RS65525B1 - Postupak i sistem za automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne - Google Patents

Postupak i sistem za automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne

Info

Publication number
RS65525B1
RS65525B1 RS20240559A RSP20240559A RS65525B1 RS 65525 B1 RS65525 B1 RS 65525B1 RS 20240559 A RS20240559 A RS 20240559A RS P20240559 A RSP20240559 A RS P20240559A RS 65525 B1 RS65525 B1 RS 65525B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
parts
cutting
cut
arrangement
layout
Prior art date
Application number
RS20240559A
Other languages
English (en)
Inventor
Stéphane Bodivit
Loïc Jézéquel
Christelle Guerrero
Original Assignee
Lectra
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Lectra filed Critical Lectra
Publication of RS65525B1 publication Critical patent/RS65525B1/sr

Links

Classifications

    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06Q—INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGY [ICT] SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES; SYSTEMS OR METHODS SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G06Q10/00—Administration; Management
    • G06Q10/04—Forecasting or optimisation specially adapted for administrative or management purposes, e.g. linear programming or "cutting stock problem"
    • G06Q10/043—Optimisation of two dimensional placement, e.g. cutting of clothes or wood
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B26—HAND CUTTING TOOLS; CUTTING; SEVERING
    • B26D—CUTTING; DETAILS COMMON TO MACHINES FOR PERFORATING, PUNCHING, CUTTING-OUT, STAMPING-OUT OR SEVERING
    • B26D5/00—Arrangements for operating and controlling machines or devices for cutting, cutting-out, stamping-out, punching, perforating, or severing by means other than cutting
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B26—HAND CUTTING TOOLS; CUTTING; SEVERING
    • B26F—PERFORATING; PUNCHING; CUTTING-OUT; STAMPING-OUT; SEVERING BY MEANS OTHER THAN CUTTING
    • B26F1/00—Perforating; Punching; Cutting-out; Stamping-out; Apparatus therefor
    • B26F1/38—Cutting-out; Stamping-out
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B26—HAND CUTTING TOOLS; CUTTING; SEVERING
    • B26F—PERFORATING; PUNCHING; CUTTING-OUT; STAMPING-OUT; SEVERING BY MEANS OTHER THAN CUTTING
    • B26F1/00—Perforating; Punching; Cutting-out; Stamping-out; Apparatus therefor
    • B26F1/38—Cutting-out; Stamping-out
    • B26F1/3806—Cutting-out; Stamping-out wherein relative movements of tool head and work during cutting have a component tangential to the work surface
    • G—PHYSICS
    • G06—COMPUTING OR CALCULATING; COUNTING
    • G06Q—INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGY [ICT] SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES; SYSTEMS OR METHODS SPECIALLY ADAPTED FOR ADMINISTRATIVE, COMMERCIAL, FINANCIAL, MANAGERIAL OR SUPERVISORY PURPOSES, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR
    • G06Q50/00—Information and communication technology [ICT] specially adapted for implementation of business processes of specific business sectors, e.g. utilities or tourism
    • G06Q50/04—Manufacturing
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B26—HAND CUTTING TOOLS; CUTTING; SEVERING
    • B26D—CUTTING; DETAILS COMMON TO MACHINES FOR PERFORATING, PUNCHING, CUTTING-OUT, STAMPING-OUT OR SEVERING
    • B26D5/00—Arrangements for operating and controlling machines or devices for cutting, cutting-out, stamping-out, punching, perforating, or severing by means other than cutting
    • B26D2005/002—Performing a pattern matching operation
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B26—HAND CUTTING TOOLS; CUTTING; SEVERING
    • B26F—PERFORATING; PUNCHING; CUTTING-OUT; STAMPING-OUT; SEVERING BY MEANS OTHER THAN CUTTING
    • B26F2210/00—Perforating, punching, cutting-out, stamping-out, severing by means other than cutting of specific products
    • B26F2210/12—Perforating, punching, cutting-out, stamping-out, severing by means other than cutting of specific products of fabrics

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Business, Economics & Management (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Mechanical Engineering (AREA)
  • Forests & Forestry (AREA)
  • Human Resources & Organizations (AREA)
  • Economics (AREA)
  • Strategic Management (AREA)
  • Marketing (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Theoretical Computer Science (AREA)
  • Tourism & Hospitality (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • General Business, Economics & Management (AREA)
  • Entrepreneurship & Innovation (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Operations Research (AREA)
  • Game Theory and Decision Science (AREA)
  • Development Economics (AREA)
  • Manufacturing & Machinery (AREA)
  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Quality & Reliability (AREA)
  • Primary Health Care (AREA)
  • Treatment Of Fiber Materials (AREA)
  • Auxiliary Devices For And Details Of Packaging Control (AREA)
  • Replacement Of Web Rolls (AREA)
  • Stacking Of Articles And Auxiliary Devices (AREA)
  • Management, Administration, Business Operations System, And Electronic Commerce (AREA)

