RS66110B9

RS66110B9 - Postupak upotrebe gip/glp1 koagonista za dijabetes

Info

Publication number: RS66110B9
Application number: RS20241214A
Authority: RS
Inventors: Jorge Alsina-Fernandez; Over Cabrera; Tamer Coskun
Original assignee: Lilly Co Eli
Priority date: 2018-07-23
Filing date: 2019-07-22
Publication date: 2025-05-30
Also published as: CA3107108A1; BR112020026020A2; JP2022177118A; PT3826662T; MX2025007846A; US12295987B2; JP7620601B2; US20230293638A1; HUE069270T2; JP2024056852A; MA53378A; LT3826662T; FI3826662T3; ES2993282T9; HRP20241479T2; IL280159A; IL280159B1; AU2019309798A1; KR20210024081A; IL308674A

Description

Opis

Postupak upotrebe GIP/GLP1 koagonista za dijabetes

Predmetni pronalazak obezbeđuje jedinjenje GIP/GLP-1 koagonista (u nastavku GIP:GLP-1 peptid) koji ima odnos snage agonista receptora za GIP:GLP-1 koji je oko 2,5 do oko 10:1 za GIP naspram GLP-1, za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2 (T2D) pri čemu se GIP:GLP-1 peptid primenjuje upotrebom novog režima doziranja. Nadalje, predmetni pronalazak obezbeđuje GIP:GLP-1 peptid koji ima odnos snage agonista receptora za GIP:GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 5:1 za GIP naspram GLP-1, za upotrebu u lečenju T2D pri čemu se GIP:GLP-1 peptid primenjuje upotrebom novog režima doziranja. Takođe, predmetni pronalazak obezbeđuje GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u indukciji T2D remisije pri čemu se GIP:GLP-1 peptid primenjuje upotrebom novog režima doziranja. Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju gojaznosti pri čemu se GIP:GLP-1 peptid primenjuje upotrebom novog režima doziranja.

Tokom proteklih više decenija, prevalenca dijabetesa je nastavila rasti. T2DM je najčešći oblik dijabetesa i odgovoran je za približno 90% svih slučajeva dijabetesa. T2DM je karakterisan visokim stepenom glukoze u krvi povezanim uglavnom sa insulinskom rezistencijom. T2D je epidemičan. Dugoročne posledice T2D se ogledaju u ogromnom ispaštanju ljudi i ekonomskim troškovima; međutim, veliki deo morbiditeta povezanog sa dugoročnim mikrovaskularnim i neuropatskim komplikacijama se može značajno smanjiti intervencijama koje postižu stepene glukoze koji su približni rasponu kod osoba bez dijabetesa. Iako je pokazano da nove klase lekova i brojne kombinacije smanjuju glikemiju, objavljeno je da današnje upravljanje bolešću generalno ne uspeva postići i održati stepene glikemije koji imaju najveću verovatnoću da pruže optimalni status zdravstvene nege za osobe sa dijabetesom. The Medical Management of Hyperglycemia in Type 2 Diabetes: A Consensus Algorithm for the Initiation and Adjustment of Therapy, DIABETES CARE, TOM 32: 193–203;, BROJ 1, JANUAR 2009.

Smernice Američkog udruženja za dijabetes preporučuju upotrebu HbA1c u rasponu od 5,7 do 6,1% (39–47 mmol/mol) kao stepen pred nastanak dijabetesa. (39–47 mmol/mol). American Diabetes Association, Diabetes Care. januar 2018.; 41 (Dodatak 1): S55–S64. Postoji značajna potreba za postupkom lečenja koji bi pacijentima sa T2D omogućio da postignu svoje ciljeve lečenja glikemije.

Dobro je poznato da su lečenja sa GLP1 povezana sa mučninom, povraćanjem, i/ili dijarejom. Na primer, jedno istraživanje je objavilo da su svi režimi doziranja agonista receptora GLP-1 značajno povećali incidencu gastrointestinalnih neželjenih događaja. Diabetes Technol Ther. januar 2015.; 17(1):35–42.

Iako endogeni GIP ispoljava snažne insulinotropne efekte u zdravim subjektima, teško smanjenje insulintropnog efekta GIP i poboljšane postprandijalne reakcije glukagona zavisne od GIP su obeshrabrili razvoj terapija za T2D zasnovanih na GIP. Seino, i sar., GIP and GLP-1, the two incretin hormones: Similarities and differences; Journal of Diabetes Investigation, tom 1 izdanje 1/2 (februar/april 2010.) (8–23) str.16.

Takođe, prethodna klinička testiranja jedinjenja koagonista GIP/GLP1 sa uravnoteženom snagom za GIP/GLP1 su sprovedena i utvrdila su da je podnošljivost pri velikim dozama ograničena gastrointestinalnim neželjenim događajima. Portron, A. i sar. „Pharmacodynamics, pharmacokinetics, safety and tolerability of the novel dual glucose-dependent insulinotropic polypeptide/glucagon-like peptide-1 agonist RG7697 after single subcutaneous administration in healthy subjects.“ Diabetes Obes. Metab. 2017.; 19:1446– 1453. Finan, B. i sar. „Unimolecular dual incretins maximize metabolic benefits in rodents, monkeys, and humans.“ Sci Trans Med.2013.; 5(209):209ra151.

Ograničenje doze povezano sa gastrointestinalnim neželjenim događajima može da spreči doziranje do željene efektivne doze, može da kompromituje pacijentovo pridržavanje lečenja, i može da ograniči efektivnost režima lečenja.

Dok lečenja za T2D uključuju agoniste receptora GLP-1, trenutno nema odobrenih lečenja za T2D koja prijavljuju koagonziam receptora GIP/GLP. Nadalje, nema dostupnih lečenja sa odnosom snage agonista receptora koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 za GIP naspram GLP-1 za lečenje T2D.

Jedan koagonist receptora GIP/GLP-1 koji ima odnos snage od oko 3,6:1 za GIP:GLP-1 je poznat kao tirzepatid. U kliničkim testiranjima faze II, lečenje tirzepatidom upotrebom subkutanih doza jednom nedeljno, uključujući dozu od 15 mg, obezbedilo je drastično smanjenje HbA1c, remisiju dijabetesa za mnoge pacijente nakon 26 nedelja, i drastično poboljšanje u kontroli težine.

Gojaznost je složen medicinski poremećaj koji rezultuje u prekomernom nakupljanju mase adipoznog tkiva. Danas je gojaznost uzrok zabrinutosti za globalno javno zdravlje koji je povezan sa neželjenim zdravstvenim ishodima i morbiditetima. Željena lečenja za pacijente sa gojaznošću streme smanjenju viška telesne težine, poboljšanju komorbiditeta povezanih sa gojaznošću, i dugoročnom održavanju smanjenja težine. Dostupna lečenja za gojaznost su posebno nezadovoljavajuća za pacijente sa teškom gojaznošću. Uspešno lečenje gojaznosti se povezuje sa ublažavanjem ili prevencijom T2D. Postoji potreba za alternativnim opcijama lečenja za izazivanje terapijskog gubitka težine kod pacijenata kojima je takvo lečenje potrebno. Jedinjenja sa odnosom koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 za snagu agonista receptora GIP naspram snage agonista receptora GLP-1 su korisni za značajno poboljšanje upravljanja težinom, i mogu sprečiti nastanak T2D u prethodno gojaznim pacijentima podložnim T2D.

WO2016/111971 opisuje peptide za koje se navodi da imaju GLP-1 i GIP aktivnost. WO2013/164483 takođe otkriva jedinjenja za koja se navodi da imaju GLP-1 i GIP aktivnost. US9474780 generalno opisuje jedinjenja koja sadrže koagonist GIP/GLP1, primenjen parenteralnim putevima, i generalno otkriva širok raspon doziranja do oko 30 mg po osobi po nedelji. US9474780 otkriva upotrebu koagonista GIP/GLP1 za lečenje dijabetesa, gojaznosti, i drugih

stanja. US9474780 opisuje i patentno zahteva tirzepatid.

Predmetni pronalazak obezbeđuje nove režime doziranja GIP:GLP-1 peptida za upotrebu u ranije pomenutim terapijama (kontrola glikemije/dijabetesa, gojaznost) koji uključuju jednu ili više titracionih doza i dozu održavanja. Tačnije, predmetni pronalazak obezbeđuje nove režime doziranja koji uključuju titracionu dozu i dozu održavanja pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja i primenjuje se oko jednom nedeljno tokom najmanje oko 2 nedelje pre primene doze održavanja. U drugom aspektu, režim doziranja sadrži tri titracione doze: prva je oko 25% doze održavanja, druga je oko 50% doze održavanja i treća je oko 75% doze održavanja, i dozu održavanja pri čemu se svaka titraciona doza primenjuje oko jednom nedeljno tokom najmanje 2 nedelje pre primene sledeće veće doze. U trećem otelotvorenju, režim doziranja sadrži pet titracionih doza: prva je oko 17% doze održavanja, druga je oko 33% doze održavanja, treća je oko 50% doze održavanja, četvrta je oko 66% doze održavanja i peta je oko 83% doze održavanja pri čemu se svaka titraciona doza primenjuje oko jednom nedeljno tokom najmanje oko 2 nedelje pre primene sledeće veće doze. Dalja otelotvorenja režima doziranja prema gorenavedenom, gde se svaka titraciona doza primenjuje oko jednom nedeljno tokom oko 4 nedelje pre početka primene sledeće veće doze.

U jednom otelotvorenju, GIP:GLP-1 peptidi predmetnog pronalaska imaju odnos snage agonista receptora meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 od oko 2,5:1 do oko 10:1 GIP naspram GLP-1. U jednom otelotvorenju, GIP:GLP-1 peptidi predmetnog pronalaska imaju odnos snage agonista receptora meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 od oko 2,5:1 do oko 5:1 GIP naspram GLP-1. U jednom otelotvorenju, GIP:GLP-1 peptidi predmetnog pronalaska imaju odnos snage agonista receptora meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 od oko 2,5:1 do oko 3,5:1 GIP naspram GLP-1. U jednom otelotvorenju, GIP:GLP-1 peptidi predmetnog pronalaska imaju odnos snage agonista receptora meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 od oko 2,5:1 do oko 10:1 GIP naspram GLP-1. U jednom otelotvorenju, GIP:GLP-1 peptidi predmetnog pronalaska imaju odnos snage agonista receptora meren nakon 60 minuta inkubacije na 37 °C upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 od oko 2,5:1 do oko 10:1 GIP naspram GLP-1.

