RS65791B1 - Postupak i sistem distributera prediva za optimizaciju dovođenja prediva do tekstilne mašine koja radi veoma diskontinuirano ili sa naizmeničnim kretanjem - Google Patents

Description

Predmet ovog pronalaska je postupak za dovođenje prediva do mašine, koja ga obrađuje u skladu sa prekarakterizirajućom klauzulom glavnog zahteva. Sistem u skladu sa prekarakterizirajućom klauzulom odgovarajućeg nezavisnog zahteva je takođe predmet pronalaska.

Već dugo vremena su poznati distributeri prediva sa konstantnom napetošću (zategnutošću), koji se koriste za dovođenje prediva ili žice do tekstilne mašine, bilo za proizvodnju gotovog proizvoda (npr. pleteni predmet ili čarape) ili za preradu tog prediva, moguće u kombinaciji sa drugim predivima (npr. mašine za pripremu prediva za naknadnu upotrebu).

Konkretno, poznati su takvi uređaji za dovođenje prediva koji mogu da dovode prediva (uključujući metalne žice) ili (tekstilna/tehnička) prediva pri konstantnoj napetosti. Pomenuti uređaji rade u skladu sa poznatim principom kontrole preko zatvorene petlje, koji je implementiran preko poznatog distributera prediva sa konstantnom napetošću. Postupak kontrole obezbeđuje da se predivo ili žica regularno dovode pri konstantnoj napetosti, bez obzira na brzinu dovođenja pomenutog prediva i takođe bez obzira na promene u napetosti prediva na ulazu u pomenuti distributer prediva sa konstantnom napetošću; sve ovo važi bilo da su promene u napetosti nastale usled postepenog pražnjenja kalema sa predivom ili usled kidanja ili dodatnog zatezanja nastalog zbog neregularnog odmotavanja pomenutog prediva.

Poznati distributer prediva sa konstantnom napetošću, gore pomenutog tipa, je na primer predmet patenta EP1492911 od istog podnosioca; ovaj prethodni tekst opisuje distributer koji sadrži senzor napetosti, aktuator ili motor koji dejstvuje na dovodni kotur ili kaišnik i kontrolnu jedinicu (ili elektroniku) koja može da proceni napetost prediva, izmerenu navedenim senzorom, poredeći je sa željenom radnom napetošću (ili ZADATOM TAČKOM). Na osnovu ovog poređenja, kontrolna jedinica deluje na motor, tako da dejstvuje na kaišnik povezan sa njim, kočeći ili dovodeći predivo, čime se modifikuje ili održava napetost prediva koje se dovodi u tekstilnu mašinu (za proizvodnju gotovog proizvoda ili obradu samog prediva).

Takođe su poznati uređaji i sistemi (i postupci koje primenjuju) koji su namenjeni za dovođenje prediva u tekstilnu mašinu diskontinuirano ili na način prema kojem se predivo kreće sa najmanje jednim prvim ili najmanje jednim drugim uslovom za dovođenje u tekstilnu mašinu ili preuzimanje od strane tekstilne mašine, a koji se razlikuju jedan od drugog. Ovakvi različiti načini dovođenja prate jedni druge tokom vremena.

Na primer, poznat je distributer prediva sa konstantnom napetošću koji sadrži uređaje, na primer mernu ćeliju, koja može da meri napetost kontrolisanog prediva u realnom vremenu, kaišnik na koji je predivo namotano, sa jednim ili više namotaja, električni motor koji pogoni kaišnik da rotira i kontrolnu elektroniku koja, u zavisnosti od napetosti merenog prediva, reguliše rotacionu brzinu motora i konsekventno kaišnika, da bi se merena napetost držala na unapred definisanoj i programibilnoj vrednosti, koja može biti funkcija faze rada tekstilne mašine. Rotacija motora se generalno kontroliše u dva pravca, prvi za dovođenje prediva u mašinu, i drugi za preuzimanje iz mašine tokom faza zaustavljanja ili promene smera, da bi se sprečilo da predivo postane labavo i da bi se uvek držalo na željenoj napetosti.

Kod distributera ovog tipa, predivo se uzima sa kalema direktno iz uređaja i namotava se na kaišnik. Očigledno, da bi se osigurao kontinuirano dobar kvalitet kontrolisane napetosti, ne sme da dolazi do klizanja između prediva i kaišnika; zapravo, samo u ovom slučaju kontrolna elektronika može precizno da izračuna brzinu koju treba zadati motoru, povezanim sa kaišnikom, da bi se napetost držala na željenoj vrednosti.

U aplikacijama gde je brzina preuzimanja od strane mašine konstantna, ili je bez većih diskontinuiteta, ovaj tip distributera može da održava merenu napetost konstantnom, prilikom promena uslova dovođenja (varijabilna napetost prediva na ulazu distributera, promene brzine dovođenja, itd.). Očigledno, pošto ne dolazi do klizanja, u ovim radnim uslovima distributer može da održava merenu napetost savršeno u liniji sa zadatom vrednošću i da istovremeno precizno meri količinu dovedenog prediva, što je naredni fundamentalni parametar za obezbeđivanje kvaliteta gotovog proizvoda.

Međutim poznata rešenja gore pomenutog tipa imaju ograničenja u radu kada se brzina preuzimanja od strane mašine naglo menja. U aplikacijama ovog tipa, brzina kojom tekstilna mašina preuzima predivo se vrlo brzo menja, na primer, nakon odabira igala u mašini za pletenje; u ovom slučaju, ukoliko motor koji okreće kaišnik nema neophodnu izlaznu dinamiku da bi pratio ove promene preuzimanja, dolazi do maksimuma napetosti prediva kada se brzina preuzimanja povećava, i do opuštanja prediva kada se brzina preuzimanja smanjuje.

Oba ova defekta u kontroli naprezanja (maksimumi i opuštanje) mogu prouzrokovati probleme u vezi sa kvalitetom proizvedenih odevnih predmeta (prisustvo zaustavnih tragova usled nepravilne napetosti tokom obrade) ili dovesti do pucanja prediva (usled maksimalne napetosti) ili do spadanja prediva sa radnog uređaja (kao što je igla) tekstilne mašine (usled opuštanja).

Očigledno, problem je veći što je manja elastičnost prediva, koja pomaže u kompenzaciji nedovoljne dinamike reagovanja motora.

Poznata su različita rešenja ovog problema: na primer, sistem distributera koji sadrži kompenzacioni uređaj, koji je povezan uzvodno od mesta dovođenja (gore opisanog tipa) i koji delujući zajedno sa predivom pomaže da se prevaziđu gore opisana ograničenja, poznat je iz patentna EP2262940, od strane istog podnosioca. Nakon što se predivo namota na kaišnik distributera, sistem zahteva da se ono usmerava do pokretne ručice kompenzacionog uređaja, a zatim preusmerava do merne ćelije distributera. Na ovaj način kompenzacioni uređaj se nalazi unutar kontrolne petlje (napetost se meri u odnosu na brzinu kaišnika distributera) da bi se osiguralo da napetost prediva ostaje konstantna prilikom promene pozicije pokretne ručice.

Drugim rečima, prema gore pomenutom prethodnom dokumentu, pokretna ručica deluje kao kompenzacioni uređaj, postavljen između kaišnika (na kojem se predivo akumulira) i uređaja za detekciju napetosti (merna ćelija) i može da kompenzuje uticaj promena uslova pod kojima se predivo dovodi ili preuzima, prilikom prolaska kroz sve uslove pod kojima se preuzima od strane tekstilne mašine. Ovo je da bi se napetost prediva održavala na konstantnoj, unapred definisanoj vrednosti, čak i prilikom bilo kakvih promena uslova pod kojim se dovodi do tekstilne mašine.

Pokretna ručica poznatog rešenja je konstruisana sa oprugom (na primer, spiralna opruga), čiji krajnji deo sadrži ušicu (na primer, keramičku) za prolazak prediva, da bi se omogućilo da ručica obavlja svoju kompenzacionu ulogu.

