptid ili protein; i
(ii) molekul nukleinske kiseline koji sadrži polinukleotid koji kodira kompleks, pri čemu kompleks sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan TLR peptidni agonist,
pri čemu je kompleks (poli)peptid ili protein, posebno fuzioni (poli)peptid ili fuzioni protein;
poželjno pri čemu su modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks kao što je definisano u bilo kom od zahteva 2 do 12.
19. Komplet prema zahtevu 18 za upotrebu u medicini, poželjno za upotrebu u prevenciji i/ili lečenju ɤɚɧɰɟɪɚ.
20. Komplet prema zahtevu 18 ili komplet za upotrebu prema zahtevu 19, pri čemu je molekul nukleinske kiseline izabran iz grupe koju čine vektor, kao što je vektor ekspresije; molekul RNK kao što je rRNK, mRNK, miRNK, siRNK ili tRNK; ili molekul
1 1
DNK, kao što je cDNK.
21. Molekul nukleinske kiseline koji sadrži
(i) polinukleotid koji kodira modulator imunološke kontrolne tačke, pri čemu modulator imunološke kontrolne tačke je (poli)peptid ili protein; i
(ii) polinukleotid koji kodira kompleks, pri čemu kompleks sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan TLR peptidni agonist,
pri čemu kompleks je (poli)peptid ili protein, posebno fuzioni (poli)peptid ili fuzioni protein;
poželjno gde su modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks kao što je definisano u bilo kom od zahteva 2 do 12.
22. Kompozicija koja sadrži
(i) molekul nukleinske kiseline koji sadrži polinukleotid koji kodira modulator imunološke kontrolne tačke, pri čemu je modulator imunološke kontrolne tačke (poli)peptid ili protein; i
(ii) molekul nukleinske kiseline koji sadrži polinukleotid koji kodira kompleks, pri čemu kompleks sadrži:
a) peptid koji prodire u ćeliju;
b) najmanje jedan antigen ili antigenski epitop; i
c) najmanje jedan TLR peptidni agonist,
pri čemu kompleks je (poli)peptid ili protein, posebno fuzioni (poli)peptid ili fuzioni protein;
poželjno pri čemu su modulator imunološke kontrolne tačke i kompleks kao što je definisano u bilo kom od zahteva 2 do 12.
1 2
RS20240451A 2016-03-16 2017-03-14 Kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, teret i tlr peptidni agonist za primenu u medicini RS65430B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
PCT/EP2016/000472 WO2016146261A1 (en) 2015-03-16 2016-03-16 Combination of an immune checkpoint modulator and a complex comprising a cell penetrating peptide, a cargo and a tlr peptide agonist for use in medicine
EP2016070264 2016-08-26
PCT/EP2017/056034 WO2017157964A1 (en) 2016-03-16 2017-03-14 Combination of an immune checkpoint modulator and a complex comprising a cell penetrating peptide, a cargo and a tlr peptide agonist for use in medicine
EP17711617.5A EP3429618B1 (en) 2016-03-16 2017-03-14 Combination of an immune checkpoint modulator and a complex comprising a cell penetrating peptide, a cargo and a tlr peptide agonist for use in medicine

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS65430B1 true RS65430B1 (sr) 2024-05-31

Family

ID=59851405

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20240451A RS65430B1 (sr) 2016-03-16 2017-03-14 Kombinacija modulatora imunološke kontrolne tačke i kompleksa koji sadrži peptid koji prodire u ćeliju, teret i tlr peptidni agonist za primenu u medicini

Country Status (17)

Country Link
US (2) US20190175748A1 (sr)
EP (1) EP3429618B1 (sr)
JP (1) JP7189021B2 (sr)
AU (1) AU2017234192B2 (sr)
CA (1) CA3010779A1 (sr)
DK (1) DK3429618T5 (sr)
ES (1) ES2977541T3 (sr)
FI (1) FI3429618T3 (sr)
HR (1) HRP20240510T1 (sr)
HU (1) HUE066998T2 (sr)
LT (1) LT3429618T (sr)
PL (1) PL3429618T3 (sr)
PT (1) PT3429618T (sr)
RS (1) RS65430B1 (sr)
RU (2) RU2769314C1 (sr)
SI (1) SI3429618T1 (sr)
WO (1) WO2017157964A1 (sr)