Shodno tome, predmetni pronalazak obezbeđuje jedinjenje SEQ ID NO: 3:

R1X1X2X3GTX6TSDX10X11X12X13X14DX16X17AX19X20X21X22X23X24X25X26X27 X28X29X30 X31 pri čemu:

R1 je modifikacija N-terminalne amino grupe, pri čemu je modifikacija izabrana iz grupe koja se sastoji od Ac i odsutne;

X1 je izabran iz grupe koja se sastoji od Y, H, D-Tyr, F, desH, i desY,

X2 je izabran iz grupe koja se sastoji od Aib, αMeP, A, P i D-Ala;

ili X1 i X2 se kombinuju da formiraju desH-ψ[NHCO]-Aib;

X3 je izabran iz grupe koja se sastoji od E, N, Aad i cTA;

X6 je izabran iz grupe koja se sastoji od F, αMeF i αMeF(2F);

X10 je izabran iz grupe koja se sastoji od A, L, H, 3Pal, 4Pal, V, Y, E, αMeF, αMeF(2F), I, αMeY, Q, D-His, D-Tyr, cTA, i K (2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X11 je izabran iz grupe koja se sastoji od S, αMeS, i D-Ser;

X12 je izabran iz grupe koja se sastoji od I, S, D-Ile, i K(2-[2-(2-aminoetoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X13 je izabran iz grupe koja se sastoji od Nle, Aib, L, αMeL, i K(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X14 je izabran iz grupe koja se sastoji od L i K, pri čemu je K konjugovana sa C16–C22 masnom kiselinom, pri čemu je navedena masna kiselina opciono konjugovana sa navedenom K putem linkera;

X16 je izabran iz grupe koja se sastoji od K, E, Orn, Dab, Dap, S, T, H, Aib, αMeK, R, i K(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X17 je izabran iz grupe koja se sastoji od K, Q, I, i amino kiseline konjugovane sa C16–C22 masnom kiselinom pri čemu je navedena masna kiselina opciono konjugovana sa navedenom amino kiselinom putem linkera;

X19 je izabran iz grupe koja se sastoji od Q, A i K(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X20 je izabran iz grupe koja se sastoji od Aib, Q, H, R, K, αMeK i K(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X21 je izabran iz grupe koja se sastoji od H, Aad, D, Aib, T, A, E, I i K(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X22 je izabran iz grupe koja se sastoji od F i αMeF;

X23 je izabran iz grupe koja se sastoji od I, L, A, G, F, H, E, V, i K(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X24 je izabran iz grupe koja se sastoji od S, Aad, D-Glu, E, Aib, H, V, A, Q, D, P, i K(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X25 je izabran iz grupe koja se sastoji od Y i αMeY;

X26 je izabran iz grupe koja se sastoji od L, αMeL, i K(2-[2-(2-aminoetoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X27 je izabran iz grupe koja se sastoji od L, I, i K(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X28 je izabran iz grupe koja se sastoji od E, A, S, D-Glu, i K(2-[2-(2-aminoetoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X29 je izabran iz grupe koja se sastoji od Aib, G, A, i K(2-[2-(2-aminoetoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X30 je izabran iz grupe koja se sastoji od C, G, G-R2 i K(2-[2-(2-aminoetoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H;

X31 je odsutan ili izabran iz grupe koja se sastoji od PX32X33X34-R2 (SEQ ID NO: 4), PX32X33X34X35X36X37X38X39-R2 (SEQ ID NO: 5), PX32X33X34X35X36X37X38X39X40-R2 (SEQ ID NO: 6), K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H] X32X33X34-R2 (SEQ ID NO: 7), K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H] X32X33X34X35X36X37X38X39-R2 (SEQ ID NO: 8), i K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H] X32X33X34X35X36X37X38X39X40-R2 (SEQ ID NO: 9);

pri čemu:

X32 je S ili K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

X33 je S ili K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

X34 je izabran iz grupe koja se sastoji G, C, i K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

X35 je A ili K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

X36 je P ili K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

X37 je P ili K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

X38 je P ili K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

X39 je izabran iz grupe koja se sastoji od C, S, i K[(2-[2-(2-aminoetoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

X40 je izabran iz grupe koja se sastoji od C i K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

q je izabran iz grupe koja se sastoji od 14, 15, 16, 17, 18, 19, i 20; i

R2 je modifikacija C-terminalne grupe, pri čemu je modifikacija NH2 ili je odsutna; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

pri čemu, ako je X30 G-R2, onda je X31 odsutan;

pri čemu ne više od jednog od X10, X12, X13, X14, X16, X17, X19, X20, X21, X23, X24, X26, X27, X28, X29, X30, X31, X32, X33, X34, X35, X36, X37, X38, X39, i X40 može biti supstituent koji sadrži masnu kiselinu; i

pri čemu ne više od jednog od X30, X34, X39, i X40 može biti C;

pri čemu, ako je jedan od X30, X34, X39, i X40 C, onda nijedan od X10, X12, X13, X14, X16, X17, X19, X20, X21, X23, X24, X26, X27, X28, X29, X30, X31, X32, X33, X34, X35, X36, X37, X38, X39, i X40 nije supstituent koji sadrži masnu kiselinu;

za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2, NASH ili gojaznosti, pri čemu jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ima odnos snage agonista GIP:GLP-1 receptora mereno nakon 60 minuta inkubacije korišćenjem kazeinskog cAMP testa normalizovanog u odnosu na GIP i GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 i pri čemu upotreba sadrži:

a) primenu titracione doze navedenog jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

b) primenu doze održavanja navedenog jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli;

pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja.

Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje jedinjenje SEQ ID NO: 3 za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2, NASH ili gojaznosti, pri čemu jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ima odnos snage antagonista receptora GIP:GLP-1 meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 i pri čemu upotreba sadrži:

a) primenu prve titracione doze navedenog jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

b) primenu druge titracione doze navedenog jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

c) primenu treće titracione doze navedenog jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

d) primenu doze održavanja navedenog jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli;

pri čemu je prva titraciona doza oko 25% doze održavanja, druga titraciona doza je oko 50% doze održavanja i treća titraciona doza je oko 75% doze održavanja.

d) primenu četvrte titracione doze navedenog jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

e) primenu pete titracione doze navedenog jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

f) primenu doze održavanja pomenutog jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli;

pri čemu je prva titraciona doza oko 17% doze održavanja, druga titraciona doza je oko 33% doze održavanja, treća titraciona doza je oko 50% doze održavanja, četvrta titraciona doza je oko 66% doze održavanja i peta titraciona doza je oko 83% doze održavanja.

Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju ateroskleroze kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži primenu titracione doze GIP:GLP-1 peptida tokom oko dve nedelje i nakon toga

1

primenu doze za održavanje tog GIP:GLP-1 peptida pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja i pri čemu GIP:GLP-1 peptid ima odnos snage antagonista receptora meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 za GIP naspram GLP-1.

U daljem otelotvorenju predmetnog pronalaska, tri titracione doze (oko 25%, oko 50% i oko 75% doze održavanje) se primenjuju počevši od 25% doze i pri čemu se svaka titraciona doza primenjuje tokom oko dve nedelje pre početka primene sledeće veće doze. U daljem otelotvorenju predmetnog pronalaska pet titracionih doza (oko 17%, oko 33%, oko 50%, oko 66% i oko 83% doze održavanja) se primenjuje počevši sa dozom od 17% i pri čemu se svaka titraciona doza primenjuje tokom oko dve nedelje pre primene sledeće veće doze. U daljem otelotvorenju predmetnog pronalaska titraciona doza ili doze se primenjuju tokom oko četiri nedelje pre početka primene sledeće veće doze.

Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2, poboljšanju kontrole glikemije, poboljšanju upravljanja težinom, lečenju hronične bolesti bubrega, lečenju NAFLD, lečenju NASH i izlečenju dijabetesa, izazivanju remisije ili regresije dijabetesa, ili prevenciji dijabetesa, pri čemu GIP:GLP-1 peptid ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 koja je oko 2,5:1 do oko 5:1 mereno nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1. Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2, poboljšanju kontrole glikemije, poboljšanju upravljanja težinom, lečenju hronične bolesti bubrega, lečenju NAFLD, lečenju NASH i izlečenju dijabetesa, izazivanju remisije ili regresije dijabetesa, ili prevenciji dijabetesa, pri čemu GIP:GLP-1 peptid ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 koja je oko 2,5:1 do oko 3,5:1 mereno nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1.

Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2, poboljšanju kontrole glikemije, poboljšanju upravljanja težinom, lečenju hronične bolesti bubrega, lečenju NAFLD, lečenju NASH i izlečenju dijabetesa, izazivanju remisije ili regresije dijabetesa, ili prevenciji dijabetesa, pri čemu je GIP:GLP-1 peptid jedinjenje SEQ ID NO: 3, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so. Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2, poboljšanju kontrole glikemije, poboljšanju upravljanja težinom, lečenju hronične bolesti bubrega, lečenju NAFLD, lečenju NASH i izlečenju dijabetesa, izazivanju remisije ili regresije dijabetesa, ili prevenciji dijabetesa, pri čemu je GIP:GLP-1 peptid jedinjenje SEQ ID NO: 3, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, i pri čemu jedinjenje SEQ ID NO: 3, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 5:1 mereno nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1. Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2, poboljšanju kontrole glikemije, poboljšanju upravljanja težinom, lečenju hronične bolesti bubrega, lečenju NAFLD, lečenju NASH i izlečenju dijabetesa, izazivanju remisije ili regresije dijabetesa, ili prevenciji dijabetesa, pri čemu je GIP:GLP-1 peptid jedinjenje SEQ ID NO: 3, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, i pri čemu jedinjenje SEQ ID NO: 3, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 3,5:1 mereno nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1.

Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2 kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

a) subkutanu primenu kod navedenog pacijenta titracione doze GIP-GLP-1 peptida koji ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 oko jednom nedeljno tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

b) primenu kod navedenog pacijenta doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja.

a) subkutanu primenu kod navedenog pacijenta prve titracione doze GIP-GLP-1 peptida koji ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 oko jednom nedeljno tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

b) subkutanu primenu kod navedenog pacijenta druge titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida oko jednom nedeljno tokom najmanje dve nedelje; i nakon toga

c) subkutanu primenu kod navedenog pacijenta treće titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida oko jednom nedeljno minimalno dve sedmice; i nakon toga

d) subkutanu primenu kod navedenog pacijenta doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

Ovde je otkriven GIP-GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2 kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

d) subkutanu primenu kod navedenog pacijenta četvrte titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida oko jednom nedeljno tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

1

e) subkutanu primenu kod navedenog pacijenta pete titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida oko jednom nedeljno tokom najmanje dve nedelje; i nakon toga

f) subkutanu primenu kod navedenog pacijenta doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju dijabetesa, izazivanju remisije ili regresije dijabetesa, ili prevenciju dijabetesa kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

a) primenu kod navedenog pacijenta titracione doze GIP:GLP-1 peptida koji ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

b) primenu kod navedenog pacijenta doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja.

a) primenu kod navedenog pacijenta prve titracione doze GIP:GLP-1 peptida koji ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 tokom najmanje dve nedelje. i nakon toga

b) primenu kod navedenog pacijenta druge titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

c) primenu kod navedenog pacijenta treće titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

d) primenu kod navedenog pacijenta doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

d) primenu kod navedenog pacijenta četvrte titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

e) primenu kod navedenog pacijenta pete titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida tokom najmanje dve nedelje; i nakon toga

f) primenu kod navedenog pacijenta doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

1

U otelotvorenju 23(a), predmetni pronalazak obezbeđuje GIP:GLP-1 peptid, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2 kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

a) primenu titracione doze GIP:GLP-1 peptida koji ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

b) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja.

