RS66407B1 - Komplet za mešanje tečnosti - Google Patents

Description

Opis

OSNOVA PRONALASKA

Oblast predmetnog otkrića

[0001] Predmetno otkriće se odnosi na uređaje za mešanje tečnosti za upotrebu sa kompletima cevi za isporučivanje tečnosti koji su konfigurisani za upotrebu sa električnim brizgaljkama za tečnosti. Predmetno otkriće se takođe odnosi na komplete cevi za isporučivanje tečnosti koji imaju pomenute uređaje za mešanje tečnosti.

Opis povezanog stanja struke

[0002] U brojnim medicinskim dijagnostičkim i terapeutskim postupcima, medicinski stručnjak, kao što je lekar ili radiolog, pacijentu ubrizgava jednu ili više tečnosti pomoću električnog sistema za ubrizgavanje tečnosti. Tokom prethodnih godina, razvijeno je više električnih sistema za ubrizgavanje tečnosti pod pritiskom, za upotrebu u postupcima kao što je angiografija (CV), kompjuterizovana tomografija (CT), molekulsko snimanje (kao što je PET snimanje) i snimanje magnetnom rezonancom (MR). U ovim postupcima snimanja, prva tečnost za ubrizgavanje, kao što je kontrastno sredstvo, može da se koristi za isticanje određenih unutrašnjih organa, delova cirkulatornog sistema, ili delova tela tokom procesa snimanja. Nadalje, druga tečnost za ubrizgavanje, kao što je fiziološki rastvor ili sličan agens za ispiranje, može da se koristi kako bi se osiguralo kompletno ubrizgavanje bolusa kontrastnog sredstva i/ili da bi se prilagodila koncentracija kontrastnog sredstva. U nekim postupcima, može biti poželjno da se isporuči smeša prve tečnosti za ubrizgavanje i druge tečnosti za ubrizgavanje.

U struci su poznati uređaji za mešanje tečnosti za toplu i hladnu vodu. Na

primer, GB1173662A otkriva zaobilazni ventil. Telo zaobilaznog ventila u sistemima za grejanje vode ima izlaz povezan sa dovodnim vertikalnim vodom i opremljen komorom za turbulenciju koja ima zakrilca koja mešaju mlazove tople i hladne vode koji ulaze u ventil kroz otvore. Poprečni presek otvora se menja od kružnog na spoljašnjem kraju do višeugaonog na unutrašnjem kraju kako bi se postigao neometan protok kroz

ventil. US3,868,967 otkriva adapter za mešanje tečnosti koji ima telo opremljeno primarnom komorom koja ima izlazni vod, više ulaznih vodova koji su u komunikaciji sa pomenutom komorom, pri čemu će mlazovi tečnosti različite vrste prilikom potiskivanja kroz pomenute ulazne vodove biti pomešani u pomenutoj komori pre oticanja kroz pomenuti izlazni vod, i sredstvo u jednom ili više pomenutih susednih vodova ili pored njega da olakšava mešanje fluida u komori i da uspori povratni tok smeše u jedan ili oba ulazna voda prilikom varijacije pritiska u njoj.

[0003] Prilikom isporučivanja smeše prve tečnosti za ubrizgavanje i druge tečnosti za ubrizgavanje, poželjno je da dve tečnosti budu dobro pomešane pre ubrizgavanja pacijentu. Međutim, pošto prva i druga tečnost za ubrizgavanje obično imaju različita fizička svojstva, na primer specifičnu težinu i/ili viskozitet, dve tečnosti ne mogu da budu temeljno pomešane pre ulaska u pacijentov vaskularni sistem, što dovodi do lošijeg kvaliteta snimka. Shodno tome, u struci postoji potreba za unapređenim sistemima za isporučivanje tečnosti koji pospešuju mešanje dve ili više tečnosti za ubrizgavanje pre ubrizgavanja pacijentu.

SAŽETAK PRONALASKA

[0004] Ove i druge potrebe mogu biti zadovoljene neograničavajućim otelotvorenjima koja su ovde opisana, koja su usmerena na unapređene uređaje za mešanje tečnosti i komplete cevi za isporučivanje tečnosti koji ih sadrže.

[0005] Predmet ovog pronalaska je uređaj za mešanje tečnosti prema zahtevu 1.

[0006] U nekim neograničavajućim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, uređaj za mešanje tečnosti dalje može da uključuje najmanje jedno od prvog nepovratnog ventila u prvom ulazu tečnosti, i drugog nepovratnog ventila u drugom ulazu tečnosti.

[0007] U nekim neograničavajućim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, komora za mešanje dalje može da uključuje prvi ulaz, pri čemu je prvi ulaz komore za mešanje distalan u odnosu na treću površinu za preusmeravanje. Prva površina za preusmeravanje može biti pozicionirana distalno u odnosu na prvi ulaz tečnosti i barem delimično je okrenuta ka prvom ulazu komore za mešanje. Komora za mešanje dalje može da uključuje drugi ulaz, pri čemu je drugi ulaz komore za mešanje distalan u odnosu na treću površinu za preusmeravanje. Druga površina za preusmeravanje može biti pozicionirana distalno u odnosu na drugi ulaz tečnosti i barem delimično je okrenuta ka drugom ulazu komore za mešanje.

[0008] U nekim neograničavajućim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, najmanje jedna od prve površine za preusmeravanje i druge površine za preusmeravanje može biti suštinski konkavna i imati poluprečnik zakrivljenosti veći ili jednak 90°. Najmanje jedna od prve površine za preusmeravanje i druge površine za preusmeravanje može biti suštinski konkavna i imati poluprečnik zakrivljenosti veći ili jednak 150°. Treća površina za preusmeravanje može imati površinu suštinski konkavnog oblika okrenutu prema izlaznom otvoru. Površina konkavnog oblika može imati prečnik zakrivljenosti veći ili jednak 90°. Površina konkavnog oblika može imati prečnik zakrivljenosti veći ili jednak 150°.

[0009] U nekim neograničavajućim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, prvi nepovratni ventil može imati prvi kraj povezan sa prvim ulaznim otvorom na prvom ulazu tečnosti i drugi kraj povezan sa prvim zaustavnim elementom pored površine za preusmeravanje. Drugi nepovratni ventil može imati prvi kraj povezan sa drugim ulaznim otvorom na drugom ulazu tečnosti i drugi kraj povezan sa drugim zaustavnim elementom pored druge površine za preusmeravanje. Prvi nepovratni ventil i drugi nepovratni ventil mogu biti reverzibilno kompresibilni između prvog kraja i drugog kraja kao odgovor na pritisak prve tečnosti za ubrizgavanje koja protiče kroz prvi ulazni otvor, odnosno pritisak druge tečnosti za ubrizgavanje koja protiče kroz drugi otvor za tečnost. Prvi zaustavni element i drugi zaustavni element mogu imati zašiljeni proksimalni kraj.

[0010] U nekim neograničavajućim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, izlazni otvor može imati osu koja je paralelna sa osom prvog ulaza tečnosti osom drugog ulaza tečnosti. Osa izlaznog otvora se može protezati između ose prvog ulaza tečnosti i ose drugog ulaza tečnosti.

[0011] U nekim neograničavajućim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, svaka od prve površine za preusmeravanje i druge površine za preusmeravanje može biti konkavnog oblika i okrenuta u smeru protoka prve tečnosti za ubrizgavanje u prvi ulaz tečnosti, odnosno druge tečnosti za ubrizgavanje u drugi ulaz tečnosti. Najmanje jedan od prvog ulaza tečnosti, drugog ulaza tečnosti i izlaznog otvora može imati barem delimično spiralno ožlebljenje na barem delu unutrašnje površine najmanje jednog od prvog ulaza tečnosti, drugog ulaza tečnosti i izlaznog otvora radi nastanka odgovarajućeg vrtloga tečnosti za najmanje jednu od prve tečnosti za ubrizgavanje, druge tečnosti za ubrizgavanje i smeše prve tečnosti za ubrizgavanje i druge tečnosti za ubrizgavanje.

[0012] U nekim neograničavajućim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, izlazni otvor u sebi može dalje da sadrži integrisani izolacioni ventil za ograničenje pritiska.

[0013] Izolacioni ventil za ograničenje pritiska može imati prvi lumen u fluidnoj komunikaciji sa izlaznim otvorom, drugi lumen konfigurisan za povezivanje sa pretvaračem pritiska, i element ventila između prvog lumena i drugog lumena, pri čemu je element ventila konfigurisan za odvajanje drugog lumena od izlaznog otvora tokom postupka ubrizgavanja tečnosti.

