RS65886B1 - Postupci za lečenje kancera bispecifičnim anti-cd3xmuc16 antitelima i anti-pd-1 antitelima - Google Patents

Postupci za lečenje kancera bispecifičnim anti-cd3xmuc16 antitelima i anti-pd-1 antitelima

Info

Publication number
RS65886B1
RS65886B1 RS20240959A RSP20240959A RS65886B1 RS 65886 B1 RS65886 B1 RS 65886B1 RS 20240959 A RS20240959 A RS 20240959A RS P20240959 A RSP20240959 A RS P20240959A RS 65886 B1 RS65886 B1 RS 65886B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
antibody
antigen
seq
amino acid
acid sequence
Prior art date
Application number
RS20240959A
Other languages
English (en)
Inventor
Alison Crawford
Original Assignee
Regeneron Pharma
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Regeneron Pharma filed Critical Regeneron Pharma
Publication of RS65886B1 publication Critical patent/RS65886B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/3955—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against proteinaceous materials, e.g. enzymes, hormones, lymphokines
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/39558—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against tumor tissues, cells, antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K45/00—Medicinal preparations containing active ingredients not provided for in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A61K45/06—Mixtures of active ingredients without chemical characterisation, e.g. antiphlogistics and cardiaca
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/2809—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against the T-cell receptor (TcR)-CD3 complex
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/2818—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against CD28 or CD152
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • C07K16/3076—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells against structure-related tumour-associated moieties
    • C07K16/3092—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells against structure-related tumour-associated moieties against tumour-associated mucins
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/46—Hybrid immunoglobulins
    • C07K16/468—Immunoglobulins having two or more different antigen binding sites, e.g. multifunctional antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • A61K2039/507—Comprising a combination of two or more separate antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/545—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the dose, timing or administration schedule
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/31—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency multispecific
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/33—Crossreactivity, e.g. for species or epitope, or lack of said crossreactivity
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/75—Agonist effect on antigen
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/76—Antagonist effect on antigen, e.g. neutralization or inhibition of binding

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Medicinal Preparation (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)

