RS65536B1 - Novi postupci za ciljanje matičnih ćelija kancera - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Pronalazak se odnosi na jedinjenja naftofurana, jedinjenja naftofurana u obliku čestica, prečišćena jedinjena koja sadrže jedno ili više jedinjenje naftofurana, prečišćene kompozicije koje sadrže jedno ili više jedinjenja naftofurana u obliku čestica, postupke proizvodnje ovih jedinjenja naftofurana, prečišćenih kompozicija i/ili oblika čestica i postupci upotrebe ovih jedinjenja naftofurana, prečišćenih kompozicija i/ili oblike čestica za lečenje ispitanika kojima je to potrebno.

POZADINA PRONALASKA

[0002] Kancer samo u Sjedinjenim Američkim Državama odnese stotine hiljada života svake godine. Uprkos napretku u lečenju određenih oblika kancera kroz hirurgiju, radioterapiju i hemioterapiju, mnoge vrste kancera su u suštini neizlečive. Čak i kada postoji efikasno lečenje za određeni kancer, neželjeni efekti takvog lečenja mogu biti ozbiljni i rezultirati značajnim smanjenjem kvaliteta života.

[0003] Većina konvencionalnih agenasa za hemioterapiju ima toksičnost i ograničenu efikasnost, posebno za pacijente sa uznapredovalim čvrstim tumorima. Hemioterapijski agensi uzrokuju oštećenje nekanceroznih ćelija, kao i ćelija kancera. Terapijski indeks takvih jedinjenja (mera sposobnosti terapije da razlikuje kancerogene i normalne ćelije) može biti prilično nizak. Često, doza leka za hemioterapiju koja je efikasna u ubijanju ćelija kancera takođe ubija normalne ćelije, posebno one normalne ćelije (kao što su ćelije epitela) koje su izložene čestim deobama ćelija. Kada terapija utiče na normalne ćelije, mogu se javiti neželjeni efekti kao što su gubitak kose, supresija hematopoeze i mučnina. U zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, ovakvi neželjeni efekti mogu onemogućiti primenu hemioterapije ili, u najmanju ruku, biti izuzetno neprijatni za pacijenta i ozbiljno umanjiti kvalitet preostalog života obolelih od kancera. Čak i za pacijente sa kancerom koji reaguju na hemioterapiju regresijom tumora, takav odgovor tumora često nije praćen produženjem preživljavanja bez progresije (eng. progression-free survival - PFS) ili produženjem ukupnog preživljavanja (eng. overall survival - OS). U stvari, kancer često brzo napreduje i formira više metastaza nakon početnog odgovora na hemioterapiju. Takvi rekurentni kanceri postaju visoko otporni ili refraktorni na hemioterapeutike. Smatra se da su tako rapidan recidiv i refraktornost, nakon hemioterapije, uzrokovani matičnim ćelijama kancera.

[0004] Nedavne studije su otkrile prisustvo matičnih ćelija kancera (CSC, koje se takođe nazivaju tumor inicirajuće ćelije ili ćelije slične matičnim ćelijama kancera) koje imaju sposobnost samoobnavljanja i smatraju se suštinski odgovornim za maligni rast, relaps i metastaze. Važno je da su CSC inherentno otporne na konvencionalne terapije. Stoga, ciljani agens koji deluje protiv matičnih ćelija kancera pruža veliko obećanje za pacijente sa kancerom (J Clin Oncol.2008, jun 10;26(17)). Stoga konvencionalne hemioterapije mogu da ubiju većinu ćelija kancera, ali ostavljaju za sobom matične ćelije kancera. Matične ćelije kancera mogu brže da rastu nakon smanjenja redovnih ćelija kancera bez matične ćelije hemioterapijom, što se smatra mehanizmom za brzi recidiv nakon hemioterapije.

[0005] STAT3 je onkogen koji se aktivira kao odgovor na citokine i/ili faktore rasta da promoviše proliferaciju, preživljavanje i druge biološke procese. STAT3 se aktivira fosforilacijom kritičnog tirozinskog ostatka posredovanom tirozin kinazama receptora faktora rasta, Janus kinazama ili kinazama porodice Src. Nakon fosforilacije tirozina, STAT3 formira homo-dimere i translocira se u jezgro, vezuje se za specifične elemente DNK odgovora u promotorima ciljnog gena i indukuje ekspresiju gena. STAT3 aktivira gene uključene u tumorigenezu, invaziju i metastaze, uključujući Bclxl, Akt, c-Myc, ciklin D1, VEGF i survivin. STAT3 je aberantno aktivan u širokom spektru ljudskih karcinoma, uključujući sve glavne karcinome, kao i neke hematološke tumore. Stalno aktivan STAT3 se javlja kod više od polovine karcinoma dojke i pluća, kolorektalnog karcinoma, karcinoma jajnika, hepatocelularnih karcinoma i multiplog mijeloma, itd; i više od 95% karcinoma glave/vrata. STAT3 se smatra jednim od glavnih mehanizama za otpornost ćelija kancera na lekove. Međutim, STAT3 se pokazao kao teška meta za otkrivanje farmaceutskog inhibitora. Do sada, nijedan direktan inhibitor STAT3 sa klinički relevantnom potencijom nije identifikovan nakon decenija napora u industriji.

[0006] Shodno tome, postoji potreba za otkrivanjem jedinjenja i farmaceutskih kompozicija za selektivno ciljanje ćelija kancera, za ciljanje matičnih ćelija kancera, i za inhibiciju STAT3, i postupaka za pripremu ovih jedinjenja i farmaceutskih kompozicija za kliničku primenu.

REZIME

[0007] Pronalazak se odnosi na jedinjenja naftofurana, prečišćene kompozicije koje sadrže jedno ili više jedinjenja naftofurana i jedinjenja naftofurana u obliku čestica. Ova jedinjenja naftofurana (uključujući i ona u obliku čestica) i prečišćene kompozicije su selektivni inhibitori matičnih ćelija kancera i STAT3. WO 2009/036099 i WO 2009/036101 otkrivaju da jedinjenja naftofurana ciljaju matične ćelije kancera. Takođe inhibira ćelije kancera koje nisu matične putem inhibicije STAT3. Ta jedinjenja su sposobna da ubiju mnoge različite tipove ćelija kancera, bez oštećenja normalnih ćelija pod određenim uslovima ekspozicije. Jedinjenja se stoga mogu koristiti za lečenje kancera, posebno za lečenje i prevenciju refraktornih, rekurentnih, metastatskih karcinoma ili kancera koji eksprimiraju STAT3. Publikacije takođe opisuju procese za dobijanje jedinjenja naftofurana, njihovih derivata i intermedijera, kao i farmaceutsku kompoziciju relevantnih jedinjenja.

[0008] Ova jedinjenja naftofurana (uključujući ona u obliku čestica) i prečišćene kompozicije opisane ovde su korisne u različitim indikacijama, uključujući, na primer, lečenje, odlaganje progresije, sprečavanje relapsa ili ublažavanje simptoma poremećaja proliferacije ćelija. Na primer, jedinjenja naftofurana (uključujući ona u obliku čestica) i prečišćene kompozicije su korisne u lečenju, odlaganju progresije, sprečavanju relapsa, ublažavanju simptoma ili na drugi način ublažavanju kancera.

[0009] Predmetni pronalazak obezbeđuje jedinjenje koje ima strukturu:

ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata ili hidrat za upotrebu u postupku lečenja kancera kod ljudi, pri čemu postupak obuhvata oralnu primenu jedinjenja u ukupnoj dnevnoj dozi u opsegu od oko 160 mg do oko 1000 mg i pri čemu je jedinjenje u obliku čestica i čestice imaju D50veći ili jednak oko 0,2 µm i manji ili jednak oko 20 µm, pri čemu se analiza veličine čestica vrši korišćenjem postupka suvih čestica.

[0010] Dalji aspekti i otelotvorenja su navedeni u priloženim patentnim zahtevima.

[0011] U nekim primerima otkrića, opisanim samo za referencu, jedinjenje naftofurana je polimorf jedinjenja prikazanog u nastavku, koji se ovde pominje kao "Jedinjenje 1,"

[0012] Na primer, u nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji se karakteriše dijagramom rendgenske difrakcije suštinski sličnim onom prikazanom na slici 1. Analiza difrakcije rendgenskih zraka na prahu prikazana na slici 1 izvedena je korišćenjem difraktometra Philips PW1800 korišćenjem Cu zračenja na 40KV/30mA u opsegu od 5° do 70° sa veličinom koraka od 0,03° i vremenom brojanja od 3 sata. Analiza je obavljena od 2-45° 2-theta koristeći sledeće uslove: prorez divergencije: 0,6 mm, prorez protiv raspršivanja: 0,6 mm, prijemni prorez: 0,1 mm, prorez detektora: 0,6 mm, veličina koraka: 0,02°, vreme koraka: 5 sekundi. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak difrakcije rendgenskih zraka koji je u suštini sličan onom koji je izložen na slici 2. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji se karakteriše dijagramom rendgenske difrakcije suštinski sličnim onom prikazanom na slici 3. Analiza rendgenske difrakcije praha prikazana na slikama 2 i 3 je izvedena korišćenjem Bruker D8 Advance difraktometra. Analiza je obavljena od 2-45° 2-theta koristeći sledeće uslove: prorez divergencije: 0,6 mm, prorez protiv raspršivanja: 0,6 mm, prijemni prorez: 0,1 mm, prorez detektora: 0,6 mm, veličina koraka: 0,02°, vreme koraka: 5 sekundi.

[0013] Na primer, u nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući jedan ili više pikova najmanje na oko 10,2, 11,4, 11,9, 14,1, 14,5, 17,3, 21,0, 22,2, 24,0, 26,0 i 28,1 stepeni 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije koji uključuje jedan ili više pikova najmanje na oko 10,2, 11,9, 14,1, 14,5, 17,3, 22,2 i/ili 28,1 stepeni 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 10,2 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 11,9 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 14,1 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 14,5 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 17,3 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 22,2 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 28,1 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije koji uključuje dva ili više vrhova iz vrha najmanje na oko 10,2 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 11,9 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 14,1 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 14,5 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 17,3 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 22,2 stepena 2θ, i vrha najmanje na oko 28,1 stepeni 2θ i bilo koje njihove kombinacije.

[0014] Na primer, u nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući jedan ili više pikova najmanje na oko 7,5, 9,9, 11,4, 12,3, 15,0, 23,0, 23,3, 24,1, 24,6, 25,0, 26,127,0 i 28,4 stepeni 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije koji uključuje jedan ili više pikova najmanje na oko 7,5, 9,9, 12,3, 15, 23,0, 23,3, 24,6 i/ili 28,4 stepeni 2Θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 7,5 stepena 2Θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 9,9 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 12,3 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9Hnafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 15 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 23 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 23,3 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 24,6 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 28,4 stepena 2θ. U nekim primerima, za referencu, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije koji uključuje dva ili više vrhova iz vrha najmanje na oko 7,5 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 9,9 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 15 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 12,3 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 23,0 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 23,3 stepena 2θ, vrha najmanje na 24,6 stepeni 2θ i vrha najmanje na oko 28,4 stepeni 2θ i bilo koje njihove kombinacije.

[0015] Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje jedinjenja naftofurana u obliku čestica. U primerima koji su ovde opisani, jedinjenje naftofurana u obliku čestica je čestica jedinjenja formule I prikazanog u nastavku, koje je aktivno, tj. ima efikasnost i/ili antitumorsku aktivnost in vivo. Efikasna čestica ili čestice imaju definisane zahteve za veličinom čestica, na primer, imaju prečnik manji ili jednak oko 20 µm, oko 10 µm, oko 5 µm, oko 4 µm, oko 3 µm, oko 2 µm, oko 1 µm, oko 0,5 µm ili oko 0,2 µm. Čestica ili čestice koje su veće od definisane veličine su ili neaktivne ili manje aktivne.

[0016] Takođe ovde otkriveno, u nekim primerima i referentnim primerima, jedinjenje naftofurana u obliku čestica je čestica jedinjenja prema formuli I ili njegova so ili solvat,

pri čemu čestica ima prečnik manji ili jednak oko 200 µm; pri čemu je svaki (R1) nezavisno izabran iz grupe koju čine vodonik, halogen, fluor, cijano, nitro, CF3, OCF3, alkil, metil, supstituisani alkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, cikloalkil, supstituisani cikloalkil, cikloalkenil, supstituisani cikloalkenil, heterocikl, supstituisani heterocikl, aril, supstituisani aril, ORa, SRai NH2; gde je n 4; pri čemu je R3izabran iz grupe koju čine vodonik, halogen, fluor, cijano, CF3, OCF3, alkil, metil, supstituisani alkil, halogen supstituisani alkil, hidroksil supstituisani alkil, amino supstituisani alkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, cikloalkil, supstituisani cikloalkil, cikloalkenil, supstituisani cikloalkenil, heterocikl, supstituisani heterocikl, aril, supstituisani aril, ORa, SRa, i NRbRc; gde je/su Ranezavisno izabrani iz grupe koju čine vodonik, alkil, supstituisani alkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, cikloalkil, supstituisani cikloalkil, cikloalkenil, supstituisani cikloalkenil, heterocikl, supstituisani heterocikl i supstituisani heterocikl, aril i supstituisani aril; i gde su Rbi Rcnezavisno izabrani iz grupe koju čine vodonik, alkil, supstituisani alkil, cikloalkil, supstituisani cikloalkil, heterocikl, supstituisani heterocikl, aril i supstituisani aril, ili Rbi Rczajedno sa N za koji su vezani formiraju heterocikl ili supstituisani heterocikl. U predmetnom pronalasku, jedinjenje je 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion, gde je R1vodonik, n je 4 i R3je metil.

[0017] U drugim primerima opisanim ovde, za referencu, svaki (R1) je nezavisno izabran iz grupe koju čine vodonik, metil, F (fluor), Cl, Br, I, OH i NH2; R3je izabran iz grupe koju čine metil i C(R8)3, a svaki (R8) je nezavisno izabran iz grupe koju čine vodonik, metil, F (fluor), Cl, Br, I, OH i NH2. U nekim primerima, samo za referencu, najviše dva od (R1) i (R8) su F (fluor), a ostatak je vodonik. R3je opciono metil. U daljem primeru, za referencu, ovde opisanom, jedinjenje je izabrano iz grupe koju čine 2-(1-hidroksietil)-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-hloro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-fluoro-nafto[2,3-b]furan-4,9dion, 2-etil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, enantiomer, dijastereomer, tautomer i njihova so ili solvat.

[0018] U predmetnom pronalasku, jedinjenje naftofurana u obliku čestica je čestica jedinjenja 1

[0019] U nekim otelotvorenjima, čestica ima prečnik manji ili jednak oko 20 µm. U daljem otelotvorenju, čestica ima prečnik manji ili jednak oko 10 µm, oko 5 µm, oko 4 µm, oko 3 µm, oko 2 µm, oko 1 µm, oko 0,5 µm, oko 0,2 µm, ili oko 0,1 µm.

[0020] Ovde je generalno opisana čestica ili čestice jedinjenja naftofurana, na primer, jedinjenja formule I, koje su aktivne, tj. imaju efikasnost i/ili antitumorsku aktivnost. Aktivna čestica ili čestice imaju određenu veličinu, na primer, imaju prečnik manji ili jednak oko 200 µm, oko 150 µm, oko 100 µm, oko 40 µm, ili oko 20 µm, oko 10 µm, oko 5 µm, oko 4 µm, oko 3 µm, oko 2 µm, oko 1 µm, oko 0,5 µm, oko 0,2 µm, ili oko 0,1 µm. Čestica ili čestice koje su veće od određene veličine su ili neaktivne ili manje aktivne od čestica opisanih ovde.

U nekim primerima opisanim ovde, farmaceutska kompozicija uključuje čestice jedinjenja, na primer, naftofurana, prema formuli I ili njegovu so ili solvat. Na primer, u nekim otelotvorenjima, farmaceutska kompozicija uključuje čestice jedinjenja 1.

[0021] U česticama prema patentnom zahtevu 1, deo kumulativnog ukupnog broja čestica ima prečnik manji od ili jednak oko 20 µm. Deo je „znatan deo“. Na primer, "znatan deo" skupa čestica može biti najmanje oko 99%, najmanje oko 95%, najmanje oko 90%, najmanje oko 85%, najmanje oko 80%, najmanje oko 75%, najmanje oko 70%, najmanje oko 60%, ili najmanje oko 50% ukupnog broja čestica u setu.

[0022] Na primer, farmaceutska kompozicija prema patentnom zahtevu 1 može imati najmanje oko 90% kumulativnog ukupnog broja čestica koje imaju veličinu čestica manju ili jednaku oko 160 µm, 100 µm, 40 µm, 20 µm, 10 µm, 5 µm, 3 µm ili 2 µm. Farmaceutska kompozicija ima najmanje oko 50% kumulativnog ukupnog broja čestica koje imaju veličinu čestica manju ili jednaku oko 20 µm, 10 µm, 5 µm, 3 µm, 2 µm, 1 µm ili 0,5 µm. Na primer, farmaceutska kompozicija može imati najmanje oko 10% kumulativnog ukupnog broja čestica koje imaju veličinu čestica manju ili jednaku oko 20 µm, 5 µm, 2 µm, 1 µm, 0,5 µm ili 0,1 µm. U farmaceutskoj kompoziciji, čestice mogu imati medijanu prečnika, na primer, manju ili jednaku oko 20 µm, 10 µm, 5 µm, 4 µm 3 µm, 2 µm, 1 µm, 0,5 µm, 0,3 µm ili 0,2 µm. Na primer, čestice mogu imati medijanu prečnika od oko 0,2 µm do oko 20 µm, ili medijanu prečnika od oko 0,5 µm do oko 20 µm. Na primer, farmaceutska kompozicija može imati kumulativni ukupan broj čestica koji imaju odnos srednjeg prečnika prema medijani prečnika od najviše oko 2 µm. Farmaceutski pronalazak može imati čestice koje uključuju jedinjenje u kristalnom stanju, u najmanje dva različita polimorfna stanja.

[0023] U nekim primerima koji su ovde opisani, farmaceutska kompozicija uključuje jedinjenje Formule I u obliku čestica, gde su čestica ili čestice manje od 20 mikrona, 10 mikrona, 5 mikrona, 2 mikrona, 1 mikrona ili 0,5 mikrona.

[0024] Otkriće se takođe generalno odnosi na suštinski čisto jedinjenje formule II,

pri čemu je svaki R1nezavisno H, Cl ili F; i n je 0, 1, 2, 3 ili 4. U nekim primerima opisanim ovde, jedinjenje formule II je u obliku čestica.

[0025] U nekim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, suštinski čisto jedinjenje je jedinjenje 1

1

tj. 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion, pri čemu je jedinjenje 1 u obliku čestica.

[0026] U nekim referentnim primerima opisanim ovde, suštinski čisto jedinjenje je izabrano iz grupe koju čine 2-(1-hidroksietil)-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-hloro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-fluoro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-etil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, fosforna kiselina i mono-[1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidro-nafto[2,3-b]furan-2-il)-vinil]estar, fosforna kiselina 1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidro-nafto[2,3-b]furan-2-il)-vinil estar dimetil estar, enantiomer, dijastereomer, tautomer i njihova so ili solvat.

[0027] U nekim otelotvorenjima, jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutska kompozicija ima čistoću od najmanje oko 80%, oko 85%, oko 90%, oko 95% ili oko 99%. U nekim otelotvorenima, jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutska kompozicija ima čistoću od najmanje oko 95,5%, oko 96%, oko 96,5%, oko 97%, oko 97,5%, oko 98%, oko 98,5%, oko 99%, ili oko 99,5%. U nekim otelotvorenima, jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutska kompozicija ima čistoću od najmanje oko 99,1%, oko 99,2%, oko 99,3%, oko 99,4%, oko 99,5%, oko 99,6%, oko 99,7%, oko 99,8%, ili oko 99,9%.

[0028] U nekim otelotvorenjima, jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutska kompozicija ima nečistoće od najviše oko 10%, oko 5%, oko 1%, oko 0,15% ili oko 0,5%. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutska kompozicija sadrži, za svaku pojedinačnu nečistoću, najviše oko 0,5%, oko 0,2%, oko 0,15% ili oko 0,1%. U daljem otelotvorenju, nečistoće su jedna ili više iz grupe koju čine 2-acetil-2,3-dihidronafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2,6-diacetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2,7-diacetil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 3-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion, nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, nafto[2,3-b]furan-4,9-diol i 1-(4,9-dihidroksi-nafto[2,3-b]furan-2-il)-etanon.

[0029] U nekim otelotvorenjima, nečistoće uključuju rezidualni rastvarač. U nekim otelotvorenjima, rastvarač je izabran iz grupe koju čine etil acetat (EtOAc), toluen, etanol, metanol, hloroform i CH2Cl2/heksan.

[0030] U nekim otelotvorenjima, čistoća se određuje pomoću HPLC (tečna hromatografija visokih performansi). U nekim otelotvorenjima, čistoća se određuje pomoću NMR (nuklearna magnetna rezonanca). U sledećem otelotvorenju, čistoća se određuje pomoću HPLC i NMR.

[0031] Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju, koja uključuje terapeutski efikasnu količinu suštinski čistog jedinjenja naftofurana i farmaceutski prihvatljiv nosač, ekscipijent ili razblaživač. Ekscipijent može uključivati, na primer, glicerol estar masne kiseline, glicerol estar zasićene masne kiseline, glicerol estar zasićene masne kiseline koji ima od 8 do 18 ugljenika, gliceril laurat, polietilen glikol, celulozu, mikrokristalnu celulozu, karboksimetilcelulozu, fosfatidilholin, lipid, sterol, holesterol, surfaktant, polisorbat i/ili polioksietilen sorbitan alkilat.

[0032] Kao što je ovde opisano, predmet proizvodnje može uključivati kontejner koji sadrži terapeutski efikasnu količinu farmaceutske kompozicije i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens.

[0033] Postupak za proizvodnju jedinjenja, proizvoda i/ili farmaceutske kompozicije prema nekim otelotvorenjima pronalaska može uključiti mlevenje jedinjenja da bi se formirale čestice. Na primer, jedinjenje može biti mleveno u kugličnom mlinu, mlinu sa valjcima, mlaznom mlinu, mokro mleveno, ultrazvučno mleveno, mleveno ili tretirano kombinacijom ovih i/ili drugih postupaka mlevenja. Temperatura jedinjenja se može smanjiti, na primer, svesti na kriogenu temperaturu, i samleti. Takvo smanjenje temperature može učiniti jedinjenje krhkim i podložnijim smanjenju veličine čestica mlevenjem.

[0034] Postupak za proizvodnju jedinjenja, proizvoda i/ili farmaceutske kompozicije prema nekim otelotvorenjima pronalaska može uključivati kristalizaciju. Na raspodelu veličine čestica (PSD) dobijenu tokom kristalizacije utiče kombinacija različitih mehanizama koji se javljaju tokom kristalizacije, kao što su nukleacija, rast, agregacija, trošenje, lomljenje, itd. Ako se veličina čestica ne može dosledno kontrolisati tokom kristalizacije kako bi se zadovoljila željene specifikacije, može se uključiti dodatni korak obrade kao što je suvo mlevenje.

[0035] Predmetni pronalazak se takođe odnosi na jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutsku kompoziciju za upotrebu u postupku koji se odnosi na pronalazak lečenja, odlaganja progresije, sprečavanja relapsa, ublažavanja simptoma ili na drugi način poboljšanja stanja kod humanog ispitanika zahvaćenog neoplazmom može uključivati davanje terapeutski efikasne količine jedinjenja, proizvoda i/ili farmaceutske kompozicije, tako da se javlja antineoplastična aktivnost. Na primer, antineoplastična aktivnost može biti antikancerogena aktivnost. Na primer, antineoplastična aktivnost može uključivati usporavanje zapreminskog rasta neoplazme, zaustavljanje zapreminskog rasta neoplazme ili smanjenje zapremine neoplazme. Neoplazma može uključivati čvrsti tumor, malignitet, metastatsku ćeliju, matičnu ćeliju kancera. Neoplazma može uključivati karcinom, sarkom, adenokarcinom, limfom ili hematološki malignitet. Neoplazma može biti otporna na lečenje hemioterapijom, radioterapijom i/ili hormonskom terapijom. Jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutska kompozicija se mogu primeniti da bi se sprečio relaps neoplazme. Jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutska kompozicija se mogu primeniti kao pomoćna terapija hirurškoj resekciji. Jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutska kompozicija se mogu davati oralno. Ovde je takođe otkriven, samo za referencu, primer gde se jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutska kompozicija primenjuje intravenozno.

[0036] Postupak koji se odnosi na pronalazak takođe uključuje lečenje, odlaganje progresije, sprečavanje relapsa, ublažavanje simptoma ili na drugi način ublažavanje bolesti ili poremećaja kod čoveka koji ima tu bolest ili poremećaj. U nekim referentnim primerima koji su ovde opisani, bolest ili poremećaj je izabran iz grupe koju čine autoimuna bolest, inflamatorna bolest, inflamatorna bolest creva, artritis, poremećaj autoimune demijelinizacije, Alchajmerova bolest, moždani udar, ishemijska reperfuziona povreda i multipla skleroza.

[0037] Davanje jedinjenja, proizvoda i/ili farmaceutskih kompozicija pacijentu koji pati od bolesti ili poremećaja smatra se uspešnim ako se postigne bilo koji od niza laboratorijskih ili kliničkih rezultata. Na primer, primena se smatra uspešnom, jedan ili više simptoma povezanih sa bolešću ili poremećajem je ublaženo, smanjeno, inhibirano ili ne napreduje u dalje, tj. gore stanje. Primena se smatra uspešnom ako poremećaj uđe u remisiju ili ne napreduje u dalje, odnosno gore stanje.

[0038] Jedinjenja, proizvodi i/ili farmaceutske kompozicije opisane ovde mogu se davati u kombinaciji sa bilo kojim od niza poznatih terapeutika, uključujući na primer, hemioterapeutske i druge anti-neoplastične agense, antiinflamatorna jedinjenja i/ili imunosupresivna jedinjenja. U nekim otelotvorenjima, jedinjenja, proizvodi i/ili farmaceutske kompozicije opisane ovde su korisni u kombinaciji sa bilo kojim od niza poznatih lečenja

1

uključujući, kao neograničavajući primer, hirurška lečenja i postupke, terapiju zračenjem, hemioterapiju i/ili hormone ili druga endokrina lečenja.