U otelotvorenju 23(b), predmetni pronalazak obezbeđuje GIP:GLP-1 peptid, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2 kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

a) primenu prve titracione doze GIP:GLP-1 peptida koji ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 10:1 tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

b) primenu druge titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

c) primenu treće titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

d) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

U otelotvorenju 23(c), predmetni pronalazak obezbeđuje GIP:GLP-1 peptid, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2 kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

1

d) primenu četvrte titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

e) primenu pete titracione doze tog GIP:GLP-1 peptida tokom najmanje oko dve nedelje; i nakon toga

f) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u poboljšanju kontrole glikemije kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

b) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja.

1

d) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

1

f) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u poboljšanju upravljanja težinom kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

b) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

pri čemu je titracione doza oko 50% doze održavanja.

1

d) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

f) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju hroničnog oboljenja bubrega kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

2

b) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja.

d) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

f) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju NAFLD kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

b) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja.

d) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

f) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

2

U otelotvorenju 28(a), predmetni pronalazak obezbeđuje GIP:GLP-1 peptid, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u lečenju NASH kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

b) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja.

U otelotvorenju 28(b), predmetni pronalazak obezbeđuje GIP:GLP-1 peptid, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u lečenju NASH kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

d) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

U otelotvorenju 28(c), predmetni pronalazak obezbeđuje GIP:GLP-1 peptid, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u lečenju NASH kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

f) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u izazivanju remisije ili regresije dijabetesa, ili prevenciju dijabetesa kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu upotreba sadrži:

b) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

2

pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja.

d) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

2

f) primenu doze održavanja tog GIP:GLP-1 peptida;

U jednom otelotvorenju, titracione doze bilo kog od gorenavedenih otelotvorenja se svaka primenjuju tokom oko četiri nedelje pre početka primene sledeće veće doze.

U jednom otelotvorenju, GIP:GLP-1 peptid bilo kog od gorenavedenih otelotvorenja je peptid SEQ ID NO: 3, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

U jednom otelotvorenju, GIP:GLP-1 peptid bilo kog od gorenavedenih otelotvorenja ima odnos snage agonista receptora koji je 2,5:1 do oko 5:1 za GIP naspram GLP-1.

U jednom otelotvorenju, GIP:GLP-1 peptid bilo kog od gorenavedenih otelotvorenja ima odnos snage agonista receptora koji je 2,5:1 do oko 3,5:1 za GIP naspram GLP-1.

Ovde je otkriven sastav koji sadrži GIP-GLP-1 peptid koji ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 10:1; i farmaceutski prihvatljiv ekscipijent.

Sastav se može primenjivati tokom najmanje dve nedelje kao eskalacijska doza.

Sastav se može primenjivati kao doza održavanja tokom najmanje dve nedelje.

2

U otelotvorenju 35 je GIP-GLP-1 peptid za upotrebu u lečenju dijabetesa kod pacijenta kom je to potrebno, pri čemu je odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 kod GIP-GLP-1 peptida, meren nakon 60 minuta inkubacije upotrebom kazeinskog cAMP testa normalizovanog spram GIP i GLP-1, oko 2,5:1 do oko 10:1.

U otelotvorenju 35(a) je GIP-GLP-1 peptid otelotvorenja 35 pri čemu se peptid primenjuje tokom najmanje 2 sedmice.

U otelotvorenju 35(a) je GIP-GLP-1 peptid otelotvorenja 35 ili 35(a) pri čemu se peptid primenjuje kao najmanje jedna eskalacijska doza tokom najmanje 2 sedmice.

Ovde je takođe otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u istovremenim, zasebnim i sekvencijalnim kombinacijama sa jednim ili više agenasa izabranih između metformina, tiazolidindiona, sulfoniluree, inhibitora dipeptidil peptidaze 4, kotransportera natrijum glukoze, inhibitora SGLT-2, modulatora faktora diferencijacije rasta 15 („GDF15“), peptidnog tirozin tirozin modulatora („PYY“), modifikovanog insulina, amilina, dvostrukog agonista amilin kalcitonin receptora i agonista oksintomodulina („OXM“) u lečenju stanja izabranog iz grupe koja se sastoji od dijabetesa tipa 2, hroničnog oboljenja bubrega, ateroskleroze, NALFD i NASH.

Ovde je dalje otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u istovremenim, zasebnim i sekvencijalnim kombinacijama sa jednim ili više agenasa izabranih između metformina, tiazolidindiona, sulfoniluree, inhibitora dipeptidil peptidaze 4, kotransportera natrijum glukoze, inhibitora SGLT-2, GDF 15, PYY, modifikovanog insulina, amilina, dvostrukog agonista amilin kalcitonin receptora i OXM u poboljšanju kontrole glikemije i/ili upravljanja težinom. Ovde je takođe otkriven GIP:GLP-1 peptid za upotrebu u istovremenim, odvojenim i sekvencijalnim kombinacijama sa jednim ili više agenasa izabranih između metformina, tiazolidindiona, sulfoniluree, inhibitora dipeptidil peptidaze 4, ko-transportera natrijum glukoze, inhibitora SGLT-2, GDF 15, PYY, modifikovanog insulina, amilina, dvostrukog agonista amilin kalcitonin receptora i OXM za izlečenje dijabetesa, izazivanje remisije ili regresije dijabetesa ili prevenciju dijabetesa. Ovde je otkriven GIP:GLP-1 peptid u kombinaciji fiksnih doza sa jednim ili više agenasa izabranih između metformina, tiazolidindiona, sulfoniluree, inhibitora dipeptidil peptidaze 4, ko-

2

transportera natrijum glukoze, inhibitora SGLT-2, GDF15, PYY, modifikovanog insulina, amilina, dvostrukog agonista amilin kalcitonin receptora i OXM.

Predmetni pronalazak obezbeđuje nove režime doziranja koji uključuju primenu titracione doze oko jednom nedeljno u trajanju od najmanje oko dve nedelje i nakon toga primenu doze održavanja pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja. U određenom otelotvorenju, titraciona doza se može primenjivati tokom oko četiri nedelje. U određenim otelotvorenjima, titraciona doza se može primenjivati duže od oko četiri nedelje kako odredi medicinska sestra, pacijent i/ili zdravstveni radnik.

Kako se ovde koristi, izraz „lečenje“ ili „lečiti“ uključuje obuzdavanje, usporavanje, zaustavljanje ili preokretanje napredovanja ili težine simptoma, stanja ili poremećaja.

Kako se ovde koristi, „normalizovano u odnosu na GIP i GLP-1“ znači da su prirodni peptidi, ovde obezbeđeni kao SEQ ID NO: 1 i SEQ ID NO: 2, testirani u kazeinskom cAMP testu kao kontrola za testno jedinjenje, i da se neobrađeni CPM podaci za krivulje koncentracije peptida, GLP-1, ili GIP pretvaraju u procenat inhibicije oduzimanjem nespecifičnog vezivanja (vezivanje u prisustvu viška neobeleženog GLP-1, ili GIP) od pojedinačnih vrednosti CPM i deljenjem sa ukupnim signalom vezivanja, takođe korigovanim oduzimanjem nespecifičnog vezivanja. Podaci se analiziraju upotrebom rutina nelinearne regresije sa četiri parametra (krivulja maksimuma, krivulja minimuma, IC50, Hilov nagib) (Genedata Screener, verzija 12.0.4, Genedata AG, Bazel, Švajcarska).

GIP je peptid od 42 aminokiseline (SEQ ID NO:1), koji je, kao i GLP-1, takođe poznat kao inkretin, i igra fiziološku ulogu u homeostazi glukoze stimulišući lučenje insulina iz beta ćelija pankreasa u prisustvu glukoze. GLP-1 je peptid od 36 aminokiselina, čiji se glavni biološki aktivni fragment (GLP-17–30) proizvodi kao peptid sa 30 aminokiselina, C-terminalni amidovani peptid (SEQ ID NO:2).

Jedinjenja SEQ ID NO: 3 obezbeđuju željenu snagu na svakom od receptora GIP i GLP-1. U jednom otelotvorenju, jedinjenja SEQ ID NO: 3 imaju poželjnu aktivnost receptora GIP i GLP, pri čemu je snaga agonista GIP od oko 2,5:1 do oko 10 puta snage receptora GLP1 merena kazeinskim cAMP testom,

2

pri čemu je snaga normalizovana spram prirodnog GIP i GLP na dan sprovođenja testa. U jednom otelotvorenju, jedinjenja SEQ ID NO: 3 imaju poželjnu aktivnost receptora GIP i GLP pri čemu je snaga agonista GIP od oko 2,5:1 do oko 5 puta snage receptora GLP1 merena kazeinskim cAMP testom, opisanim u nastavku, pri čemu je snaga normalizovana spram prirodnog GIP i GLP na dan sprovođenja testa.

Kako se ovde koristi, „doza održavanja“ označava efektivnu dozu za lečenje pacijenta sa profilom nuspojava koji podržava hronično doziranje. Izraz „efektivna doza“ se odnosi na količinu ili dozu GIP:GLP-1 peptida, koja, nakon primene jedne ili više doza kod pacijenta, obezbeđuje željeni efekat kod pacijenta nad kojim se vrši dijagnoza ili lečenje. Efektivnu dozu može odrediti stručnjak u predmetnoj oblasti upotrebom opisa kliničkih ispitivanja koji su ovde izloženi zajedno sa poznatim tehnikama i pregledanjem rezultata dobijenih pod analognim okolnostima. U određivanju efektivne količine za subjekta, uzimaju se u obzir brojni faktori, uključujući, ali ne ograničavajući se na: vrstu sisara; njegovu veličinu, starost, i uopšteno zdravlje; specifičnu vrstu uključenog oboljenja ili poremećaja; stepen ili uključenost ili težinu oboljenja ili poremećaja; reakciju pojedinačnog pacijenta; primenjeno jedinjenje; način primene; karakteristike biološke raspoloživosti primenjenog preparata; izabrani režim doziranja; upotrebu popratnih lekova; i druge relevantne okolnosti.

Kako se ovde koristi, izraz „titracija“ ili „titraciona doza / titracione doze“ takođe označava i može biti zamenljiv sa eskalacijom ili eskalacijskom dozom / eskalacijskim dozama.

Kako se ovde koristi, izraz GIP naspram GLP-1 takođe znači i može biti zamenljiv sa GIP:GLP-1. Dakle, kada se koristi „oko 2,5 do oko 10:1 za GIP naspram GLP-1“ ili „oko 2,5:1 do oko 10:1 za GIP naspram GLP-1“, to takođe znači oko 2,5 do oko 10 aktivnosti GIP na 1 aktivnost GLP-1 ili oko 2,5 do oko 10 aktivnosti GIP:1 aktivnosti GLP-1.

Kada se ovde koriste u vezi sa jednim ili više receptora GIP ili GLP-1, termini „aktivnost“, „aktivacija/aktivacije“, „aktiviranje“ i slično odnose se na kapacitet jedinjenja da se veže za i izazovu odgovor na receptoru/receptorima, mereno upotrebom testova poznatih u predmetnoj oblasti, kao što su in vitro testovi opisani u nastavku. Takva aktivnost se može meriti in vivo upotrebom seruma. Odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 peptida se meri upotrebom kazeinskog cAMP testa, kako je opisano u nastavku.