Families Citing this family (21)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
DK2618842T3 (da) 2010-09-22 2019-07-01 Ena Therapeutics Pty Ltd Hidtil ukendt immunstimulerende fremgangsmåde
US20180133327A1 (en) * 2015-03-16 2018-05-17 Amal Therapeutics Sa Cell Penetrating Peptides and Complexes Comprising the Same
CA2984794A1 (en) 2015-05-07 2016-11-10 Agenus Inc. Anti-ox40 antibodies and methods of use thereof
IL299072A (en) 2015-12-02 2023-02-01 Memorial Sloan Kettering Cancer Center Antibodies and methods for using them
DK3429618T5 (da) 2016-03-16 2024-09-16 Amal Therapeutics Sa Kombination af en immuncheckpoint-modulator og et kompleks som omfatter et cellepenetrerende peptid, en last og en tlr-peptidagonist til anvendelse i medicin
DK3515476T3 (da) 2016-09-21 2024-09-02 Amal Therapeutics Sa Fusion der omfatter et cellepenetrerende peptid, en multiepitop og en trl-peptidagnost til behandlingen af cancer
SG10201912663YA (en) 2016-10-11 2020-03-30 Agenus Inc Anti-lag-3 antibodies and methods of use thereof
MA46770A (fr) 2016-11-09 2019-09-18 Agenus Inc Anticorps anti-ox40, anticorps anti-gitr, et leurs procédés d'utilisation
WO2018187515A1 (en) 2017-04-04 2018-10-11 Avidea Technologies, Inc. Peptide-based vaccines, methods of manufacturing, and uses thereof for inducing an immune response
US11643463B2 (en) 2017-05-19 2023-05-09 Wuxi Biologics (Shanghai) Co., Ltd. Monoclonal antibodies to cytotoxic T-lymphocyte-associated protein 4 (CTLA-4)
GB201810058D0 (en) * 2018-06-19 2018-08-08 Cytovation As Combination therapy using a peptide
BR112021012536A2 (pt) 2018-12-26 2021-09-14 City Of Hope Proteínas de ligação anti-ctla4 mascaradas ativáveis
WO2021042171A1 (en) * 2019-09-04 2021-03-11 Ena Therapeutics Pty Ltd Cancer immunotherapy
EP4162037A1 (en) * 2020-06-03 2023-04-12 MV Biotherapeutics SA Combination of an atp-hydrolyzing enzyme and an immune checkpoint modulator and uses thereof
US20220389065A1 (en) * 2020-06-04 2022-12-08 The Catholic University Of Korea Industry-Academic Cooperation Foundation Anticancer composition comprising tlr5 agonist derived from flagellin as active ingredient
EP4351639A4 (en) * 2021-05-19 2025-05-21 Queen's University At Kingston COMBINATION TUMOR CELL VACCINE
CN113444687A (zh) * 2021-05-31 2021-09-28 浙江圣希澳医学科技有限公司 穿膜肽介导肿瘤抗原多肽致敏转染cd40l的dc疫苗及dc-ctl方法
WO2023076768A1 (en) * 2021-10-26 2023-05-04 Navicure Biopharmaceuticals Limited Combination therapies against cancer and infectious diseases
CN113945723B (zh) * 2021-10-28 2024-03-12 复旦大学附属中山医院 预测免疫检查点抑制剂治疗相关肺炎发生风险的系统、储存介质及其应用
WO2023091747A1 (en) * 2021-11-22 2023-05-25 Axial Therapeutics, Inc. Modulator compounds, pharmaceutical compositions and uses thereof
KR20240137685A (ko) 2022-02-21 2024-09-20 유케어 파마슈티컬 그룹 컴퍼니 리미티드 바이러스 막 융합 억제제인 광범위 항-코로나바이러스 리포펩티드를 최적화하는 방법 및 그의 용도