Description

Opis
OBLAST PRONALASKA
[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na postupke za lečenje kancera koji se sastoje od davanja subjektu kome je to potrebno terapeutski efikasne količine antitela koje se specifično vezuje za receptor programirane ćelijske smrti 1 (PD-1) u kombinaciji sa bispecifičnim antitelom koje se vezuje za mucin 16 (MUC16) i CD3.
STANJE TEHNIKE
[0002] Mucin 16 (MUC16), takođe poznat kao kancer antigen 125, karcinoma antigen 125, antigen ugljenihhidrata 125 ili CA-125, je jednostruki transmembranski domen visoko glikozilovanog integralnog membranskog glikoproteina koji je visoko eksprimiran u kanceru jajnika. MUC16 se sastoji od tri glavna domena: ekstracelularnog N-terminalnog domena, velikog tandemskog ponavljajućeg domena ispresecanog domenima sperme morskog ježa, enterokinaze i agrina (SEA) i karboksil terminalnog domena koji se sastoji od segmenta transmembranskog regiona i kratkog citoplazmatskog repa. Proteolitičko cepanje dovodi do oslobađanja ekstracelularnog dela MUC16 u krvotok. MUC16 je prekomerno eksprimiran u kancerima uključujući kancer jajnika, kancer dojke, kancer pankreasa, kancer ne-malih ćelija pluća, intrahepatičnom holangiokarcinomu - tipu koji formira masu, adenokarcinomu grlića materice i adenokarcinomu želudačnog trakta, kao i u bolestima i stanjima, uključujući zapaljenske bolesti creva, ciroze jetre, srčane insuficijencije, peritonealne infekcije i abdominalne hirurgije. (Haridas, D. et al., 2014, FASEB J., 28:4183-4199). Pokazalo se da ekspresija na ćelijama raka štiti ćelije tumora od imunog sistema. (Felder, M. et al., 2014, Molecular Cancer, 13:129). Ispitivani su postupci za lečenje kancera jajnika korišćenjem antitela na MUC16. Oregovomab i abgovomab su anti-MUC16 antitela koja su imala ograničen uspeh. (Felder, supra, Das, S. and Batra, S.K.2015, Cancer Res.75:4660-4674.)
[0003] CD3 je homodimerni ili heterodimerni antigen eksprimiran na T ćelijama u vezi sa kompleksom receptora T ćelija (TCR) i neophodan je za aktivaciju T ćelija. Funkcionalni CD3 se formira iz asocijacije dimera dva od četiri različita lanca: epsilon, zeta, delta i gama. Dimerni aranžmani CD3 uključuju gama/epsilon, delta/epsilon i zeta/zeta. Pokazalo se da antitela protiv CD3 grupišu CD3 na T ćelijama, uzrokujući aktivaciju T ćelija na način sličan angažovanju TCR-a od strane MHC molekula napunjenih peptidima. Stoga su anti-CD3 antitela predložena u terapeutske svrhe koje uključuju aktivaciju T ćelija. Pored toga, bispecifična antitela koja su sposobna da vežu CD3 i ciljni antigen su predložena za terapeutsku upotrebu koja uključuje ciljanje imunih odgovora T ćelija na tkiva i ćelije koje eksprimuju ciljni antigen.
[0004] Signalizacija receptora programirane ćelijske smrti-1 (PD-1) u mikrookruženju tumora igra ključnu ulogu u omogućavanju ćelijama tumora da izbegnu imunološki nadzor od strane imunog sistema domaćina. Blokada signalnog puta PD-1 pokazala je kliničku aktivnost kod pacijenata sa više tipova tumora, a terapeutici antitela koji blokiraju PD-1 (npr., nivolumab i pembrolizumab) su odobreni za lečenje metastatskog melanoma i metastatskih skvamoznih ne-malih ćelija kancera pluća. Nedavni podaci su pokazali kliničku aktivnost blokade PD-1 kod pacijenata sa agresivnim NHL i Hodčkinovim limfomom (Lesokhin, et al. 2014, Abstract 291, 56th ASH Annual Meeting and Exposition, San Francisco, Calif.; Ansell et al.2015, N. Engl. J. Med.372(4):311-9).
[0005] Kancer jajnika je najsmrtonosniji od ginekoloških maligniteta; iako je procenjeni broj novih slučajeva kancera jajnika među američkim ženama mnogo manji od nekih drugih kancera, odnos smrtnosti i incidencije za kancer jajnika je znatno veći (Siegal et al., CA Cancer J Clin 66:7-30, 2016). Kancer jajnika se često dijagnostikuje u poodmakloj fazi, što doprinosi njegovoj smrtnosti. Trenutni standard lečenja kancera jajnika je operacija praćena hemoterapijom, odnosno kombinacijom agenasa platine i taksana. Dok većina pacijenata reaguje na početni tretman, većina doživljava recidiv bolesti, što dovodi do ciklusa ponovljenih operacija i dodatnih krugova hemoterapije. Iako rekurentni kanceri jajnika mogu reagovati na dalje lečenje, praktično će svi na kraju postati otporni na trenutno dostupne terapije. Uprkos nedavnom napretku u terapiji kao što su inhibitori PARP za pacijente koji nose BRCA ili druge mutacije sa nedostatkom homologne rekombinacije (HRD), uznapredovali kancer jajnika ostaje bolest velikih nezadovoljenih potreba.
[0006] Dokazi ukazuju na to da kancer jajnika može biti podložan nekim oblicima imunoterapije (Kandalaft et al., J. Clin. Oncol., 29:925-933, 2011). Na primer, pacijenti sa kancerom jajnika čiji su tumori bili pozitivni na intraepitelnu infiltraciju CD8+ T limfocita imali su značajno bolje ukupno preživljavanje i preživljavanje bez progresije od pacijenata bez intraepitelijalne infiltracije CD8+ T limfocita (Hamanishi et al., PNAS, 104:3360-65, 2007; and Zhang et al., N. Engl. J. Med., 348:203-213, 2003). Osim toga, neki pacijenti su pokazali spontani imuni odgovor na svoje tumore, što je pokazano otkrivanjem tumor-reaktivnih T ćelija i antitela u krvi, tumoru ili ascitesu pacijenata sa uznapredovalom bolešću (Schliengar et al., Clin Cancer Res, 9:1517-1527, 2003). Blokada putanje kontrolne tačke PD-1/ PD-L1 je pokazala izvesnu korist kod kancera jajnika; Monoterapija blokadom PD-1 rezultirala je ukupnom stopom odgovora (ORR) od približno 10-15% u ranim kliničkim ispitivanjima (Hamanishi et al., supra). Međutim, očigledno je da blokada ovog puta sama po sebi nije dovoljna.
[0007] S obzirom na veliku nezadovoljenu potrebu za efikasnim terapijama za kancer jajnika, može biti korisno, kao što je ovde prikazano, kombinovati tretman sa agensom za povećanje funkcije T-ćelija (npr., PD-1 inhibitor kao što je anti-PD-1 antitelo) zajedno sa agensom protiv ciljnog antigena (bispecifično anti-MUC16/anti-CD3 antitelo).
[0008] WO 2017/053856 otkriva antitela koja se vezuju za CD3 sa slabim ili bez detektabilnog afiniteta vezivanja i postupke za korišćenje istih. WO 2017/197259 otkriva postupke za lečenje, smanjenje težine ili inhibiciju rasta kancera (npr., solidnih tumora). Postupci obuhvataju davanje subjektu kome je potrebno terapeutski efikasne količine antagonista receptora programirane ćelijske smrti-1 (PD-1) (npr., anti-PD-1 antitela), opciono, u kombinaciji sa terapijom zračenjem. Crawford et al (2019) Science Translational Medicine, 11, 7534 otkriva bispecifično antitelo koje vezuje CD3 i MUC16. Antitelo je izazvalo aktivaciju T ćelija i ubijanje ćelija kancera jajnika in vitro i na modelima miša.
[0009] Sve reference u opisu na postupke lečenja odnose se na jedinjenja, farmaceutske kompozicije i lekove ovog pronalaska za upotrebu u postupku za lečenje ljudskog (ili životinjskog) tela terapijom (ili za dijagnozu).
KRATKO IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA
[0010] Predmetni pronalazak obezbeđuje terapeutski efikasnu količinu antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje protein 1 programirane ćelijske smrti (PD-1) za upotrebu u postupku lečenja ili inhibicije rasta tumora koji eksprimuje MUC16 u kombinaciji sa terapijskim efikasnom količinom bispecifičnog antitela koje sadrži prvi krak koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje MUC16 i drugi krak koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje CD3, pri čemu pomenuti postupak obuhvata davanje subjektu kome je to potrebno antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen koji se specifično vezuje PD-1 i bispecifično antitelo, pri čemu:
(a) anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, HCDR1, HCDR2, HCDR3 i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, LCDR1, LCDR2 i LCDR3, pri čemu HCDR1, HCDR2, HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3 obuhvataju redom, aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 35, 36, 37, 38, 39 i 40; (b) prvi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3, i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, A-LCDR1, A-LCDR2 i A -LCDR3, pri čemu A-HCDR1, A-HCDR2, A-HCDR3, A-LCDR1, A-LCDR2 i A-LCDR3 obuhvataju redom, aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 8, 9, 10, 11, 12 i 13; i
(c) drugi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen obuhvata tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, B-HCDR1, B-HCDR2 i B-HCDR3, i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, B-LCDR1, B-LCDR2 i B -LCDR3, pri čemu B-HCDR1, B-HCDR2, B-HCDR3, B-LCDR1, B-LCDR2 i B-LCDR3 obuhvataju redom, aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 14, 15, 16, 11, 12 i 13 ili SEQ ID NOs: 26, 27, 28, 11, 12 i 13.
[0011] Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje terapeutski efikasnu količinu bispecifičnog antitela koje se sastoji od prvog kraka koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje MUC16 i drugog kraka koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje CD3 za upotrebu u postupku lečenja ili inhibicije rasta tumora koji eksprimuje MUC16 u kombinaciji sa terapeutski efikasnom količinom antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje receptor programirane ćelijske smrti-1 (PD-1), pomenuti postupak obuhvata davanje subjektu kome je to potrebno bispecifičnog antitela i antitela ili antigena koji se vezuje njegov fragment koji specifično vezuje PD-1, pri čemu:
(a) anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, HCDR1, HCDR2, HCDR3 i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, LCDR1, LCDR2 i LCDR3, pri čemu HCDR1, HCDR2, HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3 obuhvataju aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 35, 36, 37, 38, 39 i 40, redom; (b) prvi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3, i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, A-LCDR1, A-LCDR2 i A-LCDR3, pri čemu A-HCDR1, A-HCDR2, A-HCDR3, A-LCDR1, A-LCDR2 i A-LCDR3 obuhvataju redom, aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 8, 9, 10, 11, 12 i 13, i
(c) drugi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, B-HCDR1, B-HCDR2 i B-HCDR3, i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, B-LCDR1, B-LCDR2 i B-LCDR3, pri čemu B-HCDR1, B-HCDR2, B-HCDR3, B-LCDR1, B-LCDR2 i B-LCDR3 obuhvataju, redom aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 14, 15, 16, 11, 12, i 13, ili redom SEQ ID NOs: 26, 27, 28, 11, 12 i 13.
[0012] U određenim izvođenjima predmetnog pronalaska, jedna ili više doza terapeutski efikasne količine antitela ili njegov fragment za vezivanje antigena koji specifično veže PD-1 u kombinaciji sa jednom ili više doza terapijski efikanse količine bispecifičnog antitela koje specifično veže MUC16 i CD3 mogu se uzastopno davati subjektu kome je to potrebno.
[0013] U nekim slučajevima, anti-PD-1 antitelo se daje u dozi između 0.1 mg/kg i 20 mg/kg telesne težine subjekta. U nekim slučajima, svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži između 10-8000 mikrograma. U nekim slučajima, bispecifično antitelo se daje u dozi od između 0.1 mg/kg i 20 mg/kg telesne težine subjekta. U nekim slučajima, svaka doza bispecifičnog antitela sadrži između 10-8000 mikrograma. U nekim slučajima, svaka doza anti-PD-1 antitela se daje 0.5-12 nedelja neposredno nakon prethodne doze. U nekim slučajima, svaka doza bispecifičnog antitela se daje 0.5-12 nedelje neposredno nakon prethodne doze. U različitim izvođenjima, antitela se daju intravenozno, subkutano, ili intraperitonealno.
[0014] U nekim izvođenjima, tumor obuhvata kancer jajnika. U nekim izvođenjima, subjekt je rezistentan ili neadekvatno reaguje na prethodnu terapiju, ili je relapsirao nakon, prethodne terapije.
[0015] U nekim slučajima, postupak dalje sadrži davanje subjektu trećeg terapeutskog agensa ili terapije. U nekim izvođenjima, treći terapeutski agens ili terapija je odabran iz grupe koju čine zračenje, operacija, hemoterapeutski agens, vakcina protiv kancera, PD-L1 inhibitor, LAG-3 inhibitor, CTLA-4 inhibitor, TIM3 inhibitor, BTLA inhibitor, TIGIT inhibitor, CD47 inhibitor, inhibitor indolamin-2,3-dioksigenaze (IDO), antagonist vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF), inhibitor angiopoetina-2 (Ang2), inhibitor transformišućeg faktora rasta beta (TGF.beta.), inhibitor receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR), antitelo na tumor-specifični antigen, Bacillus Calmette-Guerin vakcina, faktor stimulacije kolonija granulocita makrofaga, citotoksin, interleukin 6 receptor (IL-6R) inhibitor, inhibitor receptora interleukina 4 (IL-4R), IL-10 inhibitor, IL-2, IL-7, IL-21, IL-15, konjugat antitelo lek, anti-inflamatorni lek, i dijetetski suplement.
[0016] U nekim izvođenjima, , anti-PD-1 antitelo ili njegov antigen vezujući fragment sadrži HCVR koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 33, i LCVR se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 34. U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 41, i laki lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 42.
[0017] U nekim izvođenjima, A-HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:1 i A-LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:2.
[0018] U nekim izvođenjima, B-HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3, i B-LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2. U nekim izvođenjima B-HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 7, i B-LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2.
[0019] U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo, bispecifično antitelo, ili oba, sadrže konstantni region teškog lanca humanog IgG1 ili IgG4. U nekim izvođenjima bispecifično antitelo sadrži prvi težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 29 uparen sa lakim lancem koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 30, i drugi težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinse sekvence SEQ ID NO: 31 uparen sa lakim lancem koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 30. U drugim izvođenjima bispecifično antitelo sadrži prvi težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvrence SEQ ID NO: 29 uparen sa lakim lancem koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 30, i drugi težak lanac koji se sastoji izaminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 32 uparen sa lakim lancem koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 30.
[0020] U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo i bispecifično antitelo, redom obuhvataju sledeće: (a) HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 35; HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 36; HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 37; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 38; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 39; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 40; (b) A-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 8; A-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 9; A-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; A-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; A-LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i A-LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13; i (c) B-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 14; B-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 15; B-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 16; B-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; B-LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i B-LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13.
[0021] U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo i bispecifično antitelo, redom, obuhvataju sledeće: (a) HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 33, i LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 34; (b) A-HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:1 i A-LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:2; i (c) B-HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3, i B-LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2.
[0022] U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži težak lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 41, i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 42; prvi antigen vezujući krak bispecifičnog antitela sadrži težak lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 29, i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30; i drugi antigen vezujući krak bispecifičnog antitela sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 31, i laki lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 30.
[0023] U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo i bispecifično antitelo, redom obuhvataju sledeće: (a) HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 35; HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 36; HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 37; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 38; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 39; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 40; (b) A-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 8; A-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 9; A-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; A-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; A-LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i A-LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13; i (c) B-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 26; B-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 27; B-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 28; B-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; B-LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; i B-LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13.
[0024] U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo i bispecifično antitelo, redom obuhvataju sledeće: (a) HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 33, i LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 34; (b) A-HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:1 i A-LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:2; i (c) B-HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 7, i B-LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2.
[0025] U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 41, i laki lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 42; prvi antigen vezujući krak bispecifičnog antitela sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 29, i laki lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 30; i drugi antigen vezujući krak bispecifičnog antitela sadrži težak lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 32, i laki lanac sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30.
[0026] U različitim izvođenjima, antitumorska aktivnost bispecifičnog antitela nije značajno ometana cirkulišućim CA-125 u koncentraciji do 10 kU/ml. U različitim izvođenjima, subjektu je dijagnostikovan kancer jajnika, a subjekt ima cirkulišuće nivoe CA-125 do 10 kU/ml. U nekim izvođenjima, subjekt ima povišen nivo CA-125 u serumu pre početka lečenja. U nekim izvođenjima, subjekt ima nivo CA-125 u serumu veći ili jednak 2 puta većoj od gornje granice normalnog nivoa CA-125 u serumu pre početka lečenja. Neka izvođenja uključuju praćenje nivoa CA-125 u serumu, npr., da bi se procenila efikasnost lečenja upoređivanjem nivoa seruma CA-125 u različitim tačkama tokom ili nakon tretmana sa osnovnim nivoom serumskog CA-125 kod određenog pacijenta ili osnovni nivo serumskog CA-125 u ukupnoj populaciji pacijenata.
[0027] Pronalazak je definisan priloženim patentnim zahtevima. Druga izvođenja koja su prikazana u opisu su data samo za ilustrativne svrhe.
KRATAK OPIS SLIKA NACRTA
[0028]
Slika 1 ilustruje vezivanje različitih koncentracija anti-MUC16 klona 3A5 i BSMUC16/CD3-001 za CA125, kao što je određeno ELISA (opisano u Primeru 2 ovde). BSMUC16/CD3-001 i njegovo roditeljsko antitelo MUC16 pokazali su značajno smanjen signal vezivanja pri svim ispitanim koncentracijama u poređenju sa anti-MUC16 klonom 3A5 koji se vezuje za region ponavljanja MUC16.
Slika 2 ilustruje srednje krive rasta tumora za grupe miševa (5 po grupi) tretiranih kontrolom vezanja CD3 kontrolom izotipa (∆), BSMUC16/CD3-005 kontrolom izotipa (□), kontrolom vezivanja CD3 anti-PD -1 (▲), i BSMUC16/CD3-005 anti-PD-1 (■) (kao što je opisano u Primeru 3 ovde). Kombinacija anti-PD-1 antitela i anti-CD3xMUC16 bispecifičnog antitela sinergistički je inhibirala rast tumora.
Slika 3 ilustruje uticaj inkubacije T ćelija sa BSMUC16/CD3-001 na procenat PD-1 pozitivnih T ćelija.
DETALJAN OPIS
[0029] Pre nego što bude opisan predmetni pronalazak, treba razumeti da ovaj pronalazak nije ograničen na određene postupke i opisane eksperimentalne uslove, s obzirom da takvi postupci i uslovi mogu da se razlikuju. Takođe treba razumeti da je terminologija korišćena ovde samo u svrhu opisivanja određenih izvođenja, i nije namera da bude ograničavajuća, je obim ovog pronalaska će biti ograničen samo priloženim patentnim zahtevima. Bilo koja izvođenja ili karakteristike izvođenja mogu se kombinovati jedna sa drugom, a takve kombinacije su izričito obuhvaćene obimom ovog pronalaska. Bilo koja specifična vrednost koja je razmatrana gore ili ovde može da se kombinuje sa drugom srodnom vrednošću koja je razmatrana gore ili ovde da bi se nabrojao opseg sa vrednostima koje predstavljaju gornji i donji kraj opsega, a takvi opsezi su obuhvaćeni obimom predmetnog izlaganja.
[0030] Ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini koji se ovde koriste imaju isto značenje kao što to obično razume stručnjak iz oblasti tehnike kojoj ovaj pronalazak pripada. Kao što je ovde korišćen, termin "oko," kada se koristi u odnosu na određenu navedenu numeričku vrednost, znači da se vrednost može razlikovati od navedene vrednosti za ne više od 1%. Na primer, kao što se ovde koristi, izraz "oko 100" uključuje 99 i 101 i sve vrednosti između (npr., 99.1, 99.2, 99.3, 99.4, itd.).
Postupci za lečenje ili inibiranje rasta kancera
[0031] Predmetni pronalazak se odnosi na postupke za lečenje, poboljšanje ili smanjenje težine najmanje jednog simptoma ili indikacije, ili inhibiciju rasta kancera kod subjekta. Postupci obuhvataju davanje terapeutski efikasne količine antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje PD-1 (kao što je definisano u zahtevima) u kombinaciji sa terapeutski efikasnom količinom bispecifičnog antitela protiv MUC16 i CD3 (kako je definisano u zahtevima) subjektu kome je to potrebno. Kako se ovde koristi, termini "lečenje", "tretman" ili slično, označavaju ublažavanje simptoma, eliminisanje uzroka simptoma bilo na privremenoj ili trajnoj osnovi, odlaganje ili inhibiranje rasta tumora, smanjenje opterećenja tumorskim ćelijama ili opterećenja tumorom, da se promoviše regresija tumora, da se izazove smanjenje tumora, nekroza i/ili nestanak, da se spreči ponovna pojava tumora, i/ili da se produži trajanje preživljavanja subjekta.