Kada je kompenzacioni uređaj u upotrebi, operater podešava silu opruge (manuelno ili elektronski), tako da je njegov krajnji deo, kroz koji prolazi predivo prilikom radnih faza, u proseku u centru ugaonog radnog sektora. Na ovaj način, ukoliko dođe do promena u preuzimanju od strane tekstilne mašine, može nastati jedna od sledećih situacija:

- tokom naglog ubrzanja preuzimanja, koje motor kaišnika ne može da prati (kompenzuje), zbog svoje ograničene dinamike, kompenzaciona ručica će pasti, dajući motoru dovoljno vremena da ubrza i redukuje pik napetosti na izlazu distributera; ili

- tokom naglog usporavanja preuzimanja, koje motor ne može da prati, zbog ograničene dinamike, kompenzaciona ručica će se dignuti, dajući motoru dovoljno vremena da uspori i redukuje opuštanje napetosti na izlazu distributera.

Očigledno, sposobnost kompenzacije pikova napetosti i opuštanja prediva je usko povezana sa dinamikom sistema (sila opruge) i amplitudom ugaonog sektora u okviru kojeg ručica može da se pomera.

Takođe treba napomenuti da gore pomenuti prethodni dokument predviđa mogućnost merenja pozicije kompenzacione ručice, koju koristi kontrolna elektronika distributera za povećanje ili smanjenje brzine kaišnika, kao i mogućnost podešavanja sile opruge pomoću električnog aktuatora, da bi se to obavljalo automatski, bez potrebe da operater vrši podešavanje sile manuelno.

Ovo poznato rešenje, iako deluje izuzetno dobro, ipak ima ograničenja, kao što će biti navedeno u nastavku.

Kompenzacioni uređaj poznatog sistema u praksi deluje kao balans i sila opruge se podešava manuelno ili automatski, da bi se osiguralo da ova sila može da kompenzuje napetost dovedenog prediva kako bi se njegov krajnji deo držao u centru ugaonog sektora pomeranja. Što je opruga lakša (u smislu težine) to se njena sila može korektnije izračunati i više će povećati odzivnost sistema. Međutim, jasno je da je sila opruge takođe povezana sa ograničenjima radne napetosti pod kojima uređaj može efikasno da radi.

Na primer, ukoliko je opruga kalibrisana za srednje visoku napetost, za određenu aplikaciju (npr. 10 g), njena sila mora adekvatno da se izračuna; kada je, umesto toga, radna napetost niska, izabrana sila činiće radno ograničenje uređaja.

Prema tome, poznati kompenzacioni uređaj ima veliko ograničenje u tome što opruga mora da se dimenzionira u skladu sa željenom radnom napetošću, što čini sistem nefleksibilnim, ili što opruga mora da se različito dimenzionira od strane operatera, ili što celokupni kompenzacioni uređaj mora da se različito dimenzionira pri variranju radne napetosti, što naravno nije uvek moguće.

Pored toga, pošto je krajnji deo kompenzacione ručice deo opruge, on je takođe izložen savijanju usled sile prediva, što čini očitavanje njegovog položaja netačnim i prema tome teško ga je koristiti kao prediktivni signal za predviđanje bilo kakvog kompenzacionog delovanja od strane uređaja, da bi se promenili uslovi pod kojima se predivo preuzima; takođe je teško održavati oprugu u određenom položaju, jer je fleksibilna.

Konačno, sposobnost kompenzacije, naročito prilikom faze opuštanja, je tesno povezana sa dužinom ručice i amplitudom ugaonog sektora; prema tome, ova sposobnost je ograničena.

US4752044 se odnosi na distributer prediva sa elektronskom kontrolom napetosti/zategnutosti. Uređaj se sastoji od kućišta, na čijoj je jednoj strani postavljen rotirajući element na koji se namotava predivo koje je usmereno ka tekstilnoj mašini, pri čemu je pomenuto predivo prethodno delovalo zajedno sa sredstvom za kočenje, koje je povezano sa takvim kućištem. Na izlazu iz rotirajućeg elementa, predivo prolazi kroz fiksnu ušicu, a zatim kroz ušicu koja se nalazi na kraju pokretne vođice/ručice, koja čini sastavni deo poznatog distributera prediva; na izlazu iz ušice ove vođice, predivo deluje zajedno sa drugom fiksnom ušicom, pre nego što napusti uređaj.

Namena vođice prediva je da se formira rezerva prediva F na izlaznoj strani rotirajućeg elementa i prema tome nizvodno od njega, kada se dovođenje prediva uspori, usled promene u brzini preuzimanja prediva od strane tekstilne mašine.

Vođica prediva može direktno da se spoji sa električnim motorom jednosmerne struje sa permanentnim magnetima, koji se nalazi u kućištu uređaja, ili može da deluje zajedno sa polugom, koja je pak sastavni deo uređaja i pokreće se pomoću električnog motora unutar pomenutog kućišta. Kod oba rešenja, elektro-optički pretvarač signala detektuje ugaoni položaj vođice i emituje signal koji predstavlja napetost/zategnutost dovedenog prediva i istovremeno predstavlja ugaonu poziciju takve vođice, a prema tome i veličinu rezerve prediva, koja je kreirana nizvodno od rotirajućeg elementa.

Električni motor (jednosmerne struje) formira elektromagnetni kontrolni transduktor koji primenjuje pažljivo definisanu i podesivu kontrolnu silu na vođicu. Sila je jednaka napetosti kojom predivo dejstvuje na ušicu vođice.

Ova sila se može podesiti pomoću potenciometra u električnom kolu, koje sadrži jedinicu za napajanje motora jednosmerne struje. U ovom kolu se definiše kompenzacioni signal koji se primenjuje na kontrolni ulaz pomenutog izvora napajanja, pri čemu je pomenuti signal podešen (i prema tome ima konstantnu vrednost) tako da odgovara specifičnoj napetosti prediva.

Na ovaj način jedinica za napajanje kontroliše motor jednosmerne struje da bi se definisao ravnotežni položaj vođice, koji se može održavati kada je izložena sili prediva.

Konkretnije, pri normalnim uslovima rada, vođica zauzima određeni ravnotežni ugaoni položaj između dva zaustavna klina (graničnika), između kojih ručica može da se pomera samo ugaono. Sila kojom predivo dejstvuje prilikom prolaska kroz ušicu, spojenu sa ručicom, je uravnotežena silom kojom motor jednosmerne struje deluje na polugu ili samu ručicu.

U slučaju promene uslova dovođenja prediva, kao što je redukovana upotreba prediva od strane tekstilne mašine, vođica se pomera ugaono, u odnosu na početni ravnotežni položaj, tako da se, preko gore pomenutog transduktora, generiše električni signal koji odgovara promeni položaja. Signal se prenosi do elementa za kontrolisanje uređaja. Ovaj element deluje na dovod aktuatora koji kontroliše rotirajući element, tako da deluje na brzinu dovođenja prediva, sve dok se vođica ne vrati u unapred definisani ravnotežni položaj u kojem je napetost prediva kompenzovana kontrolnom silom kojom poluga deluje na gore pomenutu vođicu, a koja je generisana od strane električnog motora povezanog sa tom polugom, ili je u ravnoteži sa silom koju motor generiše direktno na vođicu sa kojom zajedno deluje.

Dakle, preko pomeranja vođice, poznato rešenje može da detektuje promenu uslova dovođenja prediva, koja se kompenzuje odgovarajućim delovanjem rotirajućeg uređaja za dovođenje. U ovom rešenju, vođica je direktno ili indirektno podvrgnuta dejstvu električnog motora, čija je funkcija samo da kompenzuje promenu napetosti prediva, da bi se vođica držala u položaju mirovanja. Međutim, vođica i aktuator, koji direktno ili indirektno deluje sa njom, imaju isključivo pasivnu ulogu, jer samo delovanje rotirajućeg elementa na aktuator omogućava da vođica ostaje u ravnotežnom položaju, ili da se vrati u isti, nakon što je ugaono pomerena između fiksiranih klinova (spojenih sa kućištem uređaja). Takva vođica je uvek pod dejstvom unapred definisane sile i može da kompenzuje samo ograničene promene u napetosti prediva, zbog svog limitiranog pomeranja između ovih fiksiranih klinova.