Family Cites Families (93)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US5851795A (en) 1991-06-27 1998-12-22 Bristol-Myers Squibb Company Soluble CTLA4 molecules and uses thereof
US6479055B1 (en) * 1993-06-07 2002-11-12 Trimeris, Inc. Methods for inhibition of membrane fusion-associated events, including respiratory syncytial virus transmission
FR2728904B1 (fr) 1995-01-04 1997-03-14 Pasteur Institut Reactif peptidique permettant de detecter une infection primaire a virus d'epstein-barr par recherche des anticorps correspondants, et procede d'utilisation de ce reactif
US5855887A (en) 1995-07-25 1999-01-05 The Regents Of The University Of California Blockade of lymphocyte down-regulation associated with CTLA-4 signaling
US5811097A (en) 1995-07-25 1998-09-22 The Regents Of The University Of California Blockade of T lymphocyte down-regulation associated with CTLA-4 signaling
US6051227A (en) 1995-07-25 2000-04-18 The Regents Of The University Of California, Office Of Technology Transfer Blockade of T lymphocyte down-regulation associated with CTLA-4 signaling
JP2001523958A (ja) 1997-03-21 2001-11-27 ブライハム アンド ウィミンズ ホスピタル，インコーポレイテッド 免疫療法のｃｔｌａ−４結合ペプチド
US6258782B1 (en) 1998-05-20 2001-07-10 Trimeris, Inc. Hybrid polypeptides with enhanced pharmacokinetic properties
US6682736B1 (en) 1998-12-23 2004-01-27 Abgenix, Inc. Human monoclonal antibodies to CTLA-4
DK1141028T3 (da) 1998-12-23 2010-05-25 Pfizer Humane monoklonale antistoffer til CTLA-4
US7109003B2 (en) 1998-12-23 2006-09-19 Abgenix, Inc. Methods for expressing and recovering human monoclonal antibodies to CTLA-4
US6750008B1 (en) 1999-07-09 2004-06-15 Trimeris, Inc. Methods and compositions for inhibition of membrane fusion-associated events, including HIV transmission
US7605238B2 (en) 1999-08-24 2009-10-20 Medarex, Inc. Human CTLA-4 antibodies and their uses
IL148079A0 (en) 1999-08-24 2002-09-12 Medarex Inc Human ctla-4 antibodies and compositions containing the same
EP1261376A1 (en) 2000-01-27 2002-12-04 Genetics Institute, LLC Antibodies against ctla4(cd152), conjugates comprising same, and uses thereof
CZ303468B6 (cs) 2000-02-23 2012-10-03 Smithkline Beecham Biologicals S. A. Imunogenní smes a farmaceutická smes
CA2427858A1 (en) 2000-11-03 2002-05-10 University Of Vermont And State Agricultural College Compositions for inhibiting grb7
US20060222656A1 (en) 2005-04-01 2006-10-05 University Of Maryland, Baltimore MAGE-A3/HPV 16 peptide vaccines for head and neck cancer
AUPR593101A0 (en) 2001-06-26 2001-07-19 Council Of The Queensland Institute Of Medical Research, The Cytomegalovirus t cell epitopes
US7892559B2 (en) 2002-01-30 2011-02-22 Survac Aps Survivin-derived peptides and use thereof
GB0218821D0 (en) 2002-08-13 2002-09-18 Glaxosmithkline Biolog Sa Novel compositions
CN101928344B (zh) 2002-10-17 2014-08-13 根马布股份公司 抗cd20的人单克隆抗体
ATE552011T1 (de) 2003-10-15 2012-04-15 Ist Superiore Sanita Kolorektal-karzinom-antigen
WO2006083301A2 (en) 2004-06-17 2006-08-10 Medimmune, Inc. Immunogenic compositions comprising hmgb1 polypeptides
EP2287195B1 (en) 2004-07-01 2019-05-15 Novo Nordisk A/S Pan-kir2dl nk-receptor antibodies and their use in diagnostik and therapy
CN103143004A (zh) 2005-02-04 2013-06-12 萨瓦克公司 存活蛋白肽疫苗
ES2291071B1 (es) 2005-06-13 2009-03-16 Proyecto De Biomedicina Cima, S.L. Agentes y metodos basados en el uso del dominio eda de la fibronectina.
CN103536915A (zh) 2006-12-27 2014-01-29 埃默里大学 用于治疗传染病和肿瘤的组合物和方法
EP1987839A1 (en) 2007-04-30 2008-11-05 I.N.S.E.R.M. Institut National de la Sante et de la Recherche Medicale Cytotoxic anti-LAG-3 monoclonal antibody and its use in the treatment or prevention of organ transplant rejection and autoimmune disease
HRP20131167T1 (hr) 2007-06-18 2014-01-03 Merck Sharp & Dohme B.V. Antitijela za humani receptor programirane smrti pd-1
BRPI0813621A2 (pt) 2007-07-27 2017-05-09 Immatics Biotechnologies Gmbh imunoterapia contra tumores neuronais e cerebrais