[0032] Kako se ovde koristi, izraz "subjekat kome je to potrebno" označava čoveka ili sisara koji nije čovek koji pokazuje jedan ili više simptoma ili indikacija kancera, i/ili kome je dijagnostikovan kancer, uključujući kancer jajnika i kome je potrebno lečenje za isto. U mnogim izvođenjima, termin "subjekat" može da se koristi naizmenično sa terminom "pacijent". Na primer, humanom subjektu može biti dijagnostikovan primarni ili metastatski tumor i/ili sa jednim ili više simptoma ili indikacija uključujući, ali bez ograničenja na, uvećane limfne čvorove, otečeni stomak, bol u grudima/pritisak, neobjašnjiv gubitak u težini, groznica, noćno znojenje, uporan umor, gubitak apetita, povećanje slezine, svrab. Izraz uključuje subjekte sa primarnim ili ustanovljenim tumorima jajnika. U pronalasku, ekspresija uključuje ljudske subjekte koji imaju ili im je potreban tretman za kancer jajnika ili drugi tumor koji eksprimira MUC16. U pronalasku, subjekti imaju MUC16+ tumore (npr. tumor sa ekspresijom MUC16 kako je utvrđeno protočnom citometrijom). U određenim izvođenjima, izraz "subjekat kome je to potrebno" uključuje pacijente sa kancerom jajnika koji je otporan ili refraktoran na ili je neadekvatno kontrolisan prethodnom terapijom (npr., tretman sa konvencionalnim agensom protiv kancera). Na primer, izraz uključuje subjekte koji su lečeni hemoterapijom, kao što je hemoterapeutski agens na bazi platine (npr., cisplatin) ili jedinjenje taksola (npr., docetaksel). Izraz takođe uključuje subjekte sa tumorom jajnika za koje se ne preporučuje konvencionalna terapija protiv kancera, na primer, zbog toksičnih sporednih neželjenih efekata. Na primer, izraz uključuje pacijente koji su primili jedan ili više ciklusa hemoterapije sa toksičnim neželjenim efektima. U određenim izvođenjima, izraz "subjekt kome je to potrebno" uključuje pacijente sa tumorom jajnika koji je lečen, ali koji je kasnije imao relaps ili metastazu. Na primer, pacijenti sa tumorom jajnika koji su možda bili lečeni jednim ili više agenasa protiv kancera koji su doveli do regresije tumora; međutim, naknadno došlo je do relapsa i leči se kancer otporan na jedan ili više agenasa protiv kancera (npr., kancer otporan na hemoterapiju).
[0033] Izraz "subjekat kome je to potrebno" takođe uključuje subjekte koji su u riziku od razvoja kancera jajnika, npr., osobe sa porodičnom istorijom kancera jajnika, osobe sa istorijom infekcija povezanih sa kancerom jajnika, osobe sa mutacijama u genima BRCA1/2, ili osobe sa kompromitovanim imunim sistemom zbog infekcije HIV-om ili zbog imunosupresivnih lekova.
[0034] U određenim izvođenjima, antitela se mogu koristiti za lečenje pacijenata koji pokazuju povišene nivoe jednog ili više biomarkera povezanih sa kancerom (npr., ligand programirane ćelijske smrti 1 (PD-L1), CA125, humani protein epididimisa 4 (HE4) i/ili karcinoembrionalni antigen (CEA)). Na primer, predmetni pronalazak može da obuhvata davanje terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom pacijentu sa povišenim nivoom PD-L1 i/ili CA125.
[0035] U određenim izvođenjima, predmetni pronalazak se primenjuje kod subjekta sa kancerom jajnika. Termini "tumor", "kancer" i "malignitet" ovde se koriste naizmenično. Termin "kancer jajnika", kako se ovde koristi, odnosi se na tumore jajnika i jajovoda, i uključuje serozni kancer, karcinom endometrijuma, karcinom bistrih ćelija i mucinozni karcinom.
[0036] Prema određenim izvođenjima, ovaj pronalazak obezbeđuje antitela kao što su definisana u zahtevima za upotrebu u postupcima za lečenje, odlaganje ili inhibiranje rasta tumora. U određenim izvođenjima, antitela se koriste za promovisanje regresije tumora. U određenim izvođenjima, antitela se koriste za smanjenje opterećenja tumorskim ćelijama ili opterećenja tumorom. U određenim izvođenjima, antitela se koriste za sprečavanje recidiva tumora. Pronalazak može da obuhvata sekvencijalno davanje terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom subjektu kome je to potrebno, pri čemu se svako antitelo daje subjektu u više doza, npr., kao deo specifičnog terapijskog režima doziranja. Na primer, terapeutski režim doziranja može da obuhvata davanje jedne ili više doza anti-PD-1 antitela subjektu učestalošću oko jednom dnevno, jednom u dva dana, jednom u tri dana, jednom u četiri dana, jednom svakih pet dana, jednom u šest dana, jednom nedeljno, jednom u dve nedelje, jednom u tri nedelje, jednom u četiri nedelje, jednom mesečno, jednom u dva meseca, jednom u tri meseca, jednom u četiri meseca, ili ređe. U određenim izvođenjima, jedna ili više doza anti-PD-1 antitela se daju u kombinaciji sa jednom ili više doza terapeutski efikasne količine bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela, pri čemu jedna ili više doza bispecifična antitela se daju subjektu učestalošću oko jednom dnevno, jednom u dva dana, jednom u tri dana, jednom u četiri dana, jednom u pet dana, jednom u šest dana, jednom nedeljno, jednom u dve nedelje, jednom u tri nedelje, jednom u četiri nedelje, jednom mesečno, jednom u dva meseca, jednom u tri meseca, jednom u četiri meseca ili ređe.
[0037] U određenim izvođenjima, svaka doza anti-MUC16/anti-CD3 antitela se primenjuje u više od 1 frakcije, npr., u 2-5 frakcija („podeljeno doziranje“) u okviru datog perioda doziranja. Anti-MUC16/anti-CD3 bispecifično antitelo se može primeniti u podeljenim dozama da bi se smanjili ili eliminisali "šiljci" citokina indukovani kao odgovor na davanje antitela. Citokinski skokovi se odnose na kliničke simptome sindroma oslobađanja citokina („citokinska oluja“) i reakcije povezane sa infuzijom. U određenim izvođenjima, postupci obuhvataju davanje jedne ili više doza anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa jednom ili više doza bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela subjektu kome je to potrebno, pri čemu je doza bispecifičnog antitela antitelo se primenjuje kao podeljene doze, ili u više od 1 frakcije, na primer, kao 2 frakcije, kao 3 frakcije, kao 4 frakcije ili kao 5 frakcija u okviru datog perioda doziranja. U određenim izvođenjima, doza bispecifičnog antitela se deli na 2 ili više frakcija, pri čemu svaka frakcija sadrži količinu antitela jednaku ostalim frakcijama. Na primer, doza anti-MUC16/anti-CD3 antitela koja sadrži 1000 mikrograma može se primeniti jednom nedeljno, pri čemu se doza primenjuje u 2 frakcije u toku nedelje, pri čemu svaka frakcija sadrži 500 mikrograma. U određenim izvođenjima, doza bispecifičnog antitela se primenjuje podeljena na 2 ili više frakcija, pri čemu frakcije sadrže nejednake količine antitela, npr. više od ili manje od prve frakcije. Na primer, doza anti-MUC16/anti-CD3 antitela koja sadrži 1000 mikrograma može se davati jednom nedeljno, pri čemu se doza primenjuje u 2 frakcije u toku nedelje, pri čemu prva frakcija sadrži 700 mikrograma, a druga frakcija sadrži 300 mikrograma. Kao još jedan primer, doza anti-MUC16/anti-CD3 antitela koja sadrži 1000 mikrograma može se primeniti jednom u 2 nedelje, pri čemu se doza primenjuje u 3 frakcije u periodu od 2 nedelje, pri čemu prva frakcija sadrži 400 mikrograma, druga frakcija sadrži 300 mikrograma, a treća frakcija sadrži 300 mikrograma.
[0038] U određenim izvođenjima, postupcima se inhibira, zadržava ili zaustavlja metastaza tumora ili infiltracija tumora u periferne organe.
[0039] U specifičnim izvođenjima, postupci obezbeđuju povećanu antitumorsku efikasnost ili povećanu inhibiciju tumora. Postupci mogu da obuhvataju davanje subjektu sa kancerom jajnika terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela pre davanja terapeutski efikasne količine bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela, pri čemu je anti-PD-1 antitelo se može primeniti oko 1 dan, više od 1 dana, više od 2 dana, više od 3 dana, više od 4 dana, više od 5 dana, više od 6 dana, više od 7 dana ili više od 8 dana pre bispecifično antitelo. U određenim izvođenjima, postupci obezbeđuju povećanu inhibiciju tumora, npr., za oko 20%, više od 20%, više od 30%, više od 40% više od 50%, više od 60%, više od 70% ili više od 80% u poređenju sa subjektom kome je primenjeno bispecifično antitelo pre anti-PD-1 antitela.
[0040] U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak obuhvata primenu terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela i terapeutski efikasne količine bispecifičnog anti-CD3xMUC16 antitela subjektu sa kancerom jajnika. U specifičnim izvođenjima, kancer jajnika je serozni kancer. U daljim izvođenjima, kancer jajnika je indolentan ili agresivan. U određenim izvođenjima, subjekt ne reaguje na prethodnu terapiju ili ima relaps nakon prethodne terapije. U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak dalje obuhvata primenu dodatnog terapeutskog agensa subjektu.
[0041] Predmetni pronalazak obuhvata primenu terapeutski efikasne količine bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela subjektu sa MUC16+ kancerom. U specifičnim izvođenjima, kancer je kancer jajnika. U daljim izvođenjima, kancer jajnika je indolentan ili agresivan. U nekim izvođenjima, kancer je kancer jajnika otporan na platinu. U nekim izvođenjima, kancer je kancer jajnika otporan na taksol. U nekim izvođenjima, kancer je kancer jajovoda. U nekim izvođenjima, kancer je primarni peritonealni karcer, opciono kod koga pacijent ima povišen nivo serumskog CA-125. U specifičnim izvođenjima, kancer je kancer pankreasa (npr., adenokarcinom pankreasa). U određenim izvođenjuma, subjekt ne reaguje na prethodnu terapiju ili ima relaps nakon prethodne terapije (npr., hemoterapija).
[0042] U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak obuhvata primenu anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom subjektu kome je to potrebno kao tretman "prve linije" (npr., početni tretman). U drugim izvođenjiima, anti-PD-1 antitelo u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 anti-telom se primenjuje kao tretman "druge linije" (npr., nakon prethodne terapije). Na primer, anti-PD-1 antitelo u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom se primenjuje kao tretman "druge linije" subjektu koji je imao relaps nakon prethodne terapije, npr., hemoterapijom.
[0043] U određenim izvođenjima, antitela se koriste za lečenje pacijenta sa MRD-pozitivnom bolešću. Minimalna rezidualna bolest (MRD) se odnosi na mali broj ćelija kancera koje ostaju u pacijentu tokom ili nakon lečenja, pri čemu pacijent može, ali ne mora da pokaže simptome ili znake bolesti. Takve rezidualne ćelije raka, ako se ne eliminišu, često dovode do relapsa bolesti. Ovaj pronalazak može uključiti inhibiciju i/ili eliminaciju rezidualnih ćelija kancera kod pacijenta nakon MRD testiranja. MRD se može analizirati prema postupcima poznatim u tehnici (npr., MRD protočna citometrija).
[0044] Pronalazak, prema određenim izvođenjima, može da obuhvata davanje subjektu terapeutski efikasne količine svakog od anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela u kombinaciji sa trećim terapeutskim agensom. Treći terapeutski agens može biti agens izabran iz grupe koju čine, na primer, zračenje, hemoterapija, operacija, vakcina protiv raka, PD-L1 inhibitor (npr. anti-PD-L1 antitelo), LAG3 inhibitor (npr. anti-LAG3 antitelo), CTLA-4 inhibitor (npr., anti-CTLA-4 antitelo), TIM3 inhibitor, BTLA inhibitor, TIGIT inhibitor, CD47 inhibitor, indoleamin-2,3-dioksigenaza (IDO ) inhibitor, antagonist vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF), inhibitor Ang2, inhibitor transformišućeg faktora rasta beta (TGFp), inhibitor receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR), antitelo na tumor-specifičan antigen (npr., CA9, CA125, antigen 3 povezan sa melanomom (MAGE3), karcinoembrionalni antigen (CEA), vimentin, tumor-M2-PK, antigen specifičan za prostatu (PSA), mucin-1, MART-1 i CA19-9), vakcina (npr., Bacillus Calmette-Guerin), faktor stimulacije kolonije granulocita-makrofaga, citotoksin, hemoterapeutski agens, inhibitor IL-6R, inhibitor IL-4R, inhibitor IL-10, citokin kao npr. IL-2, IL-7, IL-21 i IL-15, antiinflamatorni lek kao što su kortikosteroidi i nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao i dodatak ishrani kao što su antioksidansi. U određenim izvođenjiima, antitela se mogu davati u kombinaciji sa terapijom koja uključuje hemoterapeutski sredstvo (npr., paklitaksel, karboplatin, doksorubicin, ciklofosfamid, cisplatin, gemcitabin ili docetaksel), zračenje i operaciju. Kako se ovde koristi, izraz "u kombinaciji sa" znači da se antitela daju subjektu u isto vreme kada, neposredno pre ili neposredno posle primene trećeg terapeutskog agensa. U određenim izvođenjima, treći terapeutski agens se primenjuje kao istovremena formulacija sa antitelima. U srodnom izvođenju, ovaj pronalazak uključuje davanje terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom subjektu koji je na osnovnom terapijskom režimu protiv kancera. Osnovni terapijski režim protiv kancera može da obuhvata kurs primene, npr., hemoterapeutskog agensa ili zračenja. Anti-PD-1 antitelo u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom može se dodati na vrh osnovnog terapijskog režima protiv kancera. U nekim izvođenjima, antitela se dodaju kao deo šeme „pozadinskog poništaja“, pri čemu se pozadinska terapija protiv kancera postepeno povlači od subjekta tokom vremena (npr., postupno) dok se antitela daju subjektu u konstantnoj dozi, ili u rastućoj dozi, ili u opadajućoj dozi, tokom vremena.
[0045] U određenim izvođenjima, predmetni pronalazak obuhvata davanje subjektu kome je to potrebno terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa terapeutski efikasnom količinom bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela, pri čemu primena antitela dovodi do povećane inhibicije rasta tumora. U određenim izvođenjima, rast tumora je inhibiran za najmanje oko 10%, oko 20%, oko 30%, oko 40%, oko 50%, oko 60%, oko 70% ili oko 80% u poređenju sa netretiranim subjektom ili subjekt primenjen sa bilo kojim antitelom kao monoterapija. U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-MUC16/anti¬CD3 antitela dovodi do povećane regresije tumora, smanjenja tumora i/ili nestanka. U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela dovodi do odlaganja rasta i razvoja tumora, npr., rast tumora može biti odložen za oko 3 dana, više od 3 dana, oko 7 dana, više od 7 dana, više od 15 dana, više od 1 meseca, više od 3 meseca, više od 6 meseci, više od 1 godine, više od 2 godine ili više od 3 godine u poređenju sa nelečenim subjekta ili subjekta koji se leči bilo kojim antitelom kao monoterapija. U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom sprečava recidiv tumora i/ili povećava trajanje preživljavanja subjekta, npr., produžava trajanje preživljavanja za više od 15 dana, više od 1 meseca, više od 3 meseca, više od 6 meseci, više od 12 meseci, više od 18 meseci, više od 24 meseca, više od 36 meseci ili više od 48 meseci od nelečenog subjekta ili subjekta koji se primenjuje bilo antitelo kao monoterapija. U određenim izvođenjima, primena antitela u kombinaciji povećava preživljavanje bez napredovanja bolesti ili ukupno preživljavanje. U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom povećava odgovor i trajanje odgovora kod subjekta, npr., za više od 2%, više od 3%, više od 4%, više od 5%, više od 6%, više od 7%, više od 8%, više od 9%, više od 10%, više od 20%, više od 30%, više od 40% ili više od 50% u odnosu na nelečenog subjekta ili subjekta koji je primio bilo koje antitelo kao monoterapiju. U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela subjektu sa kancerom jajnika dovodi do potpunog nestanka svih dokaza tumorskih ćelija ("potpuni odgovor"). U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela subjektu sa kancerom jajnika dovodi do najmanje 30% ili više smanjenja tumorskih ćelija ili veličine tumora („delimični odgovor"). U određenim izvođenjima, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela subjektu sa kancerom jajnika dovodi do potpunog ili delimičnog nestanka tumorskih ćelija/lezija uključujući nove merljive lezije. Smanjenje tumora se može meriti bilo kojim od postupaka poznatih u tehnici, npr., rendgenskim zracima, pozitronskom emisionom tomografijom (PET), kompjuterizovanom tomografijom (CT), magnetnom rezonancom (MRI), citologijom, histologijom ili molekularnom genetičkom analizom. U pronalasku, primena anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela proizvodi sinergistički antitumorski efekat koji prevazilazi kombinovane efekte dva agensa kada se daju sami.
[0046] U određenim aspektima, kombinacija primenjenih antitela je bezbedna i pacijent dobro se toleriše pri čemu nema povećanja neželjenog neželjenog efekta (npr., povećano oslobađanje citokina („citokinska oluja“) ili povećana aktivacija T-ćelija) u poređenju sa pacijentom kome je primenjeno bispecifično antitelo kao monoterapija.
Anti-PD-1 Antitela i njihovi fragmenti koji se vezuju za antigen
[0047] Pronalazak obuhvata primenu terapeutski efikasne količine anti-PD-1 antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen kao što je definisano u zahtevima. Termin "antitelo", kako se ovde koristi, obuhvata molekule imunoglobulina koji sadrže četiri polipeptidna lanca, dva teška (H) lanca i dva laka (L) lanca međusobno povezana disulfidnim vezama, kao i njihove multimere (npr., IgM). U tipičnom antitelu, svaki teški lanac sadrži varijabilni region teškog lanca (ovde skraćeno kao HCVR ili VH) i konstantni region teškog lanca. Konstantni region teškog lanca obuhvata tri domena, CH1, CH2 i CH3. Svaki laki lanac sadrži varijabilni region lakog lanca (ovde skraćeno LCVR ili VL) i konstantni region lakog lanca. Konstantni region lakog lanca obuhvata jedan domen (CL1). VHi VLregioni se mogu dalje podeliti na regione hipervarijabilnosti, nazvane regionima koji određuju komplementarnost (CDR), ispresecane regionima koji su više konzervirani, nazvanim okvirni regioni (FR). Svaki VHi VLse sastoji od tri CDR-a i četiri FR-a, raspoređenih od amino-kraja do karboksi-kraja u sledećem redosledu: FR1, CDR1, FR2, CDR2, FR3, CDR3, FR4. U različitim izvođenjima iz pronalaska, FR antitela (ili njegovog dela koji se vezuje za antigen) mogu biti identični sekvencama humane germinativne linije, ili mogu biti prirodno ili veštački modifikovane. Konsenzusna sekvenca aminokiselina može biti definisana na osnovu uporedne analize dva ili više CDR-a.
[0048] Termin "antitelo", kako se ovde koristi, takođe uključuje fragmente punih molekula antitela koji se vezuju za antigen. Termini "deo koji se vezuje za antigen" antitela, "fragment koji se vezuje za antigen" i slično, kako se ovde koristi, obuhvataju bilo koji prirodni, enzimski dobijen, sintetički ili genetički modifikovani polipeptid ili glikoprotein koji specifično vezuje antigen da formira kompleks. Fragmenti antitela koji se vezuju za antigen mogu biti izvedeni, npr., iz punih molekula antitela korišćenjem bilo koje odgovarajuće standardne tehnike kao što su proteolitička digestija ili tehnike rekombinantnog genetičkog inženjeringa koje uključuju manipulaciju i ekspresiju DNK koja kodira varijabilne i opciono konstantne domene antitela. Takva DNK je poznata i/ili je lako dostupna iz, npr., komercijalnih izvora, DNK biblioteka (uključujući, npr., biblioteke antitela faga), ili se može sintetizovati. DNK se može sekvencionirati i manipulisati hemijski ili korišćenjem tehnika molekularne biologije, npr., da se uredi jedan ili više varijabilnih i/ili konstantnih domena u odgovarajućoj konfiguraciji, ili da se uvedu kodoni, kreiraju cisteinski ostaci, modifikuju, dodaju ili izbrišu aminokiseline, itd.
[0049] Neograničavajući primeri fragmenata koji se vezuju za antigen uključuju: (i) Fab fragmente; (ii) F(ab’)2 fragmente; (iii) Fd fragmente; (iv) Fv fragmente, (v) jednolančane Fv (scFv) molekule; (vi) dAb fragmente; i (vii) minimalne jedinice za prepoznavanje koje se sastoje od aminokiselinskih ostataka koji oponašaju hipervarijabilni region antitela (npr., izolovani region koji određuje komplementarnost (CDR) kao što je CDR3 peptid), ili ograničeni FR3-CDR3-FR4 peptid. Drugi modifikovani molekuli, kao što su antitela specifična za domen, antitela sa jednim domenom, antitela sa brisanim domenom, himerna antitela, CDR-graftovana antitela, dijatela, trijatela, tetratela, minitela, nanotela (npr. monovalentna nanotela, bivalentna nanotela, itd.), mali modularni imunofarmaceutici (SMIP) i varijabilni IgNAR domeni ajkula, takođe su obuhvaćeni izrazom "fragment koji se vezuje za antigen", kako se ovde koristi.
[0050] Fragment antitela koji se vezuje za antigen će tipično sadržati najmanje jedan varijabilni domen. Varijabilni domen može biti bilo koje veličine ili sastava aminokiselina i generalno će sadržati najmanje jedan CDR koji je susedan ili u okviru sa jednom ili više okvirnih sekvenci. U fragmentima koji se vezuju za antigen koji imaju VHdomen povezan sa VLdomenom, VHi VLdomeni mogu biti locirani jedan u odnosu na drugi u bilo kom pogodnom rasporedu. Na primer, varijabilni region može biti dimeran i sadržati dimere VH-VH, VH-VLili VL-VL. Alternativno, fragment antitela koji se vezuje za antigen može da sadrži monomerni domen VHili VL.
[0051] U određenim aspektima iz predmetnog pronalaska, antigen vezujući fragment antitela može sadržati najmanje jedan varijabilni domen kovalentno vezan za najmanje jedan konstantni domen. Neograničavajući, primeri konfiguracija varijabilnih i konstantnih domena koji se mogu naći u antigen vezujućem fragmentu antitela uključuju: (i) VH-CH1; (ii) VH-CH2; (iii) VH-CH3;
(iv) VH-CH1-CH2; (v) VH-CH1-CH2-CH3; (vi) VH-CH2-CH3; (vii) VH-CL; (viii) VL-CH1; (ix) VL-CH2; (x) VL-CH3; (xi) VL-CH1-CH2; (xii) VL-CH1-CH2-CH3; (xiii) VL-CH2-CH3; i (xiv) VL-CL. U bilo kojoj konfiguraciji varijabilnih i konstantnih domena, uključujući bilo koju od primera konfiguracija navedenih gore, varijabilni i konstantni domeni mogu biti ili direktno povezani jedan sa drugim ili mogu biti povezani potpunim ili delimičnim zglobom ili regionom povezivanja. Zglobni region se može sastojati od najmanje 2 (npr.5, 10, 15, 20, 40, 60 ili više) aminokiselina koje rezultiraju fleksibilnom ili polu-fleksibilnom vezom između susednih varijabilnih i/ili konstantnih domena u jednom polipeptidu molekula. Pored toga, fragment antitela koji se vezuje za antigen može da sadrži homo-dimer ili hetero-dimer (ili drugi multimer) bilo koje od konfiguracija varijabilnog i konstantnog domena navedenih gore u nekovalentnoj povezanosti jedan sa drugim i/ili sa jednim ili više monomernog VHili VLdomena (npr., disulfidnom(im) vezom(ama)).
[0052] Termin "antitelo", kako se ovde koristi, takođe uključuje multispecifična (npr., bispecifična) antitela. Multispecifično antitelo ili fragment antitela koji se vezuje za antigen će obično sadržati najmanje dva različita varijabilna domena, pri čemu je svaki varijabilni domen sposoban da se specifično veže za poseban antigen ili za drugi epitop na istom antigenu. Bilo koji multispecifični format antitela može se prilagoditi za upotrebu u kontekstu antitela ili fragmenta antitela koji se vezuje za antitela iz ovog pronalaska korišćenjem rutinskih postupaka dostupnih u tehnici. Na primer, ovaj pronalazak uključuje metode koje obuhvataju upotrebu bispecifičnih antitela gde je jedan krak imunoglobulina specifičan za PD-1 ili njegov fragment, a drugi krak imunoglobulina je specifičan za drugi terapeutski cilj ili je konjugovan sa terapeutski deo. Primeri bispecifičnih formata koji se mogu koristiti u kontekstu ovog pronalaska uključuju, bez ograničenja, npr. formate zasnovane na scFv ili bispecifične formate diatelo, fuzije IgG-scFv, dualni varijabilni domen (DVD)-lg, Quadroma, dugme u rupi (eng. “knobs-into-holes”), “common” laki lanac (npr., zajednički laki lanac sa dugmadima-urupama, itd.), CrossMab, CrossFab, (SEED) telo, leucinski zatvarač, Duobody, IgG1/IgG2, Fab (DAF)-lgG i Fab (DAF)-lgG sa dvostrukim dejstvom, i Mab.sup.2 bispecifični formati (videti, npr., Klein et al.2012, mAbs 4:6, 1-11, i ovde navedene reference, za pregled prethodno navedenih formata). Bispecifična antitela se takođe mogu konstruisati korišćenjem konjugacije peptida/nukleinske kiseline, npr., pri čemu se neprirodne aminokiseline sa ortogonalnom hemijskom reaktivnošću koriste za generisanje konjugata antitelo-oligonukleotid specifičnih za mesto koji se zatim samosastavljaju u multimerne komplekse sa definisanim sastavom, valentnošću i geometrijom. (Vidi, npr., Kazane et al., J. Am. Chem. Soc. [Epub: Dec.4, 2012]).
[0053] Antitela korišćena u ovom pronalasku mogu biti humana antitela. Termin "humano antitelo", kako se ovde koristi, treba da obuhvati antitela koja imaju varijabilne i konstantne regione izvedene iz sekvenci germinativne linije humanog imunoglobulina. Humana antitela iz pronalaska mogu ipak da obuhvataju aminokiselinske ostatke koje nisu kodirane sekvencama imunoglobulina humane germinativne linije (npr., mutacije uvedene nasumičnom ili specifičnom mutagenezom in vitro ili somatskom mutacijom in vivo), na primer u CDR-ovima i posebno CDR3. Međutim, termin "humano antitelo", kako se ovde koristi, nije namenjen da uključi antitela u kojima su CDR sekvence izvedene iz germinativne linije druge sisarske vrste, kao što je miš, graftovane na sekvence humanog okvira.