WO2005/111287 opisuje distributer prediva koji sadrži senzor koji može da očitava napetost prediva koje se dovodi do tekstilne mašine i rotirajućeg elementa za dovođenje koji je kontrolisan od strane električnog motora. Kretanje ovog elementa se kontroliše pomoću mikroprocesora koji reguliše brzinu ovog elementa u skladu sa napetošću prediva, detektovane pomoću senzora napetosti/zatezanja. Senzor se nalazi na slobodnom kraju krute ručice, koja se može pomerati protiv otpornog elementa, kada predivo menja svoju napetost na izlazu iz rotirajućeg elementa i prolazi preko slobodnog valjka ili kaišnika povezanog sa slobodnim krajem pokretne vođice. Otpor kretanju ove vođice može da se ostvari pomoću opruge ili kolica koja se kreću duž šine povezane sa distributerom.

Rotirajući element i pokretna kruta ručica su sastavni delovi poznatog distributera. U radnim uslovima, predivo se najmanje jednom namotava na rotirajući element, pre nego što prođe kroz kaišnik na kraju krute ručice. Kretanje prediva uzrokuje rotiranje ručice u smeru koji prati smer dovođenja prediva, a nasuprot ovoj rotaciji dejstvuju suprotstavljajući elementi (opruga ili kolica), pri čemu njihovo delovanje reguliše operater. Senzor napetosti detektuje napetost prediva, poredi ga sa fiksiranom vrednošću i zatim podešava brzinu rotirajućeg elementa da bi se napetost prediva držala na željenoj vrednosti. Pomeranje krute ručice sprečava bilo kakvo naglo povećanje napetosti prediva pomeranjem unazad, čime se sprečava kidanje prediva.

Kao što je pomenuto, pomeranje krute ručice je ograničeno na unapred definisani ugaoni sektor.

U oba poznata rešenja, iz dva gore opisana prethodna dokumenta, uređaj iz US4752044 ili uređaj iz WO2005/111287 su elementi inkorporirani u kompenzacioni uređaj i nisu odvojivi, niti se mogu konstruirati nezavisno. Rezultat toga je visok nivo kompleksnosti implementacije pomenutih rešenja, velike poteškoće pri obavljanju bilo kakvih radova na održavanju, kao i visoki troškovi.

WO 2013/064879, u ime podnosioca zahteva, opisuje postupak i sistem u skladu sa prekarakterizirajućim delovima odgovarajućih nezavisnih zahteva predmetnog dokumenta.

Ranije pomenuti prethodni dokument opisuje uređaj za dovođenje metalne žice, koji se sastoji od tela sa elementom za kočenje žice, jednog ili više kaišnika, koje kontrolišu odgovarajući motori, na koje je namotana žica, žice koja prolazi kroz kompenzacioni element i senzor napetosti, pre nego što stigne do operativne mašine. Kontrolna elektronika može kontinualno da meri napetost/zategnutost žice, da bi je uskladila sa unapred definisanom vrednošću delovanjem na prvu kontrolnu petlju, koja deluje na motore i drugu kontrolnu petlju, koja deluje na kompenzacioni element.

Ovaj kompenzacioni element takođe sadrži kompenzacionu ručicu koja ima slobodni kraj, koji deluje zajedno sa žicom i slobodno rotira oko osovinice fiksirane za držač koji se spojen sa telom. Ova ručica zatim može da se pomera u okviru tela unutar unapred definisanog ugaonog sektora, približavanjem ili udaljavanjem od senzora napetosti (definisanog mernom ćelijom).

Kompenzaciona ručica je povezana sa oprugom spojenom sa jedne strane za držač fiksiran na telo uređaja, a sa druge strane sa kompenzacionom ručicom pomoću pokretnih kolica, koja se pomeraju, preko Arhimedovog ili beskonačnog vijka, pomoću koračnog električnog motora.

Prema tome, kompenzaciona ručica nije direktno povezana sa električnim motorom, ali on pogoni i pokreće kompenzacionu ručicu preko interpozicije drugih komponenti, od kojih svaka ima svoju inerciju.

Kompenzaciona ručica je povezana sa senzorom položaja koji je spojen sa kontrolnom jedinicom, koja prema tome može da meri položaj ručice unutar unapred definisanog ugaonog sektora.

Dakle, kompenzaciona ručica može da se odupire klizanju žice ne na statički, već dinamički način: kontrolna jedinica može zapravo da varira poziciju kolica (delovanjem na električni motor) za koja je opruga spojena, vršeći promenu sile kojom dejstvuje na ručicu i dovodeći je u željeni položaj unutar unapred definisanog ugaonog sektora. Na ovaj način, kompenzaciona ručica drži žicu uvek perfektno napetom na mernoj ćeliji ili senzoru napetosti, posebno tokom faza kada se žica ne dovodi do tekstilne mašine.

Kompenzaciona ručica takođe kreira rezervu metalne žice, iz koje mašina može da povlači tokom nepredviđenih promena brzine.

Prethodni pomenuti dokument zatim opisuje distributivni uređaj koji je opremljen kompenzacionom ručicom, kao integralnom i nerazdvojivom komponentom, koja može slobodno da se pomera unutar unapred definisanog ugaonog sektora.

Kontrolni sistem za uređaj poznaje položaj ručice i preko električnog motora i sistema (jedne ili više) opruga može da definiše silu koja se primenjuje, u skladu sa izmerenom napetošću ili očitanim položajem, čime zatvara dve moguće kontrolne petlje, pri čemu se druga petlja odnosi na napetost (prva se odnosi na motor povezan sa kaišnicima) i eventualno još jednu za položaj ručice.

Međutim, treba pomenuti da se sila koja se primenjuje na ručicu upravlja preko sistema opruga i kontrolnih kolica, koja pokreće koračni električni motor, koji se koristi da promeni tačku oslonca poluge i na taj način silu koja deluje na žicu.

Čak i u ovom prethodnom dokumentu, problemi istaknuti u vezi sa sistemom opisanim u gore pomenutom EP 2262940 još uvek važe.

Zapravo, mogućnost kompenzacije pikova napetosti i opuštanja žice, uređaja koji je predmet WO 2013/064879, blisko je povezan sa dinamikom sistema (sila opruge, pokretna kolica i motor) i amplitudom ugaonog sektora unutar kojeg kompenzaciona ručica može da pomera.

Dalje, čak i u ovom prethodnom dokumentu kompenzaciona ručica praktično deluje kao balans i sila opruge se automatski podešava tako da može da kompenzuje naprezanje žice koja se dovodi da bi se njen krajnji deo održavao u centru ugaonog sektora pomeranja.

Konačno, sposobnost kompenzacije, naročito tokom faze opuštanja, blisko je povezana sa dužinom kompenzacione ručice i amplitudom ugaonog sektora; prema tome ova sposobnost je limitirana.

Pored toga, poznati distributivni uređaj nerazdvojivo inkorporira kompenzacioni element. Rezultat je težak sklop nezanemarljivih dimenzija.

Cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi poboljšani postupak i sistem za kontrolisanje diskontinuiranog dovođenja prediva, koji sadrži distributer prediva povezan sa uređajem koji kompenzuje promene brzine prihvatanja prediva od strane tekstilne mašine.

Konkretno, cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi sistem pomenutog tipa sa kompenzacionim uređajem koji se ubacuje u kontrolnu petlju (napetosti koja se meri u odnosu na brzinu dovodnog kaišnika) kada se predivo dovodi u tekstilnu mašinu, a koji prevazilazi ograničenja postojećih rešenja.

Još jedan od ciljeva je da se obezbedi postupak gore pomenutog tipa koji može aktivno ili dinamički da kompenzuje bilo kakvu promenu napetosti prediva, tokom ranije pomenutog diskontinuiranog dovođenja u tekstilnu mašinu, kako tokom faze dovođenja prediva u tekstilnu mašinu, tako i tokom faze uklanjanja prediva sa tekstilne mašine, pri čemu dolazi do prekida tokom tih faza.

Naredni cilj pronalaska je da se obezbedi sistem gore pomenutog tipa, koji ima nezavisni kompenzacioni uređaj čije dinamičke karakteristike ne variraju u odnosu na postavljenu radnu napetost.

Još jedan cilj je da se obezbedi sistem gore pomenutog tipa, koji ima kompenzacioni uređaj koji omogućuje precizno merenje položaja kompenzacionih elemenata i takođe može da radi na prediktivan način kada napetost prediva počinje da se menja, na početku različitih faza diskontinuiranog dovođenja u tekstilnu mašinu.