[0014] U nekim neograničavajućim otelotvorenjima predmetnog pronalaska, komplet cevi za isporučivanje tečnosti pacijentu iz brizgaljke za tečnost može da uključuje: prvu dovodnu cev konfigurisanu za isporučivanje prve tečnosti za ubrizgavanje; drugu dovodnu cev konfigurisanu za isporučivanje druge tečnosti za ubrizgavanje; odvodnu cev konfigurisanu za isporučivanje smeše prve tečnosti za ubrizgavanje i druge tečnosti za ubrizgavanje pacijentu; i uređaj za mešanje tečnosti iz zahteva 1 i zahteva koji se na njega nadovezuju.

[0015] Ovde je dalje otkriven postupak za turbulentno mešanje prve tečnosti za ubrizgavanje i druge tečnosti za ubrizgavanje kako bi nastala suštinski homogena smeša prve tečnosti za ubrizgavanje i druge tečnosti za ubrizgavanje koristeći uređaj za mešanje tečnosti kao što je prethodno prikazano.

[0016] Dalje osobine i prednosti različitih otelotvorenja koja su ovde detaljno opisana postaće jasne nakon pregleda sledećeg detaljnog opisa različitih primera zajedno sa pratećim slikama.

KRATAK OPIS SLIKA

[0017]

SL. 1 je prikaz u perspektivi sistema za ubrizgavanje tečnosti prema nekim otelotvorenjima predmetnog otkrića;

SL. 2 je prikaz u perspektivi dela kompleta cevi za isporučivanje tečnosti koji može da se koristi sa sistemom za ubrizgavanje tečnosti sa SL. 1;

SL. 3 je bokocrt uređaja za mešanje tečnosti za komplet cevi za isporučivanje tečnosti sa SL.2;

SL. 4 je tlocrt distalnog kraja uređaja za mešanje tečnosti sa SL.3;

SL. 5 je tlocrt proksimalnog kraja uređaja za mešanje tečnosti sa SL. 3;

SL. 6 je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti sa SL.3-5, koji je načinjen duž linije A - A na SL.4;

SL. 7 je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti prema drugom otelotvorenju predmetnog otkrića;

SL. 8 je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti prema drugom otelotvorenju predmetnog otkrića;

SL. 9 je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti prema drugom otelotvorenju predmetnog otkrića;

SL. 10 je pogled odozgo na uređaj za mešanje tečnosti prema jednom primeru koji ne predstavlja deo pronalaska;

SL. 11 je bokocrt uređaja za mešanje tečnosti prikazanog na SL.10;

SL. 12 je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti sa SL.10-11, koji je načinjen duž linije B - B na SL.11;

SL. 13 je prikaz u perspektivi uređaja za mešanje tečnosti prema drugom primeru koji ne predstavlja deo pronalaska;

SL. 14 je bokocrt uređaja za mešanje tečnosti prikazanog na SL.13;

SL. 15 je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti sa SL.13-14, koji je načinjen duž linije C - C na SL.14;

SL. 16 je tlocrt uređaja za mešanje tečnosti prema drugom primeru koji ne predstavlja deo pronalaska;

SL. 17 je tlocrt uređaja za mešanje tečnosti prikazanog na SL.16;

SL. 18 je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti sa SL.16-17, koji je načinjen duž linije D - D na SL.17;

SL. 19-21 su prikazi poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti prema daljim primerima koji ne predstavljaju deo pronalaska;

SL. 22 je prikaz u perspektivi uređaja za mešanje tečnosti prema drugom otelotvorenju;

SL. 23 je prikaz rastavljenog sklopa uređaja za mešanje tečnosti prikazanog na SL.

22;

SL. 24A je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti sa SL. 22-23, koji je načinjen duž linije E - E na SL.22, sa nepovratnim ventilom u zatvorenom položaju;

SL. 24B je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti sa SL.22-23, koji je načinjen duž linije E - E na SL.22, sa nepovratnim ventilom u otvorenom položaju;

SL. 25 je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti sa SL.22-23, koji je načinjen duž linije F - F na SL.22;

SL. 26 je prikaz poprečnog preseka ulaza tečnosti uređaja za mešanje tečnosti koji je prikazan na SL. 25, koji je načinjen duž linije G - G na SL.25;

SL. 27 je prikaz poprečnog preseka ulaza tečnosti uređaja za mešanje tečnosti koji je prikazan na SL. 25, koji je načinjen duž linije H - H na SL.25;

SL. 28 je prikaz u perspektivi uređaja za mešanje tečnosti koji je spojen sa izolacionim ventilom za ograničenje pritiska prema drugom otelotvorenju;

SL. 29 je prikaz rastavljenog sklopa uređaja za mešanje tečnosti prikazanog na SL.

28; i

SL. 30 je prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti sa SL.28-29, koji je načinjen duž linije I - I na SL.28.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0018] U svrhe opisa datog u nastavku ovog teksta, termini „gornje“, „donje“, „desno“, „levo“, „vertikalno“, „horizontalno“, „gore“, „dole“, „bočno“, „uzdužno“, i reči izvedene od njih odnosiće se na otkriće kao što je orijentisano na slikama.

[0019] Termini koji se odnose na orijentaciju ili smer, kao što su „levo“, „desno“, „unutrašnje“, „spoljašnje“, „iznad“, „ispod“ i slično, ne treba da se tumače kao ograničenje jer otkriće može imati brojne alternativne prostorne orijentacije.

[0020] Sve brojeve koji se koriste u specifikaciji i patentnim zahtevima treba shvatiti kao da su u svim slučajevima modifikovani terminom „oko“. Termini „približno“, „oko“ i „suštinski“ označavaju raspon od deset posto više ili manje od navedene vrednosti.

[0021] Ako nije drugačije naznačeno, podrazumeva se da svi rasponi ili odnosi otkriveni u ovom tekstu obuhvataju početne i krajnje vrednosti i bilo koje podraspone ili pododnose koji su sadržani u njima. Na primer, podrazumeva se da navedeni raspon ili odnos od „1 do 10“ uključuje sve podraspone i pododnose između (uključujući granične vrednosti) minimalne vrednosti 1 i maksimalne vrednosti 10, to jest, sve podraspone ili pododnose koji počinju sa minimalnom vrednošću 1 ili više i završavaju se sa maksimalnom vrednošću 10 ili manje. Rasponi i/ili odnosi koji su otkriveni u ovom tekstu predstavljaju prosečne vrednosti za navedeni raspon i/ili odnos.

[0022] Termini „prvo“, „drugo“ i slično ne označavaju bilo koji određeni redosled ili hronologiju, već se odnose na različite uslove, svojstva ili elemente.

[0023] Termin „najmanje“ je sinonim za „veće ili jednako“.

[0024] Kao što se ovde koristi, termin „najmanje jedno od“ je sinonim za „jedno ili više od“. Na primer, izraz „najmanje jedno od A, B i C“ znači bilo šta od A, B i C, ili bilo koja kombinacija dva ili više od A, B i C. Na primer, „najmanje jedno od A, B i C“ uključuje jedno ili više od samo A; ili jedno ili više od samo B; ili jedno ili više od samo C; ili jedno ili više A i jedno ili više B; ili jedno ili više A i jedno ili više C; ili jedno ili više B i jedno ili više C; ili jedno ili više od svega od A, B i C. Slično tome, kao što se ovde koristi, termin „najmanje dva od“ je sinonim za „dva ili više od“. Na primer, izraz „najmanje dva od D, E i F“ znači bilo koja kombinacija dva ili više od D, E i F. Na primer, „najmanje dva od D, E i F“ uključuje jedno ili više D i jedno ili više E; ili jedno ili više D i jedno ili više F; ili jedno ili više E i jedno ili više F; ili jedno ili više svega od D, E i F.

[0025] Reči „koji sadrži“ i „sadrži“ i slično ne isključuju prisustvo elemenata ili koraka pored onih koji su navedeni u bilo kom zahtevu ili specifikaciji kao celini. U predmetnoj specifikaciji, „sadrži“ znači „uključuje“, a „koji sadrži“ znači „koji uključuje“.

[0026] Kao što se ovde koriste, termini „paralelno“ ili „suštinski paralelno“ označavaju relativni ugao između dva predmeta (ako se produži do teoretskog preseka) kao što su izduženi predmeti i uključujući referentne linije, koji je od 0° do 5°, ili od 0° do 3°, ili od 0° do 2°, ili od 0° do 1°, ili od 0° do 0,5°, ili od 0° do 0,25°, ili od 0° do 0,1°, uključujući sve navedene vrednosti.