[0054] Antitela korišćena u predmetnom pronalasku mogu biti rekombinantna humana antitela. Termin „rekombinantno humano antitelo“, kako se ovde koristi, treba da obuhvati sva humana antitela koja su pripremljena, eksprimovana, stvorena ili izolovana rekombinantnim sredstvima, kao što su antitela eksprimirana korišćenjem rekombinantnog ekspresionog vektora transfektovanog u ćeliju domaćina (opisano dalje u nastavku), antitela izolovana iz rekombinantne, kombinatorne biblioteke humanih antitela (opisano dalje u nastavku), antitela izolovana od životinje (npr., miša) koja su transgena za gene humanog imunoglobulina (videti npr., Taylor et al. (1992) Nucl. Acids Res.
20:6287-6295) ili antitela pripremljena, eksprimirana, stvorena ili izolovana na bilo koji drugi način koji uključuje spajanje sekvenci humanog imunoglobulina sa drugim sekvencama DNK. Takva rekombinantna humana antitela imaju varijabilne i konstantne regione izvedene iz sekvenci humanog imunoglobulina germinativne linije. U određenim izvođenjima, međutim, takva rekombinantna humana antitela su podvrgnuta in vitro mutagenezi (ili, kada se koristi životinjska transgena za humane Ig sekvence, in vivo somatskoj mutagenezi) i na taj način aminokiselinske sekvence VHi VLregiona rekombinantnog antitela su sekvence koje, iako su izvedene i povezane sa VHi VLsekvencama humanih germinativnih linija, možda prirodno ne postoje unutar repertoara germinativne linije humanih antitela in vivo.
[0055] Pronalazak koristi antitelo koje specifično vezuje PD-1. Termin "specifično vezuje," ili slično, označava da antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena obrazuje kompleks sa antigenom koji je relativno stabilan pod fiziološkim uslovima. Postupci za određivanje da li se antitelo specifično vezuje za antigen su dobro poznati u oblasti tehnike i uključuju, na primer, ravnotežnu dijalizu, površinsku plazmonsku rezonancu, i slično. Na primer, antitelo koje "specifično veže" PD-1 uključuje antitela koja vezuju PD-1 ili njegov deo sa KDmanjom od oko 500 nM, manjom od oko 300 nM, manjom od oko 200 nM, manjom od oko 100 nM, manjom od oko 90 nM, manjom od oko 80 nM, manjom od oko 70 nM, manjom od oko 60 nM, manjom od oko 50 nM, manjom od oko 40 nM, manjom od oko 30 nM, manjom od oko 20 nM, manjom od oko 10 nM, manjom od oko 5 nM, manjom od oko 4 nM, manjom od oko 3 nM, manjom od oko 2 nM, manjom od oko 1 nM ili manjom od oko 0.5 nM, kao što je merenom testom površinskom plazmonskom rezonancom. Izolovano antitelo koje specifično vezuje humani PD-1 može, međutim, imati ukrštenu reaktivnost sa drugim antigenima, kao što su PD-1 molekuli iz drugih (ne-humanih) vrsta.
[0056] .U pronalasku, anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži tri HCDRs (HCDR1, HCDR2 and HCDR3) i tri LCDRs (LCDR1, LCDR2 i LCDR3), gde HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 35; HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 36; HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 37; LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 38; LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 39; i LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 40. U drugim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži HCVR koji sadrži SEQ ID NO: 33 i LCVR koji sadrži SEQ ID NO: 34. U određenim izvođenjima, predmetni pronalazak obuhvata upotrebu anti-PD-1 antitela, gde antitelo sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 41. U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo sadrži laki lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 42. Primer antitela koje sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 41 i laki lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 42 je potpuno humano anti-PD-1 antitelo poznato kao REGN2810 (takođe poznato kao cemiplimab). Prema određenim primerima izvođenja, postupci iz predmetnog pronalaska sadrže upotrebu REGN2810, ili njegovog bioekvivalenta. Izraz "bioekvivalent", kao što se ovde koristi, se odnosi na anti-PD-1 antitela ili PD-1-vezujuće proteine ili njegove fragmente koji su farmaceutski ekvivalenti ili farmaceutske alternative čija brzina i/ili obim apsorpcije ne pokazuje značajnu razliku u odnosu na REGN2810 kada se daje u istoj molarnoj dozi pod sličnim eksperimentalnim uslovima, ili pojedinačnom dozom ili višestrukom dozom. U kontekstu pronalaska, izraz se odnosi na antigenvezujuće proteine koji se vežu za PD-1 koji se klinički značajno ne razlikuju u odnosu na REGN2810 u njihovoj bezbednosti, čistoći i/ili potenciji..
[0057] Anti-PD-1 antitela koja se koriste mogu imati karakteristike vezivanja nezavisne od pH. Na primer, anti-PD-1 antitelo za upotrebu u predmetnom pronalasku mogu ispoljiti smanjeno vezivanje za PD-1 na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH. Alternativno, anti-PD-1 antitelo može ispoljiti pojačano vezivanje za svoj antigen na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH. Izraz "kisela pH" uključuje vrednosti pH manje od oko 6.2, npr., oko 6.0, 5.95, 5.9, 5.85, 5.8, 5.75, 5.7, 5.65, 5.6, 5.55, 5.5, 5.45, 5.4, 5.35, 5.3, 5.25, 5.2, 5.15, 5.1, 5.05, 5.0, ili manje. Kao što se ovde koristi, izraz "neutralna pH" označava pH od oko 7.0 do oko 7.4. Izraz "neutralna pH" uključuje vrednosti pH od oko 7.0, 7.05, 7.1, 7.15, 7.2, 7.25, 7.3, 7.35, i 7.4.
[0058] U određenim slučajima, "smanjeno vezivanje za PD-1 na kiseloj pH u poređenju sa neutralnoj pH" se izražava u smislu odnosa KDvrednosti vezivanja antitela za PD-1 pri kiseloj pH prema KDvrednosti vezivanja antitela za PD-1 pri neutralnoj pH (ili obrnuto). Na primer, antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena može se smatrati da ispoljava "smanjeno vezivanje za PD-1 na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH" za svrhe predmetnog pronalaska ukoliko antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen pokazuje kiseli/neutralni KDodnos oko 3.0 ili veći. U određenim primerima izvođenjima, kiseli/neutralni KDodnos za antitelo ili fragment za vezivanje antigena iz predmetnog pronalaska može biti oko 3.0, 3.5, 4.0, 4.5, 5.0, 5.5, 6.0, 6.5, 7.0, 7.5, 8.0, 8.5, 9.0, 9.5, 10.0, 10.5, 11.0, 11.5, 12.0, 12.5, 13.0, 13.5, 14.0, 14.5, 15.0, 20.0, 25.0, 30.0, 40.0, 50.0, 60.0, 70.0, 100.0, ili veći.
[0059] Antitela sa karakteristikama vezivanja zavisnih od pH mogu se dobiti, na primer, skriningom populacije antitela na smanjeno (ili pojačano) vezivanje za određeni antigen pri kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH. Dodatno, modifikacije domena za vezivanje antigena na nivou aminokiselina mogu dati antitela sa karakteristikama zavisnim od pH. Na primer, zamenom jedne ili više aminokiselina domena za vezivanje antigena (npr., unutar CDR) sa histidinskim ostatkom, može se dobiti antitelo sa smanjenim vezivanjem antigena pri kiseloj pH u odnosu na neutralnu pH. Kako se ovde koristi, izraz "kisela pH" označava pH od 6.0 ili manje.
Bispecifična Anti-MUC16/Anti-CD3 Antitela
[0060] Pronalazak takođe obuhvata davanje terapijski efikasne količine bispecifičnog antitela koje specifično veže CD3 i MUC16. Takva antitela ovde mogu biti označena kao, npr., "anti-MUC16/anti-CD3," ili "anti-MUC16xCD3" ili "MUC16xCD3" bispecifična antitela, ili druga slična terminologija.
[0061] Kako se ovde koristi, izraz "bispecifično antitelo" se odnosi na imunoglobulinski protein koji sadrži najmanje prvi domen za vezivanje antigena i drugi domen za vezivanje antigena. U kontekstu predmetnog pronalaska, prvi domen koji se vezuje za antigen specifično vezuje prvi antigen (npr. MUC16), a drugi domen koji se vezuje za antigen specifično vezuje drugi, različiti antigen
[0062] (npr., CD3). Svaki domen bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži varijabilni domen teškog lanca (HCVR) i varijabilni domen lakog lanca (LCVR), od kojih svaki sadrži tri CDR. U kontekstu bispecifičnog antitela, CDR-ovi prvog domena za vezivanje antigena mogu biti označeni prefiksom "A", a CDR-ovi drugog domena za vezivanje antigena mogu biti označeni prefiksom "B". Prema tome, CDR-ovi prvog domena za vezivanje antigena mogu se ovde nazvati A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3; i CDR-ovi drugog domena za vezivanje antigena mogu se ovde nazvati B-HCDR1, B-HCDR2 i B-HCDR3.
[0063] Prvi antigen vezujući domen i drugi antigen vezujući domen su svaki povezani zasebnim domenom multimerizacije. Kao što je ovde korišćen, "domen multimerizacije" je bilo koji makromolekul, protein, polipeptid, peptid, ili aminokiselina koji ima sposobnost da asocira sa drugim multimerizujućim domenom iste ili slične strukture ili konstitucije. U kontekstu predmetnog pronalaska, multimerizujuća komponenta je Fc deo imunoglobulina (koji sadrži CH2-CH3domen), npr., Fc domen IgG koji je odabran iz izotipova IgG1, IgG2, IgG3, i IgG4, kao i bilo koji alotip unutar svake grupe izotipa.
[0064] Bispecifična antitela iz predmetnog pronalaska obično sadrže dva domena koja multimerizuju, npr., dva Fc domena koji su svaki zasebno deo odvojenog teškog lanca antitela. Prvi i drugi domeni koji multimerizuju mogu biti istog izotipa IgG kao što su, npr., IgG1/IgG1, IgG2/IgG2, IgG4/IgG4. Alternativno, prvi i drugi domeni koji multimerizuju mogu biti različitih izotipova IgG kao što su, npr., IgG1/IgG2, IgG1/IgG4, IgG2/IgG4, itd.
[0065] Bilo koji format bispecifičnog antitela ili tehologija mogu se koristiti za dobijanje bispecifičnih antigen-vezujućih molekula iz predmetnog pronalaska. Na primer, antitelo ili njegov fragment koji imaju prvu specifičnost vezivanja mogu biti funkcionalno povezani (npr., hemijskim kuplovanjem, genetičkim spajanjem, nekovalentnom asocijacijom ili drugačije) na jedan ili više drugih molekulskih entiteta, kao što je drugo antitelo ili fragment antitela koji ima drugu specifičnost vezivanja antigena da se proizvede bispecifični antigen-vezujući molekul. Specifični primeri bispecifičnih formata koji se mogu koristiti u kontekstu predmetnog pronalaska uključuju, bez ograničenja, npr., formate zasnovane na scFv ili diatelo bispecifične formate, IgG-scFv fuzije, dvostruki varijabilni domen (DVD)-lg, Quadroma, dugme-u–rupi (eng.“knobs-into-holes”), “common” laki lanac (npr., zajednički laki lanac sa “knobs-into-holes”, itd.), CrossMab, CrossFab, (SEED)telo, leucinski zatvarač, Duotelo, IgG1/IgG2, Fab dvostrukog dejstva (DAF)-lgG, i Mab2bispecifični formati (videti, npr., Klein et al.2012, mAbs 4:6, 1-11, i reference koje su tamo navedene, za pregled prethodno navedenih formata).
[0066] U kontekstu bispecifičnih antitela iz predmetnog pronalaska, Fc domeni mogu sadržati jednu ili više aminokiselinskih promena (npr., insercija, delecija ili supstitucija) u poređenju sa divljim tipom, verzijom domena Fc koja se nalazi u prirodi. Na primer, pronalazak uključuje bispecifične antigenvezujuće molekule koji sadrže jednu ili više modifikacija u Fc domenu što rezultuje u modifikovanom domenu Fc koji ima modifikovanu interakciju vezivanja (npr., pojačanu ili ukinutu) između Fc i FcRn. U jednom izvođenju, bispecifični antigen-vezujući molekul sadrži modifikaciju u CH2 ili CH3regionu, pri čemu modifikacija povećava afinitet u Fc domenu za FcRn u kiselom okruženju (npr., u endozomu gde su opsezi pH od oko 5.5 do oko 6.0). Neograničavajući primeri takvih Fc modifikacija su prikazani u US patentoj objavi br.20150266966.
[0067] Predmetni pronalazak takođe sadrži bispecifične antigen-vezujuće molekule koji sadrže prvi domen CH3 i drugi domen CH3 Ig, gde se prvi i drugi Ig CH3 domeni razlikuju jedan od drugog u bar jednoj aminokiselini, i gde razlika u najmanje jednoj aminokiselini smanjuje vezivanje bispecifičnog antitela za Protein A u poređenju sa bi-specifičnim antitelom kome nedostaje razlika u aminokiselini. U jednom izvođenju, prvi Ig CH3 domen vezuje Protein A i drugi Ig CH3 domen sadrži mutaciju koja smanjuje ili ukida vezivanje Proteina A kao što je modifikacija H95R (IMGT numerisanjem egzona; H435R EU numerisanjem). Drugi CH3 može dalje sadržati Y96F modifikaciju (sa IMGT; Y436F sa EU). Videti, na primer, US Patent br. 8,586,713. Dalje modifikacije koje se mogu naći u drugom CH3 uključuju: D16E, L18M, N44S, K52N, V57M, i V82I (sa IMGT; D356E, L358M, N384S, K392N, V397M, i V422I sa EU) u slučaju IgG1 antitela; N44S, K52N, i V82I (IMGT; N384S, K392N, i V422I sa EU) u slučaju IgG2 antitela; i Q15R, N44S, K52N, V57M, R69K, E79Q, i V82I (sa IMGT; Q355R, N384S, K392N, V397M, R409K, E419Q, i V422I sa EU) u slučaju IgG4 antitela.
[0068] U određenim izvođenjima, domen Fc može biti himerni, kombinujući Fc sekvence dobijene od više od jednog izotipa imunoglobulina. Na primer, himerni Fc domen može sadržati deo ili celu CH2 sekvencu izvedenu iz humanog IgG1, humanog IgG2 ili humanog IgG4 CH2 regiona, i deo ili celu CH3 sekvencu izvedenu iz humanog IgG1, humanog IgG2 ili humanog IgG4. Himerni Fc domen može takođe sadržati himerni zglobni region. Na primer, himerni zglob može sadržati sekvencu "gornjeg zgloba", izvedenu iz humanog IgG1, humanog IgG2 ili zglobnog regiona humanog IgG4, kombinovanu sa sekvencom "donjeg zgloba", izvedenu iz humanog IgG1, humanog IgG2 ili zglobnog regiona humanog IgG4. Određeni primer himernog Fc domena koji može biti uključen u bilo koji od ovde pomenutih antigen-vezujućih molekula sadrži, od N- prema C-kraju: [IgG4 CH1]-[lgG4 gornji zglob]-[lgG2 donji zglob]-[lgG4 CH2]-[lgG4 CH3]. Drugi primer himernog Fc domena koji može biti uključen u bilo koji od ovde prikazanih antigen-vezujućih molekula sadrži, od N-prema C-kraju: [IgG1 CH1]-[IgG1 gornji zglob][lgG2 donji zglob]-[lgG4 CH2]-[lgG1 CH3]. Ovi i drugi primeri himernih Fc domena koji mogu biti uključeni u bilo koji od antigen-vezujućih molekula predmetnog pronalaska su opisani u US objavi patenta br. 20140243504. Himerni Fc domeni koji imaju ove opšte strukturne aranžmane, i njihove varijante, mogu imati izmenjeno vezivanje Fc receptora, što opet utiče na Fc efektorsku funkciju.
[0069] U pronalasku, A-HCDR1 može sadržati aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 8; A-HCDR2 može sadržati aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 9; A-HCDR3 može sadržati aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; A-LCDR1 može sadržati aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; A-LCDR2 može sadržati aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; A-LCDR3 može sadržati aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13; B-HCDR1 može sadržati aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 14; B-HCDR2 može sadržati aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 15; i B-HCDR3 može sadržati aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 16; i B-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; B-LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; B-LCDR3 sadrži aminkiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13. U drugim izvođenjima A-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 8; A-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 9; A-HCDR3 može sadržati aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 10; A-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; A-LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; A-LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13; B-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 26; B-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 27; i B-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 28; i B-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 11; B-LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 12; B-LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 13. U još drugim izvođenjima, bispecifično anti-MUC16/anti-CD3 antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena sadrži: (a) prvi antigen vezujući krak koji sadrži HCVR (A-HCVR) koji sadrži SEQ ID NO: 1 i LCVR (A-LCVR) koji sadrži SEQ ID NO: 2; i (b) drugi antigen vezujući krak koji sadrži HCVR (B-HCVR) koji sadrži SEQ ID NO: 3 ili SEQ ID NO: 7, i LCVR (B-LCVR) koji sadrži SEQ ID NO: 2. U određenim primerima izvođenja, bispecifično anti-CD3xMUC16 antitelo sadrži MUC16-vezujući krak koji sadrži težak lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 29 i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30, i CD3-vezujući krak koji sadrži težak lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 31 i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30. U određenim primerima izvođenja, bispecifično anti-CD3xMUC16 antitelo sadrži MUC16-vezujući krak koji sadrži težak lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 29 i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30, i CD3-vezujući krak koji sadrži težak lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 32 i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30.
[0070] U određenim izvođenjima, antitumorska aktivnost bispecifičnih anti-CD3xMUC16 antitela iz ovog pronalaska nije značajno ometana prisustvom visokih nivoa (npr. do 10,000 U/ml) cirkulišućeg CA125. Nivoi CA125 u serumu su povećani u serumu većine pacijenata sa karcinomom jajnika (medijana objavljenih nivoa je oko 656 U/ml). Kao što je pokazano u Primeru 2, u tekstu ispod, visoki nivoi CA125 u serumu ili ascitesu neće značajno uticati na antitumorski profil bispecifičnih antitela iz ovog pronalaska.
Kombinovane terapije
[0071] Ovaj pronalazak obuhvata davanje subjektu anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnog antitela u kombinaciji sa anti-PD-1 antitelom. Kako se ovde koristi, izraz "u kombinaciji sa" znači da se anti-MUC16/anti-CD3 bispecifično antitelo primenjuje pre, posle ili istovremeno sa anti-PD-1 antitelom. Termin "u kombinaciji sa" takođe uključuje sekvencijalnu ili istovremenu primenu anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela. Na primer, kada se primenjuje „pre” bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela, anti-PD-1 antitelo se može primeniti više od 150 sati, oko 150 sati, oko 100 sati, oko 72 sata, oko 60 sati, oko 48 sati, oko 36 sati, oko 24 sata, oko 12 sati, oko 10 sati, oko 8 sati, oko 6 sati, oko 4 sata, oko 2 sata, oko 1 sat, oko 30 minuta, oko 15 minuta ili oko 10 minuta pre primene bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela. Kada se daje „nakon” bispecifičnog antiMUC16/anti¬CD3 antitela, anti-PD-1 antitelo se može primeniti oko 10 minuta, oko 15 minuta, oko 30 minuta, oko 1 sat, oko 2 sata, oko 4 sata, oko 6 sati, oko 8 sati, oko 10 sati, oko 12 sati, oko 24 sata, oko 36 sati, oko 48 sati, oko 60 sati, oko 72 sata ili više od 72 sata nakon primene bispecifičnog anti-MUC16 /anti-CD3 antitelo. Primena "istovremeno" sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom znači da se anti-PD-1 antitelo daje subjektu u posebnom doznom obliku u roku od manje od 5 minuta (pre, posle ili u isto vreme) primene bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela, ili primenjenog subjektu kao jedinstvena kombinovana formulacija doze koja sadrži i anti-PD-1 antitelo i bispecifično anti-MUC16/anti-CD3 antitelo.
[0072] U određenim izvođenjima, može se primeniti treći terapeutski agens, pri čemu je treći terapeutski agens lek protiv kancera. Kako se ovde koristi, "lek protiv kancera" označava bilo koji agens koristan za lečenje kancera uključujući, ali bez ograničenja na, citotoksine i agense kao što su antimetaboliti, agensi za alkilovanje, antraciklini, antibiotici, antimitotički agensi, prokarbazin, hidroksiurea, asparaginaza, kortikosteroidi, mitotan (O,P'-(DDD)), biološka sredstva (npr. antitela i interferoni) i radioaktivni agensi. Kako se ovde koristi, "citotoksin ili citotoksično sredstvo", takođe se odnosi na hemoterapeutsko sredstvo i označava bilo koji agens koji je štetan za ćelije. Primeri uključuju Takol® (paklitaksel), temozolamid, citohalazin B, gramicidin D, etidijum bromid, emetin, cisplatin, mitomicin, etopozid, tenopozid, vinkristin, vinbiastin, koihicin, doksorubicin, mihidromicin, mihidromicin, aktinomicin D, 1-dehidrotestosteron, glukokortikoidi, prokain, tetrakain, lidokain, propranolol i puromicin i njihovi analozi ili homolozi.
[0073] U određenim izvođenjima, može se dati treći terapeutski agens iz grupe koju čine zračenje, operacija, vakcina protiv raka, PD-L1 inhibitor (npr. anti-PD-L1 antitelo), LAG-3 inhibitor, CTLA-4 inhibitor (npr. ipilimumab) , TIM3 inhibitor, BTLA inhibitor, TIGIT inhibitor, CD47 inhibitor, antagonist drugog ko-inhibitora ili liganda T-ćelija (npr., antitelo na CD-28, 2B4, LI108, LAIR1, ICOS, CD160 ili VISTA), inhibitor indoleamin-2,3-dioksigenaze (IDO), antagonist vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) [npr., "VEGF-Trap" kao što je aflibercept ili drugi fuzioni protein koji inhibira VEGF kao što je navedeno u U.S. 7,087,411, ili anti-VEGF antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen (npr. bevacizumab ili ranibizumab) ili inhibitor kinaze malih molekula VEGF receptora (npr. sunitinib, sorafenib ili pazopanib)], inhibitor Ang2 (npr. nesvacumab), inhibitor transformišućeg faktora rasta beta (TGF.beta.), inhibitor receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR) (npr. erlotinib, cetuksimab), agonist ko-stimulativnih receptora (npr. agonist proteina vezanog za TNFR izazvan glukokortikoidima), antitelo na antigen specifičan za tumor (npr. CA9, CA125, antigen 3 povezan sa melanomom (MAGE3), karcinoembrionalni antigen (CEA), vimentin, tumor-M2-PK, antigen specifičan za prostatu (PSA), mucin-1, MART-1 i CA19-9), vakcina (npr. Bacillus Calmette-Guerin, vakcina protiv raka), pomoćno sredstvo za povećanje prezentacije antigena (npr., faktor stimulacije kolonija granulocita-makrofaga), citotoksin, hemoterapeutsko sredstvo (npr., dakarbazin, temozolomid, ciklofosfamid, docetaksel, doksorubicin, daunorubicin, cisplatin, karboplatin, gemcitabin, metotreksat, mitoksantron, oksaliplatin, paklitaksel, i vinkristin), terapija zračenjem, IL-6R inhibitor (npr., sarilumab), IL-4R inhibitor (npr., dupilumab), IL-10 inhibitor, a citokin kao što je IL-2, IL-7, IL-21, i IL-15, konjugat antitelolek (ADC) (npr., anti-CD19-DM4 ADC, i anti-DS6-DM4 ADC), himera antigen receptor T ćelija (npr., CD19-ciljane T ćelije), anti-inflamatorni lek (npr., kortikosteroidi, i ne-steroidni anti-inflamatorni lekovi), i dodatak ishrani kao što su antioksidansi.
[0074] U određenim izvođenjima, pronalazak sadrži davanje anti-PD-1 antitela i anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnog antitela u kombinaciji sa terapijom zračenjem za stvaranje dugoživećih trajnih antitumorskih odgovora i/ili povećanje preživljavanja pacijenata sa kancerom.
[0075] U nekim izvođenjima, pronalazak obuhvata primenu terapije zračenjem pre, istovremeno ili posle davanja anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela pacijentu sa kancerom. Na primer, terapija zračenjem se može primeniti u jednoj ili više doza na tumorske lezije nakon primene jedne ili više doza antitela. U nekim izvođenjima, terapija zračenjem se može primeniti lokalno na tumorsku leziju da bi se poboljšala lokalna imunogenost tumora pacijenta (adjuvinirajuće zračenje) i/ili da bi se ubile tumorske ćelije (ablativno zračenje) nakon sistemske primene anti-PD-1 antitela i /ili bispecifično anti-MUC16/anti-CD3 antitelo. U određenim izvođenjima, antitela se mogu davati u kombinaciji sa terapijom zračenjem i hemoterapeutskim agensom (npr., karboplatin i/ili paklitaksel) ili antagonistom VEGF (npr., afliberceptom).
Farmaceutske kompozicije i davanje