Naredni cilj je da se obezbedi sistem gore pomenutog tipa, koji ima kompaktni kompenzacioni uređaj koji takođe može da se primeni kao dodatni element distributera, što omogućava sistemu kojem pripada da povrati više prediva tokom faza opuštanja ili promene smera kretanja tekstilne mašine, u poređenju sa količinom koju mogu povratiti poznati sistemi.

Ovi i drugi ciljevi, koji će biti evidentni stručnim osobama, postižu se pomoću postupka i sistema distributera u skladu sa pratećim zahtevima.

U cilju lakšeg razumevanja predmetnog pronalaska, čisto kao neograničavajući primeri, priloženi su sledeći crteži:

Crtež 1 je pogled spreda na sistem u skladu sa pronalaskom, koji sadrži kompenzacioni uređaj, povezan sa poznatim distributerom, za kontrolisanje napetosti prediva koje se dovodi u tekstilnu mašinu;

Crtež 2 je pogled sa strane sistema prikazanog na crtežu 1;

Crtež 3 je pogled iz perspektive sistema prikazanog na crtežu 1;

Crtež 4 je pogled iz prednje perspektive kompenzacionog uređaja koji se koristi u sistemu u skladu sa pronalaskom;

Crtež 5 je pogled sa strane kompenzacionog uređaja sa crteža 4;

Crteži od 6 do 8 prikazuju kompenzacioni uređaj odozgo, u tri različita radna položaja; Crtež 9 je pogled odozdo kompenzacionog uređaja sa crteža 4; i

Crteži 10A-10C prikazuju različite blok dijagrame koji se odnose na upotrebu sistema u skladu sa pronalaskom;

Crteži 11A-11C prikazuju grafove napetosti prediva, usmerenog ka tekstilnoj mašini, u situaciji kada kompenzacioni uređaj sistema koji je predmet pronalaska nije u funkciji (crtež 11A) i u dve situacije gde sistem u skladu sa pronalaskom radi u pasivno-dinamičnom modu (crtež 11B) i aktivno-prediktivnom modu (crtež 11C), respektivno.

Referišući se na ranije pomenute crteže (gde odgovarajući delovi imaju iste identifikacione referentne brojeve), a posebno na crtež 1, kompenzacioni uređaj je generalno označen kao 1 i povezan je sa krajem 2A (ili je postavljen sa strane) distributivnog uređaja, ili jednostavno distributera 2, koji je sam po sebi poznat, za dovođenje prediva F (prikazano kao isprekidana linija na crtežu 1) sa konstantnom napetošću u tekstilnu mašinu T. Predivo F takođe može biti metalna žica i može se dovoditi u radnu mašinu kao što je mašina za namotavanje. Uređaj 1 je kompletan i jasno prepoznatljiv element, kako u smislu konstrukcije, tako i upotrebe, u odnosu na distributer 2.

Distributer 2 poseduje senzor 3 napetosti, kaišnik 4 (ili ekvivalentni uređaj za akumuliranje prediva) koji pogoni sopstveni električni motor (nije prikazan) i kontrolnu jedinicu ili elektroniku 60, poželjno sa mikro-procesorom (vidi crtež1 10A-10C), koji je sam po sebi poznat. Ova kontrolna jedinica ili elektronika može da oceni napetost/zategnutost prediva detektovanu senzorom 3, prilikom dovođenja u tekstilnu mašinu, poredi detektovanu napetost sa unapred definisanom vrednošću (ili SET POINT vrednošću) i proverava i podešava napetost prediva (ukoliko se razlikuje od željene vrednosti) delovanjem pomenutog električnog motora i samim tim kaišnika 4. Ovaj distributer 2 i njegovi delovi 3, 4 su tipa i načina rada koji su poznati i prema tome neće biti dalje opisivani.

Distributer, kao što je pomenuto, omogućava da se predivo dovodi u tekstilnu mašinu sa konstantnom napetošću, pri čemu je pomenuta tekstilna mašina proizvodna jedinica za gotove proizvode ili mašina za obradu prediva.

Uređaj 1 i distributer 2 definišu sistem za dovođenje prediva F u skladu sa pronalaskom. Kompenzacioni uređaj 1 može da deluje zajedno sa predivom, nakon što je prešlo preko kaišnika 4. Prema tome, ovaj kompenzacioni uređaj je u kontrolnoj petlji napetosti prediva, kao što se može videti sa crteža 1 i kao što će biti jasno iz opisa postupka u skladu sa pronalaskom. Zahvaljujući predmetnom pronalasku, moguće je poboljšati dinamičke performanse sistema distributera, tako da može trenutno da kompenzuje iznenadne promene brzine prihvatanja prediva (pozitivne ili negativne), omogućavajući motoru kaišnika da promeni brzinu da bi se predivo dovodilo u skladu sa novim uslovima prihvatanja, a bez uzrokovanja pozitivnih ili negativnih pikova finalne napetosti prediva.

Prisustvo kompenzacionog uređaja 1 u kontrolnoj petlji uvek osigurava da je napetost prediva koje napušta distributer 2 uvek jednaka zadatoj vrednosti.

Kompenzator 1 je nezavisni uređaj u odnosu na distributer 2 i sadrži električni motor 8, na primer motor jednosmerne struje sa četkicama, poželjno vrlo niske inercije, da bi se povećala njegova dinamika. U rešenju koje je dato kao primer, motor 8 direktno pokreće pogonsku osovinu koja ima dva dela, koji izlaze sa suprotnih strana motora. Na crtežima je prvi deo pogonske osovine označen brojem 7 (vidi crteže 7-9), a drugo deo, označen brojem 10, može da se vidi na crtežu 9; motor je takođe ubačen u kućište 11 uređaja. Kruta ručica 13 (koja je tako pričvršćena na samu pogonsku osovinu) je mehanički spojena sa prvim delom pogonske osovine. Na kraju 14 ručice 13 nalazi se prstenasto (ili nekog drugog oblika) telo 16 od keramike (ili drugog materijala) preko kojeg prelazi predivo.

Električni motor 8, kao što je pomenuto, poželjno ima veoma nisku inerciju da bi se omogućilo brzo pomeranje ručice 13 pod dejstvom sile prediva i na taj način brza kompenzacija ovog pomeranja bez uzrokovanja pikova napetosti u samom predivu.

Međutim, ručica 13 može slobodno da rotira (uzrokujući rotaciju motora) oko ose M (ili ose pogonske osovine), ukoliko je povuče predivo F, bilo da motor ima veoma nisku inerciju (poželjno) ili da ima ograničenu inerciju; u svakom slučaju ova ručica ima nulti ili inicijalni položaj mirovanja (na primer, položaj prikazan na crtežu 6) koji se zauzima kada tekstilna mašina T preuzima predivo F, bez promene njegove napetosti i bez prekidanja. Ova ručica može takođe da zauzima druge kompenzacione položaje, kao što je opisano u nastavku.

Sklop ručice 13 i motora 8 (tj. suštinski uređaj 1) može da radi u dva različita moda: pasivno-dinamični mod ili aktivno-prediktivni mod.

U pasivno-dinamičnom modu motor omogućava da ručica 13 (pričvršćena za pogonsku osovinu) bude povučena od strane prediva i da se pomeri iz svog položaja mirovanja, takođe uzrokujući rotaciju samog motora. Međutim, ovaj motor deluje nakon pomenutog pomeranja da bi se ručica 13 vratila u položaj mirovanja. U ovom modu, ili radnom modu, motor suštinski radi kao "dinamična" opruga, čija sila (kojom deluje na ručicu 13) može da se programira putem programiranja i/ili kontrolisanja obrtnog momenta motora.

Međutim, ova sila nije unapred definisana i fiksirana (kao u rešenju iz US4752044), već može da varira time što se automatski prilagođava promenama zadate vrednosti napetosti prediva, u različitim fazama proizvodnog procesa, tako da se ručica uvek održava u unapred definisanom položaju, kakva god da je zadata radna napetost prediva, prilikom svake konkretne faze proizvodnje finalnog proizvoda. Ovo omogućava da se motor 8 suprotstavlja jednakom, ali suprotnom silom, sili koja pomera ručicu 13 (sa kojom je uvek direktno povezan) iz položaja mirovanja, da bi se ova ručica održavala u ravnotežnom položaju (na primer, položaju "3 sata", prikazanom na crtežu 6).

Varijabilnost suprotstavljajuće sile, ili delovanja motora na ručicu 13, biće opisana u nastavku.