Afinitet određenog GIP:GLP-1 koagonističkog jedinjenja za svaki od receptora GIP i GLP-1 može se meriti upotrebom tehnika za merenje nivoa vezivanja receptora poznatih u predmetnoj oblasti, uključujući, na primer, one opisane u primerima ispod, i obično se izražava kao Ki vrednost; međutim, odnos snage GIP koji je oko 2,5 do oko 10 puta veći od snage receptora na receptoru GLP-1 utvrđen upotrebom kazeinskog cAMP testa u nastavku.

U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav GIP:GLP-1 peptida je pogodan za primenu parenteralnim putem (npr. subkutano, intravenozno, intraperitonealno, intramuskularno ili transdermalno). U jednom otelotvorenju, farmaceutski sastav GIP:GLP-1 peptida je pogodan za oralnu primenu (npr. tableta, kapsula). Takvi farmaceutski sastavi i procesi za pripremu istih su generalno dobro poznati u predmetnoj oblasti. (Videti, npr., Remington: The Science and Practice of Pharmacy (D.B. Troy, urednik, 21. izdanje, Lippincott, Williams & Wilkins, 2006.). U jednom otelotvorenju predmetnog pronalaska, put primene je subkutani. U jednom otelotvorenju predmetnog pronalaska, put primene je oralni.

Kako se ovde koristi, „kontrola glikemije“ se odnosi na održavanje ili smanjenje nivoa HbA1c kod pacijenta; „poboljšanje“ kontrole glikemije se odnosi na smanjenje HbA1c.

Kako se ovde koristi, „upravljanje težinom“ se odnosi na upravljanje gojaznošću kod pojedinca; „poboljšanje“ upravljanja težinom se odnosi na smanjenje telesne težine.

Kako se ovde koristi, „HbA1c“ se odnosi na nivoe glikoziliranog hemoglobina, koji se razvijaju kada se hemoglobin spoji sa glukozom u krvi. Nivoi HbA1c su uobičajeno korišćena mera kontrole glikemije kod pacijenata sa dijabetesom, u kojoj sniženi nivoi HbA1c generalno ukazuju na poboljšanu kontrolu glikemije. U kontekstu postupaka predmetnog pronalaska, postupci predmetnog pronalaska rezultuju smanjenjem HbA1c. U određenim

1

otelotvorenjima, smanjenje HbA1c se smanjuje relativno naspram nivoa HbA1c koji su rezultat lečenja manjom dozom GIP:GLP-1 peptida.

Kako se ovde koristi, izraz „primena“ označava primenu od strane medicinske sestre, zdravstvenog radnika, pacijenta ili bilo kog drugog pojedinca, uključujući samostalnu primenu prema uputstvu lekara. Ovo uključuje ne samo unošenje u telo, već i prepisivanje, izdavanje ili pomaganje na bilo koji način pri unošenju.

Kako se ovde koriste, izrazi „lečenje“, „lečiti“, „lečenjem“ i slično, podrazumevaju usporavanje ili ublažavanje napredovanja bolesti ili poremećaja. Izrazi označavaju ublažavanje, poboljšanje, ili smanjenje jednog ili više simptoma poremećaja ili stanja, čak i ako poremećaj ili stanje nisu eliminisani. Termini uključuju prevenciju nastanka.

Kako se ovde koristi, „remisija dijabetesa“ znači da pacijent, koji upotrebljava GIP:GLP-1 peptid za lečenje dijabetesa, postiže svoj cilj lečenja za kontrolu glikemije.

Kako se ovde koristi, izraz GIP:GLP-1 peptid je jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, sa odnosom snage agonista GIP:GLP od oko 2,5:1 do oko 10:1. Lečenje GIP:GLP-1 peptidima za izlečenje dijabetesa može sprečiti, smanjiti težinu ili izazvati remisiju dijabetesa kod takvog pacijenta. U jednom otelotvorenju, pacijent koji upotrebljava GIP:GLP-1 peptid za lečenje dijabetesa, postiže svoj cilj lečenja za kontrolu glikemije i ne zahteva istovremeni lek za dijabetes da bi održao ciljanu kontrolu glikemije. U jednom otelotvorenju, pacijent koji upotrebljava GIP:GLP-1 peptid u lečenju dijabetesa dostiže najmanje svoj cilj lečenja za kontrolu glikemije i cilj lečenja se održava sa prestankom lečenja upotrebom GIP:GLP-1 peptida i svih drugih lekova za dijabetes. U jednom otelotvorenju, pacijent koji upotrebljava GIP:GLP-1 peptid u lečenju dijabetesa postiže najmanje svoj cilj lečenja za kontrolu glikemije i cilj lečenja se održava najmanje oko jedan mesec sa prestankom lečenja upotrebom GIP:GLP-1 peptida i svih drugih lekova za dijabetes. U jednom otelotvorenju, pacijent koji upotrebljava GIP:GLP-1 peptid u lečenju dijabetesa dostiže najmanje svoj cilj lečenja za kontrolu glikemije i cilj lečenja se održava najmanje oko šest meseci sa prestankom lečenja upotrebom GIP:GLP-1

2

peptida i svih drugih lekova za dijabetes. U jednom otelotvorenju, pacijent nije u stanju da postigne svoje ciljeve za glikemiju pre lečenja GIP:GLP-1 peptidom. U jednom otelotvorenju, pacijent nije uspeo da postigne svoj cilj za glikemiju upotrebom oralnih lekova za dijabetes. U jednom otelotvorenju, pacijent nije uspeo da postigne svoj cilj za glikemiju upotrebom lečenja metforminom. U jednom otelotvorenju, ciljni nivo glikemije kod pacijenta je manji od oko 5,7%.

Kako se ovde koristi, „pacijent“ ili „pacijenti“ se odnosi na sisara kome je potrebno lečenje zbog nekog stanja ili poremećaja. U jednom otelotvorenju, pacijent je čovek sa bolešću ili stanjem koje bi imalo koristi od lečenja sa GIP:GLP-1 peptidom koji ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 od oko 2,5:1 do oko 10:1.

Kako se ovde koristi, „EDTA“ označava etilendiamintetrasirćetnu kiselinu. Kako se ovde koristi „DMSO“ označava dimetil sulfoksid. Kako se ovde koristi, „CPM“ označava broj u minuti. Kako se ovde koristi, „IBMX“ označava 3-izobutil-1-metilksantin. Kako se ovde koristi, „LC/MS“ označava tečnu hromatografiju / masenu spektrometriju. Kako se ovde koristi, „HTRF“ označava homogenu vremenski razloženu fluorescenciju. Kako se ovde koristi,

„BSA“ označava goveđi serumski albumin.

Izlečenje dijabetesa, izazivanje remisije ili regresije dijabetesa, ili prevencija dijabetesa

Uprkos napretku u lečenju dijabetesa, mnogi pacijenti koji primaju takva lečenja ne mogu da postignu cilj za kontrolu glikemije ili cilj za HbA1c. Ovaj pronalazak obezbeđuje lek za dijabetes pri čemu pacijent koji prima lečenje za dijabetes upotrebom GIP:GLP1 peptida može da postigne svoj cilj za HbA1c, i pri čemu takav pacijent svoj cilj za HbA1c održava nakon prestanka lečenja GIP:GLP1 peptidom. U jednom otelotvorenju, pacijent koji prima lečenje GIP:GLP1 peptidom za dijabetes održava svoj cilj za HbA1c nakon prestanka uzimanja svih lekova odobrenih za upotrebu u lečenju za kontrolu glikemije ili dijabetes. Kako se ovde koristi, termin „lekovi za dijabetes“, „lek za dijabetes“ i slično, označava lek koji je odobrila odgovarajuća regulatorna agencija za upotrebu u lečenju za kontrolu glikemije ili dijabetes tipa II. U jednom otelotvorenju, izmereni HbA1c kod pacijenta lečenog od dijabetesa je manji ili jednak oko 5,9%. U jednom otelotvorenju, pacijent održava ciljni nivo HbA1c najmanje jedan mesec bez dalje primene GIP:GLP1 peptida. U jednom otelotvorenju, pacijent koji je prethodno lečen od dijabetesa upotrebom GIP:GLP1 peptida održava svoj ciljni nivo HbA1 najmanje jedan mesec bez primene daljeg GIP:GLP1 peptida ili bilo kog drugog leka za dijabetes. U jednom otelotvorenju, pacijent održava ciljni nivo HbA1c najmanje 6 meseci bez primene daljeg GIP:GLP1 peptida ili bilo kog drugog leka za dijabetes.

Kako se ovde koristi izraz „amino kiselina“ označava prirodne aminokiseline kao i veštačke aminokiseline. Aminokiseline se obično prikazuju korišćenjem standardnih jednoslovnih kodova (npr. L = leucin), kao i alfa-metilom supstituisani ostaci prirodnih amino kiselina (npr. α-metil leucin, ili αMeL i α-metil lizin, ili αMeK) i neke druge veštačke aminokiseline, kao što je alfa amino izobuterna kiselina, ili „Aib“, „4Pal“, „Orn“ i slično. Strukture ovih aminokiselina su prikazane u nastavku:

4

Kako se ovde koristi „Orn“ označava ornitin. Kako se ovde koristi „4Pal“ označava 3-(4-piridil)-L-alanin. Kako se ovde koristi „αMeF(2F)“ označava alfa-metil 2-Fl-fenilalanin. Kako se ovde koristi, „αMeY“, „αMeK“, i

„αMeL“ označavaju alfa metil tirozin, alfa metil lizin, i alfa metil leucin, respektivno. Kako se ovde koriste, „e“ i „D-Glu“ označavaju D-glutaminsku kiselinu.

Kada se ovde koristi, izraz „amino kiselina konjugovana sa C16–C22 masnom kiselinom“ se odnosi na bilo koju prirodnu ili veštačku amino kiselinu sa funkcionalnom grupom koja je hemijski modifikovana da se konjuguje sa masnom kiselinom putem direktnog vezivanja za masnu kiselinu ili, poželjno, putem linkera. Primeri takvih funkcionalnih grupa uključuju amino, karboksil, hloro, bromo, jodo, azido, alkinil, alkenil i tiol grupe. Primeri prirodnih aminokiselina koje uključuju takve funkcionalne grupe uključuju K (amino), C (tiol), E (karboksil) i D (karboksil). U jednom otelotvorenju, konjugovana amino kiselina je K.

Izraz masna kiselina“ kako se ovde koristi označava karboksilnu kiselinu sa između 16 i 22 atoma ugljenika. U jednom otelotvorenju, C16–C22 masna kiselina pogodna za upotrebu ovde može biti zasićena dikiselina. U jednom otelotvorenju, masna kiselina je C20–C22. U jednom otelotvorenju q je izabran iz grupe koja se sastoji od 14, 16, 18 i 20. U jednom otelotvorenju q je izabran između 18 i 20. U jednom otelotvorenju q je 18. U jednom otelotvorenju q je 20.

U jednom otelotvorenju, specifične zasićene C16–C22 masne kiseline koje su pogodne za jedinjenja i njihovu upotrebu koje su ovde otkrivene uključuju, ali nisu ograničene na, heksadekansku kiselinu (C16 dikiselina), heptadekansku kiselinu (C17 dikiselina), oktadekansku kiselinu (C18 dikiselina), nonadekansku kiselinu (C19 dikiselina), eikozansku kiselinu (C20 dikiselina), henikozansku kiselinu (C21 dikiselina), dokozansku kiselinu (C22 dikiselina), uključujući njene račvaste i supstituisane derivate.

