RS65595B1 - Antitela koja vezuju cd3 - Google Patents

Antitela koja vezuju cd3

Info

Publication number
RS65595B1
RS65595B1 RS20240647A RSP20240647A RS65595B1 RS 65595 B1 RS65595 B1 RS 65595B1 RS 20240647 A RS20240647 A RS 20240647A RS P20240647 A RSP20240647 A RS P20240647A RS 65595 B1 RS65595 B1 RS 65595B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
amino acid
seq
domain
acid sequence
bispecific antibody
Prior art date
Application number
RS20240647A
Other languages
English (en)
Inventor
Nathan Trinklein
Schooten Wim Van
Force Shelley Aldred
Katherine Harris
Duy Pham
Original Assignee
Teneoone Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Teneoone Inc filed Critical Teneoone Inc
Publication of RS65595B1 publication Critical patent/RS65595B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/04—Immunostimulants
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/2809—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against the T-cell receptor (TcR)-CD3 complex
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/2827—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against B7 molecules, e.g. CD80, CD86
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2878—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the NGF-receptor/TNF-receptor superfamily, e.g. CD27, CD30, CD40, CD95
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/21—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin from primates, e.g. man
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/31—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency multispecific
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/33—Crossreactivity, e.g. for species or epitope, or lack of said crossreactivity
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/515—Complete light chain, i.e. VL + CL
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/52—Constant or Fc region; Isotype
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C07K2317/565—Complementarity determining region [CDR]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C07K2317/567—Framework region [FR]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C07K2317/569—Single domain, e.g. dAb, sdAb, VHH, VNAR or nanobody®
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/60—Immunoglobulins specific features characterized by non-natural combinations of immunoglobulin fragments
    • C07K2317/62—Immunoglobulins specific features characterized by non-natural combinations of immunoglobulin fragments comprising only variable region components
    • C07K2317/622—Single chain antibody (scFv)
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/71—Decreased effector function due to an Fc-modification
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/73—Inducing cell death, e.g. apoptosis, necrosis or inhibition of cell proliferation
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/73—Inducing cell death, e.g. apoptosis, necrosis or inhibition of cell proliferation
    • C07K2317/732—Antibody-dependent cellular cytotoxicity [ADCC]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/73—Inducing cell death, e.g. apoptosis, necrosis or inhibition of cell proliferation
    • C07K2317/734—Complement-dependent cytotoxicity [CDC]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/75—Agonist effect on antigen
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/92—Affinity (KD), association rate (Ka), dissociation rate (Kd) or EC50 value

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Preparation Of Compounds By Using Micro-Organisms (AREA)
  • Micro-Organisms Or Cultivation Processes Thereof (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)