U aktivno-prediktivnom modu, motor 8 može da deluje unapred (u "prediktivnom" modu), čim se detektuje promena napetosti prediva (detektovana pomoću senzora 3) usled promene u radnoj fazi mašine. U ovom slučaju, motor 8 pomera ručicu 13, koju nosi pogonska osovina, do kompenzacionog položaja, sposobnog da kompenzuje promenu napetosti: ukoliko ona raste, motor 8 pomera ručicu do kompenzacionog položaja "6 sati", sa crteža 7, a ukoliko napetost prediva opada (jer je tekstilna mašina stala ili usporila prihvatanje prediva) motor pomera ručicu 13 u kompenzacioni položaj "12 sati", sa crteža 8. Ovo omogućava da se napetost/zategnutost prediva održava konstantnom, bez obzira na radnu i proizvodnu fazu tekstilne mašine T.

Crteži 11A-11C prikazuju krive napetosti u situaciji kada je sklop motor-ručica ili uređaj 1 neaktivan (crtež 11A), u pasivno-dinamičnom modu (crtež 11B) ili u aktivnoprediktivnom modu (crtež 11C).

Na ovim crtežima, krive ili linije F, K, W i Y, respektivno, definišu zadatu napetost prediva (u produktivnoj radnoj fazi, kriva F), izmerenu napetost prediva (kriva K), zadati položaj ručice 13 (kriva W) i stvarni položaj ručice 13 (kriva Y). Na ovim crtežima, vreme je na apscisi, a na ordinati je izmerena napetost za F i K, kao i položaj za W i Y.

Kao što se može videti poređenjem crteža, kada je uređaj 1 neaktivan, izmerena napetost prediva ima značajne pikove i varijacije u poređenju sa drugim situacijama, sa crteža 11B, 11C. Poređenjem crteža 11B i 11C, može se isto tako videti da napetost prediva ima limitiranije varijacije u situacijama kada uređaj 1 deluje u aktivno-prediktivnom modu. Konačno, na crtežu 11C se može videti da položaj mirovanja ručice 13 (kriva W) nije unapred definisana, ali prati promene napetosti prediva; takođe, položaj mirovanja je "praćen" "trenutnim" položajem ručice, tokom kompenzovanja koje obavlja uređaj 1.

Drugi deo 10 pogonske osovine podržava magnet 18, koji zajedno sa ručicom 13, spojenom sa motorom 8, može slobodno da rotira oko njegove ose M, unutar određenog kružnog sektora (uzrokujući rotaciju pogonske osovine). Alternativno, sklop koji čine ručica 13 i magnet 18 može da rotira slobodno, vršeći kompletni obrt oko ose rotacije M (osa pogonske osovine); drugim rečima, i ručica 13 i magnet 18 su žljebno spojeni sa pogonskom osovinom, što ima za rezultat da oboje na isti način rotiraju oko ose M, slobodno ili unutar ugaonog sektora. Ovo omogućava da se položaj ručice 13 trenutno zna, detektovanjem položaja pomoću magneta.

U tu svrhu postavljeni su detektori 19 položaja oko magneta, na primer jedan ili više linearnih Hall senzora 20, koji mogu da generišu signal položaja koji se šalje, na primer, do kontrolne jedinice 70 kompenzacionog uređaja 1. Zahvaljujući podacima iz Hall senzora, ova jedinica 70 može da transformiše rotaciju motora u dve sinusoide sa razmakom od 90<o>(sinus i kosinus) iz kojih se, u realnom vremenu, može dobiti apsolutni položaj osovine, a time i ručice 13, koja deluje zajedno sa predivom, pri čemu je ručica 13 čvrsto spojena sa osovinom i magnetom 18.

U jednom rešenju, kontrolna jedinica takođe korisno sadrži sisteme (poznate same po sebi) koji pogone električni motor i kontrolišu njegovu brzinu rotacije i primenjeni obrtni moment.

Poželjno je, takođe, obezbediti razmenu podataka u realnom vremenu između kontrolne elektronike 60 distributera 2 i kontrolne jedinice 70 kompenzacionog uređaja 1, tako da se može zadati željeni obrtni moment motora ovog uređaja 1, a zatim i kontrolisati njegova rotacija i očitavati položaj (i konsekventno, na direktan i trenutan način, ručice 13). Zadavanje obrtnog momenta je dinamično i nije fiksirano, jer zavisi od zadane napetosti prediva ili napetosti detektovane pomoću senzora 3.

Razmena informacija može da se odvija na jedan od sledećih načina: preko bilo kojeg serijske magistrale, preko digitalnih ili PWM signala ili preko analognih signala.

Prema tome, jasno je da distributer 2 (pomoću svoje kontrolne elektronike), koji deluje zajedno sa pomenutim kompenzacionim uređajem 1, može da zna položaj ručice 13 u realnom vremenu, na siguran i trenutan način, i može da podešava obrtni moment/pomak/brzinu primenjene na motor kompenzacionog uređaja 1. Ovo je moguće zbog direktne veze između pogonske osovine i pomenute ručice, ili zbog direktnog dejstva ovog motora na ručicu.

Adekvatnim upravljanjem primljenog signala položaja ručice 13 i adekvatnom kontrolom motora koji dejstvuje na ovu ručicu, sistem distributera prediva F, u skladu sa pronalaskom, može da zatvori drugu kontrolnu petlju za položaj ručice 13 skoro trenutno, da bi je držao u željenom položaju, na primer u njenom centralnom položaju ("3 sata"), prilikom promena zadate napetosti. Cilj ovoga je kompenzovanje kretanja prediva i promena njegove napetosti/zategnutosti, povezanih sa različitim radnim fazama tekstilne mašine.

Referišući se na crteže 10A, 10B, sistem se može implementirati na različite načine: 1. Kompenzacioni uređaj 1 ima svoju kontrolnu jedinicu 70, koja je predviđena da primi iz kontrolne elektronike 60 distributera 2 referencu položaj mirovanja (označeno kao blok 80 na crtežima 10A i 10B) koji ručica mora da održava prilikom varijacija zadate ili detektovane napetosti prediva F. Kontrolna jedinica 70 deluje zajedno sa elementom (magnet 18) za merenje položaja ručica 13 i pogonskog motora 8 (blokovi 81 i 82). Prema tome, kontrolna jedinica zatvara kontrolnu petlju za položaj ručice 13.

2. Alternativno i poželjno, kontrolna elektronika 60 distributera 2 dobija podatke koji se odnose na položaj ručice 13 od magneta 18 i konsekventno zadaje vrednost obrtnog momenta motora 8, da bi se zatvorila kontrolna petlja za taj položaj (na osnovu zadate ili detektovane napetosti prediva). U ovom slučaju, pogonski element motora 8 može biti lociran u kontrolnoj jedinici 70 kompenzacionog uređaja 1 (na koji se prenosi referenca od strane distributera) ili u elektronici 60 distributera 2 (kao što je opisano u nastavku). Ovo rešenje je poželjno, jer kontrolna elektronika 60 distributera 2 ne samo da zna položaj ručice, već isto tako direktno poznaje izmerenu napetost prediva (koje je povezano sa senzorom 3 napetosti) i može da upotrebi ove dve informacije za optimizaciju performansi sistema. Na primer, ukoliko takva elektronika detektuje porast napetosti prediva, usled iznenadnog zahteva za predivom od strane tekstilne mašine T, može odlučiti da automatski promeni zadatu tačku položaja ručice 13, na primer pomerajući je iz položaja "3 sata" u položaj "6 sati". Ovo je u skladu sa aktivno-prediktivnim režimom rada sklopa motora 8 i ručice 13, naznačenog gore.

Ova funkcija takođe omogućava dalju redukciju pika napetosti, jer se koristi ne samo niska inercija motora 8, već i njegova dinamika da bi se obavila kompenzacija. Očigledno, isto važi i za fazu naglog usporavanja preuzimanja. Sve ovo se zapravo može videti sa crteža 11C i poređenjem sa ranije pomenutim crtežom 11B.

