RS65544B1 - Poboljšano đubrivo - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ova prijava zahteva prvenstvo prema AU2020900981 i AU2019902376.

Tehnička oblast

[0002] Predmetni pronalazak se odnosi na unapređeno đubrivo.

Pozadina

[0003] Organska đubriva uglavnom sadrže materijale na biljnoj i životinjskoj bazi. Materijali mogu biti, na primer, stajnjak, lešine, otpad od hrane, organski industrijski otpad i zelena stelja. Organska đubriva i/ili đubriva na bazi ugljenika imaju tendenciju da budu korisna za zemljište uključujući poboljšanje strukture zemljišta, stimulisanje mikrobne aktivnosti i/ili postepeno oslobađanje svih esencijalnih hranljivih materija u zemljište.

[0004] Neorganska đubriva sadrže minerale i ponekad sintetičke hemikalije kao što su one koje su poreklom od prirodnih i/ili sintetičkih ugljovodonika i atmosferskog azota. Neorganska đubriva mogu uključivati glavne hranljive materije koje su biljkama potrebne za rast i preživljavanje, kao što su azot N, kalijum K i fosfor P. Hranljive materije iz neorganskih đubriva mogu da se izluže u zemljište i mogu uticati na kolonije mikroba u zoni primene. Iz ovog i drugih razloga, neorganska đubriva se najbolje koriste zajedno sa organskim đubrivima barem za održavanje zdravlja zemljišta.

[0005] Organska đubriva imaju tendenciju da budu glomazna sa konzistencijom sličnom malču. Neorganska đubriva dolaze u različitim oblicima kao što su suvi prahovi ili peleti (granule, sfere, pastile) ili tečnosti uključujući solubilne rastvore. Hranljive materije u organskom đubrivu imaju tendenciju da se oslobađaju sporo tokom vremena, što može značiti da količina i broj puta kada je organsko đubrivo potrebno primeniti na zemljište mogu varirati u datom vremenskom periodu. Neorganske hranljive materije su tipično odmah dostupne biljci. Prekomerno đubrenje neorganskim đubrivima ili nepravilna tehnika postavljanja ili primene može povećati rizik da će koncentracija hranljivih materija oštetiti biljku, naročito klijajuće ili nezrele biljke.

[0006] Tipično, organskim đubrivima, barem onima koja sadrže lešine/otpad, treba rukovati pažljivo, s obzirom na to da, u nekim slučajevima, organsko đubrivo može biti kolonizovano patogenim mikrobima koji mogu biti štetni za ljude i životinje na ispaši.

[0007] Usled inherentnih razlika u konzistenciji, bezbednosnim zahtevima i aktivnosti zemljišta, organska i neorganska đubriva se tipično primenjuju na zemljišta u dva odvojena procesa primene. Ponekad, potrebne su različite mašine za primenu svakog od tipova organskog i neorganskog đubriva. Vreme primene takođe možda treba da bude različito za svaki od tipova đubriva. Postoji potreba za poboljšanom formulacijom đubriva koja prevazilazi ili barem ublažava neke od nedostataka đubriva u stanju tehnike.

[0008] Podrazumeva se da, ukoliko se ovde poziva na bilo koje stanje tehnike, takvo pozivanje ne predstavlja priznanje da ova publikacija čini deo uobičajenog opšteg znanja u struci, u Australiji ili bilo kojoj drugoj zemlji.

[0009] CN109279959 (UNIV HUAZHONG AG) objavljuje složeno đubrivo sa produženim oslobađanjem na bazi biouglja od ultramikro slame. Složeno đubrivo se priprema od sledećih sirovina u delovima po težini: 5-8 delova ultramikro slame pirinča, 5-8 delova ultramikro stabljika pamuka, 15-20 delova biouglja od ultramikro slame pirinča, 15-20 delova biouglja od ultramikro stabljika, 5-10 delova huminske kiseline, 3-6 delova uree, 15-20 delova amonijum karbonata, 20-25 delova dikalijum hidrogen fosfata, 2-4 dela kukuruznog skroba, 2-4 dela bentonita i 5-15 delova vode. Objavljeno složeno đubrivo na bazi biouglja od ultramikro slame ima visok sadržaj N, P, K i organskih materija, sadrži veliki broj funkcionalnih grupa koje sadrže aktivni kiseonik i blagotvorno je za adheziju mikrobnih ćelija. Složeno đubrivo na bazi biouglja od ultramikro slame primenjuje se na zemljište i podvrgava se sporom pucanju posle kvašenja kako bi se oslobodili hranljivi elementi; i u međuvremenu, biougalj od ultramikro slame ima dobru sposobnost adsorpcije hranljivih elemenata, tako da se hranljivi elementi ne mogu prebrzo izgubiti, postiže se cilj primene đubriva sa produženim oslobađanjem, i povećava se stopa iskorišćenja đubriva.

[0010] CN108484286 (XINJANG TAIGU BIO FERTILIZER CO LTD) objavljuje specijalno organsko/neorgansko složeno đubrivo za slanu i alkalnu zemlju, kao i postupak njegove pripreme i primenu. Složeno đubrivo sadrži sirovine, odnosno smešu i smešu, pri čemu je težinski odnos smeše prema smeši (1,5-3,5):1; smeša sadrži kompozitni ugalj, biološko organsko đubrivo, supstance huminske kiseline, ostatke furfurala, preparat za poboljšanje i neorganske hranljive materije koje se mešaju u određenom odnosu; smeša sadrži biološko organsko đubrivo, supstance huminske kiseline, ostatke furfurala i sredstva za poboljšanje zadržavanja vode koja se mešaju u određenom odnosu. Usvajanjem objavljenog proizvoda mogu se poboljšati strukture zemljišta, može se poboljšati poroznost zemljišta, može se smanjiti nasipna gustina zemljišta, može se povećati sadržaj organskih materija u zemljištu, može se povećati količina katjonske razmene u zemljištu, i može se smanjiti pH vrednost zemljišta i ukupna količina soli, koje su solubilne u vodi, u zemljištu. Pored toga, đubrivo ima funkciju sporog oslobađanja kiselih supstanci i hranljivih materija, sposobno je da aktivira zemljište, smanji imobilizaciju zemljišta na hranljive materije i poveća stopu iskorišćenja hranljivih materija, sposobno je da kontinuirano i stabilno poboljšava zemljište, bez štetnih je uticaja na životnu sredinu i biljke, i ekološko je i prihvatljivo za životnu sredinu.

[0011] CN108728165 (FUJIAN SINOCHEM ZHISHENG FERTILIZER CO LTD) objavljuje postupak sveobuhvatnog korišćenja resursa za proizvodnju đubriva sa ugljeničnim matriksom na bazi peći sa tokom gasa naviše za koproizvodnju ugljeničnog gasa. Postupak sveobuhvatnog korišćenja resursa za proizvodnju đubriva sa ugljeničnim matriksom sadrži sledeće korake: a, otpad iz poljoprivrede i šumarstva drobi se upotrebom drobilice, dobijeni zdrobljeni materijal se uvodi u sušač sa valjcima za pre-tretman sušenja sirovine; b, posle sušenja, materijal se uvodi u peć sa tokom gasa naviše za koproizvodnju ugljeničnog gasa za reakciju gasifikacije pirolize za proizvodnju uglja od biomase i zapaljivog gasa iz biomase; i c, proizvedeni ugalj od biomase podvrgava se mlevenju, dobijeni prah uglja od biomase podvrgava se tretmanu raspršivanjem piroligne tečnosti, neorgansko đubrivo i vezujući agens se dodaju u ugalj od biomase posle tretmana raspršivanjem kako bi se dobilo đubrivo sa ugljeničnim matriksom, i đubrivo sa ugljeničnim matriksom podvrgava se granulaciji kako bi se dobile čestice đubriva sa ugljeničnim matriksom. Postupak sveobuhvatnog korišćenja resursa za proizvodnju đubriva sa ugljeničnim matriksom je sposoban da realizuje sveobuhvatno korišćenje resursa i poveća efikasnost korišćenja energije; i pored toga, gas za sagorevanje od biomase podvrgava se sagorevanju sa niskim sadržajem azota kako bi se proizvela para, kotlovi na ugalj se mogu delimično zameniti, realizuje se pražnjenje u skladu sa zaštitom životne sredine, izduvna toplota iz izduvnog sistema kotla se dalje usvaja u sistemu za sušenje, i realizuje se optimizacija korišćenja energije. CN107011074 (HEFEI SHENWO GARDENING CO LTD) objavljuje đubrivo za sadnju cveća i postupak njegove pripreme. Đubrivo sadrži, po težini, 5-12 delova uree, 3-7 delova kalijum dihidrogen fosfata, 10-20 delova skroba, 5-15 delova rezidualnog kolača nakon ceđenja biljnog ulja, 15-25 delova životinjskog stajnjaka, 10-20 delova mulja iz ribnjaka, 7-18 delova slame biljaka, 8-17 delova ostataka tradicionalne kineske medicine, 6-13 delova pomoćnih materijala, 0,2-1 deo soja fotosintetičke bakterije, 0,6-3 dela hitozana i 0,5-1,5 delova retkih zemnih jedinjenja. Kompozicija i postupak pripreme đubriva poboljšani su kako bi biološki crni ugljenik i pomoćni materijali adsorbovali jonizovane hranljive materije kako bi se istovremeno pristupilo brzo dostupnim hranljivim materijama i sporo dostupnim hranljivim materijama; i đubrivo za sadnju cveća ima prednost što je potpuno i bogato hranljivim elementima, realizuje se kontinuirano dugotrajno snabdevanje raznim elementima potrebnim cveću, i pogodnost u upotrebi.