Description

Opis
OSNOV PRONALASKA
[0001] Imuni sistem tela služi kao odbrana od infekcija, povreda i kancera. Dva odvojena, ali međusobno povezana sistema, humoralni i ćelijski imuni sistem, rade zajedno kako bi zaštitili telo. Humoralni sistem je posredovan solubilnim faktorima, označenim kao antitela, koji neutrališu proizvode koje telo prepoznaje kao strane. Nasuprot tome, ćelijski sistem uključuje ćelije, kao što su T ćelije i makrofagi, koji uklanjaju i neutrališu strane napadače.
[0002] Aktivacija T ćelija je kritična za stimulaciju imunoloških odgovora. T ćelije pokazuju imunološku specifičnost i usmeravaju većinu ćelijskih imunih odgovora. Iako T ćelije ne sekretuju antitela, one su neophodne za sekreciju antitela od strane B limfocita. Aktivacija T ćelija zahteva učešće većeg broja molekula na površini ćelije, kao što su T-ćelijski kompleks receptora i CD4 ili CD8 molekuli. Antigen-specifični T-ćelijski receptor (TcR) se sastoji od disulfidom povezanog heterodimera, membranskog glikoproteina sa lancima, alfa i beta (α i β) ili gama i delta (γ i δ). TcR je nekovalentno povezan sa kompleksom invarijantnih proteina, označenih kao CD3.
[0003] Poznato je da T ćelije ispoljavaju moćne antitumorske efekte u brojnim eksperimentalnim okruženjima. Antitela sposobna da efikasno regrutuju T ćelije protiv tumorskih ćelija, dostupna su kao bispecifična antitela, na primer usmerena na antigene povezane sa tumorom (TAA antigene) i agonističke proteine T-ćelijske membrane, kao što su TCR/CD3 kompleks i CD28. Ova bispecifična antitela su sposobna da aktiviraju T ćelije, bez obzira na njihovu TCR specifičnost, što rezultira specifičnim liziranjem ćelija koje nose odgovarajuće TAA antigene.
[0004] Međutim, dok anti-CD3 bispecifična antitela mogu da preusmere lizu posredovanu T-ćelijama ka malignim ćelijama, klinička ispitivanja sa bsAbs na bazi CD3, pokazala su visoku toksičnost kod pacijenata. Nespecifična aktivacija T-ćelija sa bsAbs može da se javi na antigen-nezavisan način usled interakcije Fc/Fc receptora (FcR), ili na antigen-zavisan način, kada je antigen eksprimiran i na normalnim i na tumorskim ćelijama. Moguće je da su oba mehanizma bila odgovorna za toksičnost uočenu u prethodnim kliničkim studijama. (Videti na primer, Link et al. (1998) Int. J. Cancer 77(2):251-6; Durben et al. Molecular Therapy (2015); 23 4, 648-655). Zbog nastalog sindroma oslobađanja citokina, došlo je do značajnih blokada u razvoju ovih antitela u terapeutske svrhe.
[0005] Interakcija T ćelijskog receptora (TCR) sa sopstvenim peptid-MHC ligandom određuje aktivnost T ćelije. Karakteristike vezivanja ove interakcije su detaljno proučavane i pokazalo se da kontrolišu funkciju T ćelija. Snaga i priroda interakcije TCR-peptid/MHC određuje da li T ćelije vrše efektorske funkcije ili se inaktiviraju i uklanjaju. Antitela protiv CD3 aktiviraju T ćelije promenom konformacije lanca CD3ε i u zavisnosti od epitopa mogu da imaju ili agonističke ili antagonističke efekte na T ćelije (Yoon et al., 1994 Immunity 1 :563-569). U svetlu značajnih nuspojava mnogih agonista T ćelija, može da bude poželjno održavanje moćnih antitumorskih efekata, uz smanjenje oslobađanja proinflamatornih citokina. Međutim, delimična agonistička anti-CD3 antitela mogu da izmene CD3ε lanac sub-optimalno, što rezultira neefikasnom signalizacijom, a većina anti-CD3 antitela su potpuni agonisti za oba puta. Nije jasno da li se ove efektorske funkcije mogu razdvojiti. Mnoga postojeća anti-CD3 antitela (na primer SP-34, UCHT1, OKT3) imaju afinitet u opsegu od 1-50 nM KD, međutim ovo možda nije optimalno za terapijsku upotrebu
[0006] CD3 specifična antitela i bispecifična antitela izvedena iz njih su obezbeđena pronalaskom.
[0007] Sve reference u opisu na metode lečenja odnose se na jedinjenja, farmaceutske kompozicije i lekove ovog pronalaska za upotrebu u postupku lečenja ljudskog (ili životinjskog) tela terapijom (ili za dijagnozu)
Publikacije
[0008] CD3 antitela su otkrivena, na primer, u SAD patentima br. 5,585,097; 5,929,212; 5,968,509; 6,706,265; 6,750,325; 7,381,803; 7,728,114. Bispecifična antitela sa specifičnošću vezivanja za CD3 su otkrivena, na primer, u SAD patentima br. 7,262,276; 7,635,472; 7,862,813; i 8,236,308.
[0009] Bispecifična antitela na CD3 i BCMA su poznata u stanju tehnike, kao što je ilustrovano u WO 2013/072406.
KRATAK OPIS PRONALASKA
[0010] Predmetni pronalazak obezbeđuje bispecifično antitelo koje sadrži:
(a) prvu vezujuću komponentu specifičnu za humani CD3, pri čemu prva vezujuća komponenta sadrži:
(i) prvu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži varijabilni domen teškog lanca (VH) koji sadrži CDR1 koji ima aminokiselinsku sekvencu GFTFDDYA (SEQ ID NO:29), CDR2 koji ima aminokiselinsku sekvencu ISWNSGSI (SEQ ID NO:24) i CDR3 koji ima aminokiselinsku sekvencu AKDSRGYGDYRLGGAY (SEQ ID NO:41) u humanom okviru; i
(ii) drugu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži varijabilni domen lakog lanca (VL) koji sadrži CDR1 koji ima aminokiselinsku sekvencu QSVSSN (SEQ ID NO:35), a CDR2 ima aminokiselinsku sekvencu GAS (SEQ ID NO: 38) i CDR3 koji ima aminokiselinsku sekvencu QQYNNWPWT (SEQ ID NO:45); i (b) drugu vezujuću komponentu specifičnu za humani BCMA, pri čemu druga vezujuća komponenta sadrži:
(i) treću polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji sadrži CDR1 koji ima aminokiselinsku sekvencu GFTVSSYG (SEQ ID NO:36), CDR2 koji ima aminokiselinsku sekvencu IRGSDGST (SEQ ID NO:39) i CDR3 koji ima aminokiselinsku sekvencu AKQGENDGPFDH (SEQ ID NO:46).
[0011] U nekim primerima izvođenja, sekvence CDRI, CDR2 i CDR3 u VL domenu druge polipeptidne subjedinice prisutne su u humanom VL okviru. U nekim primerima izvođenja, prva polipeptidna subjedinica sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1, ili druga polipeptidna subjedinica sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19. U nekim primerima izvođenja, prva polipeptidna subjedinica sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1, ili druga polipeptidna subjedinica sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19. U nekim primerima izvođenja, treća polipeptidna subjedinica sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:21. U nekim primerima izvođenja, treća polipeptidna subjedinica ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:20.
[0012] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje bispecifično antitelo koje sadrži:
(a) prvu vezujuću komponentu specifičnu za humani CD3, pri čemu prva vezujuća komponenta sadrži prvu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1, ili drugu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19; i
(b) drugu vezujuću komponentu specifičnu za humani BCMA, pri čemu druga vezujuća komponenta sadrži treću polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:21.
[0013] U nekim primerima izvođenja, treća polipeptidna subjedinica sadrži prvi VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 21 i drugi VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:21, pri čemu su prvi VH domen i drugi VH domen raspoređeni u tandem konfiguraciji. U nekim primerima izvođenja, prvi VH domen i drugi VH domen treće polipeptidne subjedinice su raspoređeni u tandem konfiguraciji i spojeni pomoću linkera.
[0014] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje bispecifično antitelo koje sadrži:
(a) prvu vezujuću komponentu specifičnu za humani CD3, pri čemu prva vezujuća komponenta sadrži prvu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 i drugu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19; i
(b) drugu vezujuću komponentu specifičnu za humani BCMA, pri čemu druga vezujuća komponenta sadrži treću polipeptidnu subjedinicu koja sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:20.
[0015] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži bispecifično antitelo prema pronalasku i farmaceutski prihvatljiv nosač.
[0016] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje jedan ili više polinukleotida koji kodiraju bispecifično antitelo prema pronalasku.
[0017] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje jedan ili više vektora koji sadrže jedan ili više polinukleotida prema pronalasku.
[0018] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje ćeliju koja sadrži jedan ili više vektora prema pronalasku.
[0019] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje postupak za proizvodnju bispecifičnog antitela, koji obuhvata gajenje ćelije prema pronalasku pod uslovima koji su permisivni za ekspresiju bispecifičnog antitela, i izolovanje bispecifičnog antitela iz ćelije.
[0020] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje komplet koji sadrži bispecifično antitelo bilo kog prema pronalasku i uputstva za upotrebu.
[0021] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje bispecifično antitelo prema pronalasku za upotrebu u lečenju kancera koji eksprimira BCMA kod čoveka kome je to potrebno.
[0022] Ovde je otkrivena familija blisko povezanih antitela koja se vezuju za, i aktiviraju signalizaciju preko CD3, npr. aktivaciju CD3<+>T ćelija. Familija antitela sadrži skup CDR sekvenci kako je ovde definisano. Familija antitela obezbeđuje brojne prednosti koje doprinose korisnosti kao klinički terapeutski agens(i). Antitela unutar familije uključuju članove sa opsegom različitih afiniteta vezivanja, što omogućava selekciju specifične sekvence sa željenim afinitetom. Sposobnost finog podešavanja afiniteta je od naročitog značaja za upravljanje nivoom aktivacije CD3 kod pojedinca koji se leči, a time i za smanjenje toksičnosti.
[0023] Na primer, anti-CD3 antitela imaju afinitet (KD) za CD3 u rasponu od oko 10<-6>do oko 10<-11>. Anti-CD3 antitela koja imaju afinitet (KD) od 50 nM ili više, 100 nM ili više, 500 nM ili više, ili 1 µM ili više, mogu da budu poželjna kako bi bolje oponašala TCR/MHC interakciju i minimizirala oslobađanje toksičnih citokina, održavajući istovremeno efikasno liziranje tumorskih ćelija. U nekim primerima, anti-CD3 antitela su okarakterisana ili odabrana zbog smanjene sklonosti da indukuju oslobađanje citokina, nakon vezivanja za kompetentnu T ćeliju, npr. za oslobađanje IL-2 i IFNy. Za terapeutsku upotrebu mogu da se izaberu antitela koja optimizuju ubijanje tumorskih ćelija i smanjeno oslobađanje citokina, npr. antitelo koje, u okviru familije ovde opisanih sekvenci antitela, indukuje oslobađanje citokina koje iznosi manje od oko polovine maksimuma uočenog za člana familije u uporednom testu, i može da bude manje, npr. manje i oko 25% maksimuma uočenog za člana familije u uporednom testu. Dalje, bispecifična ili multispecifična antitela koja sadrže najmanje varijabilni region teškog lanca iz familije antitela mogu sadržati varijabilni region teškog i lakog lanca koji je ovde dat. Bispecifična antitela obuhvataju najmanje varijabilni region teškog lanca antitela specifičnog za protein koji nije CD3, i mogu da sadrže varijabilni region teškog i lakog lanca. U nekim takvim primerima izvođenja, drugo antitelo se specifično vezuje za tumor-asocirani antigen, antigen za usmeravanje, npr. integrine, itd., antigen patogena, protein kontrolne tačke, i slično. Različiti formati bispecifičnih antitela uključuju bez ograničenja jednolančane polipeptide, dvolančane polipeptide, trolančane polipeptide, četvorolančane polipeptide i njihove višestruke polipeptide.
[0024] Svako od CD3 specifičnih antitela obuhvata VH domen, koji sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 sekvence u humanom VH okviru. CDR sekvence familije 2 mogu se nalaziti, na primer, u regionu oko aminokiselinskih ostataka 26-33; 51-58; i 97-112 za CDR1, CDR2 i CDR3, respektivno, od datih primernih sekvenci varijabilnog regiona datih u SEQ ID NO: 1-18. Stručnjak će razumeti da CDR sekvence mogu da budu u različitim pozicijama ako se izabere različita okvirna sekvenca, iako će generalno redosled sekvenci ostati isti.
[0025] CDR sekvence za familiju 2 antitela mogu da imaju sledeće formule sekvence. X označava varijabilnu aminokiselinu, koja može da bude specifična aminokiselina kao što je u nastavku teksta navedeno.
CDR1 G1F2T3F4X5X6Y7A8
gde:
X5može da bude bilo koja aminokiselina; na primer X5može da bude D, A ili H; prema pronalasku, X5je D.
X6može da bude bilo koja aminokiselina; na primer X6može da bude D ili N; prema pronalasku, X6je D.
CDR1 sekvenca familije 2 anti-CD3 antitela mogu da sadrže sekvencu izloženu u bilo kojoj od sekvenci SEQ ID NO:1-18, ostaci 26-33.
CDR2 I1'S2'W3'N4'S5'G6'S7'I8'
[0026] CDR2 sekvenca familije 2 anti-CD3 antitela može da sadrži sekvencu izloženu u bilo kojoj od sekvenci SEQ ID NO:1-18, ostaci 51-58.
CDR3 A1"K2"D3"S4"R5"G6"Y7"G8"X9"Y10"X11"X12"G13"G12"A15"Y16"
gde:
X9"može da bude bilo koja aminokiselina, na primer X9"može da bude D ili S; prema pronalasku, X9"je D;
X11"može da bude bilo koja aminokiselina, na primer X11"može da bude R ili S; X12"može da bude bilo koja aminokiselina, na primer X12"može da bude L ili R.
[0027] CD3 sekvenca familije 2 anti-CD3 antitela ima formulu A K D 8 R G Y G D Y X11"X12"G G A Y gde su X11"i X12"kao što je prethodno definisano. CD3 sekvenca familije 2 anti-CD3 antitela može da sadrži sekvencu izloženu u bilo kojoj od sekvenci SEQ ID NO: 1-18, ostaci 97-112. U nekim primerima, CD3-vezujući VH domen antitela iz familije 2 je uparen sa domenom varijabilnog regiona lakog lanca. U nekim takvim primerima laki lanac je fiksni laki lanac.
[0028] U nekim primerima izvođenja, laki lanac sadrži VL domen sa CDR1, CDR2 i CDR3 sekvencama u humanom VL okviru. CDR sekvence mogu da budu sekvence SEQ ID NO:19. U nekim primerima izvođenja, CDR1 sekvenca sadrži aminokiselinske ostatke 27-32; 50-52; 89-97 za CDR1, CDR2, CDR3, redom.
[0029] CDR sekvence antitela mogu da budu sekvence sa najmanje 85% identičnosti, najmanje 90% identičnosti, najmanje 95% identičnosti, najmanje 99% identičnosti u odnosu na CDR sekvencu ili skup CDR sekvenci u SEQ ID NO: 1-18. U nekim primerima, CDR sekvenca sadrži jednu, dve, tri ili više aminokiselinskih supstitucija u odnosu na CDR sekvencu ili skup CDR sekvenci u bilo kojoj od SEQ ID NO: 1-18. U nekim primerima navedene aminokiselinska supstitucija(e) su jedna ili više od pozicija 5 ili 10 CDR1, pozicija 2, 6 ili 7 CDR2, pozicija 1, 8, 9 ili 10 CDR3, u odnosu na formule familije 2 date prethodno u tekstu.
[0030] Bispecifično antitelo koje je ovde otkriveno može da sadrži ovde opisan CD3-vezujući varijabilni region, uparen sa lakim lancem. U nekim primerima izvođenja, laki lanac sadrži sekvencu varijabilnog regiona izloženu u SEQ ID NO:19, ili varijabilni region koji sadrži skup CDR sekvenci u SEQ ID NO:19 i okvirne sekvence. Različite Fc sekvence nalaze primenu, uključujući bez ograničenja humani IgG1, IgG2a, IgG2b, IgG3, IgG4, itd. Drugi krak bispecifičnog antitela može da sadrži varijabilni region koji se specifično vezuje za antigen povezan sa tumorom. Prema pronalasku, drugi krak bispecifičnog antitela sadrži varijabilni region koji se specifično vezuje za BCMA. U nekim primerima izvođenja anti-BCMA krak je jednolančani varijabilni region, na primer kao što je prikazano na slici 2B. U nekim primerima izvođenja, anti-BCMA krak sadrži sekvencu varijabilnog regiona izloženu u SEQ ID NO:20; ili sekvencu tandemskog varijabilnog regiona izloženu u SEQ ID NO:21. Fc sekvenca anti-BCMA kraka može da bude, bez ograničenja, humani IgG1, IgG2a, IgG2b, IgG3, IgG4, itd. CDR sekvence mogu da budu sekvence sadržane u SEQ ID NO:20. U nekim primerima izvođenja, CDR sekvenca sadrži aminokiselinske ostatke 26-33; 51-58; 97-108 za CDR1, CDR2, CDR3, redom.
[0031] Ovde otkrivene farmaceutske kompozicije mogu da sadrže najmanje CD3-vezujući VH domen, npr. monospecifično, bispecifično, itd. antitelo ili protein sličan antitelu koji sadrži najmanje CD3-vezujući VH domen; i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens. Kompozicija može da bude liofilizovana, suspendovana u rastvoru, itd. i može da bude obezbeđena u formulaciji jedinične doze.
[0032] U nekim primerima izvođenja, postupak za lečenje kancera, obuhvata primenu kod pojedinca kome je to potrebno, efikasne doze bispecifičnog antitela prema pronalasku. Drugo mesto za vezivanje antigena na bispecifičnom antitelu može specifično da veže tumorski antigen, protein kontrolne tačke, itd. U različitim primerima izvođenja, kancer je odabran iz grupe koja se sastoji od kancera jajnika, kancera dojke, gastrointestinalnog, kancera mozga, kancera glave i vrata, kancera prostate, kancera debelog creva, kancera pluća, leukemije, limfome, sarkome, karcinome, tumora nervnih ćelija, karcinoma skvamoznih ćelija, tumora germinativnih ćelija, metastaza, nediferenciranih tumora, seminoma, melanoma, mijeloma, neuroblastoma, tumora mešanih ćelija i neoplazija koje izazivaju infektivni agensi.
[0033] U nekim primerima izvođenja, postupak za lečenje kancera obuhvata primenu kod pojedinca kome je to potrebno, efikasne doze monospecifičnog, bispecifičnog, itd. antitela. Kada je antitelo bispecifično, drugo mesto za vezivanje antigena može specifično da veže antigen patogena, npr. bakterije, virusa ili parazita.
[0034] U drugim primerima izvođenja, obezbeđen je postupak za proizvodnju bispecifičnog antitela prema predmetnom pronalasku, koji obuhvata ekspresiju sekvenci antitela, npr. jedne ili više sekvenci koje kodiraju laki lanac, jedne ili više sekvenci koje kodiraju teški lanac, u jednoj ćeliji domaćinu. U različitim primerima izvođenja, ćelija domaćin može da bude prokariotska ili eukariotska ćelija, kao što je ćelija sisara.
KRATAK OPIS CRTEŽA
[0035] Pronalazak se najbolje shvata iz detaljnog opisa koji sledi, kada se čita u kombinaciji sa pratećim crtežima. Patentni spis ili prijava patenta sadrži najmanje jedan crtež izveden u boji. Patentni zavod će obezbediti kopije ovog patenta ili objave patentne prijave sa crtežom(ima) u boji, na zahtev i po plaćanju neophodne naknade. Naglašava se da, prema uobičajenoj praksi, različite karakteristike crteža nisu u razmeri. Naprotiv, dimenzije različitih karakteristika su proizvoljno proširene ili smanjene radi jasnoće. U crteže su uključene sledeće slike.
SL. 1A-1C. SL. 1A prikazuje poravnanje CDR1, 2 i 3 regiona članova familije antitela 2 SEQ ID NO: 1-18, koji se specifično vezuju za humani CD3, koji odgovaraju ostacima 26-33; 51-58; i 97-112. SL.1B prikazuje CDR1, 2 i 3 regione fiksnog lakog lanca (SEQ ID NO:19); i primer anti-BCMA sekvence (SEQ ID NO:20 i SEQ ID NO:21). SL.1C daje CDR sekvence referentnog anti-CD3 antitela (SEQ ID NO:22), ID 304704.
SL. 2A-2E. Šematski modeli bispecifičnih humanih antitela. SL.2A anti-CD3:antitumorski-antigen bispecifično antitelo sa zajedničkim lakim lancem (3 ukupno jedinstvena lanca). SL. 2B anti-CD3:anti-tumorski-antigen bispecifično antitelo sa 2 jedinstvena laka lanca (4 ukupno jedinstvena lanca). SL. 2C anti-CD3:antitumorski-antigen bispecifično antitelo samo sa teškim lancem u lancu sa domenom koji vezuje tumorski antigen (3 jedinstvena lanca). SL. 2D anti-CD3:anti-tumorantigen bispecifično antitelo sa domenom za vezivanje tumorskog antigena scFv (3 ukupno jedinstvena lanca). SL. 2E anti-CD3:anti-tumorski-antigen bispecifično antitelo sa scFv anti-CD3 vezujućim domenom (3 ukupno jedinstvena lanca) SL. 3. Tabela s podacima za anti-CD3 familiju 2 daje pregled ponašanja anti-CD3 antitela u monospecifičnom i bispecifičnom formatu. Kolona 1 prikazuje ID sekvence za anti-CD3 VH sekvencu. Kolona 2 prikazuje MFI vrednost za vezivanje parentalnog monospecifičnog anti-CD3 za Jurkat ćelije. Kolona 3 prikazuje MFI vrednost za vezivanje matičnog monospecifičnog anti-CD3 za cino T-ćelije. Kolona 4 pokazuje naziv aCD3:aBCMA bispecifičnog antitela. Kolona 5 prikazuje pikograme IL-2 koje oslobađaju pan T-ćelije stimulisane bispecifičnim antitelom koje vezuje BCMA protein kojim je obložena plastika u naznačenoj dozi. Kolona 6 prikazuje pikograme IL-6 koje oslobađaju pan T-ćelije stimulisane bispecifičnim antitelom koje vezuje BCMA protein kojim je obložena plastika u naznačenoj dozi. Kolona 7 prikazuje pikograme IL-10 koje oslobađaju pan T-ćelije stimulisane bispecifičnim antitelom koje vezuje BCMA protein kojim je obložena plastika u naznačenoj dozi. Kolona 8 prikazuje pikograme IFN-y koji oslobađaju pan T-ćelije stimulisane bispecifičnim antitelom koje vezuje BCMA protein kojim je obložena plastika u naznačenoj dozi. Kolona 9 prikazuje pikograme TNFα koje oslobađaju pan T-ćelije stimulisane bispecifičnim antitelom koje se vezuje za BCMA protein kojim je obložena plastika u naznačenoj dozi. Kolona 10 prikazuje EC50za liziranje U266 tumorskih ćelija posredovano bispecifičnim antitelom u prisustvu humanih pan T-ćelija. Kolona 11 prikazuje procenat liziranja U266 tumorskih ćelija u prisustvu bispecifičnog antitela i humanih pan T-ćelija pri dozi od 333 ng/mL bispecifičnog antitela. Kolona 12 prikazuje afinitet vezivanja za protein anti-CD3 kraka bispecifičnog antitela izmeren pomoću Octet sistema. Kolona 13 pokazuje MFI vrednost za vezivanje bispecifičnog antitela za Jurkat ćelije.
SL. 4. Liziranje tumorskih ćelija posredovano bispecifičnim antitelima. Sedam αCD3_fam2:aBCMA bispecifičnih antitela, svako sa jedinstvenim anti-CD3 krakom i zajedničkim anti-BCMA krakom, testirano je na sposobnost da ubije U266 BCMA+ tumorske ćelije putem preusmeravanja aktiviranih primarnih T ćelija. U ovom eksperimentu ćelije U266 koje eksprimiraju BCMA su pomešane sa aktiviranim pan T-ćelijama u odnosu 10:1 E:T zajedno sa dodatkom bispecifičnog antitela. X-osa prikazuje koncentraciju korišćenog antitela, a y-osa prikazuje % liziranja tumorskih ćelija, 6 sati nakon dodavanja antitela.
SL. 5. Bispecifična aktivnost ubijanja U266 u korelaciji sa oslobađanjem IL-2. Poređenje aktivnosti liziranja tumorskih ćelija posredovanih bispecifičnim antitelom sa oslobađanjem IL-2 citokina prikazano je na dijagramu rasejanja. Korelacija između proizvodnje IL-2 i liziranja tumorskih ćelija U266 je R<2>= 0,37.
SL. 6. Bispecifična aktivnost ubijanja U266 u korelaciji sa oslobađanjem IFN-y. Poređenje aktivnosti liziranja tumorskih ćelija posredovanih bispecifičnim antitelom sa oslobađanjem IFN-y citokina prikazano je na dijagramu rasejanja. Korelacija između proizvodnje IFN-g i liziranja tumorskih ćelija U266 je R<2>= 0,53.
SL. 7. Bispecifična aktivnost ubijanja U266 u korelaciji sa afinitetom vezivanja anti-CD3. Poređenje aktivnosti liziranja U266 tumorske ćelije posredovane bispecifičnim antitelom sa afinitetom vezivanja za anti-CD3 prikazano je na dijagramu rasejanja. Korelacija između EC50 za ubijanje U266 i afiniteta vezivanja za protein je R<2>= 0,93.
SL. 8A-8D. Liziranje tumorskih ćelija posredovano bispecifičnim antitelima. αCD3_F1F:aBCMA bispecifična antitela su testirana na sposobnost da ubiju tri različite BCMA+ tumorske ćelijske linije i jednu BCMA-negativnu ćelijsku liniju putem preusmeravanja aktiviranih primarnih T ćelija. U ovom eksperimentu, tumorske ćelije su pomešane sa aktiviranim pan T-ćelijama u odnosu 10:1 E:T zajedno sa dodatkom bispecifičnog antitela. SL. 8A prikazuje ubijanje RPMI-8226 ćelija, SL. 8B prikazuje ubijanje NCI-H929 ćelija, SL. 8C prikazuje ubijanje U-266 ćelija i SL. 8D prikazuje ubijanje K562 ćelija, negativnu kontrolu. X-osa prikazuje koncentraciju korišćenog antitela, a y-osa prikazuje % liziranja tumorskih ćelija 6 sati nakon dodavanja antitela.
SL. 9A-9D. Oslobađanje IL-2 posredovano bispecifičnim antitelom. Nivo oslobađanja IL-2 citokina je meren nakon što su humane T ćelije u mirovanju gajene sa različitim tumorskim ćelijskim linijama i rastućim dozama αCD3_F1F:aBCMA bispecifičnog antitela. SL. 9A prikazuje oslobađanje IL-2 stimulisano RPMI-8226 ćelijama, SL. 9B prikazuje oslobađanje IL-2 stimulisano NCI-H929 ćelijama, SL. 9C prikazuje oslobađanje IL-2 stimulisano U-266 ćelijama i SL. 9D prikazuje oslobađanje IL-2 stimulisano K562 ćelijama, negativnu kontrolu.
SL. 10A-10D. Oslobađanje IFN-γ posredovano bispecifičnim antitelom. Nivo oslobađanja IFN-γ citokina je meren nakon što su humane T ćelije u mirovanju gajene sa različitim tumorskim ćelijskim linijama i rastućim dozama αCD3_F1F:aBCMA bispecifičnog antitela. SL. 10A prikazuje oslobađanje IFN-y stimulisano RPMI-8226 ćelijama, SL. 10B prikazuje oslobađanje IFN-γ stimulisano NCI-H929 ćelijama, SL. 10C prikazuje oslobađanje IFN-γ stimulisano U-266 ćelijama i SL.10D prikazuje oslobađanje IFN-γ stimulisano K562 ćelijama, negativnu kontrolu.
DETALJAN OPIS
[0036] Kako bi se olakšalo razumevanje pronalaska, u nastavku teksta je definisan niz termina.
[0037] Podrazumeva se da je terminologija korišćena ovde samo u svrhu opisa određenih realizacija i nije namenjena da ograniči obim ovog pronalaska koji će biti ograničen samo priloženim zahtevima.
[0038] Mora se primetiti da, kako se koriste ovde i u priloženim zahtevima, oblici jednine uključuju reference na množinu, osim ako kontekst jasno ne nalaže drugačije. Tako, na primer, referenca na "kandidat za lek" se odnosi na jednog ili mešavine takvih kandidata, a referenca na "metod" uključuje upućivanje na ekvivalentne korake i metode poznate stručnjacima, i tako dalje.
[0039] Osim ako nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini korišćeni ovde imaju isto značenje koje obično razume stručnjak u oblasti kojoj ovaj pronalazak pripada. Sve ovde pomenute publikacije služe za opisivanje i otkrivanje uređaja, formulacija i metodologija koje su opisane u publikaciji i koje se mogu koristiti u vezi sa ovim pronalaskom.
[0040] Kada je naveden opseg vrednosti, podrazumeva se da svaka interventna vrednost, do desetine jedinice donje granice, osim ako kontekst jasno ne nalaže drugačije, između gornje i donje granice tog opsega i bilo koje druge navedene ili intervenciona vrednost u tom navedenom opsegu je obuhvaćena pronalaskom. Gornje i donje granice ovih manjih opsega mogu nezavisno biti uključene u manje opsege takođe su obuhvaćene pronalaskom, podložno bilo kojoj posebno isključenoj granici u navedenom opsegu. Tamo gde navedeni opseg uključuje jednu ili obe granice, opsezi koji isključuju bilo koje od ovih uključenih granica su takođe uključeni u pronalazak.
[0041] U sledećem opisu, brojni specifični detalji su navedeni da bi se obezbedilo detaljnije razumevanje ovog pronalaska. Međutim, stručnjaku iz ove oblasti će biti očigledno da se ovaj pronalazak može praktikovati bez jednog ili više ovih specifičnih detalja. U drugim slučajevima, dobro poznate karakteristike i postupci dobro poznati stručnjacima nisu opisani da bi se izbeglo zatamnjenje pronalaska.
[0042] Generalno, konvencionalne metode sinteze proteina, rekombinantne ćelijske kulture i izolacije proteina i tehnike rekombinantne DNK u okviru stručne spreme se koriste u ovom pronalasku. Takve tehnike su u potpunosti objašnjene u literaturi, videti npr., Maniatis, Fritsch & Sambrook, Molecular Cloning: A Laboratory Manual (1982); Sambrook, Russell and Sambrook, Molecular Cloning: A Laboratory Manual (2001); Harlow, Lane and Harlow, Using Antibodies: A Laboratory Manual: Portable Protocol No. I, Cold Spring Harbor Laboratory (1998); i Harlow and Lane, Antibodies: A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory; (1988).
Definicije
[0043] Pod "koji sadrži" se podrazumeva da su navedeni elementi potrebni u kompoziciji/postupku/kompletu, ali drugi elementi mogu da budu uključeni kako bi formirali kompoziciju/ postupak /komplet itd. u okviru obima patentnog zahteva.
[0044] Pod "koji se u suštini sastoji od", podrazumeva se ograničenje obima opisane kompozicije ili postupka, na određene materijale ili korake koji ne utiču materijalno na osnovnu i novu karakteristiku(e) predmetnog pronalaska.
[0045] Pod "koji se sastoji od", podrazumeva se isključenje iz kompozicije, postupka ili kompleta bilo kog elementa, koraka ili sastojka koji nisu navedeni u patentnom zahtevu.
[0046] Termini "tretman", "lečenje", i slično, se ovde koriste tako da uopšteno znače postizanje željenog farmakološkog i/ili fiziološkog efekta. Efekat može da bude profilaktički u smislu potpunog ili delimičnog sprečavanja bolesti ili njenih simptoma i/ili može da bude terapeutski u smislu delimičnog ili potpunog izlečenja bolesti i/ili neželjenog efekta koji se može pripisati bolesti. "Lečenje" kako se ovde koristi obuhvata bilo koji tretman bolesti kod sisara, i uključuje: (a) sprečavanje pojave bolesti kod subjekta koji može da ima predispoziciju za bolest, ali još uvek nije dijagnostifikovano da je ima; (b) inhibiranje bolesti, tj. zaustavljanje njenog razvoja; ili (c) ublažavanje bolesti, tj. izazivanje regresije bolesti. Terapeutski agens se može primeniti pre, tokom ili posle pojave bolesti ili povrede. Naročito je od interesa lečenje bolesti koje je u toku, gde tretman stabilizuje ili smanjuje neželjene kliničke simptome pacijenta. Takav tretman se poželjno izvodi pre potpunog gubitka funkcije u zahvćenim tkivima. Predmetna terapija može da se primeni tokom simptomatske faze bolesti, a u nekim slučajevima i nakon simptomatske faze bolesti. "Lečenje" kako se ovde koristi obuhvata bilo koji tretman bolesti kod sisara, i uključuje: (a) sprečavanje pojave bolesti kod subjekta koji može da ima predispoziciju za bolest, ali još uvek nije dijagnostifikovano da je ima; (b) inhibiranje bolesti, tj. zaustavljanje njenog razvoja; ili (c) ublažavanje bolesti, tj. izazivanje regresije bolesti. Terapeutski agens se može primeniti pre, tokom ili posle pojave bolesti ili povrede. Naročito je od interesa lečenje bolesti koje je u toku, gde tretman stabilizuje ili smanjuje neželjene kliničke simptome pacijenta. Takav tretman se poželjno izvodi pre potpunog gubitka funkcije u zahvaćenim tkivima. Predmetna terapija može da se primeni tokom simptomatske faze bolesti, a u nekim slučajevima i nakon simptomatske faze bolesti.