[0039] Ove "ko-terapije" se mogu davati uzastopno ili istovremeno. Jedinjenja, proizvodi i/ili farmaceutske kompozicije opisane ovde i druga terapija mogu se davati ljudskom ispitaniku, u istoj farmaceutskoj kompoziciji. Alternativno, jedinjenja, proizvodi i/ili farmaceutske kompozicije opisane ovde i druga terapija mogu se davati istovremeno, odvojeno ili uzastopno ispitaniku u odvojenim farmaceutskim kompozicijama. Jedinjenja, proizvodi i/ili farmaceutske kompozicije opisane ovde i druga terapija se mogu davati ispitaniku istim ili različitim putevima primene. U nekim otelotvorenjima, ko-terapije prema pronalasku obuhvataju efikasnu količinu jedinjenja, proizvoda i/ili farmaceutskih kompozicija opisanih ovde i efikasnu količinu najmanje jedne druge terapije (npr. profilaktičko ili terapeutsko sredstvo) koja ima drugačiji mehanizam od jedinjenja, proizvoda i/ili farmaceutskih kompozicija opisanih ovde. U nekim otelotvorenjima, ko-terapije iz predmetnog pronalaska poboljšavaju profilaktički ili terapeutski efekat jedinjenja, proizvoda i/ili farmaceutskih kompozicija opisanih ovde i druge terapije tako što funkcionišu zajedno da bi imali aditivni ili sinergistički efekat. U određenim otelotvorenjima, ko-terapije predmetnog pronalaska smanjuju neželjene efekte povezane sa drugom terapijom (npr. profilaktički ili terapeutski agensi).

[0040] U nekim otelotvorenjima, bolest ili poremećaj se mogu lečiti primenom jedinjenja, proizvoda i/ili farmaceutske kompozicije na sledeći način. Molarna koncentracija jedinjenja u krvi može biti najmanje efikasna koncentracija i manja od štetne koncentracije za prvi kontinuirani vremenski period koji je najmanje toliko dugačak kao efektivni vremenski period i kraći od štetnog vremenskog perioda. Molarna koncentracija u krvi može biti manja od efektivne koncentracije nakon prvog kontinuiranog vremenskog perioda. Na primer, efektivna koncentracija može biti oko 0,1 µM, oko 0,2 µM, oko 0,5 µM, oko 1 µM, oko 2 µM, oko 3 µM, oko 4 µM, oko 5 µM, oko 6 µM, oko 10 µM, ili druga koncentracija za koju je stručnjak u ovoj oblasti utvrdio da je efikasna. Na primer, štetna koncentracija može biti oko 1 µM, oko 3 µM, oko 10 µM, oko 15 µM, oko 30 µM, oko 100 µM, ili druga koncentracija za koju stručnjak u ovoj oblasti utvrdi da je štetna. Na primer, efektivni vremenski period može biti oko 1 sat, 2 sata, oko 4 sata, oko 6 sati, oko 8 sati, oko 10 sati, oko 12 sati, oko 24 sata, ili drugi vremenski period za koju stručnjak u ovoj oblasti utvrdi da je efektivna. Na primer, štetni vremenski period može biti oko 12 sati, oko 24 sata, oko 48 sati, oko 72 sata, oko 144 sata, ili neki drugi vremenski period za koji stručnjak u oboj oblasti utvrdi da je štetan.

[0041] U nekim otelotvorenjima, terapeutski efikasna količina jedinjenja, proizvoda i/ili farmaceutske kompozicije je odabrana da proizvede koncentraciju u krvi veću od IC50ćelija tumora i manju od IC50normalnih ćelija. U nekim otelotvorenjima, terapeutski efikasna količina se bira da proizvede koncentraciju u krvi dovoljno visoku da ubije ćelije tumora i manju od IC50normalnih ćelija.

[0042] U nekim otelotvorenjima, jedinjenje, proizvod i/ili farmaceutska kompozicija se daju oralno u obliku doze, na primer, tableta, pilula, kapsula (tvrdih ili mekih), obloženih tableta, praška, granula, suspenzija, rastvora, gela, kašeta, lozengi, pastila, sirupa, eliksira, emulzija, emulzija ulja u vodi, emulzija vode u ulju i/ili napitaka.

[0043] U nekim ovde opisanim primerima, kompozicija za smanjenje ili inhibiciju replikacije ili širenja neoplastičnih ćelija uključuje skup čestica odabranih sledećim postupkom. Može se obezbediti jedinjenje 1 ili njegova so ili solvat. Može se pripremiti najmanje jedan set čestica uključujući jedinjenje. Može se odrediti distribucija veličine čestica svakog najmanje jednog skupa čestica. Najmanje jedan set čestica se može primeniti na neoplastične ćelije i na normalne ćelije u unapred određenoj koncentraciji i tokom unapred određenog vremenskog perioda. Može se posmatrati efekat čestica na metabolizam i/ili podelu neoplastičnih ćelija i normalnih ćelija. Svakom setu čestica može se dodeliti ocena efikasnosti na osnovu efekta čestica na neoplastične ćelije. Ocena toksičnosti može se dodeliti svakom skupu čestica na osnovu efekta čestica na normalne ćelije. Ocena efikasnosti i/ili ocena toksičnosti najmanje jednog skupa čestica koje imaju prvu distribuciju veličine čestica mogu se uporediti sa ocenom efikasnosti i/ili ocenom toksičnosti najmanje jednog drugog skupa čestica koje imaju različitu raspodelu veličine čestica od prve raspodele veličine čestica. Skup čestica koje imaju ocenu efikasnosti veću od, ocenu toksičnosti manju od i/ili ponderisanu ocenu efikasnosti i zbir ocene toksičnosti veće od najmanje jednog drugog skupa čestica može se izabrati kao optimalni skup. Na primer, distribucija veličine čestica optimalnog skupa čestica može se identifikovati kao optimalna raspodela veličine čestica. Na primer, optimalni skup čestica može biti uključen u kompoziciju. Na primer, ocena efikasnosti može biti proporcionalna antitumorskoj aktivnosti. Na primer, ocena efikasnosti se može zasnivati na inhibiciji metabolizma i/ili deobe neoplastičnih ćelija. Na primer, ocena toksičnosti može biti obrnuto proporcionalna podnošljivosti. Na primer, ocena toksičnosti može biti zasnovana na inhibiciji metabolizma i/ili deobe normalnih ćelija. Na primer, najmanje jedan set čestica može da se primeni na neoplastične ćelije i na normalne

1

ćelije in vitro. Na primer, ocena efikasnosti može biti IC50neoplastičnih ćelija. Na primer, ocena toksičnosti može biti IC50normalnih ćelija. Na primer, najmanje jedan set čestica se može primeniti na neoplastične ćelije i na normalne ćelije in vivo u ispitivanoj životinji. Ispitivana životinja može biti, na primer, sisar, primat, miš, pacov, zamorac, zec ili pas. Ocena efikasnosti može biti smanjenje zapremine neoplastičnih ćelija, a ocena toksičnosti može biti smanjenje mase ispitivane životinje.

[0044] Priprema jednog seta čestica uključujući jedinjenje može uključivati izolovanje čestica unapred određene distribucije veličine čestica rastvaranjem i dispergovanjem jedinjenja, rastvaranjem i dispergovanjem jedinjenja mikrofluidnom tehnikom, rastvaranjem i dispergovanjem jedinjenja kavitacijom ili nebulizacijom, mlevenjem jedinjenja, mlevenjem smeše u kugličnom mlinu, u mlinu sa valjcima, drobljenjem mlazom, mokrim mlevenjem smese, ultrazvučnim drobljenjem smese, mlevenjem smese i/ili prosejavanjem smese. Čestice se mogu suspendovati u farmaceutski prihvatljivom ekscipijentu. Određivanje distribucije veličine čestica može uključiti korišćenje tehnike izabrane iz grupe koja se sastoji od analize sita, optičkog mikroskopskog brojanja, brojanja elektronskih mikrosnimaka, brojanja elektrootpornosti, vremena sedimentacije, laserske difrakcije, akustične spektroskopije i kombinacija.

[0045] Postupak lečenja neoplazme ili drugog poremećaja ćelijske proliferacije može uključiti davanje čoveku, sisaru ili životinji obolelom od neoplazme terapeutski efikasne količine kompozicije uključujući optimalan skup čestica kompozicije koja ima optimalnu veličinu čestica i distribuciju.

[0046] Ovde je takođe opisan proces pripreme jedinjenja formule II,

gde je R1H, Cl ili F, proces uključuje, reagovanje jedinjenja formule III,

1

sa ketonom u prvom rastvaraču dok je u prisustvu baze, kristalizacija sirovog proizvoda iz stare reakcione smeše, i reagovanje sirovog proizvoda sa oksidacionim agensom u drugom rastvaraču.

[0047] Reakcija se može izvesti u otvorenoj posudi.

[0048] Keton može biti jedinjenje formule IV.

[0049] Prvi rastvarač može biti izabran iz grupe koju čine tetrahidrofuran (THF), dioksan i toluen, a baza se bira iz grupe koju čine 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-en (DBU), trietilamin i diizopropiletilamin. Oksidaciono sredstvo može biti mangan dioksid. Drugi rastvarač može biti toluen. Proces može dalje uključivati tretiranje proizvoda oksidacije ugljem.

[0050] Ovde je takođe opisan proces pripreme jedinjenja formule II,

gde je R1H, Cl ili F, proces uključuje, reagovanje jedinjenja formule III,

1

sa ketonom u prvom rastvaraču dok je u prisustvu baze, kristalizacija sirovog proizvoda iz odstojale reakcione smeše, rastvaranje sirovog proizvoda u drugom rastvaraču, i tretiranje sirovog proizvoda ugljem.

[0051] Ovde je takođe opisan proces dobijanja jedinjenja naftofurana. Proces uključuje reakciju jedinjenja naftodihidrofurana ili smeše koja uključuje jedinjenje naftodihidrofurana sa oksidacionim agensom u prvom rastvaraču. Smeša može dalje da sadrži jedinjenje naftofurana. Jedinjenje naftofurana se može izabrati iz grupe koju čine 2-(1-hidroksietil)-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-hloro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-fluoro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-etil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, mono-[1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidro-nafto[2,3-b] fosforna kiselina furan-2-il)-vinil]ester fosforna kiselina 1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidro-nafto[2,3-b]furan-2-il)-vinil estar dimetil estar, enantiomer, diastereomer, tautomer, i njihova so ili solvat. Oksidaciono sredstvo može biti mangan dioksid. Prvi rastvarač može biti toluen. Proces može dalje uključivati filtriranje proizvoda oksidacije kroz sloj aktivnog uglja. Proces može dalje uključivati kristalizaciju jedinjenja naftofurana isparavanjem prvog rastvarača. Proces može dalje uključivati rekristalizaciju jedinjenja naftofurana drugim rastvaračem. Drugi rastvarač može biti etil acetat. Proces može dalje uključivati razmuljavanje jedinjenja naftofurana sa drugim rastvaračem, zagrevanje suspenzije i hlađenje suspenzije.

[0052] Ovde je takođe dat proces pripreme suštinski čistog jedinjenja naftofurana. Proces uključuje kristalizaciju jedinjenja naftofurana sa prvim rastvaračem i rekristalizaciju jedinjenja naftofurana sa drugim rastvaračem. Ovde je takođe obezbeđen još jedan postupak za dobijanje suštinski čistog jedinjenja naftofurana. Proces uključuje kristalizaciju naftofuranskog jedinjenja sa prvim rastvaračem, razmuljavanje kristalnog jedinjenja naftofurana sa drugim rastvaračem, zagrevanje suspenzije i hlađenje suspenzije. Jedinjenje naftofurana se može izabrati iz grupe koju čine 2-(1-hidroksietil)-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-hloronafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-fluoro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-

1

acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-etil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, mono-[1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidro-nafto[2,3-b] fosforna kiselina ]furan-2-il)-vinil]estar, 1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidro-nafto[2,3-b]furan-2-il)-vinil estar fosforne kiseline dimetil estar, enantiomer, dijastereomer, tautomer, i njihova so ili solvat. Prvi rastvarač može biti toluen. Drugi rastvarač može biti etil acetat.

[0053] Ovde je takođe opisano jedinjenje naftofurana pripremljeno bilo kojim od gorenavedenih procesa. Jedinjenje naftofurana se može izabrati iz grupe koju čine 2-(1-hidroksietil)-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-hloronafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-fluoro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-etil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, mono-[1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidro-nafto[2,3-b] fosforna kiselina ]furan-2-il)-vinil]estar, 1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidro-nafto[2,3-b]furan-2-il)-vinil estar fosforne kiseline dimetil estar, enantiomer, dijastereomer, tautomer, i njihova so ili solvat. Jedinjenje naftafurana može imati čistoću od najmanje oko 80%, oko 85% ili oko 90%, oko 95% ili oko 99%. Jedinjenje naftafurana može imati nečistoće od najviše oko 10%, oko 5%, oko 2%, ili oko 1%, oko 0,5%, oko 0,2%, oko 0,15% ili oko 0,1%.

[0054] Ovde su takođe opisani postupci za dobijanje čestica jedinjenja 1, uključujući čestice polimorfa jedinjenja 1, čestice visoko čistih oblika jedinjenja 1 i čestice visoko čistih oblika polimorfa jedinjenja 1. Čestice koje imaju željenu srednju veličinu čestica, na primer, oko 20 mikrona, mogu se proizvesti mlevenjem kristala jedinjenja 1, uključujući kristale prečišćenog oblika jedinjenja 1, kristale polimorfa jedinjenja 1 i/ili kristale prečišćenog oblika polimorfa jedinjenja 1. Na primer, kristali se melju postupkom drobljenja mlazom gde je venturijev pritisak oko 40, pritisak mlevenja je oko 100, a brzina dodavanja je približno 1304 g/sat.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0055]

Slika 1 je ilustracija koja prikazuje XRPD podatke o kristalnom obliku 1.

Slika 2 je ilustracija koja prikazuje XRPD podatke o kristalnom obliku 2.

Slika 3 je ilustracija koja prikazuje XRPD podatke o kristalnom obliku 3.

1

Slika 4 je ilustracija koja prikazuje poređenje XRPD podataka o kristalnom obliku 1 i kristalnom obliku 3.

Slike 5A i 5B su niz ilustracija koje prikazuju sintetički proces za kristalni oblik 2.

Slike 6A-6D su niz ilustracija koje prikazuju sintetički proces za kristalni oblik 3.

Slike 7A i 7B su fotografije koje prikazuju morfologiju kristalnih oblika 1 i 3.

Slika 8 je grafikon koji prikazuje ograničenu antitumorsku aktivnost kristalnog oblika 1.

Slika 9 je grafikon koji prikazuje antitumorsko delovanje kristalnog oblika 2.

Slika 10 je grafikon koji prikazuje poređenje antitumorske aktivnosti kristalnog oblika 1 i kristalnog oblika 3.

Slika 11 je grafikon koji prikazuje kliničke farmakokinetičke (FK) podatke kod pacijenata sa kancerom za kristalni oblik 2.

Slika 12 je grafikon koji prikazuje kliničke FK podatke kristalnog oblika 3 kod pacijenata sa kancerom.

Slika 13 je grafikon koji prikazuje toksičnost uočenu kod oko 90% čistog kristalnog oblika 2 proizvedenog korišćenjem sintetičkog procesa ilustrovanog na slikama 5A-5B.

Slika 14 je grafik koji prikazuje sigurnost oko 95% čistog kristalnog oblika 2 proizvedenog sintetičkim procesom ilustrovanim na slikama 5A-5B.

Slika 15 je grafik koji prikazuje antitumorsko delovanje jedinjenja 1 sa različitim rasponima veličine čestica.

2

Slika 16 je grafik koji prikazuje in vivo FK podatke jedinjenja 1 sa različitim rasponima veličine čestica.

Slika 17 je grafik koji prikazuje odnos između rastvaranja i veličine čestica jedinjenja 1.

Slika 18 je ilustracija koja prikazuje razlike između karcinoma specifičnih za matične ćelije i konvencionalnih terapija karcinoma.

Slika 19 je ilustracija koja prikazuje potpunu regresiju metastatske lezije karcinoma debelog creva u bubreg.

Slika 20 je grafikon koji ilustruje farmakokinetiku doziranja 2 x dnevno kod pacijenata, gde su pacijenti primali dozu od 500 mg dva puta dnevno (ukupna dnevna doza od 1000 mg).

Slika 21 je grafikon koji ilustruje farmakokinetiku doziranja jednom dnevno kod pacijenata, gde su pacijenti primali dozu od 20 mg jednom dnevno.

Slika 22 je grafikon koji ilustruje poređenje preživljavanja bez progresije pacijenata sa kolorektalnim karcinomom lečenim jedinjenjem 1. Preživljavanje bez progresije (eng. progression free survival, PFS) pacijenata sa kolorektalnim karcinomom tretiranih jedinjenjem 1 je upoređeno sa istorijskim podacima o PFS za najbolju potpornu negu kod pacijenata sa kolorektalnim karcinomom.

Slika 23 je grafikon koji ilustruje poređenje preživljavanja bez progresije (PFS) naspram farmakokinetičke izloženosti. PFS pacijenata koji se mogu proceniti koji su primali jedinjenje 1 upoređen je sa izloženošću jedinjenju 1 iznad ili ispod 1,6 uM tokom najmanje 4 sata.

Slika 24 je grafikon koji ilustruje poželjni PK obrazac za poboljšanu bezbednost i efikasnost.

Slika 25 je fotografija koja ilustruje da pacijenti sa dugotrajnom stabilnom bolešću (>16 nedelja) tokom lečenja BBI608 imaju visoke nivoe p-STAT3 u svojim tumorskim tkivima pre lečenja.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0056] Otelotvorenja pronalaska su detaljno razmotrena u nastavku. U opisivanju otelotvorenja, radi jasnoće je korišćena specifična terminologija. Međutim, pronalazak nije namenjen da bude ograničen na specifičnu terminologiju tako odabranu. Osoba stručna u predmetnoj oblasti će prepoznati da se mogu koristiti druge ekvivalentne komponente i razviti druge metode.

[0057] U ovom tekstu, "znatan udeo" skupa čestica može biti najmanje oko 99%, najmanje oko 95%, najmanje oko 90%, najmanje oko 85%, najmanje oko 80%, na najmanje oko 75%, najmanje oko 70%, najmanje oko 60%, ili najmanje oko 50% ukupnog broja čestica u setu.

[0058] Aktivnost kompozicije matičnih ćelija protiv raka može se odrediti in vitro ili in vivo. Na primer, antitumorska aktivnost kompozicije može se odrediti in vitro davanjem jedinjenja i merenjem samoobnavljanja i preživljavanja matičnih ćelija kancera, na primer, antitumorska aktivnost jedinjenja može se proceniti in vitro upoređivanjem ponašanja tumora ćelije kojima je jedinjenje dato sa ponašanjem tumorskih ćelija kojima jedinjenje nije dato (kontrola). Na primer, antitumorska aktivnost kompozicije može se odrediti in vivo merenjem, kod životinje kojoj je jedinjenje dato, promene zapremine tumora, primenom metastatskog modela, i/ili primenom ortotopskog modela. Na primer, antitumorska aktivnost jedinjenja može se proceniti in vivo upoređivanjem životinje kojoj je jedinjenje dato sa životinjom kojoj jedinjenje nije dato (kontrola).

[0059] Tolerantnost kompozicije može se odrediti in vitro ili in vivo. Na primer, podnošljivost kompozicije se može utvrditi in vitro primenom jedinjenja i merenjem stope deobe normalnih ćelija, merenjem unosa hranljivih materija u normalne ćelije, merenjem indikatora metaboličke brzine normalnih ćelija osim uzimanja hranljivih materija, merenjem rasta normalnih ćelija, i/ili merenjem drugog indikatora vitalnosti normalnih ćelija. Na primer, podnošljivost jedinjenja se može proceniti in vitro upoređivanjem ponašanja normalnih ćelija kojima je jedinjenje dato sa ponašanjem normalnih ćelija kojima jedinjenje nije dato (kontrola). Na primer, podnošljivost kompozicije se može utvrditi in vivo merenjem, kod životinje kojoj je jedinjenje dato, telesne težine ili unosa hrane ili vršenjem kliničkih opservacija, kao što je zadržavanje ili gubitak kose, aktivnost i/ili reagovanje na podsticaji. Na primer, podnošljivost jedinjenja može se proceniti in vivo upoređivanjem životinje kojoj je jedinjenje dato sa životinjom kojoj jedinjenje nije dato (kontrola).

[0060] Jedinjenju, proizvodu i/ili farmaceutskoj kompoziciji može biti dodeljena ocena efikasnosti i/ili ocena toksičnosti. Na primer, ocena efikasnosti može biti proporcionalna antitumorskoj aktivnosti ili može biti monotono rastuća funkcija u odnosu na antitumornu aktivnost. Na primer, ocena toksičnosti može biti obrnuto proporcionalna podnošljivosti ili može biti monotono opadajuća funkcija u odnosu na podnošljivost. Prijavljeno je da jedinjenje naftofurana nema in vivo antitumorsko dejstvo. Videti, M.M. Rao i D.G.I. Kingston, J. Natural Products, 45(5) (1982) 600-604. Štaviše, prijavljeno je da je jedinjenje podjednako toksično za ćelije kancera i normalne ćelije. Odnosno, prijavljeno je da jedinjenje podjednako ubija i ćelije kancera i normalne ćelije, zaključivši da jedinjenje nema potencijal za lečenje kancera. Videti, K. Hirai K. et al., Cancer Detection and Prevention, 23(6) (1999) 539-550; Takano A. et al., Anticancer Research 29:455-464, 2009.

[0061] Međutim, eksperimentalne studije objavljene ovde pokazuju da kada se jedinjenje primenjuje kao čestice koje imaju odgovarajuću distribuciju veličine čestica da bi se postigla određena farmakokinetička izloženost kao što je opisano u ovoj publikaciji, jedinjenje ima selektivnu antitumorsku aktivnost.

[0062] Za potrebe predmetnog pronalaska, "bioraspoloživost" leka je definisana kao relativna količina leka iz primenjenog doznog oblika koji ulazi u sistemsku cirkulaciju i brzina kojom se lek pojavljuje u krvotoku. Bioraspoloživost zavisi od najmanje tri faktora: (i) apsorpcija koja kontroliše bioraspoloživost, praćena (ii) njegovom redistribucijom u tkivo i (iii) eliminacijom (metabolička degradacija plus bubrežni i drugi mehanizmi).

[0063] "Apsolutna bioraspoloživost" se procenjuje uzimajući u obzir redistribuciju tkiva i biotransformaciju (tj. eliminaciju) koja se može proceniti putem intravenske primene leka. Osim ako nije drugačije naznačeno, "HPLC" se odnosi na tečnu hromatografiju visokih performansi; "farmaceutski prihvatljiv" se odnosi na fiziološki podnošljive materijale, koji tipično ne izazivaju alergijsku ili drugu neželjenu reakciju, kao što su gastrične smetnje,

2

vrtoglavica i slično, kada se daju sisaru; "sisar" se odnosi na klasu viših kičmenjaka uključujući čoveka i sve druge životinje koje hrane svoje mlade mlekom koje luče mlečne žlezde i imaju kožu obično manje ili više prekrivenu dlakom; a "lečenje" ima za cilj da obuhvati smirivanje, ublažavanje ili eliminisanje najmanje jednog simptoma bolesti(a) kod sisara.

[0064] Termin "lečenje", kako se ovde koristi, ima za cilj da obuhvati davanje jedinjenja prema pronalasku profilaktički radi sprečavanja ili suzbijanja neželjenog stanja, i terapeutski da eliminiše ili smanji stepen ili simptome stanja. Lečenje takođe uključuje sprečavanje relapsa neželjenog stanja, odlaganje progresije neželjenog stanja i sprečavanje ili odlaganje početka neželjenog stanja. Lečenje prema pronalasku daje se čoveku ili drugom sisaru koji ima bolest ili stanje koje stvara potrebu za takvim lečenjem. Lečenje takođe uključuje primenu jedinjenja na ćelije ili organe in vitro. Lečenje može biti sistemsko ili lokalno.

[0065] Efikasna količina je količina aktivnog sastojka primenjena u jednoj dozi ili višestrukim dozama neophodnim za postizanje željenog farmakološkog efekta. Stručni lekar može da odredi i optimizuje efikasnu dozu za pojedinačnog pacijenta ili za lečenje pojedinačnog stanja rutinskim eksperimentisanjem i titracijom koja je dobro poznata stručnom kliničaru. Stvarna doza i raspored mogu da variraju u zavisnosti od toga da li se preparati primenjuju u kombinaciji sa drugim lekovima ili u zavisnosti od interindividualnih razlika u farmakokinetici, dispoziciji leka i metabolizmu. Slično tome, količine mogu varirati za in vitro primene. Prilagođavanje doza u skladu sa potrebama određene situacije bez nepotrebnog eksperimentisanja je deo veštine u predmetnoj oblasti. Tamo gde je ovde otkriveno, rasponi doza ne isključuju upotrebu veće ili niže doze komponente, što bi moglo biti opravdano u određenoj primeni.

[0066] Opisi farmaceutskih kompozicija dati ovde uključuju farmaceutske kompozicije koje su pogodne za davanje ljudima. Stručnjak će razumeti, na osnovu ovog otkrića, da su takve kompozicije generalno pogodne za davanje bilo kom sisaru ili drugoj životinji. Priprema kompozicija pogodnih za davanje različitim životinjama je dobro poznata, a standardno kvalifikovani veterinarski farmakolog može da projektuje i izvede takve modifikacije uz rutinsko eksperimentisanje zasnovano na farmaceutskim kompozicijama za davanje ljudima.

Struktura i svojstva jedinjenja

[0067] Jedinjenje naftofurana formule I, kao što je 2-(1-hidroksietil)-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-hloro-nafto[2,3- b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-fluoro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9- dion, 2-etil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, bio je praktično nerastvorljiv u vodi i testiran je širok spektar rastvarača, uključujući DMSO (dimetil sulfoksid), N-metilpirolidin, DMA (dimetilacetamid), etanol, PEG400 (polietilen glikol 400), propilen glikol, Cremopor El (polietoksilirano ricinusovo ulje), Labrasol (kaprilokaproil makrogolgliceridi (polioksilglicerides)), Labrafil M (biljno ulje PEG-6 (polietilen glikol) ester) i Capryol (propilen glikol) kaprilat). Jedinjenje naftofurana može biti rastvorljivo u nizu polarnih organskih rastvarača, kao što su određeni halougljenici, na primer, hlorougljenici, kao što je metilen hlorid, estri, etil acetat, karboksilne kiseline, kao što je sirćeta kiselina, ketoni, poput acetona, i alkoholi, poput metanola. Utvrđeno je da je jedinjenje naftofurana rastvorljivo u metilen hloridu i etil acetatu.