Sažetak pronalaska

[0012] U prvom aspektu obezbeđeno je suvo i čvrsto đubrivo u obliku diskretnih čestica kao što je zahtevano u patentnom zahtevu 1. Opciona svojstva su zahtevana u zavisnim patentnim zahtevima.

[0013] U drugom aspektu obezbeđen je postupak pripreme suvog i čvrstog đubriva u obliku diskretnih čestica kao što je zahtevano u patentnom zahtevu 10. Opciona svojstva su zahtevana u zavisnim patentnim zahtevima. Pod "homogenom smešom organskih i neorganskih materijala" u đubrivu podrazumeva se da đubrivo sadrži dva materijala pomešana i suštinski povezana zajedno. Materijali ne moraju biti hemijski povezani zajedno ali su barem fizički povezani zajedno. Đubrivo nije namenjeno da uključuje ona sa organskim đubrivom primenjenim u jednoj fazi i neorganskim đubrivom primenjenim u drugoj fazi. Ovo bi bila heterogena smeša ova dva i obezbedilo bi manje prednosti od predmetnog pronalaska. Prednost suvog i čvrstog đubriva je u tome što se organski i neorganski materijali đubriva mogu primeniti zajedno u jednom koraku upotrebom postojeće opreme za primenu. Ovo predstavlja značajnu uštedu troškova i vremena. Organski otpad se može označiti kao biočvrste materije. Organski otpad je poželjno životinjski otpad. Životinjski otpad može biti bilo šta dobijeno od životinje što se uobičajeno odbacuje ili se smatra da ima malu vrednost za dalju preradu. Otpad može uključivati stajnjak od životinje, lešine, ili druge materijale koji se upotrebljavaju (npr. prostirku), odbacuju sa životinja (npr. dlaka, koža, delovi tela). Otpad može uključivati stelju. Stelja može biti smeša živinskog izmeta, rasute hrane, delova tela npr. perja, i materijala koji se upotrebljava kao prostirka u poljoprivrednim operacijama. Stelja takođe može uključivati neiskorišćene materijale za prostirke. U nekim primerima izvođenja, organski otpad je zeleni otpad.

[0014] Zeleni otpad može uključivati poljoprivredni otpad kao što je seno (moguće oštećeno otpadno seno) ili druge poljoprivredne biočvrste materije. Organski otpad koji je predmet predmetnog postupka ili u predmetnom đubrivu može biti smeša različitih tipova biočvrstih materija. U nekim primerima izvođenja, životinjski otpad sadrži najmanje 25, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90 ili 100 tež. % organske komponente kompozicije đubriva.

[0015] U jednom primeru izvođenja, životinjski otpad je pileći otpad. Otpad može sadržati lešine pilića i/ili pileći stajnjak i/ili pileću stelju. Pileći otpad ili stelja živine predstavljaju značajan tok otpada u nekim zemljama. U jednom primeru izvođenja, životinjski otpad je svinjski otpad. Otpad može sadržati lešine svinja i/ili svinjski stajnjak i/ili svinjsku stelju. U jednom primeru izvođenja, životinjski otpad je stočni otpad. Otpad može sadržati lešine goveda i/ili stočni stajnjak i/ili stočnu stelju. Životinja može biti bilo koja druga životinja koja proizvodi otpad. U primerima izvođenja, predmetni pronalazak može da obezbedi postupak za korišćenje tog toka otpada u reciklirani i komercijalno vredan proizvod. Procenti različitog otpada životinja mogu varirati kao što je ovde opisano. Poželjno, otpad nije previše vlažan tako da može biti prednosti upotrebe više stelje i manje stajnjaka u toku napajanja.

[0016] Jedno od ograničenja za direktnu primenu organskog otpada na zemljište je prisustvo patogenih mikroorganizama. Na primer, životinjski otpad može sadržati mikroskopske gljivice kao što su rodovi Fusarium, Apergillus i/ili Penicillium. Većina Fusarium gljivica su fitotrofi. Aspergillus i Penicillium formiraju toksine u zemljištu. Različiti patogeni mogu se naći u pilećim steljama ili organskim đubrivima na bazi pileće stelje, kao što su Actinobacillus, Bordetalla, Campylobacter, Clostridium, Corynebacterium, Escherichia coli, Globicatella, Listeria, Mycobacterium, Salmonella, Staphylococcus, i Streptococcus. Poznato je da Listeria i Salmonella izazivaju smrt. Đubrivo koje je ovde opisano je sterilan proizvod organskog otpada. Pod sterilnim podrazumeva se da patogeni nemaju tendenciju da budu prisutni u đubrivu neposredno pre upotrebe. Pošto je sterilno, đubrivo je prema tome sigurnije za rukovanje od đubriva koje nije sterilno. Listeria infekcija može dovesti do neplaniranih abortusa kod trudnica ili smrti novorođenčadi. Salmonella, Campylobacter, i enterohemoragična Escherichia coli među najčešćim su patogenima koji se prenose hranom i koji pogađaju milione ljudi godišnje - ponekad sa teškim i fatalnim ishodima. Treba razumeti da su patogeni, uključujući bakterije, gljivice i kvasce, itd. prisutni u vazduhu i neizbežno će kontaminirati bilo koji materijal koji nije izolovan ili na drugi način zaštićen. U skladu sa tim, u proizvodu đubriva mogu biti prisutni neki patogeni, ali oni ne bi bili u istom broju kao što bi inače bili prisutni bez bilo kakvog procesa sterilizacije.

[0017] Da bi se materijal sterilisao, mogu se koristiti hemijski, termički i/ili fizički postupci. Poželjno je da se organska materija predmetnog đubriva podvrgne procesu termičke sterilizacije. Treba razumeti da se pored termičke sterilizacije mogu primeniti i drugi procesi sterilizacije. Proces sterilizacije poželjno podvrgava organski otpad temperaturi koja je dovoljna da redukuje ili eliminiše patogene u otpadu. Proces sterilizacije treba da redukuje ili eliminiše patogene i takođe može da smanji sadržaj vlage u organskom otpadu do tačke u kojoj je inhibiran dalji rast mikroorganizama. Ovo smanjenje sadržaja vlage može biti važno za skladištenje i transport organskog dela đubriva do tačke upotrebe kada se primenjuje na zemljište. U primerima izvođenja, proces sterilizacije može smanjiti sadržaj vlage na ukupan sadržaj vode po težini od najviše 1, 2, 5, 10 ili 15 tež. %.

[0018] Tokom procesa termičke sterilizacije, para i drugi isparljivi gasovi mogu se odbaciti, zarobiti i/ili kondenzovati u sistemu za prečišćavanje gasova. Smatra se da postoji mali gubitak hranljivih materija od glomazne čvrste materije do kondenzovane pare. Pare koje se ne mogu kondenzovati mogu se poslati u atmosferu kroz završni proces filtracije. Kondenzat se može skladištiti na licu mesta i opciono ponovo reciklirati kroz proces (kao agens za kvašenje) ili odložiti. U jednom primeru izvođenja, kondenzat se koristi u fazi granulacije procesa kao što je opisano dodatno u nastavku. Kondenzat ima potencijal da mu se dodaju druge hranljive materije (npr. APP i/ili urea) kako bi se zatim prodao kao tečno đubrivo.

[0019] U jednom primeru izvođenja, kako bi se izvršila sterilizacija, organski materijal se podvrgava pirolizi. Poželjno, piroliza je torefakcija organskog materijala. Piroliza je termička dekompozicija materijala na povišenim temperaturama u inertnoj (anaerobnoj) atmosferi. Piroliza organskih materijala zahteva kontrolu/eliminaciju kiseonika kako bi se izbegla delimična ili potpuna oksidacija (sagorevanje). Piroliza organskih materijala se dešava u temperaturnim opsezima i tipično rezultuje različitim krajnjim proizvodima. Piroliza počinje na 250 stepeni C i ugljenisanje je na 400 stepeni C za mnoge prirodne organske materije. Na najnižem kraju, kompostiranje se dešava između 40 stepeni C i 80 stepeni C. Torefakcija se tipično dešava između 150 stepeni C i 350 stepeni C. Biougalj se uobičajeno proizvodi iznad -750 stepeni C. Tipično, ugalj postaje površinski aktivniji na temperaturama iznad 600 stepeni C. Biougljevi koji su pripremljeni na veoma visokim temperaturama npr. >600-700 stepeni C možda neće biti korisni barem za poljoprivrednu upotrebu. Neki biougljevi koji su pripremljeni na oko 450-500 stepeni C mogu obezbediti relativno dobre rezultate za poljoprivrednu upotrebu. Predmetni postupak poželjno primenjuje temperaturu na kojoj se dešava torefakcija, tako da organski otpad postaje torefikovani proizvod.

[0020] Smatra se da je torefakcija pogodna procesna tehnologija za pripremu predmetnog đubriva, pošto može 'aktivirati' organski materijal na temperaturi koja je dovoljno niska da spreči evoluciju teže isparljivih materijala (npr. katrana). Aktivacija je proces promene osnovnog ugljeničnog matriksa. Posle torefakcije (-350 stepeni C), ugljenik iz organskog otpada ima tendenciju da postane krhkiji i relativno se lakše melje i kompaktuje. Torefikovani proizvod ima ćelijsku strukturu koja je slična, ali nije ista kao ona biouglja. Predmetni proces ne podvrgava organski otpad temperaturama koje rezultuju biougljem.

[0021] Nakon primene suvog i čvrstog đubriva na zemljište, bakterije koje su prisutne u zemljištu sposobne su da započnu metabolizovanje ugljenika iz organskog materijala. Organski materijal je bogat ugljenikom. Ugljenik iz đubriva je labilan. Pod labilnim se podrazumeva da je ugljenik biodostupan mikroorganizmima u matriksu zemljišta. Sledeći primer materijala koji je bogat ugljenikom je biougalj; međutim, ugljenik iz biouglja nije labilan. Biougalj prema tome nije (toliko) koristan u đubrivu iz predmetnog pronalaska, pošto su mikroorganizmi manje sposobni da upotrebljavaju ugljenik. Biougalj može predstavljati prvo medijum za sekvestraciju za sprečavanje ponovnog ulaska ugljenika u atmosferu i drugo, kompoziciju sa sporim oslobađanjem za upotrebu u sadnji semena.