[0076] Predmetni pronalazak obuhvata davanje anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom subjektu pri čemu se antitela nalaze u odvojenoj ili kombinovanoj (pojedinačnoj) farmaceutskoj kompoziciji. Farmaceutske kompozicije iz pronalaska mogu se formulisati sa pogodnim nosačima, ekscipijensima, i drugim agensima koji omogućuju pogodan transfer, isporuku, podnošljivost, i slično. Mnoštvo odgovarajućih formulacija može se naći u formularu koji je poznat svim farmaceutskim hemičarima: Remington’s Pharmaceutical Sciences, Mack Publishing Company, Easton, Pa. Ove formulacije sadrže, na primer, praškove, paste, masti, želee, voskove, ulja, lipide, vezikule koje sadrže lipide (katjonske ili anjonske) (kao što je LIPOFECTIN<™>), konjugate DNK, anhidrovane apsorpcione paste, emulzije ulje u vodi i voda u ulju, emulzije carbowax (polietilenglikoli različitih molekulskih težina), polu-čvrsti gelovi, i polu-čvrste smeše koje sadrže carbowax. Videti takođe Powell et al. "Compendium of excipients for parenteral formulations" PDA (1998) J Pharm Sci Technol 52:238-311.
[0077] Poznati su različiti sistemi za isporuku i mogu se koristiti za davanje farmaceutske kompozicije pronalaska, npr., inkapsulacijom u lipozome, mikročestice, mikrokapsule, rekombinantne ćelije sposobne da eksprimiraju mutantne viruse, endocitozu posredovanu receptorima (videti, npr., Wu et al., 1987, J. Chem. 262: 4429-4432). Postupci primene obuhvataju, ali nisu ograničeni na, intradermalne, intramuskularne, intraperitonealne, intravenske, subkutane, intranazalne, epiduralne i oralne puteve. Kompozicija se može primeniti na bilo koji pogodan način, na primer infuzijom ili bolusnom injekcijom, apsorpcijom kroz epitelne ili mukokutane sluznice (npr. oralnu sluzokožu, rektalne i crevne sluzokože, itd.) i može se primeniti zajedno sa drugim biološki aktivnim agensima.
[0078] Farmaceutska kompozicija iz ovog pronalaska može se isporučiti subkutano ili intravenozno sa standardnom iglom i špricem. Dodatno, u vezi sa subkutanom isporukom, uređaj za isporuku olovke lako ima primenu u isporuci farmaceutske kompozicije iz predmetnog pronalaska. Takav uređaj za isporuku u obliku olovke može biti za višekratnu ili jednokratnu upotrebu. Uređaj olovke za višekratnu upotrebu generalno koristi zamenjivi kertridž koji sadrži farmaceutsku kompoziciju. Kada se cela farmaceutska kompozicija unutar kertridža primeni i kertridž je prazan, prazan kertridž se može lako odbaciti i zameniti novim kertridžom koji sadrži farmaceutsku kompoziciju. Uređaj za isporuku olovke se može zatim ponovo koristiti. U uređaju za isporuku olovke za jednokratnu upotrebu ne postoji zamenljivi kertridž. Umesto toga, uređaj za isporuku olovke za jednokratnu upotrebu dolazi prethodno napunjen farmaceutskom kompozicijom koja se nalazi u rezervoaru unutar uređaja. Kada se rezervoar isprazni od farmaceutske kompozicije, ceo uređaj se odbacuje.
[0079] U određenim situacijama, farmaceutska kompozicija može se isporučiti u sistem sa kontrolisanim oslobađanjem. U jednom izvođenju, može se koristiti pumpa. U drugom izvođenju, mogu se koristiti polimerni materijali; videti, Medical Applications of Controlled Release, Langer and Wise (eds.), 1974, CRC Pres., Boca Raton, Fla. U daljem izvođenju, sistem sa kontrolisanim oslobađanjem može se postaviti u blizini mete kompozicije, što zahteva samo delić sistemske doze (videti, npr., Goodson, 1984, in Medical Applications of Controlled Release, supra, tom. 2, pp. 115-138). Drugi sistemi sa kontrolisanim oslobađanjem su razmotreni u rezenciji od Langer, 1990, Science 249:1527-1533.
[0080] Injektabilni preparati mogu sadržati oblike doziranja za intravenozne, subkutane, intrakutane i intramuskularne injekcije, infuzije ukapavanjem, itd. Ovi injektabilni preparati mogu se dobiti poznatim postupcima. Na primer, injektabilni preparati se mogu dobiti, npr., rastvaranjem, suspenzijom ili emulgovanjem ovde opisanog antitela ili njegove soli u sterilnom vodenom medijumu ili uljanom medijumu koji se konvencionalno koristi za injekcije. Kao vodeni medijum za injekcije, su, na primer, fiziološki slani rastvor, izotonični rastvor koji sadrži glukozu i druge pomoćne agense, itd., koji se mogu koristiti u kombinaciji sa odgovarajućim agensom za rastvaranje kao što je alkohol (npr., etanol), polialkohol (npr., propilen glikol, polietilen glikol), nejonsko površinski aktivno sredstvo [npr., polisorbat 80, HCO-50 (polioksietilen (50 mol) adukt hidrogenizovanog ricinusovog ulja)], itd. Kao uljani medijum, korišćeni su, npr., susamovo ulje, sojino ulje, itd., koji se mogu koristiti u kombinaciji sa agensom za rastvaranje kao što je benzil benzoat, benzil alkohol, itd. Ovako pripremljena injekcija se poželjno puni u odgovarajuću ampulu.
[0081] Povoljno, ovde opisane farmaceutske kompozicije za oralnu ili parentalnu upotrebu su pripremljene u oblicima doziranja u jediničnoj dozi koja odgovara dozi aktivnih sastojaka. Takvi dozni oblici u jediničnoj dozi sadrže, na primer, tablete, pilule, kapsule, injekcije (ampoule), supozitorije, itd.
Režimi davanja
[0082] Ovaj pronalazak može uključiti davanje subjektu anti-PD-1 antitela sa učestalošću doziranja oko četiri puta nedeljno, dva puta nedeljno, jednom nedeljno, jednom u dve nedelje, jednom u tri nedelje, jednom u četiri nedelje, jednom u pet nedelja, jednom u šest nedelja, jednom u osam nedelja, jednom u dvanaest nedelja, ili ređe sve dok se postigne terapijski odgovor. U određenim izvođenjima, ovaj pronalazak uključuje davanje subjektu bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela sa učestalošću doziranja oko četiri puta nedeljno, dva puta nedeljno, jednom nedeljno, jednom u dve nedelje, jednom u tri nedelje, jednom u četiri nedelje, jednom u pet nedelja, jednom u šest nedelja, jednom u osam nedelja, jednom u dvanaest nedelja, ili ređe sve dok se postigne terapijski odgovor. U određenim izvođenjima, postupci uključuju davanje anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom pri učestalosti doziranja oko četiri puta nedeljno, dva puta nedeljno, jednom nedeljno, jednom svake dve nedelje, jednom u tri nedelje, jednom u četiri nedelje, jednom u pet nedelja, jednom u šest nedelja, jednom u osam nedelja, jednom u devet nedelja, jednom u dvanaest nedelja, ili sa manjom učestalošću sve dok se postigne terapijski odgovor.
[0083] Prema određenim izvođenjima ovog pronalaska, višestruke doze anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom mogu se davati subjektu tokom definisanog vremenskog perioda. Postupci mogu da obuhvataju sekvencijalno davanje subjektu jedne ili više doza anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa jednom ili više doza bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela. Kao što se ovde koristi, "sekvencionalno davanje" znači da se svaka doza antitela daje subjektu u različitom trenutku, npr., u različitim danima koji su razdvojeni unapred određenim intervalom (npr. satima, danima, nedeljama ili mesecima). Ovaj pronalazak obuhvata postupke koji obuhvataju sekvencijalno davanje pacijentu jedne inicijalne doze anti-PD-1 antitela, nakon čega sledi jedna ili više sekundarnih doza anti-PD-1 antitela, i opciono praćena jednom ili više tercijalnih doza antitela na PD-1. U određenim izvođenjima, postupci dalje obuhvataju sekvencijalno davanje pacijentu jedne inicijalne doze bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela, nakon čega sledi jedna ili više sekundarnih doza bispecifičnog antitela, i opciono praćeno jednom ili više tercijarnih doza bispecifičnog antitela.
[0084] Prema određenim izvođenjima iz predmetnog pronalaska, višestruke doze anti-PD-1 antitela I bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela mogu se dati subjektu tokom određenog vremenskog toka. Postupci mogu sadržati sekvencijalno davanje subjektu višestrukih doza anti-PD-1 antitela i bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela. Kao što se ovde koristi, "sekvencijalno davanje" znači da se svaka doza anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim antitelom daje subjektu u drugom vremenskom trenutku, npr., u različitim dozama koje su razdvojene prethodno određenim intervalima (npr., sati, dani, nedelje ili meseci).
[0085] Termini "početna doza," "sekundarne doze," i "tercijerne doze," se odnose na vremenski redosled davanja. Prema tome, "početna doza" je doza koja se daje na početku režima tretmana (takođe označena kao "osnovna doza"); "sekundarne doze" su doze koje se daju nakon početne doze; i "tercijerne doze" su doze koje se daju nakon sekundarnih doza. Početne, sekundarne, i tercijerne doze mogu svaka sadržati istu količinu antitela (anti-PD-1 antitela ili bispecifičnog antitela). U određenim izvođenjima, međutim, količina koja se nalazi u početnoj, sekundarnoj i/ili tercijernim dozama razlikuje se jedna od druge (npr., podešava se na više ili na niže po potrebi) tokom trajanja tretmana. U određenim izvođenjima, jedna ili više (npr., 1, 2, 3, 4, ili 5) doza se daju na početku režima tretmana kao "doze opterećenja" zatim slede doze koje se daju na manje učestaloj osnovi (npr., "doze za održavanje"). Na primer, anti-PD-1 antitelo može se dati pacijentu sa kancerom jajnika u dozi opterećenja od oko 1-3 mg/kg zatim se daje jedna ili više doza za održavanje od oko 0.1 do oko 20 mg/kg telesne težine pacijenta.
[0086] U jednom primeru izvođenja iz predmetnog pronalaska, svaka sekundarna i/ili tercijerna doza se daje 1/2 do 14 (npr., 1/2, 1, 11/2, 2, 21/2, 3, 31/2, 4, 41/2, 5, 51/2, 6, 61/2, 7, 71/2, 8, 81/2, 9, 91/2, 10, 101/2, 11, 111/2, 12, 121/2, 13, 131/2, 14, 141/2, ili više) nedelja neposredno nakon prethodne doze. Fraza "neposredno nakon prethodne doze," kao što se ovde koristi, označava, u sekvenci višestrukih davanja, doza anti-PD-1 antitela (i/ili bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela) koje se daje pacijentu do primene sledeće doze u nizu bez intervencionih doza.
[0087] Postupci mogu sadržati davanje pacijentu bilo koje sekundarne i/ili tercijerne doze anti-PD-1 antitela (i/ili bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela). Na primer, u određenim izvođenjima, samo jedna sekundarna doza se daje pacijentu. U drugim izvođenjima, dve ili više (npr., 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, ili više) sekundarnih doza se daju pacijentu. Isto tako, u određenim izvođenjima, samo jedna tercijerna doza se daje pacijentu. U drugim izvođenjima, pacijentu se daje dve ili više (npr., 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, ili više) tercijernih doza.
[0088] U izvođenjima koja uključuju višestruke sekundarne doze, svaka sekundarna doza se može dati sa istom učestalošću kao i druge sekundarne doze. Na primer, svaka sekundarna doza se može dati pacijentu 1 do 2 nedelje neposredno nakon prethodne doze. Slično tome, u izvođenjima koja uključuju višestruke tercijerne doze, svaka tercijerna doza se može dati u istoj učestalosti kao i druge tercijerne doze. Na primer, svaka tercijerna doza se može dati pacijentu 2 do 4 nedelje neposredno nakon prethodne doze. Alternativno, učestalost na kojoj se sekundarne i/ili tercijerne doze daju pacijentu se mogu razlikovati tokom trajanja režima lečenja. Učestalost davanja se može takođe prilagoditi tokom trajanja tretmana od strane lekara u zavisnosti od potreba individualnog pacijenta nakon kliničkog ispitivanja.
[0089] U određenim izvođenjima, jedna ili više doza anti-PD-1 antitela i/ili bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela se daju na početku režima tretmana kao "indukcione doze" na učestalijoj osnovi (dva puta nedeljno, jednom nedeljno ili jednom na 2 nedelje) praćeno narednim dozama ("konsolidacione doze" ili "doze održavanja") koje se daju na manje učestaloj osnovi (npr., jednom u 4-12 nedelja).
[0090] Predmetni pronalazak obuhvata sekvencijalno davanje anti-PD-1 antitela u kombinaciji sa bispecifičnim anti-MUC16/anti-CD3 antitelom, pacijentu za lečenje kancera jajnika (npr., seroznog kancera). U nekim izvođenjima, predmetni postupci obuvataju davanje jedne ili više doza anti-PD-1 antitela nakon jedne ili više doza bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela. U određenim izvođenjima, predmetni postupci sadrže davanje pojedinačne doze anti-PD-1 antitela nakon jedne ili više doza bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela. U nekim izvođenjima, jedna ili više doza oko 0.1 mg/kg do oko 20 mg/kg anti-PD-1 antitela mogu se dati nakon jedne ili više doza oko 0.1 mg/kg do oko 20 mg/kg bispecifičnog antitela da bi se inhibira rast tumora i/ili da bi se sprečilo pojavljivanje recidiva tumora kod subjekta sa kancerom jajnika. U nekim izvođenjima, anti-PD-1 antitelo se daje u jednoj ili više doza nakon jedne ili više doza bispecifičnog antitela što dovodi do povećane antitumorske efikasnosti (npr., veće inhibicije rasta tumora, povećane prevencije recidiva tumora u poređenju sa netretiranim subjektom ili subjektom koje je primilo bilo koje antitelo kao as monoterapija). Alternativna izvođenja iz pronalaska se odnose na istovremeno davanje anti-PD-1 antitela i bispecifičnog antitela koje se daje u odvojenim dozama na sličnoj ili različitoj učestalosti u odnosu na anti-PD-1 antitelo. U nekim izvođenjima, bispecifičo antitelo se daje pre, nakon ili istovremeno sa anti-PD-1 antitelom. U određenim izvođenjima bispecifično antitelo se daje kao formulacija za jednu dozu sa anti-PD-1 antitelom.
Doziranje
[0091] Količina anti-PD-1 antitela i/ili bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela koji se daju subjektu prema predmetnom pronalasku je, generalno, terapijski efikasna količina. Kao što se ovde koristi, izraz "terapijski efikasna količina" označava količinu antitela (anti-PD-1 antitela ili bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela) što dovodi do jednog ili više od: (a) smanjenja težine ili trajanja simptoma kancera (npr., kancer jajnika); (b) inhibiciju rasta tumora, ili povećanje nekroze tumora, smanjenje tumora i/ili nestanak tumora;
(c) kašnjenje u rastu i razvoju tumora; (d) inhibiraju ili usporavaju ili zaustavljaju metastaze tumora; (e) sprečavanje ponovnog rasta tumora; (f) povećanje preživljavanja subjekta sa kancerom (npr., kancer jajnika); i/ili (g) smanjenje upotrebe ili potrebe za konvencionalnom terapijom protiv kancera (npr., smanjena ili eliminisana upotreba hemoterapeutskih ili citotoksičnih agenasa) u poređenju sa nelečenim subjektom ili subjektom koji je primenjen sa bilo kojim antitelom kao monoterapija.
[0092] U slučaju anti-PD-1 antitela, terapijski efikasna količina može biti od oko 0.05 mg do oko 600 mg, npr., oko 0.05 mg, oko 0.1 mg, oko 1.0 mg, oko 1.5 mg, oko 2.0 mg, oko 10 mg, oko 20 mg, oko 30 mg, oko 40 mg, oko 50 mg, oko 60 mg, oko 70 mg, oko 80 mg, oko 90 mg, oko 100 mg, oko 110 mg, oko 120 mg, oko 130 mg, oko 140 mg, oko 150 mg, oko 160 mg, oko 170 mg, oko 180 mg, oko 190 mg, oko 200 mg, oko 210 mg, oko 220 mg, oko 230 mg, oko 240 mg, oko 250 mg, oko 260 mg, oko 270 mg, oko 280 mg, oko 290 mg, oko 300 mg, oko 310 mg, oko 320 mg, oko 330 mg, oko 340 mg, oko 350 mg, oko 360 mg, oko 370 mg, oko 380 mg, oko 390 mg, oko 400 mg, oko 410 mg, oko 420 mg, oko 430 mg, oko 440 mg, oko 450 mg, oko 460 mg, oko 470 mg, oko 480 mg, oko 490 mg, oko 500 mg, oko 510 mg, oko 520 mg, oko 530 mg, oko 540 mg, oko 550 mg, oko 560 mg, oko 570 mg, oko 580 mg, oko 590 mg, ili oko 600 mg, anti-PD-1 antitela. U određenim izvođenjima, daje se 250 mg anti-PD-1 antitela.
[0093] U slučaju bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela, terapijski efikasna količina može biti od oko 10 mikrograma (mcg) do oko 8000 mcg, npr., oko 10 mcg, oko 20 mcg, oko 50 mcg, oko 70 mcg, oko 100 mcg, oko 120 mcg, oko 150 mcg, oko 200 mcg, oko 250 mcg, oko 300 mcg, oko 350 mcg, oko 400 mcg, oko 450 mcg, oko 500 mcg, oko 550 mcg, oko 600 mcg, oko 700 mcg, oko 800 mcg, oko 900 mcg, oko 1000 mcg, oko 1050 mcg, oko 1100 mcg, oko 1500 mcg, oko 1700 mcg, oko 2000 mcg, oko 2050 mcg, oko 2100 mcg, oko 2200 mcg, oko 2500 mcg, oko 2700 mcg, oko 2800 mcg, oko 2900 mcg, oko 3000 mcg, oko 4000 mcg, oko 5000 mcg, oko 6000 mcg, oko 7000 mcg, ili oko 8000 mcg bispecifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela.
[0094] Količna ili anti-PD-1 antitela ili specifičnog anti-MUC16/anti-CD3 antitela koje se nalazi u pojedinačnim dozama mogu se izraziti u terminima miligrama antitela po kilogramu telesne težine subjekta (tj., mg/kg). U određenim izvođenjima, ili anti-PD-1 antitelo ili bispecifično anti-MUC16/antiCD3 antitelo koje je korišćeno u predmetnom pronalasku mogu se davati subjektu u dozi od oko 0.0001 do oko 100 mg/kg telesne težine subjekta. Na primer, anti-PD-1 antitelo se može dati u dozi od oko 0.1 mg/kg do oko 20 mg/kg telesne težine pacijenta. Bispecifično anti-MUC16/anti-CD3 antitelo se može primeniti u dozi od oko 0.1 mg/kg do oko 20 mg/kg telesne težine pacijenta.
[0095] Pregled sekvenci i odgovarajućih SEQ ID NO koji se ovde navode prikazani su u Tabeli 1, ispod.
Tabela 1: Pregled sekvenci
(nastavak)
PRIMERI
[0096] Sledeći primeri su izneti tako da onima koji su uobičajeno verzirani u ovoj oblasti pruže potpuno otkrivanje i opis kako da naprave i koriste postupke i kompozicije pronalaska, i nemaju za cilj da ograniče obim onoga što pronalazači smatraju kao njihov pronalazak. Uloženi su napori da se obezbedi tačnost u pogledu korišćenih brojeva (npr., količine, temperatura, itd.), ali neke eksperimentalne greške i odstupanja treba uzeti u obzir. Osim ako nije drugačije naznačeno, delovi su delovi po težini, molekulska težina je prosečna molekulska težina, temperatura je u stepenima Celzijusa, a pritisak je na ili blizu atmosferskog.
Primer 1: Dobijanje bispecifičnih antitela koja vezuju specifičan za ćelije jajnika (MUC16) i CD3 [0097] Predmetni pronalazak obezbeđuje bispecifične antigen-vezujuće molekule koji vezuju CD3 i MUC16; takvi bispecifični antigen-vezujući molekuli su ovde takođe naznačeni kao "anti-MUC16/anti-CD3 ili anti-MUC16xCD3 bispecifični molekuli." Anti-MUC16 deo anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnog molekula je koristan za ciljanje tumorskih ćelija koje eksprimiraju MUC16 (takođe poznat kao CA-125), i anti-CD3 deo bispecifičnog molekula je koristan za aktivaciju T-ćelija. Istovremeno vezivanje MUC16 na ćeliji tumora i CD3 na T-ćelijama olakšava usmereno ubijanje (ćelijsku lizu) ciljane tumorske ćelije aktivisanom T-ćelijom.
[0098] Bispecifična antitela koja sadrže anti-MUC16-specifični vezujući domen i anti-CD3-specifični vezujući domen su konstruisana korišćenjem standardnih postupaka, pri čemu domen za vezivanje anti-MUC16 antigena i domen za vezivanje anti-CD3 antigena svaki sadrži različite, posebne HCVRs uparene sa opštim LCVR. U primerima bispecifičnih antitela, molekuli su konstruisani korišćenjem teškog lanca iz anti-CD3 antitela, teškog lanca iz anti-MUC16 antitela i opšteg lakog lanca iz anti-MUC16 antitela. U drugim slučajima, bispecifična antitela mogu biti konstruisana korišćenjem teškog lanca iz anti-CD3 antitela, teškog lanca iz anti-MUC16 antitela i lakog lanca iz anti-CD3 antitela ili lakog lanca antitela za koji se zna da je promiskuitentan ili da se efikasno uparuje sa različitim kracima teškog lanca.
[0099] Primeri bispecifičnih antitela su proizvedeni sa IgG1 Fc domenom (BSMUC16/CD3-001, -002, -003, i -004) ili modifikovanim (himernim) IgG4 Fc domenom (BSMUC16/CD3-005) kako je navedeno u prijavi za patent US objavi br. US20140243504A1, koja je objavljena 28 avgusta, 2014.
[0100] Pregled sastavnih delova domena za vezivanje antigena različitih konstruisanih antibispecifičnih MUC16xCD3 antitela prikazan je u Tabeli 2.
Tabela 2: Pregled sastavnih delova anti-MUC16xCD3 bispecifičnih antitela
Primer 2: CA-125 ne ometa aktivnost anti-MUC16xCD3 antitela in vitro
[0101] Uticaj rastvorljivog CA-125 (otkrivenog oblika MUC16) na aktivnost BSMUC16/CD3-001 je procenjen korišćenjem FACS testova vezivanja i citotoksičnosti u prisustvu visokih nivoa CA-125 prečišćenog od ascita pacijenata sa kancerom jajnika. Nivoi CA-125 su povećani u serumu većine pacijenata sa kancerom jajnika i nivoi u cirkulaciji mogu uticati na bilo koju terapiju ciljanu MUC16 delujući kao ponor antigena. Nivoi CA-125 koji se koriste u testu (10.000 U/ml) znatno premašuju medijanu objavljenih nivoa od 656.6 U/mL kod pacijenata sa kancerom jajnika. Sposobnost BSMUC16/CD3-001 da ubije OVCAR-3 ćelije koje eksprimiraju MUC16 u prisustvu rastvorljivog CA-125 obogaćenog iz humanog ascita (kreativni Biomart, NY, SAD) ili proksimalnog konstrukta membrane koji eksprimuje pet karboksi-terminalnih SEA domena i jukstamembranski region MUC16 (MUC16Δ) izveden je u odnosu efektora/cilj od 4:1 sa fiksnom koncentracijom BSMUC16/CD3-001 ili kontrolnog antitela koji se vezuje za CD3 (100 pM), i serijskim razblaženjem bilo kog MUC16-1H ili MUC16Δ tokom 72 sata na 37°C. Da bi se pratilo specifično ubijanje ciljnih ćelija koje nose MUC16, OVCAR-3 ćelije su obeležene sa 1 uM ljubičastim tragačem ćelija. Nakon obeležavanja, ćelije su postavljene preko noći na 37°C. Odvojeno, humani PBMC su postavljeni u dodatkom RPMI medijumu na 1x10<6>ćelija/mL i inkubirani preko noći na 37°C da bi se obogatili limfociti iscrpljivanjem adherentnih ćelija. Sledećeg dana, ciljne ćelije su koinkubirane sa naivnim PBMC osiromašenim adherentnim ćelijama (odnos efektor/ciljna ćelija 4:1) i serijskim razblaženjem ili BSMUC16/CD3-001 ili sa kontrolom koja se vezuje za CD3 tokom 72 sata na 37° C. Ćelije su uklonjene sa ploča ćelijske kulture korišćenjem tripsina i analizirane pomoću FACS. Za FACS analizu, ćelije su obojene tragačem mrtvih/živih daleko crvenih krvnih zrnaca (Invitrogen). Za procenu specifičnosti ubijanja, ćelije su zatvorene na populacijama obeleženim ljubičastim tragačem ćelija. Procenat živih ciljnih ćelija je prijavljen za izračunavanje prilagođenog preživljavanja na sledeći način: Prilagođeno preživljavanje=(R1/R2)*100, pri čemu je R1= % živih ciljnih ćelija u prisustvu antitela, i R2= % živih ciljnih ćelija u odsustvu test antitela. Aktivacija T ćelija je procenjena inkubacijom ćelija sa direktno konjugovanim antitelima na CD2, CD69 i CD25, i prijavljivanjem procenta aktiviranih (CD69+) T ćelija ili (CD25+) T ćelija od ukupnih T ćelija (CD2+).
[0102] Vezivanje BSMUC16/CD3-001 i antitela za koje je poznato da vezuju CA-125 (klon 3A5) za CA125 dobijeno iz humane ascitne tečnosti mereno je enzimskim imunosorbentnim testom (ELISA). Ukratko, rastvorljivi CA-125 (kreativni Biomart, NI, USA) u koncentraciji od 4000 jedinica/mL u PBS-u je pasivno adsorbovan na mikrotitarske ploče sa 96 bunarčića preko noći na 4°C. Ploče su zatim isprane PBST-om i blokirane sa 0.5% BSA u PBS tokom 1 sata. Biotinilovani BSMUC16/CD3-001, roditeljsko antitelo MUC16, a-MUC16 3A5 i neobavezujuće kontrole (kontrola izotipa BSMUC16/CD3-001 i kontrola izotipa a-MUC163A5), dodani su na ploču u koncentracijama od 10, 1, 0. ili 0.1 nM u 0,5% BSA u PBS tokom 1 sata, nakon čega sledi ispiranje sa PBST. Streptavidin konjugovan sa peroksidazom rena (SA-HRP) (ThermoFisher Scientific, Waltham, MA, USA) u 1:10000 razblaženju osnovnog rastvora od 1.0 mg/mL je dodat u bunarčiće i inkubiran 1 sat da bi se detektovala biotinilovana antitela vezana za ploču. Ploča je isprana i razvijena sa 3-3', 5-5'-tetrametilbenzidin (BD Biosciences, Biosciences, Franklin Lakes, NJ, USA) supstratom prema uputstvima proizvođača. Apsorpcija na 450 nm je zabeležena za svaki bunarčić na Victor Multilabel Plate Reader-u (Perkin Elmer; Melville, NY). Podaci su analizirani softverom GraphPad Prism.
[0103] Višak CA-125 je imao minimalan uticaj na vezivanje BSMUC16/CD3-0001 za OVCAR-3 ćelije što sugeriše minimalno vezivanje za CA-125 (Slika 1). Nasuprot tome, CA-125 je u velikoj meri inhibirao sposobnost uporednog antitela koje se verovatno vezuje za region ponavljanja MUC16 (in-house verzija klona antitela 3A) (Slika 1). Dalje, rastvorljivi MUC16 konstrukt koji sadrži proksimalni region membrane do 5. SEA domena MUC16 (MUC16Δ) dramatično je inhibirao vezivanje BSMUC16/CD3-001, pokazujući da BSMUC16/CD3-001 vezuje proksimalni region u većoj membrani, o čemu se raspravlja detaljno u WO 2018/067331.
[0104] U skladu sa studijama vezivanja, BSMUC16/CD3-001 bi takođe mogao da izazove ubijanje posredovano T ćelijama u prisustvu CA-125, ali ne u prisustvu visoke koncentracije MUC16Δ (podaci nisu prikazani). Dakle, BSMUC16/CD3-001 se može vezati za MUC16 i indukovati preusmereno ubijanje T ćelijama čak i u prisustvu visokih koncentracija CA-125.