[0027] Kao što se ovde koriste, termini „upravno“, „poprečno“, „suštinski upravno“ ili „suštinski poprečno“ označavaju da je relativni ugao između dva predmeta na njihovom stvarnom ili teorijskom preseku od 85° do 90°, ili od 87° do 90°, ili od 88° do 90°, ili od 89° do 90°, ili od 89,5° do 90°, ili od 89,75° do 90°, ili od 89,9° do 90°, uključujući sve navedene vrednosti.

[0028] Takođe treba razumeti da specifična sredstva i procesi prikazani na priloženim slikama i opisani u daljoj specifikaciju predstavljaju samo reprezentativne primere ovog otkrića. Stoga, specifične dimenzije i druge fizičke karakteristike vezane za ovde otkrivene primere ne treba tumačiti kao ograničenje.

[0029] Kada se koristi vezano za komponentu sistema za ubrizgavanje tečnosti kao što je rezervoar za tečnost, špric ili vod za tečnost, termin „distalno“ odnosi se na deo pomenute komponente najbliži pacijentu. Kada se koristi vezano za komponentu sistema za ubrizgavanje tečnosti kao što je rezervoar za tečnost, špric ili vod za tečnost, termin „proksimalno“ odnosi se na deo pomenute komponente najbliži sistemu za ubrizgavanje (tj. deo pomenute komponente najdalji od pacijenta). Kada se koristi vezano za komponentu sistema za ubrizgavanje tečnosti kao što je rezervoar za tečnost, špric ili vod za tečnost, termin „ushodno“ odnosi se na smer od pacijenta i ka brizgaljki sistema za ubrizgavanje tečnosti. Na primer, ako se za prvu komponentu kaže da je „ushodno“ od druge komponente, prva komponenta se na putanji tečnosti nalazi bliže brizgaljki od druge komponente. Kada se koristi vezano za komponentu sistema za ubrizgavanje tečnosti kao što je rezervoar za tečnost, špric ili vod za tečnost, termin „nishodno“ odnosi se na smer ka pacijentu i od brizgaljke sistema za ubrizgavanje tečnosti. Na primer, ako se za prvu komponentu kaže da je „nishodno“ od druge komponente, prva komponenta se na putanji tečnosti nalazi bliže pacijentu od druge komponente.

[0030] Iako je predmetno otkriće opisano prvenstveno pozivajući se na sistem za ubrizgavanje MEDRAD<®>Stellant CT, stručnjacima za ovu oblast će biti jasno da predmetno otkriće može da se primeni na različite sisteme za ubrizgavanje, uključujući njihove povezane delove za jednokratnu upotrebu (npr. špriceve, cevi, itd.), kao što su sistemi projektovani za CT, CV, MR, PET, ultrazvuk i druge medicinske brizgaljke konfigurisane za ubrizgavanje dve ili više medicinskih tečnosti. U određenim otelotvorenjima, uređaj za mešanje tečnosti može biti pogodan za korišćenje sa cevima povezanim sa brizgaljkom za angiografiju. Primeri takvih sistema za ubrizgavanje uključuju sistem za ubrizgavanje MEDRAD<®>Salient CT, sistem za ubrizgavanje MEDRAD<®>Stellant FLEX CT, sistem za ubrizgavanje MEDRAD<®>Centargo CT, sistem za ubrizgavanje MEDRAD<®>MRXperion MR, sistem za ubrizgavanje MEDRAD<®>Avanta, i sistem za ubrizgavanje MEDRAD<®>Mark 7 Arterion koji proizvodi Bayer HealthCare LLC, Indianola, PA.

[0031] Kada se sada pozivamo na SL.1, neograničavajući primer sistema za ubrizgavanje tečnosti 100 prema predmetnom otkriću uključuje najmanje jedan rezervoar za tečnost, kao što je najmanje jedan špric 12 koji ima potiskivač 14 koji može da se pomera unapred i unazad, najmanje jedan klip koji može da se poveže sa potiskivačem 14, i modul za kontrolisanje tečnosti (nije prikazano). Sistem za ubrizgavanje tečnosti 100 može biti konfigurisan kao sistem za ubrizgavanje kontrasta za kompjuterizovanu tomografiju (CT), sistem za ubrizgavanje kontrasta za snimanje magnetnom rezonancom (MR) ili sistem za ubrizgavanje kontrasta za angiografiju (CV). Najmanje jedan špric 12 je generalno prilagođen da se povezuje sa najmanje jednom komponentom sistema, kao što je otvor za

špric 13. Sistem za ubrizgavanje tečnosti 100 je generalno konfigurisan za isporučivanje najmanje jedne tečnosti F iz najmanje jednog šprica 12 pacijentu tokom postupka ubrizgavanja. Sistem za ubrizgavanje tečnosti 100 je konfigurisan da uz mogućnost oslobađanja primi najmanje jedan špric 12 koji će se napuniti najmanje jednom

tečnošću F, kao što je kontrastno sredstvo, fiziološki rastvor, Ringerov laktat ili bilo koja željena medicinska tečnost. Sistem može biti sistem sa više brizgaljki, u kome nekoliko špriceva može biti postavljeno jedan pored drugog ili drugačije raspoređeno u prostoru i zasebno se aktiviraju odgovarajućim klipovima povezanim sa brizgaljkom. Najmanje jedan špric 12 može biti okrenut na bilo koji način, na primer, nagore, nadole ili pozicioniran pod bilo kojim uglom.

[0032] Uz dalje upućivanje na SL.1, sistem za ubrizgavanje 100 može biti sistem za ubrizgavanje tečnosti sa dva šprica koji se tokom medicinske procedure koristi za ubrizgavanje najmanje dve tečnosti za ubrizgavanje F1 i F2 u vaskularni sistem pacijenta pokretanjem potisnika 14 odgovarajućih špriceva 12 pogonskim elementom, kao što je klip (nije prikazano). Alternativno, jedan ili oba šprica sistema za ubrizgavanje tečnosti sa dve glave mogu da se zamene pumpom, kao što je peristaltička pumpa, bez odstupanja od opsega predmetnog otkrića. Prva i druga tečnost za ubrizgavanje F1 i F2 mogu biti odgovarajuće kontrastno sredstvo za snimanje, odnosno tečnost za ispiranje. Klip može biti konfigurisan da interaguje sa potiskivačem 14. Prilikom interakcije, najmanje jedan klip može pomeriti potiskivač 14 ka distalnom kraju 19 najmanje jednog šprica 12 , na primer tokom postupka

1

isporučivanja tečnosti, kao i povući potiskivač 14 ka proksimalnom kraju 11 najmanje jednog šprica 12, na primer tokom postupka za punjenje šprica 12.

[0033] Prema različitim otelotvorenjima, komplet cevi 17 (npr. prvi i drugi vod za tečnost 17a i 17b konfigurisani za povezivanje sa odgovarajućim prvim i drugim špricem 12 i zajedničkim vodom za primenu 20) može biti u fluidnoj komunikaciji sa izlaznim otvorom svakog šprica 12 kako bi se svaki špric doveo u fluidnu komunikaciju sa kateterom ili drugim uređajem za isporučivanje tečnosti radi isporučivanja tečnosti F iz svakog šprica 12 u mesto za vaskularni pristup. Prvi i drugi vod za tečnost 17a i 17b mogu biti povezani sa zajedničkim vodom za primenu 20 putem uređaja za mešanje tečnosti 40 prema različitim otelotvorenjima predmetnog otkrića. Sistem za ubrizgavanje tečnosti 100 prikazan na SL. 1 jeste otvoreni sistem usled nepostojanja ventila koji su konfigurisani za izolovanje špriceva 12 uzajamno i od barem dela kompleta cevi 17. Međutim, treba razumeti da se ventili mogu dodati distalno od špriceva 12 radi prevođenja sistema za ubrizgavanje tečnosti 100 sa SL.1 u zatvoreni sistem.