[0022] Torefikovana struktura koja rezultuje iz predmetnog postupka je poželjno od pomoći za zdravlje zemljišta jer može da obezbedi porozan medijum velike površine za koristan rast mikroba, skladištenje vode i hranljivih materija. Predmetno đubrivo može da obezbedi istovremeno snabdevanje hranljivim materijama i kompostom; hranljive materije su u obliku sa produženim oslobađanjem i manje je verovatno da će izazvati probleme sa klijavošću/oštećenjem sadnica ali u primerima izvođenja, i dalje je brže i predvidljivije u oslobađanju od tradicionalnih stajnjaka i komposta.

[0023] Hranljive materije u đubrivu uključuju najmanje jedno od azota (N), fosfora (P), kalijuma (K) i sumpora (S). Hranljive materije mogu biti NPKS (tj. sve od 4). Hranljive materije mogu biti jedno ili više od NPKS. Dodatne neorganske hranljive materije mogu se dodati organskom materijalu kada je podvrgnut procesu sterilizacije. Treba razumeti da organski materijal takođe sadrži neke hranljive materije, ali se željeni i konzistentni, stabilni i precizni sadržaj hranljivih materija postiže dodavanjem neorganskog đubriva posle sterilizacije organske komponente.

[0024] Postupak za formiranje đubriva može sadržati korak mešanja neorganskih materijala koji sadrže najmanje jedno od NPKS sa sterilnim organskim proizvodom kako bi se proizveo pomešani proizvod. Ovo se tipično radi pošto je organska komponenta podvrgnuta procesu sterilizacije, međutim u nekim slučajevima može se uraditi i pre. Nema potrebe za tretiranjem toplotom sastojaka neorganskog đubriva pošto će oni imati tendenciju da budu sterilni usled visokog sadržaja soli i/ili amonijaka i toplote/pritiska koji su povezani sa njihovim proizvodnim procesom. Dodatni argument za dodavanje neorganskog materijala posle je da određene temperature mogu hemijski da izmene neorganski materijal đubriva ili da ga istope u obezbeđenom obliku.

[0025] Mešanje se može obaviti pošto se svaki od organskih i neorganskih materijala samelje. Alternativno, mešanje se može obaviti pre nego što se svaki od organskih i neorganskih materijala samelje tako da se melju zajedno. U nekim primerima izvođenja, postoje prednosti zajedničkog mlevenja materijala jer može biti manje začepljivanja u mlinu i smanjeno je prekomerno mlevenje torefikovane baze.

[0026] Kako bi se pomešala dva materijala, mešanje se može izvesti sledećim procesom:

• Organski sastojci se tretiraju toplotom (torefikuju).

• Organski sastojak se meša sa neorganskim đubrivom (i drugim mineralima, npr.

reaktivnim kamenim fosfatom i vezujućim agensom). Organska/neorganska smeša se zatim melje.

• Pomešana organska i neorganska kompozicija se zatim može podvrgnuti kompaktovanju kako bi se formirale diskretne čestice. Ovo može biti bilo koji oblik uključujući granulaciju, ekstruziju ili peletiranje. Ovaj proces ne uključuje nužno spoljnu toplotu ali može biti toplote usled smicanja od mešanja. U nekim primerima izvođenja, para ili topla voda se mogu upotrebljavati da pomognu granulaciju. Upravo u ovom koraku može se upotrebljavati reciklirani kondenzat.

• Granule se mogu podvrgnuti poliranju kako bi se postigao sferni oblik (bez nepravilnih i oštrih ivica) i konzistentna veličina. Poliranje tipično zahteva primenu tečnosti u obliku spreja.

• Polirane granule se zatim mogu podvrgnuti termičkom sušenju kako bi se osiguralo da se dodatna vlaga osuši i da su granule biološki neaktivne za potrebe skladištenja i rukovanja. Osušene granule će takođe imati bolju tvrdoću za izdržljivost u rukovanju u opremi za primenu đubriva.

[0027] Za formiranje granula neophodno je malo vlage. Ukoliko ima premalo vlage, proizvod će biti prašnjav. Ukoliko je sadržaj vlage previsok, može biti povećana tendencija rasta patogena u proizvodu. Sadržaj vlage se može smanjiti odabirom suvlje mešavine organske smeše za torefakciju. Sadržaj vlage u krajnjim granulama je, u poželjnom primeru izvođenja, manji od 5 tež. %, ali veći od 1 tež. %. Kako bi se dostigao ovaj nivo vlage, može se podesiti period sušenja i/ili temperatura sušenja u koraku termičkog sušenja. Alternativno, granule mogu biti podvrgnute ciklusu sušenja više od jednom.

[0028] Sadržaj vlage u poboljšanim granulama đubriva ima uticaj na silu drobljenja (tvrdoću). Sila drobljenja se smanjuje kako se povećava sadržaj vlage. U jednom primeru izvođenja, sila drobljenja je najmanje 24,5, 30 ili 34,3 Njutna (2,5, 3 ili 3,5 KgF) što je uporedivo sa npr. granulama uree. Čestice poboljšanog đubriva su takođe slične veličine kao i granule uree i prosečnog su prečnika u opsegu od 2 do 5 mm. Kako bi se smanjila bilo kakva tendencija apsorpcije vode, koja bi mogla uticati na rezultujuću silu drobljenja, čestice se mogu obložiti. Obloga može biti poznata obloga koja smanjuje hidroskopsku prirodu čestica.

[0029] U predmetnom đubrivu, neorganske hranljive materije se dodaju u pokušaju da se kontroliše količina hranljivih materija koja je dostupna u zemljištu. Količina dodate hranljive materije može se odrediti na osnovu predviđene krajnje upotrebe đubriva. U nekim primerima izvođenja, osoba sa iskustvom će izvesti eksperimente na zemljištu na koje će se primeniti đubrivo. Rezultati eksperimenata će otkriti koje bi hranljive materije bile najbolje za ciljno zemljište. Alternativno, potrebe za hranljivim materijama mogu se odrediti analizom zemljišta i/ili biljnog tkiva.

[0030] Poželjno je da se hranljive materije sporo oslobađaju sa najviše 15, 25, 30, 45 ili 50% N i P koji postaju dostupni u prvih 1, 2, ili 3 meseca i ostatak je dostupan tokom narednih 1 do 3, do 12 do 18 meseci. U jednom primeru izvođenja tokom 1 do 12 meseci. U jednom primeru izvođenja, 50% N i P je dostupno tokom prvog meseca i ostatak postaje dostupan tokom narednih 1-4 meseca. Bez želje da budemo vezani teorijom, smatra se da većinu dostupnih hranljivih materija u početku upotrebljavaju mikrobi u zemljištu, i ove hranljive materije se oslobađaju nakon smrti i propadanja nativne mikrobne populacije. Mikrobi prestaju da napreduju kada se ugljenični materijal đubriva potroši kao izvor hrane.

[0031] Upotrebom organskog matriksa zajedno sa neorganskim hranljivim materijama, može biti moguće uneti u suvo i čvrsto đubrivo veće opterećenje azotom. Obično, velika koncentracija soli đubriva i/ili amonijačnog azota u blizini klijajućeg semena ili nezrele biljke u zemljištu biće štetna za biljku. Međutim, ukoliko u okolnom zemljištu ima dovoljno organske materije da vezuje amonijačni azot i druge soli ovaj problem se može izbeći ili barem smanjiti. Azot tada postaje dostupan biljci kasnije, pošto mikrobi upotrebe ugljenik kao izvor energije i amonijak kao gradivni blok proteina. Količina amonijačnog azota u đubrivu može biti najmanje 1, 2, 5, 10, 12 ili 15% tež./tež.

[0032] Azot N koji se dodaje organskom materijalu može biti u obliku jednog ili više od (ali nije ograničen na):

1

• Amonijum sulfat

• Urea

• Amonijum hlorid

• Amonijum nitrat

• Anhidrovani amonijak

• Urea amonijum nitrat

• Kalcijum amonijum nitrat

• Kalijum nitrat

• Kalcijum nitrat

[0033] Procenat ukupnog azota u đubrivu može biti najmanje 0, 10, 20 ili 30% tež./tež. U jednom primeru izvođenja, pod pretpostavkom da ima minimum 30% organskog materijala, ukupan maksimum N bio bi ograničen na oko 30% tež./tež.

[0034] U nekim primerima izvođenja, kombinacija neorganskog materijala i organske materije može da obezbedi potencijalno eksplozivnu kombinaciju. Kako bi se smanjila mogućnost da đubrivo bude zapaljivo, mogu se preduzeti određeni koraci. Koraci mogu uključivati dodavanje usporivača eksplozije. Usporivač eksplozije može biti diamonijum fosfat (DAP).

[0035] Fosfor P koji se dodaje organskom materijalu može biti u obliku jednog ili više od (ali nije ograničen na):

• Superfosfat

• Koštano brašno

• Kameni fosfat

• Diamonijum fosfat

• Monoamonijum fosfat

• Trostruki superfosfat

• Fosforna kiselina.

[0036] Procenat ukupnog fosfora u đubrivu može biti najmanje 0,5 do 15% tež./tež.

[0037] Kalijum K koji se dodaje organskom materijalu može biti u obliku jednog ili više od (ali nije ograničen na):

• Kalijum hlorid (murijat potaša)

• Kalijum sulfat

• Kalijum šenit

• Kalijum nitrat

• Potaš koji je poreklom iz melase

[0038] Procenat ukupnog kalijuma u đubrivu može biti najmanje 0,5 do 12% tež./tež.