Description

Opis
Oblast tehnike
[0001] Pronalazak se odnosi na opštu oblast automatskog krojenja delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne. Konkretnije se odnosi na upravljanje aktivacionim događajima koji se tokom krojenja javljaju na tim delovima i koji mogu da utiču na kvalitet i performanse krojenja.
[0002] Oblasti primene pronalaska obuhvataju industriju odeće i nameštaja.
Stanje tehnike
[0003] EP 0 759 708 opisuje postupak za automatsko krojenje delova od tkanine sa uzorkom, anticipirajući preambulu zahteva 1 i 16.
[0004] Automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala se obično obavlja na mašini za krojenje sa transporterom kojom se upravlja iz kontrolne stanice.
[0005] Postupak krojenja se odvija na sledeći način. Operater na kontrolnoj stanici dobija unapred pripremljenu listu zadataka krojenja koje treba da obavi. Svaki od ovih zadataka sadrži sve informacije potrebne za izvođenje krojenja, a to su: podaci o rasporedu krojnih delova i materijalu na kome će se krojiti.
[0006] Materijali koji se koriste (fleksibilni materijal) se uglavnom pakuju u obliku rolni koje se utovaraju na modul za snabdevanje mašine za krojenje. Materijal se zatim transporterom postepeno prenosi do različitih modula mašine za krojenje, odnosno: modula za krojenje u kome se odvija krojenje delova i modula za istovar gde operater preuzima iskrojene delove. U slučaju mašine za krojenje koja obrađuje tkanine sa uzorkom, obezbeđen je i modul za prikupljanje podataka o materijalu za njegovo skeniranje uzvodno od modula za krojenje. Kada je materijal transportovan do modula za krojenje, sistem zna relativni međusobni položaj delova zahvaljujući rasporedu krojnih delova koji je prethodno pripremljen i uskladišten na nivou zadatka krojenja. Da bi pravilno iskrojio ove delove na materijalu, operater takođe mora da pristupi pozicioniranju ovog raspored krojnih delova na materijalu.
[0007] Izrada rasporeda krojnih delova se obavlja tako da se potrošnja materijala u potpunosti optimizuje, ali i da se dobije rezultat krojenja visokog kvaliteta. U tom smislu, podloga za krojenje može da postavlja određena ograničenja. Na primer, korisna širina tkanine može da ograničava površinu na kojoj se delovi raspoređuju. Isto tako, vrsta materijala koji se koristi može da nametne minimalnu prostornu udaljenost između određenih delova.
[0008] Pored ovih ograničenja koja postavlja podloga za krojenje, dodatna ograničenja mogu da postave dizajneri i modelari tokom faze kreiranja. Ovo može da uključuje, na primer, poštovanje pravca niti tkanine koje zahteva definisane vrednosti rotiranja delova, ili, u slučaju tkanina sa uzorkom, ograničenja u smislu međusobne povezanosti delova zbog kojih su položaji delova međusobno zavisni.
[0009] Kada operater započne proizvodnju na upravljačkoj stanici mašine za krojenje, sistem će automatski aktivirati modul za snabdevanje iz podataka o materijalu koji se nalaze u prvom zadatku krojenja na listi. Na modulu za snabdevanje, operater će moći da učita rolnu koja odgovara materijalu koji mu je dat. U zavisnosti od opcija mašine, operater će moći da precizira pravac i vidljivu stranu materijala. Ova radnja će se obaviti ili na upravljačkoj stanici ili na modulu za snabdevanje.
[0010] Kada je ovaj korak potvrđen, materijal se transportuje do modula za krojenje dok prolazi kroz eventualni akvizicioni modul. Ovaj poslednji omogućava digitalizaciju polaganja materijala na stolu za krojenje i pružanje operateru podataka o stvarnim karakteristikama materijala.
[0011] Kada je materijal transportovan do modula za krojenje, operater postavlja raspored krojnih delova na pravo mesto na njemu koristeći sliku dobijenu od akvizicionog modula ili pomoću pokazivača ugrađenog na glavi katera i krojenje može da počne.
[0012] Tokom proizvodnje nekoliko razlika između teoretskih informacija (datih unapred u zadatku krojenja) i stvarnih informacija (koje konstatuje operater ili specifičnih za rolnu u postupku krojenja) može da se javi i učini izrađeni raspored krojnih delova zastarelim. Ove razlike, ako se ne uzmu u obzir, mogu da utiču na kvalitet rezultata krojenja ili dobijenu efikasnost. Da bi se one uvažile, moguće je izvršiti nekoliko prilagođavanja rasporeda krojnih delova tokom proizvodnje.
[0013] Dalje, prilikom iskrajanja rasporeda krojnih delova, moguće je da se rolna materijala završi i da raspoloživi materijal više nije dovoljan da se završi krojenje započetog rasporeda krojnih delova.
[0014] Da bi se rešio ovaj problem, jedno od poznatih rešenja se sastoji u tome da se od operatera traži da pokaže kraj tekuće rolne kako bi se raspored krojnih delova podelio na dva dela i tako izbegla zona „zamene“ rolni.
[0015] Ovo rešenje prethodnog stanja tehnike je ilustrovano slikama 1A do 1C. Na slici 1A prikazano je mnoštvo delova P1 do P10 rasporeda krojnih delova tokom postupka krojenja. Delovi P1 do P3 su već iskrojeni iz tekuće rolne Rc (i stigli su do modula za istovar), deo P4 se kroji, dok delovi P5 do P10 još nisu iskrojeni (ili delimično iskrojeni, ili čak potpuno iskrojeni). Štaviše, na slici 1A se vidi da se delovi P5 i P6 nalaze sa obe strane kraja tekuće rolne Rc (na kojoj su delovi P1 do P4 iskrojeni), a delovi P7 do P10 su postavljeni iza kraja tekuće rolne.
[0016] Na osnovu ovih informacija, operater razgraničava zonu Z zamene rolni prikazanu na slici 1B. Kao što je ilustrovano na slici 1C, delovi P5 do P7 koji se nalaze u ovoj zoni Z neće biti iskrojeni iz tekuće rolne Rc i biće postavljeni na sledeću rolnu Rs da bi se iskrojili iz nje. Tačnije, raspored krojnih delova P1 do P10 se deli na dva dela, pri čemu će raspored delova P5 do P10 biti pomeren, da bi se iskrojili iz sledeće rolne Rs.
[0017] Ovo rešenje stanja tehnike omogućava da se ograniči broj delova koji se nalaze u zoni zamene rolni i koje treba odbaciti. Međutim, kao što je dobro ilustrovano na slici 1C, potreba da se postojeći raspored krojnih delova podeli na dva dela može da dovede do značajnog gubitka materijala.
[0018] Ovakvo rešenje se takođe koristi da bi se izbegle zone defekta u materijalu: početak zone defekta se asimilira sa krajem tekuće rolne, a kraj zone defekta sa početkom sledeće rolne, razmak između dve rolne se prema tome smatra zonom defekta.
[0019] U praksi, ako se defekt otkrije pre iskrajanja delova u ovoj zoni defekta, operater će možda želeti da izbegne krojenje delova koji kasnije neće moći da se koriste. Poznato rešenje koje mu je na raspolaganju je da podeli raspored krojnih delova na dva dela, kao što je gore opisano kod problema završetka rolne, da bi se izbegla zona defekta. Ovo rešenje stoga ima iste nedostatke kao što je prethodno navedeno, odnosno značajan gubitak materijala.
[0020] Dalje, prilikom istovara delova, operater može da primeti defekt na delu koji ga čini neupotrebljivim. U ovom slučaju, on ima mogućnost da ga „odbaci“. Kada je raspored krojnih delova potpuno iskrojen i istovaren, svi delovi koji su odbačeni se ponovo iskrajaju tako što se dodeljuju novom rasporedu krojnih delova.
[0021] Ovo rešenje omogućava da se delovi kod kojih postoji problemom u kvalitetu ponovo iskroje, a samim tim i da se svi željeni delovi proizvedu tako da budu upotrebljivi. Ali što je manji broj odbačenih delova, veći je rizik od gubitka materijala. Pored toga, činjenica da je potrebno čekati novi raspored krojnih delova da bi se ovi odbačeni delovi ponovo iskrojili, može da dovede do gubitka vremena u proizvodnji.
[0022] Uopšteno govoreći, raspored krojnih delova izrađen pre proizvodnje i dat u zadatku krojenja je najčešće dovoljan u postupku krojenja. Međutim, često se dešava da ovaj raspored mora da se modifikuje kako bi se uzeli u obzir problemi koji su prethodno razmatrani. Danas se predložena rešenja za otklanjanje ovih problema sastoje od prilagođavanja postojećeg početnog rasporeda krojnih delova: položaj delova se neznatno pomera ili se deo odbacuje da bi se ponovo iskrojio u novom dodatnom rasporedu krojnih delova.
[0023] Prednost ovakvog prilagođavanja je izbegavanje problema sa kvalitetom. Zauzvrat, izmenjeni raspored krojnih delova stvara značajan gubitak materijala i produžava trajanje proizvodnje.
Izlaganje pronalaska
[0024] Predmetni pronalazak stoga ima za cilj da predloži postupak krojenja koji nema gore pomenute nedostatke kada dođe do aktivacionog događaja tokom iskrajanja krojnih delova prema rasporedu.
[0025] U skladu sa pronalaskom, ovaj cilj se postiže zahvaljujući postupku za automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne, koji sadrži uzastopne korake:
a) izrade početnog rasporeda za listu delova koji treba da se iskroje od fleksibilnog materijala;
b) polaganja najmanje jednog sloja fleksibilnog materijala na sto za krojenje;
c) započinjanja automatskog krojenja delova od materijala položenog na stolu za krojenje prema početnom rasporedu krojnih delova;
d) tokom krojenja početnog rasporeda krojnih delova, po prijemu aktivacionog događaja za koji raspored najmanje jednog dela više nije prilagođen okruženju u kome se odvija krojenje, ili za koji lista delova početnog rasporeda krojnih delova treba da bude modifikovana, izrade liste delova koje treba zadržati; i