Primer 3: PD-1 blokada pojačava antitumorsku aktivnost anti-MUC16xCD3 bispecifičnih antitela u ksenogenim i singenim modelima tumora
[0105] Efikasnost in vivo anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnog antitela u kombinaciji sa PD-1 blokadom je procenjena na ksenogenim i singenim modelima tumora.
A. Ksenogeni model - OVCAR-3/Luc
[0106] Za ksenogeni model, imunodeficijentnim NSG miševima su intraperitonealno (IP) ubrizgane OVCAR-3/Luc ćelije koje su prethodno pasažirane in vivo (dan 0) trinaest dana nakon presađivanja sa humanim PBMC. Miševi su tretirani IP sa 12.5 ug/mišu BSMUC16/CD3-001, ili im je dato 12.5 ug kontrole koja se vezuje za CD3 sam ili u kombinaciji sa 100 ug REGN2810 dana 5 i 8. Opterećenje tumorom je procenjeno BLI 4, 8, 12 dana 15, 20 i 25 nakon implantacije tumora. Kao što je utvrđeno merenjima BLI 25. dana, tretman sa 12.5 ug BSMUC16/CD3-001 je rezultirao značajnom antitumorskom efikasnošću kao što je utvrđeno merenjima BLI, a kombinacija sa REGN2810 (anti-PD-1) je dodatno poboljšala antitumornu efikasnost. Sve grupe su imale slično opterećenje tumorom kako je procenio BLI pre početka doziranja. Nije bilo značajne razlike u opterećenju tumorom između grupa.
[0107] BSMUC16/CD3-001 značajno smanjuje opterećenje tumorom na 12.5 ug, a dodatak anti-PD-1 povećava anti-tumornu efikasnost u odnosu na sam BSMUC16/CD3-001. NSG miševima kojima su presađene humane T ćelije implantirane su humane OVCAR-3/Luc ćelije. Miševi su tretirani 5. i 8. dana sa 12,5 ug BSMUC16/CD3-001 primenjenim IV ili tretirani kontrolnom ili nevezujućom kontrolom za CD3 (12.5 ug IV). Podaci prikazani u Tabeli 3, ispod, predstavljaju opterećenje tumorom prema proceni BLI 25. dana nakon implantacije tumora. Statistička značajnost je određena korišćenjem neparnih neparametrijskih Mann-Whitney t-testova. Tretman sa BSMUC16/CD3-001 /-REGN2810 je upoređen sa kontrolom vezivanja CD3 (* p < 0.05 za BSMUC16/CD3-001, ** p < 0.01 za BSMUC16/CD3-001 i REGN2810) i tretmanom samo sa BSMUC16/CD3-001 je upoređen sa kombinacijom sa REGN2810 (# p < 0.05).
Tabela 3: Bioluminiscencija u danu 25 posle implantacije tumora
B. Singeni Model-ID8-VEGF/huMUC16
[0108] Da bi se ispitala efikasnost u imunokompetentnom modelu, mišji CD3 gen je zamenjen humanim CD3, a deo mišjeg MUC16 gena je zamenjen humanom sekvencom. Zamene su rezultirale mišem čije T ćelije eksprimiraju humani CD3 i koji eksprimira himerni MUC16 molekul koji sadrži deo humanog MUC16 gde se vezuju BSMUC16/CD3-001 i BSMUC16/CD3-005 bispecifična antitela.
[0109] Za ovaj prvi model singenog tumora, korišćena je ID8-VEGF ćelijska linija projektovana da ekspresuje deo humanog MUC16. Miševi su implantirani sa ID8-VEGF/huMUC16 ćelijama IP i tretirani sa 5mg/kg BSMUC16/CD3-001 ili CD3-vezujućom kontrolom sa kontrolom izotipa ili u kombinaciji sa anti-PD-1 (5mg/kg IV) tri dana nakon implantacija. Tretman sa BSMUC16/CD3-001 produžio je medijanu preživljavanja u poređenju sa grupom koja je primila kontrolu za vezivanje CD3, ali je dodavanje anti-PD-1 blokade takođe rezultiralo 50%preživljavanjem miševa.
[0110] BSMUC16/CD3-001 značajno povećava srednje vreme preživljavanja u ID8-VEGF modelu ascitesa, a dodavanje PD-1 (REGN2810) blokade omogućava preživljavanje nekoliko miševa. Miševima koji eksprimiraju humani CD3 umesto mišjeg CD3 i himernog MUC16 molekula implantirana je linija tumora jajnika miša koja eksprimira deo humanog MUC16. Miševima je davan BSMUC16/CD3-001 (5 mg/kg IV) ili je primenjena kontrola koja se vezuje za CD3 (5 mg/kg IV) sa kontrolom izotipa ili sa anti-PD-1 dana 3 nakon implantacije. Miševi su tretirani 3, 7, 10, 14, 17 dana nakon implantacije tumora. Prikazani podaci su medijana preživljavanja. Miševi su žrtvovani kada su imali povećanje telesne težine više od 20% zbog distenzije stomaka izazvane ascitesom. Statistička značajnost je određena primenom Mantel-Cox metode. I tretman BSMUC16/CD3-001 i BSMUC16/CD3-001 anti-PD-1 je rezultirao povećanjem srednjeg vremena preživljavanja, a kombinacija BSMUC16/CD3-001 anti-PD-1 je rezultirala preživljavanjem od 50%, što pokazuje sinergistički efekat između MUC16xCD3 bispecifičnog antitela i anti-PD-1 antitela. Rezultati su prikazani u Tabeli 4 u nastavku.
Tabela 4: Medijana preživljavanja u ID8-VEGF/huMUC16 modelu
[0111] Slični rezultati su primećeni kada je BSMUC16/CD3-001 primenjen u dozi od 1 mg/kg u kombinaciji sa anti-PD-1 antitelom.
C. Singeni model - MC38/huMUC16
[0112] Kao što je gore diskutovano, miševi korišćeni u ovom eksperimentu su konstruisani tako da je mišji CD3 gen zamenjen humanim CD3, a deo mišjeg MUC16 gena je zamenjen humanom sekvencom. Zamene su rezultirale mišem čije T ćelije eksprimiraju humani CD3 i koji eksprimira himerni MUC16 molekul koji sadrži deo humanog MUC16 gde se vezuju BSMUC16/CD3-001 i BSMUC16/CD3-005 bispecifično antitelo.
[0113] Za ovaj drugi model singenog tumora, korišćena je linija MC38 projektovana da eksprimuje deo humanog MUC16. Miševima su implantirane MC38/huMUC16 ćelijame SC i tretirani su BSMUC16/CD3-005 ili CD3-vezujućom kontrolom sa kontrolom izotipa (1mg/kg IV) ili u kombinaciji sa anti-PD-1 (5mg/kg IV) 7. dana nakon implantacije tumora. Anti-PD-1 antitelo korišćeno u ovom eksperimentu je bilo komercijalno dostupno mišje antitelo (klon RMP1-14, BioXCell). Kombinacija BSMUC16/CD3-005 i anti-PD-1 pokazala je sinergistički antitumorski efekat.
[0114] Kombinacija BSMUC16/CD3-005 i blokade anti-PD-1 rezultirala je boljom antitumorskom efikasnošću od samog BSMUC16/CD3-005 u modelu MC38 SC. Miševima koji eksprimiraju humani CD3 umesto mišjeg CD3 i himernog MUC16 molekula implantirana je linija tumora miša MC38 koja eksprimira deo humanog MUC16. Miševima je primenjen BSMUC16/CD3-005 ili je data kontrola koja se vezuje za CD3 (1 mg/kg IV) sa kontrolom izotipa ili sa anti-PD¬1 antitelom (5 mg/kg IV) 7. dana nakon implantacije. Miševi su tretirani 7, 11 i 14 dana nakon implantacije tumora. Rezultati su ilustrovani na Slici 2. Statistička značajnost je određena korišćenjem dvosmerne ANOVA sa Tukey-ovim testom višestrukog poređenja. BSMUC16/CD3-005 plus anti-PD-1 značajno, i sinergistički, inhibiraju rast tumora u odnosu na kontrolu koja se vezuje za CD3.
Primer 4: Imuno-PET snimanje kod dizajniranih miševa pokazalo je lokalizaciju anti-MUC16xCD3 bispecifičnog antitela na organe bogate T ćelijama
[0115] Lokalizacija BSMUC16/CD3-001 i BSMUC16/CD3-005 in vivo i ekspresija proteina MUC16 procenjeni su kod divljeg tipa i genetički humanizovanih miševa korišćenjem PET snimanja. Biodistribucija<89>Zr-obeleženog anti-MUC16 antitela (bivalentno anti-MUC16 antitelo generisano korišćenjem istog anti-MUC16 teškog i lakog lanca kao i bispecifični, koji se ovde nazivaju "roditeljski") bila je slična i kod divljeg tipa i kod humanizovanih miševa, što ukazuje na nisku ekspresiju/dostupnost humanizovanog MUC16 proteina za antitelo. Nasuprot tome, kada su miševima date terapeutski relevantne doze BSMUC16/CD3-001 bispecifičnog antitela obeleženog sa<89>Zr, distribucija na slezinu i limfne čvorove je bila očigledna zbog prepoznavanja CD3 pozitivnih T ćelija u ovim limfoidnim organima (podaci nisu prikazani). Ex vivo analize biodistribucije u pojedinačnim tkivima potvrdile su lokalizaciju na limfnim čvorovima i slezini (podaci nisu prikazani). Unos<89>Zr-obeleženog BSMUC16/CD3-005 bispecifičnog antitela u limfoidna tkiva je značajno smanjen u odnosu na BSMUC16/CD3-001 zbog njegovog nižeg afiniteta za CD3. Da bi se procenilo da li se BSMUC16/CD3-001 i BSMUC16/CD3-005 mogu akumulirati u tumorima koji eksprimiraju MUC16, BSMUC16/CD3-001 obeleženim<89>Zr i BSMUC16/CD3-005 BSMUC16/CD3-005 obeleženim BSMUC16/CD3-005 su davani miševima koji nose ID8-VEGF-huMUC16Δ tumore. Unos tumora između bispecifičnih antitela nije bio značajno različit uprkos većem limfoidnom unosu BSMUC16/CD3-001 (podaci nisu prikazani).
[0116] Priprema imunokonjugata i PET malih životinja: BSMUC16/CD3-001 i kontrolno antitelo su konjugovani sa DFO na ostatke glutamina na poziciji 295 transamidacijom mikrobnom transglutaminazom nakon deglikozilacije antitela sa PNGazom F. DFO konjugovana antitela su helirana sa cirkonijumom-89 (<89>Zr). Miševi su primili antitelo u konačnoj dozi od 0.5 mg/kg injekcijom u repnu venu. PET snimanje je zatim izvedeno da bi se procenila in vivo lokalizacija radioimunokonjugata na dan 6 nakon doziranja, pre ex vivo studija biodistribucije. Za eksperimente na miševima koji nose tumor, miševi su implantirani subkutano sa 10x10<6>ID8-VEGF-huMUC16Δ tumorskim ćelijama. Miševi koji nose tumor su dozirani<89>Zr radioaktivno obeleženim antitelima 20 dana nakon implantacije kada su tumori u proseku bili 150 mm<3>.
[0117] Prethodno kalibrisani Sofie Biosciences G8 PET/CT instrument (Sofie Biosciences (Culver city, CA) i Perkin Elmer) je korišćen za dobijanje PET i CT slika. Energetski prozor se kretao od 150 do 650 keV sa rekonstruisanom rezolucijom od 1.4 mm u centru vidnog polja. Šestog dana nakon doziranja, miševi su podvrgnuti indukcijskoj anesteziji korišćenjem izoflurana i držani su pod kontinuiranim protokom izoflurana tokom 10-minutnog statičkog PET akvizicije. CT slike su dobijene nakon PET akvizicije. PET slika je naknadno rekonstruisana korišćenjem unapred konfigurisanih podešavanja. PET podaci i CT podaci sa ispravljenim propadanjem obrađeni su korišćenjem softvera VivoQuant (inviCRO Imaging Services) u projekcije maksimalnog intenziteta PET-CT lažno obojene boje na skali boja koja je kalibrisana da ukazuje na opseg signala od 0 do 30% ubrizgane doze po zapremina, izražena kao %ID/g. Za ex vivo analizu biodistribucije, miševi su eutanazirani nakon snimanja 6. dana nakon doziranja. Krv je sakupljena punkcijom srca u epruvete za brojanje. Normalna tkiva (ingvinalni i aksilarni limfni čvorovi, timus, slezina, srce, pluća, želudac, tanko crevo, jetra, bubrezi, kosti i jajnici) su zatim izrezana i stavljena u epruvete za brojanje. Tumori su na sličan način sakupljeni u epruvete za brojanje. Sve epruvete su prethodno izvagane i naknadno ponovo izvagane da bi se odredila težina krvi i tkiva. Radioaktivnost γ-emisije za sve uzorke je zatim izbrojana na automatskom gama brojaču (Wizard 2470, Perkin Elmer) i rezultati su prijavljeni u brojevima u minuti (cpm). %ID za svaki uzorak je određen korišćenjem broja uzoraka u odnosu na standarde doze pripremljenih od originalnog ubrizganog materijala. Nakon toga, pojedinačne vrednosti %ID/g su izvedene deljenjem %ID vrednosti sa odgovarajućom težinom odgovarajućeg uzorka krvi, tkiva ili tumora.
[0118]<89>Zr-obeleženi BSMUC16/CD3-001 i<89>Zr-obeleženi BSMUC16/CD3-005 su pokazali specifičnu lokalizaciju na MUC16+ tumorima i CD3+ limfoidnim tkivima, sa distribucijom limfoida u korelaciji sa relativnim CD3 afinitetom. Oba MUC16xCD3 bispecifika pokazala su ekvivalentnu lokalizaciju tumora u prisustvu CD3+ tkiva.
Primer 5: Toksikološke studije na Cinomolgus majmunima nisu pokazale očiglednu toksičnost za anti-MUC16xCD3 bispecifično antitelo
[0119] BSMUC16/CD3-001 unakrsno reaguje sa MUC16 i CD3 majmuna. Da bi se utvrdila bezbednost i podnošljivost, i okarakterisala farmakokinetika bispecifičnog antitela, sprovedena je studija toksičnosti više doza na majmunima cinomolgus. Šest majmuna/pola/grupe je primalo nedeljnu primenu BSMUC16/CD3-001 za ukupno pet doza od 0.01, 0.1 ili 1 mg/kg. Po završetku perioda doziranja, 3 životinje/pola/grupe su eutanazirane i tkiva su ispitana na mikroskopski nalaz, dok su preostale tri životinje/pol/grupa podvrgnute 12 nedelja oporavka bez tretmana da bi se procenila reverzibilnost ili postojanost bilo kog BSMUC16/ Efekti povezani sa CD3-001. BSMUC16/CD3-001 se dobro podnosio i sve životinje su preživele do zakazane obdukcije. Toksikokinetička analiza je pokazala izloženost proporcionalnu dozi i linearnu kinetiku u grupama za doziranje, bez uočenih razlika po polu (podaci nisu prikazani). Kontinuirano izlaganje BSMUC16/CD3-001 je primećeno tokom faze doziranja, a izloženost BSMUC16/CD3-001 je održavana do kraja faze oporavka kod svih (n=6) i 50% životinja u dozama redom, od 0.1 i 1.0 mg/ kg grupe. BSMUC16/CD3-001 nije detektovan u serumu ni kod jedne životinje u grupi od 0.01 mg/kg nakon 8. nedelje oporavka. Poluvreme eliminacije BSMUC16/CD3-001 bilo je približno 10 dana.
[0120] Nije bilo kliničkih opservacija povezanih sa BSMUC16/CD3-001, niti bilo kakvih promena u parametrima analize urina, imunofenotipizaciji periferne krvi, potrošnji hrane ili telesnoj težini tokom perioda doziranja ili oporavka. Važno je da primena BSMUC16/CD3-001 nije rezultirala bilo kakvim promenama u respiratornoj, neurološkoj ili kardiovaskularnoj farmakološkoj proceni bezbednosti, uključujući nikakve promene u EKG parametrima. Nisu pronađene promene u težini organa povezane sa BSMUC16/CD3-001, niti su zabeležene bilo kakve makroskopske promene ni na terminalnoj ni na obdukciji za oporavak. Reverzibilna povećanja cirkulišućih inflamatornih markera (C-reaktivni protein (CRP) i IL-6) povezana sa dozom primećena su u roku od 1 dana nakon početne doze od 1.0 ili 0.1 mg/kg, ali ova povećanja nisu bila očigledna nakon sledećih doza (podaci nisu prikazani). U skladu sa minimalnim povećanjem serumskih citokina, redistribucija T ćelija nije otkrivena nakon primene BSMUC16/CD3-001 (podaci nisu prikazani), za razliku od onoga što je opisano za nekoliko CD3 bispecifičnih molekula protiv hematoloških tumora.
[0121] Studija cinomolgus majmuna sprovedena je u skladu sa smernicama IACUC. Cinomolgus majmunima (6 životinja/pol/grupa) je davan kontrolni artikal (razblažen placebo) ili BSMUC16/CD3-001 (0.01, 0.1 ili 1mg/kg) jednom nedeljno putem 30-minutne IV infuzije. Kontrolni artikal je bio 10 mM histidin sa 10% saharoze i 0.05% polisorbata 20, pH 6, razblažen sa 0.9% natrijum hlorida za injekcije, USP (sterilni fiziološki rastvor). Uzorci krvi ili tkiva su prikupljeni u različitim vremenskim tačkama za kliničku patologiju i histopatologiju. Koncentracija BSMUC16/CD3-001 je određena ELISA i toksikokinetička analiza je izvršena korišćenjem WinNonLin softvera. CRP je analiziran na Roche Modular P 800 sistemu. Citokini su mereni pomoću MSD (Meso Scale Diagnostics, Rockville, MD). T ćelije su kvantifikovane korišćenjem protočne citometrije. Ukratko, krv je sakupljena u kalijum EDTA epruvetama, lizirana, obojena na CD3, CD4 i CD8 (BD Biosciences) i relativne vrednosti za svaki fenotip su određene korišćenjem FACS Canto II. Ove vrednosti se zatim množe sa apsolutnim vrednostima limfocita (preko hematološke analize) da bi se nabrojao apsolutni broj ćelija za svaki fenotip.
[0122] Imunohistohemijsko bojenje za MUC16 bilo je prisutno u očekivanim tkivima: pankreasu (mezotelijum, duktalni epitel), srcu i jajniku (podaci nisu prikazani) kao i pljuvačnoj žlezdi (peharaste ćelije), jetri (mezotelijum, žučni kanal), plućima (mezotelijum, bronhiolarni/ epitel bronhija), tanko crevo (mezotel), testis (mezotel, rete testis/eferentni kanal) i krajnik (epitel, mukozne žlezde) (nije prikazano). Mikroskopske promene povezane sa BSMUC16/CD3-001, procenjene histološkim bojenjem hematoksilinom i eozinom (H&E), uključivale su upalu (infiltraciju belih krvnih zrnaca) i povećanu veličinu i celularnost mezotelnih ćelija koje dovode do neštetnog zadebljanja serozne sluznice i/ili submezotelno vezivno tkivo više torakalnih i peritonealnih organa. Ove promene su generalno bile fokalne ili multifokalne prirode i bile su minimalne do neznatne po ozbiljnosti i smatralo se da su na meti za BSMUC16/CD3-001, kao rezultat angažovanja MUC16 izraženog na seroznim epitelnim (mezotelnim) ćelijama i aktivacije T ćelije. Važno je da su serozne promene preokrenute ili imaju trend preokreta na kraju perioda oporavka (podaci nisu prikazani).
[0123] Toksikološke studije na majmunima cinomolgus pokazale su minimalno i prolazno povećanje serumskih citokina i C-reaktivnog proteina nakon primene BSMUC16/CD3-001, bez očigledne toksičnosti.
Primer 6: Procena indukcije serumskih citokina kod miševa koji nose tumor
[0124] Pošto je sindrom oslobađanja citokina (CRS) česta ozbiljna nuspojava terapija CD3 bispecifičnim i CAR T ćelijama, sprovedena je studija za praćenje serumskih citokina na relevantnim modelima nakon tretmana sa BSMUC16/CD3-001. Kod genetički humanizovanih MUC16/CD3 miševa bez tumora, nakon primene BSMUC16/CD3-001 nije evidentan odgovor na serumske citokine.
[0125] Da bi se procenila in vivo aktivacija T ćelija pomoću BSMUC16/CD3-001, mereni su nivoi citokina u serumu kod miševa koji nose tumor. Uzorci seruma su sakupljeni 4 sata nakon prve doze antitela u 0.5 mg/kg BSMUC16/CD3-001, kontrolnoj grupi koja se vezuje za CD3 i kontrolnoj grupi koja se ne vezuje. Tretman sa BSMUC16/CD3-001 aktiviranim T ćelijama kako je određeno indukcijom IFNγ, TNFα, IL-2, IL-6, IL-8 i IL-10, u poređenju sa nevezujućom kontrolom i kontrolom koja se vezuje za CD3 (podaci nisu prikazani). Odgovor citokina izazvan BSMUC16/CD3-001 zahteva prisustvo i T ćelija kao i OVCAR-3/Luc ćelija, pošto miševi koji nose samo OVCAR3/Luc ćelije nisu imali detektabilni humani IFNγ u serumu, a miševi bez tumorskih ćelija da bi obezbeđivanje MUC16 za unakrsno povezivanje nije pokazalo povećanje serumskog IFNγ kao odgovor na BSMUC16/CD3-001 (podaci nisu prikazani).
[0126] Merenje nivoa citokina u serumu: aktivacija T ćelija kao odgovor na tretman sa BSMUC16/CD3-001 procenjena je merenjem serumskih koncentracija interferona γ (IFNy), faktora tumorske nekroze α (TNFα), interleukina-2 (IL-2), IL-4, IL-6, IL-8, IL-10, IL-12p70, IL-13 i IL-1B četiri sata nakon prve doze od 0,5 mg/kg. Nivoi citokina su analizirani korišćenjem -plex Human Prolnflammatory-10 Plex kompleta prema uputstvima proizvođača (Meso Scale Diagnostics, Rockville, MA). Citokini su mereni u dve odvojene studije sa 4-6 miševa po grupi.
Primer 7: Ekspresija MUC16 kod humanizovanih miševa i efekat anti-MUC16xCD3 bispecifičnih antitela na MUC16-pozitivna tkiva
[0127] Da bi se istražila antitumorska efikasnost BSMUC16/CD3-001 kod miša sa potpuno netaknutim imunološkim sistemom, miševi su genetički modifikovani da eksprimiraju humani CD3 na T ćelijama i region MUC16 koji pokriva region vezivanja antitela, oba u endogenim mišjim lokusima (“knock-in” miševi). Da bi se potvrdili ovi miševi, ekspresija MUC16 je ispitana i RT-PCR i IHC. Ekspresija RNK je otkrivena u traheji, kao i nizak nivo u plućima, srcu, jajnicima, pankreasu i bešici (podaci nisu prikazani), slično objavljenim podacima o ekspresiji MUC16 kod miša. Da bi se procenila ekspresija proteina MUC16, IHC je izveden na odabranim tkivima korišćenjem anti-humanog MUC16 antitela koje prepoznaje membranski proksimalni region MUC16. Ekspresija proteina MUC16 potvrđena je u površinskom epitelu jajnika i želuca kod ovih miševa. MUC16 je takođe primećen u trahealnoj sluznici/epitelijumu, kao i u submukoznim žlezdama, kao što je opisano kod ljudi (podaci nisu prikazani).
[0128] Histologija na mišjim tkivima: Tkiva humanizovanih ili divljeg tipa (WT) miševa su sakupljena i obojena anti-MUC16 antitelom koje vezuje membranski proksimalni domen MUC16 pomoću IHC pomoću Ventana Discovery XT (Ventana; Tucson, AZ). Parafinski delovi od 5 µm su isečeni na Superfrost PLUS stakalca i pečeni sat vremena na 60°C. Imunohistohemijsko bojenje je izvedeno na Discovery XT Automatizovanom IHC sistemu za bojenje korišćenjem Ventana DAB Map detekcionog kompleta. Deparafinizacija je izvedena korišćenjem EZ Prep rastvora na 75°C tokom 8 minuta. Izvršeno je blago uzimanje antigena (95°C, 8 minuta, a zatim 100°C, 24 minuta) korišćenjem Tris-EDTA pufera pH 9 (CC1) iz Ventane. Posle toga je usledilo više koraka blokiranja. Delovi sekcija tkiva su inkubirani sa anti-MUC16 antitelom (2µg/ml) tokom 8 sati na ST. Kao negativna kontrola korišćeno je kontrolno antitelo izotipa koje prepoznaje irelevantno nevezujuće antitelo.
Primarno antitelo i negativna kontrola su primenjeni ručno. Biotinilovani kozji anti-humani IgG (Jackson ImmunoResearch) je korišćen kao sekundarno antitelo (1 µg/ml) i uzorci su inkubirani sat vremena na sobnoj temperaturi. Hromogeni signal je razvijen korišćenjem Ventana DAB MAP kompleta. Slajdovi su ručno obojeni hematoksilinom (2 minuta), dehidrirani i prekriveni. Slike su dobijene na Aperio AT 2 skeneru slajdova (Leica Biosystems; Buffalo Grove, IL) i analizirane korišćenjem softvera Indica HALO (Indica Labs; Corrales, NM). H&E bojenje je izvršio Histoserv, Inc (Germantown, MD, USA).
[0129] T ćelije kod ovih miševa su poliklonalne, kako je procenjeno upotrebom Vβ receptora T ćelija (TCR), eksprimiraju humani CD3 i prisutne su u sličnom broju kao kod miševa divljeg tipa (podaci nisu prikazani). Da bi se utvrdilo da li je BSMUC16/CD3-001 izazvao bilo kakvu aktivaciju T ćelija ili efekte na normalna tkiva kod ovih životinja, miševima koji nisu nosili tumor ubrizgana je visoka doza BSMUC16/CD3-001 (10 mg/kg) i zatim su ispitivani broj T ćelija u krvi, serumski citokini i histopatologija. Iako T ćelije mogu da se aktiviraju anti-humanim CD3 antitelom (OKT3) mereno marginama T ćelija iz krvi i povećanim nivoima serumskih citokina (podaci nisu prikazani), BSMUC16/CD3-001 nije izazvao takve efekte, što sugeriše ograničena dostupnost cilja MUC16 (podaci nisu prikazani). Da bi se utvrdilo da li je BSMUC16/CD3-001 izazvao bilo kakve mikroskopske promene u tkivima koja eksprimiraju MUC16, humanizovani miševi MUC16 i CD3 primili su dve doze BSMUC16/CD3-001 u dozi od 10 mg/kg 0. i 3. dana. Petog dana, nekoliko tkiva koja eksprimuju MUC16 (jednjak, želudac i jajnik) su ispitana i nije uočena ćelijska infiltracija ili nekroza u ovim tkivima nakon primene BSMUC16/CD3-001 (podaci nisu prikazani). Histopatološki pregled nije otkrio upalu ili infiltraciju u tkiva koja eksprimuju MUC16 kod miševa nakon primene BSMUC16/CD3-001 u vreme ispitivanja.
[0130] Rezultati ove studije, kao i studija cinomolgus majmuna o kojoj se govori u Primeru 5, pokazuju bezbednosni profil BSMUC16/CD3-001. BSMUC16/CD3-001 indukovao je samo minimalne serumske citokine i, iako je došlo do fokalne indukcije upale i zadebljanja serozne sluznice u ekspresiji MUC16, što sugeriše aktivnost na meti, ovi efekti su se povlačili do kraja perioda oporavka i bili su u skladu sa upalom i povećanom celularnosti koja ukazuje na reparaciju. Uočene serozne promene nisu bile u korelaciji sa bilo kakvim kliničkim zapažanjima, kliničkom patologijom (osim inflamatornog odgovora) ili mikroskopskim promenama osnovnog parenhima. Dakle, studije na genetički humanizovanim miševima i cinomolgus majmunima pokazuju da se BSMUC16/CD3-001 dobro toleriše.
Primer 8: Praćenje ekspresije PD-1 u FACS-baziranom testu citotoksičnosti korišćenjem naivnih humanih efektorskih ćelija
[0131] Da bi se pratilo specifično ubijanje ciljnih ćelija koje nose Muc16 pomoću protočne citometrije, ćelijska linija jajnika OVCAR-3 je obeležena sa 1 uM ljubičastog ćelijskog tragača. Nakon obeležavanja, ćelije su postavljene preko noći na 37°C. Odvojeno, humani PBMC su postavljeni u dodatkom RPMI medijumu na 1x10<6>ćelija/mL i inkubirani preko noći na 37°C da bi se obogatili limfociti iscrpljivanjem adherentnih makrofaga, dendritičnih ćelija i nekih monocita. Sledećeg dana, ciljne ćelije su istovremeno inkubirane sa naivnim PBMC osiromašenim adherentnim ćelijama (Efektor/ciljna ćelija 4:1) i serijskim razblaženjem ili BSMUC16/CD3-001 ili sa kontrolom koja se vezuje za CD3 tokom 72 sata na 37°C. Ćelije su uklonjene sa ploča ćelijske kulture korišćenjem tripsina i analizirane pomoću FACS. Za FACS analizu, ćelije su obojene pomoću tragača mrtvih/živih daleko crvenih krvnih zrnaca (Invitrogen). Za procenu specifičnosti ubijanja, ćelije su zatvorene na populacijama obeleženim ljubičastim tragačem ćelija.
[0132] Ekspresija PD-1 je procenjena inkubacijom ćelija sa direktno konjugovanim antitelima na CD2, CD4, CD8 i PD-1 prijavljivanjem procenta PD-1/CD4 pozitivnih T ćelija ili PD-1/CD8 pozitivnih T ćelija od ukupnog T ćelije (CD2+). Inkubacija sa BSMUC16/CD3-001 povećala je procenat PD-1+ T ćelija za više od 10 puta (CD4+ T ćelije) ili više od 3 puta (CD8+ T ćelije) u poređenju sa kontrolama. Rezultati su prikazani na Slici 3.

