RS65552B1 - Praćenje stenta - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ova patentna prijava zahteva pravo prvenstva evropske patentne prijave EP17382621, podnete 20. septembra 2017. godine

[0002] Predmetni pronalazak se odnosi na praćenje stentova i, specifičnije, na postupke i sisteme za upotrebu u praćenju stentova.

STANJE TEHNIKE

[0003] Upotreba vaskularnih endoproteza kao što su stentovi, za lečenje nekih vaskularnih bolesti je dobro poznata. Ovi uređaji se implantiraju unutar krvnih sudova kako bi se popravile delimične okluzije, poznate i kao stenoze. Stentovi mogu da sadrže cilindrično cevasto telo koje se širi posredstvaom balonskih katetera na naduvavanje, kako bi se popravio zid krvnog suda. Stentovi se ostavljaju tako fiksirani na zid krvnog suda kako bi bila sprečena ponovna okluzija, poznata i kao restenoza. Pacijentima sa stentovima mogu da budu potreba hronična terapija lekovima i praćenje kako bi se sprečila restenoza i/ili pogoršanje strukturnog identegriteta stenta.

[0004] Poznato je da su neka stanja direktno povezana sa otkazivanjem stenta, uključujući proliferaciju neointime u stent, frakturu stenta i neoaterosklerozu u stentu. Identifikacija ovih visokorizičnih stanja može da zahteva invazivne i složene procedure kao što su koronarna angiografija, intravaskularni ultrazvuk ili optička koherentna tomografija, što su invazivne tehnike koje zahtevaju bolnički prijem pacijenta, skupe su, i zahtevaju obučene lekare. Postupci i uređaji koji se koriste za praćenje stentova podrazumevaju primenu jonizujućeg zračenja i/ili invazivnih tehnika.

[0005] U nekim slučajevima može da bude neophodna upotreba posebno konfigurisanih stentova. Ova specifična konfiguracija može da obuhvata upotrebu dodatnog aparata pričvršćenog za stent, kao što su RFID tagovi, ili korišćenje specifičnih materijala i/ili oblika. Sve u svemu, to znači veći trošak i manji broj pacijenata koje je moguće pratiti ovim tehnikama.

[0006]US 2009/0299175 A1 otkriva postupak i aparat za određivanje i praćenje lokacije metalnog objekta u živom telu i drugi modalitet kao što su ultrazvučni talasi za određivanje lokacije. Aparat sadrži detektor metala, na primer radarski detektor.

[0007] US 2003/0100938 A1 otkriva uređaj za detekciju restenoze u stentu, koji sadrži mikrotalasni predajnik/prijemnik za otkrivanje performansi stenta in situ. Takođe je otkriveno da je rezonantna frekvencija tipičnih stentova 11 GHz, što je u oblasti mikrotalasnog spektra gde je apsorpcija u tkivu prilično visoka, pa je otuda penetracija elektromagnetnog polja u biološko tkivo veoma mala. Zbog toga bi signal koji prima antena bio izuzetno slab. Osim toga, gubitak mikrotalasnog zračenja može da bude uzrokovan tkivom koje može da spreči merenje rezonantne frekvencije jer maksimumi rezonancije pri merenju stenta sa izmenom frekvencije mogu da budu nedefinisani u toj meri da pronalaženje maksimuma bude nemoguće.

[0008] US 2003/0100815 A1 otkriva medicinski uređaj koji sadrži predajnik elektromagnetnih talasa za pobuđivanje stenta i akustični senzor za detekciju akustične oscilacije stenta.

[0009] US 2009/0299175 A1, US 2003/0100938 A1 i US 2003/0100815 A1 uključuju upotrebu antena za slanje elektromagnetnog zračenja do stenta i detekciju rasutih ili reflektovanih polja. Dosezanje do kardiovaskularnog stenta putem antene može da bude teško jer primljeni signali mogu lako da se maskiraju ehom koje izazivaju tkiva pobuđena antenom ili neželjenim spajanjem signala predajnika u ulaz prijemnika.

[0010] Takođe je poznato detektovanje frekvencija elektromagnetne rezonance metalnih stentova bez potrebe za posebnim dizajnom za tu svrhu. Primer može da bude sledeći rad: Arauz-Garofalo, G. [et al.]. "RF monitoring of commercial vascular stents with dipole scattering resonances". A: IEEE International Microwave Symposium. "2014 IEEE MTT-S International Microwave Symposium (IMS 2014): Tampa, Florida, USA: 1-6 June 2014". Tampa, FL: Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE), 2014, p. 1-4. U Arauz-Garofalo, G. [et al.], "Microwave spectrometry for the evaluation of the structural integrity of metallic stents", Medical Physics 41, 041902 (2014); doi: 10.1118/1.4866881, otkriven je postupak zasnovan na mikrotalasnoj spektrometriji za otkrivanje strukturnih distorzija metalnih stentova u uslovima na otvorenom.

[0011] Rad Arauz-Garofalo, G., "Prospects of microwave spectrometry for vascular stent monitoring", XP055456123, je povezan sa mikrotalasnom spektrometrijom primenjenom na praćenje metalnog stenta korišćenjem antene.

[0012] Cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi primere postupaka i uređaja za upotrebu u praćenju stentova koji izbegavaju ili najmanje smanjuju prethodno pomenute nedostatke.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0013] Pronalazak je izložen u priloženom setu patentnih zahteva.

KRATAK OPIS PRIKAZA

[0014] U prvom aspektu, obezbeđena je sonda za praćenje stentova. Sonda sadrži: prvi priključni port za odašiljanje elektromagnetnog polja na stent, tako da se vođeni elektromagnetni talas propagira kroz najmanje deo stenta; i drugi priključni port za prikupljanje elektromagnetnog polja od vođenog elektromagnetnog talasa stenta.

[0015] Zahvaljujući ovim karakteristikama, sonda može da ponudi mogućnost, inter alia, praćenja prisustva, restenoze i fraktura stentova koji mogu da budu implantirani ili ne. Ova sonda je neinvazivna i nejonizujuća i može da koristi elektromagnetno zračenje male snage.

[0016] Sondom može da se izbegne upotreba sedacije, hospitalizacije pacijenata i lekara specijalista. Sondom takođe može da se izbegne potreba za prethodnim modifikacijama stenta u cilju procene strukturnog integriteta stenta i promena u okruženju stenta.

[0017] Za razliku od upotrebe antena u dokumentima iz prethodnog stanja tehnike, ova sonda omogućava da se elektromagnetni talas vodi kroz najmanje deo stenta koji treba da se prati, što minimizira bilo kakav gubitak snage talasa.

[0018] Upotreba sonde umesto antene minimizira eho izazvan pobuđenim biološkim tkivima, što olakšava praćenje stenta.

[0019] Postoji mogućnost da sonda u sebi uopšte nema elektronske komponente, dakle, da nema "predajnike" ili "prijemnike".

[0020] Signal ili elektromagnetno polje koje može da se prikuplja na drugom priključnom portu sonde ne zavisi od rasipanja ili refleksije elektromagnetnog zračenja kao kod sistema i postupaka koji se zasnivaju na antenama. Prikupljeni signal ili elektromagnetno polje može da zavisi od prenošenja vođenog elektromagnetnog talasa kroz najmanje deo stenta, tako da može da zavisi od prisustva stenta. Ako u blizini sonde nema stenta, prenošenje talasa između dva priključna porta može da bude zanemarljivo ili može da se ne menja suštinski.

[0021] Sonda takođe može da bude dizajnirana da bude recipročna, to jest, nije bitno koji priključni port odašilje ili prikuplja elektromagnetno polje. Stoga upotreba reči „prvi“ i „drugi“ ne podrazumeva određeni niz ili slično.

[0022] U nekim primerima, sonda može dalje da sadrži: element uzemljenja za propagiranje slike vođenog elektromagnetnog talasa stenta, tako da mod propagacije vođenog elektromagnetnog talasa u stentu pripada tipu transverzalnog elektromagnetnog moda.

[0023] Element uzemljenja ili ravan uzemljenja favorizuje propagaciju vođenog elektromagnetnog talasa u stentu u transverzalnom elektromagnetnom (TEM) modu. Propagacija TEM moda ima brojne prednosti, na primer, brzina propagacije ne zavisi od frekvencije i nema granične frekvencije, tako da je TEM propagacija u suštini širokopojasna. Pošto ne postoji granična frekvencija, ne postoji ni minimalna frekvencija na kojoj mod može da propagira duž stenta. Kao posledica toga, operativni opseg frekvencije nije ograničen minimalnom neophodnom frekvencijom.

[0024] Brzina propagacije TEM modova je brzina svetlosti u medijumu, tako da brzina propagacije modova u stentu i sondi može da zavisi od dielektrične permisivnosti i magnetne permeabilnosti kojima su izložena električna i magnetna polja. Pošto je biološko telo (na primer, ljudsko telo) obično lišeno magnetnih materijala, brzina propagacije modova može da zavisi samo od dielektrične permisivnosti i njenih promena u biološkim tkivima u blizini stenta. Pošto varijacije brzine propagacije mogu da variraju frekvencije rezonancije stenta, na frekvencije rezonancije takođe može da utiče dielektrična permisivnost.