[0047] "Terapeutski efikasna količina" je predviđena za količinu aktivnog sredstva koja je neophodna da bi se subjektu pružila terapeutska korist. Na primer, "terapeutski efikasna količina" je količina koja indukuje, poboljšava ili na drugi način izaziva poboljšanje patoloških simptoma, progresije bolesti ili fizioloških stanja povezanih sa bolešću ili, koja poboljšava otpornost na poremećaj.
[0048] Termini "subjekat", "pojedinac" i "pacijent" se ovde koriste naizmenično tako da se odnose na sisara koji se procenjuje za lečenje i/ili se leči. U jednom primeru izvođenja, sisar je čovek. Izrazi "subjekat", "pojedinac" i "pacijent" obuhvataju, bez ograničenja, pojedince koji boluju od raka, osobe sa autoimunim bolestima, sa patogenim infekcijama i slično. Subjekti mogu da budu ljudi, ali takođe uključuju druge sisare, posebno one sisare koji su korisni kao laboratorijski modeli za humane bolesti, npr. miš, pacov, itd.
[0049] Termini "rak", "neoplazija" i "tumor" se ovde koriste naizmenično da se odnose na ćelije koje pokazuju autonoman, neregulisan rast, tako da pokazuju aberantni fenotip rasta koji karakteriše značajan gubitak kontrole nad ćelijskom proliferacijom. Ćelije od interesa za detekciju, analizu ili lečenje u ovoj prijavi uključuju prekancerozne (npr., benigne), maligne, premetastatske, metastatske i nemetastatske ćelije. Poznati su karcinomi gotovo svakog tkiva. Izraz "opterećenje karcinomom" odnosi se na kvant ćelija raka ili zapreminu raka kod subjekta. Smanjenje opterećenja raka se shodno tome odnosi na smanjenje broja ćelija raka ili zapremine raka kod subjekta. Termin "ćelija raka", kako se ovde koristi, odnosi se na bilo koju ćeliju koja je ćelija raka ili je izvedena iz ćelije raka, npr. klon ćelije raka. Stručnjacima su poznati mnogi tipovi karcinoma, uključujući čvrste tumore kao što su karcinomi, sarkomi, glioblastomi, melanomi, limfomi, mijelomi, itd., i cirkulišući kanceri kao što su leukemije, uključujući posebno leukemije B ćelija, leukemije T ćelija itd. Primeri raka uključuju, ali nisu ograničeni na, rak jajnika, rak dojke, rak debelog creva, rak pluća, rak prostate, hepatocelularni kancer, rak želuca, rak pankreasa, rak grlića materice, rak jajnika, rak jetre, rak mokraćne bešike, rak urinarnog trakta, rak štitne žlezde, rak bubrega, karcinom, melanom, rak glave i vrata i rak mozga.
[0050] "Citotoksičnost posredovana ćelijama zavisna od antitela" i "ADCC" se odnose na ćelijski posredovanu reakciju u kojoj nespecifične citotoksične ćelije koje eksprimiraju Fc receptore, kao što su prirodne ćelije ubice, neutrofili i makrofagi, prepoznaju vezano antitelo na ciljnoj ćeliji i dovode do liziranja ciljne ćelije. ADCC aktivnost se može proceniti korišćenjem postupaka, kao što su postupci opisani u SAD patentu br.5,821,337. ADCP se odnosi na ćelijski posredovanu fagocitozu zavisnu od antitela.
[0051] "Efektorske ćelije" su leukociti koji eksprimiraju jedan ili više receptora konstantnog regiona i vrše efektorske funkcije.
[0052] "Citokin" je protein koji oslobađa jedna ćelija da bi delovao na drugu ćeliju kao međućelijski medijator. Citokini od interesa uključuju, bez ograničenja, citokine oslobođene iz aktiviranih T ćelija, na primer IL-2, IFNi, itd.
[0053] "Neimunogen" se odnosi na materijal koji ne inicira, ne izaziva ili pojačava imuni odgovor pri čemu imuni odgovor uključuje adaptivne i/ili urođene imune odgovore.
[0054] Termin "izolovan" znači da je materijal uklonjen iz svog prvobitnog okruženja (npr. prirodnog okruženja ako je prirodno). Na primer, polinukleotid ili polipeptid koji se nalazi u prirodi prisutan u živoj životinji nije izolovan, ali je isti polinukleotid ili polipeptid, odvojen od nekih ili svih koegzistirajućih materijala u prirodnom sistemu, izolovan. Ovi polinukleotidi mogu da budu deo vektora i/ili ovi polinukleotidi ili polipeptidi mogu da budu deo kompozicije, i dalje da budu izolovani pošto takav vektor ili kompozicija nije deo njegovog prirodnog okruženja.
[0055] "Farmaceutski prihvatljiv ekscipijens" označava ekscipijens koji je koristan u pripremi farmaceutske kompozicije koja je generalno sigurna, netoksična i poželjna, i uključuje ekscipijense koji su prihvatljivi za upotrebu u veterini, kao i za humanu farmaceutsku upotrebu. Takvi ekscipijensi mogu da budu čvrsti, tečni, polučvrsti ili, u slučaju aerosolne kompozicije, gasoviti.
[0056] "Farmaceutski prihvatljive soli i estri" označava soli i estre koji su farmaceutski prihvatljivi i imaju željena farmakološka svojstva. Takve soli uključuju soli koje mogu da se formiraju kada su kiseli protoni prisutni u jedinjenjima sposobni da reaguju sa neorganskim ili organskim bazama. Pogodne neorganske soli uključuju soli formirane sa alkalnim metalima, npr. natrijumom i kalijumom, magnezijumom, kalcijumom i aluminijumom. Pogodne organske soli uključuju soli formirane sa organskim bazama kao što su aminske baze, npr., etanolamin, dietanolamin, trietanolamin, trometamin, N metilglukamin i slično. Ove soli takođe uključuju kisele adicione soli formirane sa neorganskim kiselinama (npr., hlorovodonična i bromovodonična kiselina)i organskim kiselinama (npr., siržetna kiselina, limunska kiselina, maleinska kiselina i alkan- i arensulfonske kiseline kao što su metansulfonska kiselina i benzensulfonska kiselina ). Farmaceutski prihvatljivi estri uključuju estre formirane od karboksi, sulfoniloksi i fosfonoksi grupa prisutnih u jedinjenjima, npr.. C1-6alkil estre. Kada su prisutne dve kisele grupe, farmaceutski prihvatljiva so ili estar može da bude mono-kiselina-mono-so ili estar ili di- so ili estar; i, slično tome, kada su prisutne više od dve kisele grupe, neke ili sve ove grupe mogu da budu u obliku soli ili esterifikovane. Jedinjenja označena u ovom pronalasku mogu da budu prisutna obliku jedinjenja koje nije so ili u neesterifikovanom obliku, ili u obliku soli i/ili esterifikovanom obliku, a imenovanje takvih jedinjenja ima za cilj da uključi i originalno (koje nije u obliku soli ili estra) jedinjenje i njegove farmaceutski prihvatljive soli i estre. Takođe, neka jedinjenja označena u ovom pronalasku mogu da budu prisutna u više od jednog stereoizomernog oblika, a imenovanje takvih jedinjenja treba da uključi sve pojedinačne stereoizomere i sve smeše (bilo racemske ili druge) takvih stereoizomera.
[0057] Izrazi "farmaceutski prihvatljiv", "fiziološki podnošljiv" i njihove gramatičke varijacije, pošto se odnose na kompozicije, nosače, razblaživače i reagense, koriste se kao sinonimi i znače da se materijali mogu primeniti kod ili na čoveka bez stvaranje neželjenih fizioloških efekata do stepena koji bi zabranio primenu kompozicije.
[0058] "Homologija" između dve sekvence je određena identičnošću sekvence. Ako se dve sekvence, koje treba uporediti jednu sa drugom, razlikuju po dužini, identičnost sekvence se prvenstveno odnosi na procenat nukleotidnih ostataka kraće sekvence koji su identični nukleotidnim ostacima duže sekvence. Identičnost sekvence može da se odredi konvencionalno, korišćenjem računarskih programa kao što je program Bestfit (Wisconsin Sequence Analysis Package, Version 8 for Unix, Genetics Computer Group, University Research Park, 575 Science Drive Madison, Wis. 53711). Bestfit koristi algoritam lokalne homologije iz publikacije Smith and Waterman, Advances in Applied Mathematics 2 (1981), 482-489, kako bi se pronašao segment koji ima najveću identičnost sekvenci za dve sekvence. Kada se koristi Bestfit ili drugi program za poravnanje sekvenci da bi se utvrdilo da li određena sekvenca ima na primer 95% identičnosti sa referentnom sekvencom predmetnog pronalaska, parametri su poželjno podešeni tako da se procenat identičnosti izračunava za celu dužinu referentne sekvence i da su dozvoljene praznine u homologiji do 5% od ukupnog broja nukleotida u referentnoj sekvenci. Kada se koristi Bestfit, takozvani opcioni parametri se poželjno ostavljaju na svojim unapred zadatim („podrazumevanim“) vrednostima. Odstupanja koja se pojavljuju u poređenju između date sekvence i gore opisanih sekvenci pronalaska mogu da budu uzrokovana, na primer, adicijom delecijom, supstitucijom, insercijom ili rekombinacijom. Ovo poređenje sekvenci može poželjno takođe da se izvodi pomoću programa "fasta20u66" (verzija 2.0u66, September 1998 by William R. Pearson and the University of Virginia; videti takođe W. R. Pearson (1990), Methods in Enzymology 183, 63-98, priložene primere i http://workbench.sdsc.edu/). U ovu svrhu mogu da se koriste „podrazumevana“ podešavanja parametara.
[0059] "Varijanta" se odnosi na polipeptide koji imaju aminokiselinske sekvence koje se u izvesnoj meri razlikuju od polipeptida nativne sekvence. Obično, varijante aminokiselinske sekvence će posedovati najmanje oko 80% identičnosti sekvence, poželjnije, najmanje oko 90% homologne sekvence. Varijante aminokiselinske sekvence mogu imati supstitucije, delecije i/ili insercije na određenim pozicijama unutar referentne aminokiselinske sekvence.
[0060] Termin "vektor", kako se ovde koristi, ima za cilj da se odnosi na molekul nukleinske kiseline sposoban da transportuje drugu nukleinsku kiselinu za koju je vezan. Jedan tip vektora je "plazmid", koji se odnosi na kružnu dvolančanu DNK petlju u koju se mogu vezati dodatni segmenti DNK. Drugi tip vektora je virusni vektor, pri čemu dodatni segmenti DNK mogu da budu vezani u virusni genom. Određeni vektori su sposobni za autonomnu replikaciju u ćeliji domaćinu u koju su uvedeni (npr. bakterijski vektori koji imaju bakterijsko poreklo replikacije i epizomalni vektori sisara). Drugi vektori (npr. neepizomalni vektori sisara) mogu da budu integrisani u genom ćelije domaćina nakon uvođenja u ćeliju domaćina, i na taj način se repliciraju zajedno sa genomom domaćina. Štaviše, određeni vektori su sposobni da usmeravaju ekspresiju gena za koje su operativno povezani. Takvi vektori se ovde pominju kao "rekombinantni ekspresioni vektori" (ili jednostavno, "rekombinantni vektori"). Generalno, ekspresioni vektori korisni u tehnikama rekombinantne DNK su često u obliku plazmida. U predmetnoj specifikaciji, "plazmid" i "vektor" se mogu koristiti naizmenično pošto je plazmid oblik vektora koji se najčešće koristi.
[0061] Termin "ćelija domaćin" (ili "rekombinantna ćelija domaćin"), kako se ovde koristi, ima za cilj da se odnosi na ćeliju koja je genetski izmenjena, ili je sposobna da bude genetski izmenjena uvođenjem egzogenog polinukleotida, kao što je kao rekombinantni plazmid ili vektor. Trebalo bi razumeti da se takvi termini ne odnose samo na određenu ćeliju, već i na potomstvo takve ćelije. Pošto određene modifikacije mogu da se jave u narednim generacijama usled, ili mutacije ili uticaja okoline, takvo potomstvo ne mora, u stvari, da bude identično roditeljskoj ćeliji, ali je i dalje uključeno u obim izraza "ćelijadomaćin" kako se ovde koristi.
[0062] "Afinitet vezivanja" se generalno odnosi na jačinu ukupnog zbira nekovalentnih interakcija između jednog mesta vezivanja molekula (npr. antitela ili drugog vezujućeg molekula) i njegovog partnera za vezivanje (npr. antigena ili receptora). Afinitet molekula Ks prema njegovom partneru I se generalno može predstaviti konstantom disocijacije (Kd). Afinitet može da se meri uobičajenim metodama poznatim u stanju tehnike, uključujući one opisane ovde. Antitela niskog afiniteta slabo vezuju antigen (ili receptor) i imaju tendenciju da se lako razdvoje, dok antitela visokog afiniteta vezuju antigen (ili receptor) čvršće i ostaju vezana duže.
[0063] Osim ako nije posebno naznačeno suprotno, termin "konjugat" kako je ovde opisan i za koji se traži zaštita, definisan je kao heterogeni molekul formiran kovalentnim vezivanjem jednog ili više fragmenta antitela za jedan ili više polimernih molekula, pri čemu je heterogeni molekul rastvorljiv u vodi, tj. rastvorljiv u fiziološkim tečnostima kao što je krv, i gde je heterogeni molekul bez bilo kakvog strukturiranog agregata. Konjugat od interesa je PEG. U kontekstu prethodne definicije, izraz "strukturirani agregat" odnosi se na (1) bilo koji agregat molekula u vodenom rastvoru koji ima strukturu sfere ili strukturu sfernog omotača, tako da heterogeni molekul nije u miceli ili drugoj emulzionoj strukturi, i nije usidren u lipidnom dvosloju, vezikuli ili lipozomu; i (2) bilo koji agregat molekula u čvrstom ili nerastvorenom obliku, kao što je matriks sa hromatografskim zrncima, koji ne oslobađa heterogeni molekul u rastvor nakon kontakta sa vodenom fazom. Shodno tome, termin "konjugat" kako je ovde definisan obuhvata prethodno pomenuti heterogeni molekul u talogu, sedimentu, bioerozivnom matriksu ili drugoj čvrstoj supstanci koja može da oslobodi heterogeni molekul u vodeni rastvor nakon hidratacije čvrste supstance.
[0064] Reč "oznaka" kada se ovde koristi odnosi se na detektabilno jedinjenje ili kompoziciju koja je konjugovana direktno ili indirektno sa antitelom. Oznaka se sama po sebi može detektovati (npr. oznake radioizotopa ili fluorescentne oznake) ili, u slučaju enzimske oznake, može katalizovati hemijsku promenu jedinjenja supstrata ili kompozicije koja se može detektovati.
[0065] Pod "čvrstom fazom" se podrazumeva nevodeni matriks na koji antitelo iz ovog pronalaska može da se prilepi. Primeri čvrstih faza obuhvaćenih ovde uključuju one formirane delimično ili u potpunosti od stakla (npr. staklo sa kontrolisanim porama), polisaharida (npr. agaroza), poliakrilamida, polistirena, polivinil alkohola i silikona. U određenim primerima izvođenja, u zavisnosti od konteksta, čvrsta faza može da sadrži bunar ploče za ispitivanje; u drugim je to kolona za prečišćavanje (npr. kolona za afinitetnu hromatografiju). Ovaj termin takođe uključuje diskontinuiranu čvrstu fazu diskretnih čestica, kao što su one opisane u SAD patentu br.4,275,149.
[0066] Antitela, koja se takođe označavaju kao imunoglobulini, konvencionalno sadrže najmanje jedan teški lanac i jedan laki, pri čemu je amino terminalni domen teškog i lakog lanca promenljiv u sekvenci, pa se stoga obično naziva domenom varijabilnog regiona, ili promenljivi teški (VH) ili varijabilni laki (VH) domen. Ova dva domena se konvencionalno povezuju da bi formirali specifični vezujući region, iako se, kao što se ovde govori, specifično vezivanje takođe može da se dobije sa varijabilnim sekvencama samo teškog lanca, a različite neprirodne konfiguracije antitela su poznate i korišćene u tehnici.
[0067] Funkcionalno“ ili „biološki aktivno“ antitelo ili molekul koji se vezuje za antigen (uključujući antitela samo za teški lanac i bispecifične trolančane molekule slične antitelu (TCA) ovde) je onaj koji je sposoban da ispoljava jednu ili više svojih prirodnih aktivnosti u strukturnim, regulatornim, biohemijskim ili biofizičkim događajima. Na primer, funkcionalno antitelo ili drugi vezujući molekul, npr. TCA, može imati sposobnost da specifično vezuje antigen i vezivanje može zauzvrat izazvati ili izmeniti ćelijski ili molekularni događaj kao što je signalna transdukcija ili enzimska aktivnost. Funkcionalno antitelo ili drugi vezujući molekul, npr. TCA, takođe može blokirati aktivaciju liganda receptora ili delovati kao agonist ili antagonist. Sposobnost antitela ili drugog vezujućeg molekula, npr. TCA, da bi izvršio jednu ili više svojih prirodnih aktivnosti zavisi od nekoliko faktora, uključujući pravilno savijanje i sklapanje polipeptidnih lanaca.
[0068] Termin "antitelo" se ovde koristi u najširem smislu i konkretno pokriva monoklonska antitela, poliklonska antitela, monomere, dimere, multimere, multispecifična antitela (npr. bispecifična antitela), antitela samo sa teškim lanacem, trolančana antitela, jednolančane Fv, nanotela, itd., a takođe uključuju fragmente antitela, pod uslovom da pokazuju željenu biološku aktivnost (Miller et al (2003) Jour. of Immunology 170:4854-4861). Antitela mogu da budu mišja, ljudska, humanizovana, himerna ili izvedena iz drugih vrsta.
[0069] Termin antitelo može da se odnosi na teški lanac pune dužine, laki lanac pune dužine, intaktni molekul imunoglobulina; ili imunološki aktivan deo bilo kog od ovih polipeptida, tj. polipeptid koji sadrži mesto za vezivanje antigena koje imunospecifično vezuje antigen cilja od interesa ili njegovog dela, pri čemu ovi ciljevi uključuju, ali nisu ograničeni na, ćelije kancera ili ćelije koje proizvode autoimuna antitela povezana sa autoimunom bolešću. Imunoglobulin koji je ovde otkriven može da bude bilo kog tipa (npr. IgG, IgE, IgM, IgD i IgA), klase (npr. IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA1 i IgA2) ili potklase molekula imunoglobulina, uključujući inženjerisane potklase sa izmenjenim Fc delovima koji obezbeđuju smanjenu ili pojačanu aktivnost efektorskih ćelija. Imunoglobulini mogu da se dobijaju iz bilo koje vrste. U jednom aspektu, imunoglobulin je uglavnom humanog porekla.
[0070] Termin "varijabilna" se odnosi na činjenicu da se određeni delovi varijabilnih domena u velikoj meri razlikuju u sekvenci među antitelima i da se koriste u vezivanju i specifičnosti svakog posebnog antitela za njegov određeni antigen. Međutim, varijabilnost nije ravnomerno raspoređena kroz varijabilne domene antitela. Koncentrisan je u tri segmenta koji se nazivaju hipervarijabilni regioni iu varijabilnim domenima lakog i teškog lanca. Više očuvani delovi varijabilnih domena nazivaju se okvirni regioni (FR). Svaki varijabilni domen nativnih teških i lakih lanaca sastoji se od četiri FR, koji u velikoj meri usvajaju konfiguraciju beta-ploča, povezanih sa tri hipervarijabilna regiona, koji formiraju petlje koje povezuju, a u nekim slučajevima i formiraju, deo strukture beta-ploča. Hipervarijabilni regioni u svakom lancu se drže zajedno u neposrednoj blizini pomoću FR i, sa hipervarijabilnim regionima iz drugog lanca, doprinose formiranju mesta vezivanja antigena na antitelima (videti Kabat et al (1991) Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, Md.). Konstantni domeni nisu direktno uključeni u vezivanje antitela za antigen, ali pokazuju različite efektorske funkcije, kao što je učestvovanje antitela u ćelijskoj citotoksičnosti zavisnoj od antitela (ADCC).
[0071] Termin "hipervarijabilni region" kada se ovde koristi odnosi se na aminokiselinske ostatke antitela koji su odgovorni za vezivanje antigena. Hipervarijabilni region može da sadrži aminokiselinske ostatke iz "regiona koji određuje komplementarnost" ili "CDR", i/ili ostatke iz "hipervarijabilne petlje". "Okvirni region" ili "FR" ostaci su oni ostaci varijabilnog domena koji nisu ostaci hipervarijabilnog regiona kako je ovde definisano.
[0072] Varijabilni regioni od interesa uključuju najmanje jednu CDR sekvencu iz familije 2 varijabilnih regiona koji su ovde obezbeđeni, obično najmanje 2 CDR sekvence, a češće 3 CDR sekvence. Primeri CDR označavanja su prikazani ovde, međutim, stručnjak u oblasti će razumeti da je u uobičajenoj upotrebi veći broj definicija CDR regiona, uključujuži definiciju po Kabatu (videti "Zhaoet al. A germline knowledge based computational approach for determining antibody complementarity determining regions." Mol Immunol. 2010;47:694-700), koji se zasniva na varijabilnosti sekvence i najčešće se koristi. Definicija po Hotiji zasnovana je na lokaciji strukturnih regiona petlje (Chothia et al. "Conformations of immunoglobulin hipervariable regions." Nature. 1989; 342:877-883). Alternativne CDR definicije od interesa uključuju, bez ograničenja, one koje je otkrio Honeger, "Yet another numbering scheme for immunoglobulin variable domains: an automatic modeling and analysis tool." J Mol Biol. 2001 ;309:657-670; Ofran et al. "Automated identification of complementarity determining regions (CDRs) reveals peculiar characteristics of CDRs and B cell epitopes." J Immunol. 2008;181:6230-6235; Almagro "Identification of differences in the specificity-determining residues of antibodies that recognize antigens of different size: implications for the rational design of antibody repertoires." J Mol Recognit. 2004;17:132-143; i Padlanet al. "Identification of specificitydetermining residues in antibodies." Faseb J.1995;9:133-139.
[0073] Termin "monoklonsko antitelo" kako se ovde koristi odnosi se na antitelo dobijeno iz populacije suštinski homogenih antitela, tj. pojedinačna antitela koja čine populaciju su identična osim mogućih mutacija koje se javljaju u prirodi koje mogu da budu prisutne u manjim količinama. Monoklonska antitela su visoko specifična, usmerena su protiv jednog antigenskog mesta. Štaviše, za razliku od preparata poliklonalnih antitela, koji uključuju različita antitela usmerena protiv različitih determinanti (epitopa), svako monoklonsko antitelo je usmereno protiv jedne determinante na antigenu. Pored svoje specifičnosti, monoklonska antitela imaju prednost u tome što se mogu sintetizovati bez kontaminacije drugim antitelima. Modifikator "monoklonalno" ukazuje na karakter antitela kao dobijenog od suštinski homogene populacije antitela, i ne treba se tumačiti kao da zahteva proizvodnju antitela bilo kojim posebnim metodom
[0074] Antitela ovde posebno uključuju "himerna" antitela u kojima je deo teškog i/ili lakog lanca identičan ili homologan sa odgovarajućim sekvencama u antitelima koja potiču od određene vrste ili pripadaju određenoj klasi ili potklasi antitela, dok je ostatak lanca(aca) identičan ili homologan sa odgovarajućim sekvencama u antitelima koja potiču od druge vrste ili pripadaju drugoj klasi ili potklasi antitela, kao i fragmentima takvih antitela, sve dok pokazuju željenu biološku aktivnost (SAD patent br. 4,816,567; i Morrison et al (1984) Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 81:6851-6855). Himerna antitela od interesa ovde obuhvataju "primatizovana" antitela koja sadrže sekvence za vezivanje antigena varijabilnog domena izvedene iz ne-humanog primata (npr. majmun starog sveta, majmun itd.) i sekvence humanog konstantnog regiona.
[0075] "Neoštećeni lanac antitela" kako se ovde koristi je onaj koji sadrži varijabilni region pune dužine i konstantni region pune dužine (Fc). Intaktno "konvencionalno" antitelo sadrži intaktni laki lanac i netaknuti teški lanac, kao i konstantni domen lakog lanca (CL) i konstantne domene teškog lanca, CH1, zglob, CH2 i CH3 za sekretovani IgG. Drugi izotipovi, kao što su IgM ili IgA, mogu da imaju različite CH domene. Konstantni domeni mogu da budu konstantni domeni nativne sekvence (npr. konstantni domeni humane nativne sekvence) ili njihove varijantne aminokiselinske sekvence. Intaktno antitelo može da ima jednu ili više "efektorskih funkcija" koje se odnose na one biološke aktivnosti koje mogu da se pripišu Fc konstantnom regionu (Fc region nativne sekvence ili Fc region varijantne aminokiselinske sekvence) antitela. Primeri efektorskih funkcija antitela uključuju C1q vezivanje; citotoksičnost zavisnu od komplementa; vezivanje Fc receptora; citotoksičnost posredovanu ćelijama zavisnu od antitela (ADCC); fagocitozu; i smanjenje ekspresije receptora ćelijske površine. Varijante konstantnog regiona uključuju one koje menjaju efektorski profil, vezivanje za Fc receptore, i slično.
[0076] U zavisnosti od aminokiselinske sekvence Fc (konstantnog domena) njihovih teških lanaca, antitela i različiti proteini koji vezuju antigen mogu da budu obezbeđeni kao različite klase. Postoji pet glavnih klasa Fc regiona teškog lanca: IgA, IgD, IgE, IgG i IgM, a nekoliko od njih može dalje da se podeli na "potklase" (izotipove), npr. IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA i IgA2. Fc konstantni domeni koji odgovaraju različitim klasama antitela mogu da se označe kao α, δ, ε, γ i µ, redom. Strukture subjedinica i trodimenzionalne konfiguracije različitih klasa imunoglobulina su dobro poznate. Ig oblici uključuju modifikacije zgloba ili oblike bez zgloba (Roux et al (1998) J. Immunol. 161:4083-4090; Lund et al (2000) Eur. J. Biochem. 267:7246-7256; US 2005/0048572; US 2004/0229310). Laki lanci antitela bilo koje vrste kičmenjaka mogu da pripadaju jednom od dva tipa, označenim kao κ i λ, na osnovu aminokiselinskih sekvenci svojih konstantnih domena.
[0077] "Funkcionalni Fc region" poseduje "efektorsku funkciju" Fc regiona prirodne sekvence. Primeri efektorskih funkcija uključuju C1q vezivanje; CDC; vezivanje Fcreceptora; ADCC; ADCP; smanjenje receptora na površini ćelije (npr. B-ćelijskog receptora), itd. Takve efektorske funkcije generalno zahtevaju da Fc region bude u interakciji sa receptorom, npr. sa FcyRl; FcγRIIA; FcγRIIB1; FcγRIIB2; FcyRIIIA; FcγRIIIB receptorima i FcRn receptorom niskog afiniteta; i može da se proceni korišćenjem različitih testova, kako je otkriveno, na primer, u definicijama u ovom tekstu. "Mrtav" Fc je onaj koji je mutagenizovan tako da zadržava aktivnost u pogledu, na primer, produženja poluživota u serumu, ali koji ne aktivira Fc receptor visokog afiniteta.
[0078] "Fc region prirodne sekvence" obuhvata aminokiselinsku sekvencu identičnu aminokiselinskoj sekvenci Fc regiona koji se nalazi u prirodi. Humani Fc regioni nativne sekvence uključuju, na primer, humani IgG1 Fc region nativne sekvence (ne-A i A alotipovi); humani IgG2 Fc region nativne sekvence; humani IgG3 Fc region nativne sekvence; i humani IgG4 Fc region nativne sekvence, kao i njihove varijante koje se javljaju u prirodi.
[0079] "Varijanta Fc regiona" obuhvata aminokiselinsku sekvencu koja se razlikuje od one Fc regiona prirodne sekvence na osnovu najmanje jedne aminokiselinske modifikacije, poželjno jedne ili više aminokiselinskih supstitucija. Poželjno, varijantni Fc region ima najmanje jednu aminokiselinsku supstituciju u poređenju sa Fc regionom prirodne sekvence ili sa Fc regionom parentalnog polipeptida, npr. od oko jedne do oko deset supstitucija aminokiselina, a poželjno od oko jedne do oko pet supstitucija aminokiselina u Fc regionu prirodne sekvence ili u Fc regionu parentalnog polipeptida. Varijanta Fc regiona ovde će poželjno imati najmanje oko 80% homologije sa Fc regionom prirodne sekvence i/ili sa Fc regionom parentalnog polipeptida, a najpoželjnije najmanje oko 90% homologije sa njim, poželjnije najmanje oko 95 % homologije sa njim.
[0080] Varijantne Fc sekvence mogu da uključuju tri aminokiselinske supstitucije u CH2 regionu, tako da se redukuje vezivanje FcyRl na pozicijama EU indeksa 234, 235 i 237 (videti Duncan et al., (1988) Nature 332:563). Dve aminokiselinske supstitucije na mestu vezivanja komplementa C1q na pozicijama EU indeksa 330 i 331 smanjuju fiksaciju komplementa (videti Tao et al., J. Exp. Med. 178:661 (1993) i Canfield and Morrison, J. Exp. Med. 173:1483 (1991)). Supstitucija IgG2 ostataka na pozicijama 233-236 i IgG4 ostataka na pozicijama 327, 330 i 331 u humani IgG1, u velikoj meri redukuje ADCC i CDC (videti, na primer, Armour KL. et al., 1999 Eur J Immunol. 29(8):2613-24; and Shields RL. et al., 2001. J Biol Chem. 276(9):6591-604). Moguće su i druge Fc varijante, uključujući bez ograničenja onu u kojoj je deletiran region sposoban da formira disulfidnu vezu, ili onu u kojoj su neki aminokiselinski ostaci eliminisani na N-terminalnom kraju nativnog Fc oblika ili mu se dodaje metioninski ostatak. Tako, u jednom primeru izvođenja pronalaska, jedan ili više Fc delova scFc molekula može da sadrži jednu ili više mutacija u zglobnom regionu, kako bi se eliminisalo disulfidno vezivanje. U još jednom izvođenju, zglobni region Fc može da bude u potpunosti uklonjen. U još jednom primeru izvođenja, molekul može da sadrži Fc varijantu.
[0081] Dalje, Fc varijanta može da se konstruiše tako da se efektorske funkcije uklone ili značajno smanje supstitucijom, delecijom ili adicijom aminokiselinskih ostataka koji ostvaruju vezivanje komplementa ili vezivanje Fc receptora. Na primer, ali ne kao ograničenje, delecija može da se desi na mestu koje se vezuje za komplement, kao što je C1q-vezujuće mesto. Tehnike dobijanja takvih derivata sekvence Fc fragmenta imunoglobulina su otkrivene u međunarodnim patentnim objavama br. WO 97/34631 i WO 96/32478. Osim toga, Fc domen može da bude modifikovan fosforilacijom, sulfacijom, acilacijom, glikozilacijom, metilacijom, farnezilacijom, acetilacijom, amidacijom i slično.