[0034] Radi precizne i delotvorne primene zapremina kontrastnog sredstva tokom postupka snimanja, brojni protokoli ubrizgavanja zahtevaju primenu dvostrukog protoka, tj. slučaj kada se smeša kontrastnog sredstva i fiziološkog rastvora na pacijentu primenjuje istovremeno. Međutim, pošto kontrast i tečnost za ispiranje (fiziološki rastvor) obično imaju različita fizička svojstva, na primer specifičnu težinu, viskozitet i/ili svojstva površinskog napona, dva rastvora ne mogu temeljno da se pomešaju pre ulaska u pacijentov vaskularni sistem, što dovodi do lošijeg kvaliteta snimka. Na primer, u određenim slučajevima u kojima je došlo do neefikasnog mešanja, laminarno strujanje manje viskozne tečnosti koja ima veći protok može se odigrati pored viskoznije tečnosti sa manjim protokom. Mada su poznati Y-priključci i T-priključci za povezivanje dva voda za tečnost na zajednički vod za primenu, konvencionalni Y-priključci i T-priključci ne obezbeđuju nužno dovoljno mešanje dve tečnosti. Turbulentno mešanje može povećati efikasnost mešanja viskoznog kontrastnog sredstva i manje viskoznog fiziološkog rastvora. Primeri za priključke koji imaju komore za turbulentno mešanje opisani su u U.S. patentu br.9,555,379. Predmetno otkriće opisuje nove uređaje za mešanje tečnosti koji obezbeđuju poboljšano mešanje viskoznih i manje viskoznih tečnosti za postupke snimanja pojačane kontrastnim sredstvom.

[0035] SL.2 je prikaz u perspektivi dela kompleta cevi za isporučivanje tečnosti 202 koji može da se koristi sa brizgaljkom sa dve glave, kao što je sistem za ubrizgavanje tečnosti 100 sa SL.1 umesto kompleta cevi 17, prema nekim neograničavajućim otelotvorenjima predmetnog otkrića. Kao što je prikazano, komplet cevi za isporučivanje tečnosti 202 uključuje prvi ulazni vod 217a, drugi ulazni vod 217b, izlazni vod 220, i uređaj za mešanje tečnosti 240. Prvi i drugi ulazni vod 217a i 217b su konfigurisani za isporučivanje prve odnosno druge tečnosti za ubrizgavanje u uređaj za mešanje tečnosti 240. U jednom reprezentativnom otelotvorenju, prva i druga tečnost za ubrizgavanje su rastvor medijuma za kontrast, odnosno fiziološki rastvor. Nadalje, izlazna linija 220 je konfigurisana za isporučivanje smeše prve i druge tečnosti za ubrizgavanje iz uređaja za mešanje

tečnosti 240 u pacijenta ili drugu nishodnu komponentu putanje tečnosti (npr. cev za kondicioniranje).

[0036] Kao što će ovde biti jasno, uređaj za mešanje tečnosti 240 je konfigurisan za mešanje prve i druge tečnosti za ubrizgavanje. SL. 3, 4, 5, i 6 prikazuju tlocrt, prikaz sleva, prikaz zdesna, odnosno prikaz poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti 240. Kao što je prikazano na SL. 6, uređaj za mešanje tečnosti 240 ima telo koje definiše prvi i drugi ulaz tečnosti 242 i 244, od kojih je svaki konfigurisan da sprovodi odgovarajuću od prve i druge tečnosti za ubrizgavanje u odgovarajućem prvom i drugom smeru 248 i 250. Kao što je prikazano, drugi smer 250 je duž različite ose 276 u odnosu na prvi smer 248. U određenim otelotvorenjima, osa prvog smera 248 i osa drugog smera 250 mogu biti suštinski paralelne. U drugim otelotvorenjima, osa prvog smera 248 može biti pod oštrim ili tupim uglom u odnosu na drugi smer 250

[0037] Uz dalje upućivanje na SL.6, prvi i drugi ulaz tečnosti 242 i 244 imaju odgovarajuću prvu i drugu površinu za preusmeravanje 252 i 254.. U određenim otelotvorenjima, jedna ili obe površine za preusmeravanje 252 i 254 su konkavnog oblika i okrenute prema prvom, odnosno drugom ulazu tečnosti 242 i 244, radi preusmeravanja protoka tečnosti. Štaviše, uređaj za mešanje tečnosti 240 dalje ima komoru za mešanje 256 koja je u fluidnoj komunikaciji sa prvim i drugim ulazom tečnosti 242 i 244 preko prvog i drugog ulaza komore za mešanje 270 i 272, i izlazni otvor 246 koji je u fluidnoj komunikaciji sa komorom za mešanje 256. Komora za mešanje 256 je konfigurisana da turbulencijom zajedno meša preusmerenu prvu i drugu tečnost za ubrizgavanje, na primer putem mešanja turbulencijom uz sudaranje sa trećom površinom za preusmeravanje 262 u komori za mešanje 256.

[0038] Konkretnije, prva i druga površina za preusmeravanje 252 i 254 su konfigurisane da preusmeravaju prvu tečnosti i drugu tečnost koje ulaze u prvi, odnosno drugi ulaz tečnosti 242 i 244, u komoru za mešanje 256 kroz prvi i drugi ulaz komore za

mešanje 270 i 272, gde prva i druga tečnost za ubrizgavanje zatim mogu da se mešaju turbulencijom. Pre ulaska u komoru za mešanje 256, prva i druga tečnost za ubrizgavanje nezavisno protiču kroz prvi, odnosno drugi ulaz tečnosti 242, 244. Prilikom proticanja prve i druge tečnosti kroz prvi, odnosno drugi ulaz tečnosti 242, 244, prva i druga tečnost dolaze u kontakt sa odgovarajućom prvom i drugom površinom za preusmeravanje 252, 254 na distalnom kraju prvog, odnosno drugog ulaza tečnosti 242, 244. Prva i druga površina za preusmeravanje 252 i 254 su konfigurisane da preusmeravaju prvu i drugu tečnost za ubrizgavanje u odgovarajućem prvom i drugom različitom smeru 258 i 260 koji se razlikuju od odgovarajućeg prvog i drugog smera 248 i 250. Usled ovog skretanja, prva i druga tečnost za ubrizgavanje ulaze u komoru za mešanje 256 kroz prvi i drugi ulaz komore za mešanje 270 i 272 duž odgovarajućeg prvog i drugog različitog smera 258 i 260 gde dve tečnosti međusobno dolaze u turbulentni kontakt. Prvi i drugi različiti smer 258 i 260 su izabrani tako da prva i druga tečnost za ubrizgavanje dolaze u kontakt sa trećom površinom za preusmeravanje 262 na proksimalnom kraju komore za mešanje 256 radi turbulentnog mešanja prve i druge tečnosti za ubrizgavanje u komori za mešanje 256. U nekim otelotvorenjima, treća površina za preusmeravanje 262 može imati kraj konkavnog oblika okrenut prema izlaznom otvoru 246.

[0039] Nakon mešanja, smeša prve i druge tečnosti za ubrizgavanje napušta uređaj za mešanje tečnosti 240 preko izlaznog otvora 246 na distalnom kraju uređaja za mešanje tečnosti 240 u smeru duž treće ose 278. U nekim otelotvorenjima, treća osa 278 može biti paralelna sa jednom ili obe od prve i druge ose 274, 276. U drugim otelotvorenjima, treća osa 278 može biti postavljena pod oštrim ili tupim uglom u odnosu na prvu, kao i na drugu osu 274, 276.

[0040] Uz dalje upućivanje na SL.6, prvi i drugi ulaz tečnosti 242 i 244 imaju odgovarajući prvi i drugi ulazni otvor 264 i 266, konfigurisane da se datim redosledom vezuju za prvu cev za tečnost i drugu cev za tečnost (prikazano na SL.2). U nekim otelotvorenjima, prva cev za tečnost i druga cev za tečnost mogu odvojivo ili neodvojivo da se povežu sa prvim i drugim ulaznim otvorom 264, 266. U otelotvorenjima u kojima su prva cev za tečnost i druga cev za

1

tečnost neodvojivo povezive sa prvim i drugim ulaznim otvorom 264, 266, prva cev za tečnost i druga cev za tečnost mogu biti povezane sa prvim i drugim ulaznim otvorom 264, 266 lepljenjem pomoću rastvarača, laserskim zavarivanjem ili drugim načinima vezivanja.

[0041] Kao što je prikazano na SL.6, prva i druga površina za preusmeravanje 252 i 254 su pozicionirane distalno u odnosu na prvi, odnosno drugi ulazni otvor 264 i 266,, a treća površina za preusmeravanje 262 je pozicionirana proksimalno u odnosu na izlazni otvor 246, i prvu i drugu površinu za preusmeravanje 252 i 254. U jednom reprezentativnom otelotvorenju, prva i druga površina za preusmeravanje 252 i 254 su pozicionirane bliže izlaznom otvoru 246 u poređenju sa pozicijom treće površine za preusmeravanje 262 i izlaznog otvora 246. Nadalje, prva i druga površina za preusmeravanje 252 i 254 mogu biti formirane na distalnom kraju odgovarajućeg prvog i drugog ulaza tečnosti 242 i 244, a svaka od prve i druge površine za preusmeravanje 252 i 254 barem delimično je okrenuta ka odgovarajućem prvom i drugom ulazu 270 odnosno 272 , komore za mešanje 256.