[0039] Sumpor S koji se dodaje organskom materijalu može biti u obliku jednog ili više od (ali nije ograničen na):

• Sumporni prah

• Sumpor (granularni)

• Sumpor bentonit

• Amonijum sulfat

[0040] Procenat ukupnog sumpora u đubrivu može biti najmanje 1 do 16% tež./tež.

[0041] Formulacija može sadržati najmanje jedno od NPKS, što znači da može sadržati N i/ili P i/ili K i/ili S. Formulacija može sadržati sve četiri od NPKS, ili može sadržati manje od sve četiri od NPKS hranljive materije. Neće svaka formulacija sadržati neorganske oblike svakog od NPKS, npr. neke mogu sadržati samo N u neorganskom obliku. Kombinovani aditivi se takođe mogu upotrebljavati uključujući jedan ili više, ali nisu ograničeni na, diamonijum fosfat, amonijum fosfat sulfat, urea amonijum fosfat, mono amonijum fosfat, amonijum nitrat fosfat, amonijum fosfat, NPK. Pored navedenih neorganskih hranljivih materija, đubrivo može sadržati mikro hranljive materije uključujući cink, bakar, gvožđe, mangan, bor, molibden i sekundarne hranljive materije kalcijum, magnezijum i silicijum. Procenat sekundarnih hranljivih materija kao što je kalcijum u đubrivu može biti najmanje 0,5 do 18% tež./tež. Procenat mikro hranljivih materija u đubrivu može biti najmanje 0,01 do 2% tež./tež.

[0042] U kompoziciji mogu biti i drugi aditivi koji ne obezbeđuju nužno nutritivne prednosti, već daju druga funkcionalna poboljšanja. U primerima izvođenja, postoje aditivi za povećanje mehaničkih svojstava krajnjeg proizvoda. U primerima izvođenja, formulacija uključuje jedan ili više inhibitora nitrifikacije. Azot iz đubriva se neefikasno upotrebljava u mnogim poljoprivrednim zemljištima jer je nitratni azot koji je dostupan biljkama podložan gubicima usled luženja i denitrifikacije. Jedan postupak za smanjenje takvih gubitaka je stabilizacija azotnih đubriva sa inhibitorima nitrifikacije. Ovo se postiže tretiranjem zemljišta (putem đubriva) sa jedinjenjima koja inhibiraju aktivnost nitrifikujućih bakterija tako da azot ostaje u stabilnijem amonijačnom obliku tokom dužeg perioda. Primer inhibitora nitrifikacije je dimetilpirazol (DMP). Ovo obezbeđuje kap po kap prehranu nitratnim azotom koja nadoknađuje događaje gubitka. Uočeno je da je učinak inhibitora nitrifikacije promenljiv na australijskim zemljištima iz različitih razloga. Biljke takođe mogu izvući amonijačni azot iz zemljišta, iako visoke koncentracije amonijuma i srodnog amonijaka mogu biti toksične za biljke. Poznato je da se ova toksičnost može smanjiti prisustvom vitamina B6 koji je prisutan u životinjskom otpadu i koji je detektovan u tragovima u gotovom proizvodu. Takođe postoje neki dokazi da cink oksid može inhibirati nitrifikaciju, dok je cink takođe esencijalna mikro hranljiva materija koje ima malo ili je u nedostatku u mnogim zemljištima u Australiji. U skadu sa tim, u nekom primeru izvođenja cink se dodaje formulaciji.

[0043] Dodatno, poljski usevi su redovno izloženi drugim abiotičkim stresovima, uključujući sušu i salinitet. Silicijum koji je dostupan biljkama prepoznat je kao element koji može pomoći biljnim usevima da se nose sa abiotičkim stresovima – pored toga, silicijum je takođe strukturni gradivni blok zidova biljnih ćelija. Određeni usevi kao što su šećerna trska i pirinač imaju veliku potražnju za silicijumom i često se uzgajaju na zemljištima ili u regionima gde je silicijum koji je dostupan biljkama iscrpljen. Smatra se da će efikasan način snabdevanja biljaka azotom biti kombinovanje neorganskih i organskih izvora azota u kombinaciji sa inhibitorima koji regulišu oslobađanje azota i sa regulatorima abiotičkog stresa koji pomažu biljkama da neutrališu štetne ekološke ili hemijske faktore.

[0044] U primerima izvođenja, odnos organskog materijala prema neorganskom materijalu je 90:10, 80:20, 70:30, 60:40, 50:50, 45:55, 40:60, 32,5:67,5 ili 30:70. U jednom primeru izvođenja, osnovna receptura sadrži 45% organskog i 55% neorganskog materijala (koji se ovde označava kao A baza, ponekad uz broj koji je interna referenca, npr. A1), ili 32,5% organskog i 67,5% neorganskog materijala (može se označiti kao B baza ponekad uz broj koji je interna referenca, npr. B1, B2, B3 i tako dalje); ili 30% organskog i 70% neorganskog materijala (može se označiti kao E baza ponekad uz broj koji je interna referenca, npr. E1).

1

[0045] U jednom primeru izvođenja, organski materijal se torefikuje pomoću bajndera. Prekursor bajndera se može dodati sa organskim materijalom i zatim isporučiti u torefikator. U jednom primeru izvođenja, organski materijal se torefikuje i zatim se bajnder dodaje posle torefakcije. Bajnder može biti leonardit. Bajnder može biti kalcijum lignosulfat (CaLigno). Leonardit se može upotrebljavati za kondicioniranje zemljišta bilo primenom direktno na zemljište, ili obezbeđivanjem izvora huminske kiseline ili kalijum humata za primenu. Potencijal leonardita za geosekvestraciju ugljenika, posebno za brzo ubrzanje mikrobnog delovanja za zaključavanje i zadržavanje ugljenika u zemljištu, obezbeđuje osnovu za opsežna istraživanja o aspektu organskog đubrenja mrkim ugljem.

[0046] Leonardit može biti prisutan u količini od najmanje 1, 5 ili 10% tež./tež. kompozicije đubriva. Potencijalno mešanje leonardita sa pilećim stajnjakom generisaće materijal sa sličnim svojstvima kao kalcijum lignosulfonat koji se široko upotrebljava kao vezujući agens. Leonardit je takođe prepoznat kao vredan izvor huminske kiseline koja je agens za kondicioniranje zemljišta koji se široko upotrebljava u različitim poljoprivrednim sistemima koji imaju za cilj da poboljšaju zadržavanje hranljivih materija u zemljištu i takođe da biljke usvoje određene hranljive materije kao što je fosfat. Funkcionalne grupe ugljenika koje snabdeva leonardit pomešane sa drugim torefikovanim organskim otpadom mogu poboljšati unos fosfora u biljke, potencijalno obezbeđujući efikasnije fosforno đubrivo.

[0047] U jednom primeru izvođenja, može se pratiti aktivnost mikrobne populacije u zemljištu. Većina mikroba proizvodi nusproizvode kao što su ugljenični proizvodi ili gasovi, koji se mogu upotrebljavati kao indikator aktivnosti mikroba u zemljištu. Ukoliko su mikrobi veoma aktivni, onda se može zaključiti da sadržaj hranljivih materija u zemljištu još nije na visokim granicama koji bi oštetio klijajuće biljke, pa se seme može posaditi. Ukoliko su mikrobi manje aktivni, to može ukazivati na to da je populacija u opadanju i da će se neorganske hranljive materije uskoro osloboditi procesom mineralizacije. Tamo gde je to slučaj, a nije poželjno da populacija mikroba još opadne (npr. biljka možda nije dovoljno zrela, seme možda tek treba da se posadi, ili iz nekog drugog razloga), može biti preporučljivo povećati populaciju mikroba. Možda je moguće povećati populaciju mikroba dodavanjem više ugljenik-labilnog đubriva zemljištu. U skladu sa tim, testiranje zemljišta se takođe može upotrebljavati za određivanje optimalne doze đubriva tokom vremena i lokacije.

[0048] Kao što je razmatrano, postupak uključuje korak formiranja homogene smeše organskih i neorganskih materijala u diskretne čestice. Suvo i čvrsto đubrivo može sadržati prahove, granule, pelete ili sfere. Diskretne čestice u bilo kom obliku mogu imati veličinu srednjeg prosečnog prečnika od najmanje 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 mm. U primerima izvođenja, najmanje 80, 90, 95 ili 100% diskretnih čestica spada unutar jedne standardne devijacije srednje veličine čestica (idealno >80, 85 ili 90% je u opsegu od 2 do 5 mm). Granule, kao i peleti, su mali agregati praškastog materijala. Granule imaju tendenciju da se dezintegrišu sporije od peleta, imaju tendenciju da stvaraju manje prašine i u primerima izvođenja omogućavaju vezivanje više proizvoda koji se zatim ravnomerno raspoređuju u granule. Pod ravnomerno raspoređenim, podrazumeva se da su na bilo kojoj lokaciji u čestici đubriva relativne količine neorganskog i organskog materijala približno iste kao na bilo kojoj drugoj lokaciji. Granule su takođe aerodinamičnije kada se primenjuju putem mašina za emitovanje i prema tome se može postići šira distribucija. U poželjnom primeru izvođenja, peletizacija se upotrebljava za pripremu granula.