[0068] Eksperimentalne studije opisane ovde, koje su otkrile da je selektivna antitumorska aktivnost postignuta davanjem aktivnog jedinjenja farmaceutske kompozicije u obliku malih čestica da bi se postigla određena farmakokinetička izloženost selektivnoj antikancerogenoj aktivnosti, fokusiranoj na jedinjenje naftofurana. Imajući u vidu zapažanja o kojima se trenutno raspravlja u vezi sa ovim jedinjenjem, drugi naftofurani, na primer, naftofurani, mogu na sličan način da ispolje povoljnu modifikaciju svojih farmakokinetičkih profila do postizanja određene farmakokinetičke izloženosti da bi se postigla selektivna aktivnost protiv kancera kada se daju u obliku čestica malog prečnika. Farmakokinetički profil drugih naftofurana koji se primenjuju kao jedna ili više različitih distribucija veličine čestica može se eksperimentalno odrediti.

[0069] Neka druga jedinjenja koja mogu pokazati poboljšanje u svom farmakokinetičkom profilu i efikasnosti sa smanjenjem veličine čestica u obliku u kojem se daju životinji, sisaru ili čoveku, kao što je primećeno za jedinjenje testirano u primerima, uključuju one predstavljene kao formula I, i njihove soli i solvate.

2

[0070] U formuli I, oznaka (R1)noznačava da je (R1) supstituent nezavisno supstituisan na svakoj dostupnoj poziciji duž benzenskog prstena. Na primer, sa n jednakim 4, četiriR1supstituenta mogu biti isti, ili svaki može biti različit od bilo kog drugog. Na primer, svaki (R1) može biti nezavisno izabran iz grupe koju čine vodonik, halogen, fluor, cijano, nitro, CF3, OCF3, alkil, metil, supstituisani alkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, cikloalkil, supstituisani cikloalkil, cikloalkenil, supstituisani cikloalkenil, heterocikl, supstituisani heterocikl, aril, supstituisani aril, ORa, SRa, i NH2. Alkil može uključivati delove koji imaju, na primer, od 1 do 8 atoma ugljenika povezanih jednostrukim vezama, alkenil može uključivati delove koji imaju, na primer, od 2 do 8 atoma ugljenika koji su povezani jednom ili više dvostrukih veza, a alkinil može uključivati ostatke koji imaju, na primer, od 2 do 8 atoma ugljenika povezanih jednom ili više trostrukih veza. Supstituenti mogu uključiti delove kao što su vodonik, halogen, cijano, nitro, aril, ORa, SRa, i NH2. Na primer, svaki (R1) može biti nezavisno izabran iz grupe koju čine vodonik, metil, F (fluor), Cl (hlor), Br (brom), I (jod), OH (hidroksil) i NH2(amin). Na primer, R3se može izabrati iz grupe koju čine vodonik, halogen, fluor, cijano, CF3, OCF3, alkil, metil, supstituisani alkil, halogen-supstituisani alkil, hidroksilsupstituisani alkil, amino supstituisani alkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, cikloalkil, supstituisani cikloalkil, cikloalkenil, supstituisani cikloalkenil, heterocikl, supstituisani heterocikl, aril, supstituisani aril, ORa, SRa, i NRbRc. Na primer, R3se može izabrati iz grupe koju čine metil i C(R8)3. Svaki (R8) može biti nezavisno izabran iz grupe koju čine vodonik, metil, F (fluor), Cl, Br, I, OH i NH2. Na primer, najviše dva od nezavisno odabranih (R1) supstituenata i (R8) supstituenata mogu biti odabrani da budu F (fluor), a ostatak se bira da bude vodonik.

[0071] U nekim primerima ili referentnim primerima opisanim ovde, jedinjenje formule I je izabrano iz grupe koju čine 2-(1-hidroksietil)-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-hloronafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-fluoro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetilnafto[2,3-

2

b]furan-4,9-dion, 2-etil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, enantiomer, dijastereomer, tautomer i njihova so ili solvat. Na primer, u skladu sa predmetnim pronalaskom, svaki (R1) se može izabrati da bude vodonik, a R3se može izabrati da bude metil, tako da je jedinjenje formule I 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion. Na primer, svaki Ramože biti nezavisno izabran iz grupe koju čine vodonik, alkil, supstituisani alkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, cikloalkil, supstituisani cikloalkil, cikloalkenil, supstituisani cikloalkenil, heterocikl, supstituisani heterocikl, aril i supstituisani aril. Na primer, svaki Rbi Rcmože biti nezavisno izabran iz grupe koju čine vodonik, alkil, supstituisani alkil, cikloalkil, supstituisani cikloalkil, heterocikl, supstituisani heterocikl, aril i supstituisani aril. Alternativno, Rbi Rczajedno sa N za koji su vezani mogu da formiraju heterocikl ili supstituisani heterocikl.

Polimorfi

[0072] Otkriće takođe opisuje, samo za referencu, polimorfe jedinjenja naftofurana. U nekim referentnim primerima koji su ovde opisani, polimorf je polimorf jedinjenja prema formuli I. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf jedinjenja 1. Na primer, u nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji se karakteriše dijagramom rendgenske difrakcije suštinski sličnim onom prikazanom na slici 1. Ovaj polimorf se ovde pominje kao "kristalni oblik 1", "oblik 1" ili "XRPD1" i ovi termini se koriste naizmenično. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak difrakcije rendgenskih zraka koji je u suštini sličan onom koji je izložen na slici 2. Ovaj polimorf se ovde pominje kao "kristalni oblik 2", "oblik 2" ili "XRPD2" i ovi termini se koriste naizmenično. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji se karakteriše dijagramom rendgenske difrakcije suštinski sličnim onom prikazanom na slici 3. Ovaj polimorf se ovde pominje kao "kristalni oblik 3", "oblik 3" ili "XRPD3" i ovi termini se koriste naizmenično.

[0073] Na primer, u nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući jedan ili više pikova najmanje na oko 10,2, 11,4, 11,9, 14,1, 14,5, 17,3, 21,0, 22,2, 24,0, 26,0 i 28,1 stepeni 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije koji uključuje jedan ili više pikova najmanje na oko 10,2, 11,9, 14,1, 14,5, 17,3, 22,2 i/ili 28,1 stepeni 2θ. U nekim

2

referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 10,2 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 11,9 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 14,1 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 14,5 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 17,3 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 22,2 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 28,1 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije koji uključuje dva ili više vrhova iz vrha najmanje na oko 10,2 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 11,9 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 14,1 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 14,5 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 17,3 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 22,2 stepena 2θ, i vrha najmanje na oko 28,1 stepeni 2θ i bilo koje njihove kombinacije.

[0074] Na primer, u nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući jedan ili više pikova najmanje na oko 7,5, 9,9, 11,4, 12,3, 15,0, 23,0, 23,3, 24,1, 24,6, 25,0, 26,1, 27,0 i 28,4 stepeni 2Θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije koji uključuje jedan ili više pikova najmanje na oko 7,5, 9,9, 12,3, 15, 23,0, 23,3, 24,6 i/ili 28,4 stepeni 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 7,5 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 9,9 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 12,3 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-

2

nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 15 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 23 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 23,3 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 24,6 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije uključujući pik najmanje na oko 28,4 stepena 2θ. U nekim referentnim primerima, polimorf je polimorf 2-acetil-4H, 9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-diona koji karakteriše uzorak rendgenske difrakcije koji uključuje dva ili više vrhova iz vrha najmanje na oko 7,5 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 9,9 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 15 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 12,3 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 23,0 stepeni 2θ, vrha najmanje na oko 23,3 stepena 2θ, vrha najmanje na 24,6 stepeni 2θ i vrha najmanje na oko 28,4 stepeni 2θ i bilo koje njihove kombinacije.

[0075] Kristalni oblik 1 je otkriven u različitim rastvaračima i uslovima, ali se pokazalo da ima nisku antitumorsku aktivnost (Slika 8). U studijama prikazanim na Slici 8, imunosupresiranim miševima sa utvrđenim potkožnim FaDu karcinomom ljudske glave i vrata data je naznačena količina ručno mlevenog jedinjenja 1 sa kristalnim oblikom 1, ili kontrola vehikuluma oralno (po). Jedinjenje 1 je formulisano u GELUCIRE<™>. Svi režimi su davani dnevno (qd). Veličina tumora je procenjivana periodično tokom lečenja.

[0076] Kristalni oblik 2 je dobijen iznenađujuće u prisustvu nečistoće, a pokazalo se da ovaj polimorf pokazuje moćnu antitumorsku aktivnost (Slika 9). U studiji prikazanoj na slici 9, imunosupresovanim miševima sa utvrđenim potkožnim FaDu karcinomom ljudske glave i vrata dato je 100 mg/kg mikronizovanog jedinjenja 1 proizvedenog sintetičkim postupkom opisanim na slikama 5A i 5B (prvi usev) ili vehikulum kontrola, oralno (po). Jedinjenje 1 je formulisano u GELUCIRE<™>. Svi režimi su davani dnevno (qd). Veličina tumora je procenjivana periodično tokom lečenja. Oblik 2 je uspešno proizveden trenutnim procesom dobre proizvodne prakse (cGMP) i dobio je odobrenje FDA i Health Canada da se koristi u kliničkim ispitivanjima. Oblik 2 je pokazao poželjnu farmakokinetiku (Slika 11), bezbednost i jake znake antitumorske aktivnosti kod pacijenata sa kancerom.

2

[0077] Pokazalo se da kristalni oblik 3 deli sličan, ali drugačiji uzorak rendgenske difrakcije praha (XRPD) kao i oblik 1, i pokazuje veoma različito ponašanje kristala od oblika 1 (Slike 7A i B). Oblik 3 se može proizvesti samo iz oblika 1 korišćenjem specijalno dizajniranog procesa suspenzije koji je ovde opisan. Pokazalo se da oblik 3 ispoljava moćne antitumorske aktivnosti (Slika 10). U studiji prikazanoj na Slici 10, imunosupresivnim miševima sa utvrđenim potkožnim FaDu karcinomom ljudske glave i vrata dato je 200 mg/kg jedinjenja 1 sa ručno uzemljenim kristalnim oblikom 1 ili formom 3, ili vehikulum kontrola oralno (po). Jedinjenje 1 je formulisano u GELUCIRE™. Svi režimi su davani dnevno (qd). Veličina tumora je procenjivana periodično tokom lečenja. Ovaj polimorf je uspešno proizveden cGMP postupkom i dobio je odobrenje FDA i Health Canada da se koristi u kliničkim ispitivanjima. Oblik 3 je takođe pokazao poželjnu farmakokinetiku (Slika 12), bezbednost i jake znake antitumorske aktivnosti kod pacijenata sa kancerom.

[0078] Sintetički proces za pripremu kristalnog oblika 2 prikazan je na slikama 5A-5B. Ukratko, napunjen 3-buten-2-on (451,2 grama) se dodaje u balon sa okruglim dnom od 2 litra sa 3 grla opremljen mehaničkom mešalicom, termometrom i levkom za dodavanje. U levak za dodavanje dodat je brom (936,0 grama). Nakon što se sadržaj u balonu ohladi na -5°C, brom se upušta u balon uz snažno mešanje i održavanje temperature na -5°C tokom 30 minuta. Smeša se meša dodatnih 15 minuta na -5°C, a zatim podeli na 4 jednaka dela. Svaki deo smeše zajedno sa tetrahidrofuranom (2133,6 grama) se stavlja u balon sa okruglim dnom od 22 litra sa 4 grla opremljen mehaničkom mešalicom, termometrom i levkom za dodavanje. Napunjeni DBU (1,3-Diazabiciclo[5.4.0]undec-7-en, 222,9 grama) se dodaje u levak za dodavanje. DBU se sipa u balon uz snažno mešanje i održavanje temperature na 0°C-5°C tokom 30 minuta. Smeša je mešana dodatnih 15 min na 0°C-5°C. Zatim se u balon dodaje 2-hidroksi-1,4-naftohinon (231 gram). Dodatni DBU (246,0 grama) se ubacuje u levak za dodavanje i zatim se upušta u smešu u balonu takvom brzinom da temperatura reakcione smeše ne prelazi 40°C. Nakon što je dodavanje DBU završeno, dobijena smeša je mešana preko noći na sobnoj temperaturi, a uzorak reakcione smeše je uzet za HPLC analizu. U reakcionu smešu se dodaje voda (10,8 litara) i dobijena smeša se hladi na 0°C-3°C najmanje 30 minuta, a zatim filtrira kroz vakuum filter. Filtrirana čvrsta supstanca je isprana sa 5% vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (3 litra), vodom (3 litra), 1% vodenim rastvorom sirćetne kiseline (3 litra) i etanolom dva puta uzastopno (2 X 1 litar). Isprana čvrsta supstanca se skladišti i spaja iz drugih serija. Kombinovani sirovi proizvod (28,73 kg) se stavlja zajedno sa etil acetatom (811,7 kg) u posudu od 500 galona opremljenu mehaničkom mešalicom, termometrom i kondenzatorom. Pod atmosferom azota, smeša je zagrevana do flegme (72°C) tokom 2 sata, a zatim filtrirana pomoću filtera od 10 mikrona koji sadrži sloj aktivnog uglja da bi se uklonili nerastvorljivi sastojci. Svež vrući etil acetat (10 kg) se koristi za ispiranje posude, linije za prenos i filtriranje. Kombinovani filtrat je ohlađen na 0-5°C i držan na ovoj temperaturi 2 sata, a zatim je filtriran sa 20 inčnim Buchner filterom. Filtrirani čvrsti proizvod je ispran 0-5°C etil acetatom (5,7 kg) i osušen pod vakuumom na 40°C do konstantne težine. Preostali filtrat je smanjen u zapremini za 63% isparavanjem, a proces kristalizacije se ponovo ponavlja da bi se dobio drugi usev proizvoda koji je takođe osušen pod istim uslovima kao i prvi usev proizvoda. Oba dobijena useva su kristalni oblik 2. Prvi proizvedeni usev (0,5 kg) imao je čistoću od 99,5% prema HPLC (~95% prema NMR). Drugi proizvedeni usev (1,09 kg) imao je čistoću od 98,9% prema HPLC (~90% prema NMR).

[0079] Sintetički proces za pripremu kristalnog oblika 3 prikazan je na slikama 6A-6D. Koraci su ovde ukratko navedeni. Korak 1: 3-Buten-2-on (metil vinil keton, MVK) je bromovan korišćenjem broma. Dodatni rastvarač se ne koristi. Intermedijer 3,4-dibromobutan-2-on je rastvoren u tetrahidrofuranu (THF) i reaguje sa 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-enom (DBU) da bi se formirao drugi intermedijer, 3-bromo-3 -buten-2-on. Kada se ova reakcija završi, dodaje se 2-hidroksi-1,4-naftohinon (HNQ). Dodaje se drugi deo DBU i smeša se izlaže vazduhu. Reakcija je ugašena vodom i čvrste materije su sakupljene filtracijom. Ove čvrste materije su isprane vodenim rastvorom natrijum bikarbonata, vodenim rastvorom sirćetne kiseline, vodom i etanolom. Proizvod je izolovan mešanjem u etanolu i sakupljanjem čvrstih supstanci. Korak 2: Preostale količine 2-acetil-2,3-dihidronafto[2,3-b]furan-4,9-diona koje prate željeni 2-acetil-4H,9H-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion (jedinjenje 1) se oksiduju u jedinjenje 1 sa aktiviranim mangan dioksidom u toluenu. Smeša se filtrira kroz pogaču od uglja i celita. Filtrat je koncentrovan da bi se istaložio proizvod, koji je filtriran i osušen. Korak 3: Čvrste materije su suspendovane u etil acetatu (25 ml/g prečišćenog jedinjenja 1) na 75°C-80°C tokom oko 5 h, sakupljene filtracijom i osušene. Jedinjenje 1 proizvedeno ovim postupkom je kristalni oblik 3. Jedinjenje 1 proizvedeno ovim postupkom bez procesa suspenzije dalo je kristalni oblik 1.

Uticaj distribucije veličine čestica jedinjenja na koncentraciju leka u krvnoj plazmi i selektivnu antitumorsku aktivnost

1

[0080] Pre predmetnog pronalaska, mikročestice jedinjenja 1 nisu bile kreirane i/ili procenjene. Prethodne studije su pokazale da je jedinjenje 1 podjednako toksično za normalne ćelije i ćelije kancera, a na životinjskom modelu nije primećena antitumorska aktivnost. Ovde predstavljene studije pokazuju da smanjenje veličine čestica jedinjenja 1 ne samo da je poboljšalo biodostupnost, već je dovelo i do povećane selektivne antitumorske aktivnosti bez znakova toksičnosti. Ovo je neočekivano jer bi poboljšanje biodostupnosti podjednako povećalo izloženost jedinjenju 1 kako ćelija kancera tako i normalnih ćelija. Mehanizam selektivnog povećanja antikancerogene aktivnosti bez povećanja toksičnosti za normalne ćelije nije bio poznat. U ovim studijama, poboljšanje biodostupnosti jedinjenja 1 je izgledalo maksimalno kada je D50(tj. srednja tačka distribucije veličine čestica koja deli distribuciju na dva jednaka dela) oko 20 µm. Međutim, sprovedene su dalje studije gde je vrednost D50bila oko 2 µm. Mikročestice jedinjenja 1 koje imaju D50od 2 mikrona imale su iznenađujuće pojačanu antitumorsku aktivnost, iako nema poboljšanja u farmakokinetičkoj izloženosti u poređenju sa česticama sa D50od 20 mikrona. U dodatnim studijama, stvorene su nanočestice jedinjenja 1 koje imaju D50od oko 100 nanometara (D50=110,4 nanometara), ali je iznenađujuće primećeno smanjenje antitumorske aktivnosti sa ovom veličinom čestica jedinjenja 1. Shodno tome, kompozicije koje sadrže čestice jedinjenja 1, npr. mikročestice, imaju D50jednak ili manji od 20 mikrona i jednak ili veći od 0,2 mikrona i poseduju iznenađujuće moćnu antitumorsku aktivnost bez povećanja citotoksičnosti za normalne ćelije.

[0081] Antitumorska aktivnost čestica jedinjenja 1 sa različitim opsegom veličine čestica je ilustrovana na Slici 15, a farmakokinetički podaci za čestice jedinjenja 1 sa različitim opsegom veličine čestica su ilustrovani na Slikama 16-18. U studiji prikazanoj na Slici 15, imunosupresovanim miševima sa utvrđenim potkožnim FaDu karcinomom ljudske glave i vrata data je naznačena količina jedinjenja 1 sa naznačenom veličinom čestica, ili vehikulum kontrola oralno (po). Svi režimi su davani dnevno (qd). Periodično je ocenjivana veličina tumora.

[0082] Utvrđeno je da davanje jedinjenja naftofurana u obliku čestica koje imaju definisanu veličinu čestica, npr. smanjenu veličinu čestica, povećava koncentraciju leka u plazmi in vivo. Ovde će se, osim ako nije drugačije naznačeno, termini "veličina" i "prečnik" koristiti naizmenično za opisivanje čestica. Treba razumeti da upotreba izraza "prečnik" ne znači nužno da čestica ima savršen ili približno sferni oblik. Na primer, „prečnik“ se može koristiti kao

2

aproksimacija veličine čestice, na primer, prečnik sfere ekvivalentne zapremine nesferičnoj čestici.

[0083] Kao iznenađujući rezultat, nađeno je da primena čestica jedinjenja naftofurana sa definisanom distribucijom veličine čestica, na primer, kao male čestice, u farmaceutskoj kompoziciji dovodi do selektivne antitumorske aktivnosti. Na primer, jedinjenje dato kao čestice srednje veličine čestica od 20 µm (tj. mikrona, ovi termini se ovde koriste naizmenično) pokazalo je efikasnost (selektivnu antitumorsku aktivnost), iako relativno slabu, na modelima ksenotransplantata miša. Za poređenje, čestice od 150 µm (mikrona) nisu pokazale nikakvu efikasnost. Otkriće da primena naftofuranskog jedinjenja u obliku manjih čestica može dovesti do selektivne antitumorske aktivnosti je iznenađujuće i ne može se objasniti samo na osnovu poboljšanja rastvorljivosti ili bioraspoloživosti. To jest, generalno, poboljšana rastvorljivost je povezana sa povećanom oralnom biodostupnošću leka, što može povećati toksičnost za normalne ćelije, kao i antitumorsku aktivnost. Kao što je gore diskutovano, jedinjenje naftofurana može biti podjednako toksično za ćelije tumora i normalne ćelije ako se izlaganje ne vrši pod definisanim uslovima kao što je opisano u WO 2009/036099 i WO 2009/036101.

[0084] U daljem iznenađujućem rezultatu, nađeno je da davanje čestica jedinjenja naftofurana dodatno smanjene veličine u farmaceutskoj kompoziciji dovodi do značajno poboljšane antitumorske aktivnosti, ali skoro do nepromenjenog farmakokinetičkog profila, tj. do nepromenjene biodostupnosti. Na primer, jedinjenje primenjeno u obliku čestica srednje veličine čestica od 2 µm (mikrona) pokazalo je dramatično povećanu efikasnost u modelima ksenotransplantata kod miša. U poređenju sa česticama od 20 µm, čestice od 2 µm pokazale su značajno poboljšanu efikasnost, ali veoma sličan farmakokinetički profil. Drugim rečima, takva poboljšana efikasnost je nezavisna od farmakokinetičkog profila, odnosno biodostupnosti. Rezultat je veoma iznenađujući, jer za takvo jedinjenje sa slabom rastvorljivošću, poboljšana efikasnost je obično povezana sa povećanom oralnom biodostupnošću leka.

[0085] Uočeno poboljšanje selektivne antitumorske aktivnosti je stoga iznenađujuće i neočekivano. Ovde je opisana čestica ili čestice jedinjenja naftofurana, na primer, jedinjenja formule I, koja su aktivna, tj. imaju efikasnost ili selektivnu antitumorsku aktivnost. Aktivna čestica ili čestice imaju definisanu veličinu čestica, na primer, imaju prečnik manji ili jednak oko 20 µm, oko 10 µm, oko 5 µm, oko 4 µm, oko 3 µm, oko 2 µm, oko 1 µm, oko 0,5 µm, oko 0,2 µm, ili oko 0,1 µm. Čestica ili čestice koje su veće od definisane veličine čestica su ili neaktivne ili manje aktivne od čestica opisanih ovde.

[0086] Prema tome, primena jedinjenja naftofurana ili drugog jedinjenja prema formuli I u obliku manjih čestica može dovesti do poboljšanja njegove selektivne antitumorske aktivnosti. Upotreba čestica jedinjenja prema formuli I koje imaju definisanu distribuciju veličine čestica u doziranju može omogućiti uspostavljanje željene selektivne antitumorske aktivnosti. Na primer, upotreba čestica jedinjenja naftofurana koje imaju definisanu distribuciju veličine čestica, na primer, manje čestice, može rezultirati višom koncentracijom u krvi za kraći vremenski period i selektivnom antitumorskom aktivnošću, iako relativno slabom. Dalja smanjena veličina čestica jedinjenja mogu dovesti do značajno poboljšane efikasnosti sa nepromenjenom koncentracijom jedinjenja u krvnoj plazmi.

[0087] Ovde se, osim ako nije drugačije naznačeno, termini "koncentracija u krvnoj plazmi", "molarna koncentracija u krvi" i "koncentracija u krvi" koriste naizmenično. Termin "neoplazma" se može koristiti za opisivanje ćelija koje pokazuju abnormalni obrazac rasta. Takva neoplazma može uključivati tumore, kako benigne tako i maligne, na primer čvrste tumore, kao i druge poremećaje rasta ćelija, kao što je leukemija, koji nemaju definisan oblik i nisu ograničeni na određeni region ljudskog ili životinjskog tela. Dakle, "neoplazma" uključuje i kancerozne i nekancerozne neoplastične ćelije i tkiva. Ovde, osim ako nije drugačije naznačeno, jasno naznačeno ili se odnosi na konkretnu studiju ili eksperiment, termine "tumor" i "kancer" treba shvatiti kao da se odnose na širu klasu svih neoplazmi, uključujući one koje nisu ograničene na određeni region ljudskog ili životinjskog tela. Međutim, ograničeniji izraz "čvrsti tumor" treba shvatiti tako da ne uključuju poremećaje rasta ćelija, kao što je leukemija, koji nemaju definisan oblik i nisu ograničeni na specifičan region ljudskog ili životinjskog tela.

[0088] Neoplazma može da ispolji nijednu, jednu ili više od jedne od sledećih karakteristika: čvrsti oblik (čvrsti tumor), malignitet, metastaze ili aktivnost putanje STAT3. Neoplazma može, na primer, uključivati matičnu ćeliju kancera. Neoplazma može biti, na primer, karcinom, sarkom, adenokarcinom, limfom ili hematološki malignitet.

[0089] Apsorpcija je definisana kao proces kojim se lek uzima od mesta primene do mesta merenja u telu. Videti, M. Rowland, T.N. Tozer (1995) Clinical pharmacokinetics: Concepts and applications. (Klinička farmakokinetika: koncepti i primene) Lippincott Williams &

4

Wilkins. Oralna apsorpcija leka se često naziva transferom leka preko apikalne membrane enterocita, jer se smatra da je apikalna membrana korak koji ograničava brzinu permeacije membrane. Videti, U. Fagerholm & H. Lennernäs (1995) Experimental estimation of the effective unstirred water layer thickness in the human jejunum, and its importance in oral drug absorption (Eksperimentalna procena efektivne debljine sloja vode bez mešanja u jejunumu čoveka i njenog značaja u oralnoj apsorpciji leka,), Eur J Pharm Sci 3: 247-253; M.B. Lande, J.M. Donovan & M.L. Zeidel (1995) The relationship between membrane fluidity and permeabilities to water, solutes, ammonia, and protons (Odnos između fluidnosti membrane i permeabilnosti za vodu, rastvorene supstance, amonijak i protone), J Gen Physiol 106: 67-84. Permeabilnost je opšti termin koji opisuje koliko se lek lako prenosi kroz membranu. Specifične karakteristike propustljivosti leka zavise od njegovih fizičko-hemijskih svojstava, uključujući lipofilnost, naelektrisanje, veličinu i polarnu površinu. Videti, Rowland & Tozer 1995; C.A. Lipinski, F. Lombardo, B.W. Dominy & P.J. Feeney (2001) Experimental and computational approaches to estimate solubility and permeability in drug discovery and development settings (Eksperimentalni i računski pristupi za procenu rastvorljivosti i permeabilnosti u okruženju za otkrivanje i razvoj lekova), Adv Drug Deliv Rev 46: 3-26. Brzina apsorpcije zavisi od permeabilnosti leka, površine membrane i gradijenta koncentracije preko membrane. Gradijent koncentracije je pokretačka sila za pasivnu difuziju, najčešći mehanizam za transport leka membranom. Za oralnu primenu, lek se uglavnom apsorbuje u crevima. Ljudsko crevo je dugačko oko 5-8 metara i ima ukupnu površinu od skoro 200 kvadratnih metara, dok je crevo miša dugačko samo oko 10-20 cm. Stoga se može predvideti da lek sa većom veličinom čestica može imati veću ili istu stopu apsorpcije kod ljudi kao lek sa manjom veličinom čestica kod miša, uprkos tome što je propustljivost leka sa većom veličinom čestica niža od propustljivosti leka sa manjom veličinom čestica.