[0025] Korisnik može da iskoristi prednost nedostatka granične frekvencije i može da sprovede praćenje u relativno niskofrekventnom opsegu (čak i više).

[0026] Prisustvo stenta se može da se detektuje na jednostavan i lak način, pošto relativno niske frekvencije mogu biti dovoljne i možda nije potrebno da se pronađu lokalni maksimumi ili minimumi u frekventnom odzivu. Ovo može da bude korisno za praćenje da li je biorazgradivi stent još uvek prisutan ili je već apsorbovan.

[0027] Zahvaljujući elementu uzemljenja, elektromagnetna polja mogu da budu pretežno ograničena između stenta i sonde. Stoga, uglavnom oni materijali na razmaku između stenta i sonde mogu da utiču na frekvenciju rezonancije stenta. Mogućnost merenja rezonantnih pikova može da bude maksimizirana, a prisustvo eha iz biološkog tkiva može da bude zanemarljivo.

[0028] U drugim primerima, sonda može dalje da sadrži element uzemljenja za propagiranje slike vođenog elektromagnetnog talasa stenta, tako da raspodela električnog i magnetnog polja u najmanje delu stenta i najmanje delu odgovarajuće slika vođenog elektromagnetnog talasa stenta, odgovara onoj u dvožičnoj liniji.

[0029] Zahvaljujući toj dodatnoj osobini sonde, raspodela polja u stentu i elementu uzemljenja ili ravni uzemljenja može da liči na bifilarnu transmisionu liniju (koja podržava TEM modove), posebno u blizini stenta.

[0030] Efekat elementa uzemljenja je da odražava polja i struje stenta na takav način da raspodela električnog i magnetnog polja iznad elementa uzemljenja može da bude veoma slična onoj u dvožičnoj liniji.

[0031] U drugom aspektu, obezbeđen je sistem za praćenje stentova. Sistem sadrži: sondu u skladu sa bilo kojim primerom kako je ovde otkriveno i merni uređaj, u električnoj komunikaciji sa prvim priključnim portom i drugim priključnim portom, za merenje ulaznog signala prvog priključnog porta i izlaznog signala drugog priključnog porta, pri čemu je ulazni signal povezan sa elektromagnetnim poljem koje se odašilje na stent, a izlazni signal je povezan sa elektromagnetnim poljem prikupljenim iz vođenog elektromagnetnog talasa stenta.

[0032] Taj sistem može da iskoristi prednost upotrebe sonde kako je ovde opisano. Sistem izbegava upotrebu jonizujućeg zračenja i bilo kog invazivnog elementa. Sistem koji sadrži merni uređaja može da omogući poređenje između ulaznog i izlaznog signala.

[0033] Upoređivanjem ulaznog signala sa izlaznim signalom, sistem može da odredi tačan položaj / poravnanje sonde u odnosu na stent, dubinu stenta u odnosu na sondu (i takođe kožu ili površinu tela gde može da bude implantiran) i može da odredi status stenta što može da uključuje, inter alia, frakture, kolaps, itd. i/ili početak stanja povezanih sa patologijama kao što su one koja se odnose na implantaciju stenta u sud.

[0034] Iako je ulazni signal povezan sa prvim portom za spajanje, a izlazni signal je povezan sa drugim portom za spajanje, prvi port može da bude povezan sa izlaznim signalom, a drugi port može da bude povezan sa ulaznim signalom kao što sonda može da bude dizajnirana da bude recipročna.

[0035] U trećem aspektu, obezbeđen je postupak za praćenje stentova pomoću sonde. Postupak obuhvata: detekciju ulaznog signala koji se odnosi na elektromagnetno polje koje se odašilje od strane prvog priključnog porta na stent za propagaciju vođenog elektromagnetnog talasa kroz najmanje deo stenta, i detekciju izlaznog signala koji se odnosi na elektromagnetno polje prikupljeno pomoću drugog priključnog porta od vođenog elektromagnetnog talasa stenta; dobijanje koeficijenta transmisije između prvog priključnog porta i drugog priključnog porta, pri čemu se koeficijent transmisije dobija poređenjem ulaznog signala sa izlaznim signalom; izvođenje frekventnog odziva koeficijenta prenosa; i poređenje frekventnog odziva koeficijenta prenosa sa referentnim frekventnim odzivom.

[0036] Na ovaj način, postupak može da pokaže najmanje tri različite mogućnosti za praćenje stenta: prvo da otkrije prisustvo stenta, drugo da prati stanja u vezi sa stenozom u stentu i, treće, da otkrije otkazivanja stenta kao što je prelom, kolaps, skraćenje, kompresija itd.

[0037] Postupkom može da se izbegne upotreba jonizujućeg zračenja i invazivnih tehnika za praćenje stenta. Za implementaciju otkrivenog postupka nije potrebna antena.

[0038] Metoda može da omogući sprovođenje provera kontrole kvaliteta stentova u vezi sa proizvodnjom stenta. U tom slučaju, upoređivanjem frekventnog odziva koeficijenta transmisije sa referentnim frekventnim odzivom, može se otkriti defekt stenta pre njegove implantacije.

[0039] Prema drugom aspektu, otkriven je kompjuterski program. Kompjuterski program može da sadrži programske instrukcije za izazivanje mernog uređaja da izvrši postupak praćenja stentova pomoću sonde kako je ovde otkriveno. Računarski program može da bude utelovljen na medijumu za skladištenje (na primer, CD-ROM, DVD, USB disk, u memoriji računara ili u ROM memoriji) ili da se prenosi nosećim signalom (na primer, električnim ili optičkim nosećim signalom). Kompjuterski program može da bude u obliku izvornog koda, objektnog koda, srednjeg izvornog koda i objektnog koda, kao što je u delimično kompajliranom obliku, ili u bilo kom drugom obliku pogodnom za upotrebu u implementaciji procesa.

[0040] Prema još jednom aspektu, otkriven je merni uređaj koji sadrži:

− sredstvo za detekciju ulaznog signala koji se odnosi na elektromagnetno polje koje se odašilje od strane prvog priključnog porta na stent za propagaciju vođenog elektromagnetnog talasa kroz najmanje deo stenta, i detekciju izlaznog signala koji se odnosi na elektromagnetno polje prikupljeno pomoću drugog priključnog porta od vođenog elektromagnetnog talasa stenta;

− sredstvo za dobijanje koeficijenta transmisije između prvog priključnog porta i drugog priključnog porta, pri čemu se koeficijent transmisije dobija poređenjem ulaznog signala sa izlaznim signalom;

− sredstva za izvođenje frekventnog odziva koeficijenta transmisije; i

− sredstvo za poređenje frekventnog odziva koeficijenta transmisije sa referentnim frekventnim odzivom.

[0041] U nekim primerima, merni uređaj može dalje da sadrži: sredstvo za određivanje najmanje jednog maksimuma i/ili jednog minimuma koeficijenta transmisije nakon izvođenja frekventnog odziva koeficijenta transmisije. Na ovaj način merni uređaj može da locira najmanje jednu tačku gde vođeni elektromagnetni talas pokazuje rezonanciju.

[0042] U nekim drugim primerima, merni uređaj koji koristi sondu u skladu sa bilo kojim ovde otkrivenim primerima, može dalje da sadrži: sredstvo za izvođenje frekventnog odziva koeficijenta transmisije na svakom od većeg broja relativnih položaja spojne ose u odnosu na uzdužnu osu stenta, tako da svaki položaj definiše ugao između spojne ose i uzdužne ose stenta. Na ovaj način merni uređaj može da omogući određivanje tačne pozicije sonde u odnosu na stent, kao i određivanje lokacije i smera stenta nakon implantacije.

[0043] U daljim primerima, merni uređaj može dalje da sadrži: sredstva za određivanje indikatora rastojanja između sonde i stenta izračunavanjem funkcije koja povezuje minimum koeficijenta transmisije za svaki od većeg broja relativnih položaja, sprovođenje izvoda funkcije na predefinisanom relativnom položaju i poređenje izlaza izvoda sa referentnim izlazom. Zahvaljujući ovoj osobini, merni uređaj može da omogući određivanje dubine implantiranog stenta u odnosu na površinu ljudskog ili životinjskog tela.

[0044] U ovom trenutku je važno napomenuti da opisana sredstva mogu biti, na primer, elektronska sredstva, računarska sredstva ili kombinacija oba.

[0045] U još jednom aspektu, otkriven je merni uređaj. Merni uređaj može da sadrži memoriju i procesor, koji obuhvata instrukcije uskladištene u memoriji i izvršne od strane procesora, pri čemu instrukcije sadrže funkcionalnost za izvršavanje postupka praćenja stentova korišćenjem sonde prema bilo kom ovde otkrivenom primeru.