U jednom otelotvorenju, C16–C22 masna kiselina je izabrana iz grupe koja se sastoji od zasićene C18 dikiseline, zasićene C19 dikiseline, zasićene C20 dikiseline i njihovi račvastih i supstituisanih derivata. U jednom otelotvorenju, C16–C22 masna kiselina je izabrana iz grupe koja se sastoji od stearinske kiseline, arahidinske kiseline i eikozanske kiseline. U jednom otelotvorenju, C16–C22 masna kiselina je arahidinska kiselina.

Kako se ovde koristi „tehnologija produženja vremena“ označava tehnologiju produženja vremena peptida, na primer, rekombinantni humani serumski albumin („rHSA“), konjugaciju peptida sa farmaceutski prihvatljivim polimerom, kao što je polimerna sekvenca aminokiselina („XTEN“), nesulfatisani polimer ugljenih hidrata sličan heparinu („HEP“), hidroksi etil skrob („HES“), fragmenti teškog lanca llama antitela („VHH“), pegilaciju, Fc konjugaciju, goveđi serumski albumin („BSA“) (Sleep, D. Epert Opin Drug Del (2015.) 12, 793–812; Podust V.N. i sar. J Control. Release, 2015; ePUB; Hey, T. i sar. u: R. Kontermann (urednik), Therapeutic Proteins: Strategies to Modulate their Plasma Half-Lives, Wiley-VCH Verlag Gmbh & Co. KGaA, Weinheim, Nemačka, 2012., str.117–140; DeAngelis, PL, Drug Dev Delivery (2013.) januar, 31.12.2012. Tehnologija produženja vremena može se primeniti korišćenjem grupe linkera. Tehnologija produženja vremena može se primeniti korišćenjem 0, 1, 2 ili 3 aminokiseline kao linkera.

Jedinjenje koje ima odnos snage GIP koji je oko 2,5 do oko 10 puta veći od snage receptora na GLP-1 receptoru može se dalje modifikovati korišćenjem tehnologije produženja vremena peptida, na primer, rekombinantnog humanog serumskog albumina („rHSA“), peptidne konjugacije na farmaceutski prihvatljiv polimer, kao što je polimerna sekvenca aminokiselina („XTEN“), nesulfatisani polimer ugljenih hidrata sličan heparinu („HEP“) i hidroksi etil skrob („HES“).

U jednom otelotvorenju je GIP:GLP-1 peptid formule:

R1X1X2X3GTX6TSDX10X11X12X13X14DX16X17AX19X20X21X22X23X24X25X26X27

X28X29X30X31 (SEQ ID NO:3)

pri čemu:

X1 je izabran iz grupe koja se sastoji od Y, H, D-Tyr, F, desH, i desY,

X2 je izabran iz grupe koja se sastoji od Aib, αMeP, A, P i D-Ala;

ili X1 i X2 se kombinuju da formiraju desH-ψ[NHCO]-Aib;

X3 je izabran iz grupe koja se sastoji od E, N, Aad i cTA;

X6 je izabran iz grupe koja se sastoji od F, αMeF i αMeF(2F);

X11 je izabran iz grupe koja se sastoji od S, αMeS, i D-Ser;

X14 je izabran iz grupe koja se sastoji od L i K, pri čemu je K konjugovana sa C16–C22 masnom kiselinom, pri čemu je navedena masna kiselina opciono konjugovana sa navedenim K putem linkera;

X22 je izabran iz grupe koja se sastoji od F i αMeF;

X25 je izabran iz grupe koja se sastoji od Y i αMeY;

X31 je odsutan ili je izabran iz grupe koja se sastoji od PX32X33X34-R2 (SEQ ID NO:4), PX32X33X34X35X36X37X38X39-R2 (SEQ ID NO:5),

PX32X33X34X35X36X37X38X39X40-R2 (SEQ ID NO:6), K[(2-[2-(2-aminoetoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H] X32X33X34-R2 (SEQ ID NO:7), K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H] X32X33X34X35X36X37X38X39-R2 (SEQ ID NO:8), i K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H] X32X33X34X35X36X37X38X39X40-R2 (SEQ ID NO:9);

pri čemu:

X34 je izabran iz grupe koja se sastoji od G, C, i K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

q je izabran iz grupe koja se sastoji od 14, 15, 16, 17, 18, 19, i 20; i R2 je modifikacija C-terminalne grupe, pri čemu je modifikacija NH2 ili je odsutna;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

pri čemu, ako je X30 G-R2, onda je X31 odsutan;

pri čemu ne više od jednog od X30, X34, X39, i X40 može biti C; i

pri čemu GIP:GLP-1 peptid ima odnos snage agonista receptora koji je oko 2,5:1 do oko 10:1.

Dalje otelotvorenje obezbeđuje novi GIP:GLP-1 peptid SEQ ID NO:3, pri čemu GIP:GLP-1 peptid ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 5:1. Dalje otelotvorenje predmetnog pronalaska je novi GIP:GLP-1 peptid SEQ ID NO: 3, pri čemu GIP:GLP-1 peptid ima odnos snage agonista receptora GIP:GLP-1 koji je oko 2,5:1 do oko 3,5:1.

Pronalazak je dalje ilustrovan sledećim jedinjenjima koja pokazuju željeni odnos snage GIP koji je oko 2,5:1 do oko 10 puta veći od snage receptora na GLP-1 receptoru upotrebom kazeinskog cAMP testa, međutim, ove primere peptida ne treba tumačiti kao ograničavajuće.

Sinteza peptida - Peptid 1

4

Y-Aib-EGT-αMeF(2F)-TSDYSI-αMeL-LDEK((2-[2-(2-Amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γGlu)-CO-(CH2)18-CO2H)AQ-Aib-EFI-(D-Glu)-YLIEGGPSSGAPPPS-NH2 (SEQ ID NO:10).

Struktura SEQ ID NO: 10 je prikazana u nastavku upotrebom standardnih jednoslovnih kodova aminokiselina sa izuzetkom ostataka Aib2, αMeF(2F)6, αMeL13, K17, Aib20, D-Glu24, i Ser39, gde su strukture ovih ostataka aminokiselina razložene:

Peptidna okosnica peptida 1 se sintetiše korišćenjem hemije fluorenilmetiloksikarbonila (Fmoc) / terc-butila (t-Bu) na Symphony X sintetizatoru peptida (Gyros Protein Technologies. Tuson, Arizona).

Smola se sastoji od 1% DVB umreženog polistirena (Fmoc-Rink-MBHA smola sa niskom supstitucijom, 100–200 mesh, EMD Millipore) u supstituciji od 0,3– 0,4 meq/g. Korišćene su standardne zaštitne grupe bočnog lanca. Fmoc-Lys(Mtt)-OH je korišćen za lisin na poziciji 17 i Boc-Tyr(tBu)-OH) korišćen za tirozin na poziciji 1. Fmoc grupe se uklanjaju pre svakog koraka spajanja (2 × 7 minuta) korišćenjem 20% piperidina u DMF. Sva standardna spajanja amino kiselina se izvode 1 sat na primarnom aminu i 3 sata na sekundarnom aminu, korišćenjem jednakog molarnog odnosa Fmoc aminokiseline (0,3 mM), diizopropilkarbodiimida (0,9 mM) i oksima (0,9 mM), na 9-struki molarni višak u odnosu na teorijsko opterećenje peptidom.

Izuzeci su spajanja na Cα-metilovane aminokiseline, koje se spajaju 3 sata. Nakon završetka sinteze peptidne okosnice, smola se temeljno ispire DCM-om 6 puta da bi se uklonio preostali DMF. Mtt zaštitna grupa na lizinu na poziciji 17 se selektivno uklanja iz peptidne smole korišćenjem dva tretmana 30% heksafluoroizopropanolom (Oakwood Chemicals) u DCM-u (2 × 40-minutni tretman).

Naknadno vezivanje linkera dela masne kiseline se postiže spajanjem 2-[2-(2-Fmoc-amino-etoksi)-etoksi]-sirćetne kiseline (Fmoc-AEEA-OH, ChemPep, Inc.), Fmoc-glutaminske kiseline α-t-butil estra (Fmoc-Glu-OtBu, Ark Pharm, Inc.), eikozanske kiseline (WuXi AppTec, Šangaj, Kina).3-struki višak reagenasa (AA: PyAOP: DIPEA=1: 1 : 1 mol/mol) se koristi za svako spajanje koje traje 1 sat.

Nakon što je sinteza završena, peptidna smola se ispira sa DCM-om, i zatim potpuno osuši na vazduhu. Suva smola se tretira sa 10 ml koktela za brazdanje (trifluorosirćetna kiselina: voda: triizopropilsilan, 95:2,5:2,5 v/v) tokom 2 sata na sobnoj temperaturi. Smola se filtrira, ispire dva puta sa po 2 ml čistog T'FA, i kombinovani filtrati se tretiraju sa 5-strukim viškom zapremine hladnog dietil etra (-20 °C) da bi se istaložio sirovi peptid. Suspenzija peptida/etra se zatim centrifugira na 3500 o/min tokom 2 min da bi se formirao čvrsti pelet, supernatant se dekantuje, i čvrsti pelet se trituriše etrom još dva puta i suši u vakuumu. Sirovi peptid se rastvara u 20% acetonitrila / 20% sirćetne kiseline / 60% vode i prečišćava upotrebom RP-HPLC na Luna 5 µm fenil-heksil preparativnoj koloni (21 × 250 mm, Phenomenex) sa linearnim gradijentima od 100% acetonitrila i sistemom pufera od 0,1% TFA/vode (30–50% acetonitrila za 60 min). Čistoća peptida se procenjuje upotrebom analitičke RP-HPLC i kriterijumi grupisanja su >95%. Utvrđeno je da je čistoća glavne grupe jedinjenja 198,0%. Naknadna liofilizacija konačne glavne grupe proizvoda dala je liofilizovanu peptidnu TFA so. Molekularna težina se određuje pomoću LC-MS (izmerena: 3[M+1657,2]; Izračunata M+3 = 1657,0).

Peptidi 2 do peptida 265

Jedinjenja prema peptidu 2 (SEQ ID NO: 11) do peptida 265 (SEQ ID NO: 145), prikazana u Tabeli 1 u nastavku, pripremaju se suštinski kako je opisano postupcima za peptid 1.

Testovi vezivanja

Glukagon (koji se naziva Gcg) je referentni standard pripremljen u Eli Lilly and Company. GLP-1, 7-36-NH2 (koji se naziva GLP-1) se dobija od kompanije CPC Scientific (Sanivejl, Kalifornija, 97,2% čistoće, 100 µM alikvota u 100% DMSO). GIP 1–42 (koji se naziva GIP) se priprema u Lilly Research Laboratories upotrebom sinteze peptida i HPLC hromatografije kako je gore opisano (>80% čistoće, 100 µM alikvota u 100% DMSO). [<125>l]-radiooznačeni Gcg, GLP-1 ili GIP se priprema korišćenjem [<125>I]-laktoperoksidaze i dobija se od kompanije Perkin Elmer (Boston, Masačusets).