Elektronika sistema distributera (tj. kontrolna jedinica 70 kompenzacionog uređaja 1 ili kontrolna elektronika 60 distributera 2, kao što je gore opisano), nastavljajući da čita položaj ručice 13 (koji zavisi od detektovane napetosti prediva F) i odgovarajućom kontrolom obrtnog momenta motora koji deluje zajedno sa ručicom 13, može da održava položaj kompenzacione ručice 13 na željenoj vrednosti. Ova vrednost obrtnog momenta će stoga omogućiti da se ručica 13 održava u ravnoteži, u svom položaju mirovanja, na primer u položaju "3 sata", primenom sile koja je jednaka i suprotna napetosti pri uvlačenju prediva u ručicu, direktno preko pogonske osovine. Ovo se odvija bez ikakvog kašnjenja u delovanju na ručicu 13, kao što se nasuprot tome dešava u rešenju iz WO 2013/064879.

Dakle, povećanje ili smanjenje napetosti prediva će uzrokovati pomeranje ručice 13 iz ravnotežnog položaja, uvek održavajući zadatu radnu napetost prediva, kao što je navedeno u nastavku:

a) u slučaju kada je potrebno da se zadata napetost prediva poveća tokom procesiranja, ručica 13 će, očigledno, imati tendenciju padu (pomeranje prema položaju "6 sati", sa crteža 7), a elektronika sistema (tj. kontrolna jedinica 70 uređaja 1 ili kontrolna elektronika 60 distributera 2) koja očitava ovu promenu položaja, izračunaće nov obrtni momenat koji treba primeniti na motor 8 da bi se ručica 13 vratila u položaj mirovanja; b) u slučaju kada je potrebno da se zadata napetost smanji tokom procesiranja, ručica 13 će, očigledno, imati tendenciju podizanja (pomeranje prema položaju "12 sati", sa crteža 8), a kontrolna jedinica ili elektronika distributera, koja očitava ovu promenu položaja, izračunaće nov obrtni momenat koji treba primeniti na motor 8 da bi se ručica 13 vratila u položaj mirovanja.

Prema tome, elektronika distributera može da kontroliše položaj kompenzacione ručice 13, automatski i brzo, upravo zato što je ručica pričvršćena za pogonsku osovinu, čime se operateru omogućava da po želji menja radnu napetost tokom procesiranja, na primer da postepeno menja napetost/zategnutost tokom proizvodnog ciklusa finalnog proizvoda (na primer, postepena kompresija na medicinskim čarapama, itd.). Svaka promena napetosti uključuje promenu obrtnog momenta motora koji deluje na ručicu 13, koja će uvek zauzimati položaj mirovanja (na primer "3 sata) ili će se vraćati u njega da bi se držala konstantnom "trenutna" napetost prediva ili napetost koju predivo preuzima tokom određene faze dovođenja, a koja je zahtevana za tu konkretnu fazu proizvodnje.

Drugim rečima, sistem distributera je opremljen kontrolnom jedinicom (uređaja 1 ili distributera 2), uključujući na primer mikro-procesor, koji kontroliše rad motora koji direktno pomera ručicu 13. Kako god, ova ručica, zajedno sa pogonskom osovinom sa kojom je povezana, može inicijalno da se slobodno kreće oko ose M (uzrokujući rotaciju motora) kada brzina preuzimanja od strane tekstilne mašine ili kada uslovi dovođenja variraju, što konsekventno menja napetost prediva koje prolazi kroz prstenasto telo 16, koje drži ručica 13.

Bilo koja promena položaja ručice 13 (u odnosu na unapred definisanu referencu ili položaj mirovanja, npr. "3 sata") se detektuje pomoću kontrolne jedinice sistema distributera, preko signala koji dolaze iz elementa 19 za detekciju položaja. Ovi podaci se dovode to pomenute elektronske kontrolne jedinice (60, 70) da bi sistem distributera zatvorio kontrolnu petlju.

Konkretno, kontrolna jedinica 70 uređaja 1 može da detektuje koliko se ručica 13 (ugaono) pomerila iz referentnog položaja, te na osnovu ove vrednosti kontrolna elektronika 60 distributera 2 može da nadgleda, menja i kontroliše napajanje motora kaišnika 4, tako da menja brzinu rotacije da bi se kompenzovalo ugaono pomeranje ručice 13 u odnosu na referentni položaj. Na ovaj način, distributer 2 koristi informaciju o položaju ručice 13 da anticipira promenu (ubrzavanje/usporavanje kaišnika 4), dodatno poboljšavajući kvalitet napetosti prilikom isporuke. Ovo je u skladu sa "aktivno-prediktivnim" režimom rada, koji je gore opisan.

Takođe u ovom slučaju (kao i u slučaju iz EP 2262940) kompenzacioni uređaj 1 dejstvuje kao "balans" i elektronika sistema distributera će u realnom vremenu računati obrtni moment koji treba primeniti na motor 8, koji deluje zajedno sa ručicom 13, da bi je uvek držao u ravnoteži na potpuno automatski način. Ovo zavisi od "trenutne" napetosti prediva F (očigledno da bi se održavala unapred definisana napetost).

Kontrolisanje položaja ručice 13, na ovaj način, takođe ima kompenzacioni efekat na napetost prilikom isporuke, što dovodi do totalne eliminacije ili drastične redukcije pikova napetosti i opuštanja samog prediva. U stvari, kada tekstilna mašina T iznenada povećava potražnju za predivom F, a dinamika motora koji pogoni kaišnik 4 nije dovoljna da kompenzuje takvu promenu, ručica 13 će imati tendenciju da padne (pomeranje prema položaju "6 sati") povećavajući količinu prediva F koja se šalje mašini T; ovo se odvija dok motor kaišnika 4 ne dostigne potrebnu brzinu rotacije da bi se eliminisao ili redukovao pik napetosti. U tom trenutku, ručica će se automatski vratiti u svoj početni položaj ili položaj mirovanja.

Nasuprot tome, kada tekstilna mašina iznenada smanjuje potražnju za predivom, a dinamika motora koji pogoni kaišnik 4 nije dovoljna da kompenzuje takvu promenu, ručica 13 će imati tendenciju da se podigne (pomeranje prema položaju "12 sati" sa crteža 8) smanjujući količinu prediva F koja se šalje mašini T, sve dok motor kaišnika 4 ne dostigne potrebnu brzinu rotacije da bi se eliminisalo ili redukovalo opuštanje prediva. U tom trenutku, ručica će se automatski vratiti u svoj početni položaj ili položaj mirovanja (crtež 6).

U svom prvom rešenju, položaj mirovanja ručice 13 leži unutar opsega kretanja kompenzacionog uređaja ili ručice 13, koja ima dve ograničavajuće pozicije (tj.6 sati i 12 sati).

Takođe, znajući položaj kompenzacione ručice 13, precizno i u realnom vremenu, elektronika distributera 2 može da iskoristi ovu informaciju da ubrza ili uspori rotaciju kaišnika 4 da bi se minimalizovalo vreme za uspostavljanje nove idealne brzine kako bi se dobila i održavala konstantna zadata vrednost napetosti prediva F, dodatno ograničavajući amplitudu pikova napetosti i opuštanja prediva F.

Takođe, znajući položaj kompenzacione ručice 13 i vrednost napetosti, izmerene pomoću senzora 3, precizno i u realnom vremenu tokom prelaznih faza (promene brzine preuzimanja), sistem distributera može da menja pogon motora 8 koji deluje zajedno sa ručicom 13 da bi se dodatno redukovala promena napetosti prilikom isporuke od strane distributera 2; na primer:

i) tokom faze naglog ubrzanja, ručica 13 ima tendenciju da padne (pomeranje prema kompenzacionom položaju "6 sati", sa crteža 7) , a izmerena napetost prediva ima tendenciju da poraste; u ovom slučaju, elektronika sistema distributera može da odluči da:

1) prekine zatvaranje petlje koja kontroliše položaj ručice 13 ili redukuje njen efekat, tako da predivo može da spusti ručicu 13 sve dok napetost prediva ne bude unutar unapred definisanih limita, koristeći tako ovaj interval za pomeranje iz položaja 3 sata u položaj 6 sati, kao zaliha prediva F koje treba dovesti; 2) automatski postavi zadanu radnu tačku ručice 13 u niži položaj, da bi se obezbedila veća količina prediva F tekstilnoj mašini T, sve dok se kritično stanje ne prevaziđe.