[0082] Fc može da bude u obliku prirodnih lanaca šećera, povećanih lanaca šećera u poređenju sa prirodnim oblikom ili smanjenih lanaca šećera u poređenju sa prirodnim oblikom, ili može da bude u aglikozilovanom ili deglikozilovanom obliku. Povećanje, smanjenje, uklanjanje ili druga modifikacija lanaca šećera može se postići metodama uobičajenim u tehnici, kao što su hemijski metod, enzimski metod ili ekspresijom u genetski modifikovanoj proizvodnoj ćelijskoj liniji. Takve ćelijske linije mogu uključivati mikroorganizme, npr. Pichia Pastoris, i ćelijska linija sisara, npr. CHO ćelije, koje prirodno eksprimiraju glikozilirajuće enzime. Dalje, mikroorganizmi ili ćelije mogu da budu izmenjeni inženjeringom, tako da eksprimiraju glikozilirajuće enzime, ili se mogu učiniti nesposobnim da eksprimiraju enzime glikozilacije (videti npr., Hamilton, et al., Science, 313:1441 (2006); Kanda, et al, J. Biotechnology, 130:300 (2007); Kitagawa, et al., J. Biol. Chem., 269 (27): 17872 (1994); Ujita-Lee et al., J. Biol. Chem., 264 (23): 13848 (1989); Imai-Nishiya, et al, BMC Biotechnology 7:84 (2007); i WO 07/055916). Kao jedan primer ćelije izmenjene inženjeringom tako da ima izmenjenu aktivnost sijalicije, gen za alfa-2,6-sijaliltransferazu 1 je ubačen inženjeringom u ćelije jajnika kineskog hrčka i u sf9 ćelije. Antitela koja eksprimiraju ove konstruisane ćelije su tako sialilovana egzogenim genskim proizvodom. Sledeći postupak za dobijanje Fc molekula koji imaju modifikovanu količinu ostataka šećera u poređenju sa većim brojem prirodnih molekula, uključuje razdvajanje pomenutog većeg broja molekula na glikozilovane i ne-glikozilovane frakcije, na primer, korišćenjem afinitetne hromatografije lektina (videti npr., WO 07/117505). Pokazalo se da prisustvo određenih glikozilacionih komponenti menja funkciju imunoglobulina. Na primer, uklanjanje lanaca šećera iz molekula Fc dovodi do naglog smanjenja afiniteta vezivanja za C1q deo prve komponente C1 komplementa i smanjenja ili gubitka citotoksičnosti posredovane ćelijama zavisne od antitela (ADCC) ili citotoksičnosti zavisne od komplementa (CDC), čime se ne izazivaju nepotrebni imuni odgovori in vivo. Dodatne važne modifikacije uključuju sijalilaciju i fukozilaciju: prisustvo sijalinske kiseline u IgG je povezano sa antiinflamatornom aktivnošću (videti npr. Kaneko, et al, Science 313:760 (2006)), dok uklanjanje fukoze iz IgG dovodi do pojačana aktivnost ADCC (videti npr., Shoj-Hosaka, et al, J. Biochem., 140:777 (2006)).
[0083] U alternativnim primerima izvođenja, antitela pronalaska mogu imati Fc sekvencu sa poboljšanim efektorskim funkcijama, npr. povećanjem njihovih kapaciteta vezivanja za FciRIIIA i povećanjem ADCC aktivnosti. Na primer, fukoza vezana za N-vezani glikan na Asn-297 Fc sterički ometa interakciju Fc sa FcγRIIIA, a uklanjanje fukoze glikoinženjeringom može da poveća vezivanje za FcγRIIIA, što se prevodi u >50 puta veću ADCC aktivnost u poređenju sa kontrolama divljeg tipa IgG1. Proteinski inženjering, putem mutacija aminokiselinu u Fc delu IgG1, stvorio je više varijanti koje povećavaju afinitet vezivanja Fc za FcgRIIIA. Posebno, trostruki mutant alanina S298A/E333A/K334A pokazuje 2-struko povećanje vezivanja za FciRIIIA i ADCC funkciju. S239D/I332E (2X) i S239D/I332E/A330L (3X) varijante imaju značajno povećanje afiniteta vezivanja za FcyRIIIA i povećanje ADCC kapaciteta in vitro i in vivo. Druge Fc varijante identifikovane pomoću displeja kvasca takođe su pokazale poboljšano vezivanje za FcyRIIIA i poboljšano ubijanje tumorskih ćelija u modelima ksenotransplantata miša. Videti, na primer, Liu et al. (2014) JBC 289(6):3571-90.
[0084] Termin "antitelo koje sadrži Fc region" odnosi se na antitelo koje sadrži Fc region. C-terminalni lizin (ostatak 447 prema EU sistemu numerisanja) Fc regiona može da bude uklonjen, na primer, tokom prečišćavanja antitela ili rekombinantnim inženjeringom nukleinske kiseline koja kodira antitelo. Shodno tome, antitelo koje ima Fc region prema ovom pronalasku može sadržati antitelo sa ili bez K447.
[0085] "Fv" je minimalni fragment antitela, koji sadrži kompletno mesto za prepoznavanje antigena i mesto za vezivanje antigena. Antitela koja se vezuju za CD3 ovde opisana sadrže dimer jednog teškog lanca i jednog varijabilnog domena lakog lanca u čvrstoj, nekovalentnoj vezi; međutim dodatna antitela, npr. za upotrebu u višespecifičnoj konfiguraciji, može da sadrži VH u odsustvu VL sekvence. Čak i jedan varijabilni domen (ili polovina Fv koji sadrži samo tri hipervarijabilna regiona specifična za antigen) ima sposobnost da prepozna i veže antigen, iako afinitet može da bude niži od afiniteta dva domena vezujućih mesta.
[0086] Fab fragment takođe sadrži konstantni domen lakog lanca i prvi konstantni domen (CH1) teškog lanca. Fab' fragmenti se razlikuju od Fab fragmenata dodatkom nekoliko ostataka na karboksi terminusu CH1 domena teškog lanca uključujući jedan ili više cisteina iz zglobnog regiona antitela. Fab'-SH je ovde oznaka za Fab' u kojoj cisteinski ostatak(i) konstantnih domena nose najmanje jednu slobodnu tiol grupu. F(ab')2fragmenti antitela prvobitno su proizvedeni kao parovi Fab' fragmenata koji imaju zglobne cisteine između sebe. Druga hemijska kuplovanja fragmenata antitela su takođe poznata.
[0087] "Humanizovani" oblici ne-humanih (npr., glodarskih) antitela, uključujući jednolančana antitela, su himerna antitela (uključujući jednolančana antitela) koja sadrže minimalnu sekvencu izvedenu iz ne-humanog imunoglobulina. Videti, na primer, Jones et al, (1986) Nature 321:522-525; Chothia et al (1989) Nature 342:877; Riechmann et al (1992) J. Mol. Biol. 224, 487-499; Foote and Winter, (1992) J. Mol. Biol. 224:487-499; Presta et al (1993) J. Immunol. 151, 2623-2632; Werther et al (1996) J. Immunol. Methods 157:4986-4995; i Presta et al (2001) Thromb. Haemost. 85:379-389. Za više detalja, videti SAD patente br. 5,225,539; 6,548,640; 6,982,321; 5,585,089; 5,693,761; 6,407,213; Jones et al (1986) Nature, 321:522-525; i Riechmann et al (1988) Nature 332:323-329.
[0088] Termin "jednolančano antitelo" kako se ovde koristi označava jedan polipeptidni lanac koji sadrži jedan ili više domena za vezivanje antigena koji vezuju epitop antigena, pri čemu su takvi domeni izvedeni iz ili imaju identičnost sekvence sa varijabilnim regionom teškog ili lakog lanca antitela. Delove takvog varijabilnog regiona mogu da kodiraju VHili VLgenski segmenti, D i JHgenski segmenti ili JLgenski segmenti.
Varijabilni region mogu da kodiraju rearanžirani genski segmenti VHDJH, VLDJH, VHJLili VLJL. Segmenti V-, D- i J-gena mogu da budu izvedeni od ljudi i raznih životinja uključujući ptice, ribe, ajkule, sisare, glodare, ne-humane primate, kamile, lame, zečeve, i slično.
[0089] Antitela koja se vezuju za CD3 nalaze se od posebne koristi u multispecifičnim konfiguracijama, koje uključuju bez ograničenja bispecifična antitela, trifunkcionalna antitela, itd. Veliki broj metoda i konfiguracija proteina je poznat i koristi se u bispecifičnim monoklonskim antitelima (BsMAB), trispecifična antitela itd.
[0090] BsMAbs prve generacije sastojala su se od dva teška i dva laka lanca, po jedan od dva različita antitela. Dva Fab regiona su usmerena na dva antigena. Fc region je sačinjen od dva teška lanca i formira treće mesto vezivanja sa Fc receptorom na imunim ćelijama (videti na primer Lindhofer et al., The Journal of Immunology, Vol 155, p 219-225, 1995). Antitela mogu da budu iz iste ili iz različitih vrsta. Na primer, ćelijske linije koje eksprimiraju antitela pacova i miša sekretuju funkcionalni bispecifični Ab zbog preferencijalnog uparivanja teškog i lakog lanca ograničenog na vrstu. U drugim primerima, Fc regioni su dizajnirani da se uklapaju samo na specifične načine.
[0091] Drugi tipovi bispecifičnih antitela uključuju hemijski povezane Fab, koji se sastoje samo od Fab regiona. Dva hemijski povezana Fab ili Fab2 fragmenta formiraju veštačko antitelo koje se vezuje za dva različita antigena, što ga čini vrstom bispecifičnog antitela. Fragmenti koji vezuju antigen (Fab ili Fab2) dva različita monoklonska antitela se proizvode i povezuju hemijskim sredstvima kao što je tioetar (videti Glennie, M J et al., Journal of immunology 139, p 2367-75, 1987; Peter Borchmann et al., Blood, Vol. 100, No. 9, p 3101-3107, 2002).
[0092] Razne druge metode za proizvodnju multivalentnih veštačkih antitela su razvijene rekombinantnim spajanjem varijabilnih domena dva antitela. Jednolančani varijabilni fragment (scFv) je fuzioni protein varijabilnih regiona teškog (VH) i lakih lanaca (VL) imunoglobulina, povezan sa kratkim linker peptidom od deset do oko 25 aminokiselina. Linker je obično bogat glicinom za fleksibilnost, kao i serinom ili treoninom za rastvorljivost, i može ili da poveže N-terminus VH sa C-terminusom VL, ili obrnuto. Bispecifični jednolančani varijabilni fragmenti (di-scFvs, bi-scFvs) mogu se konstruisati povezivanjem dva scFvs-a sa različitim specifičnostima. Proizveden je jedan peptidni lanac sa dva VH i dva VL regiona, što daje dvovalentne scFv.
[0093] Bispecifični tandemski scFvs su takođe poznati kao bispecifični T-ćelija (BiTE). Bispecifični scFvs mogu da se kreiraju sa linker peptidima koji su prekratki da bi se dva varijabilna regiona sklopila zajedno (oko pet aminokiselina), zbog čega je scFv primoran da se dimerizuje. Ovaj tip je poznat kao dijatela (Adams et al., British journal of cancer 77, p 1405-12, 1998). Tehnologija platforme dualnog afiniteta, za preusmeravanje (DART) (Macrogenics, Rockville, Md.). Ova tehnologija fuzionih proteina koristi dva jednolančana varijabilna fragmenta (scFvs) različitih antitela na jednom peptidnom lancu od oko 55 kilodaltona. SCORPION Therapeutics (Emergent Biosolutions, Inc., Sijetl, Seattle, Wash.) kombinuje dva domena za vezivanje antigena u proteinu sa jednim lancem. Jedan vezujući domen je na C-terminusu, a drugi vezujući domen na N-terminusu efektorskog domena, na bazi Fc regiona imunoglobulina.
[0094] Tetravalentni i proteini slični bispecifičnom antitelu takođe uključuju DVD-Ig koji su napravljeni inženjeringom od dva monoklonska antitela (Wu, C. et al., Nature Biotechnology, 25, p 1290-1297, 2007). Da bi se konstruisao molekul DVD-Ig, V domeni dva mAb su spojeni u tandemu kratkim linkerom (TVAAP) sa varijabilnim domenom prvog lakog lanca antitela (VL) na N kraju, nakon čega slede druga antitela VL. i Ck da formiraju laki lanac DVD-Ig proteina. Slično, varijabilni regioni teškog (VH) lanca dva mAb su spojeni u tandemu kratkim linkerom (ASTKGP) sa prvim antitelom na N kraju, praćenim drugim antitelom i konstantnim domenima teškog lanca da bi se formirao Teški lanac DVD-Ig proteina (VH1/VL1). Svi konstantni domeni lakog i teškog lanca su sačuvani u dizajnu DVD-Ig, pošto su kritični za formiranje disulfidno povezanog punog molekula sličnog IgG. Kotransfekcija ćelija sisara ekspresionim vektorima koji kodiraju laki i teški lanac DVD-Ig dovodi do sekrecije jedne vrste molekula sličnog IgG sa molekulskom težinom od približno 200 kDa. Ovaj molekul sada ima četiri mesta vezivanja, po 2 iz svakog mAb.
[0095] Termin "bispecifični trolančani molekul sličan antitelu" ili "TCA" se ovde koristi tako da se odnosi na molekule slične antitelu koji sadrže, suštinski se sastoje od, ili se sastoje od tri polipeptidne subjedinice, od kojih dve sadrže, suštinski se sastoje od, ili se sastoje od, jednog teškog i jednog lakog lanca monoklonskog antitela, ili funkcionalnih antigen-vezujućih fragmenata takvih lanaca antitela, koji sadrže antigen-vezujući region i najmanje jedan CH domen. Ovaj par teškog/lakog lanca ima specifičnost vezivanja za prvi antigen. Treća polipeptidna subjedinica sadrži, suštinski se sastoji od, ili se sastoji od antitela samo sa teškim lancem koje sadrži Fc deo koji sadrži CH2 i/ili CH3 i/ili CH4 domene, u odsustvu CH1 domena, i antigen-vezujući domen koji vezuje epitop drugog antigena ili različit epitop prvog antigena, gde je takav vezujući domen izveden iz, ili ima identičnost sekvence sa varijabilnim regionom teškog ili lakog lanca antitela. Delove takvog varijabilnog regiona mogu da kodiraju VHi/ili VLgenski segmenti, D i JHgenski segmenti ili JLgenski segmenti. Varijabilni region mogu da kodiraju rearanžirani genski segmenti VHDJH, VLDJH, VHJLili VLJL.
[0096] TCA protein koristi "antitelo sa samo teškim lancem" ili "antitelo teškog lanca" ili "polipeptid teškog lanca", kako se ovde koristi, označava jednolančano antitelo koje sadrži konstantne regione teškog lanca CH2 i/ili CH3 i/ili CH4, ali ne i CH1 domen. U jednom primeru izvođenja, antitelo teškog lanca je sastavljeno od antigen-vezujućeg domena, najmanje dela zglobnog regiona i CH2 i CH3 domena. U drugom primeru izvođenja, antitelo teškog lanca je sastavljeno od antigen-vezujućeg domena, najmanje dela zglobnog regiona i CH2 domena. U sledećem primeru izvođenja, antitelo teškog lanca je sastavljeno od antigen-vezujućeg domena, najmanje dela zglobnog regiona i CH3 domena. Ovde su takođe uključena antitela teškog lanca kod kojih je CH2 i/ili CH3 domen skraćen. U sledećem primeru izvođenja, teški lanac je sastavljen od antigen-vezujućeg domena, najmanje jednog CH (CH1, CH2, CH3 ili CH4) domena, ali bez zglobnog regiona. Antitelo samo sa teškim lancem može da bude u obliku dimera, u kome su dva teška lanca disulfidno vezana na drugi način, kovalentno ili nekovalentno vezana jedan za drugi. Antitelo teškog lanca može da pripada IgG potklasi, ali su antitela koja pripadaju drugim potklasama, kao što su IgM, IgA, IgD i IgE potklasa, takođe uključena ovde. U konkretnom primeru izvođenja, antitelo teškog lanca je podtipa IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4, naročito podtipa IgG1.
[0097] Antitela sa teškim lancem čine oko jedne četvrtine IgG antitela koja proizvode kamile, npr. kamile i lame(Hamers-Casterman C., et al. Nature.363, 446-448 (1993)). Ova antitela formiraju dva teška lanca, ali su bez lakih lanaca. Kao posledica toga, varijabilni antigen-vezujući deo se naziva VHH domen i predstavlja najmanje prirodno, intaktno antigen-vezujuće mesto koje ima samo oko 120 aminokiselina u dužini (Desmyter, A., et al. J. Biol. Chem. 276, 26285-26290 (2001)). Antitela sa teškim lancem, sa visokom specifičnošću i afinitetom, mogu da se generišu na različite antigene putem imunizacije (van der Linden, R. H., et al. Biochim. Biophys. Acta. 1431, 37-46 (1999)) i VHH deo može lako da se klonira i eksprimira u kvascu (Frenken, L. G. J., et al. J. Biotechnol. 78, 11-21 (2000)). Njihovi nivoi ekspresije, solubilnost i stabilnosti su značajno viši od onih kod klasičnih F(ab) ili Fv fragmenata (Ghahroudi, M. A. et al. FEBS Lett. 414, 521-526 (1997)). Takođe se pokazalo da ajkule imaju jedan domen sličan VH u svojim antitelima nazvanim VNAR. (Nuttall et al. Eur. J. Biochem. 270, 3543-3554 (2003); Nuttall et al. Function and Bioinformatics 55, 187-197 (2004); Dooley et al., Molecular Immunology 40, 25-33 (2003)).
[0098] Antitelo ili antigen-vezujući molekul, uključujući antitela samo sa teškim lancem i bispecifične trolančane molekule slične antitelu (TCA) ovde, „koji vezuje“ antigen od interesa, je onaj koji vezuje antigen sa dovoljnim afinitetom kao što je da je antitelo ili vezujući molekul korisni kao dijagnostički i/ili terapeutski agens u ciljanju antigena i da ne reaguje značajno sa drugim proteinima. U takvim primerima izvođenja, stepen vezivanja antitela ili drugog vezujućeg molekula za neciljani antigen neće biti veći od 10% kako je određeno analizom sortiranja ćelija aktiviranim fluorescencijom (FACS) ili radioimunoprecipitacijom (RIA).
PROTEINI
[0099] Predmetni pronalazak obezbeđuje bispecifično antitelo koje sadrži:
(a) prvu vezujuću komponentu specifičnu za humani CD3, pri čemu prva vezujuća komponenta sadrži:
(i) prvu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži varijabilni domen teškog lanca (VH) koji sadrži CDR1 koji ima aminokiselinsku sekvencu GFTFDDYA (SEQ ID NO:29), CDR2 koji ima aminokiselinsku sekvencu ISWNSGSI (SEQ ID NO:24) i CDR3 koji ima aminokiselinsku sekvencu AKDSRGYGDYRLGGAY (SEQ ID NO:41) u humanom okviru; i
(ii) drugu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži varijabilni domen lakog lanca (VL) koji sadrži CDR1 koji ima aminokiselinsku sekvencu QSVSSN (SEQ ID NO:35), a CDR2 ima aminokiselinsku sekvencu GAS (SEQ ID NO: 38) i CDR3 koji ima aminokiselinsku sekvencu QQYNNWPWT (SEQ ID NO:45); i (b) drugu vezujuću komponentu specifičnu za humani BCMA, pri čemu druga vezujuća komponenta sadrži:
(i) treću polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji sadrži CDR1 koji ima aminokiselinsku sekvencu GFTVSSYG (SEQ ID NO:36), CDR2 koji ima aminokiselinsku sekvencu IRGSDGST (SEQ ID NO:39) i CDR3 koji ima aminokiselinsku sekvencu AKQGENDGPFDH (SEQ ID NO:46).
[0100] U nekim primerima izvođenja, sekvence CDRI, CDR2 i CDR3 u VL domenu druge polipeptidne subjedinice prisutne su u humanom VL okviru. U nekim primerima izvođenja, prva polipeptidna subjedinica sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1, ili druga polipeptidna subjedinica sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19. U nekim primerima izvođenja, prva polipeptidna subjedinica sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1, i druga polipeptidna subjedinica sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19. U nekim primerima izvođenja, treća polipeptidna subjedinica sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:21. U nekim primerima izvođenja, treća polipeptidna subjedinica ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:20.
[0101] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje bispecifično antitelo koje sadrži:
(a) prvu vezujuću komponentu specifičnu za humani CD3, pri čemu prva vezujuća komponenta sadrži prvu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 i drugu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19; i
(b) drugu vezujuću komponentu specifičnu za humani BCMA, pri čemu druga vezujuća komponenta sadrži treću polipeptidnu subjedinica sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:21.
[0102] U nekim primerima izvođenja, treća polipeptidna subjedinica sadrži prvi VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 21 i drugi VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:21, pri čemu su prvi VH domen i drugi VH domen raspoređeni u tandemsku konfiguraciju. U nekim primerima izvođenja, prvi VH domen i drugi VH domen treće polipeptidne subjedinice su raspoređeni u tandemsku konfiguraciju i spojeni pomoću linkera.
[0103] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje bispecifično antitelo koje sadrži:
(a) prvu vezujuću komponentu specifičnu za humani CD3, pri čemu prva vezujuća komponenta sadrži prvu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 i drugu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19; i
(b) drugu vezujuću komponentu specifičnu za humani BCMA, pri čemu druga vezujuća komponenta sadrži treću polipeptidnu subjedinicu koja sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:20.
[0104] Otkrivena je familija blisko povezanih antitela koja se vezuju za, i aktiviraju signalizaciju preko CD3, npr. aktivaciju CD3<+>T ćelija. Antitela u okviru porodice sadrže skup CDR sekvenci kako je ovde definisano, a primeri su dati obezbeđenim VH sekvencama SEQ ID NO:1-18. Porodica antitela obezbeđuje brojne prednosti koje doprinose korisnosti kao kliničkog terapeutskog agensa(agenasa). Antitela unutar familije uključuju članove sa nizom afiniteta vezivanja, što omogućava selekciju specifične sekvence sa željenim afinitetom. Sposobnost finog podešavanja afiniteta je od posebne važnosti za upravljanje nivoom aktivacije CD3 kod pojedinca koji se leči, a time i za smanjenje toksičnosti. Na primer, ako se ciljano deluje na tumorske antigene niske zastupljenosti (manje od 10000 molekula po ćeliji), očekuje se da budu poželjni molekuli koji vezuju CD3 sa visokim afinitetom (<30 nM). Na primer, ako se ciljano deluje na visoko zastupljenetumorske antigene (više od 50 000 molekula po ćeliji), poželjni su molekuli koji vezuju CD3 sa niskim afinitetima (>50 nM). Odvojeno od afiniteta može da bude procenjena sklonost antitela da indukuje oslobađanje citokina kada se veže za T ćeliju, npr. oslobađanje IL-2, IFNy, itd., gde može da bude poželjno smanjeno oslobađanje citokina.
[0105] Pogodno antitelo može da bude izabrano od onih koji su ovde dati za razvoj i upotrebu, uključujući bez ograničenja upotrebu kao bispecifično antitelo. Određivanje afiniteta za protein kandidat može se izvesti korišćenjem metoda poznatih u tehnici, npr. Biacore merenja, itd. Članovi porodice antitela mogu imati afinitet za CD3 sa Kd od oko 10<-6>do oko 10<-11>, uključujući bez ograničenja: od oko 10<-6>do oko 10<-10>; od oko 10-<6>do oko 10<-9>; od oko 10<-6>do oko 10<-8>; od oko 10<-8>do oko 10<-11>; od oko 10<-8>do oko 10<-10>; od oko 10<-8>do oko 10<-9>; od oko 10<-9>do oko 10<-11>; od oko 10<-9>do oko 10<-10>; ili bilo koju vrednost unutar ovih opsega. Selekcija afiniteta može da bude potvrđena biološkom procenom za aktivaciju T ćelija u, na primer, i in vitro ili pretkliničkom modelu, i procenom potencijalne toksičnosti. Određivanje oslobađanja citokina može se proceniti korišćenjem bilokoje pogodnemetode, uključujući bez ograničenja testove opisane u primerima.
[0106] Angažovanje T ćelijskog receptora (TCR), bilo vezivanjem kompleksa MH-peptida ili anti-TCR/CD3 antitela, inicira aktivaciju T ćelija. Primeri anti-TCR/CD3 antitela koja aktiviraju T ćelije su OKT3 i UCHT1. Ova anti-CD3 antitela su u unakrsnoj kompeticiji za vezivanje za CD3 na T ćelijama i rutinski se koriste u testovima aktivacije T ćelija. Anti-CD3 antitela ovog pronalaska su u unakrsnoj kompeticiji sa OKT3 za vezivanje za humani CD3. U zavisnosti od afiniteta vezivanja za CD3 i epitopa na CD3, anti-CD3 antitela su aktivirala T ćelije sa različitim funkcionalnim ishodima. In vitro inkubacija humanih T ćelija sa anti-CD3 antitelima niskog afiniteta rezultirala je nepotpunom aktivacijom T ćelija, niskom proizvodnjom IL-2 i IL-10. Nasuprot tome, CD3 veziva visokog afiniteta aktivirala su T ćelije da proizvode značajno više IL-2 i drugih citokina. Anti-CD3 antitela niskog afiniteta smatraju se delimičnim agonistima koji selektivno indukuju neke efektorske funkcije, snažno ubijanje tumora i povećanje regulacije CD69, dok ne uspevaju da indukuju druge, kao što su proizvodnja IL-2 i IL-10. Veziva visokog afiniteta ovog pronalaska su potpuni agonisti koji aktiviraju mnoge imunološke efektorske funkcije T ćelija. Jačina interakcije sa CD3 i prepoznatim epitopom rezultirala je kvalitativno različitom aktivacijom T ćelija. Maksimalna proizvodnja citokina T ćelija aktiviranih anti-CD3 antitelima niskog afiniteta bila je niža od maksimalne aktivacije anti-CD3 antitelima visokog afiniteta. U nekim primerima izvođenja, antitelo pronalaska dovodi do nižeg oslobađanja jednog ili oba IL-2 i IL-10 kada se kombinuje sa T ćelijama u testu aktivacije u poređenju sa referentnim anti-CD3 antitelom u istom testu, gde referentno antitelo može da bude ID 304703 (SEQ ID NO:22) ili antitelo ekvivalentnog afiniteta. Maksimalno oslobađanje IL-2 i/ili IL-10 može da bude manje od oko 75% otpuštanja referentnim antitelom, manje od oko 50% otpuštanja referentnim antitelom, manje od oko 25% oslobađanja od strane referentnog antitela. referentno antitelo, i može da bude manje od oko 10% oslobađanja referentnog antitela.
[0107] Bispecifična ili multispecifična antitela, koja mogu da imaju bilo koju od konfiguracija koje se ovde razmatraju, uključuju bez ograničenja bispecifična sa tri lanca. Bispecifična antitela sadrže najmanje varijabilni region teškog lanca antitela specifičnog za protein koji nije CD3, i mogu da sadrže varijabilni region teškog i lakog lanca. U nekim takvim primerima izvođenja, druga specifičnost antitela se vezuje za tumor-asocirani antigen, antigen za usmeravanje, npr. integrine, itd., antigen patogena, protein kontrolne tačke, i slično. Različiti formati bispecifičnih antitela su u okviru ovog pronalaska, uključujući bez ograničenja jednolančane polipeptide, dvolančane polipeptide, trolančane polipeptide, četvorolančane polipeptide i njihove umnoške.
[0108] Familija CD3 specifičnih antitela sadrži VH domen, koji sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 sekvence u humanom VH okviru. CDR sekvence mogu da se nalaze, na primer, u regionu oko aminokiselinskih ostataka 26-33; 51-58; i 97-112 za CDR1, CDR2 i CDR3, redom, od obezbeđenih tipičnih sekvenci varijabilnog regiona koje su izložene u SEQ ID NO: 1-18. Stručnjak u oblasti će razumeti da CDR sekvence mogu da budu na različitim pozicijama ako se izabere različita okvirna sekvenca, iako će u principu redosled sekvenci ostati isti.
[0109] CDR sekvence za antitela familije 2 mogu da imaju sledeće formule sekvence. X označava varijabilnu aminokiselinu, koja može da bude specifična aminokiselina kao što je u nastavku teksta navedeno.
CDR1 G1F2T3F4X5X6Y7A8
gde:
X5može da bude bilo koja aminokiselina; na primer X5može da bude D, A ili H; prema pronalasku X5je D.
X6može da bude bilo koja aminokiselina; na primer X6može da bude D ili N; prema pronalasku X6je D.
[0110] CDR1 sekvenca anti-CD3 antitela familije 2 mogu da sadrže sekvencu izloženu u bilo kojoj od sekvenci SEQ ID NO:1-18, ostaci 26-33.
CDR2 I1'S2'W3'N4'S5'G6'S7'I8'
[0111] CDR2 sekvenca anti-CD3 antitela familije 2 može da sadrži sekvencu izloženu u bilo kojoj od sekvenci SEQ ID NO:1-18, ostaci 51-58.
CDR3 A1"K2"D3"S4"R5"G6"Y7"G8"X9"Y10"X11"X12"G13"G12"A15"Y16"
gde:
X9"može da bude bilo koja aminokiselina; na primer X9"može da bude D ili S; prema pronalasku X9"je D;
X11"može da bude bilo koja aminokiselina, na primer X11"može da bude R ili S; X12"može da bude bilo koja aminokiselina; na primer X12"može da bude L ili R.
[0112] CD3 sekvenca familije 2 anti-CD3 antitela ima formulu A K D S R G Y G D Y X11"X12"G G A Y gde su X11"i X12"kao što je prethodno definisano. CD3 sekvenca anti-CD3 antitela familije 2 može da sadrži sekvencu izloženu u bilo kojoj od sekvenci SEQ ID NO: 1-18, ostaci 97-112.
[0113] CD3-vezujući VH domen može da bude uparen sa domenom varijabilnog regiona lakog lanca. U nekim takvim primerima izvođenja laki lanac je fiksni laki lanac. U nekim primerima izvođenja, laki lanac sadrži VL domen sa CDR1, CDR2 i CDR3 sekvencama u humanom VL okviru. CDR sekvence mogu da budu sekvence SEQ ID NO:19. U nekim primerima izvođenja, CDR1 sekvenca sadrži aminokiselinske ostatke 27-32; 50-52; 89-97 za CDR1, CDR2, CDR3, redom.
[0114] CDR sekvence familije 2 antitela mogu da budu sekvence sa najmanje 85% identičnosti, najmanje 90% identičnosti, najmanje 95% identičnosti, najmanje 99% identičnosti u odnosu na CDR sekvencu ili skup CDR sekvenci u bilo kojoj od sekvenci SEQ ID NO: 1-18. U nekim primerima, CDR sekvenca sadrži jednu, dve, tri ili više aminokiselinskih supstitucija u odnosu na CDR sekvencu ili skup CDR sekvenci u bilo kojoj od SEQ ID NO: 1-18. U nekim primerima navedena aminokiselinska supstitucija(e) su jedna ili više od pozicija 5 ili 10 CDR1, pozicija 2, 6 ili 7 CDR2, pozicija 1, 8, 9 ili 10 CDR3, u odnosu na formule obezbeđene prethodno u tekstu.
[0115] U bispecifičnom antitelu koje je ovde otkriveno, jedan vezujuća komponenta, tj. VH/VL kombinacija ili samo VH, je specifična za humani CD3 dok drugi krak može da bude specifičan za ciljne ćelije, uključujući ćelije kancera, kao što su ćelije kancera jajnika, dojke, gastrointestinalnog trakta, mozga, glave i vrata, prostate, debelog creva i pluća i slično, kao i hematološki tumori kao što su tumori B-ćelija, uključujući leukemije, limfome, sarkome, karcinome, tumore nervnih ćelija, karcinome skvamoznih ćelija, tumori germinativnih ćelija, metastaze, nediferencirane tumore, seminome, melanome, mijelome, neuroblastome, tumore mešanih ćelija, neoplazije izazvane infektivnim agensima i druge malignitete, ćelije inficirane patogenom, autoreaktivne ćelije koje izazivaju inflamaciju i/ili autoimunost. Ne-CD3 komponenta takođe može da bude specifična za imunološki regulatorni protein, kao što će biti opisano ovde.
[0116] Tumor-asocirani antigeni (TAA) su relativno ograničeni na tumorske ćelije, dok su tumor-specifični antigeni (TSA) jedinstveni za tumorske ćelije. TSA i TAA su obično delovi intracelularnih molekula eksprimiranih na površini ćelije kao deo glavnog kompleksa histokompatibilnosti.
[0117] Antigeni specifični za diferencijaciju tkiva su molekuli prisutni na tumorskim ćelijama i normalnim ćelijama od kojih one nastaju. Tumor-asocirani antigeni za koje se zna da ih prepoznaju terapijska mAbs spadaju u nekoliko različitih kategorija. Antigeni hematopoetske diferencijacije su glikoproteini koji su obično povezani sa grupama klastera diferencijacije (CD) i uključuju CD20, CD30, CD33 i CD52. Antigeni za diferencijaciju površine ćelije su raznovrsna grupa glikoproteina i ugljenih hidrata koji se nalaze na površini normalnih i tumorskih ćelija. Antigeni koji su uključeni u signalizaciju rasta i diferencijacije su često faktori rasta i receptori faktora rasta. Faktori rasta koji su ciljni molekuli za antitela kod pacijenata sa kancerom uključuju CEA, receptor epidermalnog faktora rasta (EGFR; takođe poznat kao ERBB1)' ERBB2 (takođe poznat kao HER2), ERBB3, MET (takođe poznat kao HGFR), insulinu sličan faktor rasta 1 receptor (IGF1R), receptor efrina A3 (EPHA3), receptor liganda koji indukuje apoptozu 1 povezan sa faktorom nekroze tumora (TNF) (TRAILR1; takođe poznat kao TNFRSF10A), TRAILR2 (takođe poznat kao TNFRSF10B) i aktivator receptora nuklearnog faktora-κB ligand (RANKL; takođe poznat kao TNFSF11). Antigeni uključeni u angiogenezu su obično proteini ili faktori rasta koji podržavaju formiranje nove mikrovaskulature, uključujući faktor rasta vaskularnog endotela (VEGF), VEGF receptor (VEGFR), integrin αVβ3 i integrin α5β1. Tumorska stroma i ekstracelularni matriks su neophodne potporne strukture za tumor. Stromalni i ekstracelularni matriksni antigeni koji su terapeutski ciljevi, uključuju protein aktivacije fibroblasta (FAP) i tenascin.