[0049] Đubrivo je opisano kao suva čvrsta supstanca. Pod suvim i čvrstim podrazumeva se da se materijalom može rukovati u obliku peleta (granula). Na primer, materijal se može utovariti u kamion i transportovati i zatim primeniti upotrebom opreme dizajnirane za kontrolisano doziranje peletiranog materijala. Jedna ili više komponenti koje se upotrebljavaju za formiranje đubriva mogu biti tečne. Postupak takođe može uključivati korak primene đubriva. Đubrivo se može primeniti u količini od najmanje 0,05 do 5 tona po hektaru. U nekim primerima izvođenja, đubrivo može povećati prinos useva za 2, 20, 50, ili 100%. Sazrevanje useva može se unaprediti za najmanje 5, 8, ili 10% vremena koje je potrebno bez đubriva. U nekim primerima izvođenja, đubrivo se može upotrebljavati u remedijaciji zemlje koja sadrži zemljište koje inače nije pogodno za useve. Ugljenik-labilna priroda đubriva može stimulisati mikrobne zajednice da konzumiraju i razmnožavaju se, ali onda umiru i propadaju kako se izvor hrane iscrpljuje. Kako bakterije umiru, može se izvršiti remedijacija zemljišta oslobađanjem hranljivih materija koje su mu inače nedostajale. Leonardit se može dodati direktno u zemljište kako bi se smanjilo upijanje metala od strane biljaka u kontaminiranom tlu, posebno kada se kombinuje sa kompostom.

Kratak opis slika

[0050] Primeri izvođenja pronalaska sada će biti opisani sa pozivanjem na prateće crteže koji nisu nacrtani u razmeri i koji su samo primeri i na kojima:

Slika 1 je tabela koja pokazuje predložene formulacije đubriva i njihov organski i neorganski sadržaj u smislu procenata.

1

Slika 2 je grafikon koji pokazuje % apsolutnog intenziteta signala različitih tipova ugljenika u organskom otpadnom materijalu koji je torefikovan u skladu sa procesom koji je ovde opisan.

Slika 3 je C13 NMR spektar organskog otpadnog materijala koji je torefikovan u skladu sa procesom koji je ovde opisan.

Slika 4 je C13 NMR (a) lignita i (b) komposta od zelenog otpada za poređenje.

Slika 5 je pojednostavljeni blok dijagram procesa u skladu sa jednim primerom izvođenja.

Slika 6 je detaljan dijagram toka procesa za jedan primer izvođenja.

Slika 7 je Tabela 1 koja pokazuje % razgradnje organskog materijala (post-torefakcija) uključujući rezultate testiranja na patogene.

Slika 8 je Tabela 4 koja pokazuje formulaciju i sadržaj hranljivih materija različitih torefikovanih organskih baza.

Slika 9 je grafikon sile drobljenja granula nakon upotrebe kalcijum lignosulfonata kao vezujućeg agensa.

Slika 10 je Tabela 5 koja pokazuje očekivan i izmeren sadržaj hranljivih materija u uzorku B1.

Slika 11 je grafikon koji pokazuje broj koliforma, silu drobljenja i sadržaj vlage.

Slika 12 je Tabela 6 koja pokazuje primer recepture torefikovane organske baze.

Slika 13 je Tabela koja pokazuje kompoziciju đubriva u skladu sa primerima izvođenja pronalaska.

Detaljan opis primera izvođenja pronalaska

[0051] Sledeći opis se fokusira na primer izvođenja u kome je organski otpad pileći otpad i proces sterilizacije je torefakcija. Treba razumeti da se oni upotrebljavaju kao primeri, i drugi organski otpad može biti predmet procesa. Štaviše, torefakcija je najpoželjnija, ali osoba sa iskustvom će razumeti da se mogu izvesti i druge tehnike sterilizacije. Ipak, torefakcija obezbeđuje značajnu prednost u predmetnom procesu upotrebom niske temperature i prema tome zadržavanjem većeg dela ugljenik-labilnosti organskog otpada. Ugljenik-labilan proizvod optimizuje zdravlje zemljišta i radi sinergistički sa dodatim hranljivim materijama kako bi obezbedio posebno povoljno đubrivo. Ovde je opisan osnovni proces u pravljenju osnovnog materijala (torefikovanog pilećeg otpada) u prahu koji se zatim može mešati sa drugim sastojcima da bi se postigao "dizajnirani" nutritivni rezultat. Torefikovani proizvod je

1

optimizovan za "kondicioniranje zemljišta". Neorganski aditivi dodaju intenzitet hranljivih materija i ciljaju na poboljšanu produktivnost biljaka.

[0052] Sirovi organski otpadi (stelja brojlera, stajnjak nosilja, mortaliteti brojlera) sa obližnjih farmi pilića mogu se isporučiti na lokaciju na veliko. Ovi otpadi će se razlikovati u sadržaju hranljivih materija i ugljenika na osnovu izvorne farme, raspoloživog materijala za prostirku, i sezonskih promena. Odnos napoja može neznatno da varira u zavisnosti od sadržaja hranljivih materija i željenog proizvoda. Vremenom se druge organske sirovine mogu upotrebljavati kao sirovine za napajanje i skladištiti i sa njima rukovati na lokaciji.

[0053] Pre procesa torefakcije, životinjski otpad se može skladištiti u čeličnim ili betonskim bunkerima. Poželjno, otpad se skladišti na način da se smanji svaka moguća biološka opasnost. Životinjski otpad može biti posebno opasan za ljude, posebno ukoliko je životinja subjekt takođe čovek, tako da treba preduzeti stroge zdravstvene i bezbednosne mere pre sterilizacije. Serijski trakasti mikser može se upotrebljavati za mešanje živinskog otpada kao što su stajnjak, prostirka i lešine (istrošeni pilići). Ukoliko je potrebno, sirovi organski materijal može se kondicionirati u seckalici i/ili mlinu čekićaru pre nego što se transportuje u torefikator na tretman.

[0054] Prednji utovarivač (FEL) može napuniti ulazne komponente u rezervoare u željenim odnosima, gde mogu da pređu preko uređaja za merenje i napajanje kako bi se zatim mešali u trakastom mikseru. Pomešani materijal se može transportovati u seckalicu da bi se razbio materijal pre nego što se izvrši napajanje u torefikator. Torefakcija zagreva materijal na 250-350 stepeni C u odsustvu kiseonika. Torefikator to radi zagrevanjem materijala koji prolazi kroz vijčani transporter putem zračenja i provodljivosti iz sistema gorionika koji se nalazi ispod. Time se postižu dva ishoda:

- Uklanjanje veće količine vlage iz materijala.

- Denaturisanje svih patogena koji mogu biti prisutni u životinjskog otpadu, sirovini za napajanje.

[0055] Proces može postići ove ishode, ali zadržava ugljenik u labilnom (upotrebljivom) obliku pošto temperatura ne dostiže tačku pirolize.

[0056] Para i drugi isparljivi gasovi mogu se odbaciti, zarobiti i kondenzovati u sistemu za prečišćavanje gasova, sa malim gubitkom hranljivih materija od glomazne čvrste mase do kondenzovane pare.

1

[0057] Torefikator može biti bilo koji aparat koji je pogodan za namenu. U jednom primeru izvođenja, torefikator je mali vijčani transporter, koji radi "prigušeno" da obezbedi zaptivanje vazduha. Posebno dizajnirani vijčani transporter torefikator sa malom tolerancijom može imati spoljno grejanje na gas. Vijčani transporter se može montirati iznad torefikatora za rekuperaciju otpadne toplote. U radu, može se odlučiti o temperaturi torefakcije. Odabrana temperatura se zasniva na prethodnom iskustvu sa materijalom koji se torefikuje. Temperatura može biti u opsegu od 100 stepeni do 350 stepeni C. Regulator će podesiti koliku snagu treba primeniti na grejne elemente za održavanje temperature. Termostat se može koristiti kako bi se osiguralo da temperatura ostane unutar podešenog opsega. Pošto temperatura dostigne željeni nivo, vlažne biočvrste materije (organski otpad) mogu da se unose na kontinuiran način kroz ulazni otvor torefikatora. Organski otpad se može pokupiti vijčanim transporterom i transportovati u komoru za torefakciju. Stopa kojom materijal prolazi kroz torefikator zavisiće od brzine rotacije transportera. Toplota se primenjuje preko provodljivosti kroz spoljne zidove i preko radijantnog zagrevanja koje se primenjuje na čvrste materije tokom transporta.

[0058] U jednom primeru izvođenja, torefikator se može sastojati od tri vijčana transportera u seriji sa različitim namenama:

- vijak za prethodno zagrevanje pri čemu otpadna toplota iz glavnog gorionika zagreva materijal pre glavnog vijka;

- glavni vijak, ispod kog se nalazi niz gorionika;

- vijak za hlađenje sa vodenim omotačem za snižavanje temperature kako bi se proizvod torefikatora mogao skladištiti.

[0059] Dvostruki zaporni ventili mogu da obezbede zaptivanje gasa na ulazu i izlazu sa svakog vijka. Stopa napajanja torefikatora može se kontrolisati preko povratnih petlji koje regulišu temperaturu izlaza glavnog vijka, što obezbeđuje pretpostavljeni sadržaj vlage u proizvodu (-7-10%), na osnovu materijala kojim se napaja. Podešavanje izlazne temperature može se podesiti na osnovu analize vlage i može se ograničiti kako bi se piroliza materijala kojim se napaja minimalizovala na prihvatljivu stopu.

[0060] Svi ulazi torefikatora i same jedinice torefikatora mogu se nalaziti u namenskoj zgradi. Ovo može pomoći u upravljanju rizikom od kontaminacije gotovih proizvoda patogenima koji mogu biti prisutni u sirovom organskom materijalu koji se isporučuje na lokaciju. Mogu

1

postojati tri jedinice torefikatora paralelno (sistem sa jednim napajanjem, sistem sa jednim kondenzatom).