[0046] U celom opisu i zahtevima, nije predviđeno da reč "sadrži" i varijacije ove reči isključe druge tehničke karakteristike, aditive, komponente ili korake. Štaviše, reč „sadrži“ obuhvata i slučaj „sastoji se od“. Dodatni ciljevi, prednosti i karakteristike pronalaska će postati očigledne stručnjacima u oblasti nakon proučavanja opisa ili će moći da ih nauče primenom pronalaska. Sledeći primeri i crteži su dati kao ilustracija i nije predviđeno da budu ograničavajući za predmetni pronalazak. Štaviše, ovaj pronalazak pokriva sve moguće kombinacije posebnih i poželjnih izvođenja koja su ovde opisana. Ako su referentne oznake koje se odnose na crteže stavljene u zagrade u zahtevu, one služe isključivo kao pokušaj povećanja razumljivosti patentnog zahteva i neće se tumačiti kao ograničavajuće za obim zahteva. i neće se tumačiti kao ograničavajuće za obim zahteva.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0047]

Sl. 1 šematski ilustruje pogled u perspektivi na sondu prema jednom primeru;

Sl. 2 šematski ilustruje uzdužni presek sonde sa sl.1;

Sl. 3 šematski ilustruje uzdužni presek sa sl.1 i stent;

Sl.4 šematski ilustruje prikaz poprečnog preseka sonde sa sl.3;

Sl. 5 šematski ilustruje sondu u skladu sa dodatnim primerom;

Sl. 6 šematski ilustruje sondu prema dodatnom primeru;

Sl. 7 šematski ilustruje sondu prema još jednom primeru;

Sl. 8A - 8C šematski ilustruju sondu u skladu sa daljim primerima, koja sadrži element za povezivanje i stent u različitim relativnim položajima;

Sl. 9 je dijagram koji predstavlja koeficijent transmisije između priključnih portova sonde prema sl.8A - 8C tokom frekventnog odziva;

Sl. 10A - 10B šematski ilustruju poglede u perspektivi na sondu prema jednom primeru i stent u različitim relativnim ugaonim položajima između sonde i stenta;

Sl. 11 je dijagram koji predstavlja dva koeficijenta transmisije između priključnih portova tokom frekventnog odziva u različitim relativnim ugaonim položajima između sonde i stenta;

Sl. 12 je dijagram koji predstavlja frekvencije lokalnog minimuma i maksimuma koeficijenta transmisije u odnosu na uglove definisane različitim relativnim ugaonim položajima između sonde i stenta;

Sl. 13 je dijagram koji predstavlja nekoliko frekvencija lokalnih minimuma koeficijenta transmisije za različite dubine stenta u odnosu na uglove definisane različitim relativnim ugaonim položajima između sonde i stenta;

Sl. 14 šematski ilustruje pogled odozgo na neke primere priključnih portova koji definišu ugao u odnosu na stent;

Sl. 15 šematski ilustruje pogled u perspektivi na dalji primer sonde sa premošćujućim elementima;

Sl. 16 šematski ilustruje prikaz uzdužnog preseka nekih primera sonde sa premošćujućim elementima i stentom;

Sl. 17 šematski ilustruje prikaz poprečnog preseka sonde i stenta sa sl.16 duž linije A-A';

Sl. 18 šematski ilustruje pogled odozgo na primer sonde sa sl. 16 koji prikazuje električno polje u priključnom portu sa električnom spregom i magnetno polje u priključnom portu sa magnetnom spregom;

Sl. 19 šematski ilustruje sistem za praćenje stentova prema primeru; i

Sl. 20 je dijagram toka za primer postupka za praćenja stentova pomoću sonde.

OPIS PRIMERA IZVOĐENJA

[0048] "Stent" kako se ovde koristi odnosi se na vaskularnu endoprotezu koja može da se implantira u krvne sudove ljudskih ili životinjskih tela. Ovaj stent može da bude cilindrično cevasto telo koje može da bude proizvedeno od biokompatibilnog materijala kao što je žica od legure ili slično. Stent takođe može da bude napravljen od biorazgradivog materijala. Treba razumeti da sonda 1 može da bude proizvedena od bilo kog pogodnog materijala.

[0049] Sl.1 šematski ilustruje sondu 1 prema jednom primeru. Sonda 1, koja se može koristiti za praćenje stentova 5, sadrži:

− prvi priključni port 2 prilagođen ili konfigurisan za odašiljanje elektromagnetnog polja na stent 5, tako da vođeni elektromagnetni talas (nije ilustrovan) može da se propagira kroz najmanje deo stenta 5. U nekim primerima vođeni elektromagnetni talas može da se propagira kroz ceo stent 5; i

− drugi priključni port 3 koji je prilagođen ili konfigurisan da prikuplja elektromagnetno polje od vođenog elektromagnetnog talasa stenta.

[0050] Detalji i prvog i drugog priključnog porta 2, 3 biće navedeni kasnije.

[0051] Elektromagnetno polje koje pokreće prvi priključni port 2 i elektromagnetno polje koje prikuplja drugi priključni port 3 može da bude mikrotalasno elektromagnetno polje. Elektromagnetno polje koje pokreće prvi priključni port 2 može da bude blisko polje oko stenta 5.

[0052] I prvi priključni port 2 i drugi priključni port 3 sonde 1 mogu biti dizajnirani da budu recipročni, to jest, nema razlike koji priključni port može da odašilje ili prikuplja elektromagnetno polje.

[0053] Iako predmetna patentna prijava opisuje sondu 1 koja se sastoji od dva priključna porta, broj priključnih portova može da varira od slučaja do slučaja.

[0054] Sonda dalje sadrži element uzemljenja za propagiranje slike vođenog elektromagnetnog talasa stenta. Sonda dalje sadrži element za uzemljenje za propagiranje slike vođenog elektromagnetnog talasa stenta. U nekim primerima, element 6 uzemljenje može da propagira

[0055] sliku 7 (videti sl. 4) vođenog elektromagnetnog talasa (nije ilustrovano) stenta 5, tako da mod propagacije vođenog elektromagnetnog talasa u stentu 5 može da bude po tipu transverzalnog elektromagnetnog (TEM) moda.

[0056] Ako je u stentu 5 prisutan jedan tip moda, kao što je TEM mod, rasipanje se može izbegne.

[0057] Potrebno je smatrati da vođeni talas može da se propagira kroz stent prateći druge modove koji se razlikuju od TEM režima. Neki alternativni primeri mogu da obuhvataju TE ili TM modove (Somerfeld rezonator).

[0058] U daljim primerima, element 6 za uzemljenje može da propagira sliku 7 (videti sl. 4) vođenog elektromagnetnog talasa (nije ilustrovano) stenta 5, tako da raspodela električnog i magnetnog polja u najmanje delu stenta 5 i najmanje deo odgovarajuće slike 7 vođenog elektromagnetnog talasa stenta 5, mogu da odgovaraju onom u dvožičnoj liniji. Kao što se može videti na sl.4, raspodela električnog i magnetnog polja se nalazi u oblasti između sonde 5 i elementa 6 za uzemljenje. Ovim ograničenjem elektromagnetnih polja izbegavase perturbacija sa obližnjim objektima i smetnje sa drugim sistemima koji rade na sličnim frekvencijama.

[0059] U daljim primerima, element 6 za uzemljenje može da sadrži laminarno telo koje ima najmanje dva otvora 23, 33 za prijem prvog priključnog porta 2 i drugog priključnog porta 3, respektivno. Broj otvora može da varira od slučaja do slučaja.

[0060] U alternativnim primerima, element 6 za uzemljenje može da bude raspoređen na delu sonde 1 između oba priključna porta 2, 3.

[0061] Prema nekim primerima, recimo onima ilustrovanim na sl.2-3, sonda 1 može dalje da sadrži elektrodu 21, 31 u najmanje jednom od priključnih portova 2, 3. Ova elektroda 21, 31 može da bude povezana na odgovarajući provodnik kao što je koaksijalni kabl 91, 92 (vidi sl.

19). Dimenzije elektrode 2, 3 mogu da variraju u zavisnosti od potreba svakog slučaja.

[0062] U daljim primerima, sonda 1 može da sadrži razmak 22, 32 između elementa 6 za uzemljenje i elektrode 21, 31 tako da elektroda najmanje jednog od priključnih portova 2, 3 može da bude razdvojena od elementa 6 za uzemljenje na odgovarajućem otvoru 23, 33. Na ovaj način može da se postigne još bolja električna izolacija priključnih portova 2, 3. Ovaj razmak 22, 32 je prikazan najmanje na sl.2 za oba priključna porta 2, 3. Alternativno razmak 22, 32 može da bude ispunjen električnim izolacionim materijalom.

[0063] Rastojanje između oba priključna porta 2, 3 i samim tim elektroda 21, 31, može se značajno prilagoditi ili izabrati na osnovu prosečne dužine stentova 5 koji se prate, tako da se minimizira rastojanje između svake elektrode 21, 31 i odgovarajući kraj stenta 5 Element 6 za uzemljenje između priključnih portova 2, 3 može da ima dužinu veću od dužine stenta 5, kako bi se favorizovala propagacija TEM moda.

[0064] Primeri u kojima se rastojanje između oba priključna porta 2, 3 može značajno prilagoditi na osnovu dužine stentova 5 mogu se odnositi na sonde 1 gde je potrebna električna sprega između priključnih portova 2, 3 i odgovarajućih krajeva stenta 5. Linije električnog polja EF1 i EF2 (videti sl. 2 i 3) mogu da idu ka/od krajeva stenta 5 gde električno polje može da bude maksimalno u rezonanciji. Alternativno električnoj sprezi, između priključnih portova 2, 3 i stenta 5 može da se produkuje magnetna sprega. Primeri sondi 1 koje sadrže najmanje jedan priključni port 2, 3 konfigurisan/prilagođen da bude magnetno spregnut sa stentom 5 biće opisani kasnije u vezi sa sl. 15 - 18.