RU2010107199A (ru) 2007-07-31 2011-09-10 Дзе Джонс Хопкинс Юниверсити (Us) Конъюгат полипептид-нуклеиновая кислота для иммунопрофилактики или иммунотерапии для неопластических или инфекционных нарушений
EP2044949A1 (en) 2007-10-05 2009-04-08 Immutep Use of recombinant lag-3 or the derivatives thereof for eliciting monocyte immune response
CN102046198A (zh) 2008-04-25 2011-05-04 系统生物学研究所 鞭毛蛋白多肽疫苗
SI2119726T2 (en) 2008-05-14 2018-03-30 Immatics Biotechnologies Gmbh New and powerful Class II MHC peptides derived from survivin and neurocane
CA2728739C (en) 2008-06-20 2017-07-11 Duke University Use of human cytomegalovirus antigens to enhance immune responses to cancer cells
AR072999A1 (es) 2008-08-11 2010-10-06 Medarex Inc Anticuerpos humanos que se unen al gen 3 de activacion linfocitaria (lag-3) y los usos de estos
KR101040281B1 (ko) 2008-08-22 2011-06-10 가톨릭대학교 산학협력단 Ｔａｔ-항원 융합단백질과 아쥬번트를 포함하는 백신 조성물
US8074880B2 (en) 2008-12-01 2011-12-13 Research In Motion Limited Method, system and mobile device employing enhanced fingerprint authentication
AU2009333580B2 (en) 2008-12-09 2016-07-07 Genentech, Inc. Anti-PD-L1 antibodies and their use to enhance T-cell function
US9707285B2 (en) 2009-03-16 2017-07-18 Turnstone Limited Partnership Vaccination methods
AU2010252012A1 (en) 2009-05-27 2011-12-22 Glaxosmithkline Biologicals S.A. CASB7439 constructs
CN102762593B (zh) 2009-07-31 2015-05-20 梅达雷克斯有限责任公司 抗btla的完全人抗体
WO2011026122A2 (en) 2009-08-31 2011-03-03 Amplimmune, Inc. B7-h4 fusion proteins and methods of use thereof
US20120237535A1 (en) 2009-09-11 2012-09-20 Proyecto De Biomedicina Cima, S.L. Therapeutic Compositions For The Treatment of HPV-Induced Diseases
EP2480568B1 (en) 2009-09-23 2016-04-20 Université Paris Descartes Polypeptides and nucleic acids for treating erbb2-dependent cancers
NZ628923A (en) 2009-11-24 2016-02-26 Medimmune Ltd Targeted binding agents against b7-h1
WO2011101332A1 (en) 2010-02-16 2011-08-25 Proyecto De Biomedicina Cima, S.L. Compositions based on the fibronectin extracellular domain a for the treatment of melanoma
PH12012501751A1 (en) 2010-03-04 2012-11-12 Macrogenics Inc Antibodies reactive with b7-h3, immunologically active fragments thereof and uses thereof
WO2011135222A2 (fr) 2010-04-26 2011-11-03 Universite Joseph Fourier Utilisation de peptides comme transporteurs destines a l'internalisation de molecules d'interet dans des cellules cibles
WO2011140284A2 (en) 2010-05-04 2011-11-10 Fred Hutchinson Cancer Research Center Conditional superagonist ctl ligands for the promotion of tumor-specific ctl responses
CA2801523C (en) 2010-07-30 2021-08-03 Curevac Gmbh Complexation of nucleic acids with disulfide-crosslinked cationic components for transfection and immunostimulation
EP2608799B1 (en) 2010-08-24 2018-12-12 University of Pittsburgh - Of the Commonwealth System of Higher Education Interleukin-13 receptor alpha 2 peptide-based brain cancer vaccines
BR112013005970A2 (pt) 2010-09-14 2016-07-05 Council Scient Ind Res imunógeno sintético, últil para gerar imunidade duradoura e proteção contra patógenos.
US9555074B2 (en) 2010-10-08 2017-01-31 Regents Of The University Of Minnesota Annexin II compositions
KR101760464B1 (ko) 2010-10-13 2017-07-24 사회복지법인 삼성생명공익재단 교모세포종의 진단 또는 예후 예측용 바이오 마커 및 그 용도
WO2012097012A1 (en) 2011-01-10 2012-07-19 Cleveland Biolabs, Inc. Use of toll-like receptor agonist for treating cancer
US9187534B2 (en) 2011-03-11 2015-11-17 Universite De Geneve Multi-epitopic vaccine
TWI454478B (zh) 2011-05-13 2014-10-01 Academia Sinica 類鐸受體-２ 增效劑及其用於刺激免疫反應之用途
US8841418B2 (en) 2011-07-01 2014-09-23 Cellerant Therapeutics, Inc. Antibodies that specifically bind to TIM3
JP6120848B2 (ja) 2011-08-15 2017-04-26 メディミューン，エルエルシー 抗ｂ７−ｈ４抗体およびその使用
WO2013067492A1 (en) 2011-11-03 2013-05-10 The Trustees Of The University Of Pennsylvania Isolated b7-h4 specific compositions and methods of use thereof