Claims (15)

Patentni zahtevi
1. Terapeutski efikasna količina antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje receptor programirane ćelijske smrti-1 (PD-1) za upotrebu u postupku lečenja ili inhibicije rasta tumora koji eksprimira MUC16 u kombinaciji sa terapeutski efikasnom količinom bispecifičnog antitela koje sadrži prvi krak koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje MUC16 i drugi krak koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje CD3, pomenuti postupak obuhvata davanje subjektu kome je to potrebno antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje PD-1 i bispecifično antitelo, pri čemu:
(a) anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, HCDR1, HCDR2, HCDR3 i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, LCDR1, LCDR2 i LCDR3, pri čemu HCDR1, HCDR2, HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3 obuhvataju redom, aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 35, 36, 37, 38, 39 i 40;
(b) prvi krak koji se vezuje za antigen (A) bispecifičnog antitela obuhvata tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3, i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, A-LCDR1, A-LCDR2 i A-LCDR3, gde A-HCDR1, A-HCDR2, A-HCDR3, A-LCDR1, A-LCDR2 i A-LCDR3 obuhvataju redom, aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 8, 9, 10, 11, 12 i 13; i
(c) drugi krak koji se vezuje za antigen (B) bispecifičnog antitela obuhvata tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, B-HCDR1, B-HCDR2 i B-HCDR3, i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, B-LCDR1, B-LCDR2 i B-LCDR3, pri čemu B-HCDR1, B-HCDR2, B-HCDR3, B-LCDR1, B-LCDR2 i B-LCDR3 obuhvataju redom, aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 14, 15, 16, 11, 12 , i 13, ili SEQ ID NOs: 26, 27, 28, 11, 12 i 13.
2. Terapeutski efikasna količina bispecifičnog antitela koje se sastoji od prvog kraka koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje MUC16 i drugog kraka koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje CD3 za upotrebu u postupku lečenja ili inhibicije rasta tumora koji eksprimira MUC16 u kombinaciji sa terapeutski efikasnom količinom antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje receptor programirane ćelijske smrti-1 (PD-1), pomenuti postupak se sastoji od davanja subjektu kome je to potrebno bispecifičnog antitela i antitela ili njegovog fragmenta koji se vezuje za antigen koji specifično vezuje PD-1, pri čemu:
(a) anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen sadrži tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, HCDR1, HCDR2, HCDR3 i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, LCDR1, LCDR2 i LCDR3, pri čemu HCDR1, HCDR2, HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3 obuhvataju redom, aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 35, 36, 37, 38, 39 i 40;
(b) prvi krak koji se vezuje za antigen (A) bispecifičnog antitela obuhvata tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, A-HCDR1, A-HCDR2 i A-HCDR3, i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, A-LCDR1, A-LCDR2 i A-LCDR3, gde A-HCDR1, A-HCDR2, A-HCDR3, A-LCDR1, A-LCDR2 i A-LCDR3 obuhvataju redom, aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 8, 9, 10, 11, 12 i 13; i
(c) drugi krak koji se vezuje za antigen (B) bispecifičnog antitela obuhvata tri regiona za određivanje komplementarnosti teškog lanca, B-HCDR1, B-HCDR2 i B-HCDR3, i tri regiona za određivanje komplementarnosti lakog lanca, B-LCDR1, B-LCDR2 i B-LCDR3, pri čemu B-HCDR1, B-HCDR2, B-HCDR3, B-LCDR1, B-LCDR2 i B-LCDR3 obuhvataju redom, aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 14, 15, 16, 11, 12 , i 13, ili SEQ ID NOs: 26, 27, 28, 11, 12 i 13.
3. Antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 2, pri čemu se jedna ili više doza anti-PD-1 antitela daje u kombinaciji sa jednom ili više doza bispecifičnog antitela.
4. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-3:
(a) anti-PD-1 antitelo se primenjuje u dozi između 0.1 mg/kg i 20 mg/kg telesne težine subjekta, opciono pri čemu svaka doza anti-PD-1 antitela sadrži između 10-8000 mikrograma;
(b) bispecifično antitelo se primenjuje u dozi između 0.1 mg/kg i 20 mg/kg telesne težine subjekta, opciono pri čemu svaka doza bispecifičnog antitela sadrži između 10-8000 mikrograma;
(c) svaka doza anti-PD-1 antitela se primenjuje 0.5-12 nedelja neposredno nakon prethodne doze; (d) svaka doza bispecifičnog antitela se primenjuje 0.5-12 nedelja neposredno nakon prethodne doze; i/ili
(e) antitela se primenjuju intravenozno, subkutano ili intraperitonealno.
5. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, gde:
(a) tumor obuhvata kancer jajnika ili tumor obuhvata kancer pankreasa; i/ili
(b) subjekt je rezistentan ili neadekvatno reaguje na prethodnu terapiju, ili je relapsirao nakon prethodne terapije.
6. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, gde postupak dalje obuhvata davanje subjektu trećeg terapeutskog agensa ili terapije, opciono pri čemu je treće terapeutsko sredstvo ili terapija izabrano iz grupe koju čine zračenje, hirurgija, hemioterapeutsko sredstvo, vakcina protiv raka, PD-L1 inhibitor, LAG-3 inhibitor, CTLA-4 inhibitor, TIM3 inhibitor, BTLA inhibitor, TIGIT inhibitor, inhibitor CD47, inhibitor indoleamin-2,3-dioksigenaza (IDO), antagonist vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF), inhibitor angiopoetina-2 (Ang2), inhibitor transformišućeg faktora rasta beta (TGF.beta), inhibitor receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR), antitelo na tumor-specifičan antigen, vakcina Bacillus Calmette-Guerin, faktor stimulacije kolonije granulocita-makrofaga, citotoksin, inhibitor receptora interleukina 6 (IL-6R), inhibitor receptora interleukina 4 (IL-4R), inhibitor IL-10, IL-2, IL-7, IL-21, IL-15, konjugat antitelo-lek, antiinflamatorni lek i dodatak ishrani.
7. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-6, pri čemu prvi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1, i varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2.
8. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7, gde B-HCDR1, B-HCDR2, B-HCDR3, B-LCDR1, B-LCDR2 i B-LCDR3 drugog kraka za vezivanje antigena bispecifičnog antitela sadrže aminokiselinske sekvence redom, SEQ ID NO: 14, 15, 16, 11, 12 i 13.
9. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 8, što drugi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 3, i LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:
10. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7, gde B-HCDR1, B-HCDR2, B-HCDR3, B-LCDR1, B-LCDR2 i B-LCDR3 drugog kraka za vezivanje antigena bispecifičnog antitela obuhvataju aminokiselinske sekvence redom, SEQ ID NO: 26, 27, 28, 11, 12 i 13.
11. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema patentnom zahtevu 10, gde drugi krak bispecifičnog antitela koji se vezuje za antigen sadrži HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 7; i LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 2.
12. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-11, gde anti-PD-1 antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen sadrži HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 33, i LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 34.
13. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-9 ili 12, gde bispecifično antitelo sadrži prvi teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 29 uparenu sa lakim lancem koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30, i drugi teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 31 uparenu sa lakim lancem koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30.
14. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7 ili 10-12, gde bispecifično antitelo sadrži prvi teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 29 uparenu sa lakim lancem koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30, i drugi teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 32 uparenu sa lakim lancem koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30.
15. Antitelo ili njegov fragment koji se vezuje za antigen, ili bispecifično antitelo za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1-14, gde anti-PD-1 antitelo sadrži teški lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 41, i laki lanac koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 42.
RS20240959A 2018-06-21 2019-06-20 Postupci za lečenje kancera bispecifičnim anti-cd3xmuc16 antitelima i anti-pd-1 antitelima RS65886B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201862688251P 2018-06-21 2018-06-21
PCT/US2019/038163 WO2019246356A1 (en) 2018-06-21 2019-06-20 Methods for treating cancer with bispecific anti-cd3xmuc16 antibodies and anti-pd-1 antibodies
EP19739472.9A EP3810281B1 (en) 2018-06-21 2019-06-20 Methods for treating cancer with bispecific anti-cd3xmuc16 antibodies and anti-pd-1 antibodies