[0065] Prema daljem primeru, recimo onom koji je ilustrovan na sl. 1, najmanje jedan od prvog priključnog porta 2 i drugog priključnog porta 3 može da sadrži elektrodu 21, 31 sa koaksijalnom konfiguracijom. Dakle, elektroda 21, 31 može da sadrži jezgro provodnika okruženo cevastim izolatorom i cevasti provodni štit koji okružuje cevasti izolator (nije prikazan). Cevasti provodni štit može da bude napravljen od istog materijala kao i telo sonde 1, kao što je provodljivi metal.

[0066] Prema nekim primerima, sonda 1 može da sadrži telo 4 sa kontaktnom površinom ili licem F koje je predviđeno da bude oslonjeno na deo ljudskog ili životinjskog tela gde bi trebalo da se nalazi stent 5. Ova kontaktno lice F može da sadrži priključne portove 2, 3 i njihove otvore 22, 33 i element 6 za uzemljenje. Telo 4 takođe može da sadrži podlogu ili glavni deo 42 koji podržava ostale elemente sonde 1. Taj glavni deo 42 može da bude napravljen od materijala kao što je mesing.

[0067] U nekim primerima, kao što je onaj prikazan na sl. 5, najmanje jedan od prvog priključnog porta 102 i drugog priključnog porta 103 može da sadrži elektrodu 121, 131 sa ravnom konfiguracijom. Elektroda 121, 131 može da bude komplanarna sa elementom 106 za uzemljenje. U ilustrovanom primeru takođe postoji razmak 122, 132 između elektrode 121, 131 i elementa 106 za uzemljenje, ali u nekim drugim primerima, priključni portovi 102, 103 mogu da bude bez takvog razmaka 122, 132 ili razmak 122, 132 može da bude ispunjen električnim izolacionim materijalom. Primer sa sl. 5 omogućuje da se dobije dizajn koji nije glomazan, sa generalno planarnom konfiguracijom sonde

[0068] Prema nekim primerima, kao što je onaj koji je ilustrovan na sl. 7, sonda 301 može da sadrži otvore 323, 333 u obliku "polumeseca" za prijem prvog priključnog porta 302 i drugog priključnog porta 303. Otvori 323, 333 u obliku "polumeseca" mogu da budu obezbeđeni u bilo kom primeru sonde kako je ovde otkriveno. U nekim neilustrovanim primerima, takav oblik "polumeseca" može da bude prisutan samo u jednom otvoru, posebno otvoru koji treba da se postavi bliže stentu 5. Konkavni deo jednog otvora u obliku "polumeseca" može da bude okrenut prema drugom otvoru. Na ovaj način, ako oba otvora 323, 333 pokazuju oblik "polumeseca", konkavni delovi mogu da budu okrenuti jedan prema drugom.

[0069] Otvor 323, 333 u obliku "polumeseca" može da poboljša performanse sonde 1 kad je u pitanju tolerancija na odsustvo ugaone usklađenost između odgovarajućih uzdužnih osa (nije ilustrovano) sonde 1 i stenta 5. Oblik "polumeseca" može da omogući povećanje, na primer, elektrode priključnog porta 2, 3, što olakšava pravilno relativno postavljanje između priključnog porta 2, 3 i odgovarajućeg kraja stenta 5. U isto vreme, konkavni deo "polumeseca" minimizira relativnu spregu između oba uvećana priključna porta.

[0070] U nekim primerima, kao što je sonda 301 ilustrovana na sl. 7, element 306 za uzemljenje može da sadrži veći broj rupa 341 koje su poravnate jedna sa drugom i koje mogu da budu postavljene između najmanje dva otvora 323, 333. Ovo poravnanje može da proizvede liniju ili red rupa 341 za poboljšanje izolacije između oba proključna porta. Moguće je zamisliti primer gde su rupe 341 raspoređene tako da formiraju više od jedne linije ili reda da bi se još više poboljšala električna izolacija između oba priključna porta. Svaki od otvora 323, 333 može da sadrži odgovarajuće elektrode 321, 331. Rupe 341 mogu da budu obezbeđene u bilo kom primeru sonde kako je ovde otkriveno i na bilo kojoj lokaciji na elementu 306 za uzemljenje.

[0071] Rupe 341 mogu da budu prolazne rupe, recimo, metalizovane, tako što su rupe popunjene metalom ili tako što je metalni sloj nanet na bočne površine rupa. Rupe 341 mogu da budu povezane sa glavnim delom 42 ili sa bilo kojim drugim provodljivim delom, na primer, kako bi se elektromagnetno polje vodilo iz prvog priključnog porta 2 i izbeglo da to elektromagnetno polje dođe do drugog priključnog porta 3.

[0072] Sonda 101 prema nekim primerima kao što je ona ilustrovana na sl.5 može da sadrži slojevito telo 104, koje može da sadrži sloj 106 elementa za uzemljenje pričvršćen za sloj 142 dielektrične podloge, pri čemu sloj 106 elementa za uzemljenje i sloj 142 dielektrične podloge mogu da budu fleksibilni. Ako su ti slojevi 106 i 142 fleksibilni, oni bi mogli da se uklope, recimo, sa zakrivljenim površinama ili bilo kojom složenom površinom. Ova karakteristika može da bude veoma korisna kada je u pitanju praćenje površina živog tela ili instaliranje sonde u karakterističan alat ili uređaj.

[0073] Sl. 8A - 8C šematski ilustruju sondu 1 u skladu sa daljim primerima, koja sadrži element 43 za povezivanje i stent 5 u različitim relativnim položajima. Na sl. 8A - 8C priključni portovi 2, 3 i neki drugi delovi sonde 1 nisu ilustrovani radi jasnoće. Sonda 1 tako može da sadrži provodni element 43 između prvog i drugog priključnog porta 2, 3, tako da oba priključna porta 2, 3 mogu da budu u električnoj komunikaciji. Provodni element 43 može da bude mikrostrip linija, ili slično, za povezivanje oba priključna porta 2, 3. Na ovaj način deo elektromagnetnog polja koje odašilje prvi priključni port 2 može da bude prikupljen od strane drugog priključnog porta 3 iako stent 5 može da ne bude prisutan. Rad sonde 1 prema ovim primerima biće objašnjen kasnije.

[0074] Prema nekim primerima, kao što su oni ilustrovani na sl.15-18, sonda 1 može dalje da sadrži premošćujući element 44 koji može da bude prilagođen ili konfigurisan da električno poveže najmanje jedan od priključnih portova 2, 3 sa elementom 6 za uzemljenje. Alternativno, sonda 1 može takođe da sadrži premošćujući element 44 u svakom priključnom portu 2, 3. Premošćujući element 44 može da ima konfiguraciju u obliku prstena, ili slično, kao što je petlja, kako je prikazano na priloženim sl.15 - 18.

[0075] Sa premošćujućim elementom 44 priključni port 2, 3 može da pospeši magnetnu spregu umesto električne sprege, kao što je prethodno pomenuto. Magnetno polje generisano strujom I stenta (u vezi sa vođenim elektromagnetnim talasom koji se propagira kroz najmanje deo stenta 5) može da pređe preko ovog premošćujućeg elementa 44 i može da indukuje struju I' u priključnomportu 2,3, recimo drugom priključnom portu 3.

[0076] Priključni port 2, 3 sa premošćujućim elementom 44 može da bude postavljen na sondi 1 tako da bude pozicioniran blizu srednje tačke stenta. Ovo može da bude zbog činjenice da u rezonanciji, ukupna uzdužna struja (a samim tim i magnetno polje) u stentu 5 može da bude maksimalna u svojoj srednjoj tački i praktično nula na njegovim krajevima.

[0077] Iako je premošćujući element 44 ilustrovan kao element koji je isturen, on može da bude izgrađen i koplanarno sa ravni 6 za uzemljenje. Ova planarna konfiguracija premošćujućeg elementa 44 može da omogući postavljanje sonde 1 suštinski ravno preko površine tela gde bi trebalo da se nalazi stent 5. Planarna konfiguracija takođe može da dozvoliti indukovanje struje I' u priključnom portu 2, 3 kao što je prethodno navedeno.

[0078] Sl.16 - 18 šematski ilustruju magnetno polje H i struje I, I'. Kao što se može videti na sl. 16, sonda 1 može da sadrži prvi priključni port 2 koji pospešuje električnu spregu i drugi priključni port 3 koji pospešuje magnetnu spregu. Električno polje EF2 između kraja stenta 5 i sonde 1 može da se generiše zahvaljujući prisustvu ravni 6 za uzemljenje.

[0079] U nekim primerima, sonda 201 može dalje da sadrži: potpornu osnovu 212 pričvršćenu za osovinu 213, pri čemu prvi priključni port, drugi priključni port i element za uzemljenje mogu da budu postavljeni u potpornoj osnovi 212. Na sl. 6, iako priključni portovi nisu ilustrovani radi jasnoće, prikazan je sloj 206 elementaza uzemljenje koji se najmanje delimično poklapa sa potpornom osnovom 212. Ovaj primer omogućava jednostavnu i praktičnu upotrebu sonde 201. Korisnik može da rukuje osovinom 213 i pomera potpornu osnovu 212 preko regiona implantacije stenta.