e) automatske izrade novog rasporeda krojnih delova uzimajući u obzir poziciju delova koje treba zadržati i izračunavajući nove pozicije za sve ili deo drugih delova - koji se nazivaju delovima koje treba premestiti - bez uzimanja u obzir njihovih pozicija u početnom rasporedu krojnih delova.
[0026] Postupak prema pronalasku je izuzetan po tome što obezbeđuje, u slučaju prijema aktivacionog događaja tokom krojenja rasporeda krojnih delova, automatsku izradu liste delova koje treba zadržati, a zatim izradu novog rasporeda krojnih delova različitog od početnog rasporeda, gde ovaj novi raspored uzima u obzir položaj delova koje treba zadržati i izračunava nove pozicije za sve ili deo ostalih delova koje treba premestiti.
[0027] Tako, u slučaju detektovanja kraja rolne ili greške pri krojenju, na primer, postupak prema pronalasku predlaže da se izvrši ponovni proračun rasporeda svih ili dela ostalih delova koje treba premestiti, kako bi se napravio novi optimizovani raspored, što omogućava značajne uštede materijala. Pod „novim rasporedom“ ovde se podrazumeva raspored delova koje treba premestiti u celini, a koji se izrađuje bez uzimanja u obzir položaja delova kako je definisano u početnom rasporedu. Konkretno, ovaj novi raspored krojnih delova nije samo jednostavna optimizacija početnog rasporeda.
[0028] Pored toga, postupak prema pronalasku omogućava postizanje značajnog povećanja produktivnosti u meri u kojoj je moguće održati minimalno vreme krojenja tokom kojeg se pravi novi raspored krojnih delova, čime se izbegava bilo kakvo zaustavljanje proizvodnje.
[0029] Poželjno, nakon koraka e) sledi korak f) automatskog krojenja delova od materijala položenog na stolu za krojenje u skladu sa novim rasporedom.
[0030] Novi raspored krojnih delova izrađen u koraku e) može da uključuje sve, ili deo, delova iz početnog rasporeda koji još uvek treba da se iskroje. U ovom slučaju, novi raspored izrađen u koraku e) takođe može da uključuje jedan ili više delova za koje raspored krojnih delova više nije prilagođen okruženju u kome se odvija krojenje.
[0031] Takođe poželjno, korak d) obuhvata određivanje broja delova koje treba zadržati koji još preostaju da se iskroje u skladu sa procenom vremena njihovog krojenja i vremena dodeljenog za izračunavanje novog rasporeda krojnih delova. U ovom slučaju, vreme dodeljeno za izračunavanje novog rasporeda krojnih delova je povoljno manje od procene vremena za krojenje delova koje treba zadržati koji još preostaju da se iskroje.
[0032] Poželjnije je da se izbor delova novog rasporeda krojnih delova među svim delovima početnog rasporeda koji još preostaju da se iskroje vrši uz poštovanje svih ograničenja rasporeda navedenih delova.
[0033] Aktivacioni događaj može da bude izabran od: detektovanja kraja rolne na kojoj je upakovan materijal koji je položen na stolu za krojenje, detektovanja defekta na materijalu položenom na stolu za krojenje i detektovanja defekta na iskrojenom delu koji zahteva da se on ponovo iskroji.
[0034] Kada se aktivacioni događaj sastoji od detektovanja kraja rolne na kojoj je upakovan materijal koji je položen na stolu za krojenje, korak e) može da uključuje uspostavljanje prvog rasporeda delova na kraju rolne i drugog rasporeda preostalih delova na drugoj rolni materijala.
[0035] Kada se aktivacioni događaj sastoji od otkrivanja defekta na materijalu položenom na stolu za krojenje, korak e) može da obuhvata isključivanje zone položenog materijala na kojoj je defekt prisutan da bi se uspostavio novi raspored.
[0036] Kada se aktivacioni događaj sastoji od detektovanja defekta na iskrojenom delu koji zahteva njegovo ponovno krojenje, korak e) može da uključuje dodavanje defektnog dela na novi raspored krojnih delova.
[0037] Pogodno je da novi raspored krojnih delova u koraku e) bude izrađen tako da minimizira svaki gubitak produktivnosti. U tu svrhu, korak e) može da se izvede bez prekida krojenja delova koje treba zadržati, a koji su preostali za krojenje prema početnom rasporedu.
[0038] Takođe pogodno, korak e) izrade novog rasporeda krojnih delova se izvodi ponovljeno kako bi se dobila najveća moguća stopa efikasnosti.
[0039] Korak c) može da uključuje prethodni korak modifikacije početnog rasporeda krojnih delova kako bi se napravio aktuelni raspored delova na položenom materijalu koji uzima u obzir stvarne karakteristike materijala.
[0040] Pronalazak se takođe odnosi na sistem za automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne, koji sadrži:
- sredstva za izradu početnog rasporeda za listu delova koje treba iskrojiti od fleksibilnog materijala;
- sto za krojenje na koji može da se položi najmanje jedan sloj fleksibilnog materijala; - sredstva za automatsko krojenje delova od materijala koji je položen na stolu za krojenje prema početnom rasporedu;
- sredstva za prijem, tokom krojenja početnog rasporeda krojnih delova, aktivacionog događaja za koji raspored najmanje jednog dela više nije prilagođen okruženju u kome se odvija krojenje ili za koji se lista delova početnog rasporeda mora modifikovati; i - sredstva za automatsku izradu liste delova koje treba zadržati i novog rasporeda krojnih delova uzimajući u obzir poziciju delova koje treba zadržati i izračunavajući nove pozicije za sve ili deo drugih delova - koji se nazivaju delovi koje treba premestiti - bez uzimanja u obzir njihovih pozicija u početnom rasporedu.
Kratak opis crteža
[0041]
[Sl. 1A-1C] Slike 1A do 1C koje su već opisane ilustruju primer upravljanja krajem rolne u skladu sa stanjem tehnike.
[Sl. 2] Slika 2 je šematski prikaz različitih modula sistema za krojenje za implementaciju postupka prema pronalasku.
[Sl. 3] Slika 3 je dijagram toka koji predstavlja različite korake postupka prema pronalasku.
[Sl. 4A-4B] Slike 4A i 4B ilustruju primer implementacije postupka prema pronalasku pri detektovanju kraja rolne.
[Sl. 5A-5B] Slike 5A i 5B ilustruju primer implementacije postupka prema pronalasku pri detektovanju defekta na materijalu.
[Sl. 6A-6B] Slike 6A i 6B ilustruju primer implementacije postupka prema pronalasku pri detektovanju defekta na iskrojenom delu koji treba ponovo da se iskroji.
[Sl. 7A-7B] Slike 7A i 7B ilustruju još jedan primer implementacije postupka prema pronalasku pri detektovanju defekta na iskrojenom delu koji treba ponovo da se iskroji.
[Sl. 8A-8C] Slike 8A do 8C ilustruju primer implementacije koraka d) postupka prema pronalasku koji se sastoji od izrade liste delova koje treba zadržati.
[Sl. 9A-9C] Slike 9A do 9C predstavljaju različite korake primera implementacije koraka e) postupka prema pronalasku koji se sastoji od izrade novog rasporeda krojnih delova.
Opis primera izvođenja
[0042] Pronalazak se odnosi na automatsko krojenje većeg broja delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne pomoću sistema za krojenje kao što je prikazano na slici 2.
[0043] Na poznat način, takav sistem 2 za krojenje može da bude sačinjen od četiri modula kroz koje materijal prolazi, odnosno (od uzvodno ka nizvodno u smeru F napredovanja materijala): modul 4 za snabdevanje postavljen na jednom kraju stola 6 za krojenje, akvizicioni modul 8 (opciono), modul 10 za krojenje i modul 12 za istovar postavljen na drugom kraju stola za krojenje.
[0044] Modul 4 za snabdevanje je namenjen za prijem materijala za krojenje upakovanog u obliku rolne. Akvizicioni modul 8 je opcioni modul koji je namenjen za skeniranje materijala položenog na stolu za krojenje. Modul 10 za krojenje sadrži pokretnu platformu 10a na kojoj je montiran kater za krojenje delova. Što se tiče modula 12 za istovar, koristi ga operater za istovar iskrojenih delova van stola.
[0045] Fleksibilni materijal koji se kroji se transporterom dovodi na sto 2 za krojenje od modula 4 za snabdevanje do modula 12 za istovar. Sistem 2 za krojenje takođe uključuje kontrolnu stanicu 14 koja omogućava operateru da programira upravljanje različitim modulima u zavisnosti od materijala koji treba iskrojiti i zadataka krojenja koje treba izvršiti.
[0046] U praksi, operater prima na kontrolnoj stanici 14 od računarske radne stanice 15 informacije neophodne za izvođenje krojenja, odnosno (za svaki zadatak krojenja): početni raspored za listu delova koje treba iskrojiti i materijal na kome treba izvesti krojenje.
[0047] Fleksibilni materijal za zadatak krojenja predstavlja tkaninu od koje se delovi kroje. Svaki materijal je povezan sa skupom prethodno zabeleženih tehničkih karakteristika (konkretno boja, opis mogućeg uzorka, širina materijala, itd.).
[0048] Slika 3 je dijagram toka različitih koraka postupka prema pronalasku za automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne, pri čemu se ovi različiti koraci realizuju konkretno korišćenjem sistema za krojenje kao što je onaj opisan u vezu sa slikom 2.
[0049] Prvi korak S1 postupka sastoji se od izrade početnog rasporeda za listu delova koje treba iskrojiti od fleksibilnog materijala.