[0042] Uz dalje upućivanje na SL.6, najmanje jedna od prve i druge površine za preusmeravanje 252 i 254 može imati konkavnu površinu. Konfiguracija konkavne površine može poboljšati preusmeravajuću prirodu površine sa turbulentnim protokom uz eliminisanje uglova u kojima se mehurići vazduha mogu nakupiti ili biti privremeno zadržani tokom postupka pripreme. U nekim otelotvorenjima, svaka od prve i druge površine za preusmeravanje 252 i 254 može imati prečnik zakrivljenosti veći ili jednak 90°, a u drugim otelotvorenjima veći ili jednak 150°. Na primer, u konkretnim otelotvorenjima, svaka od prve i druge površine za preusmeravanje 252 i 254 može imati prečnik zakrivljenosti od 80° do 160°. U nekim otelotvorenjima, svaka od prve i druge površine za

preusmeravanje 252 i 254 može imati prečnik zakrivljenosti od 90° do 180°. Shodno tome, tečnost za ubrizgavanje iz svakog ulaznog voda 217a i 217b dolazi u kontakt sa zakrivljenim površinama za preusmeravanje 252 i 254, što dovodi do toga da prva i druga tečnost za ubrizgavanje promene smer protoka. U nekim otelotvorenjima, zakrivljene površine za preusmeravanje 252 i 254 mogu da promene smer protoka prve, odnosno druge tečnosti za ubrizgavanje, pod uglom u rasponu od 90° do 150° u različitom smeru 258 i 260 i u komoru za mešanje 256. Tako, tečnosti se okreću i vraćaju i međusobno interaguju, npr. mešaju se turbulentno, u komori za mešanje 256 u kombinaciji sa daljim preusmeravanjem putem treće površine za preusmeravanje 262. Nakon što se tečnosti pomešaju do homogenog rastvora, smeša tečnosti se ponovo preusmerava zakrivljenjem treće površine za

preusmeravanje 262 duž smera protoka treće ose 278 što dovodi do toga da smeša prve i druge tečnosti za ubrizgavanje ističe niz jedan odvodni vod 220. U nekim otelotvorenjima, treća površina za preusmeravanje 262 može imati prečnik zakrivljenosti veći ili jednak 90°, poželjnije veći ili jednak 150°. U nekim otelotvorenjima, treća površina za preusmeravanje 262 može imati prečnik zakrivljenosti od 90° do 180°. Mada poznati uređaji za mešanje (nije prikazano) obuhvataju određeno vrtloženje tečnosti za ubrizgavanje, različiti konvencionalni uređaji za mešanje mogu imati problema usled razdvajanja po gustini, npr. tečnost sa većom gustinom se vrtloži oko tečnosti sa manjom gustinom, što sprečava temeljno mešanje prve i druge tečnosti. Nasuprot tome, uređaj za mešanje tečnosti 240 proizvodi suštinski homogenu smešu prve i druge tečnosti za ubrizgavanje tokom procesa turbulentnog mešanja.

[0043] Prema različitim otelotvorenjima, prva i druga površina za

preusmeravanje 252 i 254 mogu da uključuju površine za preusmeravanje konkavnog oblika koje su okrenute u smeru protoka u prvom ulazu tečnosti 242, odnosno drugom ulazu tečnosti 244. Dodatno, kao što je prikazano na SL.6, prvi ulaz tečnosti 242, drugi ulaz tečnosti 244 i izlazni otvor 246 imaju odgovarajuće ose 274, 276 i 278. U nekim otelotvorenjima, treća osa 278 izlaznog otvora 246 može biti pozicionirana između prve i druge ose 274 i 276 prvog, odnosno drugog ulaza tečnosti 242 i 244. U drugim otelotvorenjima, treća osa 278 izlaznog otvora 246 može biti pozicionirana iznad ili ispod prve i druge ose 274 i 276 prvog, odnosno drugog ulaza tečnosti 242 i 244. U drugim otelotvorenjima, treća osa 278 izlaznog otvora 246 može biti koaksijalna sa jednom od prve i druge ose 274 i 276 prvog, odnosno drugog ulaza tečnosti 242 i 244. U drugim otelotvorenjima, prvi i drugi različiti smer 258 i 260 tečnosti koje ulaze u komoru za mešanje 256 mogu međusobno biti pod uglom od 0 stepeni do 90 stepeni tako da prva i druga tečnost direktno udaraju jedna u drugu i turbulentno se mešaju.

[0044] Prilikom rada, prva tečnost za ubrizgavanje ulazi u prvi ulaz tečnosti 242, a druga tečnost za ubrizgavanje ulazi u drugi ulaz tečnosti 244, svaka iz odgovarajućeg prvog i drugog ulaznog voda 217a i 217b (prikazano na SL.2). Prva i druga tečnost za ubrizgavanje zatim prolaze kroz odgovarajući prvi i drugi ulaz tečnosti 242 i 244 dok ne stignu do prve i druge površine za preusmeravanje 252 i 254. Kada prva tečnost za ubrizgavanje interaguje sa prvom površinom za preusmeravanje 252, prva tečnost se preusmerava u smeru 258 u komoru za mešanje 256. Slično tome, kada druga tečnost za ubrizgavanje interaguje sa

1

drugom površinom za preusmeravanje 254 kroz prvi ulaz komore za mešanje 270, druga tečnost se preusmerava u smeru 260 u komoru za mešanje 256. Prilikom toga, prva i druga tečnost za ubrizgavanje, pošto su preusmerene u komoru za mešanje 256 kroz drugi ulaz komore za mešanje 272, turbulentno se mešaju tako što tok prve i druge tečnosti interaguje međusobno i sa trećom površinom za preusmeravanje 262 u komori za mešanje 256. Smeša prve i druge tečnosti za ubrizgavanje istovremeno interaguje sa trećom površinom za preusmeravanje 262, i biva preusmerena kroz izlazni otvor 246 i u odvodni vod 220, radi isporučivanja pacijentu ili u drugu nishodnu komponentu putanje tečnosti. Prema različitim otelotvorenjima, prva i druga tečnost mogu biti barem delimično preusmerene tako da teku u suprotnom smeru, na primer, jedna teče u smeru kazaljke na satu, a druga teče u smeru suprotnom od kazaljke na satu u komori za mešanje 256 tako da protok prve i druge tečnosti interaguju i međusobno se sučeljavaju i stvaraju turbulentno mešanje. Na primer, promena inercije povezane sa uticajem protoka jedne tečnosti u smeru kazaljke na satu i protoka druge tečnosti u smeru suprotnom od kazaljke na satu ima za posledicu turbulentno pomešani rastvor prve i druge tečnosti kada dve tečnosti interaguju u komori za mešanje 256. U zavisnosti od odnosa mešanja i protoka prve i druge tečnosti za ubrizgavanje, prva i druga tečnost za ubrizgavanje se mogu mešati samo u komori za mešanje 256, ili u komori za mešanje 256 i u oblasti najmanje jedne od prve površine za preusmeravanje 252 i druge površine za preusmeravanje 254.