[0080] U jednom primeru, sonda 1 može da sadrži noseću osnovu koja može da bude prilagođena ili konfigurisana da pozicionira najmanje prvi priključni port 2 i drugi priključni port 3, tako da najmanje jedna spojna osa CA može da bude definisana između prvog priključnog porta 2 i drugog priključnog porta 3. Ova spojna osa CA može da bude prikazana na primer na sl. 10A, 10B ili 15 i treba smatrati da ona može da bude geometrijska osa koja "spaja" ili povezuje centre priključnih portova 2, 3 jedne sa drugima. Međutim, spojna osa CA ne može da bude ograničena na tu ekstenziju i može dalje da se proširi pod uslovom da oba priključna porta 2, 3 mogu da budu povezana.

[0081] U nekim drugim primerima koji nisu ilustrovani, potporna osnova 212 može da sadrži rotor (nije prikazan) koji može da bude prilagođen ili konfigurisan da pozicionira ili obezbedi najmanje prvi priključni port 2 i drugi priključni port 3, pri čemu rotor može da rotira oko ose RA rotacije koja može da bude upravna na spojnu osu CA. Kako se rotor okreće oko ose RA rotacije, priključni portovi 2, 3 takođe rotiraju. Ova rotacija može da bude u smeru kazaljke na satu ili u suprotnom smeru.

[0082] Kao što je prikazano na sl.10A, 10B i 14 (na ovoj poslednjoj neki delovi sonde 1 nisu ilustrovani radi jasnoće), priključni portovi 2, 3 mogu da rotiraju oko ose RA rotacije i na taj način spojna osa CA može da rotira oko ose RA rotacije. Kada se posmatra odozgo, uzdužna osa LA stenta 5 i spojna osa CA mogu da definišu ugao AG koji može da bude nula u uslovima poravnanja ili azimut između uzdužne ose LA i ose CA za povezivanje. Ugao AG može da ima bilo koju vrednost pogodnu za sprovođenje praćenja stenta 5. Ugao AG može da odgovara azimutu.

[0083] Rotor može da se pokreće ručno ili pomoću električnog motora.

[0084] Alternativno u odnosu na primer sa rotorom, sonda 1 može dalje da sadrži potpornu osnovu za postavljanje većeg broja prvih i drugih priključnih portova 2, 3, pri čemu priključni portovi 2, 3 mogu da budu raspoređeni u kružnoj putanji, tako da spojna osa CA može da bude definisana između najmanje para prvog priključnog porta 2 i drugog priključnog porta 3. Rotacija rotora može da bude zamenjena skupom priključnih portova 2, 3 raspoređenih po obimu; ovaj set može da se uključi elektronski tako da simulira fizičku rotaciju spojne ose CA u odnosu na uzdužnu osu LA.

[0085] Kroz ceo predmetni pronalazak, termini "glava" i "potporni deo" mogu da se koriste naizmenično.

[0086] U dodatnim daljim primerima, sonda 1 prema bilo kom od ovde otkrivenih primera, može dalje da sadrži niskošumni pojačivač (nije ilustrovan) povezan sa drugim priključnim portom 3.

[0087] Sl.19 šematski ilustruje sistem 400 za praćenje stentova 5 prema primeru. Sistem 400 može da sadrži:

− sondu 1 kako je definisano bilo kojim primerom koji je ovde otkriven; i

− merni uređaj 10 koji može da bude u direktnoj ili indirektnoj električnoj komunikaciji sa prvim priključnim portom 2 i drugim priključnim portom 3. Na sl. 19 su ilustrovani konektori 91, 92; ovi konektori 91, 92 mogu da omoguće električnu komunikaciju između mernog uređaja 10 i priključnih portova 2, 3, i konkretnije, na primer, elektroda 21, 31. Konektori 91, 92 mogu da budu bilo koja vrsta odgovarajućeg kabla kao što je npr. koaksijalni kabl. Merni uređaj 10 je konfigurisan tako da meri ulazni signal prvog priključnog porta 2 i izlaznog signala drugog priključnog porta 3, pri čemu se ulazni signal odnosi na elektromagnetno polje koje se odašilje na stent 5, a izlazni signal se odnosi na elektromagnetno polje prikupljeno iz vođenog elektromagnetnog talasa stenta 5. Merni uređaj 10 može da bude na primer mrežni analizator.

[0088] U alternativnim primerima, sonda 1 i merni uređaj 10 mogu da budu na rastojanjo jedno od drugog. Merni uređaj 10 može da radi na daljinu, pod uslovom da se električna komunikacija održava direktno ili indirektno sa priključnim portovima 2, 3.

[0089] Prema alternativnim primerima koji nisu ilustrovani, sonda 1 i merni uređaj 10 mogu da budu integralno formirani. Ova konfiguracija obezbeđuje praktično rešenje, lako za nošenje i rukovanje.

[0090] U nekim primerima, merni uređaj 10 može da bude obezbeđen sa niskošumnim pojačalom.

[0091] Ovo se može smatrati alternativnom lokacijom za sondu 1.

[0092] Sl. 20 je dijagram toka za primer postupka 500 za praćenja stentova, koji može da koristi sondu. Iako sl. 20 prikazuje specifičnan redosled, treba smatrati da je moguće da se prate i drugi redosledi, ne odstupajući od obima predmetnog otkrića.

[0093] Postupak 500 praćenja stentova obuhvata:

− detekciju 501 ulaznog signala koji se odnosi na elektromagnetno polje koje se odašilje od strane prvog priključnog porta 2 na stent 5 za propagaciju vođenog elektromagnetnog talasa (nije ilustrovano) kroz najmanje deo stenta 5, i detekciju izlaznog signala koji se odnosi na elektromagnetno polje prikupljeno drugim priključnim portom 3 od vođenog elektromagnetnog talasa stenta 5.

[0094] Ulazni signal može da bude povezan sa elektromagnetnim signalom koji se dovodi kroz prvi priključni port 2. Ovaj elektromagnetni signal može da bude proizveden/zahtevan od strane mernog uređaja 10, a ovaj elektromagnetni signal takođe može da se reguliše kako bi se pospešila električna ili magnetna sprega između priključnih portova i stenta. Na sl. 2 i 3 prikazane su linije EF1 električnog izvora odaslanog elektromagnetnog polja. Na sl. 3 prikazane su linije EF2 električnog izvora prikupljenog elektromagnetnog polja. Na sl.2 nema stenta, tako da drugi priključni port 3 ne može da prikupi elektromagnetno polje sa stenta. Moguće je da ne dolazi do propagacije od prvog priključnog porta 2 do drugog priključnog porta 3 ako nema spojnog elementa 43. Međutim, ako postoji spojni element 43 (videti sl. 8A - 8C) može da dođe do propagacije od prvog priključnog porta 2 do drugog priključnog porta 3.

[0095] Na sl. 3 je stent 5 koji može da deluje kao talasovod koji propagira vođeni elektromagnetni talas. Linije koje predstavljaju magnetna H i električna E polja vođenog elektromagnetnog talasa prikazane su na sl.4.

[0096] U primeru na sl. 16 i 18, prvi priključni port 2 pospešuje električnu spregu, a drugi priključni port 3 pospešuje magnetnu spregu zahvaljujući premošćujućem elementu 44.

[0097] Stent 5 može da bude implantiran ili ne (na primer u kontroli koja traži odstupanja u kvalitetu). U svakom slučaju, stent 5 može da deluje kao struktura za vođenje talasa;

− dobijanje koeficijenta 502 transmisije između prvog priključnog porta 2 i drugog priključnog porta 3, pri čemu se koeficijent transmisije dobija poređenjem ulaznog signala sa izlaznim signalom. Ulazni i izlazni signal mogu da sadrže merenje bilo koje veličine povezane sa elektromagnetnim fenomenima i pogodne za merenje. Koeficijent transmisije se može definisati, na primer, korišćenjem dB jer omogućava izražavanje odnosa između dve vrednosti (ulazni i izlazni signal). Koeficijent transmisije se može definisati bez obzira na vrstu sprege: električna ili magnetna;

− izvođenje frekventnog odziva koeficijenta 503 transmisije. Prvi priključni port 2 može da odašilje elektromagnetno polje kroz predefinisani opseg frekvencija. Ovaj frekventni odziv može da obuhvata merenje izmena frekvencije koeficijenta transmisije između dva priključna porta 2 i 3. Ako sonda 1 sadrži više od dva navedena priključna porta, frekventni odziv može da se izvede između grupa portova. Frekventni odziv može da se kontroliše pomoću mernog uređaja 10. Na primer, opseg frekvencija može da bude od oko 0,1 do oko 6,0 GHz kako bi pokrio opseg rezonantnih modova najnižeg reda za stentove ugrađene u biološko tkivo. Međutim, te sl. mogu da variraju od slučaja do slučaja. Kao alternativa, frekventni odziv može da obuhvata merenje sa jednom frekvencijom; i

− poređenje frekventnog odziva koeficijenta transmisije sa referentnim frekventnim odzivom 505. Prethodno pomenuta izmena frekvencije (ili alternativno jedna frekvencija) može da generiše niz odgovarajućih koeficijenata transmisije koji se mogu uporediti sa referencom kako bi se pronašla bilo kakva značajna razlika. Ova razlika može da bude na primer signal za odstupanje u kvalitetu stenta, otkazivanje stenta ili pojavu patološkog stanja. Poređenje može da obavi merni uređaj 10. Odnos između unapred definisanih referenci i bilo koje vrste otkazivanja stenta može da se definiše pre izvršenja postupka 500.