Stabilno transfektovane ćelijske linije se pripremaju subkloniranjem cDNK receptora u pcDNK3 ekspresioni plazmid i transfektuju u ćelije ljudskog embrionalnog bubrega (HEK) 293 (hGcgR i hGLP-1R) ili ćelije jajnika kineskog hrčka (CHO) (hGIPR), nakon čega sledi selekcija pomoću geneticina (hGLP-1R i hGIPR) ili higromicina B (hGcgR).

Za pripremu sirovih ćelijskih membrana koriste se dva postupka.

Postupak 1: Pelete smrznutih ćelija se liziraju na ledu u hipotoničnom puferu koji sadrži 50 mM Tris HCl, pH 7,5 i Roche Complete™ inhibitore proteaze sa EDTA. Suspenzija ćelija se remeti korišćenjem staklenog Potter-Elvehjemovog homogenizatora opremljenog Teflon<®>tučkom sa 25 poteza.

Homogenat se centrifugira na 4 °C na 1100 × g tokom 10 minuta. Supernatant se sakuplja i čuva na ledu dok se peleti ponovo suspednuju u puferu za homogenizaciju i ponovo homogenizuju kao što je gore opisano. Homogenat se centrifugira na 1100 × g tokom 10 minuta. Drugi supernatant se kombinuje sa prvim supernatantom i centrifugira na 35000 kg tokom 1 sata na 4 °C. Dobijeni membranski pelet se ponovo suspenduje u puferu za homogenizaciju koji sadrži inhibitore proteaze u količini od približno 1 do 3 mg/ml, brzo se zamrzne u tečnom azotu i čuva kao alikvoti u zamrzivaču na -80 °C do upotrebe.

Postupak 2: Peleti smrznutih ćelija se liziraju na ledu u hipotoničnom puferu koji sadrži 50 mM Tris HCl, pH 7,5, 1 mM MgCl2, Roche Complete™ inhibitora proteaze bez EDTA i 25 jedinica/ml DNaze I (Invitrogen). Suspenzija ćelija se remeti upotrebom staklenog Poter-Elvehjemovog homogenizatora opremljenog Teflon<®>tučkom sa 20 do 25 poteza. Homogenat se centrifugira na 4 °C na 1800 × g tokom 15 minuta. Supernatant se sakuplja i skladišti na ledu dok se peleti ponovo suspednuju u puferu za homogenizaciju (bez DNaze I) i ponovo homogenizuju kao što je gore opisano. Homogenat se centrifugira na 1800 × g tokom 15 minuta. Drugi supernatant se kombinuje sa prvim supernatantom i centrifugira još jednom na 1800 × g tokom 15 minuta. Ukupni supernatant se zatim centrifugira na 25000 kg tokom 30 minuta na 4 °C. Dobijeni membranski pelet se ponovo suspenduje u puferu za

4

homogenizaciju (bez DNaze I) koji sadrži inhibitore proteaze u količini od približno 1 do 3 mg/ml i skladišti se kao alikvoti u zamrzivaču na -80 °C do upotrebe.

Postupci određivanja vezivanja

Konstante disocijacije ekvilibrijuma vezivanja (Kd) za različite interakcije receptor/radioligand određene su analizom homolognog kompetitivnog vezivanja umesto vezivanja zasićenja zbog visokog sadržaja propanola u [<125>I] osnovnom materijalu. Vrednosti Kd određene za preparate receptora su sledeće: hGcgR (3,9 nM), hGLP-1R (1,2 nM) i hGIPR (0,14 nM).

Vezivanje [<125>I]-glukagona

Testovi vezivanja za ljudski Gcg receptor se izvode upotrebom testa blizine scintilacije (SPA) sa zrncima aglutinina pšeničnih klica (WGA) (Perkin Elmer). Pufer za vezivanje sadrži 25 mM 4-(2-hidroksietil)-1-piperazinetansulfonske kiseline (HEPES), pH 7,4, 2,5 mM CaClz, 1 mM MgCl2, 0,1% (w/v) bacitracina (Research Products), 0,003% (w/v) polioksietilensorbitan monolaurat (TWEEN<®>-20) i Roche Complete™ inhibitori proteaze bez EDTA. Peptidi i Gcg se odmrzavaju i 3 puta serijski razblažuju u 100% DMSO (krivulje koncentracije od 10 tačaka). Zatim se 5 µl serijski razblaženog jedinjenja ili DMSO prenosi u Corning<®>3632 testne ploče sa čistim dnom koje sadrže 45 µl testnog pufera za vezivanje ili neobeležene Gcg kontrole (nespecifično vezivanje ili NSB, na konačnih 1 µM). Zatim se dodaju 50 µl [<125>I]-Gcg (0,15 nM konačno), 50 µl ljudskih GcgR membrana

(1,5 µg/bunariću) i 50 µl WGA SPA zrnaca (80 do 150 µg/bunariću) sa Biotek Multiflo dozatorom. Ploče se zapečate i mešaju na šejkeru za ploče (podešavanje 6) 1 minut i očitavaju sa PerkinElmer Trilux MicroBeta<®>brojačem scintilacija nakon 12 sati inkubacije / vremena taloženja na sobnoj temperaturi. Konačni rasponi koncentracija testa za peptide testirane na krivuljama reakcije su tipično 1150 nM do 0,058 nM, a za kontrolni Gcg od 1000 nM do 0,05 nM.

[<125>I]-GLP-1 Vezivanje

Test vezivanja za humani GLP-1 receptor se izvodi korišćenjem SPA formata sa WGA zrncima. Pufer za vezivanje sadrži 25 mM HEPES, pH 7,4, 2,5 mM CaClz, 1 mM MgCl2, 0,1% (w/v) bacitracina, 0,003% (w/v) TWEEN<®>-20 i Roche Complete™ inhibitore proteaze bez EDTA. Peptidi i GLP-1 se odmrzavaju i 3 puta serijski razblažuju u 100% DMSO (krivulje koncentracije od 10 tačaka). Zatim se 5 µl serijski razblaženog jedinjenja ili DMSO se prenosi u Corning<®>3632 testne ploče sa čistim dnom koje sadrže 45 µl testnog pufera za vezivanje ili neobeležene GLP-1 kontrole (nespecifično vezivanje ili NSB, na konačnih 0,25 µM). Zatim se dodaje 50 µl [<125>I]-GLP-1 (0,15 nM konačno), 50 µl ljudskih GLP-1R membrana (0,5 µg/bunariću i 50 µl WGA SPA perli (100 do 150 µg/bunarić)) sa Biotek Multiflo dozatorom. Ploče se zapečate i mešaju na šejkeru za ploče (podešavanje 6) u trajanju od 1 minuta i očitavaju sa PerkinElmer Triluk MicroBeta<®>brojačem scintilacija nakon 5 do 12 sati inkubacije / vremena taloženja na sobnoj temperaturi. Konačni rasponi koncentracija testa za peptide testirane na krivuljama reakcije su tipično 1150 nM do 0,058 nM, a za kontrolni GLP-1, 250 nM do 0,013 nM.

[125I]-GIP vezivanje

Test vezivanja za ljudski GIP receptor se izvodi upotrebom SPA formata sa WGA zrncima. Pufer za vezivanje sadrži 25 mM HEPES, pH 7,4, 2,5 mM CaClz, 1 mM MgCl2, 0,1% (w/v) bacitracina, 0,003% (w/v) TWEEN<®>-20 i Roche Complete™ inhibitore proteaze bez EDTA. Peptidi i GIP se odmrzavaju i 3 puta serijski razblažuju u 100% DMSO (krivulje koncentracijske reakcije od 10 tačaka). Zatim se 5 µl serijski razblaženog jedinjenja ili DMSO prenosi u Corning<®>3632 testne ploče sa čistim dnom koje sadrže 45 µL pufera za ispitivanje vezivanja ili neobeležene GIP kontrole (nespecifično vezivanje ili NSB, na konačnih 0,25 µM). Zatim se dodaju 50 µl [<125>I]-GIP (0,075-0,15 nM konačno), 50 µl ljudskih GIPR membrana (3 µg/bunariću) i 50 µL WGA SPA perli (100 do 150 µg/bunariću) sa Biotek Multiflo dozatorom. Ploče se zapečate i mešaju na šejkeru za ploče (podešavanje 6) 1 minut i očitavaju sa PerkinElmer Triluk MicroBeta<®>brojačem scintilacija nakon 2,5 do 12 sati inkubacije / vremena taloženja na sobnoj temperaturi. Konačni rasponi koncentracija testa za peptide testirane na krivuljama reakcije su tipično 1150 do 0,058 nM ili 115 nM do 0,0058 nM, i za kontrolni GIP, 250 nM do 0,013 nM.

Normalizacija podataka testa vezivanja

Neobrađeni CPM podaci za krivulje koncentracije peptida, Gcg, GLP-1 ili GIP se pretvaraju u procenat inhibicije oduzimanjem nespecifičnog vezivanja

4

(vezivanje u prisustvu viška neobeleženog Gcg, GLP-1 ili GIP, respektivno) od pojedinačnih vrednosti CPM i deljenje sa ukupnim signalom vezivanja, takođe korigovanim oduzimanjem nespecifičnog vezivanja. Podaci se analiziraju upotrebom rutina nelinearne regresije sa četiri parametra (krivulja maksimuma, krivulja minimuma, IC50, Hilov nagib) (Genedata Screener, verzija 12.0.4, Genedata AG, Bazel, Švajcarska). Konstanta afiniteta (Ki) se izračunava iz apsolutne vrednosti IC50 na osnovu jednačine Ki = IC50/(1 D/Kd) gde je D = koncentracija radioliganda korišćenog u eksperimentu, IC50 je koncentracija koja izaziva 50% inhibiciju vezivanja i Kd je konstanta disocijacije ekvilibrijuma vezivanja radioliganda (opisano gore).

Vrednosti za Ki su prikazane kao geometrijska srednja vrednost, sa greškom izraženom kao standardna greška srednje vrednosti (SEM) i n je jednako broju nezavisnih ponavljanja (određeno u testovima izvršenim u različitim danima).

Geometrijske srednje vrednosti se izračunavaju na sledeći način:

Geometrijska srednja vrednost = 10(aritmetička srednja vrednost log Ki vrednosti))

Odnos Ki (Ki za prirodni kontrolni peptid/Ki za testno jedinjenje) se izračunava na svakom receptoru i svakoj vrsti. Odnos Ki je brza indikacija vidljivog afiniteta peptida u poređenju sa prirodnim kontrolnim peptidom. Odnos Ki < 1 ukazuje da testni peptid ima niži afinitet (veću Ki vrednost) za receptor od prirodnog peptida, dok Ki odnos > 1 ukazuje da testni peptid ima veći afinitet (nižu Ki vrednost) prema receptoru nego prirodni peptid.