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS65886B1 true RS65886B1 (sr) 2024-09-30

Family

ID=67254001

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20240959A RS65886B1 (sr) 2018-06-21 2019-06-20 Postupci za lečenje kancera bispecifičnim anti-cd3xmuc16 antitelima i anti-pd-1 antitelima

Country Status (26)

Country Link
US (1) US11254752B2 (sr)
EP (2) EP3810281B1 (sr)
JP (1) JP7403480B2 (sr)
KR (1) KR102870971B1 (sr)
CN (1) CN112312970B (sr)
AU (1) AU2019290170B2 (sr)
BR (1) BR112020025476A2 (sr)
CA (1) CA3103887A1 (sr)
CL (1) CL2020003256A1 (sr)
DK (1) DK3810281T3 (sr)
EA (1) EA202190088A1 (sr)
ES (1) ES2984972T3 (sr)
FI (1) FI3810281T3 (sr)
HU (1) HUE067985T2 (sr)
IL (1) IL279251B2 (sr)
MA (2) MA52962B1 (sr)
MX (2) MX2020013905A (sr)
MY (1) MY202134A (sr)
PH (1) PH12020552115A1 (sr)
PL (1) PL3810281T3 (sr)
PT (1) PT3810281T (sr)
RS (1) RS65886B1 (sr)
SG (1) SG11202012137UA (sr)
TW (2) TW202504917A (sr)
WO (1) WO2019246356A1 (sr)
ZA (1) ZA202007599B (sr)

Families Citing this family (14)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
TWI682941B (zh) 2013-02-01 2020-01-21 美商再生元醫藥公司 含嵌合恆定區之抗體
WO2016161010A2 (en) 2015-03-30 2016-10-06 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Heavy chain constant regions with reduced binding to fc gamma receptors
KR102777500B1 (ko) 2015-09-23 2025-03-11 리제너론 파아마슈티컬스, 인크. 최적화된 항-cd3 이중특이적 항체 및 이의 용도
PT3844189T (pt) 2018-08-31 2025-01-29 Regeneron Pharma Estratégia de dosagem que mitiga a síndrome de libertação de citocinas para anticorpos bisepecíficos contra cd3/c20
JP2023539525A (ja) * 2020-09-02 2023-09-14 ジェンマブ エー／エス 抗体療法
RS66868B1 (sr) 2021-01-28 2025-06-30 Regeneron Pharma Kompozicije i postupci za lečenje sindroma oslobađanja citokina
US20240174764A1 (en) * 2021-03-18 2024-05-30 Memorial Sloan-Kettering Cancer Center METHODS FOR TREATING GYNECOLOGIC CANCER USING COMBINATION THERAPY WITH ANTI-MUC16 x CD3 MULTISPECIFIC ANTIBODIES AND VEGF INHIBITORS
JPWO2023033022A1 (sr) 2021-08-31 2023-03-09
IL312813A (en) * 2021-11-24 2024-07-01 Regeneron Pharma Methods for treating cancer using bispecific antibodies against CD3 and MUC16 and antibodies against CTLA-4
IL313864A (en) * 2022-01-07 2024-08-01 Regeneron Pharma Methods for treating recurrent ovarian cancer using bispecific antibodies against MUC16 and against CD3 alone or in combination with antibodies against PD-1
JP2025504795A (ja) * 2022-01-10 2025-02-19 ナンチン リーズ バイオラブス カンパニー，リミティド 抗体及びその用途
TW202400232A (zh) * 2022-03-16 2024-01-01 日商第一三共股份有限公司 多特異性分子與免疫檢查點抑制劑之組合
CA3247475A1 (en) 2022-04-11 2023-10-19 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. COMPOSITIONS AND METHODS FOR THE DESTRUCTION OF UNIVERSAL TUMOR CELLS
JP2026506095A (ja) 2023-02-17 2026-02-20 リジェネロン・ファーマシューティカルズ・インコーポレイテッド Ｃｄ３／ｔａａ二重特異性抗体に応答する誘導ｎｋ細胞

Family Cites Families (18)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US7087411B2 (en) 1999-06-08 2006-08-08 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Fusion protein capable of binding VEGF
PT1210428E (pt) 1999-08-23 2015-07-21 Genetics Inst Llc Pd-1, um recetor para b7-4 e suas utilizações
WO2004056875A1 (en) 2002-12-23 2004-07-08 Wyeth Antibodies against pd-1 and uses therefor
PL2161336T5 (pl) 2005-05-09 2017-10-31 Ono Pharmaceutical Co Ludzkie przeciwciała monoklonalne przeciwko białku Programmed Death 1 (PD-1) oraz sposoby leczenia raka z zastosowaniem samych przeciwciał anty-PD-1 lub w połączeniu z innymi środkami immunoterapeutycznymi
KR101586617B1 (ko) 2007-06-18 2016-01-20 머크 샤프 앤 도메 비.브이. 사람 프로그램된 사멸 수용체 ｐｄ-1에 대한 항체
US8168757B2 (en) 2008-03-12 2012-05-01 Merck Sharp & Dohme Corp. PD-1 binding proteins
ES2545609T3 (es) 2008-08-25 2015-09-14 Amplimmune, Inc. Composiciones de antagonistas de PD-1 y métodos de uso
LT2975051T (lt) 2009-06-26 2021-07-12 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Lengvai išskiriami bispecifiniai antikūnai su natyvios formos imunoglobulinu
RU2604814C2 (ru) 2011-07-24 2016-12-10 Кьюртек Лтд. Варианты гуманизированных иммуномодулирующих моноклональных антител
TWI682941B (zh) 2013-02-01 2020-01-21 美商再生元醫藥公司 含嵌合恆定區之抗體
TWI681969B (zh) 2014-01-23 2020-01-11 美商再生元醫藥公司 針對ｐｄ-１的人類抗體
TWI754319B (zh) 2014-03-19 2022-02-01 美商再生元醫藥公司 用於腫瘤治療之方法及抗體組成物
KR102777500B1 (ko) * 2015-09-23 2025-03-11 리제너론 파아마슈티컬스, 인크. 최적화된 항-cd3 이중특이적 항체 및 이의 용도
HUE063377T2 (hu) 2015-12-22 2024-01-28 Regeneron Pharma Anti-PD-1 antitestek és bispecifikus anti-CD20/anti-CD3 antitestek kombinációja a rák kezelésére
TWI786044B (zh) * 2016-05-13 2022-12-11 美商再生元醫藥公司 藉由投予ｐｄ-１抑制劑治療皮膚癌之方法
US10738130B2 (en) * 2016-09-23 2020-08-11 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Bispecific antigen-binding molecules that bind MUC16 and CD3, and compositions thereof
BR112019007281A2 (pt) * 2016-10-14 2019-07-09 Xencor Inc proteína heterodimérica, composições de ácido nucleico e de vetor de expressão, vetor de expressão, célula hospedeira, e, métodos para produzir proteína heterodimérica e para tratar câncer em um paciente
WO2018099539A1 (en) 2016-11-29 2018-06-07 Horst Lindhofer Combination of t-cell redirecting multifunctional antibodies with immune checkpoint modulators and uses thereof

Also Published As

Publication number Publication date
AU2019290170A1 (en) 2021-01-07
US20190389966A1 (en) 2019-12-26
CN112312970B (zh) 2025-05-23
EA202190088A1 (ru) 2021-03-22
US11254752B2 (en) 2022-02-22
HUE067985T2 (hu) 2024-12-28
PT3810281T (pt) 2024-08-02
PL3810281T3 (pl) 2024-11-04
KR102870971B1 (ko) 2025-10-16
MA52962A (fr) 2021-04-28
KR20210023981A (ko) 2021-03-04
IL279251A (en) 2021-01-31
EP4424712A2 (en) 2024-09-04
ES2984972T3 (es) 2024-10-31
MX2020013905A (es) 2021-03-09
IL279251B2 (en) 2026-03-01
JP7403480B2 (ja) 2023-12-22
AU2019290170B2 (en) 2026-04-02
SG11202012137UA (en) 2021-01-28
CA3103887A1 (en) 2019-12-26
TWI890661B (zh) 2025-07-21
CN112312970A (zh) 2021-02-02
WO2019246356A1 (en) 2019-12-26
MX2025008444A (es) 2025-08-01
MA71708A (fr) 2025-05-30
DK3810281T3 (da) 2024-08-19
BR112020025476A2 (pt) 2021-03-16
EP4424712A3 (en) 2024-11-13
ZA202007599B (en) 2025-02-26
PH12020552115A1 (en) 2021-08-02
EP3810281B1 (en) 2024-07-24
MA52962B1 (fr) 2024-10-31
JP2021528423A (ja) 2021-10-21
TW202504917A (zh) 2025-02-01
EP3810281A1 (en) 2021-04-28
CL2020003256A1 (es) 2021-04-30
TW202005985A (zh) 2020-02-01
IL279251B1 (en) 2025-11-01
FI3810281T3 (fi) 2024-08-14
MY202134A (en) 2024-04-05

Similar Documents

Publication Publication Date Title
AU2019290170B2 (en) Methods for treating cancer with bispecific anti-CD3xMUC16 antibodies and anti-PD-1 antibodies
JP2025509567A (ja) 再発性類上皮肉腫を、二重特異性抗ＭＵＣ１６ｘ 抗ＣＤ３抗体単独で、または抗ＰＤ－１抗体と組み合わせて治療する方法
US20230312718A1 (en) Methods of Treating Recurrent Ovarian Cancer with Bispecific Anti-MUC16 x Anti-CD3 Antibodies Alone or in Combination with Anti-PD-1 Antibodies
JP2024542536A (ja) 二重特異性抗ｃｄ３×ｍｕｃ１６抗体及び抗ｃｔｌａ－４抗体を用いてがんを治療するための方法
EP4680279A1 (en) Methods of treating cancer with bispecific anti-cd22 x anti-cd28 molecules
HK40114667A (en) Methods for treating cancer with bispecific anti-cd3xmuc16 antibodies and anti-pd-1 antibodies
HK40049064A (en) Methods for treating cancer with bispecific anti-cd3xmuc16 antibodies and anti-pd-1 antibodies
HK40049064B (en) Methods for treating cancer with bispecific anti-cd3xmuc16 antibodies and anti-pd-1 antibodies
EA046291B1 (ru) Способы лечения злокачественного новообразования биспецифическими антителами против cd3xmuc16 и антителами против pd-1
TW202542187A (zh) 以雙特異性抗muc16x抗cd3抗體單獨或與抗pd-1抗體組合治療子宮內膜癌之方法
CN116615238A (zh) 用于治疗癌症和减轻细胞因子释放综合征的抗体组合