[0098] U nekim primerima, postupak 500 može dalje da obuhvata:

− određivanje najmanje jednog maksimuma i/ili jednog minimuma koeficijenta 504 transmisije nakon izvođenja frekventnog odziva koeficijenta transmisije. Vođeni elektromagnetni talas kroz stent 5 može da bude u rezonanci na frekvencijama za koje je dužina stenta umnožak polovine talasne dužine, tj., može da postoji nekoliko rezonantnih frekvencija za stent 5. Lokalni maksimumi ili minimumi u koeficijentu transmisije mogu da budu u vezi sa najmanje jednom rezonancijom. Određivanje se može izvršiti pomoću mernog uređaja 10. Lokalni maksimumi mogu da sadrže rezonantni pik u rezonantnoj krivoj dobijenoj iz frekventnog odziva koeficijenta transmisije. Alternativno u odnosu na primere gde maksimum na rezonantnoj krivoj može da bude povezan sa fenomenom rezonancije, primeri sonde 1 kao na sl. 8A - 8C, mogu da budu dizajnirani tako da proizvode lokalni minimum koeficijenta transmisije na frekvenciji rezonancije. Ovaj tip odgovora se može nazvati „prigušni frekventni odziv“ N. Primer ovog minimuma je ilustrovan na sl.9. Kada nema stenta, najveći deo signala iz prvog priključnog porta 2 putuje do drugog priključnog porta 3, tj. najveći deo elektromagnetnog polja koje odašilje prvi priključni port 2 može da se propagira kroz spojni element 43 prema drugom priključnom portu 3. Veličina koeficijenta S transmisije između dva priključnog porta može da bude konstantna i bliska 1 (0 dB ) na svim frekvencijama F. Međutim, kada je spojni element 43 blizu stenta 5, deo elektromagnetnog polja koje odašilje prvi priključni port 2 može da bude spregnut sa stentom 5 preko spojnog elementa 43, tako da elektromagnetno polje može da se propagira kroz stent 5 kao vođeni talas.

[0099] U većini slučajeva, sprega između spojnog elementa 43 i stenta 5 može da bude dovoljno slaba i ne bi trebalo značajno da utiče na koeficijent S transmisije na frekvencijama F, udaljenim od rezonancije stenta. Na tim frekvencijama F grafik koeficijenta S transmisije može da bude u suštini ravan. Međutim, na frekvencijama F bliskim rezonanciji, rezonancija u stentu 5 može da apsorbuje deo energije koja se prenosi između dva priključna porta 2, 3 i mogu da se pojave lokalni minimumi fau frekventnom odzivu koeficijenta transmisije. "Prigušenje" N može se uočiti na grafikonu prema sl. 9 u vezi sa frekvencijama F blizu rezonancije i na rezonanciji.

[0100] Ako se nađe bar jedan lokalni maksimum foi/ili jedan lokalni minimum faizvedenog frekventnog odziva koeficijenta transmisije, on može da se uporediti sa referencom koja se odnosi na unapred određenu vrstu stenta. Referenca može da sadrži određene lokalne maksimume i/ili lokalne minimume ili kombinaciju opsega frekvencija i odgovarajućih koeficijenata transmisije. Referenca se može smatrati očekivanim vrednostima za stent.

[0101] Problem u vezi sa restenozom, otkazivanjem stenta, itd. može da izazove varijaciju u lokalnim maksimumima i/ili minimumima. Frekvencija rezonancije stoga može da varira u skladu sa tim. Frekvencija rezonancije može da bude osetljiva na niz efekata koji se odnose na status stenta i na pojavu patologija u vezi sa njegovom implantacijom u sud.

[0102] Kada postoji perturbacija u uslovima propagacije vođenog elektromagnetnog talasa uzrokovana varijacijom dielektrične permisivnosti (ekvivalent za stenozu, itd.) ili lomljenjem stenta, rezonantni maksimum može da varira npr. može da se pomeri naniže u frekvenciji.

Pored toga, rezonantne krive se mogu proširiti zbog gubitaka izazvanih otkazivanjem. Alternativno, kada se sonda može konfigurisati kao npr. na sl. 8A - 8C, perturbacija u uslovima propagacije može da izazove varijaciju položaja i veličine "prigušenja" na rezonantnoj krivoj na sl.9.

[0103] Prema nekim primerima, postupak 500, kada sonda može da sadrži potpornu osnovu 212 da pozicionira najmanje prvi priključni port 2 i drugi priključni port 3, tako da najmanje jedna spojna osa CA može da bude definisana između prvog priključnog porta 2 i drugog priključnog porta 3, može dalje da obuhvata:

− izvođenje frekventnog odziva koeficijenta transmisije na svakom od većeg broja relativnih položaja spojne ose CA u odnosu na uzdužnu osu LA stenta 5, tako da svaki položaj može da definiše ugao AG između spojne ose CA i uzdužne osa LA stenta 5.

[0104] U primerima sonde 1 gde nije obezbeđen spojni element 43, nađeno je da na frekvencijama F između prvog lokalnog maksimuma fo(videti sl. 11) i drugog lokalnog maksimuma može da postoji obrazac prvog lokalnog minimuma fau frekventnom odzivu koeficijenta S transmisije.

[0105] Grafik sa sl.11 predstavlja dve krive frekventnog odziva odgovarajućih koeficijenata S transmisije između priključnih portova 2, 3. Jedna od krivih je povezana sa uglom AG od 45°, a druga kriva je povezana sa uglom AG od 54°. Učestalost prvih lokalnih maksimuma fomože da bude značajno slična u oba slučaja, ali učestalost prvih lokalnih minimuma famože da varira zbog različitih vrednosti uzetih za ugao AG.

[0106] Utvrđeno je da lokalni minimumi u odzivu transmisije mogu da budu posledica višestrukih puteva propagacije kao što je ilustrovano na sl. 10A i 10B pomoću prve putanje FP i druge putanje SP. Jedan od mogućih puteva propagacije signala između dva priključna porta 2, 3 može da bude duž stenta (na navedenoj sl., putanja FP). Dužina ove putanje FP može zavisiti od relativnog ugla AG između sonde 1 (osa CA) i stenta 5 (uzdužna osa LA). Druga putanja propagacije (putanja SP) može da bude slab signal koji se emituje iz prvog priključnog porta 2 i sakuplja u drugom priključnom portu 3. Ova putanja SP može da bude nezavisna od relativnog ugla AG između sonde 1 i stenta 5. Ukupan signal prikupljen na drugom priključnom portu 3 može da bude kombinacija signala sa dve putanje propagacije FP, SP. U nekim slučajevima ova kombinacija može da proizvede nulu ako signali koji dolaze sa dva puta FP, SP mogu imati jednaku amplitudu i suprotne faze. Ako amplitude možda nisu jednake i/ili faze nisu potpuno suprotne, frekventni odziv može da ima minimum umesto nule.

Ovaj minimum može da se dovede u vezu sa fenomenom prvih lokalnih minimuma faizmeđu dva lokalna maksimuma.

[0107] Utvrđeno je da azimut za poravnanje između spojne ose CA sonde 1 i uzdužne ose LA stenta 5 može da se odredi ako se uzme da ovaj azimut za poravnanje može da obezbedi maksimalnu razliku između frekvencije prvih lokalnih maksimuma foi frekvencije prvih lokalnih minimuma fau frekventnom odzivu koeficijenta S transmisije. Sl.12 je grafikon koji predstavlja lokalni minimum (prvi lokalni minimumi fa)i maksimum (prvi lokalni maksimumi fo) koeficijenta S transmisije u odnosu na relativne uglove AG definisane različitim relativnim ugaonim položajima između sonde 1 i stenta 5. Na toj sl. 12 se može videti da azimut za poravnanje (ugao AG od suštinski 0°) može da obezbedi maksimalnu razliku.

[0108] Kao što je prethodno opisano, frekventni odziv se može da se izvodi za brojne relativne uglove AG na nekoliko načina: na primer, sonda 1 može da sadrži rotor koji može da se okreće oko ose RA rotacije ili sonda 1 može dalje da sadrži veći broj prvih i drugih priključnih portova 2, 3 raspoređenih po kružnoj putanji. Primera radi, frekventni odziv koeficijenta transmisije može da se izvodi od 0° do 359° kao primer predefinisanog opsega. Stručnjak u oblasti može da predvidi bilo koje druge pogodne opsege u zavisnosti od slučaja.