[0061] Kada se čvrsta materija torefikuje, tretirani organski materijal se može transportovati iz torefikatora. Materijal može pasti pod dejstvom gravitacije iz komore za torefakciju u pogodan kontejner. Torefikovani materijal se može ohladiti na sobnu temperaturu ili malo iznad kako bi se olakšalo dalje rukovanje. Opciono, hlađenje je hlađenje nakon torefakcije putem vijčanog transportera sa vodenim omotačem. Kontejner napunjen sa torefikovanim materijalom može biti vreća koju podržava istovarivač vreća. U unapred određenim intervalima, torefikovani materijal se može testirati kako bi se osiguralo da ispunjava zahteve sterilizacije i sadržaja vlage. Ukoliko postoje problemi sa testiranjem, proces se može zaustaviti i parametri u torefikatoru se mogu podesiti.

[0062] Proizvod torefikatora može se transportovati do susedne zgrade za granulaciju radi skladištenja u intermedijernim silosima. Ovi silosi mogu biti dizajnirani tako da omoguće naknadnu ugradnju sistema za dopremu kako bi se podržalo buduće snabdevanje za distribuciju iz centralizovanog čvorišta ("hub & spoke") torefikovanim materijalom iz jedinica za torefakciju koje su locirane na farmi.

[0063] Rezultujući torefikovani proizvod se zatim može slati u serijama u trakasti mikser i mlin čekićar gde se melje. Materijal se može mleti dok ne dobije homogenu konzistenciju. U ovoj fazi, neorganski materijali, uključujući čvrste i tečne neorganske hranljive materije, mogu se dodati u torefikovani proizvod u industrijskom blenderu kako bi se postigla homogenizovana smeša. Neorganska đubriva (npr. RPR/SOP mešavine, urea, DAP/MOP mešavine) mogu da se isporuče na lokaciju u rasutom stanju i istovare pomoću vijčanog transportera u silose za skladištenje. Može postojati objekat za druge hranljive materije u tragovima (npr. Zn/Cu/Mo materijali) koje se isporučuju u vrećama od 1 tone (T) i skladište za upotrebu po potrebi u budućnosti. Leonardit se može dodati u količini od najmanje 2, 5, 10 ili 15% ukupnog proizvoda. Leonardit se može isporučiti na lokaciju u vrećama od 1 tone (T) i skladištiti za upotrebu po potrebi. Leonardit se može dodati nakon torefakcije pošto je materijal bez patogena, i dodaje se usled visokog sadržaja ugljenika i prisustva huminskih kiselina za koje se smatra da pomažu granulaciju i doprinose zdravlju zemljišta.

[0064] Kako bi se dobile gotove granule proizvoda koje sadrže homogenu smešu torefikovanih organskih materija, leonardita i neorganskog đubriva, materijali se mešaju i melju u mlinu čekićaru kako bi se postiglo željeno smanjenje veličine, zatim se šalju u proces peletizacije ili granulacije. Peletizacija uključuje transport smeše u mašinu za ekstrudovanje i sečenje peleta. Granulacija može uključivati mlinove sa kuglama, opciono tri raspoređena u

1

seriji. U svim pogodnim fazama, tečnosti se mogu raspršivati kako bi se redukovala prašina. Procesi napajanja, mešanja i mlevenja mogu biti kontinuirani tako da se isporučuje kontinuirani tok mlevenog napoja u mikser za kvašenje. Neke smeše su pogodnije za peletizaciju od drugih. Osoba sa iskustvom može pokušati sa peletizacijom i granulacijom, da vidi šta odgovara smeši koja se koristi.

[0065] Princip peletiranja je da se sav napoj za peletizator nakvasi do podešenog nivoa kako bi se postiglo dovoljno kombinovanje materijala pod pritiskom sa dovoljnom lubrikacijom da prođe kroz kalup. Nedovoljno ili previše vode može rezultovati začepljenjem/zapiranjem glava i kalupa, kao i slabim proizvodom i viškom sitnih čestica.

[0066] Za proizvode koji su napravljeni upotrebom peletizacije, sirovi mleveni napoj može da uđe u mikser za kvašenje sa recikliranim proizvodom koji je ispod potrebne veličine i vodom (ili kondenzatom iz torefikatora) koja se dodaje da nakvasi smešu pre peletiranja. Očekuje se da će proces peletiranja/poliranja sa kuglama dati približno 70% proizvoda koji odgovara po veličini, tako da se 30% celokupnog materijala koji se napaja u peletizator vraća nazad za recikliranje (odnos recikliranja 0,43:1).

[0067] Nakvašeni materijal se može napajati u paralelne peletizatore (2 x 50% dužnosti) kako bi se generisali mali cilindri proizvoda, i zatim u niz mlinova sa kuglama da zaokruže oštre ivice peleta i promene njihov oblik u sfere. Mlinovi sa kuglama se sastoje od rotirajućeg diska koji baca proizvod u vertikalni zid oko diska, koji daje pokretljivost rasutom materijalu dok se okreće oko mlina. Voda (ili kondenzat iz torefikatora) može se dodati kako bi se pomoglo omekšavanje ivica i kalupljivost peleta za promenu oblika. Poliranje sa kuglama će takođe dati kombinaciju nekih sitnih čestica među česticama koje odgovaraju po veličini. Zaobljeni materijal se zatim može napajati u nizvodne procese sušenja i prosejavanja.

[0068] Gasni gorionik se može upotrebljavati za zagrevanje vazduha koji se napaja u bubanj sušare za sušenje granula. Izduvni gasovi sušare se mogu zarobiti putem kućišta za vreće, sa ventilatorom za odvod koji odvodi prečišćene gasove u atmosferu. Proizvod suvog čvrstog đubriva može se prosejati (dvostruko vibraciono sito). Posle prosejavanja prevelikih, proizvod može da prođe kroz fino sito kako bi se uklonile čestice koje su ispod potrebne veličine. Po specifikaciji zatim prolazi kroz rotirajući bubanj za hlađenje, i zatim kroz sito za poliranje kako bi se uklonila prašina. Čestice koje su ispod potrebne veličine sa finog i sita za poliranje mogu se reciklirati nazad u peletizator. Proizvod suvog čvrstog đubriva, opciono u obliku granula, može imati sadržaj vlage manji od 10, 8 ili 5% (poželjno manje od 5%) vlage radi stabilnosti tokom skladištenja i sprečavanja (ili barem smanjenja) ponovnog rasta patogena u granulama.

2

[0069] Nakon hlađenja i sita za poliranje, proizvod se može transportovati u silose za skladištenje na licu mesta za otpremu u kamionima za rasuti teret ili napajati na liniju za pakovanje na licu mesta da bi se skladištio u vrećama od 1T. Gotov proizvod se može poslati na pregled krajnjeg proizvoda. Pod pretpostavkom da proizvod ispunjava sve tražene standarde, može se prodati na veliko ili pakovati u vreće i označiti za prodaju i upotrebu.

Primeri

[0070] Primeri izvođenja pronalaska sada će biti prikazani putem primera sa pozivanjem na sledeće neograničavajuće primere.

Primer 1 - kako odrediti očekivani sadržaj hranljivih materija u đubrivu

[0071] Kako bi se odredila efikasnost formulacije đubriva, mogu se kreirati različite formulacije u skladu sa predmetnom objavom. Osoba sa iskustvom tada može odrediti koja formulacija je najbolja za upotrebu na kom tipu zemljišta i za koji tip biljke koja je namenjena da se uzgaja u tom zemljištu. Putem primera, predložene su različite formulacije i one mogu biti obeležene A do M za internu referencu.

[0072] Kao primer, đubrivo formulacije A može se pripremiti torefakcijom organskog materijala koji se sastoji od stelje od pilećeg stajnjaka, stajnjaka nosilja i, istrošenih kokošaka. Organski materijal se može skladištiti i zatim transportovati u torefikator. Temperatura od 150 stepeni C do 350 stepeni C može da se koristi tokom 5 do 30 minuta za torefakciju otpada. Nakon što su čvrste materije torefikovane, tretirani organski materijal se može transportovati iz torefikatora i ohladiti pre nego što se sakupi u kontejner. Serije se mogu uzimati iz kontejnera i slati u trakasti mikser gde će se torefikovani materijal mešati pre nego što se melje u mlinu (npr. mlin čekićar) tokom npr. do 20 minuta iako se mogu koristiti i kraća vremena. Tečna i čvrsta neorganska đubriva kao što su amonijum sulfat i APP mogu se dodati mlevenom proizvodu i mešati. Organska komponenta može biti 20-80%; bajnder 5-10%; i neorganska komponenta 20-70% ukupne težine mlevenog materijala. Pomešani organski i neorganski materijali se mogu poslati na peletizaciju.

[0073] Očekivana razgradnja ugljenika (C), azota (N), fosfora (P), kalijuma (K), sumpora (S) i kalcijuma (Ca) u đubrivu pokazana je u Tabeli 1 sa Slike 1.

[0074] Tabela 1 sa Slike 1 takođe pokazuje predloženu formulaciju kompozicija B-M koje se mogu pripremiti na sličan način kao što je prethodno opisano.

[0075] Pored različite formulacije, vreme provedeno u torefikatoru može varirati od 30 minuta do 15 minuta, 1 sata, 2 sata, 3 sata. Štaviše, istraživaće se efekat temperature od 150 do 350 stepeni C. Takođe, vreme mlevenja može biti duže ili kraće od 20 minuta.

[0076] Svako od đubriva se zatim može testirati na zemljištima kako bi se odredila njihova efikasnost u promovisanju rasta biljaka i opšteg zdravlja.

Primer 2 - analiza torefikovanog proizvoda

[0077] Sterilna priroda torefikovane organske komponente formulacije pokazana je na Slici 7. Preduzeta je analiza ugljenik-labilne prirode torefikovanog materijala. Rezultati su pokazani na Slici 2. Torefikovani materijal sadrži niz oblika ugljenika. Ključni oblici od interesa su:

Karboksil C - Ovo uključuje karboksilne kiseline, uključujući organske kiseline kratkog lanca. One doprinose procesima u zemljištu koji utiču na dostupnost hranljivih materija. One se lako razlažu mikrobima zemljišta.