[0090] Na primer, raspodela veličina čestica jedinjenja prema formuli I, koji ima srednji prečnik manji od ili jednak oko 20 µm, 10 µm, 5 µm, 4 µm, 3 µm, 2 µm, 1 µm, 0,5 µm ili 0,2 µm može se predvideti da će dovesti do selektivne antitumorske aktivnosti kada se primenjuje u farmaceutskoj formulaciji, na primer, za lečenje kancera ili tumora. Na primer, raspodela veličina čestica može biti takva da čestice imaju srednji prečnik od oko 0,02 µm do oko 5 µm, ili od oko 0,2 µm do oko 4 µm. Na primer, raspodela veličina čestica može biti takva da čestice imaju srednji prečnik manji od ili jednak oko 5 µm, odnos srednjeg prečnika prema srednjem prečniku od najviše oko 2, i odnos prečnika režima i medijane prečnika najmanje oko 0,25.

[0091] Termin "čestica" može da se odnosi na agregat jedinjenja formule I. Termin "srednja vrednost" može da se odnosi na zbir veličina svih čestica podeljen ukupnim brojem čestica. Termin "medijana" može da se odnosi na, na primer, prečnik čiji prečnik jedna polovina čestica ima veći, a polovina manji prečnik. Termin "režim" može ukazivati na vrednost veličine čestica koja se najčešće javlja. Termin "kumulativni zbir" može se odnositi na sve čestice.

[0092] Selektivna antitumorska aktivnost koja se postiže primenom čestica jedinjenja naftofurana može zavisiti ne samo od raspodele veličine čestica, npr. zapremine čestica ili prečnika reprezentativnih za te zapremine, već i od oblika i distribucije oblika čestica. Na primer, skup čestica igličastih oblika može rezultirati drugačijim farmakokinetičkim profilom od skupa čestica sfernog oblika. Stoga, može biti poželjno da se izmeri oblik i raspodela oblika čestica koje se primenjuju i/ili da se koristi proces koji proizvodi čestice sa unapred određenim oblikom i distribucijom oblika, na primer, skoro ujednačenog oblika, npr. sfere. Na primer, sferičnost, Ψ, čestice se može definisati kao

gde je Vpzapremina čestice, a Appovršina čestice. Sferičnost sfere je Ψ = 1, a što je sferičnost čestice bliža jedinici, to je oblik čestice bliže sferi. Poređenja radi, tetraedar ima sferičnost od oko 0,671, kocka ima sferičnost od oko 0,806, oktaedar ima sferičnost od oko 0,846, dodekaedar im a sferičnost od oko 0,910, a ikosaedar ima sferičnost od oko 0,939. Pošto oblik sfere minimizira površinu za datu zapreminu, može se očekivati da se čestica koja je skoro sferna rastvara sporije od čestice iste zapremine koja je manje skoro sferična. Srednja sferičnost skupa sfera može se definisati kao

gde je ΣVpukupna zapremina svih čestica, a ΣApukupna površina svih čestica. Na primer, čestice jedinjenja u skladu sa formulom I koje se daju mogu imati srednju sferičnost od najmanje oko 0,8, ili srednju sferičnost od najmanje oko 0,9.

[0093] Veličina, distribucija veličine, oblik, distribucija oblika i faktori kao što su hrapavost površine ili nepravilnosti čestica mogu uticati na srednju specifičnu površinu seta čestica jedinjenja 1 koje su date u farmaceutskoj formulaciji. Srednja specifična površina može se definisati kao ΣAp/Σmp, gde je ΣApukupna površina čestica, a Σmpukupna masa čestica. Što je veća srednja specifična površina čestica, to je brže očekivano rastvaranje čestica.

[0094] Čestice jedinjenja prema formuli I u farmaceutskoj formulaciji mogu uključivati jedinjenje naftofurana u kristalnom stanju preko različitih čestica ili unutar iste čestice. Kristalno stanje može uključivati jedan ili više polimorfa, preko različitih čestica ili unutar iste čestice. Kao što stručnjak u ovoj oblasti može a proceni, očekuje se da na brzinu rastvaranja čestica može uticati stanje materije u česticama jedinjenja, na primer, da li su kristalne, prvog polimorfa ili drugog polimorfa.

[0095] Moguće je primeniti jednu ili više od niza tehnika za određivanje veličine i/ili raspodele veličine čestica jedinjenja prema formuli I u farmaceutskoj formulaciji. Na primer, može se primeniti analiza sita, optičko mikroskopsko brojanje, brojanje elektronskih mikrograma, brojanje elektrootpornosti, vreme sedimentacije, laserska difrakcija i/ili akustična spektroskopija. Neke ili sve ove tehnike ili njihove varijacije mogu se primeniti za određivanje oblika, distribucije oblika i/ili specifične površine čestica jedinjenja naftofurana u farmaceutskoj formulaciji. Za određivanje specifične površine čestica jedinjenja prema formuli I u farmaceutskoj formulaciji može se primeniti tehnika BET izotermne i/ili specifične površinske propustljivosti vazduha.

Procesi za generisanje jedinjenja naftofurana

[0096] WO 2009/036099 i WO 2009/036101 otkrivaju postupak za pripremu jedinjenja naftofurana formule II kako sledi.

DBU: 1, 8-Diazabiciklo[5.4.0]undec-7-en;

THF: Tetrahidrofuran;

ST: sobna temperatura.

[0097] U ovom procesu, 3-bromo-3-buten-2-on (4-3) reaguje sa 2-hidroksi-1,4-naftohinonom (4-4) u otvorenom kontejneru, što daje 2, 3-dihidronafto[2,3-b]furan-4,9-dion (4-5). 2,3-dihidronafto[2,3-b]furan-4,9-dion (4-5) oksiduje sa kiseonikom iz vazduha u nafto[2,3-b]furan-4,9-dion (4-6). Sa nafto[2,3-b]furan-4,9-dionom proizvedenim ovim procesom. Međutim, tokom daljeg razvoja jedinjenja, utvrđeno je da ovaj proces i dalje stvara značajne različite nečistoće što otežava potencijalnu kliničku primenu ovih jedinjenja. U nekim otelotvorenjima, jedna od nečistoća je 2,3-dihidronafto[2,3-b]furan-4,9-dion (4-5).

[0098] Ovde je opisan poboljšani proces za dobijanje naftofurana. Poboljšani proces minimizira nečistoće i na taj način proizvodi suštinski čist naftofuran. Kako se ovde koristi, izraz "suštinski čist" odnosi se na preparat koji uključuje najmanje oko 80% ili više, mereno kao % površine HPLC, jedinjenja predmetnog pronalaska. Naftofuran može biti nafto[2,3-b]furan-4,9-dion i njemu srodna jedinjenja (4-6).

[0099] Proces može uključiti oksidaciju sirovog proizvoda spajanja 3-bromo-3-buten-2-ona (4-3) i 2-hidroksi-1,4-naftohinona (4-4) sa oksidacionim agensom u prvom rastvaraču. Oksidaciono sredstvo može biti mangan dioksid (MnO2). Sirovi proizvod se može izolovati pre nego što se oksiduje. Prvi rastvarač može biti toluen ili hloroform.

[0100] Proces može dalje da obuhvata tretiranje stare oksidacione smeše ugljem da bi se uklonile određene nečistoće. Odležala oksidaciona smeša može da se filtrira pomoću sloja aktivnog uglja. Smeša se može filtrirati na oko 100°C.

[0101] Proces može dalje uključivati kristalizaciju proizvoda iz filtrata. Proizvod može da se kristališe koncentrovanjem filtrata uz isparavanje i hlađenjem.

[0102] Proces može dalje uključivati rekristalizaciju proizvoda sa drugim rastvaračem. Drugi rastvarač može biti etil acetat.

[0103] Alternativno, proces može dalje uključivati muljanje u drugom rastvaraču proizvoda kristalizovanog iz prvog rastvarača, zagrevanje suspenzije i hlađenje suspenzije. Drugi rastvarač može biti etil acetat. Proizvod se može razmutiti i zagrejati samo do delimičnog rastvaranja. Zapremina drugog rastvarača koji se koristi za suspenziju proizvoda može biti oko 1/10, 1/5, 1/4, 1/3, 1/2 ili 2/3 zapremine za potpuno rastvaranje proizvoda u zagrejanom stanju.

[0104] Ovde je takođe opisano jedinjenje naftofurana dobijeno postupkom koji je ovde opisan. Jedinjenje naftofurana se može izabrati iz grupe koju čine 2-(1-hidroksietil)-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-hloro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-fluoro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-etil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, mono-[1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidro-nafto[2,3-b] fosforna kiselina furan-2-il)-vinil]ester fosforna kiselina 1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidro-nafto[2,3-b]furan-2-il)-vinil estar dimetil estar, enantiomer, diastereomer, tautomer, i njihova so ili solvat. Jedinjenje naftofurana se može dobiti postupkom koji uključuje reakciju izolovanog sirovog proizvoda spajanja 2-hidroksi-1,4-naftohinona (4-4) i 3-bromo-3-buten-2-ona (4-3) sa mangan dioksidom u prisustvu toluena. Proces može dalje da obuhvata filtriranje stare reakcione smeše slojem aktivnog uglja.

[0105] Ovde opisani, predmetni pronalazak i/ili otkriće obezbeđuje suštinski čista jedinjenja naftofurana.

[0106] U nekim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, dato je suštinski čisto jedinjenje formule II,

pri čemu je svaki R1nezavisno H, Cl ili F; i n je 0, 1, 2, 3 ili 4.

[0107] Kako se ovde koristi, "suštinski čist" se odnosi na čistoću od najmanje oko 80%. U nekim otelotvorenjima, čistoća jedinjenja iz predmetnog pronalaska ima čistoću od najmanje oko 85%, oko 90%, oko 95% ili oko 99%. U sledećem otelotvorenju, čistoća jedinjenja iz predmetnog pronalaska ima čistoću od najmanje oko 99,5%, ili oko 99,8%. U još jednom otelotvorenju, čistoća jedinjenja iz predmetnog pronalaska ima čistoću od najmanje oko 99,85%, oko 99,90%, oko 99,94%, oko 99,95% ili oko 99,99%. U predmetnom pronalasku, jedinjenje je 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion. U nekim referentnim primerima opisanim ovde, jedinjenje je izabrano iz grupe koju čine 2-(1-hidroksietil)-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-hloronafto[2, 3-b]furan-4,9-dion, 2-acetil-7-fluoro-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2-etilnafto[2,3-b]furan-4, 9-dion, mono-[1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidronafto[2,3-b]furan-2-il)-vinil]estar fosforne kiseline, 1-(4,9-diokso-3a,4,9,9a-tetrahidronafto[2,3-b]furan-2-il)-vinil estar dimetil estar fosforne kiseline, enantiomer, dijastereomer, tautomer i njihova so ili solvat. U nekim referentnim primerima koji su ovde opisani, jedinjenje je polimorf jedinjenja prema formuli I. U nekim referentnim primerima, jedinjenje iz predmetnog pronalaska je polimorf jedinjenja 1.

[0108] Tipične nečistoće koje mogu biti prisutne u jedinjenju iz predmetnog pronalaska uključuju jednu ili više odabranih iz grupe koju čine nusproizvod, izomer, intermedijer i rastvarač. U nekim otelotvorenjima, nečistoće koje mogu biti prisutne u jedinjenju iz predmetnog pronalaska su najviše oko 10%, oko 8%, oko 5%, oko 2% ili oko 1% u odnosu na jedinjenje formule II. U sledećem otelotvorenju, nečistoće koje mogu biti prisutne u jedinjenju iz predmetnog pronalaska su najviše oko 0,5%, oko 0,2%, oko 0,15% ili oko 0,1% u odnosu na jedinjenje formule II. U još jednom otelotvorenju, nečistoće koje mogu biti prisutne u jedinjenju iz predmetnog pronalaska su najviše oko 0,05%, oko 0,02% ili oko 0,01% u odnosu na jedinjenje formule II. U nekim otelotvorenjima, suštinski čisto jedinjenje formule II ima najviše oko 500, 200, 100, 50, 20, 10, 5, 2, 1, 0,5, 0,2, 0,15, 0,1 ili 0 delova na milion (p.p.m.) rezidualnog nusproizvoda ili nusproizvoda u odnosu na jedinjenje formule II.

[0109] U nekim otelotvorenjima, nečistoće uključuju jedan ili više nusproizvoda izabranih iz grupe koju čine 2-acetil-2,3-dihidronafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2,6- diacetil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 2,7-diacetil-nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, 3-acetil-nafto[2,3- b]furan-4,9-dion, nafto[2,3-b]furan-4,9-dion, nafto[2,3-b]furan-4,9-diol i 1-(4,9- Dihidroksi-nafto[2,3-b]furan-2-il)-etanon.

[0110] U nekim otelotvorenjima, nečistoće uključuju mangan (Mn).

[0111] Čistoća jedinjenja iz predmetnog pronalaska može se odrediti različitim uređajima. U nekim otelotvorenjima, čistoća se određuje pomoću HPLC (tečne hromatografije visokih performansi). U nekim otelotvorenjima, čistoća se određuje pomoću NMR (nuklearna magnetna rezonanca). U daljem otelotvorenju, čistoća se određuje pomoću HPLC i NMR.

[0112] Ove visoko čiste kompozicije koje sadrže jedinjenje 1 pokazuju značajno poboljšan bezbednosni profil u eksperimentima na životinjama u poređenju sa manje čistim kompozicijama koje sadrže jedinjenje 1. Nisu primećeni znaci bilo kakvih štetnih efekata visoko čistog jedinjenja 1 kod miševa. Pored toga, ove visoko čiste kompozicije koje sadrže jedinjenje 1 su testirane na pacijentima i pokazale su izuzetnu bezbednost. Na primer, slika 13 ilustruje toksičnost uočenu kod kompozicije sa oko 90% čistoće za jedinjenje 1, dok slika 14 ilustruje da su visoko čiste kompozicije koje imaju oko 95% ili veću čistoću za jedinjenje 1 bezbedne i efikasne. U studiji prikazanoj na Slici 13, imunosupresovanim miševima sa utvrđenim potkožnim FaDu karcinomom ljudske glave i vrata (gornji panel) ili MDA-231 humanim karcinomom dojke (donji panel) data je naznačena količina jedinjenja 1, ili vehikulum kontrola oralno (po). Jedinjenje 1 je formulisano u GELUCIRE<™>. Svi režimi su davani dnevno (qd). Telesna težina je periodično procenjivana tokom lečenja. Svaka tačka predstavlja srednju vrednost ± SEM za osam tumora. Značajna toksičnost je primećena sa oko 90% čistog jedinjenja 1. Ukupno 4 miša su umrla tokom lečenja u prvom eksperimentu (gornji panel) (jedan 16. dana, 219. dana i 123. dana) i njihova telesna težina, stoga, nije uključena u dijagram nakon njihove smrti. Ukupno 3 miša su umrla tokom lečenja u drugom eksperimentu (donji panel) (1 miš 14. dana i 2 miša 21. dan), i njihova telesna težina, stoga, nije uključena u dijagram nakon njihove smrti. U studiji prikazanoj na Slici 14, imunosupresovanim miševima sa utvrđenim potkožnim FaDu karcinomom ljudske glave i vrata (gornji panel) ili MDA-231 humanim karcinomom dojke (donji panel) data je naznačena količina jedinjenja 1, ili vehikulum kontrola oralno (po). Jedinjenje 1 je formulisano u GELUCIRE<™>. Svi režimi su davani dnevno (qd). Telesna težina je periodično procenjivana tokom lečenja. Svaka tačka predstavlja srednju vrednost ± SEM za osam tumora. Jedinjenje 1 veće čistoće se dobro podnosi i nije pokazalo znake toksičnosti. Svi miševi su ostali zdravi tokom lečenja u oba eksperimenta. U studiji faze I, doza jedinjenja 1 je povećana sa 20 mg na 2000 mg/dan, a maksimalna tolerisana doza (MTD) nije dostignuta. Nije primećena toksičnost koja ograničava dozu. Pacijenti su veoma dobro tolerisali jedinjenje 1 bez neželjenih efekata izazvanih lekovima, što je u oštroj suprotnosti sa hemioterapeuticima protiv kancera. Klinički bezbednosni profil suštinski čistih kompozicija jedinjenja 1 je među najboljima za onkološke lekove u istoriji.

Farmaceutske formulacije

[0113] Utvrđeno je da određeni ekscipijenti ili pojačivači poboljšavaju oralnu biodostupnost čestica jedinjenja prema formuli I date distribucije veličine čestica u farmaceutskoj formulaciji. Na primer, dodavanje farmaceutski kompatibilnog ekscipijensa GELUCIRE<™>44/14 (polietilen glikol gliceril laurat koji proizvodi Gattefossé) može povećati biodostupnost jedinjenja 1 čija je medijana veličine čestica manja ili jednaka oko 20 mikrona. Primeri drugih ekscipijenata koji se ne mogu koristiti za poboljšanje ili kontrolu oralne biodostupnosti uključuju surfaktante, kao što su TWEEN 80<™>ili TWEEN 20<™>(polisorbat, tj. polioksietilen sorbitan monolaurat) ili određene lipide, kao što su fosfatidilholini, npr. dimiristoilfosfatidilholin (DMPC). Surfaktanti uključuju jedinjenja koja su amfifilna i sadrže i hidrofobne i hidrofilne grupe. Drugi ekscipijenti mogu uključivati, na primer, glicerol estar masne kiseline, glicerol estar zasićene masne kiseline, glicerol estar zasićene masne kiseline koji ima od 8 do 18 ugljenika, gliceril laurat, polietilen glikol, polioksietilen sorbitan celulozu ili derivate celuloze, kao što su mikrokristalna celuloza i karboksimetil celuloza (CMC), kao i lipide, kao što su steroli, npr. holesterol. Drugi ekscipijenti mogu uključivati antioksidanse, kao što je vitamin E. U farmaceutsku formulaciju prema predmetnom pronalasku mogu biti uključeni drugi ekscipijensi i dodatne komponente, što će proceniti stručnjak u ovoj oblasti. Na primer, mogu biti uključeni drugi aktivni agensi, standardna sredstva, nosači, tečni nosači, fiziološki rastvor, vodeni rastvori, razblaživači, površinski aktivni agensi, dispergujući agensi, inertni razblaživači, agensi za granulaciju i dezintegraciju, vezivni agensi, agensi za podmazivanje, klizači, agensi za pražnjenje, zaslađivači, agensi za ukus, boje, konzervansi, fiziološki razgradive kompozicije kao što su želatin, vodeni vehikulumi i rastvarači, uljni vehikulumi i rastvarači, sredstva za suspendovanje, sredstva za dispergovanje ili vlaženje, sredstva za suspendovanje, emulgatori, demulcenti, puferi, soli, sredstva za zgušnjavanje punila, emulgatori, antioksidansi, antibiotici, antifungalni agensi, stabilizatori, voda, glikoli, ulja, alkoholi, sredstva za usporavanje kristalizacije (npr. za usporavanje kristalizacije šećera), skrobovi, šećeri, saharoza, površinski aktivni agensi, agensi za povećavanje rastvorljivost bilo kog drugog sastojka, kao što je polihidroksi alkohol, na primer glicerol ili sorbitol, farmaceutski prihvatljivi polimerni ili hidrofobni materijali, i druge komponente. Odgovarajući dodatni agens ili agensi za dodavanje zavisiće od oblika doze (npr. rastvor za injekcije, kapsula ili pilula), prema proceni stručnjaka.

[0114] Jedinjenje prema formuli I može se formulisati u "farmaceutske kompozicije". Otelotvorenje prema predmetnom pronalasku obuhvata različite oblike doziranja uključujući jedinjenje, koje može biti korisno, na primer, za lečenje pacijenta. Na primer, oralni dozni oblici mogu uključivati tabletu, pilulu, kapsulu (tvrdu ili meku), obložene tablete, prah, granule, suspenziju (npr. u vodenom ili uljnom vehikulumu), rastvor (npr. u vodenom ili uljnom vehikulumu), gel, kašeta, lozenge, pastile, sirup, eliksir, emulzija, napitaka, emulzija ulje u vodi ili emulzija voda u ulju. Zbog lakoće primene, tablete i kapsule mogu predstavljati poželjnu oralnu dozu. Čvrsti oralni dozni oblici mogu biti obloženi šećerom ili enterično obloženi standardnim tehnikama. Na primer, formulacije spreja za nos i druge sluzokože (npr. oblici za inhalaciju) mogu uključivati prečišćene vodene rastvore aktivnih jedinjenja sa konzervansima i izotoničnim agensima. Takve formulacije su poželjno podešene na pH i izotonično stanje kompatibilno sa nazalnim ili drugim sluzokožama. Alternativno, mogu biti u obliku fino usitnjenih čvrstih prahova suspendovanih u nosaču gasa, inhalatora ili aerosola. Takve formulacije mogu biti isporučene bilo kojim pogodnim sredstvom ili postupkom, na primer, nebulizatorom, atomizatorom, inhalatorom sa odmerenom dozom ili slično. U referentnom primeru, farmaceutska kompozicija prema predmetnom pronalasku se takođe može primeniti lokalno, na primer, u obliku masti, kreme ili supozitorija. U drugom referentnom primeru,

4

farmaceutska kompozicija prema predmetnom pronalasku može se davati injektiranjem injektanta. Dakle, dozni oblik prema predmetnom pronalasku može imati, na primer, čvrsti, polučvrsti, tečni ili gasoviti oblik. Pogodni oblici za doziranje predmetnog pronalaska uključuju oralne dozne oblike. Drugi pogodni oblici doziranja, opisani samo za referencu, uključuju, ali nisu ograničeni na rektalne, sublingvalne, mukozne, nazalne, oftalmološke, subkutane, intramuskularne, intravenske, parenteralne, transdermalne, spinalne, intratekalne, intraartikularne, intraarterijske, sub-arahinoidne, bronhijalne, limfne i intrauterine primene i druge dozne oblike za sistemsku isporuku aktivnih sastojaka. Aktivni sastojak, na primer, jedinjenje u skladu sa Formulom I može biti sadržano u formulaciji koja obezbeđuje brzo oslobađanje, produženo oslobađanje, odloženo oslobađanje ili bilo koji drugi profil otpuštanja koji je poznat stručnjaku nakon davanja ispitaniku (pacijentu). Način davanja i oblik doze odabran za dato lečenje je usko povezan sa terapijskim količinama jedinjenja ili kompozicija koje su poželjne i efikasne za datu primenu lečenja, kao i faktorima kao što su mentalno stanje i fizičko stanje ispitanika (pacijent).

[0115] Farmaceutska kompozicija pronalaska može biti pripremljena, upakovana ili prodata na veliko, kao pojedinačna doza, kao više pojedinačnih doza, ili u obliku više doza. Kako se ovde koristi, "jedinična doza" je diskretna količina farmaceutske kompozicije uključujući unapred određenu količinu aktivnog sastojka. Količina aktivnog sastojka u svakoj jediničnoj dozi je generalno jednaka ukupnoj količini aktivnog sastojka koja bi bila primenjena ili pogodnom delu ukupne količine doze kao što je, na primer, polovina ili jedna trećina takve doze. Formulacija farmaceutske kompozicije pronalaska pogodna za oralnu primenu može biti u obliku diskretne čvrste dozne jedinice. Svaka čvrsta dozna jedinica sadrži unapred određenu količinu aktivnog sastojka, na primer jediničnu dozu ili njenu frakciju. Kako se ovde koristi, "uljana" tečnost je ona koja uključuje tečnost na bazi ugljenika ili silicijuma koja je manje polarna od vode. U takvim farmaceutskim oblicima za doziranje, aktivno sredstvo se poželjno koristi zajedno sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, prema tome i opciono sa bilo kojim drugim terapeutskim sastojcima. Nosač(i) moraju biti farmaceutski prihvatljivi u smislu da su kompatibilni sa drugim sastojcima formulacije i da ne budu nepotrebno štetni za primaoca. Kompozicije predmetnog pronalaska se mogu obezbediti u obliku jedinične doze, pri čemu svaka dozna jedinica, na primer, kašičica, tableta, kapsula, rastvor ili supozitorija, sadrži unapred određenu količinu aktivnog leka ili proleka, samog ili u odgovarajućoj kombinaciji sa drugim farmaceutski aktivnim agensima. Termin "jedinični dozni oblik" se odnosi na fizički diskretne jedinice pogodne kao jedinstvene doze za ljude i životinje, pri čemu svaka jedinica sadrži unapred određenu količinu kompozicije predmetnog pronalaska, samu ili u kombinaciji sa drugim aktivnim agensima, izračunatu u količini dovoljnoj da proizvede željeni efekat.

[0116] Dozni oblici predmetne farmaceutske kompozicije mogu biti pripremljeni tehnikama poznatim u struci i sadrže terapeutski efikasnu količinu aktivnog jedinjenja ili sastojka. Bilo koja tehnika poznata ili razvijena u daljem tekstu može se koristiti za pripremu farmaceutskih kompozicija ili formulacija prema pronalasku. Generalno, priprema uključuje dovođenje aktivnog sastojka u vezu sa nosačem ili jednom ili više drugih dodatnih komponenti, a zatim, ako je potrebno ili poželjno, oblikovanje ili pakovanje proizvoda u željenu jedinicu sa jednom ili više doza. Praškaste i granularne formulacije prema pronalasku mogu se pripremiti korišćenjem poznatih postupaka ili postupaka koje treba razviti. Takve formulacije se mogu davati direktno ispitaniku, ili koristiti, na primer, za formiranje tableta, punjenje kapsula, ili pripremanje vodene ili uljne suspenzije ili rastvora dodavanjem vodenog ili uljnog vehikuluma. Tableta se može napraviti kompresijom ili oblikovanjem, ili vlažnom granulacijom, opciono sa jednim ili više pomoćnih sastojaka. Komprimovane tablete se mogu pripremiti komprimovanjem, u pogodnom uređaju, aktivnog sastojka u slobodnom obliku, kao što je prah ili granularni preparat. Oblikovane tablete se mogu napraviti oblikovanjem u kalupu, u pogodnom uređaju, mešavine aktivnog sastojka, farmaceutski prihvatljivog nosača i barem dovoljno tečnosti da navlaži smešu. Tablete mogu biti neobložene, ili mogu biti obložene korišćenjem postupaka poznatih u tehnici ili postupaka koje treba razviti. Obložene tablete mogu biti formulisane za odloženu dezintegraciju u gastrointestinalnom traktu ispitanika, na primer, upotrebom enteričke prevlake, čime se obezbeđuje produženo oslobađanje i apsorpcija aktivnog sastojka. Tablete mogu dalje da sadrže sastojke koji obezbeđuju farmaceutski elegantan i ukusan preparat. Tvrde kapsule uključujući aktivni sastojak mogu se napraviti korišćenjem fiziološki razgradive kompozicije, kao što je želatin. Takve tvrde kapsule sadrže aktivni sastojak. Meke želatinske kapsule uključujući aktivni sastojak mogu se napraviti korišćenjem fiziološki razgradive kompozicije, kao što je želatin. Takve meke kapsule uključuju aktivni sastojak, koji se može mešati sa vodenim ili uljnim medijumom. Tečne formulacije farmaceutske kompozicije pronalaska koje su pogodne za primenu mogu se pripremiti, upakovati i prodati ili u tečnom obliku ili u obliku suvog proizvoda namenjenog za rekonstituciju sa vodom ili drugim pogodnim vehikulumom pre upotrebe. Tečne suspenzije, u kojima je aktivni sastojak dispergovan u vodenom ili uljnom vehikulumu, i tečni rastvori, u kojima je aktivni sastojak rastvoren u vodenom ili uljnom vehkulumu, mogu se pripremiti

4

korišćenjem konvencionalnih postupaka ili postupaka koje treba razviti. Tečna suspenzija aktivnog sastojka može biti u vodenom ili uljnom vehikulumu. Tečni rastvori aktivnog sastojka mogu biti u vodenom ili uljnom vehikulumu. Da bi se pripremili takvi farmaceutski dozni oblici, aktivni sastojak, npr. naftofuran, može biti blisko pomešan sa farmaceutskim nosačem u skladu sa konvencionalnim tehnikama farmaceutskog mešanja. Nosač može imati široku paletu oblika u zavisnosti od oblika preparata koji se želi za primenu. U pripremanju kompozicija u oralnom doznom obliku, može se koristiti bilo koji od uobičajenih farmaceutskih medijuma.