(ii) tokom faze naglog usporavanja, ručica 13 ima tendenciju da se podigne (pomeranje prema kompenzacionom položaju "12 sati", sa crteža 8) , a izmerena napetost prediva ima tendenciju da padne; u ovom slučaju, sistem distributera može da odluči da:

1) prekine zatvaranje petlje koja kontroliše položaj ili redukuje njen efekat, tako da ručica 13 može da povrati predivo F, sve dok napetost prediva ne bude unutar unapred definisanih limita, koristeći tako interval za pomeranje iz položaja 3 sata u položaj 12 sati, delujući sa ciljem da povrati prekomernu količinu dovedenog prediva;

2) automatski postavi zadanu radnu tačku ili položaj mirovanja ručice 13 u viši položaj, da bi se obezbedila manja količina prediva F tekstilnoj mašini T, sve dok se kritično stanje ne prevaziđe.

Zadana tačka ili referentna vrednost za kontrolnu petlju položaja kompenzacione ručice 13, ovde pretpostavljeno, na primer, da je to položaj "3 sata" (crtež 6), može umesto toga da bude varijabilna i na odgovarajući način dinamički upravljana od strane elektronike distributera da bi se (na primer) omogućila eventualna naredna faza dovođenja; na primer, tokom faze u kojoj se predivo usporava, a zatim i zaustavlja od strane tekstilne mašine, zadana tačka može automatski da pređe u položaj 12 sati, tako da se obezbedi veća zaliha prediva F za buduće ubrzavanje ili ponovno pokretanje, čime se dalje redukuje naredni pik.

U narednom rešenju pronalaska (već uključenom u crteže), takođe je prisutan bubanj ili cilindar 26, na koji se odlaže predivo tokom faze oporavka, a koji je povezan sa kompenzacionom ručicom 13, čime se povećava količina uskladištenog prediva F, jer se amplituda ugaonog sektora rotacije povećala i u ovom slučaju nije više ograničena na položaj između 6 sati i 12 sati, već može slobodno da rotira oko ose rotacije M.

Bubanj na koji se odlaže predivo može biti spojen sa ručicom 13 ili može slobodno da rotira na ležajevima koji čine njegovu rotaciju nezavisnom. Prečnik bubnja određuje maksimalnu količinu prediva F koja može da se povrati iz uređaja 1 / sistema distributera 2. Prema tome, ovaj bubanj ima različite dimenzije, u zavisnosti od željene količine prediva F koju treba povratiti na njega. Bubanj može biti cilindričan, polu-cilindričan ili može imati oblik sa promenljivim poprečnim presekom.

Kompenzacioni uređaj može da radi bez mehaničkih graničnika, koji ga sprečavaju da rotira izvan sektora između položaja 6 sati i 12 sati, što omogućava ručici 13 da rotira bez ograničenja oko ose, tokom faze oporavka. U ovom slučaju, ručica 13 može slobodno da odlaže mnogo veću količinu prediva, uskladištenog na bubanj 26 tokom faze oporavka, a koje se zatim dovodi nazad do tekstilne mašine, prilikom naredno ponovnog pokretanja.

Ovim se dobija dvostruki "rezervoar" prediva, tj. bubanj 26, kao dodatak kaišniku 4. Zahvaljujući predmetnom pronalasku, jedan "sistem" može da radi čak i sa veoma različitim napetostima prediva, bez potrebe za bilo kakvom akcijom od strane operatera. Ovaj sistem je u stanju da kompenzuje nagle promene u dovođenju, bez uzrokovanja pikova napetosti ili opuštanja prediva, kao i da, u maloj meri, povrati veće količine prediva F u odnosu na ranije opisana aktuelna rešenja.

Opisana su različita rešenja pronalaska. Naravno, moguća su i druga rešenja. Na primer, prstenasto keramičko telo ručice 13 može da se zameni telom koje je izrađeno od bilo kojeg drugog materijala, koji ima karakteristike klizanja adekvatne za ovu primenu. Pored toga, tekst opisuje upotrebu motora jednosmerne struje sa četkicama, ali jasno je da se može koristiti bilo koji tip električnog motora ili aktuatora (bez četkica, koračni, itd.), kao i pneumatski motori.

Opisana je upotreba enkodera sa Hall senzorima, za detekciju rotacije pogonske osovine, ali može se koristiti bilo koji enkoder raspoloživ na tržištu, ili se Hall senzor može ugraditi u motor; u ovom slučaju, nema potrebe da pogonska osovina viri sa obe strane.

Pored toga, ručica 13 je kruta, iako može imati minimalnu fleksibilnost, tako da dodatno amortizuje kompenzacioni efekat, gde je ta fleksibilnost posledica materijala ili poprečnog preseka s kojim je ručica izrađena. Štaviše, ova kompenzaciona ručica je opisana kao rotirajuća, ali može biti zamenjena ručicom koja prati linearno kretanje, korišćenjem linearnog aktuatora ili motora koji se pomera longitudinalno kroz položaje ekvivalentne položajima 6, 3 i 12 sati.

Konačno, opisano je postojanje kontrolne jedinice za uređaj 1, koja deluje zajedno sa kontrolnom elektronikom distributera 2. Očigledno, ova kontrolna jedinica može biti ona distributera 2 (tj., može biti deo njegove kontrolne elektronike) i može delovati automatski kada je telo 11 uređaja 1 spojeno sa distributerom 2, automatski prepoznajući prisustvo uređaja 1 (prisustvo tela 11 se detektuje odgovarajućim konektorima, nisu prikazani, preko kojih kontrolna jedinica deluje zajedno sa motorom uređaja 1 i enkoderom ili senzorom položaja za pogonsku osovinu, spojenu sa ručicom 13). Ovo rešenje je prikazano na crtežu 10C.

Pronalazak se odnosi na distribuciju tekstilnog prediva, ali isto tako i na metalne žice. Takođe, ove varijante se smatraju uključenim u obim pronalaska, kao što je definisano pratećim zahtevima.

Claims (14)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Postupak za dovođenje prediva ili niti, uključujući metalne žice, do tekstilne mašine (T) pri konstantnoj napetosti, ili do mašine za preradu metalne žice, pri čemu je pomenuto dovođenje prediva diskontinuirano, to jest u sekventnim fazama u kojima se predivo (F) pomera pri najmanje prvom ili najmanje drugom uslovu dovođenja ili preuzimanja od strane mašine, koji se razlikuju jedan od drugog, gde pomenuti uslovi vremenski prate jedan drugog, pomenuto dovođenje se obavlja pomoću distributera prediva (2) koji ima uređaje (3) za detekciju napetosti/zategnutosti, element (4) za akumulaciju prediva koji je pogonjen sopstvenim električnim motorom i kontrolni element (60) spojen sa takvim uređajem (3) za detekciju napetosti, pri čemu je predviđen kompenzacioni uređaj (1) povezan sa pomenutim distributerom (2) koji deluje zajedno sa predivom (F) koje dolazi iz pomenutog elementa (4) za akumulaciju, pre zajedničkog delovanja sa pomenutim uređajem (3) za detekciju napetosti, pri čemu pomenuti kompenzacioni uređaj (1) može da kompenzuje promene uslova dovođenja ili preuzimanja prediva (F) pri tranziciji između svakog prvog i svakog drugog uslova dovođenja ili preuzimanja, koji sledi prvom, čime se omogućava kontrolnom elementu (60) distributera da dejstvuje na element (4) za akumulaciju da bi promenio njegovo delovanje na predivo i održavao vrednost napetosti, detektovanu uređajem (3) za detekciju, konstantnom tokom vremena i jednakom zadatoj vrednosti, pri čemu se pomenuta konstantna napetost takođe održava tokom faze promene uslova dovođenja, zahvaljujući interakciji između pomenutog prediva i pomenutog kompenzacionog uređaja (1), gde kompenzacioni uređaj (1) sadrži pokretni kompenzacioni element (13) koji nosi telo (16) i može da deluje zajedno sa predivom (F) na jednom slobodnom kraju, pri čemu pomenuti pokretni kompenzacioni element može da se pomera iz unapred definisanog položaja mirovanja u smeru dovođenja prediva (F), kada predivo prelazi iz stanja manjeg preuzimanja u stanje većeg preuzimanja, ali se pomera u suprotnom smeru kada predivo (F) prelazi iz stanja većeg preuzimanja u stanje manjeg preuzimanja, pri čemu se pomenuti kompenzacioni element (13) vraća u položaj mirovanja na kraju takve promene preuzimanja, naznačen time što je predviđena kontrola kretanja pomenutog kompenzacionog elementa (13) pomoću sopstvenog odgovarajućeg električnog motora (8) neposredno i kruto povezanog sa pomenutim kompenzacionim elementom (13) i koji može da direktno kontroliše kretanje pomenutog kompenzacionog elementa (13), pri čemu je pomenuti kompenzacioni element (13) kruta ručica, kontrolisana u skladu sa zadatom ili detektovanom napetošću prediva (F) i izmerenim položajem tokom svake faze dovođenja u tekstilnu mašinu.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što kompenzacioni element (13) i njegov električni motor (8), koji kontroliše njegovo kretanje direktno i striktno, rade u pasivnodinamičnom modu, pri čemu pomenuti kompenzacioni element (13) može da se slobodno pomera, zajedno sa motorom, pod dejstvom sile prediva (F), ali se vraća u položaj mirovanja nakon takvog pomeranja pomoću električnog motora (8), gde pomenuti motor (8) generiše obrtni moment koji može da održava pomenuti kompenzacioni element prediva (F) u položaju mirovanja, prilikom dovođenja prediva u tekstilnu mašinu.

3. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što kompenzacioni element (13) i odgovarajući električni motor (8), koji kontroliše njegovo kretanje, rade u aktivno-prediktivnom modu, pri čemu motor (8) pomera kompenzacioni element (13) iz položaja mirovanja u položaj za kompenzaciju, odgovarajući na promenu napetosti prediva (F), čim se takva promena detektuje.

4. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što obezbeđuje kontinualnu kontrolu električnog motora (8) kompenzacionog uređaja pomoću kontrolne jedinice (60, 70) povezane direktno ili indirektno sa uređajem (3) za detekciju napetosti.

5. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što alternativno predviđeno da pomenuti kompenzacioni element (13) rotira oko fiksne ose (M) pogonske osovine, koja izlazi iz električnog motora sa kojim je pomenuti kompenzacioni element kruto spojen, ili se pomera duž kompenzacionog uređaja (1).

6. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što je dalje predviđeno akumuliranje prediva (F) na kompenzacionom uređaju (1), pored akumulacije prediva na elementu (4) za akumulaciju, distributera (2).

7. Postupak prema zahtevima 1 i 5, naznačen time što je kretanje kompenzacionog elementa (13) alternativno ugaono ograničeno ili neograničeno.

8. Sistem za dovođenje prediva, uključujući metalne žice ili niti, do tekstilne mašine (T) pri konstantnoj napetosti, ili do mašine za preradu metalne žice, pri čemu je pomenuto dovođenje prediva diskontinuiran ili u sekventnim fazama u kojima se predivo (F) pomera pri najmanje prvom ili najmanje drugom uslovu dovođenja ili preuzimanja od strane mašine, koji se razlikuju jedan od drugog, gde pomenuti uslovi vremenski prate jedan drugog, pri čemu pomenuti sistem za dovođenje deluje u skladu sa postupkom iz zahteva 1, i sadrži distributer prediva (2) koji ima uređaje (3) za detekciju napetosti/zategnutosti, element (4) za akumulaciju prediva koji je pogonjen sopstvenim električnim motorom i kontrolni element (60) spojen sa takvim uređajem (3) za detekciju napetosti i elementom (4) za akumulaciju i koji može da deluje na pomenuti element (4) za akumulaciju na osnovu napetosti dobijene iz takvog uređaja (3) za detekciju napetosti, pri čemu je predviđen kompenzacioni uređaj (1) povezan sa pomenutim distributerom (2) koji deluje zajedno sa predivom (F) koje dolazi iz pomenutog elementa (4) za akumulaciju, pre zajedničkog delovanja sa pomenutim uređajem (3) za detekciju napetosti, pri čemu pomenuti kompenzacioni uređaj može da kompenzuje promene uslova dovođenja ili preuzimanja prediva (F) pri tranziciji između svakog prvog i svakog drugog uslova dovođenja ili preuzimanja, koji sledi prvom, čime se omogućava kontrolnom elementu (60) distributera da dejstvuje na element (4) za akumulaciju da bi promenio njegovo delovanje na predivo i održavao vrednost napetosti, detektovanu uređajem (3) za detekciju, konstantnom tokom vremena i jednakom zadatoj vrednosti, pri čemu se pomenuta konstantna napetost takođe održava čak i tokom faze promene uslova dovođenja, zahvaljujući interakciji između pomenutog prediva i pomenutog kompenzacionog uređaja (1), gde kompenzacioni uređaj (1) sadrži pokretni kompenzacioni element (13) koji može da se pomera iz unapred definisanog položaja mirovanja u smeru dovođenja prediva (F), kada predivo prelazi iz stanja manjeg preuzimanja u stanje većeg preuzimanja, ali se pomera u suprotnom smeru kada predivo (F) prelazi iz stanja većeg preuzimanja u stanje manjeg preuzimanja, pri čemu se pomenuti kompenzacioni element (13) vraća u položaj mirovanja na kraju takve promene preuzimanja, naznačen time što je kompenzacioni element (13) kruta ručica koja nosi terminalno telo (16) koje može da deluje zajedno sa predivom (F), pri čemu je pomenuta kruta ručica (13) direktno i kruto povezana sa sopstvenim električnim motorom (8) koji direktno kontroliše njegovo kretanje u skladu sa zadatom ili detektovanom napetošću prediva (F), pri čemu je pomenuta kruta ručica postavljena između pomenutog elementa (4) za akumulaciju prediva i pomenutog uređaja (3) za detekciju napetosti, ali odvojena od njega.

9. Sistem prema zahtevu 8, naznačen time što alternativno položaj mirovanja kompenzacionog elementa (13) leži unutar opsega kretanja takvog kompenzacionog elementa, koji ima dva granična položaja ili je definisan unutar kružne putanje takvog elementa oko ose (M), pri čemu pomenuta putanja nije ugaono ograničena.

10. Sistem prema zahtevu 8, naznačen time što je obezbeđen uređaj (19) za detekciju položaja, da bi se odredio položaj krute ručice (13), pri čemu je pomenuti uređaj (19) za detekciju položaja povezan sa pogonskom osovinom pomenutog električnog motora, koji takođe nosi pomenutu krutu ručicu.

11. Sistem prema zahtevu 10, naznačen time što je predviđena kontrolna jedinica (60, 70) za električni motor (8) kompenzacionog uređaja (1) povezana sa uređajem (19) za detekciju položaja i koja može da detektuje pomeranje kompenzacionog elementa (13) iz unapred definisanog položaja mirovanja pomoću pomenutog uređaja (19) za detekciju položaja i može da vrati pomenuti kompenzacioni element (13) u unapred definisan položaj mirovanja preko kontrole električnog motora za koji je kompenzacioni element (13) čvrsto i direktno spojen, pri čemu je pomenuta kontrolna jedinica (60, 70) direktno ili indirektno povezana sa uređajem (3) za detekciju napetosti prediva, i kontroliše električni motor na osnovu detektovane napetosti/zategnutosti prediva (F) kada se pomenuto predivo (F) dovodi do mašine.

12. Sistem prema zahtevu 11, naznačen time što je pomenuta kontrolna jedinica (60, 70) alternativno povezana sa kompenzacionim uređajem (1) i spojena sa kontrolnim uređajem distributera (2) ili je pomenuta kontrolna jedinica deo kontrolnog uređaja distributera (2).

13. Sistem prema zahtevu 8, naznačen time što je pomenuti kompenzacioni uređaj (1) komponenta nezavisna od distributera (2), time što je pomenuti kompenzacioni uređaj (1) odvojivo pričvršćen za distributer (2) i smešten na jednom kraju (2A) ili na jednoj strani pomenutog distributera, time što je pomenuti kompenzacioni uređaj (1) potpuno automatski, u odnosu na pomenuti distributer (2), ali je blisko povezan sa pomenutim distributerom kada je spojen sa njim.

14. Sistem prema zahtevu 8, naznačen time što pomenuti kompenzacioni uređaj (1) ima element (26) koji rotira oko svoje ose i može da prihvata predivo (F) koje se namotava pri jednom od pomenutih uslova dovođenja ili preuzimanja od strane mašine.