[0118] Primeri terapeutskih antitela korisnih u bispecifičnim konfiguracijama uključuju, bez ograničenja, rituksimab; Ibritumomab; tiuksetan; tositumomab; brentuksimab; vedotin; gemtuzumab; ozogamicin; alemtuzumab; IGN101; adekatumumab; labetuzumab; huA33; pemtumomab; oregovomab; CC49 (minretumomab); cG250; J591; MOv18; MORAb-003 (farletuzumab); 3F8, ch14.18; KW-2871; hu3S193; IgN311; bevacizumab; IM-2C6; CDP791; etaracizumab; volociksimab; cetuksimab, panitumumab, nimotuzumab; 806; trastuzumab; pertuzumab; MM-121; AMG 102, METMAB; SCH 900105; AVE1642, IMC-A12, MK-0646, R1507; CP 751871; KB004; IIIA4; mapatumumab (HGS-ETR1); HGS-ETR2; CS-1008; denosumab; sibrotuzumab; F19; i 81C6.
[0119] Receptori imunološke kontrolne tačke koji su najaktivnije proučavani u kontekstu kliničke imunoterapije raka, antigen 4 povezan sa citotoksičnim T-limfocitima (CTLA4; takođe poznat kao CD152) i programirani protein ćelijske smrti 1 (PD1; takođe poznat kao CD279) - su oba inhibitorna receptora. Klinička aktivnost antitela koja blokiraju bilo koji od ovih receptora implicira da se antitumorski imunitet može poboljšati na više nivoa i da kombinatorne strategije mogu da budu inteligentno dizajnirane, vođene mehaničkim razmatranjima i pretkliničkim modelima.
[0120] Dva liganda za PD1 su PD1 ligand 1 (PDL1; takođe poznat kao B7-H1 i CD274) i PDL2 (takođe poznat kao B7-DC i CD273). PDL1 se eksprimira na ćelijama raka i vezivanjem za svoj receptor PD1 na T ćelijama inhibira aktivaciju/funkciju T ćelija.
[0121] Gen za aktivaciju limfocita 3 (LAG3; takođe poznat kao CD223), 2B4 (takođe poznat kao CD244), atenuator T limfocita (BTLA; takođe poznat kao CD272), protein T ćelijske membrane 3 (TIM3; poznat i kao HAVcr2) , adenozinski A2a receptor (A2aR) i porodica inhibitornih receptora ubica su svaki povezani sa inhibicijom aktivnosti limfocita i u nekim slučajevima indukcijom limfocitne anergije. Ciljanje antitela ovih receptora može se koristiti u postupcima pronalaska.
[0122] Sredstva koja su agonisti imunološkog kostimulatornog molekula su takođe korisna u postupcima prema pronalasku. Takvi agensi uključuju agoniste ili CD40 i OX40. CD40 je kostimulatorni protein koji se nalazi na ćelijama koje predstavljaju antigen (APC) i neophodan je za njihovu aktivaciju. Ovi APC uključuju fagocite (makrofage i dendritske ćelije) i B ćelije. CD40 je deo porodice TNF receptora. Primarni aktivirajući signalni molekuli za CD40 su IFNγ i CD40 ligand (CD40L). Stimulacija pomoću CD40 aktivira makrofage.
[0123] Anti CCR4 (CD194) antitela od interesa uključuju humanizovana monoklonska antitela usmerena protiv C-C hemokinskog receptora 4 (CCR4) sa potencijalnim antiinflamatornim i antineoplastičnim aktivnostima. CCR2 se eksprimira na inflamatornim makrofagima koji se mogu naći u različitim inflamatornim stanjima, npr. reumatoidni artritis; i takođe su identifikovani kao eksprimirani na makrofagima koji promovišu tumor. CCR2 se takođe eksprimira na regulatornim T ćelijama, a CCR2 ligand, CCL2, posreduje u regrutovanju regulatornih T ćelija u tumore. Regulatorne T ćelije suprimiraju odgovor za antitumorske T ćelije i stoga je poželjna njihova inhibicija ili iscrpljivanje.
PROIZVODNJA PROTEINA PREMA PRONALASKU
[0124] Predmetni pronalazak obezbeđuje jedan ili više polinukleotida koji kodiraju bispecifično antitelo prema pronalasku.
[0125] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje jedan ili više vektora koji sadrže jedan ili više polinukleotida prema pronalasku.
[0126] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje ćeliju koja sadrži jedan ili više vektora prema pronalasku.
[0127] Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje postupak za proizvodnju bispecifičnog antitela, koji obuhvata gajenje ćelije prema pronalasku pod uslovima koji su permisivni za ekspresiju bispecifičnog antitela, i izolovanje bispecifičnog antitela iz ćelije.
[0128] Iako se antitela mogu pripremiti hemijskom sintezom, ona se obično proizvode metodama tehnologije rekombinantne DNK, kao što je koekspresija svih lanaca koji čine protein u jednoj rekombinantnoj ćeliji domaćinu, ili koekspresija teške lančani polipeptid i antitelo, npr. humano antitelo. Pored toga, teški i laki lanci antitela takođe mogu da se eksprimiraju korišćenjem jednog policistronskog ekspresionog vektora. Prečišćavanje pojedinačnih polipeptida se postiže korišćenjem standardnih tehnologija za prečišćavanje proteina kao što su afinitetna (protein A) hromatografija, hromatografija isključivanja veličine i/ili hromatografija hidrofobne interakcije. Bispecifici su dovoljno različiti po veličini i hidrofobnosti da se prečišćavanje može obaviti standardnim procedurama.
[0129] Količina antitela i polipeptida teškog lanca proizvedenih u jednoj ćeliji domaćinu može da se minimizira inženjeringom konstantnih regiona antitela i teškog lanca tako da homodimerizacija bude favorizovana u odnosu na heterodimerizaciju, npr. uvođenjem samokomplementarnih interakcija (videti npr. WO 98/50431 za mogućnosti, kao što su strategije „protuberacije u šupljinu“ (videti WO 96/27011)). Zbog toga je još jedan aspekt predmetnog pronalaska da obezbedi postupak za proizvodnju bispecifičnog u rekombinantnom domaćinu, pri čemu postupak uključuje korak: ekspresije u rekombinantnoj ćeliji domaćinu sekvenci nukleinske kiseline koje kodiraju najmanje dva polipeptida teškog lanca, gde se navedeni polipeptidi teškog lanca razlikuju po svojim konstantnim regionima dovoljno da smanje ili spreče formiranje homodimera, ali povećaju formiranje bispecifika.
[0130] Kada protein sadrži tri lanca, npr. FlicAbs, oni mogu da se proizvedu koekspresijom tri lanca (2 teška lanca i jedan laki lanac) koji čine molekul u jednoj rekombinantnoj ćeliji domaćinu.
[0131] Za rekombinantnu proizvodnju proteina ovde, jedna ili više nukleinskih kiselina koje kodiraju sve lance, npr. 2, 3 4 itd. se izoluju i inseriraju u vektor koji može da se replikuje kako bi se dalje klonirao (amplifikacija DNK) ili eksprimirao. Dostupni su mnogi vektori. Komponente vektora uopšteno uključuju, ali nisu ograničene na, jedno ili više od sledećeg: signalnu sekvencu, oridžin replikacije, jedan ili više gena markera, enhenserski element, promotor i sekvencu za terminaciju transkripcije.
[0132] U poželjnoj realizaciji, ćelija domaćin u skladu sa metodom pronalaska je sposobna za ekspresiju visokog nivoa humanog imunoglobulina, tj. najmanje 1 pg/ćeliju/dan, poželjno najmanje 10 pg/ćeliju/dan, pa čak i poželjnije najmanje 20 pg/ćeliji/dan ili više bez potrebe za amplifikacijom molekula nukleinske kiseline koji kodiraju pojedinačne lance u pomenutoj ćeliji domaćinu.
FARMACEUTSKA KOMPOZICIJA
[0133] U šestom aspektu, ovaj pronalazak obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži AAV vektor ovog pronalaska i farmaceutski prihvatljiv nosač ili razblaživač. Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži bispecifično antitelo prema pronalasku i farmaceutski prihvatljiv nosač. Drugi aspekt ovog pronalaska je da obezbedi farmaceutske kompozicije koje sadrže jedan ili više proteina iz ovog pronalaska u mešavini sa odgovarajućim farmaceutski prihvatljivim nosačem. Ovaj pronalazak stoga obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži bispecifično antitelo pronalaska i farmaceutski prihvatljiv nosač. Farmaceutski prihvatljivi nosači kako se ovde koriste su primeri, ali ne ograničavajući se na, adjuvansi, čvrsti nosači, voda, puferi ili drugi nosači koji se koriste u tehnici da drže terapeutske komponente ili njihove kombinacije.
[0134] Terapeutske formulacije proteina koje se koriste u skladu sa predmetnim pronalaskom pripremaju se za skladištenje mešanjem proteina koji imaju željeni stepen čistoće sa opcionim farmaceutski prihvatljivim nosačima, ekscipijensima ili stabilizatorima (videti, npr. Remington's Pharmaceutical Sciences 16th edition, Osol, A. Ed. (1980)), kao što je u obliku liofilizovanih formulacija ili vodenih rastvora. Prihvatljivi nosači, ekscipijensi ili stabilizatori su netoksični za primaoce u dozama i koncentracijama koje se koriste i uključuju pufere kao što su fosfatni, citratni i drugih organskih kiselina; antioksidanse askorbinsku kiselinu i metionin; konzervanse (kao što su oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid; heksametonijum hlorid; benzalkonijum hlorid, benzetonijum hlorid; fenol, butil ili benzil alkohol; alkil parabeni kao što su metil ili propil paraben; katehol; rezorcinol; cikloheksanol, 3-pentanol; i m-krezol); polipeptide male molekulske težine (manje od oko 10 ostataka); proteine, kao što su serumski albumin, želatin ili imunoglobulini; hidrofilne polimere kao što je polivinilpirolidon; aminokiseline kao što su glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharide, disaharide i druge ugljene hidrate uključujući glukozu, manozu ili dekstrine; helatni agensi kao što je EDTA; šećeri kao što su saharoza, manitol, trehaloza ili sorbitol; protivjoni koji stvaraju soli kao što je natrijum; metalni kompleksi (npr. kompleksi Zn-protein); i/ili nejonski surfaktanti kao što su TWEEN<™>, PLURONICS<™>ili polietilen glikol (PEG).
[0135] Formulacije anti-CD3 antitela su otkrivene, na primer, u objavi SAD patenta br.
20070065437. Slične formulacije mogu da se koriste za proteine prema predmetnom pronalasku. Glavne komponente ovih formulacija su agens za puferovanje pH koji je efikasan u opsegu od 3,0 do 6,2, so, surfaktant i efikasna količina bispecifika sa anti-CD3 specifičnošću.
POSTUPCI UPOTREBE
[0136] Metode su opisane za lečenje ili smanjenje bolesti, uključujući bez ograničenja infekciju, autoimunu bolest, primarni ili metastatski kancer, itd. u režimu koji obuhvata dovođenje u kontakt ciljanih ćelija sa kompozicijom koja vezuje antigen, posebno kada je kompozicija koja vezuje antigen multispecifično antitelo pogodno za stanje koje se leči, npr. gde se jedna vezujuća komponenta specifično vezuje za tumor-asocirani antigen u cilju lečenja relevantnih ćelija kancera; vezujuća komponenta specifično za patogen od interesa u cilju lečenja relevantne infekcije, i slično. Takve metode uključuju davanje subjektu kome je potrebno lečenje terapeutski efikasne količine ili efikasne doze agenasa, uključujući bez ograničenja kombinacije reagensa sa hemoterapeutskim lekom, terapiju zračenjem ili operaciju.
[0137] Predmetni pronalazak obezbeđuje bispecifično antitelo prema pronalasku za upotrebu u lečenju kancera koji eksprimira BCMA, kod čoveka kome je to potrebno.
[0138] Efikasne doze kompozicija prema predmetnom pronalasku za lečenje bolesti variraju u zavisnosti od mnogo različitih faktora, uključujući sredstva za primenu, ciljno mesto, fiziološko stanje pacijenta, da li je pacijent čovek ili životinja, druge lekove koji se primenjuju i da li je tretman profilaktički ili terapeutski. Obično je pacijent čovek, ali se mogu lečiti i ne-humani sisari, npr. životinje pratioci kao što su psi, mačke, konji, itd., laboratorijski sisari kao što su zečevi, miševi, pacovi, itd., i slično. Doze za lečenje se mogu titrirati kako bi se optimizovala bezbednost i efikasnost.
[0139] Nivoe doze može lako da odredi obično kvalifikovan kliničar, i mogu se modifikovati po potrebi, npr., kako je potrebno da se modifikuje odgovor subjekta na terapiju. Količina aktivnog sastojka koja se može kombinovati sa materijalima nosača da bi se proizveo jedan oblik doze varira u zavisnosti od tretiranog domaćina i posebnog načina primene. Jedinični oblici doze generalno sadrže između od oko 1 mg do oko 500 mg aktivnog sastojka.
[0140] U nekim primerima izvođenja, terapeutska doza agensa može da se kreće od oko 0,0001 do 100 mg/kg, a češće od 0,01 do 5 mg/kg telesne težine domaćina. Na primer, doze mogu da budu 1 mg/kg telesne težine ili 10 mg/kg telesne težine ili unutar opsega od 1-10 mg/kg. Tipičan režim lečenja podrazumeva primenu jednom u dve nedelje ili jednom mesečno ili jednom u 3 do 6 meseci. Terapeutski entiteti predmetnog pronalaska se obično primenjuju u više navrata. Intervali između pojedinačnih doza mogu da budu nedeljni, mesečni ili godišnji. Intervali takođe mogu da budu nepravilni kao što je naznačeno merenjem nivoa terapijskog entiteta u krvi kod pacijenta. Alternativno, terapeutski entiteti predmetnog pronalaska mogu da se primenjuju kao formulacije sa produženim oslobađanjem, u kom slučaju je potrebna ređa primena. Doziranje i učestalost variraju u zavisnosti od poluživota polipeptida kod pacijenta.
[0141] U profilaktičkim primenama, relativno niska doza može da se primenjuje u relativno retkim intervalima tokom dužeg vremenskog perioda. Neki pacijenti nastavljaju da se leče do kraja života. U drugim terapijskim primenama, ponekad je potrebna relativno visoka doza u relativno kratkim intervalima dok se progresija bolesti ne smanji ili prekine, a poželjno dok pacijent ne pokaže delimično ili potpuno ublažavanje simptoma bolesti. Nakon toga, patent se može primeniti profilaktičkim režimom.
[0142] Drugi aspekti obuhvataju postupke za lečenje, smanjenje ili sprečavanje rasta tumora, tumorskih metastaza ili tumorske invazije kancera uključujući karcinome, hematološke kancere kao što su leukemije i limfomi, melanomi, sarkomi, gliomi, itd. Za profilaktičke primene, farmaceutske kompozicije ili lekovi se primenjuju kod pacijenta koji je podložan bolesti ili je na drugi način izložen riziku od bolesti, u količini dovoljnoj da eliminiše ili smanji rizik, umanji ozbiljnost ili odloži početak bolesti, uključujući biohemijske, histološke i/ili bihevioralne simptome bolesti, njene komplikacije i intermedijerne patološke fenotipove koji se javljaju tokom razvoja bolesti.
[0143] Kompozicije za lečenje bolesti mogu da se primenjuju parenteralnim, lokalnim, intravenskim, intratumoralnim, oralnim, subkutanim, intraarterijskim, intrakranijalnim, intraperitonealnim, intranazalnim ili intramuskularnim sredstvima. Tipičan način primene je intravenski ili intratumoralni, iako druge rute mogu da budu jednako efikasne.
[0144] Tipično, kompozicije se pripremaju kao injekcije, bilo kao tečni rastvori ili suspenzije; mogu se takođe pripremiti čvrsti oblici pogodni za rastvor u, ili suspenziju u tečnim nosačima pre ubrizgavanja. Preparat se takođe može emulgovati ili inkapsulirati u lipozome ili mikročestice kao što su polilaktid, poliglikolid ili kopolimer za pojačan efekat adjuvansa, kao što je gore diskutovano. Langer, Science 249: 1527, 1990 i Hanes, Advanced Drug Delivery Reviews 28: 97-119, 1997. Agensi ovog pronalaska mogu da se primenjuju u obliku depo injekcije ili preparata implantata koji se može formulisati na način kao što je da bi se omogućilo produženo ili pulsno oslobađanje aktivnog sastojka. Farmaceutske kompozicije su generalno formulisane kao sterilne, suštinski izotonične i u punoj saglasnosti sa svim propisima o dobroj proizvodnoj praksi (GMP) Uprave za hranu i lekove SAD.
[0145] Toksičnost ovde opisanih proteina može se odrediti standardnim farmaceutskim procedurama u ćelijskim kulturama ili eksperimentalnim životinjama, na primer, određivanjem LD50(doza smrtonosna za 50% populacije) ili LD100(doza smrtonosna za 100% populacije). Odnos doze između toksičnog i terapijskog efekta je terapeutski indeks. Podaci dobijeni iz ovih testova ćelijske kulture i studija na životinjama mogu se koristiti za formulisanje opsega doza koji nije toksičan za upotrebu kod ljudi. Doziranje ovde opisanih proteina je poželjno unutar opsega cirkulišućih koncentracija koje uključuju efektivnu dozu sa malo ili bez toksičnosti. Doziranje može da varira unutar ovog opsega u zavisnosti od oblika doze koji se koristi i načina primene. Tačnu formulaciju, način primene i dozu može da odabere individualni lekar, uzimajući u obzir stanje pacijenta.
[0146] Farmaceutske kompozicije mogu da se primenjuju u različitim oblicima jedinične doze u zavisnosti od postupka primene. Na primer, oblici jedinične doze pogodni za oralnu primenu uključuju, ali nisu ograničeni na, prah, tablete, pilule, kapsule i pastile. Poznato je da kompozicije prema pronalasku kada se primenjuju oralno, treba da budu zaštićene od varenja. Ovo se obično postiže ili tako što se formiraju kompleksi molekula sa kompozicijom koja ih čini otpornim na kiselu i enzimsku hidrolizu, ili tako što se molekuli pakuju u pogodne otporne nosače, kao što je lipozom ili zaštitna barijera. Sredstva za zaštitu agenasa od varenja su dobro poznata u stanju tehnike.
[0147] Kompozicije za primenu će obično sadržati antitelo ili drugi ablativni agens rastvoren u farmaceutski prihvatljivom nosaču, poželjno vodenom nosaču. Moguća je upotreba različitih vodenih nosača, npr. puferovanih fizioloških rastvora, i slično. Ovi rastvori su sterilni i uglavnom ne sadrže neželjene materije. Ove kompozicije mogu da se sterilišu konvencionalnim, dobro poznatim tehnikama sterilizacije. Kompozicije mogu da sadrže farmaceutski prihvatljive pomoćne supstance koje su potrebne za aproksimaciju fizioloških uslova kao što su agensi za podešavanje pH i puferovanje, agensi za podešavanje toksičnosti i slično, npr., natrijum acetat, natrijum hlorid, kalijum hlorid, kalcijum hlorid, natrijum laktat, i slično. Koncentracija aktivnog agensa u ovim formulacijama može da varira u velikoj meri i biće odabrana primarnoo na osnovu zapremine tečnosti, viskoziteta, telesne težine, i slično, u skladu sa konkretnim odabranim načinom primene i potrebama pacijenta (npr., Remington's Pharmaceutical Science (15th ed., 1980) i Goodman & Gillman, The Pharmacological Basis of Therapeutics (Hardman et al., eds., 1996)).
[0148] Takođe u okviru pronalaska su kompleti koji sadrže aktivne agense i njihove formulacije, pronalaska i uputstva za upotrebu. Komplet može dalje da sadrži najmanje jedan dodatni reagens, npr. hemioterapeutski lek, itd. Kompleti obično uključuju etiketu koja ukazuje na predviđenu upotrebu sadržaja kompleta. Izraz etiketa uključuje bilo koji pisani ili snimljeni materijal koji se isporučuje uz ili sa kompletom, ili koji na drugi način prati komplet.
[0149] Kompozicije mogu da se primenjuju u cilju terapeutskog tretmana. Kompozicije se primenjuju kod pacijenta u količini koja je dovoljna za suštinsku ablaciju ciljanih ćelija, kao što je prethodno u tekstu opisano. Količina koja je adekvatna da se ovo postigne je definisana kao "terapeutski efikasna doza.", koja može da obezbedi poboljšanje ukupne stope preživljavanja. Mogu da se primenjuju pojedinačne ili višestruke primene kompozicija, u zavisnosti od doze i učestalosti u zavisnosti od potrebe i tolerancije kod pacijenta. Konkretna doza potrebna za tretman zavisiće od zdravstvenog stanja i istorije sisara, kao i od drugih faktora kao što su starost, težina, pol, ruta primene, efikasnost, itd.
PRIMERI
Primer 1 Genetski modifikovani pacovi koji eksprimiraju antitela samo sa teškim lancem
[0150] Humani IgH lokus je konstruisan i sastavljen u nekoliko delova, što je uključivalo modifikaciju i spajanje gena C regiona pacova, koji su zatim spojeni nizvodno od humanog VH6-D-JHregiona. Dva BAC vektora sa zasebnim klasterima humanih VHgena su zatim ko-injecirani sa BAC vektorom koji kodira sastavljeni (humani VH6-D-JH-pacovski C) fragment.
[0151] Generisani su transgeni pacovi koji nose veštačke lokuse imunoglobulina teškog lanca u neuređenoj konfiguraciji. Uključeni geni konstantnog regiona kodiraju IgM, IgD, IgG2b, IgE, IgA i 3' enhenser. RT-PCR i analiza seruma (ELISA) transgenih pacova otkrili su produktivni rearanžman transgenih imunoglobulinskih lokusa i ekspresiju u serumu različitih izotipova antitela sa samo teškim lancem. Transgeni pacovi su ukršteni sa pacovima sa mutiranim endogenim lokusima teškog i lakog lanca koji su prethodno opisani u objavi SAD patenta 2009/0098134 A1. Analiza ovih životinja pokazala je inaktivaciju ekspresije teškog i lakog imunoglobulinskog lanca pacova i visok nivo ekspresije teškog lanca antitela sa varijabilnim regionima koje kodiraju humani V, D i J geni. Imunizacija transgenih pacova je rezultirala proizvodnjom visokog titra serumskih odgovora antigenspecifičnih antitela teškog lanca. Ovi transgeni pacovi koji eksprimiraju antitela teškog lanca sa humanim VDJ regionom su nazvani UniRats.
Primer 2 Genetski modifikovani pacovi koji eksprimiraju antitela fiksnog lakog lanca [0152] Repertoari transgenih humanih antitela su generisani od H-lanaca sa raznovrsnim (VH-D-JH)nrearanžmanima u kombinaciji sa jedinstvenim L-lancem. U tom cilju je rearanžirani L-lanac, humani Vk-Jk1-Ck, integrisan u germinativnu liniju pacova mikroinjekcijama DNK i dobijene transgene životinje su gajene sa prethodno opisanim sojem pacova koji prirodno eksprimira repertoar humanog H-lanca (Osborn et al., 2013). Ovaj novi soj pacova nazvan je OmniFlic.
[0153] Imunizacije OmniFlic pacova, korišćenjem mnogo različitih antigena, proizvele su visoke nivoe antigen-specifičnih IgG sličnih drugim transgenim pacovima koji nose isti IgH lokus. Analiza repertoara pomoću RT-PCR identifikovala je veoma varijabilne rearanžmane VHgena pri visokim nivoima transkripta i proteina. Pored toga, identifikovan je samo jedan proizvod L-lanca, takođe eksprimiran u visokom nivou.
[0154] Antigen-specifične vezivne kategorije iz OmniFlic su dobijena NGS sekvenciranjem i selekcijom iz cDNA biblioteka (kvasac, E.coli, fag), koje su nakon sekvenciranja identifikovale različite transkripte H-lanca. Za ekspresiju u ćelijama sisara hipermutirani konstrukti H-lanca su transfektovani u kombinaciji sa originalnom transgenom Igk sekvencom. U ovom preuređenom Vk-Jk1-Ck nikakve mutacijske promene nisu bile dozvoljene i uvek je isti L-lanac bio eksprimiran sa različitim proizvodima H-lanca kako bi se generisao monoklonski humani IgG.
Primer 3 Generisanje antigen-specifičnih antitela kod transgenih pacova,
[0155] Za generisanje antigen-specifičnih antitela teškog lanca kod pacova, genetski modifikovani pacovi koji eksprimiraju imunizovani su na dva načina.
[0156] Imunizacija rekombinantnim ekstracelularnim domenima PD-L1 i BCMA. Rekombinantni ekstracelularni domeni PD-L1 i BCMA su kupljeni od R&D Systems i razblaženi su sterilnim fiziološkim rastvorom i kombinovani sa adjuvansom. Imunogeni su ili kombinovani sa potpunim Frojndovim adjuvansom (CFA) i nepotpunim Frojndovim adjuvansom (IFA) ili Titermax i Ribi adjuvansima. Prva imunizacija (prajming) sa imunogenom u CFA ili Titermax je primenjena u levu i desnu nogu. Posle prve imunizacije imunogenima u CFA, u svaku nogu su primenjene su još dve imunizacije u IFA (busteri) ili još 4 imunizacije u Ribi i još jedna u Titermax. Ova sekvenca imunizacije dovodi do razvoja B ćelija koje proizvode antitela visokog afiniteta. Koncentracije imunogena bile su 10 mikrograma po nozi. Serum je sakupljen od pacova na konačnom krvarenju da bi se odredili titri seruma.
[0157] Za generisanje anti-humanih CD3δε antitela genetski modifikovani pacovi su imunizovani korišćenjem protokola imunizacije na bazi na DNK.
[0158] OmniFlic pacovi su imunizovani humanim i cinomolgus CD3-epsilon/delta konstruktima u firmi Aldevron, Inc. (Fargo, ND) korišćenjem tehnologije GENOVAC Antibody Technology. Drenažni limfni čvorovi su sakupljeni nakon finalnog busta i RNK je izolovana. Nakon sinteze cDNA, repertoar IgH antitela teškog lanca je okarakterisan sekvenciranjem sledeće generacije i zaštićenim internim laboratorijskim softverom. Odabrane su antigen-specifične VH sekvence-kandidati koje prikazuju antigen-specifičnu pozitivnu selekciju. Nekoliko stotina VH sekvenci koje kodiraju FlicAbs je odabrano za sklapanje gena i klonirano u ekspresioni vektor. Nakon toga, potpuno humana FlicAb IgG1 antitela su eksprimirana u HEK ćelijama u cilju analize protočnom citometrijom i ELISA testom. Protočnom analizom je testirano vezivanje humanih FlicAbs za primarne humane T ćelije i Jurkat ćelije. Osim toga, humana FlicAbs su testirana korišćenjem rekombinantnih CD3δε proteina u ELISA testu. Svi FlicAbs sa pozitivnim vezivanjem za humane T ćelije su navedeni na slikama 1 i 2. Odabrane sekvence su dodatno okarakterisane u testovima aktivacije T ćelija.
Primer 4 Karakterizacija antitela
[0159] Tabela sa podacima sa slike 3 daje pregled ponašanja anti-CD3 antitela familije 2 u monospecifičnom i bispecifičnom formatu. Kolona 1 prikazuje ID sekvence za anti-CD3 VH sekvencu. Kolona 2 prikazuje MFI vrednost za vezivanje Jurkat ćelija parentalnog monospecifičnog anti-CD3. Kolona 3 prikazuje MFI vrednost za vezivanje cino T-ćelija parentalnog monospecifičnog anti-CD3. Kolona 4 prikazuje naziv aCD3:aBCMA bispecifičnog antitela. Kolona 5 prikazuje pikograme IL-2 koje oslobađaju pan T-ćelije stimulisane bispecifičnim antitelom koje vezuje BCMA protein kojim je obložena plastika u naznačenoj dozi. Kolona 6 prikazuje pikograme IL-6 koje oslobađaju pan T-ćelije stimulisane bispecifičnim antitelom koje vezuje BCMA protein kojim je obložena plastika u naznačenoj dozi. Kolona 7 prikazuje pikograme IL-10 koje oslobađaju pan T-ćelije stimulisane bispecifičnim antitelom koje vezuje BCMA protein kojim je obložena plastika u naznačenoj dozi. Kolona 8 prikazuje pikograme IFN-y koji oslobađaju pan T-ćelije stimulisane bispecifičnim antitelom koje vezuje BCMA protein kojim je obložena plastika u naznačenoj dozi. Kolona 9 prikazuje pikograme TNFα koje oslobađaju pan T-ćelije stimulisane bispecifičnim antitelom koje vezuje BCMA protein kojim je obložena plastika u naznačenoj dozi. Kolona 10 prikazuje EC50za liziranje U266 tumorskih ćelija posredovano bispecifičnim antitelom u prisustvu humanih pan T-ćelija. Kolona 11 prikazuje procenat liziranja U266 tumorskih ćelija u prisustvu bispecifičnog antitela i humanih pan T-ćelija u dozi od 333 ng/mL bispecifičnog antitela. Kolona 12 prikazuje afinitet vezivanja za protein anti-CD3 kraka bispecifičnog antitela izmeren pomoću Octet sistema. Kolona 13 prikazuje MFI vrednost za vezivanje bispecifičnog antitela za Jurkat ćelije.
Primer 5 Karakterizacija bispecifičnog antitela
[0160] Sedam αCD3_fam2:aBCMA bispecifičnih antitela, svako sa jedinstvenim anti-CD3 krakom i zajedničkim anti-BCMA krakom, testirano je na sposobnost da ubije U266 BCMA+ tumorske ćelije putem preusmeravanja aktiviranih primarnih T ćelija. U ovom eksperimentu ćelije U266 koje eksprimiraju BCMA su pomešane sa aktiviranim pan T-ćelijama u odnosu 10:1 E:T zajedno sa dodatkom bispecifičnog antitela. Prikazano na slici 4, x-osa prikazuje koncentraciju korišćenog antitela, a y-osa prikazuje % liziranja tumorskih ćelija, 6 sati nakon dodavanja antitela.
[0161] Poređenje aktivnosti liziranja tumorskih ćelija posredovane bispecifičnim antitelom sa oslobađanjem IL-2 citokina prikazano je na dijagramu rasejanja na slici 5. Korelacija između proizvodnje IL-2 i liziranja tumorskih ćelija U266 je R<2>= 0,37. Poređenje aktivnosti liziranja tumorskih ćelija posredovanih bispecifičnim antitelom sa oslobađanjem IFN-γ citokina prikazano je na dijagramu rasejanja na slici 6. Korelacija između proizvodnje IFN-y i liziranja tumorskih ćelija U266 je R<2>= 0,53. Poređenje aktivnosti liziranja U266 tumorskih ćelija posredovane bispecifičnim antitelom sa afinitetom vezivanja za anti-CD3 prikazano je na dijagramu rasejanja na slici 7. Korelacija između EC50 za ubijanje U266 i afiniteta vezivanja za protein je R<2>= 0,93.
Primer 6 Liziranje tumorskih ćelija
[0162] αCD3_F1F:aBCMA bispecifična antitela su testirana na sposobnost da ubiju tri različite BCMA+ tumorske ćelije i jednu BCMA-negativnu ćelijsku liniju putem preusmeravanja aktiviranih primarnih T ćelija. U ovom eksperimentu, tumorske ćelije su pomešane sa aktiviranim pan T-ćelijama u odnosu 10:1 E:T zajedno sa dodatkom bispecifičnog antitela. Rezultati su prikazani na slikama 8A-6D. Panel A prikazuje ubijanje RPMI-8226 ćelija, panel B prikazuje ubijanje NCI-H929 ćelija, panel C prikazuje ubijanje U-266 ćelija i panel D prikazuje ubijanje K562 ćelija, negativnu kontrolu. X-osa prikazuje koncentraciju korišćenog antitela, a y-osa prikazuje % liziranja tumorskih ćelija, 6 sati nakon dodavanja antitela.
[0163] Nivo oslobađanja citokina IL-2 je meren nakon što su humane T ćelije u mirovanju gajene sa različitim tumorskim ćelijskim linijama i uz povećavanje doze αCD3_F1F:αBCMA bispecifičnog antitela. Slika 9A prikazuje oslobađanje IL-2 stimulisano RPMI-8226 ćelijama, slika 9B prikazuje oslobađanje IL-2 stimulisano NCI-H929 ćelijama , slika 9C prikazuje oslobađanje IL-2 stimulisano U-266 ćelijama i slika 9D prikazuje oslobađanje IL-2 stimulisano K562 ćelijama, što je negativna kontrola.
[0164] Nivo oslobađanja IFN-y citokina je meren nakon što su humane T ćelije u mirovanju uzgajane sa različitim tumorskim ćelijskim linijama i uz povećanje doze αCD3_F1F:aBCMA bispecifičnog antitela. Slika 10A prikazuje oslobađanje IFN-y stimulisano RPMI-8226 ćelijama, slika 10B prikazuje oslobađanje IFN-y stimulisano NCI-H929 ćelijama, slika 10C prikazuje oslobađanje IFN-y stimulisano U-266 ćelijama i slika 10D prikazuje oslobađanje IFN-γ stimulisano K562 ćelijama, što je negativna kontrola.
[0165] Izloženi su primeri tako da za prosečne stručnjake u oblasti budu obezbeđeni kompletno otkrivanje i opis kako da naprave i koriste ovaj pronalazak, i nemaju za cilj da ograniče obim onoga što pronalazači smatraju svojim pronalazak niti su namenjeni da predstavljaju da su eksperimenti u nastavku svi ili jedini eksperimenti koji su izvedeni Uloženi su napori da se obezbedi tačnost kad su u pitanju brojevi koji se uportebljavaju (npr. količine, temperatura, itd.), ali neke eksperimentalne greške i odstupanja treba uzeti u obzir. Osim ako nije drugačije naznačeno, delovi su delovi po težini, molekulska težina je prosečna molekulska težina, temperatura je u stepenima Celzijusa, a pritisak je na ili blizu atmosferskog.