[0109] Korisnik može da pomera sondu 1 preko regiona gde bi trebalo da se nalazi stent 5. Nakon izvođenja frekventnog odziva za nekoliko uglova AG, na primer merni uređaj 10 može da odredi azimut za poravnanje tako što detektuje razliku između lokalnog maksimuma i minimuma. Kada se odredi koeficijent transmisije koji odgovara azimutu za poravnanje, merni uređaj 10, na primer, može da upozori korisnika u skladu s tim. Na ovaj način korisnik može lako da sazna položaj i orijentaciju stenta 5 nakon implantacije. Ovo može da pomogne da se dobiju pouzdane i poboljšane vrednosti izlaznog signala i minimiziraju bilo kakav eho iz ljudskog ili životinjskog tela. Kao što je prethodno pomenuto, frekventni odziv može da sadrži samo jednu vrednost frekvencije.

[0110] Prema nekim primerima, postupak 500 može dalje da obuhvata:

− određivanje indikatora rastojanja između sonde 1 i stenta 5 izračunavanjem funkcije koja može da poveže minimum koeficijenta transmisije sa svakim od većeg broja relativnih položaja između uzdužne ose LA i spojne ose CA kao što se vidi na planarnom prikazu. Ova funkcija može da definiše odnos zavisnosti minimuma od ugla AG ili azimuta. Kao što je prethodno pomenuto u vezi sa grafikonom na sl. 11, frekvencija F prvih lokalnih minimuma famože da varira zbog različitih vrednosti koje uzima ugao AG.

[0111] Sl. 13 je dijagram koji predstavlja nekoliko lokalnih minimuma fakoeficijenta S transmisije za različite dubine h stenta 5 u odnosu na uglove AG definisane različitim relativnim ugaonim položajima između sonde 1 i stenta 5, odnosno između spojne ose CA i uzdužne ose LA, kada se gleda odozgo. Na sl. 13 se može videti da svaka kriva (za svako rastojanje ili dubinu) može da pokaže karakterističan nagib.

[0112] Na primer, merni uređaj 10 može da sprovede izvod funkcije najmanje na predefinisanoj relativnoj poziciji i može da uporedi izlaz izvoda sa najmanje referentnim izlazom izvoda. Izvod funkcije može da odgovara nagibu krive kao što je prikazano na sl.13. Utvrđeno je da što je negativniji izlaz izlaza a to je stent 5 bliži sondi 1. Ovo poslednje se može videti na sl.13 gde kriva za dubinu h od 2 mm ima generalno negativniji nagib od krive za dubinu h od 10 mm, najmanje na delu svake krive.

[0113] Predefinisana relativna pozicija, tj. ugao AG ili azimut, može da se izabere tako da obezbedi negativnije vrednosti da bi se jasno definisao karakterističan ili distinktivan nagib krive i obezbedi. Ovo poslednje može da obezbedi sistem za praćenje sa velikom osetljivošću. Relativna pozicija na kojoj se izvod sprovodi može da varira. Primera radi, ugao AG može da uzme vrednost od oko 37°. Utvrđeno je da izlaz izvoda funkcije pri tom unapred definisanom uglu AG od oko 37° može da usvoji negativnije vrednosti.

[0114] Merni uređaj 10 može da pronađe najmanje jednu referentnu vrednost koja odgovara izračunatom izlazu izvoda uzetog pod istim uglom AG. Referentna vrednost može da bude povezana sa specifičnom dubinom. Na ovaj način može da se odredi dubina stenta 5 u odnosu na površinu tela gde stent 5 može da se implantira. Treba imati na umu da može da se predvidi da lice F sonde 1 bude oslonjeno na površinu tela gde stent 5 može da se implantira, tako da dubina može da se poveže sa rastojanjem od lica F do stenta 5.

[0115] Indikator rastojanja može takođe da ukaže na to da li je stent 5 pozicioniran na očekivanoj dubini ili ne i može da izvesti o situaciji. Pored toga, ako postoji problem u vezi sa utvrđenom dubinom, korisnik može da bude upućen da izvrši merenje u drugoj oblasti.

[0116] Alternativno, indikator rastojanja može da se odredi poređenjem minimuma koeficijenta transmisije na svakom od većeg broja relativnih položaja, sa referentnim frekventnim odzivom. Kao što je prethodno navedeno, frekvencija prvih lokalnih minimuma famože da varira usled različitih vrednosti koje uzima ugao AG. Na osnovu toga je utvrđeno da je moguće proceniti rastojanje ili dubinu između stenta 5 i sonde 1, iz poređenja između vrednosti serije lokalnih minimuma fapod odgovarajućim uglovima AG ili azimutima i referentnih vrednosti koeficijenta transmisije. Na primer, merni uređaj 10 može da poredi nagib krive lokalnog minimuma (na primer kao one prikazane na sl. 13) sa referentnim vrednostima lokalnog minimuma fakoje su pridružene dubinama h i može da odredi rastojanje između sonde 1 i stenta 5.

[0117] U nekim primerima, postupak 500 može dalje da obuhvata:

− određivanje indikatora statusa stenta 5 poređenjem frekventnog odziva koeficijenta transmisije sa referentnim frekventnim odzivom koji se odnosi na stent 5. Frekvencija rezonancije može da bude osetljiva na niz efekata koji se odnose na status stenta (lom strukture, kolaps, itd.) i na pojavu patoloških stanja. Stent 5 može da ima predefinisan frekventni odziv koji može da bude različit od izmerenog. Takva razlika može da pokrene indikator koji može da upozori na problem sa otkazivanjem.

[0118] Prema nekim primerima, korisnik može da postavi sondu 1 preko regiona ljudskog ili životinjskog tela gde bi trebalo da se nalazi stent 5 nakon implantacije. U isto vreme, merni uređaj 10 može da dovodi u sondu 1 elektromagnetni signal kroz prvi priključni port 2 i podstakne električno i/ili magnetno sprezanje. Merni uređaj 10 može da izvrši frekventni odziv koeficijenta transmisije između priključnih portova 2, 3. Frekventni odziv može da se izvodi unutar predefinisanog opsega; taj predefinisani opseg može specifično da se izabere za stent 5.

[0119] Izmerene vrednosti za koeficijent transmisije mogu da se memorišu zajedno sa opsegom odgovarajućih frekvencija. Merni uređaj 10 može da traži lokalne maksimume ili lokalne minimume frekventnog odziva koeficijenta transmisije. Merni uređaj 10 može da ima referentnu vrednost ili vrednosti koeficijenta transmisije tako da poređenje između izmerenih vrednosti i referentnih vrednosti može da izvede kao što je prethodno opisano i produkujući relevantne informacije o relativnom poravnanju sonde 1 i stenta 5 i dubini stenta 5. Ako nema razlike ili je razlika između ovih vrednosti zanemarljiva, indikator statusa stenta može da konstatuje da je status dobar i ispravan.

[0120] Međutim, ako se dobije najmanje jedno primetno neslaganja između ovih vrednosti, izmerenih i njihovih referenci, indikator statusa stenta može da konstatuje neispravan status.

[0121] Postupak 500 može da bude u stanju da razlikuje da li je otkazivanje stenta uzrokovano prelomom, kolapsom, skraćenjem, kompresijom, itd. ili stenozom u stentu. Referentne vrednosti mogu takođe da obuhvataju tipične vrednosti za svako od ovih otkazivanja. Štaviše, postupak 500 takođe može da razlikuje depoe na stentu 5 različitih vrsta kao što su lipidni, trombotički i fibrinski. Referentne vrednosti mogu takođe da sadrže vrednosti koje se odnose na svaku od tih vrsta.

[0122] Prema nekim primerima, merni uređaj 10 takođe može da naloži korisniku da izvrši još jedno merenje u drugom delu životinjskog ili ljudskog tela ako se formira da određena kombinacija utvrđene dubine i orijentacije stenta 5 može da bude u vezi sa pogrešnim merenjem.

[0123] Postupak 500 u skladu sa bilo kojim ovde opisanim primerima može da se sprovede nekoliko puta, tokom vremena, kako bi se pratila stanja stenta 5.

[0124] Postupak 500 može da se sprovodi tokom vremena u cilju praćenja habanja biorazgradivog stenta 5. Biorazgradivi stentovi 5 mogu da prate obrazac habanja koji izaziva varijaciju njegove rezonantne frekvencije.

[0125] Postupak 500 prema nekim primerima može da se primeni da bi se utvrdilo da li je stent, kao što je biorazgradivi stent, još uvek prisutan ili je već apsorbovan nakon što je stent 5 implantiran. U ovom slučaju pronalaženje lokalnih maksimuma ili minimuma može da se izbegne jer jednostavno prisustvo stenta 5 može da poveća vrednosti koeficijenta transmisije između priključnih portova 2, 3. Stoga se prisustvo stenta 5 može detektovati čak i ako nema lokalnih maksimuma ili minimuma u frekventnom odzivu ovog koeficijenta transmisije. Zahvaljujući konfiguraciji sonde 1 prema nekim primerima, praćenje prisustva stenta 5 može da se vrši na relativno niskim frekvencijama, na primer od oko 0,1 do oko 6,0 GHz, što olakšava penetraciju polja u biološko tkivo, kao što je ovde otkriveno. Frekvencije koje se koriste za određivanje prisustva stenta 5 mogu da budu niže od njegove prve rezonantne frekvencije, pa se opseg frekvencija može čak i smanjiti.

[0126] Postupak 500 takođe može da se sprovodi kao deo kontrole kvaliteta proizvodnje.

[0127] U tom slučaju određivanje indikatora položaja sonde 1 u odnosu na stent 5 možda nije potrebno.