HK1202252A1 (en) 2011-11-16 2015-09-25 Amgen Inc. Methods of treating epidermal growth factor deletion mutant viii related disorders
WO2013113326A1 (en) 2012-01-31 2013-08-08 Curevac Gmbh Pharmaceutical composition comprising a polymeric carrier cargo complex and at least one protein or peptide antigen
WO2013120073A1 (en) * 2012-02-09 2013-08-15 Av Therapeutics, Inc. Synthetic toll-like receptor-4 (tlr-4) agonist peptides
CN109806387B (zh) 2012-07-13 2022-03-04 S-目标疗法有限公司 免疫调节疫苗
WO2014165101A1 (en) 2013-03-13 2014-10-09 California Stem Cell, Inc. Individualized high purity colon carcinoma stem cells, methods and use of the same
RU2670488C2 (ru) * 2012-09-13 2018-10-23 Юниверсите Де Женев Новые проникающие в клетку пептиды
CN104884065B (zh) 2012-09-21 2019-01-01 强烈治疗剂公司 治疗癌症的方法
WO2014070663A1 (en) 2012-10-29 2014-05-08 Anderson David E Compositions and methods for diagnosis and treatment of malignant gliomas
AU2014346658A1 (en) 2013-11-06 2016-06-02 Solstice Biologics, Ltd. Polynucleotide constructs having disulfide groups
ES2928331T3 (es) 2013-11-13 2022-11-17 Univ Minnesota Composiciones de variantes de anexina II y métodos
PE20161344A1 (es) * 2014-01-02 2016-12-23 Memorial Sloan Kettering Cancer Center Determinantes de respuesta del cancer a la inmunoterapia
JP2017522046A (ja) 2014-06-06 2017-08-10 ソルスティス バイオロジクス，リミティッド 生物可逆的および生物不可逆的基を有するポリヌクレオチド構築物
JP7523203B2 (ja) 2014-10-31 2024-07-26 マサチューセッツ インスティテュート オブ テクノロジー 生体分子の免疫細胞への送達
EP4098278A1 (en) 2014-11-13 2022-12-07 The Johns Hopkins University Checkpoint blockade and microsatellite instability
US20180133327A1 (en) 2015-03-16 2018-05-17 Amal Therapeutics Sa Cell Penetrating Peptides and Complexes Comprising the Same
BR102015025502B1 (pt) 2015-04-30 2022-06-21 Aegerion Pharmaceuticals, Inc Composição de lomitapida, tablete, produto de lomitapida, métodos para analisar uma composição de amostra de lomitapida e para determinar uma quantidade de uma impureza em uma amostra da composição
JPWO2017002345A1 (ja) 2015-06-29 2018-04-19 パナソニックＩｐマネジメント株式会社 冷蔵庫
GB201520592D0 (en) 2015-11-23 2016-01-06 Immunocore Ltd & Adaptimmune Ltd Peptides
EP3778881A1 (en) 2016-01-08 2021-02-17 Replimune Limited Modified oncolytic virus
WO2017120670A1 (en) 2016-01-11 2017-07-20 Brian Lichty Oncolytic virus and checkpoint inhibitor combination therapy
DK3429618T5 (da) 2016-03-16 2024-09-16 Amal Therapeutics Sa Kombination af en immuncheckpoint-modulator og et kompleks som omfatter et cellepenetrerende peptid, en last og en tlr-peptidagonist til anvendelse i medicin
CN109415705A (zh) 2016-05-09 2019-03-01 图恩斯通有限合伙公司 组合初免:加强免疫疗法
PL417980A1 (pl) 2016-07-16 2018-01-29 Univ Warszawski Nowe fosfotriazolowe analogi kapu końca 5' mRNA, kompozycja je zawierająca, cząsteczka RNA je zawierająca, ich zastosowania i sposób syntezy cząsteczki RNA, białka i peptydu
WO2018053508A1 (en) 2016-09-19 2018-03-22 The University Of North Carolina At Chapel Hill Methods and compositions for inducing an immune response
DK3515476T3 (da) 2016-09-21 2024-09-02 Amal Therapeutics Sa Fusion der omfatter et cellepenetrerende peptid, en multiepitop og en trl-peptidagnost til behandlingen af cancer
US12303561B2 (en) 2017-04-03 2025-05-20 Biontech Us Inc. Protein antigens and uses thereof
RU2020128830A (ru) 2018-02-02 2022-03-03 Новартис Аг Комбинация агониста sting и il-15/il-15rа для лечения рака
CA3110102A1 (en) 2018-06-20 2019-12-26 Yale University Rig-i agonists and treatments using same
WO2020010451A1 (en) 2018-07-10 2020-01-16 Trillium Therapeutics Inc. Heteroaromatic-fused imidazolyl amides, compositions and uses thereof as sting agonists
JP2023542297A (ja) 2020-09-14 2023-10-06 ベーリンガー インゲルハイム インターナショナル ゲゼルシャフト ミット ベシュレンクテル ハフツング 異種プライムブーストワクチン
EP4228681A1 (en) 2020-10-14 2023-08-23 Boehringer Ingelheim International GmbH Combination of a sting agonist and a complex comprising a cell penetrating peptide, a cargo and a tlr peptide agonist