[0117] U nekim primerima koji su ovde opisani, predmet proizvodnje uključuje kontejner koji sadrži terapeutski efikasnu količinu farmaceutske kompozicije uključujući jedinjenje prema formuli I. Kontejner može da sadrži farmaceutski prihvatljiv ekscipijent. Kontejner može da sadrži štampana uputstva za etiketiranje. Na primer, štampana etiketa može da naznači dozu i učestalost sa kojom treba davati farmaceutsku kompoziciju i da li kompoziciju treba primenjivati sa hranom ili unutar definisanog vremenskog perioda pre ili posle uzimanja hrane. Kompozicija može biti sadržana u bilo kom pogodnom kontejneru koji može da drži i oslobađa dozni oblik koji neće biti u značajnoj interakciji sa kompozicijom. Uputstva za obeležavanje mogu biti u skladu sa postupcima lečenja koji su ovde opisani. Označavanje se može povezati sa kontejnerom na način koji zadržava fizičku blizinu ova dva. Kao neograničavajući primer, i kontejner i etiketa mogu biti sadržani u materijalu za pakovanje kao što je kutija ili plastična skupljajuća folija ili mogu biti povezani sa uputstvima koja su zalepljena za kontejner, kao što je lepak koji ne umanjuje vidljivost uputstva za označavanje ili druga sredstva za vezivanje ili držanje.

Procesi za pravljenje farmaceutskih formulacija sa odabranom distribucijom veličine čestica i utvrđivanjem optimalne distribucije veličine čestica

Procesi mlevenja

[0118] U postupku opisanom ovde, proces mlevenja ili drobljenja se može koristiti za smanjenje veličine čestica aktivnog sastojka ili jedinjenja prema formuli I. Na primer, proces mlevenja ili drobljenja može biti pogodan za proizvodnju čestica koje imaju veličinu medijana od 200 µm, 150 µm, 100 µm, 40 µm, 20 µm, 5 µm, 2 µm ili veću ili manju veličina. Takav proces mlevenja ili drobljenja može uključivati, na primer, mlevenje kuglicama, mlevenje

4

valjcima, mlevenje mlazom, mokro mlevenje, ultrazvučno mlevenje, drobljenje i kombinacije. Na primer, proces može smanjiti veličinu čestica udaranjem čestica tvrdom površinom ili izlaganjem čestica visokom pritisku, na primer, stiskanjem čestice između dve površine. Na primer, pri mlevenju mlazom, mlaz gasa uvlači čestice i ubrzava ih do velikih brzina. Čestice zatim udaraju druge čestice i zidove i lome se na manje čestice. Na primer, pri vlažnom mlevenju, čestice se kombinuju sa tečnošću, a dobijena suspenzija se propušta kroz mikser sa visokim smicanjem da bi se čestice lomile. Na primer, pri ultrazvučnom mlevenju, čestice, na primer, u kaši, su izložene ultrazvučnom zračenju. Kavitacija izazvana ultrazvukom može da razbije čestice na čestice manje veličine.

[0119] Može biti od koristi da se snizi temperatura čestica pre podvrgavanja operaciji mlevenja ili drobljenja. Na primer, temperatura se može spustiti na kriogenu temperaturu, npr. izlaganjem čestica ili uranjanjem čestica u kriogenu tečnost, kao što je tečni azot. Takvo snižavanje temperature može učiniti čestice lomljivijim i podložnijim smanjenju veličine u operaciji mlevenja ili drobljenja. Nakon procesa mlevenja ili drobljenja, proces selekcije, kao što je prosejavanje, može se koristiti za sužavanje opsega veličina čestica.

Proces kristalizacije

[0120] Kristalizacija je glavni korak razdvajanja i prečišćavanja za proizvodnju lekovitih supstanci. Kristalizacija se takođe može koristiti za kontrolu veličine čestica. Na raspodelu veličine čestica (eng. particle size distribution, PSD) dobijenu tokom kristalizacije utiče kombinacija različitih mehanizama koji se javljaju tokom kristalizacije, kao što su nukleacija, rast, agregacija, trošenje, lomljenje, itd. Kontrola PSD tokom kristalizacije je ključna za postizanje željenih svojstava proizvoda. Kada se veličina čestica ne može dosledno kontrolisati tokom kristalizacije kako bi se ispunile željene specifikacije, može se uključiti dodatni korak obrade kao što je suvo mlevenje. (Braat, et al Crystallization: Particle Size Control, Encyclopedia of Pharmaceutical Technology: Third Edition, (Kristalizacija: Kontrola veličine čestica, enciklopedija farmaceutske tehnologije: treće izdanja), objavljeno 2. oktobra 2006.)

Postupci za lečenje kancera

[0121] Postupak u vezi sa edmetnim pronalaskom za lečenje, odlaganje napredovanja, sprečavanje relapsa, ublažavanje simptoma ili na drugi način ublažavanje ljudskog ispsitanika

4

obolelog od neoplazme uključuje davanje terapeutski efikasne količine farmaceutske kompozicije uključujući čestice unapred određene distribucije veličine, na primer, jedinjenje prema formuli I kao što je jedinjenje 1, čisto jedinjenje, čisti proizvod i/ili čista farmaceutska kompozicija, tako da je rast zapremine neoplazme usporen, rast zapremine neoplazme se zaustavlja, neoplazma se smanjuje u zapremini i/ili kancerogena neoplazma je ubijena. Nekoliko primera tipova neoplazmi koje mogu biti podložne lečenju ovim postupkom uključuju solidne tumore, maligne tumore, kancere, metastatske tumore, neoplazme uključujući matične ćelije kancera, neoplazme u koje je uključena STAT3 putanja, karcinome i sarkome. Nepotpuna lista karcinoma koji se mogu tretirati primenom čestica jedinjenja prema formuli I uključuje sledeće: karcinom dojke, karcinomglave i vrata, karcinompluća, karcinomjajnika, karcinom pankreasa, kolorektalni karcinom, karcinom prostate, melanom, sarkom, karcinom jetre, tumor mozga, leukemija, multipli mijelom, karcinom želuca i limfom. STAT3 putanja može biti uključena u ove vrste kancera. Neiscrpna lista kancera koji mogu biti podložni lečenju primenom čestica, na primer, jedinjenja prema formuli I obuhvata sledeće: kolorektalni kancer, karcinom dojke, karcinom jajnika, karcinom pluća, melanom i meduloblastom. u ove vrste kancera može biti uključen CSC put. Nepotpuna lista drugih karcinoma koji se mogu tretirati primenom čestica, na primer, jedinjenja prema formuli I uključuje sledeće: karcinoma pluća, karcinoma grlića materice, karcinom bubrežnih ćelija, hepatocelularni karcinom, kancer jednjaka, gliom, kancer mokraćne bešike, kancer debelog creva, karcinoma dojke, karcinoma prostate, karcinoma pankreasa, karcinoma endometrijuma, karcinoma štitaste žlezde, karcinoma žučnih kanala, karcinoma kostiju, karcinoma oka (retinoblastom), karcinoma žučne kese, karcinoma hipofize, karcinoma rektuma, karcinoma pljuvačne žlezde i nosa karcinom ždrela.

Matične ćelije kancera

[0122] Poslednjih godina, novi model tumorogeneze je stekao široko prihvatanje, gde se pretpostavlja da je samo mali deo celokupne tumorske mase odgovoran za tumorogene aktivnosti unutar tumora, dok stari ili klonalni genetski model pretpostavlja da sve mutirane tumorske ćelije podjednako doprinose takvim tumorogenim aktivnostima. Ova mala frakcija tumorogenih ćelija, prema novom modelu, su transformisane ćelije sa kvalitetima sličnim matičnim ćelijama i nazivaju se "matične ćelije kancera" (eng. cancer stem cells, CSC). Bonet i Dik su prvi put demonstrirali, in vivo, prisustvo CSC u akutnoj mijeloidnoj leukemiji (AML) tokom 1990-ih. Njihovi podaci su pokazali da je samo mala subpopulacija ljudskih AML ćelija

4

imala sposobnost da prenese AML kada se transplantira u imunodeficijentne miševe, dok druge AML ćelije nisu bile u stanju da izazovu leukemiju. Kasnije se pokazalo da ovi CSC imaju iste ćelijske markere, CD34<+>/CD38-, kao primitivne hematopoetske matične ćelije. (Bonnet, D., Normal and leukaemic stem cells (Normalne i leukemične matične ćelije). Br J Haematol, 2005. 130(4): str. 469-79). Od tada, istraživači su nedvosmisleno pronašli CSC u različitim tipovima tumora, uključujući tumore mozga, dojke, kože, prostate, kolorektalnog karcinoma i tako dalje.

[0123] CSC model tumorogeneze bi objasnio zašto desetine ili stotine hiljada tumorskih ćelija treba da se ubrizgaju u eksperimentalnu životinju da bi se uspostavila transplantacija tumora. Kod AML kod ljudi, učestalost ovih ćelija je manja od 1 na 10.000. (Bonnet, D. and J.E. Dick, Human acute myeloid leukemia is organized as a hierarchy that originates from a primitive hematopoietic cell (Humana akutna mijeloidna leukemija je organizovana kao hijerarhija koja vodi poreklo od primitivnih hematopoetskih ćelija). Nat Med, 1997. 3(7): str.730-7). Iako su retke u datoj populaciji tumorskih ćelija, sve je više dokaza da takve ćelije postoje u skoro svim tipovima tumora. Međutim, kako se ćelijske linije kancera biraju iz subpopulacije ćelija kancera koje su posebno prilagođene da rastu u kulturi tkiva, biološka i funkcionalna svojstva ćelijskih linija kancera mogu biti podvrgnuta dramatičnim promenama. Stoga, ne sadrže sve ćelijske linije kancera CSC.

[0124] Matične ćelije kancera dele mnoge slične osobine sa normalnim matičnim ćelijama. Na primer, CSC imaju sposobnost samoobnavljanja, naime, sposobnost da dovedu do dodatnih tumorogenih matičnih ćelija kancera, obično sporijom brzinom od drugih tumorskih ćelija koje se dele, za razliku od ograničenog broja deoba. CSC takođe imaju sposobnost da se diferenciraju u više tipova ćelija, što bi objasnilo histološke dokaze da ne samo da mnogi tumori sadrže više tipova ćelija koje su izvorne za organ domaćina, već i da se heterogenost obično zadržava u tumorskim metastazama. Pokazalo se da su CSC u osnovi odgovorne za tumorogenezu, metastaze karcinoma i rekurentnost karcinoma. CSC se takođe nazivaju i ćelije koje iniciraju tumor, ćelije slične matičnim ćelijama kancera, ćelije kancera slične matičnim ćelijama, visoko tumorogene ćelije, tumorske matične ćelije, čvrste tumorske matične ćelije ili super maligne ćelije.

[0125] Postojanje matičnih ćelija karcinoma ima fundamentalne implikacije za buduće lečenje i terapije karcinoma. Ove implikacije se manifestuju u identifikaciji bolesti, selektivnom

4

ciljanju lekova, prevenciji metastaza i rekurentnosti kancera i razvoju novih strategija u borbi protiv kancera.

[0126] Efikasnost trenutnih lečenja karcinoma se, u početnim fazama testiranja, često meri veličinom skupljanja tumora, tj. količinom tumorske mase koja je ubijena. Obzirom da CSC čini veoma mali deo tumora i ima značajno različite biološke karakteristike od njihovih diferenciranijih potomaka, merenje tumorske mase možda neće nužno izabrati lekove koji deluju specifično na matične ćelije. U stvari, čini se da su matične ćelije kancera otporne na radioterapiju (XRT), a takođe su otporne na hemioterapeutske i ciljane lekove. (Hambardzumyan, D., M. Squatrito, i E.C. Holland, Radiation resistance and stem-like cells in brain tumors (Rezistencija na zračenje i ćelije slične matičnim kod tumora mozga). Cancer Cell, 2006.10(6): str.454-6; Baumann, M., M. Krause i R. Hill, Exploring the role of cancer stem cells in radioresistance (Istraživanje uloge matičnih ćelija raka u radiorezistenciji). Nat Rev Cancer, 2008.8(7): str.545-54; Ailles, L.E. i I.L. Weissman, Matične ćelije raka u čvrstim tumorima. Curr Opin Biotechnol, 2007.18(5): str.460-6). Normalne somatske matične ćelije su prirodno otporne na hemioterapeutske agense - imaju različite pumpe (kao što je MDR) koje ispumpavaju lekove i proteine za popravku DNK. Štaviše, oni takođe imaju sporu stopu rotacije ćelija, dok hemioterapeutski agensi ciljaju ćelije koje se brzo repliciraju. Matične ćelije kancera, koje su mutirani pandani normalnih matičnih ćelija, takođe mogu imati slične mehanizme koji im omogućavaju da prežive terapije lekovima i lečenje zračenjem. Drugim rečima, konvencionalne hemioterapije i radioterapije ubijaju diferencirane ili diferencirajuće ćelije, koje čine najveći deo tumora koji nisu u stanju da generišu nove visoko tumorogene matične ćelije kancera. S druge strane, populacija matičnih ćelija kancera iz kojih su nastale diferencirane i diferencirajuće ćelije mogla bi ostati netaknuta i izazvati relaps bolesti. Dalja opasnost za konvencionalnu terapiju protiv kancera je mogućnost da hemioterapeutsko lečenje ostavlja samo matične ćelije kancera otporne na hemioterapiju, a nastali rekurentni tumor će verovatno takođe biti otporan na hemioterapiju.

[0127] Pošto preživele matične ćelije kancera mogu ponovo naseliti tumor i izazvati relaps, imperativ je da anti-kancer terapije uključuju strategije protiv CSC (videti sliku 18). Ovo je slično uklanjanju korena kako bi se sprečilo da maslačak ponovo izraste čak i ako je prizemna masa korova posečena. (Jones, R.J., W.H. Matsui, i B.D. Smith, Cancer stem cells: are we missing the target? J Natl Cancer Inst, 2004. 96(8): str. 583-5). Selektivnim ciljanjem na matične ćelije kancera, lečiti pacijente sa agresivnim tumorima koji nisu resektabilni i refraktornim ili rekurentnim karcinomima, kao i sprečavanje tumorskih metastaza i recidiva postaje moguće. Razvoj specifičnih terapija usmerenih na matične ćelije kancera može poboljšati preživljavanje i kvalitet života pacijenata sa kancerom, posebno onih koji pate od metastatskih karcinoma. Ključ za otključavanje ovog neiskorišćenog potencijala je identifikacija i validacija puteva koji su selektivno važni za samoobnavljanje i preživljavanje matičnih ćelija kancera. Nažalost, iako su u prošlosti razjašnjeni višestruki putevi koji leže u osnovi tumorogeneze kod raka ili samoobnavljanja u embrionalnim i odraslim matičnim ćelijama, vrlo malo puteva je identifikovano i potvrđeno za samoobnavljanje i preživljavanje matičnih ćelija kancera.

[0128] Takođe je bilo mnogo istraživanja o identifikaciji i izolaciji matičnih ćelija raka. Korišćeni postupci uglavnom iskorištavaju sposobnost CSC da izlivaju lekove ili se zasnivaju na ekspresiji površinskih markera povezanih sa matičnim ćelijama kancera.

[0129] Na primer, pošto su CSC otporni na mnoga hemioterapeutska sredstva, nije iznenađujuće da CSC skoro svuda prekomerno eksprimiraju pumpe za efluks leka kao što je ABCG2 (BCRP-1) (Ho, M.M., et al., Side population in human lung cancer cell lines and tumors is enriched with stem-like cancer cells (Bočna populacija kod ćelijskih linija i tumora humanaog karcinoma plućaje obogaćena ćelijama kancera poput matičnih). Cancer Res, 2007.

67(10): str.4827-33; Wang, J., et al., Identification of cancer stem cell-like side population cells in human nasopharyngeal carcinoma cell line (Identifikacija bočnih populacijskih ćelija sličnih matičnim ćelijama kancera u ćelijskoj liniji humanog nazofaringealnog karcinoma). Cancer Res, 2007. 67(8): str. 3716-24; Haraguchi, N., et al., Characterization of a side population of cancer cells from human gastrointestinal system (Karakterizacija bočne populacije ćelija kancera iz ljudskog gastrointestinalnog sistema). Stem Cells, 2006. 24(3): str.506-13; Doyle, L.A. i D.D. Ross, Multidrug resistance mediated by the breast cancer resistance protein BCRP (ABCG2) (Rezistencija na više lekova posredovana proteinom otpornosti na karcinom dojke BCRP (ABCG2)). Oncogene, 2003. 22(47): str. 7340-58; Alvi, A.J., et al., Functional and molecular characterisation of mammary side population cells (Funkcionalna i molekularna karakterizacija populacijskih ćelija na strani dojke). Breast Cancer Res, 2003.5(1): str. R1-8), i drugi članovi superfamilije kasete za vezivanje ATP (ABC) (Frank, N.I., et al., ABCB5-mediated doxorubicin transport and chemoresistance in human malignant melanoma (ABCB5 posredovan transport doksorubicina i hemiorezistencija kod malignog melanoma kod ljudi). Cancer Res, 2005. 65(10): p. 4320-33; Schatton, T., et al., Identification of cells initiating

1

human melanomas (Identifikacija ćelija koje iniciraju humane melanome). Nature, 2008.

451(7176): str. 345-9). Shodno tome, tehnika bočne populacije (eng. side population, SP), prvobitno korišćena za obogaćivanje hematopoetskih i leukemijskih matičnih ćelija, takođe je korišćena za identifikaciju i izolaciju CSC. (Kondo, T., T. Setoguchi i T. Taga, Persistence of a small subpopulation of cancer stem-like cells in the C6 glioma cell line (Perzistentnost male subpopulacije ćelija sličnih matičnim ćelijama kancera u ćelijskoj liniji C6 glioma). Proc Natl Acad Sci U S A, 2004. 101(3): str. 781-6). Ova tehnika, koju su prvi opisali Goodell et al., koristi prednosti diferencijalnog efluksa fluorescentnih boja kao što je Hoechst 33342 koji zavisi od ABC transportera da bi se definisala i izolovala ćelijska populacija obogaćena CSC (Doile, L.A. i D.D. Ross, Multidrug resistance mediated by the breast cancer resistance protein BCRP (ABCG2) (Rezistencija na više lekova posredovana proteinom otpornosti na karcinom dojke BCRP (ABCG2)). Oncogene, 2003.22(47): str.7340-58; Goodell, M.A., et al., Isolation and functional properties of murine hematopoietic stem cells that are replicating in vivo (Izolacija i funkcionalna svojstva mišjih hematopoetskih matičnih ćelija koje se repliciraju in vivo). J Exp Med, 1996.183(4): str.1797-806). Konkretno, SP se otkriva blokiranjem efluksa leka verapamilom, u kom trenutku boje više ne mogu da se ispumpaju iz SP.

[0130] Istraživači su se takođe fokusirali na pronalaženje specifičnih markera koji razlikuju matične ćelije raka od većeg dela tumora. Najčešće eksprimirani površinski markeri od strane matičnih ćelija kancera uključuju CD44, CD133 i CD166. (Collins, A.T., et al., Prospective identification of tumorigenic prostate cancer stem cells (Prospektivna identifikacija tumorogenih matičnih ćelija kancera prostate). Cancer Res, 2005.65(23): str.10946-51; Li, C., et al., Identification of pancreatic cancer stem cells (Identifikacija matičnih ćelija kancera pankreasa). Cancer Res, 2007. 67(3): str. 1030-7; Ma, S., et al., Identification and characterization of tumorigenic liver cancer stem/progenitor cells (Identifikacija i karakterizacija tumorogenih matičnih/progenitor ćelija karcinoma jetre). Gastroenterology, 2007. 132(7): str.2542-56; Prince, M.E., et al., Identification of a subpopulation of cells with cancer stem cell properties in head and neck squamous cell carcinoma (Identifikacija subpopulacije ćelija sa svojstvima matičnih ćelija raka u karcinomu skvamoznih ćelija glave i vrata). Proc Natl Acad Sci USA, 2007.104(3): str.973-8; Ricci-Vitiani, L., et al., Identification and expansion of human colon-cancer-initiating cell (Identifikacija i ekspanzija ljudskih ćelija koje iniciraju karcinom debelog creva). Nature, 2007.445(7123): p.111-5; Singh, S.K., et al., Identification of a cancer stem cell in human brain tumors (Identifikacija matične ćelije raka u tumorima ljudskog mozga). Cancer Res, 2003. 63(18): str. 5821-8; Dalerba, P., et al.,

2

Phenotypic characterization of human colorectal cancer stem cells (Fenotipska karakterizacija matičnih ćelija humanog kolorektalnog karcinoma). Proc Natl Acad Sci USA, 2007.104(24): str. 10158-63). Sortiranje tumorskih ćelija zasnovano prvenstveno na diferencijalnoj ekspresiji ovih površinskih markera čini većinu do sada opisanih visoko tumorogenih CSC. Stoga su ovi površinski markeri dobro validirani za identifikaciju i izolaciju matičnih ćelija raka iz ćelijskih linija raka i iz većine tumorskih tkiva.

[0131] Nedavne studije su otkrile prisustvo matičnih ćelija raka (CSC) sa ekskluzivnom sposobnošću da regenerišu tumore. Ove CSC postoje u skoro svim tipovima tumora i funkcionalno su povezane sa kontinuiranim malignim rastom, metastazama kancera, rekurentnošću i rezistencijom na lekove protiv kancera. Čini se da CSC i njihova diferenciranija potomstva imaju značajno različite biološke karakteristike. Konvencionalni skrininzi na lekove protiv kancera zavise od merenja količine tumorske mase, stoga ne moraju nužno da biraju lekove koji deluju specifično na CSC. U stvari, dokazano je da su CSC otporne na standardne hemioterapije i radioterapije, i da postaju obogaćene nakon standardnih antikancer lečenja, što dovodi do otpornosti kancera i rekurentnosti. Postupci izolovanja ovih ćelija uključuju, ali se ne ograničavaju na identifikaciju prema njihovoj sposobnosti efluksa Hoechst 33342, identifikaciju pomoću površinskih markera koje ove ćelije eksprimiraju, kao što su CD133, CD44, CD166 i drugi, i obogaćivanje njihovim tumorogenim svojstvima. Sve više dokaza koji povezuju matične ćelije kancera sa tumorogenezom otkrivaju ogromnu terapeutsku mogućnost ciljanja matičnih ćelija kancera.

[0132] Podaci dati ovde, u kombinaciji sa nedavnim otkrićima u istraživanju CSC, omogućavaju da se predmetni pronalazak odnosi na niz postupaka usmerenih na inhibiciju CSC, postupaka usmerenih na inhibiciju i CSC i heterogenih ćelija raka, i postupaka lečenja karcinoma koji imaju CSC u specifičnosti ili kanceri uopšte. Ovde su takođe opisani srodni postupci (npr. proizvodnja i skrining kandidata za lek), materijali, kompozicije i kompleti. Postupak može sprečiti samoobnavljanje CSC, tako da više nije u stanju da dopuni svoj broj deljenjem na tumorogene CSC ćelije. Ili, postupak može izazvati ćelijsku smrt u CSC, ili i u CSC i heterogenim ćelijama karcinoma.

[0133] Ovaj postupak se može koristiti za lečenje karcinoma kod ispitanika. Karcinomi koji su dobri kandidati za takav lečenje uključuju, ali nisu ograničeni na: karcinom dojke, karcinom glave i vrata, karcinom pluća, karcinom jajnika, karcinom pankreasa, kolorektalni karcinom, karcinom prostate, karcinom bubrežnih ćelija, melanom, hepatocelularni karcinom, karcinom grlića materice, sarkomi, tumori mozga, karcinom želuca, multipli mijelom, leukemija i limfomi. U nekim otelotvorenjima, postupak se koristi za lečenje karcinoma jetre, karcinoma glave i vrata, karcinoma pankreasa i/ili karcinom želuca. U nekim otelotvorenejima, postupak se koristi za lečenje višestrukog mijeloma, tumora mozga i sarkoma.

[0134] Štaviše, pošto je pokazano da su CSC u osnovi odgovorne za tumorogenezu, metastaze kancera i ponovnu pojavu kancera, bilo koji postupci koji se odnose na pronalazak usmeren na inhibiciju CSC, ili i CSC i heterogene ćelije kancera, mogu se praktikovati za lečenje kancera koji je metastatski, otporan na hemioterapiju ili radioterapiju, ili je relapsirao kod ispitanika nakon početnog lečenja.

[0135] U nekim primerima opisanim ovde, inhibitor matičnih ćelija kancera je: jedinjenje formule 1.

[0136] Ovde je takođe opisan postupak identifikacije kandidata za lek koji je sposoban da inhibira matičnu ćeliju kancera. Kandidat za lek može biti sposoban da izazove ćelijsku smrt u CSC ili barem da inhibira njeno samoobnavljanje. Kandidat za lek može biti sposoban da izazove ćelijsku smrt u CSC ili bar da inhibira njeno samoobnavljanje i indukuje ćelijsku smrt u heterogenim ćelijama karcinoma. Različite faze na putu mogu biti ciljane za skrining kandidata za lek.