Aril C - Ovo uključuje aromatična jedinjenja C koja inkorporišu strukturu benzenovog prstena, što je funkcija 'zrelijih' organskih materijala. Iako ova jedinjenja takođe doprinose dostupnosti hranljivih materija, imaju duže vreme boravka u zemljištu usled svoje strukture prstena koja je otpornija na mikrobnu degradaciju. Ona mogu doprineti sekvestraciji C.

O-Alkil C - Ova klasa uključuje sva jedinjenja polisaharida (tipa šećera) i ugljenih hidrata. Ona će stimulisati lokalizovanu mikrobnu aktivnost pošto su lako dostupni mikrobni supstrati. Ovaj materijal takođe može imati efekat "prajmovanja" pri čemu stimuliše mineralizaciju drugih, ne tako dostupnih izvora C u zemljištu.

Alkil C - Ova klasa uključuje masne kiseline, lipide i druga alifatička jedinjenja dugog lanca. Iako ih mikrobi verovatno konzumiraju kao izvore energije, ona ne doprinose oslobađanju hranljivih materija ili sekvestraciji C.

[0078] 13C NMR spektar je pokazan na Slici 3, pri čemu se različite klase C mere kao grupe pikova pri različitim "hemijskim pomacima". Veliki pik na 70 ppm je pik polisaharida/ugljenih hidrata. Ovaj oblik spektra je sličan onom koji je viđen u drugim organskim amandmanima tipa komposta. Dakle, torefakcija zadržava mnoge prednosti druge organske obrade, kao što je kompostiranje, dok se ugljenik koncentriše i patogeni se uklanjaju. Sledeći NMR primer je pokazan na Slici 4, u poređenju sa lignitom i kompostom.

Primer 3 - specifičan primer pripreme đubriva u skladu sa jednim primerom izvođenja

[0079] Dijagrami toka sa Slike 5 i Slike 6 predstavljaju šematski prikaz procesa od sirovina do pakovanja krajnjih granula. Koraci su navedeni u nastavku i obeleženi na Slici 5.

1. Organske sirovine (pileća stelja, pileći stajnjak, i lešine pilića primani su u odvojenim zalihama).

2. Sve organske sirovine su napojene u trakasti mikser u specificiranom odnosu (npr. Tabela sa Slike 13) i dobro izmešane pre ulaska u seckalicu.

3. Mešavina je usitnjena na male čestice konzistentne veličine pre ulaska u proces torefakcije. Ovaj korak je omogućio uniformnu torefakciju (distribuciju toplote) usled konzistentne veličine.

4. Usitnjena smeša je uvedena u jedinicu torefikatora gde je smeša izložena povišenoj temperaturi od 330 °C u odsustvu kiseonika. Proces torefakcije je značajno smanjio vlagu mešavine (sa 40% sadržaja vlage na manje od 10% sadržaja vlage).

5. Torefikovani organski materijal je zatim uveden u mikser sa granulama neorganskog đubriva i vezujućim agensom u specificiranom odnosu, npr. u Tabeli sa Slike 13 (kao prema recepturama za formulaciju proizvoda).

6. Smeša organskog i neorganskog materijala je zatim uvedena u mlin čekićar kako bi se samlele čestice i materijal dodatno mešao radi homogenosti. Primer homogenosti kompozicije krajnjih pomešanih peleta pokazan je na Slici 10.

7. Samlevena i homogenizovana smeša je zatim uvedena u stanicu za kvašenje gde je tečnost (voda ili tečno đubrivo ili kondenzat iz procesa) dodata smeši kako bi se pripremila za peletizaciju.

8. Vlažna smeša je zatim uvedena u peletizator za granulaciju.

9. Granule iz peletizatora uvedene su u uređaj za poliranje zajedno sa tečnošću (voda ili kondenzat iz procesa) kako bi se dodatno polirala površina granula i proizvele uniformne sferne granule.

10. Ispolirane granule uvedene su u sušaru kako bi se uklonio višak sadržaja vlage. Vlaga je smanjena na opseg od najmanje 1% do najviše 9%.

11. Osušene granule su zatim ohlađene do temperature skladištenja moguće hlađenjem u okolini ili ventilatorom.

2

12. Ohlađene granule su dodatno pregledane na grudvice i čestice velike veličine pre slanja na skladištenje ili pakovanje.

Primer 4 - izbor torefikovane baze

[0080] Životinjski otpad koji se upotrebljava za proizvode torefikovan je u različitim proporcijama kako bi se dobile "baze". Rezultati analize hranljivih materija za četiri od ovih baza pokazani su u Tabeli 4 sa Slike 8. Sadržaj vlage u bazama varira i povećava se u skladu sa prisustvom stajnjaka/lešina (mokro) i smanjuje se u skladu sa prisustvom stelje (suvi materijali). Pronađeno je, međutim, da osim varijacija u sadržaju vlage, ukupan sadržaj hranljivih materija u organskoj sirovini za napajanje ne utiče značajno na količinu labilnog ugljenika u gotovom proizvodu. To znači da poboljšano đubrivo može tolerisati različite procente stelje/stajnjaka/lešina u torefikovanoj bazi pod uslovom da je rezultujući sadržaj ugljenika u opsegu od 30 do 40% ukupnog.

[0081] Tri serije organskog otpadnog materijala takođe su analizirane nakon torefakcije od strane nezavisne laboratorije (SWEP) na hranljive materije, ugljenik i patogene. Rezultati su pokazani u Tabeli 1 sa Slike 7. Kao što se može videti u Tabeli 1, torefikovani proizvod je sterilan usled odsustva E. Coli, Salmonella i Listeria (ukupni koliformi (<3)). Nedostatak koliforma se takođe može videti na grafikonu sa Slike 11. Đubriva koja su obeležena kao B1 i B4 nemaju koliforme, željenu tvrdoću i željeni sadržaj vlage.

Primer 5 - tvrdoća/sila drobljenja

[0082] Sila drobljenja koja je mera tvrdoće granula upotrebljava se kao indikator performansi granula. Eksperimenti su sprovedeni upotrebom lignosulfonata kao bajndera za granulaciju kako bi se dodatno poboljšala sila drobljenja (tvrdoća granula). Slika 9 pokazuje rezultate jednog takvog eksperimenta. Iz podataka sa Slike 9 može se videti da je pri sadržaju vlage manjem od 10% tvrdoća granula sa kalcijum lignosulfonatom značajno veća nego bez bajndera.

Primer 5 - poboljšane formulacije đubriva

[0083] Brojne formulacije su proizvedene upotrebom procesa torefakcije i granulacije za proizvodnju peleta đubriva koji uključuju organske i neorganske materijale.

[0084] Torefikovani organski materijal je zatim pomešan sa neorganskim đubrivima u različitim smešama i odnosima i smeša je granulisana. Kompozicije su pokazane u Tabeli sa Slike 13. Krajnje granule su poslate u laboratoriju na analizu hranljivih materija, vlage i kompozicije.

[0085] Eksperimenti inkubacije u zemljištu i u staklenicima sprovedeni su u peskovitom zemljištu i glinovitom zemljištu kako bi se razumeo efekat proizvoda đubriva u različitim strukturama zemljišta i kompozicijama hranljivih materija.

Inkubacija u zemljištu

[0086]

• Razgradnja organskog materijala uočena je u oba tipa zemljišta, međutim to je jasnije uočeno u peskovitom zemljištu usled manjeg opterećenja hranljivim materijama, organskom materijom i mikrobnom aktivnošću u poređenju sa glinom

• Oslobađanje katjona je uočeno tokom eksperimentalnog perioda, što se odrazilo na odnos između CEC, C:N odnos i labilni ugljenik

• Uočena je mineralizacija kalijuma i fosfora, sa povećanom mineralizacijom koja se javlja kod torefikovanog organskog proizvoda u poređenju sa njihovim kontrolama • Uočeno je da torefikovani organski proizvodi imaju slične amonijume i nitrate tokom eksperimentalnog perioda u poređenju sa njihovim kontrolama, što je pokazalo da nije došlo do veće imobilizacije azota u oba zemljišta

• Usled visokog organskog sadržaja i mikrobne aktivnosti, uočeno je da se amonijačni N brzo konvertuje u nitratni N

• Uočeno je da neki torefikovani organski proizvodi imaju sporije, kontrolisanije oslobađanje N u poređenju sa njihovim kontrolama

Staklenik

[0087]

• Performanse proizvoda su bolje od zemljišta i za kukuruz (glina) i za zelenu salatu (peskovito), obezbeđujući povećan prinos i veće preuzimanje hranljivih materija

2

• Agronomski efekti su očigledniji na peskovitom zemljištu nego na glinovitom zemljištu usled veće plodnosti glinovitog zemljišta

• Izvršeni su ogledi za različite stope primene proizvoda (B4), i identifikovan je optimalan opseg

• Izvršeni su ogledi za dve stope primene za sve ostale tretmane. Uočeni su različiti odgovori po proizvodu

[0088] Ogledi na polju su tretirani dodatnim kompostiranim pilećim stajnjakom dok su ogledi u posudama tretirani dodatnim sirovim pilećim stajnjakom. Stajnjak/kompost je dodat radi poređenja sa ABF proizvodima (npr. B1, B4, B5, B6, B7, D5 itd.) sa odvojenim primenama stajnjaka ili komposta nakon čega je sledila primena konvencionalnog NPK đubriva. Očekuje se da će dostupnost hranljivih materija biti slična bilo od sirovog stajnjaka ili kompostiranog stajnjaka – kompostirani materijal jednostavno ima manje patogena i u nekim slučajevima malo manje azota (koji je izgubljen tokom kompostiranja).