Claims (17)

Patentni zahtevi
1. Bispecifično antitelo koje sadrži
(a) prvu vezujuću komponentu specifičnu za humani CD3, pri čemu prva vezujuća komponenta sadrži:
(i) prvu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži varijabilni domen teškog lanca (VH) koji sadrži CDR1 koji ima aminokiselinsku sekvencu GFTFDDYA (SEQ ID NO:29), CDR2 koji ima aminokiselinsku sekvencu ISWNSGSI (SEQ ID NO:24) i CDR3 koji ima aminokiselinsku sekvencu AKDSRGYGDYRLGGAY (SEQ ID NO:41) u humanom okviru; i (ii) drugu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži varijabilni domen lakog lanca (VL) koji sadrži CDR1 koji ima aminokiselinsku sekvencu QSVSSN (SEQ ID NO:35), CDR2 koji ima aminokiselinsku sekvencu GAS (SEQ ID NO: 38) i CDR3 koji ima aminokiselinsku sekvencu QQYNNWPWT (SEQ ID NO:45); i
(b) drugu vezujuću komponentu specifičnu za humani BCMA, pri čemu druga vezujuća komponenta sadrži:
(i) treću polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji sadrži CDR1 koji ima aminokiselinsku sekvencu GFTVSSYG (SEQ ID NO:36), CDR2 koji ima aminokiselinsku sekvencu IRGSDGST (SEQ ID NO:39) i CDR3 koji ima aminokiselinsku sekvencu AKQGENDGPFDH (SEQ ID NO:46).
2. Bispecifično antitelo prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što su sekvence CDR1, CDR2 i CDR3 u VL domenu druge polipeptidne subjedinice prisutne u humanom VL okviru.
3. Bispecifično antitelo prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što prva polipeptidna subjedinica sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:1, ili pri čemu druga polipeptidna subjedinica sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19.
4. Bispecifično antitelo prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što prva polipeptidna subjedinica sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 i druga polipeptidna subjedinica sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19.
5. Bispecifično antitelo prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 3, naznačeno time što treća polipeptidna subjedinica sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:21.
6. Bispecifično antitelo prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 3, naznačeno time što treća polipeptidna subjedinica ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:20.
7. Bispecifično antitelo prema patentnim zahtevima 4 i 5, koje sadrži:
(a) prvu vezujuću komponentu specifičnu za humani CD3, pri čemu prva vezujuća komponenta sadrži prvu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 i drugu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19; i
(b) drugu vezujuću komponentu specifičnu za humani BCMA, pri čemu druga vezujuća komponenta sadrži treću polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:21.
8. Bispecifično antitelo prema patentnom zahtevu 7, naznačeno time što treća polipeptidna subjedinica sadrži prvi VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 21 i drugi VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:21, pri čemu su prvi VH domen i drugi VH domen raspoređeni u tandemskoj konfiguraciji.
9. Bispecifično antitelo prema patentnom zahtevu 8, naznačeno time što su prvi VH domen i drugi VH domen treće polipeptidne subjedinice raspoređeni u tandemskoj konfiguraciji i spojeni pomoću linkera.
10. Bispecifično antitelo prema patentnim zahtevima 4 i 6, koje sadrži:
(a) prvu vezujuću komponentu specifičnu za humani CD3, pri čemu prva vezujuća komponenta sadrži prvu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VH domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1 i drugu polipeptidnu subjedinicu koja sadrži VL domen koji ima aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:19; i
(b) drugu vezujuću komponentu specifičnu za humani BCMA, pri čemu druga vezujuća komponenta sadrži treću polipeptidnu subjedinicu koja sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:20.
11. Farmaceutska kompozicija koja sadrži bispecifično antitelo prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10, i farmaceutski prihvatljiv nosač.
12. Jedan ili više polinukleotida koji kodiraju bispecifično antitelo prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10.
13. Jedan ili više vektora koji sadrže jedan ili više polinukleotida prema patentnom zahtevu 12.
14. Ćelija koja sadrži jedan ili više vektora prema patentnom zahtevu 13.
15. Postupak za proizvodnju bispecifičnog antitela, koji obuhvata gajenje ćelije prema patentnom zahtevu 14 pod uslovima koji su permisivni za ekspresiju bispecifičnog antitela, i izolovanje bispecifičnog antitela iz ćelije.
16. Komplet koji sadrži bispecifično antitelo prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10, i uputstva za upotrebu.
17. Bispecifično antitelo prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10, za upotrebu u lečenju kancera koji eksprimira BCMA, kod humanog subjekta kome je to potrebno.
RS20240647A 2016-09-14 2017-06-20 Antitela koja vezuju cd3 RS65595B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201662394360P 2016-09-14 2016-09-14
US201762491908P 2017-04-28 2017-04-28
EP22159278.5A EP4050034B1 (en) 2016-09-14 2017-06-20 Cd3 binding antibodies