[0128] Referentne vrednosti mogu da uzimaju u obzir relativno pomeranje prosečne rezonantne frekvencije stenta 5 tokom vremena, to jest, nakon implantacije tipične rezonantne frekvencije stenta 5 mogu da se izmeste bez obzira na bilo kakva otkazivanja. Ova funkcija može da bude korisna da bi se izbeglo bilo kakvo "lažno upozorenje" kada stent 5 radi ispravno.

[0129] Merenje koeficijenta transmisije između priključnih portova 2, 3 možda neće zavisiti od vrste sprezanja između priključnih portova 2, 3 i stenta 5: modul koeficijenta transmisije može da se meri bez obzira na to da li je sprezanje električno ili magnetno.

Claims (13)

Patentni zahtevi

1. Sistem koji sadrži sondu (1, 101, 201, 301) za praćenje stentova, koji obuhvata:

- prvi priključni port (2, 102, 302) na potpornoj osnovi (212) konfigurisan da odašilje elektromagnetno polje na stent (5), tako da se vođeni elektromagnetni talas propagira kroz najmanje deo stenta (5 );

- drugi priključni port (3, 103, 303) na potpornoj osnovi (212) konfigurisan da prikuplja elektromagnetno polje od vođenog elektromagnetnog talasa stenta (5);

- potpornu osnovu (212) konfigurisana da pozicionira najmanje prvi priključni port i drugi priključni port, tako da je najmanje jedna spojna osa (CA) definisana između prvog priključnog porta (2, 102, 302) i drugog priključnog porta (3, 103, 303);

pri čemu sistem dalje sadrži merni uređaj (10), u električnoj komunikaciji sa prvim priključnim portom (2, 102, 302) i drugim priključnim portom (3, 103, 303), pri čemu merni uređaj (10) sadrži memoriju i procesor, koji utelovljuje instrukcije uskladištene u memoriji i sa mogućnošću izvršenja od strane procesora, pri čemu instrukcije sadrže funkcionalnost za izvršavanje postupka koji obuhvata:

- detekciju ulaznog signala prvog priključnog porta, pri čemu se ulazni signal odnosi na elektromagnetno polje koje se odašilje na stent, a izlazni signal se odnosi na elektromagnetno polje prikupljeno iz vođenog elektromagnetnog talasa stenta;

- dobijanje koeficijenta transmisije između prvog priključnog porta i drugog priključnog porta, poređenjem ulaznog signala sa izlaznim signalom;

- izvođenje frekventnog odziva koeficijenta transmisije; i

- poređenje frekventnog odziva koeficijenta transmisije sa referentnim frekventnim odzivom stenta, pri čemu referentni frekventni odziv sadrži očekivane vrednosti za stent, pri čemu očekivane vrednosti sadrže lokalne maksimume i/ili lokalne minimume ili očekivane koeficijente transmisije za opseg frekvencija;

naznačen time što sonda dalje sadrži:

element (6, 106, 306) za uzemljenje raspoređen u regionu sonde između oba priključna porta tako da propagira sliku vođenog elektromagnetnog talasa stenta.

2. Sistem prema patentnom zahtevu 1, pri čemu element (6) za uzemljenje sadrži laminarno telo koje ima najmanje dva otvora (23, 33, 323, 333) za prijem prvog priključnog porta (2, 102, 302) i drugog priključnog porta (3, 103, 303), respektivno, opciono, pri čemu najmanje jedan od prvog priključnog porta i drugog priključnog porta sadrži elektrodu sa ravnom konfiguracijom, pri čemu je elektroda koplanarna sa elementom za uzemljenje.

3. Sistem prema patentnom zahtevu 2, pri čemu su otvori (323, 333) u obliku "polumeseca"; i/ili

pri čemu element (6) za uzemljenje sadrži veći broj rupa (341) koje su poravnate jedna sa drugom i pozicionirane između najmanje dva otvora (323, 333).

4. Sistem prema bilo kom od patentnih zahteva 2-3, koji dalje sadrži razmak (22, 32) između elementa (6) za uzemljenje i elektrode (21,31) najmanje jednog od prvog priključnog porta i drugog priključnog porta, tako da je elektroda najmanje jednog od prvog priključnog porta i drugog priključnog porta odvojena od elementa za uzemljenje na odgovarajućem otvoru.

5. Sistem prema bilo kom od patentnih zahteva 1-3, koji dalje sadrži provodni element (43) između prvog i drugog priključnog porta (2, 102, 302, 3, 103, 303), tako da su oba priključna porta u električnoj komunikaciji.

6. Sistem prema bilo kom od patentnih zahteva 1-3, koji dalje sadrži premošćujući element (44) konfigurisan da električno poveže najmanje jedan od priključnih portova (2, 102, 302, 3,103, 303) sa elementom (6, 106, 306) za uzemljenje.

7. Sistem prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6, pri čemu potporna osnova (212) sadrži rotor da pozicionira najmanje prvi priključni port i drugi priključni port, pri čemu rotor može da rotira oko ose (RA) rotacije, pri čemu je osa (RA) rotacije upravna na spojnu osu (CA); ili

potporna osnova (212) je konfigurisana da pozicionira veći broj prvih i drugih priključnih portova (2, 102, 302, 3, 103, 303), pri čemu su priključni portovi raspoređeni u kružnoj putanji, tako da je spojna osa (CA) definisana između najmanje para prvog priključnog porta (2, 102, 302) i drugog priključnog porta (3, 103, 303).

8. Sistem prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7, koji dalje sadrži osovinu (213) pričvršćenu za potpornu osnovu (212).

9. Sistem prema bilo kom od patentnih zahteva 1-8, koji dalje sadrži: slojevito telo koje sadrži sloj elementa za uzemljenje, pričvršćen za sloj dielektrične podloge, pri čemu su sloj elementa za uzemljenje i sloj podloge fleksibilni.

10. Postupak (500) praćenja stentova korišćenjem sonde (1, 101,201,301), pri čemu sonda sadrži:

- prvi priključni port (2, 102, 302) na potpornoj osnovi (212) konfigurisan da odašilje elektromagnetno polje na stent (5), tako da se vođeni elektromagnetni talas propagira kroz najmanje deo stenta (5 );

- drugi priključni port (3, 103, 303) na potpornoj osnovi (212) konfigurisan da prikuplja elektromagnetno polje od vođenog elektromagnetnog talasa stenta (5); i

- potpornu osnovu (212) konfigurisanu da pozicionira najmanje prvi priključni port i drugi priključni port, tako da je najmanje jedna spojna osa (CA) definisana između prvog priključnog porta (2, 102, 302) i drugog priključnog porta (3, 103, 303);

- pri čemu sonda dalje sadrži: element (6, 106, 306) za uzemljenje raspoređen u regionu sonde između oba priključna porta tako da propagira sliku vođenog elektromagnetnog talasa stenta.

pri čemu postupak obuhvata:

- detekciju ulaznog signala koji se odnosi na elektromagnetno polje koje se odašilje od strane prvog priključnog porta (2, 102, 302) na stent (5), za propagaciju vođenog elektromagnetnog talasa kroz najmanje deo stenta, i detekciju izlaznog signala koji se odnosi na elektromagnetno polje prikupljeno pomoću drugog priključnog porta (3, 103, 303) od vođenog elektromagnetnog talasa stenta;

- dobijanje koeficijenta (S) transmisije između prvog priključnog porta (2, 102, 302) i drugog priključnog porta (3, 103, 303), pri čemu se koeficijent (S) transmisije dobija poređenjem ulaznog signala sa izlaznim signalom;

- izvođenje frekventnog odziva koeficijenta (5) transmisije; i

- poređenje frekventnog odziva koeficijenta (S) transmisije sa referentnim frekventnim odzivom stenta, pri čemu referentni frekventni odziv sadrži očekivane vrednosti za stent, pri čemu očekivane vrednosti sadrže lokalne maksimume i/ili lokalne minimume ili očekivane koeficijente transmisije za opseg frekvencija.

11. Postupak (500) prema patentnom zahtevu 10, koji dalje obuhvata: određivanje najmanje jednog maksimuma (fa) i/ili jednog minimuma (fa) koeficijenta (5) transmisije nakon izvođenja frekventnog odziva koeficijenta (5) transmisije.

12. Postupak (500) prema patentnom zahtevu 11, pri čemu postupak dalje obuhvata: izvođenje frekventnog odziva koeficijenta (S) transmisije na svakom od većeg broja relativnih položaja spojne ose (CA) u odnosu na uzdužnu osu (LA) stenta, tako da svaki položaj definiše ugao (AG) između spojne ose (CA) i uzdužne ose (LA) stenta (5).

13. Postupak (500) prema patentnom zahtevu 12, koji dalje obuhvata:

određivanje indikatora rastojanja između sonde (1, 101,201, 301) i stenta (5), izračunavanjem funkcije koja povezuje minimum (fa) koeficijenta transmisije sa svakim od većeg broja relativnih položaja, sprovođenjem izvoda funkcije na predefinisanoj relativnoj poziciji i poređenjem izlaza izvoda sa referentnim izlazom; i/ili

određivanje indikatora statusa stenta poređenjem frekventnog odziva koeficijenta transmisije sa referentnim frekventnim odzivom.