[0045] SL.7 je prikaz preseka drugog otelotvorenja uređaja za mešanje tečnosti 340, prema drugom otelotvorenju predmetnog otkrića gde najmanje jedan od prvog ulaza

tečnosti 342, drugog ulaza tečnosti 344, i izlaznog otvora 346 uključuje spiralni obrazac „ožlebljenja“ na unutrašnjoj površini radi daljeg usmeravanja i rotiranja protoka odgovarajuće tečnosti u ulazu i/ili izlazu i povećanja turbulentnog mešanja prve i druge tečnosti. Obrazac može da uključuje jednu ili više barem delimično spiralnih izbočina ili useka udubljenih u unutrašnjoj površini ili koje štrče sa unutrašnje površine najmanje jednog od prvog ulaza tečnosti 342, drugog ulaza tečnosti 344, i izlaznog otvora 346. Obrazac dovodi do rotacije protoka tečnosti u odgovarajućoj putanji tečnosti. Na primeru sa SL. 7, prvi ulaz tečnosti 342, drugi ulaz tečnosti 344, i izlazni otvor 346 imaju barem delimično spiralni deo 343, 345, i 347 za stvaranje odgovarajućeg vrtloga tečnosti za najmanje jednu od prve tečnosti za ubrizgavanje, druge tečnosti za ubrizgavanje, i smeše prve, odnosno druge tečnosti za ubrizgavanje, dok odgovarajuće tečnosti protiču kroz vodove. Spiralno oblikovani deo u jednom od ulaza ili izlaza može biti usmeren (u smeru kazaljke na satu ili suprotno od

1

smera kazaljke na satu) u istom ili različitom smeru i može imati različite dimenzije ili korak u odnosu na spiralno oblikovani deo u drugim delovima uređaja za mešanje 340. Iako prvi i drugi ulaz tečnosti 342 i 344 i izlazni otvor 346 imaju spiralno oblikovane delove 343, 345, i 347, biće jasno da bilo koji broj gorepomenutih regiona može imati spiralno oblikovani deo, bez odstupanja od opsega otkrivenog koncepta. Mešanje može biti dodatno poboljšano usled postojanja spiralno oblikovanih delova 343, 345 i 347. Biće jasno da uređaj za mešanje tečnosti 340 osim toga funkcioniše isto kao uređaj za mešanje tečnosti 240 koji je prethodno razmotren.

[0046] U još jednom otelotvorenju uređaja za mešanje tečnosti 440 iz predmetnog otkrića, kao što je prikazano na SL.8, izlazni otvor 446 uređaja za mešanje tečnosti 440 može imati jedan ili više pregradnih elemenata ili elemenata za mešanje 447 koji se nalaze na njegovoj unutrašnjosti. Pregradni element 447 pogodno dalje može da poboljša mešanje prve i druge tečnosti za ubrizgavanje. Biće jasno da uređaj za mešanje tečnosti 440 osim toga funkcioniše isto kao uređaj za mešanje tečnosti 240, koji je prethodno razmotren. U drugim otelotvorenjima, uređaj za mešanje tečnosti može da uključuje jedan ili više pregradnih elemenata ili elemenata za mešanje ili oba na prvom ili drugom ulazu tečnosti.

[0047] SL.9 prikazuje još jedan primer uređaja za mešanje tečnosti 540, prema još jednom otelotvorenju predmetnog otkrića. Kao što je prikazano, uređaj za mešanje tečnosti 540 može da uključuje prvi ventil 543 u prvom ulazu tečnosti 542 koji je konfigurisan da spreči povratni tok druge tečnosti za ubrizgavanje u prvi ulaz tečnosti542 i vod za

tečnost 217a. Nadalje, uređaj za mešanje tečnosti 540 može da uključuje drugi ventil 545 u drugom ulazu tečnosti 544 koji je konfigurisan da spreči povratni tok prve tečnosti za ubrizgavanje u drugi ulaz tečnosti 544 i vod za tečnost 217b. Pod pritiskom ubrizgavanja koji je tipičan za postupak ubrizgavanja tečnosti, kada je pritisak jedne tečnosti u ushodnoj putanji tečnosti i ulazu tečnosti veći od pritiska druge tečnosti u drugoj ushodnoj putanji tečnosti i drugom ulazu tečnosti, povratni tok tečnosti pod većim pritiskom u putanju tečnosti sa nižim pritiskom može dovesti do nepoželjnog mešanja tečnosti u ushodnoj putanji tečnosti ili drugim ushodnim komponentama sistema za ubrizgavanje tečnosti. To može dovesti do nepreciznog doziranja kontrastnog sredstva usled neželjenog mešanja dve tečnosti pre kontrolisanog mešanja u uređaju za mešanje tečnosti i može dovesti do snimka lošijeg kvaliteta i izlaganja pacijenta nepotrebnom višku kontrastnog sredstva. Osim toga, uređaj za mešanje tečnosti 540 funkcioniše isto kao uređaj za mešanje tečnosti 240.

1

[0048] U jednom primeru koji ne predstavlja deo pronalaska uređaja za mešanje tečnosti 640 iz predmetnog otkrića, kao što je prikazano na SL. 10-12, prvi smer 648 (SL. 12) je paralelan sa drugim smerom 650, u suprotnom smeru je i ima pomak u odnosu na njega (SL. 12). Nadalje, kao što je prikazano, izlazni otvor 646 uređaja za mešanje tečnosti 640 ima osu 678 koja je generalno upravna na prvi i drugi smer 648 i 650. Shodno tome, uređaj za mešanje tečnosti 640 obezbeđuje indirektno, a ne neposredno mešanje dve tečnosti. Na primer, prvi smer 648 i drugi smer 646 omogućavaju direktno sudaranje strujnih linija jedne polovine prečnika poprečnog preseka cevi i indirektno mešanje druge polovine strujnih linija. To jest, zbog pomaka dva suprotna smera tečnosti 648 i 650, u regionu za mešanje polovina mešanja je direktna, a polovina indirektna.

[0049] U još jednom primeru koji ne predstavlja deo pronalaska uređaja za mešanje tečnosti 740 iz predmetnog otkrića, kao što je prikazano na SL. 13-15, prvi smer 748 je generalno poprečan u odnosu na drugi smer 750. Štaviše, izlazni otvor 746 uređaja za mešanje tečnosti 740 može imati osu 778 koja je generalno paralelna i podudarna sa osom 774 prvog ulaza tečnosti 742. U jednom alternativnom otelotvorenju, uređaj za mešanje tečnosti 740 (nije prikazano) može imati osu 778 izlaznog otvora 746 koja je generalno paralelna i podudarna sa osom drugog ulaza tečnosti 744. Najmanje jedan urez 745 može biti obezbeđen između dva od prvog ulaza tečnosti 742, drugog ulaza tečnosti 744, i izlaznog otvora 746. Urez 745 može biti obezbeđen radi očuvanja materijala u prelaznoj oblasti između dva od prvog ulaza tečnosti 742, drugog ulaza tečnosti 744, i izlaznog

otvora 746 kako bi se olakšalo oblikovanje uređaja za mešanje tečnosti 740. Prema ovim otelotvorenjima, poprečno sudaranje putanja toka prve tečnosti i druge tečnosti u uređaju za mešanje tečnosti 740 može dovesti do turbulentnog mešanja dve tečnosti, i ograničava i/ili ometa laminarni tok jedne tečnosti u odnosu na drugu tečnost.

[0050] U još jednom primeru koji ne predstavlja deo pronalaska uređaja za mešanje tečnosti 840 iz predmetnog otkrića, kao što je prikazano na SL. 16-18, prvi smer 848 može biti pod uglom od 130° do 165° u odnosu na drugi smer 850. Pored toga, izlazni

otvor 846 uređaja za mešanje tečnosti 840 može imati osu 878 pod uglom manjim od 70° u odnosu na prvi smer 848. U jednom alternativnom otelotvorenju, uređaj za mešanje tečnosti 840 (nije prikazano), izlazni otvor 846 može imati osu 878 pod uglom manjim od 70° u odnosu na drugi smer 850. Prema ovim otelotvorenjima, suštinski suprotna putanja toka

1

prve tečnosti i druge tečnosti, ali pod uglom, u uređaju za mešanje tečnosti 840 može dovesti do turbulentnog mešanja dve tečnosti i ograničava i/ili ometa laminarni tok jedne tečnosti u odnosu na drugu tečnost.

[0051] Drugi primeri koji ne predstavljaju deo pronalaska uređaja za mešanje tečnosti 940A, 940B, i 940C, prema različitim otelotvorenjima predmetnog otkrića, prikazani su na SL. 19-21. Prema ovim otelotvorenjima, uređaj za mešanje tečnosti 940A, 940B, i 940C ima dizajn priključka u obliku slova T pod 90 stepeni koji ima jednu ili više smaknutih putanja tečnosti kako bi se poboljšalo mešanje prve tečnosti i druge tečnosti. Kada se pozivamo na SL.

19, uređaj za mešanje tečnosti 940A uključuje prvi ulaz tečnosti 942A i drugi ulaz tečnosti 944A za prvu, odnosno drugu tečnost, i izlaz tečnosti 946A. Kao što se može videti na SL.19 osa protoka prve tečnosti 948A je udaljena od ose protoka druge tečnosti 950A i ose protoka izlazne tečnosti 978A. Mešanje tečnosti se odvija barem u regionu za mešanje tečnosti 980A gde smaknute linije toka prve tečnosti duž ose 948A interaguju sa linijama toka druge tečnosti duž ose 950A kako bi se kreiralo turbulentno mešanje u regionu za mešanje tečnosti 980A, koje može biti dodatno pojačano pomakom ose izlaza tečnosti 978A i izlaza tečnosti 946A.