[0137] Shodno tome, jedinjenje pronalaska se koristi za formulisanje farmaceutske kompozicije za lečenje ili prevenciju poremećaja ili stanja. Poremećaji su kanceri i uključuju, ali nisu ograničeni na: različite vrste karcinoma dojke, karcinoma glave i vrata, karcinoma pluća, karcinoma jajnika, karcinoma pankreasa, kolorektalnog karcinoma, karcinoma prostate, karcinoma bubrežnih ćelija, melanoma, hepatocelularnog karcinoma, karcinoma grlića materice, sarkoma, tumora mozga, karcinoma želuca, multiplih mijeloma, leukemija i limfoma.

[0138] Shodno tome, u jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na postupak inhibicije matičnih ćelija kancera gde se na ćelije primenjuje efikasna količina jedinjenja pronalaska. Karcinomi za koje se zna da imaju CSC su dobri kandidati za takva lečenja i uključuju, ali nisu ograničeni na: različite vrste karcinoma dojke, karcinoma glave i vrata, karcinoma pluća, karcinoma jajnika, karcinoma pankreasa, kolorektalnog adenokarcinoma, karcinoma prostate,

4

karcinoma jetre, melanoma, multiplih mijeloma, tumore mozga, sarkome, meduloblastome i leukemija.

[0139] Sem toga, pošto je pokazano da su CSC u osnovi odgovorne za tumorogenezu, metastaze kancera i rekurentnost kancera, bilo koji postupci povezani sa pronalaskom usmereni na inhibiciju CSC mogu se praktikovati za lečenje kancera koji je metastatski, otporan na hemioterapiju ili radioterapiju, ili je došlo do relapsa kod ispitanika nakon početnog lečenja.

[0140] U nekim otelotvorenjima, kancer koji se leči je izabran iz sledeće grupe: karcinom jetre, karcinom debelog creva, karcinom glave i vrata, karcinom pankreasa, karcinom želuca, karcinom bubrega, sarkom, multipli mijelom, metastatski karcinom dojke, metastatski karcinom prostate, leukemija, limfom, karcinom jednjaka i pankreasa, tumor mozga, gliom, karcinom mokraćne bešike, karcinom endometrijuma, karcinom štitaste žlezde, karcinom žučnih kanala, karcinom kostiju, karcinom oka (retinoblastom), karcinom žučne kese, karcinom hipofize, karcinom rektuma, karcinom pljuvačne žlezde, i karcinom nazalnog ždrela.

[0141] U jednom otelotvorenju, predmetni pronalazak se odnosi na jedinjenje pronalaska za upotrebu u postupku lečenja karcinoma kod ispitanika, gde se ispitaniku daje terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije koja uključuje jedinjenje pronalaska. Karcinom može biti metastatski. Ispitanik je sisar koji je ljudsko biće.

[0142] Lečenje davanjem čestica, na primer, jedinjenja prema formuli I ispitaniku (pacijentu) koji pati od neoplazme može biti indikovano za sledeća stanja. Neoplazma može biti otporna na lečenje hemioterapijom, radioterapijom ili hormonskom terapijom. Neoplazma možda neće biti podložna hirurškoj resekciji. Neoplazma je možda imala relaps kod ispitanika (pacijenta). Matične ćelije kancera su umešane u recidiv neoplazmi; ubijanje matičnih ćelija kancera ili inhibiranje njihovog samoobnavljanja postupkom koji se odnosi na predmetni pronalazak može sprečiti da se neoplazma sama regeneriše. Lečenje primenom čestica naftofurana može usporiti ili zaustaviti rast zapremine neoplazme ili smanjiti zapreminu neoplazme, na primer, izazivanjem smrti, inhibiranjem rasta i/ili deobe i/ili selektivnim ubijanjem neoplastičnih ćelija. Na primer, lečenje koje se odnosi na predmetni pronalazak može izazvati ćelijsku smrt ćelije neoplazme. Na primer, lečenje može delovati tako da inhibira STAT3 put neoplastične ćelije.

[0143] Lečenje davanjem čestica, na primer, jedinjenja pronalaska ispitaniku (pacijentu) koji pati od neoplazme može se koristiti za sprečavanje relapsa neoplazme i/ili kao pomoćna terapija hirurškoj resekciji.

[0144] Farmaceutska kompozicija koja uključuje čestice, na primer, jedinjenja pronalaska se primenjuje oralno, pošto je ovo pogodan oblik lečenja. Na primer, farmaceutska kompozicija se može davati oralno ne više od četiri puta dnevno. Alternativno, opisano samo za referencu, gde se farmaceutska kompozicija može primeniti intravenozno ili intraperitonealno.

[0145] U postupku koji je ovde opisan, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska može biti ukupna dnevna doza u opsegu od oko 20 mg do oko 2000 mg, oko 100 mg do oko 1500 mg, oko 160 mg do oko 1400 mg, ili od oko 180 mg do 1200 mg. U nekim primerima i referentnim primerima opisanim ovde, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska je ukupna dnevna doza u opsegu od oko 200 mg do oko 1500 mg, ili od oko 360 mg do 1200 mg. U jedinjenju za upotrebu predmetnog pronalaska, postupak obuhvata davanje jedinjenja u ukupnoj dnevnoj dozi u opsegu od oko 160 mg do oko 1000 mg. U nekim otelotvorenjima, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska je ukupna dnevna doza u opsegu od oko 400 mg do oko 1000 mg. U nekim otelotvorenjima, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska je ukupna dnevna doza od oko 1000 mg.

[0146] U nekim otelotvorenjima, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska se primenjuje u jednoj dnevnoj dozi. U nekim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska se primenjuje u jednoj dnevnoj dozi u opsegu od oko 20 mg QD do oko 2000 mg QD. U nekim ovde opisanim primerima, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska se primenjuje u jednoj dnevnoj dozi u opsegu od oko 160 mg QD do oko 1000 mg QD.

[0147] U nekim otelotvorenjima, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska se primenjuje u više od jedne dnevne doze. U nekim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska daje se u dve dnevne doze, pri čemu je ukupna dnevna doza u opsegu od oko 160 mg do 1400 mg. U nekim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska daje se u dve dnevne doze, pri čemu je ukupna dnevna doza u opsegu od oko 320 mg do 1200 mg. U nekim otelotvorenjima, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska daje se u dve dnevne doze, pri čemu je ukupna dnevna doza u opsegu od oko 400 mg do 1000 mg. U nekim otelotvorenjima, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska daje se u dve dnevne doze, pri čemu je ukupna dnevna doza oko 1000 mg.

[0148] U nekim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska daje se u dve dnevne doze, pri čemu je svaka doza u opsegu od oko 80 mg do 1000 mg. U nekim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska daje se u dve dnevne doze, pri čemu je svaka doza u opsegu od oko 160 mg do oko 600 mg. U nekim otelotvorenjima, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska daje se u dve dnevne doze, pri čemu je svaka doza u opsegu od oko 200 mg do oko 500 mg. U nekim otelotvorenjima, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska daje se u dve dnevne doze, pri čemu je svaka doza oko 500 mg.

[0149] U nekim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska se primenjuje u tri dnevne doze, pri čemu je ukupna dnevna doza u opsegu od oko 240 mg do oko 1500 mg. U nekim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska se daje u tri dnevne doze, pri čemu je ukupna dnevna doza u opsegu od oko 480 mg do oko 1500 mg.

[0150] U nekim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska se primenjuje u tri dnevne doze, pri čemu je svaka doza u opsegu od oko 80 mg do 500 mg. U nekim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska se daje u tri dnevne doze, pri čemu je svaka doza u opsegu od 160 mg do 500 mg.

[0151] Jedinjenje pronalaska ili njegova farmaceutska kompozicija može se davati bilo kojim putem ili kombinacijom puteva, na primer, oralno, intravenozno ili intraperitonealno. U pronalasku, jedinjenje pronalaska se primenjuje oralno. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje pronalaska se može davati oralno u formulaciji koja uključuje Gelucire i Tween 80.

[0152] Jedinjenje pronalaska se može davati u dozi za postizanje koncentracije jedinjenja u krvi kod ispitanika, na primer, pacijenta, u opsegu od najmanje oko 0,002 µM.h do oko 30 µM u periodu od najmanje 2 sata do ne više od 24 sata. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje pronalaska se može primeniti u dozi za postizanje koncentracije jedinjenja u krvi kod ispitanika u opsegu od najmanje oko 0,2 µM do oko 1 µM tokom vremena od najmanje 2 sata do ne više od 24 sata. jednako ili više od oko 0,2 µM, 0,5 µM, 1,0 µM, 1,5 µM, 2,0 µM, 2,5 µM, 3,0 µM 4,0 µM, 5,0 µM, 6,0 µM, 7,0 µM, 8,0 µM, 9,0 µM, 10,0 µM, 15,0 µM u periodu od najmanje 2 sata i manje od 24 sata. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje pronalaska se može davati u dozi da se postigne koncentracija jedinjenja u krvi kod ispitanika jednaka ili veća od oko 1,0 µM, 1,5 µM, 2,0 µM, 3,0 µM, 5,0 µM, 10,0 µM, 15.0 µM tokom najmanje 2 sata i manje od 24 sata. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje pronalaska se može davati u dozi da se postigne koncentracija jedinjenja u krvi kod ispitanika jednaka ili veća od oko 2,0 µM, 3,0 µM, 5,0 µM, 10,0 µM tokom najmanje 2 sata i manje od 24 sati. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje prema pronalasku se može davati u dozi da se postigne koncentracija jedinjenja u krvi kod ispitanika jednaka ili veća od oko 3,0 µM, ili 5,0 µM tokom najmanje 2 sata i manje od 24 sata.

[0153] Jedinjenje pronalaska se može davati u dozi za postizanje koncentracije jedinjenja u krvi kod ispitanika, na primer, pacijenta, u opsegu od najmanje oko 0,002 µM.h do oko 300 µM.h u 24 sata. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje pronalaska se može davati u dozi da se postigne površina ispod krive za 24 sata (AUC24) kod ispitanika jednaka ili veća od oko 0,2 µM, 0,5 µM, 1,0 µM, 1,5 µM, 2,0 µM, 2,5 µM, 3,0 µM 4,0 µM, 5,0 µM, 6,0 µM, 7,0 µM, 8,0 µM, 9,0 µM, 10,0 µM, 15,0 µM tokom najmanje 2 sata i manje od 2 sata. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje pronalaska se može davati u dozi da se postigne koncentracija jedinjenja u krvi kod ispitanika jednaka ili veća od oko 1,0 µM, 1,5 µM, 2,0 µM, 3,0 µM, 5,0 µM, 10,0 µM, 15.0 µM tokom najmanje 2 sata i manje od 24 sata. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje pronalaska se može davati u dozi tako da se postigne koncentracija jedinjenja u krvi kod ispitanika jednaka ili veća od oko 2,0 µM, 3,0 µM, 5,0 µM, 10,0 µM tokom najmanje 2 sata i manje od 24 sata. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje prema pronalasku se može davati u dozi da se postigne koncentracija jedinjenja u krvi kod ispitanika jednaka ili veća od oko 3,0 µM, ili 5,0 µM tokom najmanje 2 sata i manje od 24 sata. U nekim otelotvorenjima, jedinjenje pronalaska se može davati u dozi da se postigne površina ispod krive za 24 sata (AUC0-24hr) kod ispitanika jednaka ili veća od oko 2 µM*hr, 10 µM*hr, 20 µM*hr, 30 µM*hr, 40 µM*hr, 50 µM*hr, 60 µM*hr, 70 µM*hr, 80 µM*hr, 90 µM*hr, 100 µM*hr, 125 µM*hr, 150 µM*hr, 200 µM*hr, 250 µM*hr, 300 µM*hr, 400 µM*hr, i 500 µM*hr.

[0154] Ako stanje ispitanika (pacijenta) to zahteva, doza farmaceutske kompozicije mogu se davati kao kontinuirana ili pulsatilna infuzija. Lečenje može da traje decenijama, godinama, mesecima, nedeljama ili danima, sve dok postoji korist. Opsezi u nastavku dati su samo kao smernice i mogu se optimizovati.

[0155] U postupcima povezanim sa predmetnim pronalaskom, ćelije neoplazme se selektivno ubijaju davanjem farmaceutske kompozicije, tako da molarna koncentracija jedinjenja u krvi bude barem efikasna koncentracija i manja od štetne koncentracije za prvi kontinuirani vremenski period koji je najmanje toliko dugačak kao efektivni vremenski period i kraći od štetnog vremenskog perioda. Molarna koncentracija u krvi može biti manja od efektivne koncentracije nakon prvog kontinuiranog vremenskog perioda. Efektivna koncentracija može da bude dovoljno velika koncentracija da neoplastične ćelije, npr. ćelije kancera, budu ubijene. Efektivno vreme može da bude dovoljno dugo da neoplastične ćelije, npr. ćelije kancera, budu ubijene. Štetna koncentracija može biti koncentracija na kojoj se normalne ćelije oštećuju ili ubijaju. Štetan vremenskis period može biti period dovoljno dug da normalne ćelije budu oštećene ili ubijene. Na primer, efektivna koncentracija može biti jednaka ili veća od oko 0,02 µM, oko 0,05 µM, oko 0,1 µM, oko 0,2 µM, oko 0,5 µM, oko 1 µM, oko 3 µM, oko 10 µM, ili oko 20 µM. Na primer, koncentracija koja nije štetna može biti jednaka ili manja od oko 3 µM, oko 10 µM, oko 14 µM, oko 30 µM, ili oko 100 µM. Na primer, efektivni vremenski period može biti jednak ili veći od oko 2 sata, oko 4 sata, oko 6 sati, oko 12 sati, oko 24 sata ili oko 48 sati. Na primer, da bi se postiglo neštetno izlaganje za normalne ćelije, koncentracija leka jedinjenja 1 mora biti u velikoj meri očišćena iz krvi u roku od oko 12 sati, oko 24 sata. "Suštinski značajan klirens iz krvi" znači smanjenje koncentracije leka u krvi za najmanje oko 50%, najmanje oko 60%, najmanje oko 80%, najmanje oko 90%. Na primer, efektivna koncentracija može biti koncentracija koja premašuje IC50ćelija kancera kada se jedinjenje primenjuje tokom nekog vremenskog perioda. Na primer, efektivni vremenski period može biti vremenski period tokom kojeg se ćelije kancera selektivno inhibiraju ili ubijaju kada se jedinjenje daje barem u efektivnoj koncentraciji. Na primer, štetna koncentracija može biti koncentracija koja premašuje IC50normalnih ćelija kada se jedinjenje daje u bilo kom vremenskom periodu. Na primer, štetni vremenski period može biti vremenski period tokom kojeg se normalne ćelije, kao i ćelije raka inhibiraju ili ubijaju kada se jedinjenje daje u efektivnoj koncentraciji.

[0156] Stručnjak u ovoj oblasti može da daje farmaceutsku kompoziciju odabirom količine doze i učestalosti tako da se postigne ovde opisani "selektivni farmakokinetički profil" (SPP) koji se smatra neophodnim za selektivno ubijanje neoplastičnih ćelija, kao što su ćelije kancera, a da pritom budu pošteđene normalne ćelije. Takvo razmatranje SPP takođe može da utiče na konstrukciju farmaceutske kompozicije, na primer, distribuciju veličine čestica i distribuciju oblika čestica.

[0157] U postupku koji se odnosi na pronalazak, farmaceutska kompozicija se primenjuje oralno u doznom obliku kao što je tableta, pilula, kapsula (tvrda ili meka), obložena tableta, prašak, granula, suspenzija, rastvor, gel, cachet, lozenga, pastila, sirup, eliksir, emulzija, emulzija ulje u vodi, emulzija voda u ulju ili napitak.

Identifikovanje optimalne distribucije veličine čestica

[0158] U postupku koji se odnosi na pronalazak, optimalna distribucija veličine čestica jedinjenja prema formuli I, jedinjenja 1, i/ili suštinski čistog oblika jedinjenja 1 za lečenje ljudi, sisara ili životinja obolelih od neoplazme može se odrediti na sledeći način. Može se pripremiti najmanje jedan set čestica uključujući jedinjenje. Prilikom pripreme seta čestica, na primer, veličina čestica uzorka čvrstog jedinjenja može se smanjiti, na primer, rastvaranjem jedinjenja i nebulizacijom rastvora, rastvaranjem jedinjenja i sonikacijom rastvora, kugličnim mlevenjem čvrstog jedinjenja, mlevenjem valjcima čvrstog jedinjenja, drobljenjem čvrstog jedinjenja i/ili prosejavanjem čvrstog jedinjenja. Raspodela veličine čestica najmanje jednog skupa čestica može se odrediti postupkom ili kombinacijom postupaka poznatih stručnjaku u predmetnoj oblasti. Na primer, distribucija veličine čestica se može odrediti korišćenjem tehnike kao što je analiza sita, optičko mikroskopsko brojanje, brojanje elektronskim mikrosnimkom, brojanje elektrootpornosti, vreme sedimentacije, laserska difrakcija, akustična spektroskopija, druga tehnika ili kombinacija tehnika. Najmanje jedan set čestica se može primeniti na neoplastične ćelije i na normalne ćelije u unapred određenoj koncentraciji i tokom unapred određenog vremenskog perioda. Može se posmatrati efekat čestica na metabolizam, deobu i/ili drugi indikator vitalnosti neoplastičnih ćelija i normalnih ćelija. Uočeni efekat čestica na neoplastične ćelije se može koristiti za dodeljivanje ocene efikasnosti svakom skupu čestica. Na primer, skup čestica koji inhibira metabolizam i/ili podelu deobu ćelija, oštećuje ili ubija neoplastične ćelije, ili na drugi način pokazuje visoku antitumorsku aktivnost, može dobiti visoku ocenu efikasnosti. Uočeni efekat čestica na normalne ćelije može se koristiti za dodeljivanje ocene toksičnosti svakom skupu čestica. Na primer, skup čestica koji inhibira metabolizam i/ili podelu normalnih ćelija ili oštećuje ili ubija normalne ćelije ili gde normalne ćelije inače pokazuju nisku podnošljivost skupa čestica može se oceniti kao visoko toksičan.

[0159] Na primer, set čestica se može primeniti na neoplastične ćelije i normalne ćelije in vitro. Na primer, ocena efikasnosti može biti jednaka, proporcionalna, monotonično uvećana funkcija IC50neoplastičnih ćelija. Na primer, ocena toksičnosti može biti jednaka, proporcionalna, monotonično uvećana funkcija IC50normalnih ćelija.

[0160] Na primer, set čestica se može primeniti na neoplastične ćelije i normalne ćelije in vivo u ispitivanoj životinji. Na primer, ispitivana životinja može biti, sisar, primat, miš, pacov, zamorac, zec ili pas. Na primer, ocena toksičnosti može biti jednaka, proporcionalna, monotonično uvećana funkcija smanjenja obima neoplastičnih ćelija nakon davanja seta čestica. Na primer, ocena toksičnosti može biti jednaka, proporcionalna, monotonično uvećana funkcija smanjenja mase ispitivanih životinja nakon davanja seta čestica. Na primer, set čestica se može primeniti na čoveka u kliničkoj studiji. Postupak lečenja neoplazme može uključiti davanje terapeutski efikasne količine seta čestica jedinjenja prema formuli I, jedinjenja 1 i/ili suštinski čistog oblika jedinjenja 1 čoveku, sisaru ili životinji oboleloj od neoplazme. Pre davanja čestica jedinjenja, jedinjenja prema formuli I, jedinjenja 1, i/ili suštinski čistog oblika jedinjenja 1 životinji ili čoveku ili ćelijama in vitro, čestice se mogu suspendovati u farmaceutski prihvatljivom ekscipijentu.

1

[0161] Ocena efikasnosti i/ili ocena toksičnosti svakog seta čestica koje imaju prvu raspodelu veličine čestica mogu se uporediti sa ocenom efikasnosti i/ili ocenom toksičnosti drugog seta ili setova čestica koje imaju distribuciju veličine čestica različitu od prve distribucije veličine čestica. Set čestica jedinjenja koji ima visoku ocenu efikasnosti i nisku stopu toksičnost može biti efikasan u inhibiciji ili ubijanju neoplastičnih ćelija, npr. ćelija kancera, ali poštede normalne ćelije. Stručnjak u ovoj oblasti može da odabere kao optimalan set čestica koje imaju ocenu efikasnosti veću od, ocenu toksičnosti manju od, i/ili ponderisanu ocenu efikasnosti i zbir ocene toksičnosti veću od najmanje jednog drugog seta čestica (na primer, ocena efikasnosti se može ponderisati pozitivnim koeficijentom, a ocena toksičnosti može biti ponderisana negativnim koeficijentom). Stručnjak može takođe da koristi druge kriterijume za izbor optimalnog seta čestica, na primer, čestice koje imaju zbir ponderisane ocene efikasnosti i ponderisanog odnosa ocena efikasnosti u odnosu na ocenu toksičnosti. Raspodela veličine čestica optimalnog seta čestica može se smatrati optimalnom raspodelom veličine čestica za testirano jedinjenje. Optimalna distribucija veličine čestica može biti različita za jedno jedinjenje, na primer, jedinjenje 1, u odnosu na drugo jedinjenje, na primer, jedinjenje prema formuli I koje nije jedinjenje 1. Optimalna distribucija veličine čestica za dato jedinjenje može da se razlikuje kada se odredi davanjem u ćelije in vitro, maloj ispitivanoj životinji i velikoj ispitivanoj životinji. Međutim, optimalna distribucija veličine čestica određena davanjem datog jedinjenja organizmu in vitro ili in vivo može predstavljati racionalnu polaznu tačku za optimizaciju raspodele veličine čestica za drugo jedinjenje ili za davanje drugom organizmu.

[0162] Optimalni skup čestica jedinjenja prema formuli I, jedinjenja 1, i/ili suštinski čistog oblika jedinjenja 1 može biti uključen u kompoziciju za smanjenje ili inhibiciju replikacije ili širenja neoplastičnih ćelija.

PRIMERI

[0163] Primeri i referentni primeri dati su ispod da bi bolje ilustrovali različita svojstva predmetnog pronalaska. Primeri takođe ilustruju korisnu metodologiju za korišćenje pronalaska. Ovi primeri ne ograničavaju pronalazak iz patentne prijave.

2

PRIMER 1: Priprema jedinjenja naftofurana

[0164] Procedura za pripremu jedinjenja naftofurana (2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion) je rezimirana kao što sledi:

Korak 1: Brominacija

[0165] U balon sa okruglim dnom od 2 litra sa 3 grla opremljen mehaničkom mešalicom, termometrom i levkom za dodavanje puni se 3-buten-2-on (451,2 grama). U levak za dodavanje dodat je brom (936,0 grama). Nakon što se sadržaj u balonu ohladi na -5°C, brom se upušta u balon uz snažno mešanje i održavanje temperature na -5°C tokom 30 minuta. Smeša se meša dodatnih 15 minuta na -5°C, a zatim podeli na 4 jednaka dela.

Korak 2 Debrominacija

[0166] Svaki deo smeše zajedno sa tetrahidrofuranom (2133,6 grama) se stavlja u balon sa okruglim dnom od 22 litra sa 4 grla opremljen mehaničkom mešalicom, termometrom i levkom za dodavanje. U levak za dodavanje sipa se DBU (1,3-Diazabiciklo[5.4.0]undec-7-en, 222,9 grama). DBU se sipa u balon uz snažno mešanje i održavanje temperature na 0°C-5°C tokom 30 minuta. Smeša se meša dodatnih 15 minuta na 0°C-5°C.

Korak 3: Reakcija vezivanja

[0167] 2-hidroksi-1,4-nafthofuran (231 grama) se zatim dodaje u bocu. Dodatni DBU (246,0 grama) se ubacuje u levak za dodavanje i zatim se upušta u smešu u balonu takvom brzinom da temperatura reakcione smeše ne prelazi 40°C. Nakon što je dodavanje DBU završeno, dobijena smeša je mešana preko noći na sobnoj temperaturi, a uzorak reakcione smeše je uzet za HPLC analizu.

Korak 4: Kristalizacija

[0168] U reakcionu smešu se dodaje voda (10,8 litara) i dobijena smeša se hladi na 0°C-3°C najmanje 30 minuta, zatim filtrira kroz vakuum filter. Filtrirana čvrsta supstanca je isprana sa 5% vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (3 litra), vodom (3 litra), 1% vodenim rastvorom sirćetne kiseline (3 litra) i etanolom dva puta uzastopno (2 X 1 litar).

[0169] Isprana čvrsta supstanca se skladišti i spaja iz drugih serija. Kombinovani sirovi proizvod (28,73 kg) se stavlja zajedno sa etil acetatom (811,7 kg) u posudu od 500 galona opremljenu mehaničkom mešalicom, termometrom i kondenzatorom. Pod atmosferom azota, smeša je zagrevana do flegme (72°C) tokom 2 sata, a zatim filtrirana pomoću filtera od 10 mikrona koji sadrži sloj aktivnog uglja da bi se uklonili nerastvorljivi sastojci.

[0170] Svež vrući etil acetat (10 kg) se koristi za ispiranje posude, linije za prenos i filtriranje. Kombinovani filtrat je ohlađen na 0-5°C i držan na ovoj temperaturi 2 sata, a zatim je filtriran sa 20 inčnim Buchner filterom. Filtrirani čvrsti proizvod je ispran 0-5°C etil acetatom (5,7 kg) i osušen pod vakuumom na 40°C do konstantne težine. Preostali filtrat je smanjen u zapremini za 63% isparavanjem, a proces kristalizacije je ponovo ponovljen da bi se dobio drugi usev proizvoda koji je takođe osušen pod istim uslovima kao i prvi usev proizvoda.

[0171] Serija jedinjenja naftofurana dobijena prateći proceduru. Čistoća serije jedinjenja je 95,44% (HPLC).

PRIMER 2: Priprema jedinjenja naftofurana

[0172] Druga procedura za pripremu jedinjenja naftofurana (2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion) je rezimirana kao što sledi:

Korak 1: Brominacija

[0173] RBF od 12 l (boca sa okruglim dnom) (zaštićena od svetlosti UV filterima) je napunjena sa MVK (2,160 ml, 26,4 mol) i ohlađena na -9,6 °C u kupatilu sa suvim ledom/acetonom. Brom (1,300 ml, 25,3 mol) je dodat polako, tokom 2 sata i 20 minuta, održavajući T= <-2,6 °C (Tmax). Dobijena žuta smeša je mešana dodatnih 28 min.

Korak 2: Dehidrobrominacija

[0174] RBF od 72 l sa prethodno ohlađenim THF (tetrahidrofuran) (20 l, 5 ml/g HNQ (2-Hidroki-1,4-naftohinon)) napunjen je bromovanim proizvodom navedenim gore i dobijeni rastvor je ohlađen do -4,8 °C. DBU (4,200 ml, 28,1 mol) rastvoren u THF (4,200 ml) dodat je

4

polako, tokom 2 sata i 20 minuta, održavajući T <0,3 °C (Tmax). Dobijena suspenzija je mešana 42 min.