Also Published As

Publication number Publication date
EP3429618B1 (en) 2024-02-21
JP7189021B2 (ja) 2022-12-13
DK3429618T3 (da) 2024-04-22
ES2977541T3 (es) 2024-08-26
US20190175748A1 (en) 2019-06-13
EP3429618A1 (en) 2019-01-23
CA3010779A1 (en) 2017-09-21
US20220118102A1 (en) 2022-04-21
RU2769314C1 (ru) 2022-03-30
DK3429618T5 (da) 2024-09-16
AU2017234192B2 (en) 2024-04-04
SI3429618T1 (sl) 2024-06-28
LT3429618T (lt) 2024-05-10
PL3429618T3 (pl) 2024-07-01
AU2017234192A1 (en) 2018-07-26
FI3429618T3 (fi) 2024-03-15
PT3429618T (pt) 2024-04-02
RU2018135097A (ru) 2020-04-16
WO2017157964A1 (en) 2017-09-21
HRP20240510T1 (hr) 2024-07-05
HUE066998T2 (hu) 2024-09-28
RU2018135097A3 (sr) 2020-07-30
JP2019508444A (ja) 2019-03-28
RU2748378C2 (ru) 2021-05-25
US12214048B2 (en) 2025-02-04

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US12214048B2 (en) Combination of an immune checkpoint modulator and a complex comprising a cell penetrating peptide, a cargo and a TLR peptide agonist for use in medicine
JP7190528B2 (ja) 神経膠芽腫を治療するための細胞透過性ペプチド、カーゴ、及びｔｌｒペプチドアゴニストを含む新規複合体
US12220387B2 (en) Fusion comprising a cell penetrating peptide, a multi epitope and a TLR peptide agonist for treatment of cancer
RU2807135C2 (ru) Слитая конструкция, содержащая проникающий в клетку пептид, полиэпитоп и пептидный агонист tlr, предназначенная для лечения рака
EA049338B1 (ru) Новый комплекс, содержащий проникающий в клетку пептид, карго-молекулу и пептидный агонист tlr
HK40012989B (en) Fusion comprising a cell penetrating peptide, a multi epitope and a tlr peptide agonist for treatment of cancer
HK40012989A (en) Fusion comprising a cell penetrating peptide, a multi epitope and a tlr peptide agonist for treatment of cancer