[0089] Procenat prinosa suve materije je suva materija (grama po posudi) koja je podeljena sa kontrolom (nije primenjeno đubrivo). Hipoteza 1: Torefikovani organski materijal imaće podjednako dobar učinak ili bolji od stajnjaka/komposta

Nalaz: Tačno

[0090] C1 torefikovane organske materije nemaju dodat neorganski materijal (još). Ovaj eksperiment namenjen je da demonstrira da je labilni ugljenik u torefikovanom organskom

2

materijalu superiorniji od stajnjaka ili komposta kada se koriste sami. Kao što se može videti iz rezultata, % suve materije u ogledima na polju generalno se povećava upotrebom torefikovanog materijala dodajući podršku za njegovu upotrebu u poboljšanoj kompoziciji đubriva.

[0091] Hipoteza 2: Kogranulisano jedinjenje torefikovane organske materije / neorganskog hemijskog đubriva imaće podjednako dobar učinak kao stajnjak / kompost mešavina NPK hemijskog đubriva

Nalaz: Tačno

[0092] Kompozicije B4, B5 i B6 u skladu sa primerima izvođenja pronalaska sve imaju 32,5% torefikovane organske baze i 67,5% neorganskog materijala. Sufiksi 4, 5 i 6 se upotrebljavaju da označe da svaka od B formulacija ima malo drugačiju neorgansku formulaciju. Tačan % hranljivih materija formulacija pokazan je u Tabeli sa Slike 13.

[0093] Kada se razmatra sveukupni učinak, treba imati na umu da u NPK mešavini kompost/stajnjak, formulacije moraju da se isporuče u dva odvojena koraka, što je nedostatak kao što je prethodno opisano u odeljku o pozadini pronalaska. Poboljšanja koja su uočena za zelenu salatu iz ogleda na polju i brokoli iz ogleda na polju prema tome su značajna poboljšanja pošto je đubrivo u skladu sa jednim primerom izvođenja predmetnog pronalaska

2

B4, B5 i B6 dodato u jednom koraku. Hipoteza 3: Kogranulisano jedinjene torefikovane organske materije / hemijskog đubriva imaće podjednako dobar učinak ili bolji od stajnjaka / komposta jedinjenje NPK hemijskog đubriva

Nalaz: Tačno

[0094] NOsPK se ponekad označava trgovačkim znakom Nitrophoska. Poboljšani rezultati sa B7 u poređenju sa Nitrophoska koji se upotrebljava sam ili u kombinaciji sa kompostom/stajnjakom trebalo bi da budu jasni iz rezultata koji su pokazani u Tabeli. Procenat prinosa suve materije za zelenu salatu povećao se sa 26% na 31% kada se upotrebljava poboljšano đubrivo B7 u skladu sa jednim primerom izvođenja pronalaska. Procenat prinosa suve materije za kukuruz povećao se sa 107% na 136% kada se upotrebljava poboljšano đubrivo B7 u skladu sa jednim primerom izvođenja pronalaska.

2

[0095] Hipoteza 4: Kogranulisana jedinjenja torefikovane organske materije / SOA imaće podjednako dobar učinak ili bolji od SOA

Nalaz: Tačno

[0096] Poboljšani rezultati sa B2 u poređenju sa SOA koji se upotrebljava sam trebalo bi da budu jasni iz rezultata koji su pokazani u prethodnoj Tabeli. Procenat prinosa suve materije za zelenu salatu povećao se sa 66% na 138% kada se upotrebljava poboljšano đubrivo B2 u skladu sa jednim primerom izvođenja pronalaska. Procenat prinosa suve materije za kukuruz povećao se sa 36% na 66% kada se upotrebljava poboljšano đubrivo B2 u skladu sa jednim primerom izvođenja pronalaska.

[0097] Hipoteza 5: Kogranulisano jedinjenje torefikovane organske materije / MAP-S-Zn imaće podjednako dobar učinak ili bolji od Granulock Z

Nalaz: Tačno

2

[0098] MAP-S-Zn se označava trgovačkim znakom Granulock Z koji je registrovani trgovački znak Incitec Pivot. Poboljšani rezultati sa B3 u poređenju sa MAP-S-Zn koji se upotrebljava sam trebalo bi da budu jasni iz rezultata koji su pokazani u prethodnoj Tabeli. Procenat prinosa suve materije za zelenu salatu povećao se sa 100% na 138% kada se upotrebljava poboljšano đubrivo B3 u skladu sa jednim primerom izvođenja pronalaska. Procenat prinosa suve materije za kukuruz povećao se sa 32% na 56% kada se upotrebljava poboljšano đubrivo B2 u skladu sa jednim primerom izvođenja pronalaska.

[0099] Hipoteza: Kogranulisano jedinjenje torefikovane organske materije/uree obezbediće značajno povećanje prinosa, još više sa dodatkom Si i DMP inhibitora

Nalaz: Tačno

[0100] Poboljšani rezultati sa D5 koji ima dodat silicijum, cink i DMP mogu se videti u poređenju sa formulacijom D1. Procenat prinosa suve materije za zelenu salatu povećao se sa 38% na 77% kada se upotrebljava D5 u skladu sa jednim primerom izvođenja pronalaska. Procenat prinosa suve materije za kukuruz povećao se sa 77% na 86% kada se upotrebljava poboljšano đubrivo D5 u skladu sa jednim primerom izvođenja pronalaska.

[0101] Treba razumeti da se bilo koja obećanja koja su data u ovom opisu odnose na neke primere izvođenja pronalaska, i nisu namenjena da budu obećanja data u vezi sa pronalaskom. Tamo gde postoje obećanja za koja se smatra da se primenjuju na sve primere izvođenja pronalaska, zadržava se pravo da se kasnije izbrišu ta obećanja iz opisa pošto nema namere da se na ta obećanja oslanjamo za prihvatanje ili naknadnu dodelu patenta osim ukoliko kontekst ne pojašnjava drugačije.

[0102] U patentnim zahtevima koji slede i u prethodnom opisu pronalaska, osim kada kontekst zahteva drugačije usled eksplicitnog jezika ili neophodne implikacije, reč "sadržati" ili varijacije kao što su "sadrži" ili "koji sadrži" upotrebljavaju se u inkluzivnom smislu, tj. da specificiraju prisustvo navedenih osobina ali ne da isključuje prisustvo ili dodavanje dodatnih osobina u različitim primerima izvođenja pronalaska.

1

Claims (11)

Patentni zahtevi

1. Suvo i čvrsto đubrivo u obliku diskretnih čestica, naznačeno time što čestice suvog i čvrstog đubriva sadrže homogenu smešu organskih i neorganskih materijala, neorganski materijal sadrži najmanje jednu od N, P, K i S hranljivih materija, i organski materijal sadrži ugljenik-labilan sterilan proizvod organskog otpada, pri čemu je organski otpad podvrgnut torefakciji na temperaturi između 150 stepeni C i 350 stepeni C u inertnoj anaerobnoj atmosferi kako bi rezultovao torefikovanim organskim materijalom, pri čemu torefakcija ne podvrgava organski otpad temperaturama koje rezultuju biougljem.

2. Đubrivo prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što je životinjski otpad podvrgnut torefakciji kako bi rezultovao torefikovanim organskim materijalom.

3. Đubrivo prema patentnom zahtevu 1 ili 2, naznačeno time što životinjski otpad sadrži pileće lešine.

4. Đubrivo prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačeno time što su torefikovani organski materijal i neorganski materijal peletirani sa bajnderom, poželjno leonarditom.

5. Đubrivo prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, u obliku peleta ili sfera, pri čemu svaki pelet ili sfera sadrži homogenu smešu organskih i neorganskih materijala.

6. Đubrivo prema patentnom zahtevu 5 naznačeno time što se neorganski materijal dodaje pre peletizacije.

7. Đubrivo prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačeno time što đubrivo dodatno sadrži inhibitor nitrifikacije.

8. Đubrivo u skladu sa patentnim zahtevom 7 naznačeno time što je inhibitor nitrifikacije odabran od dimetilpirazola, DMP, i cinka.

9. Đubrivo u skladu sa bilo kojim od prethodnih patentnih zahteva, naznačeno time što đubrivo dodatno sadrži regulator abiotičkog stresa, poželjno silicijum.

2

10. Peletirano đubrivo, naznačeno time što svaki pelet sadrži homogenu smešu organskih i neorganskih materijala, neorganski materijal sadrži najmanje NPKS, i organski materijal sadrži životinjski otpad uključujući pileće lešine koji je podvrgnut torefakciji kako bi se obezbedio torefikovani pileći otpad, pri čemu je torefikovani pileći otpad ugljenik-labilan i sterilan, pri čemu je pileći otpad podvrgnut torefakciji na temperaturi između 150 stepeni C i 350 stepeni C u inertnoj anaerobnoj atmosferi kako bi rezultovao torefikovanim pilećim materijalom, pri čemu torefakcija ne podvrgava pileći otpad temperaturama koje rezultuju biougljem.

11. Postupak pripreme suvog i čvrstog đubriva u obliku diskretnih čestica, naznačeno time što postupak sadrži korake

sterilizacije organskog materijala kako bi se obezbedio ugljenik-labilan i sterilan pri čemu je organski materijal podvrgnut torefakciji na temperaturi između 150 stepeni C i 350 stepeni C u inertnoj anaerobnoj atmosferi kako bi rezultovao torefikovanim organskim materijalom, pri čemu torefakcija ne podvrgava organski materijal temperaturama koje rezultuju biougljem,

mešanja neorganskog materijala koji sadrži najmanje jedno od N, P, K i S sa sterilnim proizvodom kako bi se proizveo pomešani proizvod,

vezivanja pomešanog proizvoda kako bi se obezbedila homogena smeša organskih i neorganskih materijala, i

formiranja diskretnih čestica homogene smeše organskih i neorganskih materijala.