Korak 3: Vezivanje

[0175] 2-hidroksi-1,4-naftofuran (4,003 g, 23,0 mol) je dodavan, u jednom delu, u reakcionu smešu opisanu gore, na -1,8 °C. Dodato je kupatilo za hlađenje dok je drugi deo DBU (3,780 ml, 25,3 mol) dodat tokom 48 minuta da se temperatura reakcije dovede na 40 °C. Kupatilo za hlađenje je uklonjeno i reakciona smeša je mešana tokom vikenda, na otvorenom vazduju.

Korak 4: Izolacija sirovog materijala

[0176] Reaktor od 200 l sa prethodno ohlađenom vodom (100 l, 25 ml/g HNQ) je napunjen reakcionom smešom opisanom gore. Dobijena suspenzija je ohlađena na 6,0 °C, a zatim mešana na T=3±3 °C tokom ~1 sats. Dobijena suspenzija je zatim filtrirana, a sakupljene čvrste materije su prenete nazad u reaktor od 200 l.

[0177] Posle mešanja u 5% vodenom rastvoru NaHCO3(26 l, 6,5 ml/g HNQ) tokom 1 sata, suspenzija je filtrirana. Sakupljene čvrste materije su prenete nazad u reaktor od 200 l, mešane u vodi (26 l) 1 sat, a zatim filtrirane.

[0178] Vlažne čvrste materije su prebačene nazad u reaktor od 200 l, mešane u 1% vodenom rastvoru sirćetne kiseline (26 l) tokom ~1 sata, filtrirane i zatim isprane vodom na filter levku (10 l). Sakupljene čvrste materije su prenete nazad u reaktor od 200 l i zagrejane u etanolu (17,5 l; 4,3 ml/g HNQ) do blage flegme (77,4°C). Dobijena suspenzija je ohlađena na 4,2 °C i filtrirana.

[0179] Vlažne čvrste materije su prebačene u reaktor od 100 l i zagrejane u etanolu (17,5 l; 4,3 ml/g HNQ) do flegme (77,6 °C). Dobijena suspenzija je ohlađena na 4,5 °C i filtrirana. Preko noći je uklonjen likvor iz vlažnog kolača. Uzeti su uzorci<1>H NMR i HPLC.<1>H NMR: Jedinjenje 1 / NDHF (2-acetil-2,3-dihidronafto[2,3-b]furan-4,9-dion) 42:58 %; HPLC: Jedinjenje 1 / NDHF 74:11 % regije.

[0180] Čvrste materije su sušene u vakuum pećnici na 50 °C, tokom 4 dana, dajući 2,268 g sirovog Jedinjenja 1.<1>H NMR: Jedinjenje 1 / NDHF 41:59 %; HPLC: Jedinjenje 1 / NDHF 67:11 % regije.

Korak 5: Oksidacija naftodihidrofurana

[0181] Sirovo jedinjenje 1 (2,268 kg) je suspendovano u toluenu (77 l). Dodat je MnOz (9536 g) i smeša je zagrejana do blage flegme. TLC (1:1 EA:heksan) je pokazala potpunu reakciju posle 1 sata.

[0182] Reakciona smeša je zatim filtrirana vruća kroz prethodno zagrejanu podlogu od celita (1530 g, donji sloj), aktivnog uglja (2230 g, srednji sloj) i celita (932 g, gornji sloj). Sakupljen je žuto-narandžasti filtrat.

[0183] Filtrat je koncentrovan na rotacionom isparivaču do približno 1/10 zapremine. Suspenzija je filtrirana i isprana toluenom. Kristali su zatim sušeni na 50°C da bi se dobilo 952 g (42%) tamno žute čvrste supstance. HPLC: 99,94%.<1>H NMR nije pokazala prisustvo naftodihidrofurana.

[0184] Kristali su sušeni na 50°C pod vakuumom dodatnih 46-65 sati da bi se smanjila količina zaostalog toluena u materijalu.

Korak 6: Tretman etil acetatom

[0185] Jedinjenje 1 (5816 g) je sipano u reakcioni sud od 200 l. Dodan je etil acetat (145 l, 25 ml/g) i rastvor su zagrevani do flegme tokom 2 sata i 26 minuta. Flegma je održavana 5 sati i 30 minuta, a smeša je zatim ohlađena i održavana preko noći na 17°C.

[0186] Suspenzija je filtrirana na polietilenskoj peći. Žuti kristali su osušeni na vazduhu, zatim stavljeni u posude u vakuum peći na 75 sati, i dobijeno je 5532 g (95,1% prinos) žute čvrste materije. HPLC: 99,86%.<1>H NMR odgovara strukturi Jedinjenja 1.

Korak 7: Rekristalizacija etil acetatom

[0187] RBF od 2 l je napunjen sirovim materijalom (10 g) i etil acetatom (900 ml). Smeša je refluksovana na ~77 °C, a zatim je dodato još etil acetata (100 ml) da bi se postiglo potpuno rastvaranje. Dobijeni bistro-žućkasti rastvor je mešan na flegmi oko 30 minuta, a zatim je zagrevanje uklonjeno. Smeša je mešana preko noći na sobnoj temperaturi.

[0188] Rezultujuća suspenzija je filtrirana i sakupljene žute čvrste materije su isprane na levu sa etil acetatom (30 ml). Vlažna čvrsta supstanca je sušena u vakuum peći na 40-50 °C, tokom 4 sata, da bi se dobilo 8,53 g žutog kristalnog proizvoda (ukupni prinos ~17 %).

[0189]<1>H NMR: u skladu sa strukturom; HPLC: 99,94% regije; dsc: 228,68°C, 151 J/g.

[0190] Osim ako nije drugačije naznačeno, jedinjenje 1 korišćeno u sledećim primerima je pripremljeno kao u Primeru 1.

PRIMER 3: Mikronizacija jedinjenja naftofurana

[0191] Na primer, kristali Jedinjenja 1 su mleveni i propušteni kroz sito od 160 mikrona (µm) (sito br, 100, otvor 150 µm) da bi se dobili kristali od približno 160 mikrona ili manje.

[0192] Na primer, kristali Jedinjenja 1 su mleveni (The Retsch Ultra centrifugal Mill ZM 200; jedan prolaz, na 18.000 o/min korišćenjem sita od 0,25 mm) do srednje veličine čestica od oko 20 mikrona. Tabela 3 predstavlja raspodelu veličina čestica dobijenu kao rezultat (Malvern 2000 sa mokrim priborom Hiydro 2000S). Kolone predstavljaju maksimalnu veličinu čestica u ukupnom procentu prikazanom u indeksu u zaglavlju kolone. Na primer, kolona D90predstavlja veličinu za koju 90% čestica ima jednaku ili manju veličinu. Kolona D50predstavlja medijanu - polovina čestica ima veću veličinu, a polovina čestica jednaku ili manju veličinu.

Tabela 3. Raspored veličine čestica samlevenog jedinjenja 1

[0193] Na primer, kristali jedinjenja 1 su mikronizovani postupkom mlaznog drobljenja (Mlazna drobilica od 4", Venturijev pritisak = 40, Pritisak mlevenja = 100, Brzina punjenja = 1304 g/sat) do srednje veličine čestica od 2 mikrona, kao što je prikazano u tabeli 4. Analiza čestica izvršena je koristeći postupak suvih čestica (Sympatec Helos/KF analizator veličine čestica).

Tabela 4. Raspored veličine čestica mikronizovanog jedinjenja 1

[0194] Kumulativna funkcija distribucije izvedena iz log-normalnog modela raspodele veličine čestica dobro se uklapa u podatke predstavljene u Tabeli 4. Kumulativna funkcija raspodele je predstavljena kao

gde je erf funkcija greške, d je promenljiva prečnika čestice, dmedianje medijana čestice, a s je parametar koji se odnosi na širinu funkcije kumulativne distribucije. CDF(d) predstavlja frakciju čestica čija je veličina manja ili jednaka d. Postavljanjem dmedianna posmatrani medijan od 2,07 mikrona, uklapanje modela je dalo vrednost s = 1,06. Model je pokazao srednji prečnik od 3,6 mikrona i prečnik moda od 0,67 mikrona. Model takođe sugeriše specifičnu površinu čestica od 2200 m<2>/kg, iako to ne uzima u obzir faktore kao što je hrapavost površine.

PRIMER 4: Farmakokinetika kod miševa od 2 mikrona, 20 mikrona, 150 mikrona u formulacijama srednje veličine čestica

[0195] U eksperimentu, mikronizovano jedinjenje 1 pripremljeno u koraku 6 Primera 2 sa srednjom veličinom čestica od 2 mikrona, 20 mikrona, 150 mikrona formulisano je kao suspenzije u 20% Gelucire 44/14 i 1% Tween 80 i davano oralno miševima u količini od 100 mg/kg. Svaka vremenska tačka predstavlja prosek za 3 miša (Slika 16).

[0196] Kao što je prikazano na Slici 16, iako jedinjenje 1 sa veličinom čestica između 125-150 mikrona pokazuje niži nivo ekspozicije u poređenju sa česticama od 2 mikrona i 20 mikrona kada se sve dozira od 100 mg/kg, pokazuje isti obrazac. Veličine čestica jedinjenja 1 od 20 mikrona (d50) pokazuju sličnu ekspoziciju plazme kod miševa kao doza Jedinjenja 1 sa česticama veličine 2 mikrona (d50). Štaviše, ako udvostručite ekspoziciju jedinjenja 1 od 125-150 mikrona, to bi bilo veoma slično PK grafikonu od 2 i 20 mikrona.

PRIMER 5: Formulacije koje imaju smanjenu veličinu čestica ispoljavaju veću inhibiciju rasta tumora

[0197] U ovim studijama, jedinjenje 1 pokazuje nikakvu ili slabu efikasnost ako se daje miševima u kompoziciji sa veličinom čestica većom od 20 mikrona. Međutim, pronađeno je da jedinjenje 1 ima moćnu antitumorsku aktivnost bez uočene toksičnosti ako se jedinjenje primenjuje u kompoziciji sa veličinom čestica manjom od 5 mikrona.

[0198] U eksperimentu, formulacija čestica jedinjenja 1 prosejanih do 160 mikrona je testirana na modelu imunosupresovanih miševa sa utvrđenim potkožnim ksenograft FaDu karcinomom ljudske glave i vrata. Farmaceutska kompozicija je formulisana kao 80 mg/ml u 9% Gelucire, 20% Vitamin E TPGS (Tabela 3). Nije primećena efikasnost pri dnevnoj oralnoj dozi od 400 mg/kg (takođe je primenjena vehikulum kontrola), kao što je prikazano na slici 15. Ovaj nivo doze je 4 puta veći od onog korišćenog u PK eksperimentu prikazanom na slici 16. Zbog toga ovi miševi dobijaju 4x veću ekspoziciju od one koju vidimo pri doziranju od 100 mg/kg 2 mikrona jedinjenja 1 koje pokazuje dobru efikasnost. Svi režimi su davani dnevno (qd).

[0199] U eksperimentu, kristali jedinjenja 1 su mleveni do srednje veličine čestica od oko 20 mikrona. Uočena je samo slaba ili umerena efikasnost kada je jedinjenje 1 mleveno do srednje veličine čestica od oko 20 mikrona dozirano oralno dnevno u dozi od 200 mg/kg kod miševa sa ksenograftovanim FaDu tumorima glave i vrata (slika 15) (vehikulum kontrola je takođe bila data). Svi režimi su davani dnevno (qd).

[0200] Kristali jedinjenja 1 pripremljeni u primeru 1 su takođe testirani. Kristali jedinjenja 1 su mikronizovani postupkom mlaznog drobljenja (Mlazna drobilica od 4", Venturijev pritisak = 40, Pritisak mlevenja = 100, Brzina punjenja = 1304 g/sat) do srednje veličine čestica od 2 mikrona, kao što je prikazano u tabeli 4.

[0201] FaDu ćelije humanog karcinoma glave i vrata su inokulisane supkutano u ženke golih miševa (6×10<6>ćelija/miš) i ostavljene da formiraju opipljive tumore. Kada su tumori dostigli približno 100 mm<3>, životinje su lečene oralno (po) jedinjenjem 1 u dozi od 100 mg/kg ili vehikulum kontrolom dnevno. Jedinjenje 1 je formulisano sa 10 mg/ml u 20% gelucire. Tumori i telesna težina su mereni tokom celog lečenja (slike 15).

[0202] Jedinjenje 1 je takođe mikronizovano korišćenjem postupka mlaznog drobljenja (8" mlin za palačinke, Venturi pritisak = 40, pritisak u mlinu = 40, brzina dodavanja = 1920 g/sat) do srednje veličine čestica od oko 2 mikrona, kao što je predstavljeno u Tabela 5. Analiza čestica izvršena je koristeći postupak suvih čestica (Sympatec Helos/KF analizator veličine čestica). Slična anti-tumorska aktivnost primećena je kao 2-mikronski materijal u Tabeli 4.

Tabela 5. Raspored veličine čestica mikronizovanog jedinjenja 1

[0203] Stoga, iako jedinjenje 1 od 150 mikrona ili 20 mikrona pokazuje sličan obrazac izloženosti plazmi kao jedinjenje 1 od 2 mikrona (Slika 16). Oni pokazuju različitu efikasnost: Jedinjenje 1 od 150 mikrona ne pokazuje efikasnost (Slika 15); jedinjenje 1 od 20 mikrona pokazuje slabu ili umerenu efikasnost; i jedinjenje 1 od 2 mikrona pokazuje jaku efikasnost.

[0204] Kao što je prikazano na slici 16, veličine čestica jedinjenja 1 od 20 mikrona (d50) pokazuju sličnu ekspoziciju plazme kod miševa kao doza Jedinjenja 1 sa česticama veličine 2 mikrona (d50). Međutim, iznenađujuće je da jedinjenje 1 sa veličinom čestica od 20 mikrona pokazuje samo slabu ili umerenu efikasnost u modelima ksenotransplantata miša, dok jedinjenje 1 sa veličinom čestica od 2 mikrona pokazuje snažnu efikasnost. Ovo je neočekivani rezultat jer je uobičajeno shvatanje da je efikasnost leka zasnovana na njegovoj farmakokinetici. Stoga, pošto obe veličine čestica pokazuju istu farmakokinetiku, obe bi trebalo da budu podjednako efikasne.

[0205] Štaviše, ako se izlaganje jedinjenja 1 od 125-150 mikrona udvostruči, to bi bilo veoma slično PK grafikonu od 2 i 20 mikrona. Zanimljivo je da kada se jedinjenje 1 od 150 mikrona dozira miševima na nivou od čak 400 mg/kg, ono takođe ne pokazuje efikasnost u modelima ksenotransplantata (Slika 15).

[0206] Ovi rezultati su u suprotnosti sa konvencionalnim gledištem o smanjenju veličine čestica što dovodi do povećane izloženosti plazmi i stoga bolje efikasnosti.

PRIMER 6: HPLC analiza

[0207] Ovaj HPLC postupak služi da proceni čistoću naftofurana, npr. 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion (jedinjenje 1), i njegov završetak reakcije pomoću HPLC. Sve komponente će biti izražene u procentima površine ukupnih pikova unutar hromatograma.

1. APARATI I MATERIJALI (Tabela 6A)

[0208]

1

2. PREPARATI RASTVORA

Fosfatni pufer od 10 mM

[0209] Izmeriti 1,74 g kalijum, dvobaznog i razblažiti sa 1 l prečišćene vode (podesiti težinu i zapreminu za potrebnu količinu). Podesite pH sa fosfornom kiselinom na pH 6,8.

Mobilna faza A

[0210] Pripremite mobilnu fazu A mešanjem 10 mM fosfatnog pufera i acetonitrila do odnosa pufer:acetonitril od 80:20. Degaziranje

Mobilna faza B

[0211] Pripremite mobilnu fazu B mešanjem 10 mM fosfatnog pufera i acetonitrila do odnosa pufer:acetonitril od 20:80. Degaziranje

Rasblaživač

[0212] Mobilna faza A će se koristiti kao razblaživač za sve uzorke i standardne preparate.

3. STANDARDNI PREPARATI

Standard za početni rastvor jedinjenja 1 (koncentracija ≈ 1,0 mg/ml)

[0213] Piprema se sa težinom od 10 mg referentnog materijala jedinjenja 1 u scintilacionoj bočici od 20 ml; rekordna težina ± 0,01 mg. Dodati 10 ml DMSO i vrši se sonikacija dok se čvrsta materija ne rastvori.

Uzorci za ispitivanje početnog rastvora (koncentracija ≈ 1,0 mg/ml)

[0214] Rastvori za ispitivanje se pripremaju vaganjem 10 mg uzorka u scintilacionoj bočici od 20 ml i razblaženjem sa 10 ml DMSO.

Radni uzorci za ispitivanje (koncentracija ≈ 0,01 mg/ml)

[0215] Ovaj rastvor se priprema prenošenjem 1 ml u volumetrijsku tikvicu od 100 ml i razblaživanjem rastvorom razblaživača.

4. USLOVI RADA INSTRUMENTA (Tabela 6B)

[0216]

5. POSTUPAK RADA

[0217] Ubrizgavanje rastvora u sledećem redosledu:

1. Čist razblaživač (1X)

2. Jedinjenje 1 radni standard (5X)

3. Ispitivani rastvori (2X svaki)

4. Radni standardi (1X svaki)

6. POGODNOST SISTEMA

[0218] Sistem je pogodan za upotrebu ako su ispunjeni sledeći kriterijumi.

1. Injekcija čistog razblaživača na početku sekvence ne sadrži ometajuće vrhove sa bilo kojim identifikovanim nečistoćama

2. Početnih 5 replika injekcija radnog standarda jedinjenja 1 imaju (1) % RSDpeak area<3,0%; (2) % RSDretention time<3,0%; i (3) srednji faktor opadanja < 2,0.

3. U hromatogramu za standard u zagradama, (1) vreme zadržavanja je 97,0 - 103,0% srednjeg vremena zadržavanja od inicijalnih injekcija pogodnosti i (2) procenat njegove površine je 97,0-103,0% početne vrednosti.

7. IZRAČUNAVANJA

[0219] Svi vrhovi će biti prijavljeni kao % zone ukupnih vrhova u hromatogramu, ovo će se izračunavati pomoću softvera za integraciju prema sledećoj formuli:

NMR i TLC

NMR (Tabla 6C)

[0220]

TLC na silika-gelu (Tabela 6D)

[0221]

PRIMER 7: Priprema 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-diona

[0222] Procedura za pripremu jedinjenja 1 je data ispod.

Korak 1: Brominacija

[0223] U balon sa okruglim dnom od 2 litra sa 3 grla opremljen mehaničkom mešalicom, termometrom i levkom za dodavanje puni se 3-buten-2-on (451,2 grama). U levak za dodavanje dodat je brom (936,0 grama). Nakon što se sadržaj u balonu ohladi na -5°C, brom se upušta u balon uz snažno mešanje i održavanje temperature na -5°C tokom 30 minuta. Smeša se meša dodatnih 15 minuta na -5°C, a zatim podeli na 4 jednaka dela.

Korak 2: Debrominacija

[0224] Svaki deo smeše zajedno sa tetrahidrofuranom (2133,6 grama) se stavlja u balon sa okruglim dnom od 22 litra sa 4 grla opremljen mehaničkom mešalicom, termometrom i levkom za dodavanje. U levak za dodavanje sipa se DBU (1,3-Diazabiciklo[5.4.0]undec-7-en, 222,9 grama). DBU se sipa u balon uz snažno mešanje i održavanje temperature na 0°C-5°C tokom 30 minuta. Smeša se meša dodatnih 15 minuta na 0°C-5°C.

Korak 3: Reakcija vezivanja

[0225] 2-hidroksi-1,4-nafthohinon (231 grama) se zatim dodaje u bocu. Dodatni DBU (246,0 grama) se ubacuje u levak za dodavanje i zatim se upušta u smešu u balonu takvom brzinom da temperatura reakcione smeše ne prelazi 40°C. Nakon što je dodavanje DBU završeno, dobijena smeša je mešana preko noći na sobnoj temperaturi, a uzorak reakcione smeše je uzet za HPLC analizu.

[0226] U reakcionu smešu se dodaje voda (10,8 litara) i dobijena smeša se hladi na 0°C-3°C najmanje 30 minuta, zatim filtrira kroz vakuum filter. Filtrirana čvrsta supstanca je isprana sa 5% vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (3 litra), vodom (3 litra), 1% vodenim rastvorom sirćetne kiseline (3 litra) i etanolom dva puta uzastopno (2 X 1 litar).

Korak 4: Kristalizacija

[0227] Isprana čvrsta supstanca se skladišti i spaja iz drugih serija. Kombinovani sirovi proizvod (28,73 kg) se stavlja zajedno sa etil acetatom (811,7 kg) u posudu od 500 galona opremljenu mehaničkom mešalicom, termometrom i kondenzatorom. Pod atmosferom azota, smeša je zagrevana do flegme (72°C) tokom 2 sata, a zatim filtrirana pomoću filtera od 10 mikrona koji sadrži sloj aktivnog uglja da bi se uklonili nerastvorljivi sastojci.

[0228] Svež vrući etil acetat (10 kg) se koristi za ispiranje posude, linije za prenos i filtriranje. Kombinovani filtrat je ohlađen na 0-5°C i držan na ovoj temperaturi 2 sata, a zatim je filtriran sa 20 inčnim Buchner filterom. Filtrirani čvrsti proizvod je ispran 0-5°C etil acetatom (5,7 kg) i osušen pod vakuumom na 40°C do konstantne težine.

[0229] Preostali filtrat je smanjen u zapremini za 63% isparavanjem, a proces kristalizacije je ponovo ponovljen da bi se dobio drugi usev proizvoda koji je takođe osušen pod istim uslovima kao i prvi usev proizvoda.

[0230] Dve serije jedinjenja 1 dobijene su prateći proceduru. Jedna serija ima čistoću od 91,64% površine, a druga partija ima čistoću od 95,44% površine, mereno pomoću HPLC.

PRIMER 8: Priprema sirovog 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-diona

[0231] Pregled druge rocedure za pripremu jedinjenja 1 je dat ispod.

Korak 1: Brominacija

[0232] RBF od 12 l (boca sa okruglim dnom) (zaštićena od svetlosti UV filterima) je napunjena sa MVK (2,160 ml, 26,4 mol) i ohlađena na -9,6 °C u kupatilu sa suvim ledom/acetonom. Brom (1,300 ml, 25,3 mol) je dodat polako, tokom 2 sata i 20 minuta, održavajući T= <-2,6 °C (Tmax). Dobijena žuta smeša je mešana dodatnih 28 min.

Korak 2: Dehidrobrominacija

[0233] RBF od 72 l sa prethodno ohlađenim THF (tetrahidrofuran) (20 l, 5 ml/g HNQ (2-Hidroki-1,4-naftohinon)) napunjen je bromovanim proizvodom navedenim gore i dobijeni rastvor je ohlađen do -4,8 °C. DBU (4,200 ml, 28,1 mol) rastvoren u THF (4,200 ml) dodat je polako, tokom 2 sata i 20 minuta, održavajući T <0,3 °C (Tmax). Dobijena suspenzija je mešana 42 min.

Korak 3: Vezivanje

[0234] 2-hidroksi-1,4-naftohinon (4,003 g, 23,0 mol) je dodavan, u jednom delu, u reakcionu smešu opisanu gore, na -1,8 °C. Dodato je kupatilo za hlađenje dok je drugi deo DBU (3,780 ml, 25,3 mol) dodat tokom 48 minuta da se temperatura reakcije dovede na 40 °C. Kupatilo za hlađenje je uklonjeno i reakciona smeša je mešana tokom vikenda, na otvorenom vazduju.

Korak 4: Izolacija sirovog materijala

[0235] Reaktor od 200 l sa prethodno ohlađenom vodom (100 l, 25 ml/g HNQ) je napunjen reakcionom smešom opisanom gore. Dobijena suspenzija je ohlađena na 6,0 °C, a zatim mešana na T=3±3 °C tokom ~1 sats. Dobijena suspenzija je zatim filtrirana, a sakupljene čvrste materije su prenete nazad u reaktor od 200 l.

[0236] Posle mešanja u 5% vodenom rastvoru NaHCO3(26 l, 6,5 ml/g HNQ) tokom 1 sata, suspenzija je filtrirana. Sakupljene čvrste materije su prenete nazad u reaktor od 200 l, mešane u vodi (26 l) 1 sat, a zatim filtrirane.

[0237] Vlažne čvrste materije su prebačene nazad u reaktor od 200 l, mešane u 1% vodenom rastvoru sirćetne kiseline (26 l) tokom ~1 sata, filtrirane i zatim isprane vodom na filter levku (10 l). Sakupljene čvrste materije su prenete nazad u reaktor od 200 l i zagrejane u etanolu (17,5 l; 4,3 ml/g HNQ) do blage flegme (77,4°C). Dobijena suspenzija je ohlađena na 42 °C i filtrirana.

[0238] Vlažne čvrste materije su prebačene u reaktor od 100 l i zagrejane u etanolu (17,5 l; 4,3 ml/g HNQ) do flegme (77,6 °C). Dobijena suspenzija je ohlađena na 4,5 °C i filtrirana. Preko noći je uklonjen likvor iz vlažnog kolača. Uzeti su uzorci<1>H NMR i HPLC.<1>H NMR: Jedinjenje 1 / NDHF (2-acetil-2,3-dihidronafto[2,3-b]furan-4,9-dion) 42:58 %; HPLC: Jedinjenje 1 / NDHF 74:11 % regije.

[0239] Čvrste materije su sušene u vakuum pećnici na 50 °C, tokom 4 dana, dajući 2,268 g sirovog Jedinjenja 1.<1>H NMR: Jedinjenje 1 / NDHF 41:59 %; HPLC: Jedinjenje 1 / NDHF 67:11 % regije.

PRIMER 9: Oksidacija naftodihidrofurana

[0240] Sirovo jedinjenje 1 (2,268 kg) je suspendovano u toluenu (77 l). Dodat je MnOz (9536 g) i smeša je zagrejana do blage flegme. TLC (1:1 EA:heksan) je pokazala potpunu reakciju posle 1 sata.

[0241] Reakciona smeša je zatim filtrirana vruća kroz prethodno zagrejanu podlogu od celita (1530 g, donji sloj), aktivnog uglja (2230 g, srednji sloj) i celita (932 g, gornji sloj). Sakupljen je žuto-narandžasti filtrat.

[0242] Filtrat je koncentrovan na rotacionom isparivaču do približno 1/10 zapremine. Suspenzija je filtrirana i isprana toluenom. Kristali su zatim sušeni na 50°C da bi se dobilo 952 g (42%) tamno žute čvrste supstance. HPLC: 99,94%.<1>H NMR nije pokazala prisustvo naftodihidrofurana.