[0052] Kada se pozivamo na SL.20, uređaj za mešanje tečnosti 940B uključuje prvi ulaz tečnosti 942B i drugi ulaz tečnosti 944B za prvu, odnosno drugu tečnost, i izlaz

tečnosti 946B. Uređaj za mešanje tečnosti 940B takođe uključuje komoru za turbulentno mešanje tečnosti 956B u kojoj se može odvijati dalje turbulentno mešanje. Kao što se može videti na SL. 20 osa protoka prve tečnosti 948B je udaljena od ose protoka druge tečnosti 950B i ose protoka izlazne tečnosti 978B. Mešanje tečnosti se odvija barem u regionu za mešanje tečnosti 980B gde komora za mešanje tečnosti 956B i smaknute linije toka prve tečnosti duž ose 948B interaguju sa linijama toka druge tečnosti duž ose 950B kako bi se kreiralo turbulentno mešanje u regionu za mešanje tečnosti 980B, koje može biti dodatno pojačano pomakom ose izlaza tečnosti 978B i izlaza tečnosti 946B.

[0053] Kada se pozivamo na SL.21, uređaj za mešanje tečnosti 940C uključuje prvi ulaz tečnosti 942C i drugi ulaz tečnosti 944C za prvu, odnosno drugu tečnost, i izlaz

tečnosti 946C. Uređaj za mešanje tečnosti 940C takođe uključuje komoru za turbulentno mešanje tečnosti 956C u kojoj se može odvijati dalje turbulentno mešanje. Kao što se može videti na SL. 21 osa protoka prve tečnosti 948C je smaknuta u odnosu na osu protoka izlaza

1

tečnosti 978C, naročito na strani putanje tečnosti nasuprot drugog ulaza

tečnosti 944C. Mešanje tečnosti se odvija barem u regionu za mešanje tečnosti 980C gde komora za mešanje tečnosti 956C i linije toka prve tečnosti duž ose 948C interaguju sa linijama toka druge tečnosti duž ose 950C i nastaje turbulentno mešanje u regionu za mešanje tečnosti 980C, koje može biti dodatno pojačano pomakom ose izlaza tečnosti 978C u odnosu na izlaz tečnosti 946C.

[0054] SL.22 je prikaz u perspektivi uređaja za mešanje tečnosti 1040 prema nekim neograničavajućim otelotvorenjima predmetnog otkrića. Uređaj za mešanje

tečnosti 1040 može da se koristi u okviru kompleta cevi za isporučivanje tečnosti, kao što je komplet cevi za isporučivanje tečnosti 202 prikazan na SL.2, pri čemu je uređaj za mešanje tečnosti 1040 povezan sa parom dovodnih vodova za tečnost i odvodnim vodom. Kao što je prikazano na SL. 22, uređaj za mešanje tečnosti 1040 ima telo koje definiše prvi i drugi ulaz tečnosti 1042 i 1044, od kojih je svaki konfigurisan da sprovodi odgovarajuću od prve i druge tečnosti za ubrizgavanje. Uređaj za mešanje tečnosti 1040 dalje ima izlazni otvor 1046 koji je konfigurisan za isporučivanje smeše prve i druge tečnosti za ubrizgavanje iz uređaja za mešanje tečnosti 1040 pacijentu ili u drugu nishodnu komponentu putanje tečnosti.

[0055] Pozivajući se na SL.23 koja je prikaz rastavljenog sklopa u perspektivi uređaja za mešanje tečnosti 1040 prikazanog na SL. 22, uređaj za mešanje tečnosti 1040 ima telo 1041 sa prvim delom 1043 i drugim delom 1045. U nekim otelotvorenjima, prvi deo 1043 i drugi deo 1045 mogu biti proizvedeni zasebno i spojeni da formiraju

telo 1041 uređaja za mešanje tečnosti 1040. Prvi deo 1043 i drugi deo 1045 su poželjno spojeni tako da ne mogu da se razdvoje, na primer lepljenjem, zavarivanjem (npr. lasersko zavarivanje ili ultrazvučno zavarivanje), steznim spojem, lepljenjem pomoću rastvarača ili drugim neodvojivim mehanizmom za povezivanje. U nekim otelotvorenjima, prvi deo 1043 i drugi deo 1045 mogu biti međusobno povezani uz mogućnost odvajanja.

[0056] Uz dalje upućivanje na SL.23, prvi deo 1043 definiše deo prvog i drugog ulaza tečnosti 1042 i 1044, i ima prijemnu šupljinu 1047 za prijem nepovratnog ventila 1049 u svakom od prvog i drugog ulaza tečnosti 1042 i 1044. Drugi deo 1045 ima odgovarajuću unutrašnju šupljinu 1051 (prikazano na SL.24A) koja je konfigurisana za prijem prvog dela 1043, uključujući nepovratne ventile 1049. Drugi deo prvog i drugog ulaza

tečnosti 1042 i 1044 definisan je unutrašnjom šupljinom 1051 drugog dela 1045 (prikazano

2

na SL.24A-24B). Nakon što je prvi deo 1043, uključujući nepovratne ventile 1049, ubačen u drugi deo 1045, prvi deo 1043 i drugi deo 1045 mogu biti spojeni na jednoj ili više tačaka kontakta između prvog dela 1043 i drugog dela 1045.

[0057] Svaki nepovratni ventil 1049 može biti konfigurisan da spreči povratni tok prve i druge tečnosti za ubrizgavanje tokom postupka ubrizgavanja kada pritisak u odgovarajućoj prvoj i drugoj cevi koja isporučuje prvu i drugu tečnost za ubrizgavanje u uređaj za mešanje tečnosti 1040 nije isti. Nepovratni ventili 1049 mogu biti napravljeni od kompresibilnog materijala, kao što je elastomerni polimer, koji može da se komprimuje protokom tečnosti pod pritiskom iz ekspandovanog stanja u komprimovano stanje. Kompresibilni materijal može da se izabere na odgovarajući način da bi se obezbedila odgovarajuća krutost kako bi se nepovratni ventil otvorio na izabranom pritisku tečnosti. Nepovratni ventili 1049 takođe mogu da se koriste za izolovanje sistema za ubrizgavanje tečnosti kako ne bi prigušivao signal hemodinamičkog krvnog pritiska, kao što je ovde razmotreno uz pozivanje na SL.28-30. U nekim otelotvorenjima, nepovratni ventili 1049 mogu da se koriste za sprečavanje kontaminacije između pacijenata kada je uređaj za mešanje tečnosti 1040 konfigurisan za primenu na više pacijenata. Nadalje, nepovratni ventili 1049 sprečavaju „kapanje“ prve i druge tečnosti za ubrizgavanje u izlaz nakon što je završeno ubrizgavanje prve i druge tečnosti za ubrizgavanje, na primer usled oslobađanja nagomilane kapacitivnosti ili „bubrenja“ komponenata brizgaljke za tečnost pod pritiskom.

[0058] Pozivajući se na SL.24A-24B, koje prikazuju tlocrt poprečnog preseka uređaja za mešanje tečnosti 1040 koji je načinjen duž linije F - F prikazan na SL.22, nepovratni ventili 1049 su prikazani postavljeni u prijemnu šupljinu 1047 svakog od prvog i drugog ulaza tečnosti 1042 i 1044 prvog dela 1043. Prijemna šupljina 1047 za svaki ventil 1049 je poravnata sa smerom proticanja tečnosti kroz prvi i drugi ulaz tečnosti 1042 i 1044. Svaki nepovratni ventil 1049 ima proksimalni kraj 1053 koji je konfigurisan da bude u kontaktu sa odgovarajućom zaptivnom prednjom stranom 1055 na prvom i drugom ulazu