Primer 1

cAMP farmakološki funkcionalni test u prisustvu kazeina

Dodatni set cAMP testova se sprovodi u HEK293 ćelijama koje ispoljavaju ljudski GLP-1 receptor (GLP-1R), gastrični inhibitorni peptidni receptor (GIPR), glukagon receptor (GcgR). Farmakološka aktivnost hGLP1R/GIPR peptida se određuje u ćelijama HEK293 koje stabilno ispoljavaju ljudski GLP1 receptor (GLP1R), gastrični inhibitorni peptidni receptor (GIPR) ili GLP-2 receptor (GLP-2R). Svaka ćelijska linija sa prekomernim ispoljavanjem receptora (20 µl) se tretira sa testnim peptidom u DMEM (Gibco kat. br.31053) sa dodatkom 0,1% kazeina (Sigma kat. br. C4765), 250 µM IBMX, 1X GlutaMAXTM (Gibco kat. br.35050), i 20 mM HEPES (HyClone kat br. SH30237.01) u zapremini testa od 20 µl. Nakon 60 minuta inkubacije

4

na sobnoj temperaturi, rezultujuće povećanje intracelularnog cAMP se kvantitativno određuje korišćenjem seta za ispitivanje CisBio cAMP Dynamic 2 HTRF (62AM4PEJ). Zatim se dodaje pufer za liziranje koji sadrži cAMP-d2 konjugat (20 µl) i antitelo anti-cAMP-Eu3+-Kriptat (20 µl) da bi se odredio nivo cAMP. Nakon 1 sata inkubacije na sobnoj temperaturi, HTRF signal se detektuje pomoću Envision 2104 čitača ploča (PerkinElmer). Svaki od dva koraka inkubacije (60 minuta i 1 sat) može da se sprove na približno sobnoj temperaturi ili oko 37 °C, sve dok se inkubacija od 60 minuta kao i od 1 sata završe na približno istoj temperaturi za svaki ciklus testa. Fluorescentna emisija se meri na 620 nm i na 665 nm, izračunava se odnos između 620 nm i na 665 nm i zatim se konvertuje u nM cAMP po bunariću koristeći cAMP standardnu krivulju. Krivulje reakcije na dozu jedinjenja se ucrtavaju kao procenat stimulacije normalizovan na minimalne (samo pufer) i maksimalne (maksimalne koncentracije svakog kontrolnog liganda) vrednosti i analiziraju upotrebom četiri parametra nelinearne regresije sa promenljivim nagibom (Genedata Screener 13). EC50 je koncentracija jedinjenja koja izaziva polumaksimalnu simulaciju u krivulji reakcije na dozu. Relativna EC50 vrednost je izvedena nelinearnom regresijskom analizom upotrebom procenta maksimalnog odgovora u odnosu na koncentraciju dodatog peptida, prilagođenu logističkoj jednačini sa četiri parametra.

Upotrebom postupaka homogene vremenski razložene fluoroscencije, testovi se sprovode da bi se odredila intrinzična snaga primernih i uporednih molekula izvedena u prisustvu kazeina (umesto serumskog albumina) kao nespecifičnog blokatora, koji ne stupa u interakciju sa delovima masnih kiselina analiziranih molekula. Intracelularni nivoi cAMP se određuju ekstrapolacijom upotrebom standardne krivulje. Krivulje reakcije na dozu jedinjenja se ucrtavaju kao procenat stimulacije normalizovan na minimalne (samo pufer) i maksimalne (maksimalne koncentracije svakog kontrolnog liganda) vrednosti i analiziraju upotrebom nelinearne regresije sa četiri parametra sa promenljivim nagibom (Genedata Screener 13). EC50 je koncentracija jedinjenja koja izaziva polumaksimalnu simulaciju u krivulji reakcije na dozu. Svaka relativna EC50 vrednost za izračunavanje geometrijske srednje vrednosti se određuje na osnovu uklapanja krivulje.

Krivulje koncentracijske reakcije jedinjenja se ucrtavaju kao procenat stimulacije normalizovan na minimalne (samo pufer) i maksimalne (maksimalne koncentracije svakog kontrolnog liganda) vrednosti i analizira ju upotrebom četiri

4

parametra nelinearne regresije sa promenljivim nagibom (Genedata Screener 13). EC50 je koncentracija jedinjenja koja izaziva polumaksimalnu simulaciju u krivulji reakcije na dozu. Zbirna statistika EC50 se izračunava na sledeći način:

Geometrijska sredina:

GM = 10^(aritmetička srednja vrednost log10 transformisanih EC50 vrednosti).

Prijavljuje se standardna greška srednje vrednosti:

SEM = geometrijska srednja vrednost × (standardna devijacija logički transformisanih EC50 vrednosti / kvadratni koren broja serija) × loge od 10.

Log transformacija uzima u obzir da vrednosti EC50 padaju na multiplikativnu, a ne na aritmetičku skalu.

Svakog dana kada se test radi, testiraju se testni peptidi plus prirodni ligandi GIP i GLP-1 i pufer samo kao početna vrednost (minimalna), a najveća koncentracija odgovarajućeg GIP i GLP-1 standarda tog dana se koristi kao maksimum za izračun.

Tabela 1. Funkcionalna aktivacija hGLP-1R i hGIPR u prisustvu 0,1% kazeina.

4

1

2

4

Kao što pokazuju podaci u Tabeli 1, peptidi, normalizovani prema početnoj vrednosti i prirodnim peptidima, stimulišu cAMP iz ljudskog GLP-1R i GIPR u prisustvu 0,1% kazeina sa odnosom snage GIP koji je oko 2,5 do oko 10 puta veći od snage receptora GLP-1.

Ovde je otkriveno jedinjenje koagonista GIP:GLP-1 u kome je peptid snažan dvostruki agonist GIPR/GLP-1R koji je delimični agonist GLP-1R kao što pokazuje test vezivanja gvanozin 5'-(gama-thio) trifostata-[<35>S] (GTPyS) ćelijske membrane, i delimični agonist GLP-1R što pokazuje test regrutacije β-arestina-2. Ovde je otkriveno jedinjenje koagonista GIP:GLP-1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, pri čemu jedinjenje stimuliše GLP-1R izazvanu aktivaciju Gαs u GLP-1R HEK293 testu vezivanja gvanozin 5'-(gama-thio) trifosfata-[<35>S] (GTPyS) ćelijske membrane. Ovde je otkriveno jedinjenje koje pokazuje delimični agonizam od 75% ili manje u testu vezivanja GLP-1R HEK293 gvanozin 5'-(gama-tio) trifosfata-[<35>S] (GTPyS) ćelijske membrane (GTPyS) i 35% ili manje u testu regrutacije β-arestina GLP-CHO ćelija.

Ovde je otkrivena efektivna količina jedinjenja koja pokazuje delimični agonizam od 75% ili manje u testu vezivanja GLP-1R HEK293 gvanozin 5'-(gamatio) trifosfata-[<35>S] (GTPyS) ćelijske membrane i efektivna količina jedinjenja koje je agonist GIP za upotrebu u lečenju dijabetesa. Jedinjenje koje pokazuje delimični agonizam u testu vezivanja GLP-1R HEK293 gvanozin 5'-(gama-tio) trifosfata-[<35>S] (GTPyS) ćelijske membrane može se primenjivati zajedno sa jedinjenjem koje ima aktivnost agonista GIP. Jedinjenje koje pokazuje delimični agonizam u testu vezivanja GLP-1R HEK293 gvanozin 5'-(gama-tio) trifosfata-[<35>S] (GTPyS) ćelijske membrane može se primeniti kao aktivni agens unutar jedne nedelje pre ili posle jedinjenja koje ima aktivnost agonista GIP. Ovde je otkrivena efektivna količina jedinjenja koja pokazuje 35% ili manje u testu regrutovanja β-arrestina GLP-CHO ćelija i efektivna količina jedinjenja koja pokazuje delimični agonizam od 75% ili manje u testu vezivanja GLP-1R HEK293 gvanozin 5'-(gama-tio) trifosfata-[<35>S] (GTPyS) ćelijske membrane za upotrebu u lečenju dijabetesa.

Test vezivanja GLP-1R HEK293 [<35>] GTPγS ćelijske membrane

GLP-1 receptor je receptor spojen sa G-proteinom koji povećava GTP-vezanih Gαs po aktivaciji receptora izazvanoj ligandom. Snaga peptida da stimulišu GLP-1R izazvanu aktivaciju Gαs određuje se upotrebom preparata prečišćenih membrana iz HEK293 ćelija koje ispoljavaju ljudski GLP-1R. Test se izvodi slično ranije opisanom (Bueno i sar., J. Biol. Chem., (2016.) 291, 10700 i Willard i sar., Mol. Pharmacol. (2012.) 82,1066). Testni peptidi se rastvaraju u DMSO i razblažuju u reakcionom puferu koji sadrži 5 µg membrane u 20 mM HEPES pH 7,4, 50 mM NaCl, 5 mM MgCl2, 40 µg/ml saponina, 0,1% BSA, i 500 pM<35>S-obeleženog GTPyS tokom 30 minuta na sobnoj temperaturi. Reakcije se prekidaju dodavanjem 0,2% deterdženta Nonidet P-40 koji sadrži zečja anti-Gαs poliklonska antitela i 0,5 mg anti-zečjih poliviniltoluenskih zrna. Smeše se razvijaju 30 minuta, centrifugiraju na 80 × g 10 minuta i broje 1 minut/bunarić upotrebom MicroBeta TriLux instrumenta. Krivulje peptidne reakcije na koncentraciju se prilagođavaju logističkom modelu sa četiri parametra za izračunavanje potencije kao EC50. Normalizacija podataka na% stimulacije se vrši upotrebom DMSO i GLP-1(7–36) kao minimalne i maksimalne kontrole za receptor (Campbell i sar., Assay Guidance Manual 2017.). Određena je snaga uzorka peptida da stimuliše aktivaciju Gαs koju izaziva GIPR. Rezultati testa identifikuju peptid koji je delimični agonist na GLP-1R u odnosu na aktivaciju Gαs koju izaziva GLP-1R.

Test regrutacije β-arestina GLP-1R CHO ćelija

Aktivirani receptori spojeni na G-protein mogu da stupe u interakciju sa β-arestin porodicom signalnih proteina. Snaga peptida za regrutovanje arestina koje izaziva GLP-1R određuje se upotrebom pristupa komplementacije fragmenata enzima PathHunter suštinski kako je opisano (von Degenfeld i sar., FASEB J., 2007. (14):3819–26 i Hamdouchi i sar., J. Med Chem., 2016.59(24): 10891– 10916). CHO-K1 ćelije koje ispoljavaju ljudski GLP-1R obeležen Pro-Link i βarrestin-2 obeležen enzim-akceptorom mogu se dobiti od kompanije DiscoveRx i pripremiti kao zamrznute ćelije spremne za testiranje. Testni peptidi se rastvaraju u DMSO i izvode se serijska razblaženja upotrebom Echo akustičnog dispenzera (LabCyte). Testni medijum je PathHunter pufer za testiranje ćelija (DiscoveRx) koji sadrži 0,1% w/v hidrolizovanog kazeina (Sigma).100 nl peptida se dozira u 10 µl testnog medijuma u titracionoj ploči sa 384 bunarića i zatim se dodaje 10 µl ćelija u testnom medijumu da bi se dobilo 5000 ćelija po bunariću. Ploče se inkubiraju 90 minuta u inkobatoru pod 37 °C/5% CO2 i dodaje se 10 µl PathHunter reagensa za detekciju (DiscoveRx) i ploče se inkubiraju na sobnoj temperaturi tokom 60 minuta. Meri se signal luminescencije. Krivulje peptidne reakcije na koncentraciju se uklapaju u logistički model sa četiri parametra za izračunavanje potencije kao EC50. Normalizacija podataka na% stimulacije se vrši upotrebom DMSO i GLP-1(7–36) kao minimalne i maksimalne kontrole (Campbell i sar, Assay Guidance Manual 2017.). Određuje se snaga uzorka peptida da stimuliše regrutaciju βarestina koju izaziva GLP-1R. Rezultati testa identifikuju peptid koji je delimični agonist na GLP-1R u odnosu na regrutovanje β-arestina-2.