[0243] Kristali su sušeni na 50°C pod vakuumom dodatnih 46-65 sati da bi se smanjila količina zaostalog toluena u materijalu.

PRIMER 10: Tretman etil acetatom

[0244] Jedinjenje 1 (5816 g) je sipano u reakcioni sud od 200 l. Dodan je etil acetat (145 l, 25 ml/g) i rastvor su zagrevani do flegme tokom 2 sata i 26 minuta. Flegma je održavana 5 sati i 30 minuta, a smeša je zatim ohlađena i održavana preko noći na 17°C.

[0245] Suspenzija je filtrirana na polietilenskoj peći. Žuti kristali su osušeni na vazduhu, zatim stavljeni u posude u vakuum peći na 75 sati, i dobijeno je 5532 g (95,1% prinos) žute čvrste materije. HPLC: 99,86%.1H NMR odgovara strukturi Jedinjenja 1.

PRIMER 11: Rekristalizacija etil acetatom

[0246] RBF od 2 l je napunjen sirovim materijalom (10 g) i etil acetatom (900 ml). Smeša je refluksovana na ~77 °C, a zatim je dodato još etil acetata (100 ml) da bi se postiglo potpuno rastvaranje. Dobijeni bistro-žućkasti rastvor je mešan na flegmi oko 30 minuta, a zatim je zagrevanje uklonjeno. Smeša je mešana preko noći na sobnoj temperaturi.

[0247] Rezultujuća suspenzija je filtrirana i sakupljene žute čvrste materije su isprane na levu sa etil acetatom (30 ml). Vlažna čvrsta supstanca je sušena u vakuum peći na 40-50 °C, tokom 4 sata, da bi se dobilo 8,53 g žutog kristalnog proizvoda (ukupni prinos ~17 %).

[0248]<1>H NMR: u skladu sa strukturom; HPLC: 99,94% regije; dsc: 228,68°C, 151 J/g.

PRIMER 12: Identifikacija jedinjenja naftofurana koja cilja kancer i matične ćelije kancera

Postupci

[0249] U ocenjivanjima života: Takođe su vršeni dnevni pregledi zdravstvenog stanja svake životinje. Telesna težina je proveravana svaka tri dana. Svakodnevno je vršeno snabdevanje hranom i vodom po stočarskoj proceduri objekta. Lečenje koji proizvodi >20% smrtnosti i ili >20% neto gubitka telesne težine smatra se toksičnim. Rezultati su izraženi kao srednji volumen tumora (mm<3>) ± SE. P vrednosti <0,05 se smatraju statistički relevantnim.

[0250] Stočarstvo: Mužjaci ili ženke golih miševa bez timusa 4-5 nedelja (Charles River Laboratories, Wilmington, MA.), aklimatizovani su na objekat za smeštaj životinja najmanje 1 nedelju pre početka studije. Sve eksperimentalne procedure koje su korišćene bile su u skladu sa smernicama Američkog društva za fiziologiju i Vodičem za negu i upotrebu laboratorijskih životinja, a takođe ih je odobrio Institucionalni komitet za negu i upotrebu životinja kompanije Boston Biomedical Inc. Životinje su bile smeštene u grupe od četiri u kavezima sa drvenom sečom u prostoriji sa kontrolisanom temperaturom (68°F-72°F), svetlošću (12-časovni ciklus svetlo-mrak) i vlažnošću (45-55%). Životinjama je tokom eksperimenta omogućen slobodan pristup vodi i hrani.

PRIMER 13: Kliničko ispitivanje: Bezbednost i efikasnost

[0251] 2-acetilnafto[2,3-b]furan-4,9-dion je izabran da uđe u fazu I kliničkog ispitivanja nakon što je dobio odobrenje IND od US FDA i Health Canada, što je bila studija eskalacije doze kod odraslih pacijenata sa uznapredovalim karcinomom čije lečenje nije uspelo sa standardnim terapijama. Ciklus se sastoji od oralne primene jedinjenja dva puta dnevno tokom 4 nedelje. Ciklusi su se ponavljali svake 4 nedelje (28 dana) sve dok se ne ispuni progresija bolesti, neprihvatljiva toksičnost ili drugi kriterijum za prekid. Ispitivanje eskalacije doze je sprovedeno kao otvoreno i multicentrično ispitivanje. Modifikovana Simonova ubrzana šema titracije je korišćena za povećanje doze.

[0252] Primarni cilj ispitivanja je bio da se utvrdi bezbednost, podnošljivost i preporučena doza faze II (RP2D). Sekundarni ciljevi ispitivanja bili su utvrđivanje farmakokinetičkog profila jedinjenja, farmakodinamike jedinjenja i preliminarne antitumorske aktivnosti jedinjenja.

[0253] Kriterijumi za uključivanje su uključivali histološki ili citološki potvrđen čvrsti tumor koji je metastatski, neresektabilan ili rekurentan; ≥18 godina starosti; merljiva bolest putem RECIST (Kriterijumi za procenu odgovora kod solidnih tumora); i Karnofski ≥70%. Kriterijumi isključenja su uključivali hemioterapiju, radioterapiju, imunoterapiju ili ispitivani agens u roku od 4 nedelje od prve doze; operacija u roku od 4 nedelje od prve doze; i poznate metastaze u mozgu.

[0254] Od 7. februara 2011. godine, 42 pacijenta sa karcinomom sa različitim uznapredovalim čvrstim tumorima koji su imali neuspešne hemioterapije bila su uključena u studiju. Demografske karakteristike i osnovne karakteristike bolesti pacijenata odabranih prema gore navedenim kriterijumima su sažete u tabeli 7.

1

Tabela 7. Demografski podaci i početne karakteristike bolesti

[0255] Od ta 42 pacijenta, procenjeno je 10 kohorti u dozama u rasponu od 20 mg do 2000 mg/dan. Povećanje doze se dobro podnosilo i nije primećena toksičnost koja ograničava dozu. Neželjeni događaji su uglavnom bili blagi, a najčešći su bili: dijareja, mučnina i umor. Događaji stepena 3 ili više uključuju: umor i dijareju. Ovi neželjeni događaji su zapisi o tome šta ovi pacijenti sa kancerom u kasnoj fazi doživljavaju tokom kliničkog ispitivanja, što može, ali ne mora biti povezano sa jedinjenjem 1. Neželjeni događaji su sumirani u tabeli 8

[0256] Do danas, ni MTD ni RP2D nisu dostignuti. Doze preko oko 1000 mg/dan jedinjenja pokazale su povoljnu farmakokinetiku sa očiglednom linearnom farmakokinetikom i bez dokaza o akumulaciji leka pri ponovljenom dnevnom doziranju svakih 28 dana. Na nivou doze od 320 mg/dan, koncentracija jedinjenja u plazmi se održavala preko 8 sati pri koncentraciji od najmanje 1,5 µM (IC50jedinjenja in vitro: 30-500 nM) Srednje koncentracije u plazmi različitih doznih grupa prikazane su na slici 12.

[0257] Od 42 dozirana pacijenta, 24 je bilo procenjivo za odgovor tumora od 7. februara 2011; 16 (16/24 pacijenata koji se mogu proceniti) je postiglo stabilnu bolest (8 do 75+ nedelja). Pacijenti koji su do sada uključeni sumirani su u tabeli 9.

[0258] 16/24 pacijenata koji se mogu proceniti pokazuju SD/MR, a 12 pokazuju produženi SD (>12 nedelja) prema RECIST 1,1; Nove metastatske lezije sprečene su kod 83% doziranih pacijenata.

[0259] Potpuna regresija metastatske lezije karcinoma debelog creva u bubreg kod pacijenta 0001 prikazana je na Slici 19. Pri dnevnoj primeni od 20 mg primećena je visoka koncentracija jedinjenja u urinu pacijenta. Obogaćivanje jedinjenja u urinu (Tabela 10) objašnjava uočenu potpunu regresiju pri relativno niskim dozama.

[0260] Potpuna regresija metastatske lezije karcinoma debelog creva u bubreg kod pacijenta 0001 prikazana je na Slici 19. Pri dnevnoj primeni od 20 mg primećena je visoka koncentracija

4

jedinjenja u urinu pacijenta. Obogaćivanje jedinjenja u urinu može pomoći da se objasni uočena potpuna regresija pri relativno malim dozama.

Tabela 10. Jedinjenje 1 prisutno je u mokraći pacijenta u visokoj koncentraciji

Pacijent Ukupna dnevna doza (mg) Vreme nakon doze (min) BBI608 (uM)

[0261] Shodno tome, jedinjenje je pokazalo izvanredan bezbednosni profil. Do danas nije primećena toksičnost koja ograničava dozu.

[0262] Povoljni PK profil sa oralnim doziranjem 2 x dnevno takođe je posmatran. Koncentracija u plazmi dostignuta je nekoliko puta preko efikasne koncentracije (in vitro IC50). AUC podaci prikazani su u tabeli 11.

Tabela 11. Pregled AUC za različite nivoe doze

[0263] Štaviše, primećeni su znaci antitumorske aktivnosti. 16 od 24 pacijenata je pokazalo SD/MR prema RECIST u nizu tumora koji su otporni na hemioterapije, uključujući kolorektalni adenokarcinom, karcinom glave i vrata, larcinom pluća, karcinom dojke, karcinom želuca i karcinom jajnika, melanom. Postojala je jedna potpuna regresija metastatske lezije raka debelog creva u bubreg (Slika 19). Pacijenti lečeni jedinjenjem 1 su pokazali dramatičan nedostatak novih metastatskih tumorskih lezija. Od 24 procenjivana pacijenta sa uznapredovalim refraktornim karcinomom, preko 80% nije pokazalo metastatske tumore.

[0264] Pacijenti koji su postigli dugotrajnu stabilnu bolest (>16 nedelja) tokom lečenja sa BBI608 su imali visoke nivoe p-STAT3 u svojim tumorskim tkivima pre lečenja imunohistohemijom korišćenjem anti-p-STAT3 antitela (Slika 25).

PRIMER 14: Režimi doziranja

[0265] Ovde opisana, terapeutski efikasna količina farmaceutske kompozicije uključujući čestice i/ili prečišćene oblike jedinjenja pronalaska može biti ukupna dnevna doza u opsegu od oko 20 mg do oko 2000 mg, od oko 240 mg. mg do oko 1500 mg. U skladu sa predmetnim pronalaskom, ukupna dnevna doza je u opsegu od oko 160 mg do oko 1000 mg, ili od oko 400 mg do oko 1000 mg.

[0266] Pogodni režimi doziranja uključuju davanje čestica, i/ili prečišćenih oblika jedinjenja pronalaska u jednoj dnevnoj dozi. Na primer, u određenim primerima i referentnim primerima koji su ovde opisani, čestice, polimorfi i/ili prečišćeni oblici jedinjenja pronalaska se primenjuju u jednoj dnevnoj dozi u opsegu od oko 20 mg QD (1 x dnevno) do oko 1000 mg QD.

[0267] Pogodni režimi doziranja uključuju davanje čestica, i/ili prečišćenih oblika jedinjenja pronalaska u više od jedne dnevne doze. U nekim primerima i referentnim primerima, čestice i/ili prečišćeni oblici jedinjenja pronalaska se daju u dve dnevne doze, gde je ukupna dnevna doza u opsegu od oko 40 mg do oko 2000 mg. U nekim primerima i referentnim primerima, čestice i/ili prečišćeni oblici jedinjenja pronalaska se daju u dve dnevne doze, pri čemu je svaka doza u opsegu od oko 20 mg do 1000 mg. U nekim primerima i referentnim primerima, čestice i/ili prečišćeni oblici jedinjenja pronalaska se daju u dve dnevne doze, pri čemu je svaka doza u opsegu od oko 160 mg do 600 mg. Na primer, čestice i/ili prečišćeni oblici jedinjenja pronalaska se daju u dve dnevne doze, pri čemu je svaka doza u opsegu od oko 200 mg do 500 mg. Na primer, čestice i/ili prečišćeni oblici jedinjenja pronalaska se daju u dve dnevne doze, pri čemu je svaka doza oko 500 mg.

[0268] Pogodni režimi doziranja uključuju davanje čestica, i/ili prečišćenih oblika jedinjenja pronalaska u tri dnevne doze, pri čemu je ukupna dnevna doza u opsegu od oko 60 mg do oko 1500 mg. Na primer, u nekim primerima i referentnim primerima, čestice i/ili prečišćeni oblici jedinjenja pronalaska se daju u tri dnevne doze, pri čemu je svaka doza u opsegu od oko 20 mg do 500 mg. Na primer, u nekim primerima i referentnim primerima, čestice i/ili prečišćeni oblici jedinjenja pronalaska se daju u tri dnevne doze, gde je svaka doza u opsegu od 160 mg do 500 mg.

[0269] Režim doziranja u kome su ljudi primali oko 500 mg Jedinjenja 1 dva puta dnevno (tj.

1000 mg ukupne dnevne doze) pokazao je postizanje najbolje selektivne farmakokinetike kod skoro svih lečenih pacijenata. Ovaj režim doziranja, koji se ovde naziva 500 mg BID, pokazao je željena farmakokinetička svojstva jedinjenja 1 kod ljudi (slika 20).

[0270] U referentnom primeru režima doziranja, ljudskim ispitanicima se daje 500 mg jedinjenja 1 tri puta dnevno (TID). Iako nivo ekspozicije jedinjenja 1 nije značajno poboljšan doziranjem tri puta dnevno u poređenju sa dozom dva puta dnevno, doziranje TID povećava vreme ekspozicije leku kod ljudi. Ovaj režim doze, koji se ovde naziva 500 mg TID, pokazao je dobru podnošljivost kod ljudi bez uočenih značajnih neželjenih događaja povezanih sa lekom.

[0271] U još jednom pogodnom primeru ili referentnom primeru režima doziranja, od oko ili iznad 20 mg jedinjenja 1 se daje jednom dnevno ljudskim ispitanicima. Ovaj režim doziranja, koji se ovde naziva 20 mg QD, pokazao je terapeutski aktivne nivoe kod pacijenata, ali se brzo uklanja iz krvi kod ljudi (Slika 21). Ovaj režim doziranja pokazao je dobru podnošljivost kod ljudi i znake potentne antitumorske aktivnosti u leziji karcinoma debelog creva u bubrezima zbog veoma visoke koncentracije leka u urinu.

[0272] U još jednom pogodnom režimu doziranja, jedinjenje 1 se primenjuje sa mlekom na prazan želudac što daje željenu farmakokinetiku (Tabela 12).

Tabela 12. Uticaj mleka na farmakokinetiku jedinjenja 1

[0273] U drugom pogodnom režimun doziranja, jedinjenje 1 se daje sa hranom koja odlaže Tmax (tabela 13).

Tabela 13. Uzimanje jedinjenja 1 sa hranom koja odlaže Tmax

PRIMER 15: Jedinjenja naftofurana produžavaju preživljavanje bez napredovanja bolesti

[0274] Produženje preživljavanja bez progresije (PFS) je pokazano kod pacijenata sa uznapredovalim kolorektalnim karcinomom koji je otporan na hemioterapiju (Slika 22). Produženje preživljavanja bez progresije takođe je primećeno kod pacijenata sa karcinomom glave i vrata, karcinomom želuca, karcinomom jajnika, trostruko negativnim karcinomom dojke, melanomom, adrenokortikoidnim karcinomom i karcinomom pluća.

[0275] korelaciji sa povećanjem preživljavanja bez progresije (Slika 23) kod pacijenata sa različitim karcinomima, uključujući kolorektalni, želudačni karcinom, karcinom glave i vrata, melanom, hondrosarkom, karcinom pluća, prostate, jajnika, adrenokortikoid i angiosarkom.

PRIMER 16: Farmakokinetički profil jedinjenja 1

[0276] Utvrđeno je da je jedinjenje 1 podjednako toksično za ćelije karcinoma i normalne ćelije, i zaključeno je da nema potencijala za lečenje karcinoma (K. Hirai K. et al., Cancer Detection and Prevention, 23(6) (1999) 539-550 Takano A. et al., Anticancer Research 29:455-464, 2009). Studije koje su ovde opisane otkrile su kontraintuitivno da ćelije raka i matične ćelije raka zahtevaju mnogo kraću izloženost nego normalne ćelije da bi bile ubijene jedinjenjem 1. Normalne ćelije mogu tolerisati do 24 sata izloženosti jedinjenju 1. Štaviše, studije su otkrile da se normalne ćelije mogu oporaviti nakon kratkog perioda bez izlaganja lekovima, dok se ćelije karcinoma ne mogu oporaviti nakon što su izložene određenoj koncentraciji jedinjenja 1 najmanje 2 sata. Na osnovu ovih studija, specijalna farmakokinetička izloženost [nazvana selektivni farmakokinetički profil (SPP) ili preferirani farmakokinetički profil (PPP), koji se naizmenično koristi u ovoj publikaciji] je projektovana za jedinjenje 1 koristeći podatke prikazane ispod u Tabeli 14 za postizanje selektivne antitumorske aktivnosti kod pacijenata (Slika 24).

Tabela 14. Upotreba veličine čestica za postizanje željene farmakokinetičke (PK) izloženosti za povećanje koncentracije leka u plazmi i smanjenje toksičnosti za normalne ćelije

[0277] Pogodno izlaganje SPP ili PPP jedinjenju pronalaska kao što je jedinjenje 1, njegove čestice i/ili prečišćeni oblici, je najmanje ili iznad 1,0 µM tokom najmanje 2 sata, a koncentracija leka u krvi mora da se u velikoj meri očisti u roku od 24 sata.

[0278] Na primer, pacijent održava izloženost koncentraciji jedinjenja pronalaska kao što je jedinjenje 1, njegove čestice i/ili prečišćeni oblici od najmanje 1,5 µM tokom definisanog vremenskog perioda, poželjno najmanje 2 sata, a lek mora biti u velikoj meri očišćen u roku od 24 sata. Duže izlaganje jedinjenju može dovesti do toksičnosti i/ili gubitka selektivnosti.

[0279] Da bi se postigao ovaj željeni SPP ili PPP, jedinjenje pronalaska se može davati u dozi za postizanje koncentracije jedinjenja u krvi kod ispitanika, npr. pacijenta, u opsegu od najmanje oko 0,02 µM do oko 30 µM. Na primer, jedinjenje prema pronalasku se može primeniti u dozi da se postigne koncentracija jedinjenja u krvi kod ispitanika od najmanje oko 0,5 uM tokom vremena od najmanje 2 sata, ali manje od 24 sata. Na primer, jedinjenje prema pronalasku se može primeniti u dozi da se postigne koncentracija u krvi kod ispitanika jedinjenja od najmanje oko 2 µM tokom vremena od najmanje 2 sata, ali manje od 24 sata.

[0280] Poželjno, ćelije raka moraju biti izložene jedinjenju iz pronalaska kao što je jedinjenje 1, njegove čestice i/ili prečišćeni oblici 4 sata u koncentraciji većoj od 0,2 µM da bi se izazvala smrt ćelije kancera. Međutim, produženo izlaganje ne doprinosi značajno efikasnosti jedinjenja pronalaska kao što je jedinjenje 1, njegove čestice i/ili prečišćeni oblici u ubijanju ćelija kancera. Jedinjenje 1 je pokazalo selektivnu aktivnost u ubijanju ćelija kancera, čuvajući pritom normalne ćelije neoštećene kada je koncentracija jedinjenja 1 održavana na većoj količini od oko 0,5 do oko 3 µM manje od 24 sata. Smanjena veličina čestica jedinjenja 1 postigla je ovaj preferirani farmakokinetički obrazac i selektivnu aktivnost.

[0281] Selektivna aktivnost Jedinjenja 1 u ubijanju ćelija kancera i čuvanju neoštećenih normalnih ćelija je predstavljena podacima u Tabeli 14 i ilustrovana na Slici 24. Izlaganje ćelija kancera jedinjenju 1 u koncentracijama od oko ili iznad 0,2 i 30 µM tokom od oko 4 sata do oko 24 sata pokazalo je selektivno ubijanje ćelija kancera i poštedu normalnih ćelija. Kontinuirano izlaganje ovim koncentracijama u trajanju dužem od 24 sata rezultiralo je gubitkom selektivnosti, tako da su normalne ćelije takođe oštećene. Izlaganje jedinjenju 1 pri

1

koncentracijama u krvi manjim od 0,5 µM nije rezultiralo ubijanjem ćelija kancera bez obzira na vreme izlaganja.

[0282] Režimi doziranja koji su ovde opisani pokazuju ovaj preferirani PK obrazac. Na primer, PK prikazan kod pacijenata koji primaju 500 mg dva puta dnevno kod pacijenata je ovaj preferirani obrazac izlaganja PK (Slika 20) koji pokazuje produženo izlaganje jedinjenju 1 iznad terapijskih nivoa sa značajnim klirensom leka do 24 sata. Od 80 mg dva puta dnevno do 200 mg dva puta dnevno, SPP ili PPP je postignut kod pacijenata sa povećanjem koncentracije leka u plazmi u zavisnosti od doze. Pri dozama od 300 mg BID (2 x dnevno) i 400 mg BID, činilo se da koncentracija leka u plazmi ima ograničeno dalje povećanje u odnosu na 200 mg BID. Međutim, otkriveno je da 500 mg BID dva puta dnevno može iznenađujuće pomoći u smanjenju varijacija među pacijentima, naime svi lečeni pacijenti mogu postići SPP sa dovoljno visokom koncentracijom leka u plazmi (Slika 12). Konačno, pacijenti koji su bili izloženi jedinjenju 1 iznad 1,6 uM tokom najmanje 4 sata pokazuju poboljšanje u preživljavanju bez progresije, pokazujući da ovaj obrazac izlaganja dovodi do poboljšane efikasnosti kod ljudi. PK izloženost jedinjenju 1 iznad 1 uM korelira sa povećanjem preživljavanja bez progresije bolesti (Slika 23) kod pacijenata sa različitim vrstama karcinoma uključujući kolorektalni karcinom, karcinom želuca, glave i vrata, melanom, hondrosarkom, karcinom pluća, prostate, jajnika, adrenokortikoid i angiosarkom. Ovi podaci su veoma različiti od onoga što bi se očekivalo od pretkliničkih eksperimenata. U pretkliničkim studijama, jedinjenje je pokazalo da ubija ćelije kancera ili matične ćelije kancera sa IC50na oko 100 do 200 nM. Međutim, klinički je primećeno kod pacijenata da te koncentracije nisu povezane sa kliničkom aktivnošću. Nasuprot tome, koncentracija u plazmi mora da dostigne iznad 1 uM da bi imala znake aktivnosti. Dalje povećanje koncentracije leka u plazmi na oko ili iznad 2 uM ili 3 uM povezano je sa poboljšanim znacima antitumorske aktivnosti.

[0283] Otelotvorenja koja su ilustrovana i razmatrana u ovoj specifikaciji imaju za cilj samo da nauče one koji su verzirani u ovu oblast tehnike najboljem načinu koji je poznat pronalazačima da naprave i koriste pronalazak. Svi prikazani primeri su reprezentativni i neograničavajući. Gore opisana otelotvorenja pronalaska mogu da se modifikuju ili variraju, bez odstupanja od pronalaska, kao što stručnjaci u ovoj oblasti cene u svetlu gornjeg učenja.

2

Claims (15)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje koje ima strukturu

   ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata ili hidrat za upotrebu u postupku lečenja kancera kod ljudi, pri čemu postupak obuhvata oralnu primenu jedinjenja u ukupnoj dnevnoj dozi u opsegu od 160 mg do 1000 mg i pri čemu je jedinjenje u obliku čestica i čestice imaju D50veći ili jednak 0,2 µm i manji ili jednak 20 µm, pri čemu se analiza veličine čestica vrši korišćenjem postupka suvih čestica.
2. 2. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što je jedinjenje formulisano za primenu u ukupnoj dnevnoj dozi u opsegu od 160 mg do 1000 mg, ili od 320 mg do 1000 mg, ili od 400 mg do 1000 mg.
3. 3. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što je jedinjenje formulisano za primenu u dve dnevne doze, gde je ukupna dnevna doza u opsegu od 160 mg do 1000 mg, ili naznačeno time što se jedinjenje daje ispitaniku u tri dnevne doze, pri čemu je ukupna dnevna doza u rasponu od 240 mg do 480 mg.
4. 4. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, naznačeno time je jedinjenje formulisano za primenu u dve dnevne doze, i pri čemu je svaka doza u opsegu od 80 mg do 500 mg, opciono pri čemu je svaka doza 500 mg.
5. 5. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, naznačeno time što je jedinjenje formulisano za primenu u tri dnevne doze, i pri čemu je svaka doza u opsegu od 80 mg do 160 mg.
6. 6. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time, što je jedinjenje formulisano za oralnu primenu u kombinaciji sa mlekom na prazan stomak.
7. 7. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačeno time što je jedinjenje u obliku čestica, i pri čemu čestice imaju D50jednak ili manji od 5 µm, ili pri čemu čestice imaju D50jednak ili manje od 3 µm.
8. 8. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što je jedinjenje u obliku čestica i čestice imaju D50manji ili jednak 2 µm.
9. 9. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što je karcinom kolorektalni karcinom, karcinom dojke, karcinom jajnika, kancer glave i vrata, melanom, angiosarkom, adenokarcinom želuca i adrenokortikoid, karcinom pluća, karcinom prostate, karcinom jetre, tumor mozga, leukemija, multipli mijelom, karcinom želuca, limfom, meduloblastom, karcinom grlića materice, karcinom bubrežnih ćelija hepatocelularni karcinom, kancer jednjaka, gliom, karcinom mokraćne bešike, karcinom pankreasa, karcinom endometrijuma, karcinom štitaste žlezde, karcinom žučnih kanala, karcinom kostiju, kancer oka (retinoblastom), karcinom žučne kese, karcinom hipofize, karcinom rektuma, karcinom pljuvačne žlezde ili karcinom nosa i ždrela.
10. 10. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što je karcinom refraktorni kancer, rekurentni kancer ili metastatski kancer.
11. 11. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, gde je kancer povezan sa prekomernom ekspresijom STAT3.
12. 12. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što je jedinjenje formulisano za davanje ispitaniku kod koga je detektovan nivo STAT3 ekspresije u tumoru, pri čemu se nivo STAT3 ekspresije koristi kao biomarker za selekciju pacijenata.
13. 13. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 3 do 5, naznačeno time što je jedinjenje formulisano kao jedna ili više jediničnih doza.
14. 14. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 13, naznačeno time svaka jedinična doza obuhvata približno ukupnu dozu ili deo doze jedinjenja u svakoj dozi. 4
15. 15. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što je jedinjenje formulisano da obezbedi profil brzog oslobađanja, profil zadržanog oslobađanja ili odloženo oslobađanje kod ispitanika.