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS65595B1 true RS65595B1 (sr) 2024-06-28

Family

ID=61619675

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20240647A RS65595B1 (sr) 2016-09-14 2017-06-20 Antitela koja vezuju cd3

Country Status (32)

Country Link
US (6) US11505606B2 (sr)
EP (3) EP3512549A4 (sr)
JP (8) JP7030109B2 (sr)
KR (5) KR20250088655A (sr)
CN (3) CN109843325B (sr)
AU (2) AU2017327723B2 (sr)
BR (2) BR112019004873A2 (sr)
CA (1) CA3036550A1 (sr)
CL (4) CL2019000643A1 (sr)
CO (1) CO2019003706A2 (sr)
CR (3) CR20220578A (sr)
DK (1) DK4050034T3 (sr)
DO (3) DOP2019000059A (sr)
EC (1) ECSP19026304A (sr)
ES (1) ES2980623T3 (sr)
FI (1) FI4050034T3 (sr)
HR (1) HRP20240767T1 (sr)
HU (1) HUE066651T2 (sr)
IL (3) IL265321B2 (sr)
LT (1) LT4050034T (sr)
MX (4) MX2019002967A (sr)
MY (1) MY200988A (sr)
PE (2) PE20241349A1 (sr)
PH (1) PH12019500545A1 (sr)
PL (1) PL4050034T3 (sr)
PT (1) PT4050034T (sr)
RS (1) RS65595B1 (sr)
SA (2) SA523442262B1 (sr)
SI (1) SI4050034T1 (sr)
UA (1) UA126384C2 (sr)
WO (1) WO2018052503A1 (sr)
ZA (1) ZA202203250B (sr)

Families Citing this family (58)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
KR20250175345A (ko) * 2016-06-21 2025-12-16 테네오바이오, 인코포레이티드 Cd3 결합 항체
IL322083A (en) 2016-08-24 2025-09-01 Teneobio Inc Non-human transgenic animals that produce modified heavy chain antibodies only
PE20241349A1 (es) * 2016-09-14 2024-07-03 Teneobio Inc Anticuerpos de union a cd3
IL317134A (en) 2016-12-21 2025-01-01 Teneobio Inc An antibody containing only heavy chains that binds a human B-cell maturation antigen, a pharmaceutical composition containing the same, its use in the treatment of B-cell disorders and a method for its preparation
KR20250007003A (ko) * 2017-06-20 2025-01-13 테네오바이오, 인코포레이티드 항-bcma 중쇄-단독 항체
CN110945026B (zh) * 2017-06-20 2024-03-19 特纳奥尼股份有限公司 仅有重链的抗bcma抗体
CN111683966B (zh) 2017-12-22 2023-07-11 特尼奥生物股份有限公司 与cd22结合的重链抗体
JP2021508479A (ja) * 2017-12-27 2021-03-11 テネオバイオ， インコーポレイテッド ヘテロ二量体特異的抗体上のｃｄ３デルタ及びｃｄ３イプシロン
CA3101271A1 (en) 2018-05-24 2019-11-28 Janssen Biotech, Inc. Anti-cd3 antibodies and uses thereof
TWI838389B (zh) 2018-07-19 2024-04-11 美商再生元醫藥公司 雙特異性抗-BCMAｘ抗-CD3抗體及其用途
MD3823665T2 (ro) 2018-07-19 2024-05-31 Regeneron Pharma Receptori antigenci chimerici cu specificitate BCMA și utilizările acestora
BR112020024074A2 (pt) 2018-07-20 2021-02-17 Teneobio, Inc. anticorpos de cadeia pesada com ligação a cd19
US10867104B2 (en) * 2018-08-31 2020-12-15 Taiwan Semiconductor Manufacturing Company Ltd. Isolation circuit between power domains
KR20210086651A (ko) 2018-10-26 2021-07-08 테네오바이오, 인코포레이티드 Cd38에 결합하는 중쇄 항체
WO2020206330A1 (en) 2019-04-05 2020-10-08 Teneobio, Inc. Heavy chain antibodies binding to psma
CR20210622A (es) 2019-06-14 2022-06-27 Teneobio Inc Anticuerpos multiespecíficos de cadena pesada que se unen a cd22 y cd3
WO2020254670A1 (en) * 2019-06-21 2020-12-24 Università Degli Studi Magna Graecia Catanzaro Monoclonal antibody targeting a unique cancer-associated epitope of cd43
WO2021022304A2 (en) * 2019-07-30 2021-02-04 Qlsf Biotherapeutics, Inc. MULTISPECIFIC BINDING COMPOUNDS THAT BIND TO LRRC15 AND CD3ε
CN112574308A (zh) * 2019-09-30 2021-03-30 和铂医药(苏州)有限公司 靶向bcma的抗体、双特异性抗体及其用途
CN115023441A (zh) 2019-12-18 2022-09-06 特诺福尔股份有限公司 与cd38结合的重链抗体
TW202330622A (zh) * 2020-04-29 2023-08-01 美商泰尼歐生物公司 具有經修飾重鏈恆定區之多特異性重鏈抗體
IL297601A (en) 2020-04-29 2022-12-01 Teneobio Inc Multispecific heavy chain antibodies with modified heavy chain constant regions
CN115803057A (zh) 2020-04-29 2023-03-14 特纳奥尼公司 治疗多发性骨髓瘤的方法
CN116249714A (zh) 2020-05-27 2023-06-09 詹森生物科技公司 包含cd3抗原结合结构域的蛋白质及其用途
CN116472049A (zh) 2020-06-30 2023-07-21 特尼奥生物股份有限公司 与bcma结合的多特异性抗体
MX2023003041A (es) 2020-09-16 2023-05-09 Amgen Inc Métodos para administrar dosis terapéuticas de moléculas de acoplamiento a células t biespecíficas para el tratamiento de cáncer.
EP3991796A1 (en) * 2020-10-27 2022-05-04 Lindis Blood Care GmbH An ex vivo method for removal of tumor cells from intra-operatively salvaged blood
TW202233684A (zh) 2020-11-18 2022-09-01 美商泰尼歐生物公司 結合於葉酸受體α之重鏈抗體
KR20230148828A (ko) 2021-02-25 2023-10-25 테네오바이오, 인코포레이티드 항-psma 항체 및 car-t 구조
US20240182597A1 (en) 2021-02-26 2024-06-06 Teneobio, Inc. Anti-muc1-c antibodies and car-t structures
TW202304994A (zh) 2021-04-02 2023-02-01 美商泰尼歐生物公司 促效性抗ｉｌ－２ｒ抗體及使用方法
KR20230166090A (ko) 2021-04-06 2023-12-06 테네오바이오, 인코포레이티드 항-cd19 항체 및 car-t 구조체
CN117337303A (zh) 2021-04-16 2024-01-02 特尼奥生物股份有限公司 抗cd20抗体及car-t结构
WO2022271987A1 (en) 2021-06-23 2022-12-29 TeneoFour, Inc. Anti-cd38 antibodies and epitopes of same
CN115521381B (zh) * 2021-06-24 2024-10-29 益科思特(北京)医药科技发展有限公司 结合bcma和cd3的双特异性抗体及其制备方法与应用
US20240376156A1 (en) * 2021-07-13 2024-11-14 University Of Washington Multiple de novo designed protein binding proteins
WO2023004197A1 (en) 2021-07-23 2023-01-26 Teneoten, Inc. Heavy chain antibodies binding to hepatitis b surface antigen
IL310578A (en) 2021-08-09 2024-03-01 Harbour Biomed Shanghai Co Ltd Cldn18.2-targeting antibody, bispecific antibody and use thereof
KR20240109605A (ko) * 2021-09-13 2024-07-11 산둥심시어 바이오파마슈티칼 씨오., 엘티디. 항-인간 cd3 항체 및 이의 응용
MX2024004550A (es) 2021-10-14 2024-04-29 Teneobio Inc Proteinas de union a la mesotelina y usos de las mismas.
US20260035478A1 (en) 2022-07-27 2026-02-05 Teneobio, Inc. Mesothelin binding proteins and uses thereof
EP4598958A1 (en) 2022-10-05 2025-08-13 Amgen Inc. Combination therapies comprising t-cell redirecting therapies and agonistic anti-il-2r antibodies or fragments thereof
AU2024226156A1 (en) 2023-02-21 2025-08-28 Teneobio, Inc. C-kit binding proteins, chimeric antigen receptors, and uses thereof
WO2024191168A1 (ko) * 2023-03-13 2024-09-19 머스트바이오 주식회사 신규한 cd3 결합항체 및 이를 포함한 다중특이 항체
AU2024279278A1 (en) 2023-05-31 2025-12-18 Capstan Therapeutics, Inc. Lipid nanoparticle formulations and compositions
US20250127728A1 (en) 2023-10-05 2025-04-24 Capstan Therapeutics, Inc. Constrained Ionizable Cationic Lipids and Lipid Nanoparticles
WO2025076113A1 (en) 2023-10-05 2025-04-10 Capstan Therapeutics, Inc. Ionizable cationic lipids with conserved spacing and lipid nanoparticles
TW202602940A (zh) 2024-04-09 2026-01-16 美商安進公司 激動性抗ｉｌ－２ｒｂｇ重鏈抗體
WO2025217452A1 (en) 2024-04-11 2025-10-16 Capstan Therapeutics, Inc. Constrained ionizable cationic lipids and lipid nanoparticles
WO2025217454A2 (en) 2024-04-11 2025-10-16 Capstan Therapeutics, Inc. Ionizable cationic lipids and lipid nanoparticles
WO2025222102A1 (en) * 2024-04-19 2025-10-23 TeneoTwo, Inc. Therapeutic combinations of acalabrutinib and a multispecific antibody to treat b-cell malignancies
TW202544034A (zh) 2024-05-06 2025-11-16 美商榮都醫療公司 結合至ｃｄ２８及ｎｅｃｔｉｎ－４之雙特異性抗體
WO2025245399A1 (en) 2024-05-23 2025-11-27 Indapta Therapeutics, Inc. Method of treating cancer with natural killer cells
GB2641580A (en) 2024-06-07 2025-12-10 T Therapeutics Ltd Tumour-transforming multispecific proteins
WO2026006495A1 (en) 2024-06-25 2026-01-02 Alloy Therapeutics, Inc. Anti-wt1/hla-a2 antibody and uses thereof
WO2026006492A2 (en) 2024-06-25 2026-01-02 Ypsilon Therapeutics, Inc. Anti-prame/hla-a2 antibodies and uses thereof
WO2026072671A1 (en) 2024-09-24 2026-04-02 City Of Hope Methods comprising oncolytic viruses expressing bcmat and bcma-targeted therapies
WO2026078231A1 (en) 2024-10-11 2026-04-16 T-Therapeutics Limited Soluble non-aggregating immune ligand