[0050] Raspored krojnih delova se izrađuje ručno ili automatski, najčešće od strane posebnog operatera (različitog od onog koji rukuje sistemom za krojenje), kako bi se što više optimizovala potrošnja materijala, ali i postigao visok kvalitet krojenja.
[0051] Na poznati način, pri izradi rasporeda krojnih delova uzimaju se u obzir ograničenja koja nameće podloga za krojenje, kao što je na primer širina materijala (koja ograničava površinu za izradu rasporeda ) i tip materijala koji se koristi (koji nameće minimalno rastojanje između delova), ali i ograničenja koja postavljaju dizajner i/ili modelar, kao što je, na primer, poštovanje pravca niti tkanine i, u slučaju tkanine sa uzorkom, ograničenja u smislu veze između delova i uzorka boda.
[0052] Konkretno, u slučaju materijala koji je sačinjen od tkanine sa uzorkom, početni raspored krojnih delova se izrađuje uzimajući u obzir ograničenja veza između delova. Ovde se može pozvati na primer na prijavu patenta FR 2002947 podnetu 26. marta 2020. od strane podnosioca zahteva koji opisuje postupak za izradu rasporeda delova sa ograničenjima rasporeda delova na tkanini sa uzorkom.
[0053] Sledeći korak S2 postupka prema pronalasku se sastoji od polaganja sloja materijala koji treba da se kroji na stolu za krojenje.
[0054] Obično, kada operater započne proizvodnju na kontrolnoj stanici, sistem za krojenje će automatski aktivirati modul za snabdevanje iz podataka o materijalu koji se nalaze u prvom zadatku krojenja liste. Na modulu za snabdevanje, operater će moći da učita rolnu koja odgovara materijalu koji mu je dat.
[0055] Ovaj modul za snabdevanje je generalno opremljen senzorima i aktuatorima koji obezbeđuju odmotavanje rolne i polaganje tkanine bez zatezanja, bez bora i dobro poravnato. Ovaj modul je generalno opremljen detektorom prisustva tkanine. Ovaj detektor može da identifikuje kraj rolne. Merenje napetosti tkanine takođe omogućava da se otkrije kraj rolne u slučaju kada je kraj tkanine zalepljen za centralno jezgro rolne.
[0056] Materijal se zatim prenosi na stolu za krojenje do modula za krojenje. U zavisnosti od konfiguracije sistema, tkanina može da prođe kroz akvizicioni modul u kome se registruju nove informacije o materijalu. Ovaj akvizicioni modul može da bude skener koji snima i analizira sliku materijala, jednostavan detektor postavljen iznad ivice tkanine koji detektuje oznaku koja ukazuje na prisustvo defekta na tkanini, ili bilo koji drugi uređaj koji pruža informacije o materijalu pre krojenja (Korak S3).
[0057] Ovaj korak S3 omogućava da se uzmu u obzir eventualne razlike koje mogu da postoje između teoretskih informacija o materijalu (datih unapred u zadatku krojenja) i stvarnih informacija koje zapaža operater ili specifičnih za rolnu u postupku krojenja. Ove razlike su posledica grešaka u štampi, grešaka u polaganju tkanine na sto za krojenje, varijacija u gustini niti prediva na razboju i/ili deformacija tkanine koje mogu da dovedu do nepravilnosti u dužini koraka ponavljanja uzorka.
[0058] Ako se ne uzmu u obzir, ove razlike mogu uticati na kvalitet rezultata krojenja. Takođe, planirano je da se automatski modifikuje ili prilagodi početni raspored krojnih delova (Korak S4) tako da može da odgovara realnosti tkanine položene na stolu za krojenje. Primer promene početnog rasporeda krojnih delova je opisan u objavi EP 0,759,708.
[0059] Sledeći korak S5 postupka prema pronalasku se sastoji od započinjanja krojenja početnog rasporeda krojnih delova (eventualno modifikovanog tokom koraka S4). Ova operacija se izvodi na nivou modula za krojenje sistema za krojenje.
[0060] Tokom ovog koraka, materijal se kreće po stolu za krojenje i različiti delovi se iskrajaju u skladu sa početnim rasporedom krojnih delova koji je eventualno izmenjen.
[0061] Kada iskrojeni delovi stignu do nivoa modula za istovar sistema za krojenje, operater ih preuzima.
[0062] Tokom ili na kraju ovog koraka S5, moguće je da dođe do aktivacionog događaja Evt. Ovde se radi o različitim tipovima aktivacionih događaja: detektovanje kraja rolne na kojoj je upakovan materijal položen na stolu za krojenje, detektovanje defekta na materijalu položenom na stolu za krojenje i detektovanje defekta na već iskrojenom delu koji zahteva ponovno iskrajanje.
[0063] Ovaj aktivacioni događaj može da bude pokrenut automatski (na primer, u slučaju defekta na materijalu položenom na stolu za krojenje koji može da detektuje akvizicioni modul sistema za krojenje) ili ručno od strane operatera.
[0064] U oba slučaja, čim dođe do takvog aktivacionog događaja, on se prijavljuje operateru i informacija se šalje kontrolnoj stanici na obradu.
[0065] Po prijemu ove informacije, automatski se kreira lista delova koje treba zadržati (korak S6 postupka). Delovi na ovoj listi su delovi kojima novi raspored krojnih delova razvijen u sledećem koraku S7 neće izmeniti poziciju. Na primer, delovi koji su već iskrojeni i koje ne treba ponovo iskrojiti su deo ove liste delova koje treba zadržati.
[0066] Tokom sledećeg koraka S7, modul za automatsku izradu rasporeda krojnih delova automatski izrađuje novi raspored.
[0067] Ovaj novi raspored krojnih delova se izrađuje nezavisno od početnog rasporeda izrađenog u koraku S1. Novi raspored ipak uzima u obzir položaj delova koje treba zadržati nastalih u koraku S6) i izračunava nove pozicije za sve ili deo ostalih delova (nazivanih delovi koje treba premestiti), te nove pozicije ne uzimaju u obzir pozicije delova koje treba premestiti u početnom rasporedu. Štaviše, ovaj novi raspored krojnih delova poštuje ograničenja nametnuta početnom rasporedu.
[0068] Novi raspored krojnih delova se izrađuje tako da se smanji svaki gubitak produktivnosti. Konkretno, pogodno se izrađuje bez prekidanja krojenja delova koje treba zadržati preostalih za krojenje prema početnom rasporedu.
[0069] Različiti primeri izrade novog rasporeda krojnih delova na osnovu različitih mogućih aktivacionih događaja biće opisani kasnije.
[0070] Konačno, poslednji korak S8 postupka se sastoji od nastavljanja krojenja prema novom rasporedu krojnih delova (na nivou modula za krojenje sistema za krojenje). Kada iskrojeni delovi stignu na nivo modula za istovar sistema za krojenje, operater ih preuzima.
[0071] Treba napomenuti da se aktivacioni događaj može desiti tokom koraka S8 krojenja prema novom rasporedu krojnih delova, u kom slučaju se koraci S6 do S8 ponavljaju.
[0072] U vezi sa slikama 4A i 4B, sada će biti opisan primer implementacije izrade novog rasporeda krojnih delova u slučaju aktivacionog događaja koji se sastoji od detektovanja kraja rolne na kojoj je upakovan materijal položen na stolu za krojenje.
[0073] U ovom primeru, dužina tekuće rolne Rc na kojoj je upakovan materijal položen na stolu za krojenje nije dovoljna da se iskroje svi delovi prema početnom rasporedu krojnih delova (Slika 4A). Preostali delovi se stoga moraju proizvesti od sledeće rolne Rs.
[0074] Da bi se proizveli delovi od sledeće rolne Rs (Slika 4B), moraju se izvršiti svi koraci koji prethode krojenju (konkretno utovar materijala, identifikovanje rasporeda krojnih delova na krojnoj zoni, itd.). Za obavljanje ovih koraka normalno i nezavisno od završetka tekuće rolne Rc, biće kreiran drugi zadatak krojenja. Potonji će imati sopstveni raspored krojnih delova (koji sadrži sve delove koji se moraju iskrojiti na sledećoj rolni).
[0075] U slučaju obrade kraja rolni, biće dakle neophodna dva nova rasporeda krojnih delova:
- prvi novi raspored za optimizaciju efikasnosti delova Px na kraju tekuće rolne Rc
- drugi novi raspored za optimizaciju efikasnosti delova Py povezanih sa sledećom rolnom Rs
[0076] U vezi sa slikama 5A i 5B, sada će biti opisan primer implementacije izrade novog rasporeda krojnih delova u slučaju aktivacionog događaja koji se sastoji od detektovanja tokom krojenja defekta na materijalu položenom na stolu za krojenje.
[0077] Na slici 5A je prikazan raspored delova P koji se kroje pomoću sistema za krojenje kao što je onaj opisan u vezi sa slikom 2.
[0078] Tokom krojenja, akvizicioni modul 6 (ili operater) detektuje defekt na materijalu položenom na stolu za krojenje u nivou defektne zone 16. Ova defektna zona 16 se nalazi na lokaciji dela Pz koji treba iskrojiti.
[0079] Pre krojenja delova koji bi postali neupotrebljivi (uključujući deo Pz), postupak krojenja prema pronalasku će direktno izraditi novi raspored krojnih delova precizirajući da nijedan deo ne treba da bude pozicioniran u ovoj defektnoj zoni 16. U tom cilju, defektna zona 16 se opisuje modulu za izradu automatskog rasporeda krojnih delova, kako bi bila isključena iz novog rasporeda.
[0080] Slika 5B predstavlja jedan mogući rezultat novog rasporeda krojnih delova izrađenog u ovoj situaciji.
[0081] Pre izrade novog rasporeda krojnih delova, utvrđuje se lista delova koje treba zadržati (tj. delova kojima novi raspored neće menjati poziciju). U primeru sa slike 5B, ovo se konkretno odnosi na delove Pc koji se nalaze na nivou modula 10 za krojenje.