Klinička studija za određivanje doze održavanja GIP:GLP-1 peptida

Dvostruko slepa klinička studija faze 2 od 6 meseci (26 nedelja) je dizajnirana da proceni bezbednost, efikasnost i PK/PD 4 nivoa doze (1 mg, 5 mg, 10 mg i 15 mg respektivno) GIP:GLP-1 peptid koji se primenjuje jednom nedeljno subkutanom injekcijom u poređenju sa dulaglutidom od 1,5 mg koji se primenjuje jednom nedeljno (QW) i placebom QW kod pacijenata sa T2DM koji imaju neadekvatnu kontrolu glikemije uz prilagođenu ishranu i vežbanje sa ili bez stabilne doze metformina. Doza GIP:GLP peptida je titracijom povećana do doze održavanja upotrebom sledećih nedeljnih povećanja doze:

Istraživanje takođe ima period praćenja od 4 nedelje. Pored bezbednosti i efektivnosti za lečenje T2DM, krajnje tačke efektivnosti uključuju efekat GIP:GLP-1 peptida na HbA1c, FBG, telesnu težinu, lipide i obim struka u poređenju sa placebom i sa dulaglutidom od 1,5 mg. Istraživanje takođe procenjuje efekat GIP:GLP-1 peptida na GI podnošljivost, hipoglikemiju, reakcije hipersenzitivnosti i bezbednost za pankreas, kao i na razvoj antitela protiv lekova izazvan lečenjem.

Analize reakcije na dozu zasnovane na modelu se vrše da bi se predvideo potencijal za značajno smanjenje HbA1c i gubitak težine u dužim studijama.

Statistička analiza:

Efikasnost: Primarni ishod efektivnosti promene HbA1c od početne vrednosti do krajnje tačke nakon 26 nedelja je analiziran korišćenjem Bajesovog modela doza-reakcija. Analize se izvode na setu za analizu populacije s namerom za lečenje (mITT). Podržavajuća analiza primarnog ishoda efikasnosti za mITT set podataka je model za merenja nakon početne vrednosti (MMRM) sa indeksom telesne mase (BMI) (<30 kg/m<2>, ≥30 kg/m<2>), upotrebom metformina, lečenjem, posetama, i interakcijama lečenja-pri-poseti kao fiksnim efektima, osnovnim HbA1c kao kovarijantom i pacijentom kao nasumičnim efektom.

Prosečna promena težine u odnosu na početnu vrednost u 12. i 26. nedelji, zajedno sa srednjom vrednosti promene u odnosu na početnu vrednost HbA1c u 12. nedelji, analizirana je upotrebom sličnih modela doza-reakcija kao za primarne analize. Procenti pacijenata sa gubitkom telesne težine ≥5% ili ≥10%, koji su postigli cilj HbA1c od ≤6,5% ili ≤7,0% tokom 26 nedelja, ili koji zahtevaju terapiju spasavanja analiziraju se upotrebom logističke regresije sa fiksnim efektima lečenja i slojeva, i osnovnom vrednošću kao kovarijantom. Promene u odnosu na početnu vrednost u FBG (glukoza u krvi bez jela), SMBG (samostalno nadzirani nivo glukoze u krvi), obim struka i srednja vrednost procentualne promene lipida od početne vrednosti do 12. i 26. nedelje analiziraju se upotrebom MMRM sličnog onome koji se koristi za primarne analize.

Klinička studija za određivanje rasporeda titracije GIP:GLP-1 peptida

Ovo je lečenje od 12 nedelja sa skriningom od 1 nedelje (poseta 1), nakon čega sledi uvod od 1 nedelje (poseta 2), zatim 12 nedelja lečenja (posete 3–10, uključujući telefonske posete), a zatim sledi praćenje bezbednosti od 4 nedelje. Ovo je studija faze 2 dizajnirana da ispita efektivnost i podnošljivost subkutane primene GIP:GLP-1 peptida jednom nedeljno u poređenju sa placebom kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 koji imaju neadekvatnu kontrolu glikemije samo prilagođenom ishranom i vežbanjem ili sa stabilnim doza metformina. Istraživanje je dizajnirano kako je navedeno u nastavku i sprovedena radi unapređenja šeme titracije.

1

Sekvence aminokiselina

SEQ ID NO: 1

GIP (ljudski)

YAEGTFISDYSIAMDKIHQQDFVNWLLAQKGKKNDWKHNITQ

SEQ ID NO: 2

GLP-1 (7–36) (ljudski) HAEGTFTSDVSSYLEGQAAKEFIAWLVKGR-NH2

SEQ ID NO: 3

R1X1 X2 X3GT X6TSD X10 X11 X12 X13 X14D X16X17AX19 X20 X21 X22X23 X24 X25 X26 X27 X28 X29 X30X31

SEQ ID NO: 4

PX32 X33 X34-R2

SEQ ID NO: 5

PX32 X33 X34 X35X36 X37 X38 X39-R2

2

SEQ ID NO: 6

PX32 X33 X34 X35X36 X37 X38 X39 X40-R2

SEQ ID NO: 7

K[(2-[2-(2-Amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-γGlu-CO-(CH2)q-CO2H] X32 X33 X34-R2

SEQ ID NO: 8

K[(2-[2-(2-Amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-γ-Glu-CO-(CH2)q-CO2H] X32 X33 X34 X35 X36 X37 X38 X39-R2

SEQ ID NO: 9

K[(2-[2-(2-Amino-etoksi)-etoksi]-etoksi)2-γ-Glu-CO-(CH2)q-CO2H] X32 X33 X34 X35 X36 X37 X38 X39 X40-R2

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. Jedinjenje prema SEQ ID NO: 3:

R1X1X2X3GTX6TSDX10X11X12X13X14DX16X17AX19X20X21X22X23X24X25X26X27 X28X29X30X31

pri čemu:

X1 je izabran iz grupe koja se sastoji od Y, H, D-Tyr, F, desH, i desY,

X2 je izabran iz grupe koja se sastoji od Aib, αMeP, A, P i D-Ala;

ili X1 i X2 se kombinuju da formiraju desH-ψ[NHCO]-Aib;

X3 je izabran iz grupe koja se sastoji od E, N, Aad i cTA;

X6 je izabran iz grupe koja se sastoji od F, αMeF i αMeF(2F);

X11 je izabran iz grupe koja se sastoji od S, αMeS, i D-Ser;

X12 je izabran iz grupe koja se sastoji od I, S, D-Ile, i K(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X13 je izabran iz grupe koja se sastoji od Nle, Aib, L, αMeL, i K(2-[2-(2-aminoetoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)qCO2H;

X14 je izabran iz grupe koja se sastoji od L i K, pri čemu je K konjugovan sa C16–C22 masnom kiselinom, pri čemu je navedena masna kiselina opciono konjugovana sa navedenim K putem linkera;

4

X22 je izabran iz grupe koja se sastoji od F i αMeF;

X25 je izabran iz grupe koja se sastoji od Y i αMeY;

X30 je izabran iz grupe koja se sastoji od C, G, G-R2 i K(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H;

X31 je odsutan ili je izabran iz grupe koja se sastoji od PX32X33X34-R2 (SEQ ID NO: 4), PX32X33X34X35X36X37X38X39-R2 (SEQ ID NO: 5), PX32X33X34X35X36X37X38X39X40-R2 (SEQ ID NO: 6), K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H] X32X33X34-R2 (SEQ ID NO: 7), K[(2-[2-(2-aminoetoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H] X32X33X34X35X36X37X38X39-R2 (SEQ ID NO: 8), i K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H] X32X33X34X35X36X37X38X39X40-R2 (SEQ ID NO: 9);

pri čemu:

X39 je izabran iz grupe koja se sastoji od C, S, i K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

q je izabran iz grupe koja se sastoji od 14, 15, 16, 17, 18, 19, i 20; i

R2 je modifikacija C-terminalne grupe, pri čemu je modifikacija NH2 ili je odsutna;

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

pri čemu, ako X30 je G-R2, onda X31 je odsutan;

pri čemu ne više od jednog od X30, X34, X39, i X40 može biti C;

pri čemu je titraciona doza oko 50% doze održavanja.

2. Jedinjenje prema SEQ ID NO: 3:

R1X1X2X3GTX6TSDX10X11X12X13X14DX16X17AX19X20X21X22X23X24X25X26X27 X28X29X30X31

pri čemu:

X1 je izabran iz grupe koja se sastoji od Y, H, D-Tyr, F, desH, i desY,

X2 je izabran iz grupe koja se sastoji od Aib, αMeP, A, P i D-Ala;

ili X1 i X2 se kombinuju da formiraju desH-ψ[NHCO]-Aib;

X3 je izabran iz grupe koja se sastoji od E, N, Aad i cTA;

X6 je izabran iz grupe koja se sastoji od F, αMeF i αMeF(2F);

X11 je izabran iz grupe koja se sastoji od S, αMeS, i D-Ser;

X22 je izabran iz grupe koja se sastoji od F i αMeF;

X25 je izabran iz grupe koja se sastoji od Y i αMeY;

pri čemu:

q je izabran iz grupe koja se sastoji od 14, 15, 16, 17, 18, 19, i 20; i

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

pri čemu, ako X30 je G-R2, onda X31 je odsutan;

pri čemu ne više od jednog od X30, X34, X39, i X40 može biti C; i

3. Jedinjenje prema SEQ ID NO: 3:

R1X1X2X3GTX6TSDX10X11X12X13X14DX16X17AX19X20X21X22X23X24X25X26X27 X28X29X30X31

pri čemu:

X1 je izabran iz grupe koja se sastoji od Y, H, D-Tyr, F, desH, i desY,

X2 je izabran iz grupe koja se sastoji od Aib, αMeP, A, P i D-Ala;

ili X1 i X2 se kombinuju da formiraju desH- ψ[NHCO]-Aib;

X3 je izabran iz grupe koja se sastoji od E, N, Aad i cTA;

X6 je izabran iz grupe koja se sastoji od F, αMeF i αMeF(2F);

1

X11 je izabran iz grupe koja se sastoji od S, αMeS, i D-Ser;

X22 je izabran iz grupe koja se sastoji od F i αMeF;

X25 je izabran iz grupe koja se sastoji od Y i αMeY;

2

pri čemu:

S ili K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

X38 je P ili K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H]; X39 je izabran iz grupe koja se sastoji od C, S, i K[(2-[2-(2-amino-etoksi)-etoksi]-acetil)2-(γ-Glu)-CO-(CH2)q-CO2H];

q je izabran iz grupe koja se sastoji od 14, 15, 16, 17, 18, 19, i 20; i

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

pri čemu, ako X30 je G-R2, onda X31 je odsutan;

pri čemu ne više od jednog od X30, X34, X39, i X40 može biti C; i

4

4. Jedinjenje, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema bilo kom patentnom zahtevu 1 do 3, pri čemu se svaka titraciona doza primenjuje oko četiri nedelje pre nego što počne primena sledeće veće doze.

Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5