Family Cites Families (122)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US4275149A (en) 1978-11-24 1981-06-23 Syva Company Macromolecular environment control in specific receptor assays
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
US6548640B1 (en) 1986-03-27 2003-04-15 Btg International Limited Altered antibodies
US5225539A (en) 1986-03-27 1993-07-06 Medical Research Council Recombinant altered antibodies and methods of making altered antibodies
IL85035A0 (en) 1987-01-08 1988-06-30 Int Genetic Eng Polynucleotide molecule,a chimeric antibody with specificity for human b cell surface antigen,a process for the preparation and methods utilizing the same
US5530101A (en) 1988-12-28 1996-06-25 Protein Design Labs, Inc. Humanized immunoglobulins
US6750325B1 (en) 1989-12-21 2004-06-15 Celltech R&D Limited CD3 specific recombinant antibody
GB8928874D0 (en) 1989-12-21 1990-02-28 Celltech Ltd Humanised antibodies
US5968509A (en) 1990-10-05 1999-10-19 Btp International Limited Antibodies with binding affinity for the CD3 antigen
EP1400536A1 (en) 1991-06-14 2004-03-24 Genentech Inc. Method for making humanized antibodies
GB9206422D0 (en) 1992-03-24 1992-05-06 Bolt Sarah L Antibody preparation
US7381803B1 (en) 1992-03-27 2008-06-03 Pdl Biopharma, Inc. Humanized antibodies against CD3
US5731168A (en) 1995-03-01 1998-03-24 Genentech, Inc. Method for making heteromultimeric polypeptides
US6037453A (en) * 1995-03-15 2000-03-14 Genentech, Inc. Immunoglobulin variants
US6096871A (en) 1995-04-14 2000-08-01 Genentech, Inc. Polypeptides altered to contain an epitope from the Fc region of an IgG molecule for increased half-life
JP4046354B2 (ja) 1996-03-18 2008-02-13 ボード オブ リージェンツ，ザ ユニバーシティ オブ テキサス システム 増大した半減期を有する免疫グロブリン様ドメイン
ATE299938T1 (de) 1997-05-02 2005-08-15 Genentech Inc Ein verfahren zur herstellung multispezifischer antikörper die heteromultimere und gemeinsame komponenten besitzen
SI1642972T1 (sl) 1999-01-07 2010-05-31 Zymogenetics Inc Terapevtske uporabe BR X topnih receptorjev
CN100447244C (zh) 1999-08-17 2008-12-31 比奥根艾迪克Ma公司 Baff受体(bcma),一种免疫调节剂
WO2001024812A1 (en) 1999-10-06 2001-04-12 N.V. Nutricia USE OF TRANSFORMING GROWTH FACTOR β AND GROWTH FACTORS IN THE TREATMENT AND PREVENTION OF DISEASES OF THE INTESTINAL MUCOSA
UA74798C2 (uk) 1999-10-06 2006-02-15 Байоджен Айдек Ма Інк. Спосіб лікування раку у ссавця за допомогою поліпептиду, що протидіє взаємодії april з його рецепторами
JP2003531588A (ja) 2000-04-11 2003-10-28 ジェネンテック・インコーポレーテッド 多価抗体とその用途
WO2001087977A2 (en) 2000-05-12 2001-11-22 Amgen Inc. Methods and compositions of matter concerning april/g70, bcma, blys/agp-3, and taci
AU2002246737B2 (en) * 2000-12-29 2007-03-01 Savient Pharmaceuticals, Inc. Specific human antibodies for selective cancer therapy
WO2002066516A2 (en) 2001-02-20 2002-08-29 Zymogenetics, Inc. Antibodies that bind both bcma and taci
CN1195779C (zh) 2001-05-24 2005-04-06 中国科学院遗传与发育生物学研究所 抗人卵巢癌抗人cd3双特异性抗体
GB0115256D0 (en) 2001-06-21 2001-08-15 Babraham Inst Mouse light chain locus
WO2004042017A2 (en) 2002-10-31 2004-05-21 Genentech, Inc. Methods and compositions for increasing antibody production
EP1585768A2 (en) 2003-01-23 2005-10-19 Genentech, Inc. Methods for producing humanized antibodies and improving yield of antibodies or antigen binding fragments in cell culture
RU2005137325A (ru) 2003-05-31 2006-09-10 Микромет Аг (De) Фармацевтическая композиция, содержащая конструкт, специфичный к ерсам
JP2008501621A (ja) 2003-05-31 2008-01-24 マイクロメット アクツィエン ゲゼルシャフト Ｂ細胞関連疾患を処置するための二重特異性抗ｃｄ３、抗ｃｄ１９抗体構築物を含む薬学的組成物
MXPA06004035A (es) 2003-10-16 2006-08-31 Micromet Ag Aglutinantes cd3 de-inmunizados multi-especificos.
PL1691837T3 (pl) * 2003-12-10 2012-11-30 Squibb & Sons Llc IP-10 przeciwciała i ich zastosowanie
US7235641B2 (en) 2003-12-22 2007-06-26 Micromet Ag Bispecific antibodies
CA2569509C (en) 2004-06-03 2014-08-12 Novimmune S.A. Anti-cd3 antibodies and methods of use thereof
KR101151957B1 (ko) 2004-07-22 2012-06-01 로저 킹돈 크레이그 결합 분자
ES2498794T3 (es) 2005-02-18 2014-09-25 Medarex, L.L.C. Anticuerpos monoclonales contra CD30 que carecen de restos fucosilo
US20160355591A1 (en) 2011-05-02 2016-12-08 Immunomedics, Inc. Subcutaneous anti-hla-dr monoclonal antibody for treatment of hematologic malignancies
BRPI0611901A2 (pt) 2005-06-14 2012-08-28 Amgen, Inc composição, liofilizado, kit, e, processo para preparar uma composição
US7612181B2 (en) 2005-08-19 2009-11-03 Abbott Laboratories Dual variable domain immunoglobulin and uses thereof
CN101309703A (zh) 2005-09-12 2008-11-19 诺维莫尼公司 抗cd3抗体组合物
EP1940881B1 (en) 2005-10-11 2016-11-30 Amgen Research (Munich) GmbH Compositions comprising cross-species-specific antibodies and uses thereof
WO2007042289A2 (en) * 2005-10-11 2007-04-19 Ablynx N.V. Nanobodies™ and polypeptides against egfr and igf-ir
US20080286819A1 (en) 2005-11-07 2008-11-20 Ravetch Jeffrey V Reagents, Methods and Systems for Selecting a Cytotoxic Antibody or Variant Thereof
ES2618543T3 (es) 2005-11-23 2017-06-21 Genentech, Inc. Métodos y composiciones relacionados con ensayos de linfocitos B
AU2006323415A1 (en) 2005-12-06 2007-06-14 Domantis Limited Bispecific ligands with binding specificity to cell surface targets and methods of use therefor
CA2647524C (en) 2006-04-05 2019-11-26 The Rockefeller University Polypeptides with enhanced anti-inflammatory and decreased cytotoxic properties and relating methods
WO2007117600A2 (en) 2006-04-07 2007-10-18 Macrogenics, Inc. Combination therapy for treating autoimmune diseases
EP2079483A4 (en) 2006-07-29 2010-10-20 Robert Lamar Bjork Jr BISPECIFIC MONOCLONAL ANTIBODIES (SPECIFIC FOR CD3 AND CD11B) THERAPEUTIC MEDICAMENTS
CA2662350A1 (en) * 2006-09-05 2008-03-13 Medarex, Inc. Antibodies to bone morphogenic proteins and receptors therefor and methods for their use
RS53008B2 (sr) 2007-04-03 2022-12-30 Amgen Res Munich Gmbh Interspecijski specifičan cd3-epsilon vezujući domen
RU2769948C2 (ru) 2007-04-03 2022-04-11 Эмджен Рисерч (Мьюник) Гмбх CD3-Эпсилон-связывающий домен с межвидовой специфичностью
MX2009010611A (es) 2007-04-03 2010-03-26 Micromet Ag Enlazadores biespecificos, especificos para especies.
PL2602323T3 (pl) 2007-06-01 2018-06-29 Open Monoclonal Technology, Inc. Kompozycje i sposoby hamowania endogennych genów immunoglobin i wytwarzania transgenicznych ludzkich przeciwciał typu idiotypowego
CA2720682A1 (en) 2008-04-25 2009-10-29 Zymogenetics, Inc. Levels of bcma protein expression on b cells and use in diagnostic methods
US20100122358A1 (en) 2008-06-06 2010-05-13 Crescendo Biologics Limited H-Chain-only antibodies
EP2352765B1 (en) 2008-10-01 2018-01-03 Amgen Research (Munich) GmbH Cross-species-specific single domain bispecific single chain antibody
EP2370467B1 (en) 2008-10-01 2016-09-07 Amgen Research (Munich) GmbH Cross-species-specific pscaxcd3, cd19xcd3, c-metxcd3, endosialinxcd3, epcamxc d3, igf-1rxcd3 or fapalpha xcd3 bispecific single chain antibody
US20110293619A1 (en) 2008-10-01 2011-12-01 Micromet Ag CROSS-SPECIES-SPECIFIC PSMAxCD3 BISPECIFIC SINGLE CHAIN ANTIBODY
DK2352763T4 (da) 2008-10-01 2022-10-17 Amgen Res Munich Gmbh Bispecifikke enkeltkædede antistoffer med specificitet for højmolekylære målantigener
MX341884B (es) 2009-03-10 2016-09-07 Biogen Ma Inc Anticuerpos anti-antigeno de maduracion de celulas b (bcma).
GB0905023D0 (en) 2009-03-24 2009-05-06 Univ Erasmus Medical Ct Binding molecules
US9345661B2 (en) 2009-07-31 2016-05-24 Genentech, Inc. Subcutaneous anti-HER2 antibody formulations and uses thereof
SMT202600080T1 (it) * 2010-02-08 2026-03-09 Regeneron Pharma Topo con catena leggera comune
TWI653333B (zh) 2010-04-01 2019-03-11 安進研究（慕尼黑）有限責任公司 跨物種專一性之ＰＳＭＡｘＣＤ３雙專一性單鏈抗體
EP3974453A3 (en) * 2010-11-16 2022-08-03 Amgen Inc. Agents and methods for treating diseases that correlate with bcma expression
WO2012122512A1 (en) 2011-03-10 2012-09-13 Hco Antibody, Inc. Recombinant production of mixtures of single chain antibodies
EP2683735A1 (en) 2011-03-10 2014-01-15 HCO Antibody, Inc. Bispecific three-chain antibody-like molecules
US20130101599A1 (en) 2011-04-21 2013-04-25 Boehringer Ingelheim International Gmbh Bcma-based stratification and therapy for multiple myeloma patients
KR101972446B1 (ko) 2011-05-27 2019-04-25 글락소 그룹 리미티드 Ｂｃｍａ（ｃｄ２６９／ｔｎｆｒｓｆ１７）­결합 단백질
TWI679212B (zh) 2011-11-15 2019-12-11 美商安進股份有限公司 針對ｂｃｍａ之e3以及ｃｄ３的結合分子
JP6509724B2 (ja) 2012-04-20 2019-05-08 アプティーボ リサーチ アンド デベロップメント エルエルシー Ｃｄ３結合ポリペプチド
BR112014032916A2 (pt) * 2012-06-28 2017-08-01 Pfizer anticorpos anti-fármacos e usos destes para o monitoramento de fármaco
US20150203591A1 (en) 2012-08-02 2015-07-23 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Mutivalent antigen-binding proteins
JOP20200236A1 (ar) 2012-09-21 2017-06-16 Regeneron Pharma الأجسام المضادة لمضاد cd3 وجزيئات ربط الأنتيجين ثنائية التحديد التي تربط cd3 وcd20 واستخداماتها
US10002206B2 (en) 2012-10-26 2018-06-19 Saturn Licensing Llc Information processing device and information processing method
WO2014068079A1 (en) 2012-11-01 2014-05-08 Max-Delbrück-Centrum für Molekulare Medizin An antibody that binds cd269 (bcma) suitable for use in the treatment of plasma cell diseases such as multiple myeloma and autoimmune diseases
TW201425336A (zh) 2012-12-07 2014-07-01 Amgen Inc Ｂｃｍａ抗原結合蛋白質
PT2931030T (pt) * 2012-12-14 2020-08-03 Open Monoclonal Tech Inc Polinucleótidos que codificam anticorpos de roedores com idiótipos humanos e animais que os compreendem
EP2762496A1 (en) * 2013-02-05 2014-08-06 EngMab AG Method for the selection of antibodies against BCMA
WO2014122143A1 (en) * 2013-02-05 2014-08-14 Engmab Ag Method for the selection of antibodies against bcma
US20150118251A1 (en) 2013-10-31 2015-04-30 Sanofi Specific anti-cd38 antibodies for treating human cancers
JP2016538275A (ja) 2013-11-04 2016-12-08 グレンマーク ファーマシューティカルズ， エセ．アー． Ｔ細胞再標的化ヘテロ二量体免疫グロブリン（ｈｅｔｅｒｏ−ｄｉｍｅｒｉｃ ｉｍｍｕｎｏｇｌｏｂｕｌｉｎ）の製造
WO2015095412A1 (en) * 2013-12-19 2015-06-25 Zhong Wang Bispecific antibody with two single-domain antigen-binding fragments
DK3105252T3 (da) 2014-02-12 2019-10-14 Michael Uhlin Bispecifikke antistoffer til anvendelse ved stamcelletransplantation
TWI701042B (zh) * 2014-03-19 2020-08-11 美商再生元醫藥公司 用於腫瘤治療之方法及抗體組成物
EP3699195A3 (en) 2014-03-28 2020-11-04 Xencor, Inc. Bispecific antibodies that bind to cd38 and cd3
BR112017001183A2 (pt) * 2014-07-21 2017-11-28 Novartis Ag tratamento de câncer usando receptor de antígeno quimérico anti-bcma humanizado
CA2955947A1 (en) 2014-07-25 2016-01-28 Cytomx Therapeutics, Inc. Anti-cd3 antibodies, activatable anti-cd3 antibodies, multispecific anti-cd3 antibodies, multispecific activatable anti-cd3 antibodies, and methods of using the same
DK3209698T4 (da) 2014-10-22 2022-04-04 Crescendo Biologics Ltd Transgene mus
DK3221357T3 (da) * 2014-11-20 2020-08-10 Hoffmann La Roche Fælles letkæder og fremgangsmåder til anvendelse
EP3023437A1 (en) * 2014-11-20 2016-05-25 EngMab AG Bispecific antibodies against CD3epsilon and BCMA
HRP20191873T1 (hr) 2014-12-12 2020-01-24 Bluebird Bio, Inc. Kimerni antigenski receptori
CN105777906B (zh) * 2014-12-19 2019-04-23 苏州丁孚靶点生物技术有限公司 抗pd-l1全人抗体及其应用
GB201500461D0 (en) 2015-01-12 2015-02-25 Cresendo Biolog Ltd Therapeutic molecules
EP3056512A1 (en) * 2015-02-10 2016-08-17 Medizinische Universität Wien Antibody construct
CN106211261B (zh) 2015-04-10 2020-10-16 中兴通讯股份有限公司 信息处理方法及通信节点
EA201792546A1 (ru) 2015-05-20 2018-04-30 Янссен Байотек, Инк. Антитела к cd38 для лечения амилоидоза легких цепей и прочих cd38-положительных гематологических злокачественных опухолей
CN105384825B (zh) 2015-08-11 2018-06-01 南京传奇生物科技有限公司 一种基于单域抗体的双特异性嵌合抗原受体及其应用
MX2018002043A (es) 2015-08-17 2018-07-06 Janssen Pharmaceutica Nv ANTICUERPOS ANTI-BCMA, MOLí‰CULAS DE UNIí“N A ANTíGENOS BIESPECíFICAS QUE SE UNEN A BCMA Y CD3, Y USOS DE ESTOS.
AU2016352676A1 (en) 2015-11-10 2018-05-31 University Medical Center Hamburg - Eppendorf ANTIGEN-binding polypeptides directed against CD38
KR20250175345A (ko) 2016-06-21 2025-12-16 테네오바이오, 인코포레이티드 Cd3 결합 항체
IL322083A (en) 2016-08-24 2025-09-01 Teneobio Inc Non-human transgenic animals that produce modified heavy chain antibodies only
PE20241349A1 (es) 2016-09-14 2024-07-03 Teneobio Inc Anticuerpos de union a cd3
IL317134A (en) 2016-12-21 2025-01-01 Teneobio Inc An antibody containing only heavy chains that binds a human B-cell maturation antigen, a pharmaceutical composition containing the same, its use in the treatment of B-cell disorders and a method for its preparation
CN110945026B (zh) 2017-06-20 2024-03-19 特纳奥尼股份有限公司 仅有重链的抗bcma抗体
KR20250007003A (ko) 2017-06-20 2025-01-13 테네오바이오, 인코포레이티드 항-bcma 중쇄-단독 항체
WO2019000223A1 (en) 2017-06-27 2019-01-03 Nanjing Legend Biotech Co., Ltd. ENABLERS OF IMMUNE EFFECTOR CELLS OF CHIMERIC ANTIBODIES AND METHODS OF USE THEREOF
ES2928296T3 (es) 2017-06-30 2022-11-16 Us Health Receptores de antígenos quiméricos anti-antígenos de maduración de linfocitos B con dominios humanos
CN111683966B (zh) 2017-12-22 2023-07-11 特尼奥生物股份有限公司 与cd22结合的重链抗体
JP2021508479A (ja) 2017-12-27 2021-03-11 テネオバイオ， インコーポレイテッド ヘテロ二量体特異的抗体上のｃｄ３デルタ及びｃｄ３イプシロン
EP3801551A4 (en) * 2018-05-24 2022-04-06 Ayala Pharmaceuticals Inc. COMPOSITIONS WITH BISFLUOROALKYL-1,4-BENZODIAZEPINONE COMPOUNDS AND IMMUNOTHERAPEUTICS AND METHODS OF USE THEREOF
BR112020024074A2 (pt) 2018-07-20 2021-02-17 Teneobio, Inc. anticorpos de cadeia pesada com ligação a cd19
SG11202102713TA (en) 2018-09-21 2021-04-29 Teneobio Inc Methods for purifying heterodimeric, multispecific antibodies
KR20210086651A (ko) 2018-10-26 2021-07-08 테네오바이오, 인코포레이티드 Cd38에 결합하는 중쇄 항체
WO2020206330A1 (en) 2019-04-05 2020-10-08 Teneobio, Inc. Heavy chain antibodies binding to psma
CR20210622A (es) * 2019-06-14 2022-06-27 Teneobio Inc Anticuerpos multiespecíficos de cadena pesada que se unen a cd22 y cd3
IL297601A (en) 2020-04-29 2022-12-01 Teneobio Inc Multispecific heavy chain antibodies with modified heavy chain constant regions
CN115803057A (zh) 2020-04-29 2023-03-14 特纳奥尼公司 治疗多发性骨髓瘤的方法
TW202330622A (zh) 2020-04-29 2023-08-01 美商泰尼歐生物公司 具有經修飾重鏈恆定區之多特異性重鏈抗體
US20220235380A1 (en) * 2021-01-26 2022-07-28 Arsenal Biosciences, Inc. Immune cells having co-expressed shrnas and logic gate systems
MX2024004550A (es) * 2021-10-14 2024-04-29 Teneobio Inc Proteinas de union a la mesotelina y usos de las mismas.

Also Published As

Publication number Publication date
JP2019536430A (ja) 2019-12-19
SA523442262B1 (ar) 2024-05-19
US20200048348A1 (en) 2020-02-13
AU2017327723B2 (en) 2022-11-17
EP4417263A3 (en) 2024-11-20
UA126384C2 (uk) 2022-09-28
RU2022103374A (ru) 2022-03-02
US11421027B2 (en) 2022-08-23
CN114395048B (zh) 2025-01-28
CL2021003290A1 (es) 2022-07-15
US20220025047A1 (en) 2022-01-27
IL290517A (en) 2022-04-01
JP7521729B2 (ja) 2024-07-24
JP2024153676A (ja) 2024-10-29
ECSP19026304A (es) 2019-06-30
CO2019003706A2 (es) 2019-06-28
CN114395048A (zh) 2022-04-26
FI4050034T3 (fi) 2024-06-10
MX2024011616A (es) 2024-09-30
JP2023156342A (ja) 2023-10-24
AU2017327723A1 (en) 2019-05-02
US11505606B2 (en) 2022-11-22
MX2022002018A (es) 2022-03-11
IL265321B1 (en) 2023-09-01
KR102507537B1 (ko) 2023-03-08
IL265321A (en) 2019-05-30
LT4050034T (lt) 2024-06-10
KR102507537B9 (ko) 2025-01-10
PE20241349A1 (es) 2024-07-03
ES2980623T3 (es) 2024-10-02
EP4050034B1 (en) 2024-05-08
MX2019002967A (es) 2019-07-04
CN109843325A (zh) 2019-06-04
EP4050034A1 (en) 2022-08-31
KR20240044520A (ko) 2024-04-04
SA522431672B1 (ar) 2023-11-12
HRP20240767T1 (hr) 2024-09-13
CN117603353A (zh) 2024-02-27
NZ752294A (en) 2025-09-26
AU2022201278A1 (en) 2022-03-17
KR20230035706A (ko) 2023-03-14
IL313895A (en) 2024-08-01
EP3512549A4 (en) 2020-06-17
JP7030109B2 (ja) 2022-03-04
CR20190198A (es) 2019-10-11
DOP2023000165A (es) 2023-10-15
EP4417263A2 (en) 2024-08-21
MY200988A (en) 2024-01-27
CL2021003289A1 (es) 2022-07-15
DOP2022000233A (es) 2022-11-30
JP2022061993A (ja) 2022-04-19
IL290517B1 (en) 2024-08-01
IL265321B2 (en) 2024-01-01
CR20220408A (es) 2022-10-20
RU2019111037A3 (sr) 2020-11-26
HUE066651T2 (hu) 2024-08-28
IL290517B2 (en) 2024-12-01
DK4050034T3 (da) 2024-06-03
JP2022061992A (ja) 2022-04-19
MX2024011615A (es) 2024-09-30
CL2022003769A1 (es) 2023-07-21
CA3036550A1 (en) 2018-03-22
JP7321303B2 (ja) 2023-08-04
PH12019500545A1 (en) 2019-07-29
EP3512549A1 (en) 2019-07-24
ZA202203250B (en) 2022-05-25
KR20190052048A (ko) 2019-05-15
SI4050034T1 (sl) 2024-07-31
US20260085115A1 (en) 2026-03-26
KR20250088655A (ko) 2025-06-17
BR122022002481A8 (pt) 2023-02-07
KR102505681B1 (ko) 2023-03-06
US20250340638A1 (en) 2025-11-06
JP7431868B2 (ja) 2024-02-15
CR20220578A (es) 2023-01-17
JP2026021330A (ja) 2026-02-10
JP2024023252A (ja) 2024-02-21
US20230272075A1 (en) 2023-08-31
JP2024023251A (ja) 2024-02-21
JP7521728B2 (ja) 2024-07-24
KR20220032640A (ko) 2022-03-15
PL4050034T3 (pl) 2024-07-22
CN109843325B (zh) 2023-10-03
BR112019004873A2 (pt) 2019-06-11
WO2018052503A1 (en) 2018-03-22
US20230082151A1 (en) 2023-03-16
CL2019000643A1 (es) 2019-08-09
AU2022201278B2 (en) 2022-04-21
BR122022002481A2 (sr) 2019-06-11
PE20190976A1 (es) 2019-07-09
DOP2019000059A (es) 2019-06-16
PT4050034T (pt) 2024-05-27
RU2019111037A (ru) 2020-10-15

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP7521729B2 (ja) Ｃｄ３結合抗体
US20240018235A1 (en) Cd3 binding antibodies
RU2807216C2 (ru) Антитела, связывающие cd3
RU2790288C2 (ru) Антитела, связывающие cd3
HK40107381A (en) Cd3 binding antibodies
HK40078017A (en) Cd3 binding antibodies
HK40078017B (en) Cd3 binding antibodies