[0082] Novi raspored krojnih delova se izrađuje uzimajući u obzir položaj delova Pc koje treba zadržati i izračunavajući nove pozicije za sve ili deo ostalih delova (delova koje treba premestiti). Deo Pz koji je prethodno bio lociran u defektnoj zoni 16 predstavlja naročito jedan od ovih delova koje treba premestiti.
[0083] Novi raspored krojnih delova se takođe izrađuje da optimizuje upotrebu materijala uz izbegavanje proizvodnje delova u defektnoj zoni.
[0084] U vezi sa slikama 6A i 6B, sada će biti opisan primer implementacije izrade novog rasporeda krojnih delova u slučaju aktivacionog događaja koji se sastoji od otkrivanja defekta na iskrojenom delu koji treba ponovo da se iskroji.
[0085] U ovom primeru, defekt se ne detektuje prilikom krojenja delova, već kada ih operater istovari na nivou modula 12 za istovar sistema za krojenje. Na slici 6A, deo Pv koji ima defekt 18 je tako identifikovao operater tokom njegovog istovara.
[0086] U takvoj situaciji, poznato rešenje se sastojalo u tome da se ovaj neispravni deo ponovo iskroji tako što se izradi dodatni raspored krojnih delova koji sadrži samo ovaj deo, pri čemu se ovaj dodatni raspored kroji na kraju tekućeg rasporeda (što za posledicu ima značajne gubitke materijala).
[0087] Nasuprot tome, kao što je prikazano na slici 6B, postupak prema pronalasku obezbeđuje uspostavljanje liste delova koje treba zadržati, a zatim uspostavljanje novog rasporeda krojnih delova koji uključuje konkretno deo P'v koji treba ponovo da se iskroji.
[0088] Novi raspored krojnih delova se izrađuje kako bi se optimizovalo korišćenje materijala uzimajući u obzir položaj delova koje treba zadržati i izračunavajući nove pozicije za sve ili deo ostalih delova (delova koje treba premestiti). Neispravni deo P'v koji se mora ponovo iskrojiti je naročito jedan od ovih delova koje treba premestiti.
[0089] Pošto se neispravan deo detektuje kao neispravan tokom istovara delova, moguće je da je početni raspored Qi potpuno iskrojen pri detektovanju ovog neispravnog dela.
[0090] U ovom konkretnom slučaju ilustrovanom slikama 7A i 7B, ako je tekući raspored Qc (koji prati početni raspored Qi) izveden na istom materijalu, defektni deo P'v se tada može integrisati u tekući raspored Qc.
[0091] Drugim rečima, novi raspored krojnih delova izrađen prema pronalasku uključuje ne samo defektni deo P'v, već i sve delove koji pripadaju tekućem rasporedu Qc.
[0092] U vezi sa slikama 8A do 8C, sada će biti opisan način na koji se uspostavljaju liste delova koje treba zadržati (što odgovara koraku S6 postupku prema pronalasku) i delova koje treba premestiti tokom izrade novog rasporeda (korak S7 postupka prema pronalasku).
[0093] Delovi koje treba zadržati su delovi kojima pozicija na novom rasporedu krojnih delova neće biti promenjena. Delovi koje treba premestiti su delovi čija će pozicija biti automatski preračunata za novi raspored krojnih delova.
[0094] Slika 8A predstavlja primer početnog rasporeda krojnih delova tokom postupka krojenja na različitim modulima sistema za krojenje raspoređenim od uzvodno ka nizvodno u smeru F napredovanja materijala: modul 4 za snabdevanje, akvizicioni modul 6, modul 10 za krojenje i modul 12 za istovar.
[0095] Među svim delovima početnog rasporeda krojnih delova razlikuju se delovi sa šrafurom koji su već iskrojeni i deo sa tačkicama koji predstavlja deo u postupku krojenja.
[0096] U ovom primeru, aktivacioni događaj Evt se sastoji od detektovanja kraja tekuće rolne Rc na kojoj je upakovan materijal položen na sto za krojenje.
[0097] Slika 8B ilustruje različite kategorije kojima se dodeljuju delovi početnog rasporeda krojnih delova odmah nakon detektovanja aktivacionog događaja Evt (kraj rolne), naime:
1/ Delovi koje treba zadržati (delovi sa šrafurom): to su delovi koji su već iskrojeni ili se kroje. Ovi delovi se stoga moraju nužno zadržati na svom početnom položaju i stoga su svrstani u grupu „delova koje treba zadržati“.
2/ Delovi koje treba premestiti (prazni delovi): to su delovi koji ne mogu da zadrže svoj početni položaj, jer ne bi mogli pravilno da se iskroje (u primeru, to su svi delovi koji se ne nalaze na tekućoj rolni Rc na stolu za krojenje ili oni koji se nalaze sa obe strane kraja tekuće rolne Rc). Zbog toga se ovi delovi moraju nužno premestiti i stoga su svrstani u grupu „delova koje treba premestiti“.
3/ Delovi za arbitražu (delovi sa isprekidanim linijama): ostali delovi rasporeda krojnih delova.
[0098] Zatim je potrebno svrstati svaki od delova za arbitražu u jednu od dve grupe (delovi koje treba zadržati ili delovi koje treba premestiti).
[0099] Izbor kategorije ovih delova za arbitražu mora da uzme u obzir činjenicu da u cilju unapređenja efikasnosti, sve ove delove treba smatrati „delovima koje treba premestiti“ (što je veći broj delova koje treba premestiti, to će algoritam rasporeda krojnih delova imati više mogućih kombinacija, što će mu omogućiti da postigne veću efikasnost).
[0100] Ali takođe je potrebno uzeti u obzir da za nastavak proizvodnje, dakle za nastavak krojenja, sve delove treba smatrati „delovima koje treba zadržati“ (što je veći broj delova koje treba zadržati, to će biti veća verovatnoća da se dobije rezultat izrade rasporeda krojnih delova pre nego što mašina prestane da kroji).
[0101] U tom cilju, povoljno, pronalazak obezbeđuje određivanje broja delova koji pripadaju grupi „delova koje treba zadržati“ na osnovu procene vremena njihovog krojenja i vremena dodeljenog za izračunavanje novog rasporeda krojnih delova.
[0102] Zaista, imajući procenu vremena krojenja svakog dela, moguće je proceniti preostalo vreme krojenja, odnosno zbir vremena krojenja svih sačuvanih delova. Ako nijedan deo nije prisutan u grupi „delova koje treba zadržati“ ili ako su svi već iskrojeni, preostalo vreme krojenja je nula. U ovom slučaju, krojenje će se zaustaviti dok se ne dobije novi raspored krojnih delova.
[0103] Vreme za izradu novog rasporeda krojnih delova može da bude ograničeno na vreme koje zadaje softver. Dakle, moguće je nametnuti maksimalno vreme proračuna modulu za automatsku izradu rasporeda krojnih delova i zadržati određeni broj delova čije vreme krojenja odgovara ovom maksimalnom vremenu proračuna (kao i mogući fiksni dodatni gubitak koji služi kao margina).
[0104] Ovo pretraživanje delova se povoljno izvodi tako što se favorizuju delovi koji su najbliži modulu 12 za istovar. Ovaj proizvoljan izbor omogućava održavanje fluidnosti postupka predlaganjem delova za istovar operateru.
[0105] Dobijeni rezultat je ilustrovan na slici 8C na kojoj su delovi za arbitražu sa slike 8B kategorisani u jednu od dve grupe (delovi koje treba zadržati: šrafirani delovi; i delovi koje treba premestiti: prazni delovi).
[0106] Treba napomenuti da izbor svrstavanja ovih delova za arbitražu (u jednu od dve grupe: delovi koje treba zadržati ili delovi koje treba premestiti) takođe može da zavisi od činjenice da određeni delovi za arbitražu imaju ograničenje rasporeda krojnih delova (slučaj materijal za krojenje koji se sastoji od tkanine sa uzorkom) ili ograničenje blizine delova.
[0107] Konkretno, kada je u pitanju raspored krojnih delova na materijalu sa uzorkom, pojavljuju se ograničenja povezanosti delova, a kategorizacija delova koji će biti predmet arbitraže to mora da uzme u obzir.
[0108] Zaista, kada postoji ograničenje povezanosti dva dela, pojavljuje se koncept glavnog dela i subordiniranog dela. Glavni deo daje indikacije svog položaja subordiniranom delu, kako bi se on pravilno pozicionirao. Subordinirani deo stoga ne može da se pozicionira ako njemu odgovarajući glavni deo nije pozicioniran. Ovo objašnjava zašto subordinirani deo ne može da se dodeli grupi „delova koje treba zadržati“ ako je, sa druge strane, njemu odgovarajući glavni deo svrstan u grupu „delova koje treba premestiti“.
[0109] Takođe je potrebno uzeti u obzir mogućnost da subordinirani deo može da predstavlja glavni deo za neki drugi deo, kao što i glavni deo može da bude subordiniran za neki drugi deo.
[0110] U ovom kontekstu, čim se glavni deo dodeli grupi „delova koje treba premestiti“, tada se i svi njemu odgovarajući subordinirani delovi dodeljuju toj grupi.
[0111] U slučaju da je glavni deo dodeljen grupi „delova koje treba zadržati“, svi njemu odgovarajući subordinirani delovi mogu da budu svrstani u grupu „delova koje treba premestiti“, uzimajući u obzir ograničenja koja im nameće glavni deo.
[0112] Što se tiče delova koji imaju ograničenje blizine, razlikuje se:
1/ Ograničenje blizine/poravnanja (ograničenje kvaliteta) koje primorava dva dela da sačuvaju svoj međusobni relativni položaj, kako bi se obezbedio, na primer, savršen kontinuitet prediva.
Ovi delovi čine fiksni i nedeljivi blok delova. To znači da će ovi delovi ili svi biti dodeljeni grupi „delova koje treba zadržati“ na tekućoj rolni, ili će svi biti dodeljeni grupi „delova koje treba premestiti“ i postavljeni na sledeću rolnu, zadržavajući svoju relativnu poziciju.
2/ Ograničenje blizine koje se odnosi na rastojanje između povezanih delova i njima odgovarajućeg glavnog dela:
- bilo da bi se garantovalo krojenje delova (blizina -X): ova „blizina -X“ , je rastojanje koje ograničava udaljenost glavnog dela od njemu odgovarajućeg subordiniranog dela, kada je ovaj poslednji postavljen ispred njemu odgovarajućeg glavnog dela, tako da se oba nalaze u istom krojnom prozoru;
- bilo da bi se garantovao kvalitet proizvoda (stabilnost boje na rolni, čiji rastvor slabi po dužini), rastojanje između glavnog dela i povezanih delova može biti ograničeno po svim ostalim osama: blizina X za ograničavanje rastojanja između glavnog dela i povezanog dela kada se ovaj drugi postavi iza glavnog dela, blizina Y/-Y za ograničavanje rastojanja između povezanog dela i glavnog dela kada je prvi postavljen iznad - odnosno ispod - glavnog dela).
[0113] U ovom slučaju, ovi delovi takođe čine fiksni i nedeljivi blok delova, tako da će ovi delovi ili svi biti dodeljeni grupi „delova koje treba zadržati“ na tekućoj rolni, ili će svi biti dodeljeni grupi „delova koje treba premestiti“ i postavljeni na sledeću rolnu, zadržavajući svoj relativni položaj. Međutim, ovo ograničenje se ne poštuje uvek. Ovo je posebno slučaj kada je deo grupe već iskrojen i mora da se zadrži, dok drugi deo mora nužno da bude premešten.
[0114] Kada se delovi za arbitražu svrstaju u jednu od dve grupe, proizvodnja može ponovo da počne (ako je prekinuta) ili da se nastavi (ako nije prekinuta) paralelno sa izradom novog automatskog rasporeda krojnih delova (korak S7 postupka).
[0115] Pored ograničenja za raspored krojnih delova ili blizinu povezanih sa svakim delom ili nametnutih materijalom, neophodno je precizirati nove informacije da bi se uspostavio novi raspored krojnih delova.
[0116] Kao što je ranije rečeno, vreme za izradu novog rasporeda krojnih delova ograničeno je preostalim vremenom krojenja. Pored toga, obrada može da se prekine ako se postigne određena vrednost efikasnosti.
[0117] Sistem stoga može da parametrizuje izradu novog automatskog rasporeda krojnih delova dajući maksimalno vreme proračuna i ciljnu efikasnost.
[0118] Dalje, dimenzije površine za novi raspored krojnih delova zavisiće od materijala za koji će se praviti novi raspored. Ove dimenzije zavise od konteksta novog rasporeda, odnosno:
1/ Širina koja može da bude data širinom materijala merenom na mašini, ili uzeta iz karakteristika materijala, ograničenje može da postavi širina materijala merena na mašini, ili uzeta iz karakteristika materijala.
2/ Može da bude nametnuto ograničenje Xmax rasporeda krojnih delova. Ako je kraj rolne poznat, ono se definiše detektovanjem kraja rolne. U slučaju kada kraj rolne nije poznat, onda je ovo ograničenje beskonačno.
2/ Ograničenje Xmin rasporeda krojnih delova može da bude precizirano da bi se izbeglo pozicioniranje delova u zoni koja bi postala nedostupna za modul za krojenje tokom nastavka postupka krojenja. Zaista, kako se krojenje nastavlja, modul za krojenje i modul za automatsku izradu rasporeda krojnih delova dele graničnu poziciju koja se može isključiti iz krojne zone. Ova pozicija će biti vrednost koju može da koristi modul za izradu rasporeda krojnih delova. Ovaj Xmin mora da uzme u obzir prostor koji je ostao dostupan za delove koje treba premestiti, i zone nedostupne za modul za krojenje ili za delove koje treba zadržati.
[0119] Za svaki deo koji treba zadržati Pc(i), izračunava se maksimalni Max(i), a za svaki deo koji treba premestiti Pr(j), izračunava se minimalni Min(j). Ograničenje Xmin će biti jednako najvećem od Max(i) manjem od seta Min(j). Modul za krojenje mora da garantuje da ova pozicija rasporeda krojnih delova neće biti izbačena iz krojne zone.
[0120] Dok se novi raspored krojnih delova automatski izrađuje, proizvodnja može ponovo da počne, omogućavajući nastavak krojenja zadržanih delova, kao i njihov istovar. Međutim, da bi se izbeglo unošenje upotrebljivog materijala za raspored delova u područje nedostupno modulu za krojenje, pomaci transportera moraju biti ograničeni na istu vrednost kao i pozicija Xmin rasporeda autorizovanih delova.
[0121] Ovako ograničena, proizvodnja može da nastavi svojim tokom: premeštanje delova će uvek biti ograničeno na područje dostupno modulu za krojenje bez obzira na napredovanje transportera.
[0122] Slike 9A do 9C predstavljaju različite korake primera implementacije karakteristika novog rasporeda krojnih delova prema postupku pronalaska.
[0123] Na slici 9A je tako prikazana moguća zona Z1 na površini stola za krojenje za novi raspored krojnih delova, kao i delovi početnog rasporeda koji pripadaju grupi „delova koje treba zadržati“ i oni koji pripadaju grupi „delova koje treba premestiti“.
[0124] Na slici 9B su predstavljene informacije koje se šalju modulu za automatsku izradu rasporeda krojnih delova za izradu novog rasporeda, i to: ograničenja rasporeda Xmax i Xmin koja definišu granice za izradu novog rasporeda, delovi koje treba zadržati koji se postavljaju, i lista delova koje treba premestiti koji više nisu postavljeni.
[0125] Konačno, slika 9C prikazuje lokaciju novog rasporeda krojnih delova koji je izrađen za premeštene delove.
[0126] Dalje, kao što je prethodno opisano, slučaj rasporeda krojnih delova na materijalu sa uzorkom dodaje ograničenja u smislu povezanosti delova. Pored toga, u trenutku izbora kategorizacije delova „koje treba zadržati“ ili „koje treba premestiti“, subordinirani deo može da bude odvojen od njemu odgovarajućeg glavnog dela. Štaviše, čak i ako subordinirani i glavni deo spadaju u grupu „delova koje treba premestiti“, nema garancije da se ta dva dela mogu postaviti na istom rasporedu krojnih delova.
[0127] U slučaju da je glavni deo pozicioniran na prvom novom rasporedu krojnih delova, a subordinirani deo na drugom novom rasporedu, uspostavlja se obrada prilično slična onoj koja je izložena u prijavi patenta FR 2002947 podnetoj 26. marta 2020. od strane podnosioca zahteva. Ona se svodi na transformaciju tačke povezivanja subordiniranog dela u tačku uzorka, kako bi se osiguralo da se ovaj deo može obraditi nezavisno od njemu odgovarajućeg glavnog dela.
[0128] Za razliku od slučaja prijave patenta FR 2002947, konačni položaj glavnog dela može da ne bude poznat u vreme ove transformacije. Da bi se dobio rezultat koji ostaje prihvatljiv, izvršiće se ekstrapolacija realnog položaja dela u funkciji dužine realnog koraka navoja. Mreža (teorijska realna mreža) će biti konstruisana polazeći od teorijske mreže, ali uzimajući kao dužinu koraka korak koji je stvarno izmeren u trenutku krojenja (srednja vrednost poslednje dve linije).
[0129] Ako je deo povezan sa dva glavna dela (po jedan duž svake ose) u dve različite tačke vezivanja, tada će stvorena tačka uzorka biti izračunata iz preseka (projekcije na svakoj osi) tačaka vezivanja polazeći od ekstrapolirane pozicije glavnih delova.
[0130] U suprotnom slučaju, kada je subordinirani deo postavljen na prvom novom rasporedu krojnih delova, a glavni deo na drugom novom rasporedu, ekstrapolirani položaj glavnog dela ne može da bude poznat (konkretno zato što nije poznat stvarni korak nove rolne). Transformacija tačke vezivanja u tačku uzorka ne može da se primeni. Stoga ovaj deo ne može da se obradi. Kako bi se ova situacija izbegla, parametar modula za automatsku izradu rasporeda krojnih delova garantuje da će deo biti pozicioniran na novom rasporedu samo ako su svi njemu odgovarajući glavni delovi već tu pozicionirani.
[0131] Sada će biti opisano kako može da se poboljša produktivnost.
[0132] Cilj novog rasporeda krojnih delova je da odgovori na problem koji zahteva modifikaciju početnog rasporeda krojnih delova sa što manjim uticajem na produktivnost. U tu svrhu, vreme izračunavanja novog rasporeda biće pokriveno krojenjem delova koji su sačuvali svoj početni položaj. To znači da je vreme predviđeno za izradu novog rasporeda fiksno.
[0133] U određenim slučajevima, vreme izračunavanja će biti kratko jer problem koji treba rešiti zahteva veliku reaktivnost. Ovo je slučaj, na primer, kod detektovanja defekata kada je površina materijala koja se ne može upotrebiti poznata neposredno pre nego što se delovi na njoj iskroje. Dakle, nekoliko delova može da bude dodeljeno grupi „delova koje treba zadržati“, pa će stoga vreme izrade rasporeda krojnih delova biti kratko.
[0134] U slučaju da se aktivacioni događaj javi daleko od kraja početnog rasporeda krojnih delova, mnogi delovi će morati da se zamene. S obzirom na prethodno objašnjeno vremensko ograničenje za izradu rasporeda, rezultat rasporeda možda neće biti zadovoljavajući. U ovom slučaju može se primeniti druga faza optimizacije. Ona će biti izvedena na sličan način kao i prva (zadržavanje delova koje treba iskrojiti da bi se pokrilo vreme izračunavanja i zamena ostalih). Ovog puta će se zadržati veći broj delova kako bi se omogućilo modulu za automatsku izradu rasporeda krojnih delova da izradi drugi raspored, ali sa dužim vremenom izračunavanja. Delovi prema ovom drugom rezultatu (boljem od prvog) mogu se integrisati u raspored krojnih delova tokom krojenja i to bez prekida.

Claims (16)

Patentni zahtevi
1. Postupak za automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne, koji sadrži uzastopne korake:
a) izrade početnog rasporeda (S1) za listu delova koji treba da se iskroje od fleksibilnog materijala;
b) polaganja (S2) najmanje jednog sloja fleksibilnog materijala na sto za krojenje;
c) započinjanja (S5) automatskog krojenja delova od materijala položenog na stolu za krojenje prema početnom rasporedu krojnih delova;
i karakteriše se uzastopnim koracima:
d) tokom krojenja početnog rasporeda krojnih delova, po prijemu aktivacionog događaja (Evt) za koji raspored najmanje jednog dela više nije prilagođen okruženju u kome se odvija krojenje, ili za koji lista delova početnog rasporeda krojnih delova treba da bude modifikovana, izrade liste delova koje treba zadržati (S6); i
e) automatske izrade novog rasporeda krojnih delova (S7) uzimajući u obzir poziciju delova koje treba zadržati i izračunavajući nove pozicije za sve ili deo drugih delova - koji se nazivaju delovi koje treba premestiti - bez uzimanja u obzir njihovih pozicija u početnom rasporedu krojnih delova.
2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je korak e) praćen korakom f) automatskog krojenja (S8) delova od materijala položenog na stolu za krojenje u skladu sa novim rasporedom krojnih delova.
3. Postupak prema jednom od patentnih zahteva 1 i 2, pri čemu novi raspored krojnih delova izrađen u koraku e) obuhvata sve ili deo delova početnog rasporeda krojnih delova koji tek treba da se iskroje.
4. Postupak prema patentnom zahtevu 3, pri čemu novi raspored krojnih delova izrađen u koraku e) dalje obuhvata jedan ili više delova za koje raspored krojnih delova više nije prilagođen okruženju u kome se odvija krojenje.
5. Postupak prema jednom od patentnih zahteva 3 i 4, pri čemu korak d) obuhvata određivanje broja delova koje treba zadržati, a koji tek treba da se iskroje, na osnovu procene vremena njihovog krojenja i vremena dodeljenog za proračun novog rasporeda krojnih delova.
6. Postupak prema patentnom zahtevu 5, gde je vreme dodeljeno za proračun novog rasporeda krojnih delova manje od procenjenog vremena krojenja delova koje treba zadržati, a koji tek treba da se iskroje.
7. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 6, pri čemu se izbor delova novog rasporeda krojnih delova između svih delova početnog rasporeda koji tek treba da se iskroje obavlja uzimajući u obzir bilo kakva ograničenja rasporeda navedenih delova.
8. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 7, gde je aktivacioni događaj izabran od: detektovanja kraja rolne na kojoj je upakovan materijal položen na stolu za krojenje, detektovanja defekta na materijalu položenom na stolu za krojenje i detektovanja defekta na iskrojenom delu koji treba ponovo da se iskroji.
9. Postupak prema patentnom zahtevu 8, gde, kada se aktivacioni događaj sastoji od detektovanja kraja rolne na kojoj je upakovan materijal položen na stolu za krojenje, korak e) obuhvata uspostavljanje prvog rasporeda delova na kraju rolne, i drugog rasporeda preostalih delova na drugoj rolni materijala.
10. Postupak prema patentnom zahtevu 8, gde, kada se aktivacioni događaj sastoji od detektovanja defekta na materijalu položenom na stolu za krojenje, korak e) obuhvata isključivanje zone položenog materijala na kojoj je defekt prisutan kako bi se uspostavio novi raspored krojnih delova.
11. Postupak prema patentnom zahtevu 8, gde, kada se aktivacioni događaj sastoji od detektovanja defekta na iskrojenom delu koji treba ponovo da se iskroji, korak e) obuhvata dodavanje defektnog dela na novi raspored krojnih delova.
12. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, pri čemu se novi raspored krojnih delova u koraku e) izrađuje tako da se minimizira svaki gubitak produktivnosti.
13. Postupak prema patentnom zahtevu 12, pri čemu se korak e) izvodi bez prekidanja krojenja delova koje treba zadržati, a koji tek treba da se iskroje prema početnom rasporedu krojnih delova.
14. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 13, pri čemu se korak e) izrade novog rasporeda krojnih delova izvodi ponovljeno da bi se dobila najveća moguća stopa efikasnosti.
15. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 14, pri čemu korak c) obuhvata prethodni korak modifikacije početnog rasporeda krojnih delova kako bi se napravio aktuelni raspored delova na položenom materijalu koji uzima u obzir stvarne karakteristike materijala.
16. Sistem za automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne, koji sadrži:
- sredstva za izradu početnog rasporeda liste delova koje treba iskrojiti od fleksibilnog materijala;
- sto za krojenje na koji može da se položi najmanje jedan sloj fleksibilnog materijala; - sredstva za automatsko krojenje delova od materijala položenog na stolu za krojenje prema početnom rasporedu krojnih delova;
i karakteriše se:
- sredstvima za prijem, tokom krojenja početnog rasporeda krojnih delova, aktivacionog događaja za koji raspored najmanje jednog dela više nije prilagođen okruženju u kome se odvija krojenje ili za koji lista delova početnog rasporeda krojnih delova treba da se modifikuje; i
- sredstvima za automatsku izradu liste delova koje treba zadržati i novog rasporeda krojnih delova uzimajući u obzir poziciju delova koje treba zadržati i izračunavajući nove pozicije za sve ili deo drugih delova - koji se nazivaju delovi koje treba premestiti - bez uzimanja u obzir njihovih pozicija u početnom rasporedu krojnih delova.
RS20240559A 2020-06-29 2021-06-24 Postupak i sistem za automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne RS65525B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
FR2006825A FR3111835B1 (fr) 2020-06-29 2020-06-29 Procédé et système pour la coupe automatique de pièces dans un matériau souple conditionné sous forme de rouleau
EP21742455.5A EP4139859B1 (fr) 2020-06-29 2021-06-24 Procédé et système pour la coupe automatique de pièces dans un matériau souple conditionné sous forme de rouleau
PCT/FR2021/051159 WO2022003277A1 (fr) 2020-06-29 2021-06-24 Procédé et système pour la coupe automatique de pièces dans un matériau souple conditionné sous forme de rouleau

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS65525B1 true RS65525B1 (sr) 2024-06-28

Family

ID=72709567

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20240559A RS65525B1 (sr) 2020-06-29 2021-06-24 Postupak i sistem za automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne

Country Status (16)

Country Link
US (1) US20230330880A1 (sr)
EP (1) EP4139859B1 (sr)
CN (1) CN115699043A (sr)
BR (1) BR112022025153A2 (sr)
ES (1) ES2987658T3 (sr)
FI (1) FI4139859T3 (sr)
FR (1) FR3111835B1 (sr)
HR (1) HRP20240671T1 (sr)
HU (1) HUE066422T2 (sr)
LT (1) LT4139859T (sr)
MX (1) MX2022015187A (sr)
PL (1) PL4139859T3 (sr)
PT (1) PT4139859T (sr)
RS (1) RS65525B1 (sr)
SI (1) SI4139859T1 (sr)
WO (1) WO2022003277A1 (sr)

Families Citing this family (3)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JP7240059B1 (ja) * 2022-02-22 2023-03-15 Ｓｙｎｆｌｕｘ株式会社 情報処理システム、情報処理方法及びプログラム
FR3152184A1 (fr) * 2023-08-16 2025-02-21 Reverse Systems Procede de classification de chutes previsionnelles de matiere dans un procede de fabrication industrielle, systeme associe
CN117576976B (zh) * 2024-01-03 2026-03-17 中国民用航空飞行学院 一种基于增强现实的通航维修培训系统及方法

Family Cites Families (4)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
FR2731595B1 (fr) 1995-03-17 1997-06-06 Lectra Systemes Sa Procede pour la coupe automatique de pieces dans un tissu a motif
AT405497B (de) * 1996-04-02 1999-08-25 Gfm Gmbh Verfahren zum ausschneiden von zuschnitten aus flachen, unregelmässigen werkstücken, insbesondere lederstücken
US10642551B2 (en) * 2017-07-14 2020-05-05 Georgia-Pacific Corrugated Llc Engine for generating control plans for digital pre-print paper, sheet, and box manufacturing systems
DE102018001175A1 (de) * 2018-02-15 2019-08-22 Capex Invest GmbH Verfahren und Vorrichtung zur Unterstützung oder Durchführung eines Schneidprozesses

Also Published As

Publication number Publication date
WO2022003277A1 (fr) 2022-01-06
HUE066422T2 (hu) 2024-08-28
PL4139859T3 (pl) 2024-06-24
SI4139859T1 (sl) 2024-06-28
ES2987658T3 (es) 2024-11-15
FR3111835B1 (fr) 2022-10-14
US20230330880A1 (en) 2023-10-19
MX2022015187A (es) 2023-01-16
PT4139859T (pt) 2024-05-20
FI4139859T3 (fi) 2024-05-16
HRP20240671T1 (hr) 2024-08-16
CN115699043A (zh) 2023-02-03
EP4139859A1 (fr) 2023-03-01
LT4139859T (lt) 2024-07-25
BR112022025153A2 (pt) 2023-01-17
FR3111835A1 (fr) 2021-12-31
EP4139859B1 (fr) 2024-02-21

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS65525B1 (sr) Postupak i sistem za automatsko krojenje delova od fleksibilnog materijala upakovanog u obliku rolne
CA2575189C (en) Visual fiber placement inspection
EP0958113B1 (en) Method and apparatus for automatically laying, cutting and removing, on and from a continuously moving conveyor
US20010045148A1 (en) Method for cutting a layup of sheet material
US20040225391A1 (en) Monitoring and reporting incremental job status system and method
CN104915635A (zh) 多个层的复合检查和结构检验
JP7351964B2 (ja) 部品実装システム
US5146821A (en) Method of cutting blanks from webs of material
JP2002525884A (ja) 部品供給方法、部品供給装置、部品実装方法及び部品実装装置
JP7853054B2 (ja) 情報処理装置、情報処理方法、プログラム、記録媒体、物品の製造方法
US20140081444A1 (en) Sequencer system for an automatic tape laying and projection system
WO2006091307A2 (en) System and method for adaptive machine programming
JP4672865B2 (ja) 座標測定装置およびその制御法
EP3997532A1 (en) A system and method for minimizing non-productive idle times within an automation process
US6629007B1 (en) Apparatus and method for notifying lack of component in advance, component mounting apparatus, and article of manufacture comprising computer usable medium
EP1223489B1 (en) Method of and apparatus for manufacturing products
KR20060045368A (ko) 반송장치의 설계 지원 시스템
Pillai Material handling automation for wafer fabrication facilities
US20180150782A1 (en) Facility configuration creation support system and facility configuration creation support method
US20220016848A1 (en) System and method for the additive manufacture of components
JP5462840B2 (ja) 開発支援方法及びプログラム
CN115453986B (zh) 自动送测系统
US20250180492A1 (en) Process for Identifying and Correcting Defects or Non-Conformities on Self-Adhesive Labels or Patters Made on a Continuous Band
CN120509830A (zh) 仓库管理方法、装置、电子设备及计算机存储介质
Sithebe Adaptive Simulation Using Arena Software