tečnosti 1042 i 1044 u prvom delu 1043 kada je nepovratni ventil 1049 u zatvorenom položaju (SL.24A) i koji je konfigurisan da bude odvojen od zaptivne prednje strane 1055 na prvom i drugom ulazu tečnosti 1042 i 1044 u prvom delu 1043 kada je nepovratni ventil 1049 u otvorenom položaju (SL.24B). Svaki nepovratni ventil 1049 dalje ima distalni kraj 1057 koji interaguje sa zaustavnim elementom 1059 koji je pozicioniran unutar oba od prvog i drugog ulaza tečnosti 1042 i 1044. U nekim otelotvorenjima, svaki zaustavni element 1059 može biti potporna struktura koja je povezana sa unutrašnjim bočnim zidom odgovarajućeg prvog i drugog ulaza tečnosti 1042, 1044 nishodno od nepovratnog ventila 1049 i konfigurisana da spreči pomeranje distalnog kraja 1057 nepovratnog ventila 1049, što omogućava da se nepovratni ventil 1049 komprimuje kada bude podvrgnut sili pritiska na proksimalnom kraju 1053. U nekim otelotvorenjima, svaki zaustavni element 1059 može imati zašiljen proksimalni kraj 1071 koji je konfigurisan da smanji površinu u kontaktu sa nepovratnim ventilom 1049, što omogućava veću kompresiju nepovratnog ventila 1049 između proksimalnog i distalnog kraja 1053 i 1057 pri nižem pritisku tečnosti. Na primer, pod pritiskom, distalni kraj 1057 može da se komprimuje i oblikuje oko zašiljenog proksimalnog kraja 1061 zaustavnog elementa 1059 što omogućava da se spoljašnji obim proksimalnog kraja 1053 lakše odvoji od zaptivne prednje

strane 1055. Na taj način, zašiljeni zaustavni element 1059 omogućava manje padove pritiska tako što omogućava lakše otvaranje tokom ubrizgavanja u poređenju sa zaustavnim elementima sa ravnom potpornom površinom. U nekim otelotvorenjima, zaustavni element 1059 je napravljen od silikonskog materijala.

[0059] Tokom postupka ubrizgavanja, prva i druga tečnost za ubrizgavanje se pod pritiskom potiskuju kroz prvi i drugi ulaz tečnosti 1042 i 1044 tako da prva i druga tečnost interaguju sa odgovarajućim proksimalnim krajem 1053 nepovratnih ventila 1049. Inicijalno, proksimalni krajevi 1053 interaguju sa zaptivnom prednjom stranom 1055 na prvom delu 1043 (SL. 24A) kako bi blokirali propuštanje prve i druge tečnosti za ubrizgavanje pored od nepovratnog ventila 1049. Sa povećanjem pritiska tečnost, raste i pritisak na proksimalni kraj 1053 nepovratnih ventila 1049. Usled kompresibilne prirode svakog nepovratnog ventila 1049, proksimalni kraj 1053 se potiskuje u distalnom smeru, usled čega nastaje zazor između proksimalnog kraja 1053 nepovratnih ventila 1049 i zaptivne prednje strane 1055 na prvom delu 1043. Kao što je prikazano na SL.24B, takav zazor nastaje samo kada je dovoljan pritisak tečnosti P izvršen na proksimalni kraj 1053, kao što je, na primer, slučaj prilikom atipičnog postupka ubrizgavanja. Prva i druga tečnost za ubrizgavanje pod pritiskom zatim putuju oko odgovarajućih nepovratnih ventila 1049 i kroz uređaj za mešanje tečnosti 1040, kao što je ovde opisano. Tokom postupka ubrizgavanja, ako je pritisak jedne od prve i druge tečnosti za ubrizgavanje viši nego pritisak druge od prve i druge tečnosti za ubrizgavanje, nepovratni ventil 1049 u ulazu tečnosti sa nižim pritiskom može da se zatvori kako bi se sprečio povratni tok tečnosti u ushodnom smeru, na primer usled povratnog pritiska tečnosti pod višim pritiskom na distalni kraj 1055 nepovratnog ventila sa nižim pritiskom 1049. Nakon što je završen postupak ubrizgavanja, elastična priroda svakog nepovratnog ventila 1049 dovodi do toga da se nepovratni ventil 1049 širi aksijalno tako da proksimalni kraj 1053 interaguje sa zaptivnom prednjom stranom 1055 na prvom

delu 1043 kako bi se sprečio dalji protok tečnosti kroz nepovratni ventil 1049. Na taj način, nikakav višak tečnosti ne može da teče kroz uređaj za mešanje tečnosti 1040 nakon završetka postupka ubrizgavanja. Nadalje, sprečen je bilo kakav povratni tok jedne tečnosti u putanju druge tečnosti.

[0060] Pozivajući se na SL.25, i uz dalje upućivanje na SL.24A-24B, svaki nepovratni ventil 1049 ima takve dimenzije da je spoljašnji prečnik malo manji od unutrašnjeg prečnika kanala 1060 koji definiše prijemna šupljina 1047 prvog dela 1043 (prikazano na SL.23A-24B) i odgovarajuća unutrašnja šupljina 1051 drugog dela 1045 tela 1043 (prikazano na SL.

26). Na taj način, tečnost može da prođe oko tela svakog nepovratnog ventila 1049 i kroz kanal 1060. U nekim otelotvorenjima, kanal 1060 može imati poprečni presek koji nije kružni, a nepovratni ventil 1049 može imati kružni poprečni presek. Na taj način,

kanal 1060 definiše putanju toka za prvu i drugu tečnost za ubrizgavanje kako bi one tekle oko odgovarajućih nepovratnih ventila 1049, kada je nepovratni ventil 1049 u otvorenom položaju.

[0061] U nekim otelotvorenjima, kao što je prikazano na SL. 26, kanal 1060 može imati naborani poprečni presek sa jednim ili više nabora 1061. U otelotvorenjima u kojima kanal 1060 ima više nabora 1061, nabori 1061 mogu biti udaljeni jedan od drugog sa istim ili različitim razmakom oko obima kanala 1060. Broj nabora 1061, radijalna dubina i/ili obodna širina nabora 1061 mogu se izabrati na osnovu željenog protoka prve i druge tečnosti kroz kanal 1061 kada su odgovarajući nepovratni ventili 1049 u otvorenom položaju.

[0062] Svaki nepovratni ventil 1049 je poželjno elastomerni deo koji je barem delimično kompresibilan u uzdužnom smeru pod uticajem pritiska tečnosti. Nepovratni ventil 1049 u prvom ulazu tečnosti 1042 može biti isti ili drugačiji u poređenju sa nepovratnim ventilom 1049 u drugom ulazu tečnosti 1044. U nekim otelotvorenjima, pritisak za otvaranje svakog nepovratnog ventila 1049 može biti izabran na osnovu karakteristika brizgaljke za tečnost i/ili karakteristika prve i druge tečnosti za ubrizgavanje, kao što je viskozitet tečnosti i raspon temperature, raspon protoka i raspon pritiska na kome se ubrizgavaju prva i druga tečnost za ubrizgavanje.

2

[0063] Pozivajući se na SL.27, ulazni otvor 1065 koji okružuje zaptivnu prednju stranu 1055 (prikazano na SL.24A) može imati oblik koji odgovara obliku

kanala 1060 (prikazano na SL.25). Ulazni otvor 1065 može imati suženje 1067 koje se radijalno sužava na unutra u smeru od proksimalnog kraja ka distalnom kraju uređaja za mešanje tečnosti 1040. Oblik poprečnog preseka ulaznog otvora 1065 se bira za postizanje malog pada pritiska i nižeg pritiska za otvaranje nepovratnog ventila 1049.

[0064] Pozivajući se na SL.24A-24B, biće jasno da uređaj za mešanje tečnosti 1040 kreira turbulentno mešanje prve i druge tečnosti slično uređaju za mešanje tečnosti 240, koji je razmotren u ovom tekstu. Kao što je prikazano na SL.24A-24B, prvi i drugi ulaz tečnosti 1042 i 1044 imaju odgovarajuću prvu i drugu površinu za

preusmeravanje 1052 i 1054. Štaviše, uređaj za mešanje tečnosti 1040 dalje ima komoru za mešanje 1056 koja je u fluidnoj komunikaciji sa prvim i drugim ulazom

tečnosti 1042 i 1044 i izlazni otvor 1046 u fluidnoj komunikaciji sa komorom za mešanje 1056. Komora za mešanje 1056 je konfigurisana da turbulentno zajedno meša prvu i drugu tečnost za ubrizgavanje.

[0065] Uz dalje upućivanje na SL.24A-24B, prva i druga površina za

preusmeravanje 1052 i 1054 su konfigurisane za preusmeravanje prve tečnosti i druge tečnosti koje ulaze u prvi, odnosno drugi ulaz tečnosti 1042 i 1044 u komoru za mešanje 1056 gde prva i druga tečnost za ubrizgavanje zatim mogu da se mešaju turbulencijom. Kao što je razmotreno u ovom tekstu uz pozivanje na SL.6, prva i druga površina za preusmeravanje 1052 i 1054 su konfigurisane da preusmeravaju prvu i drugu tečnost za ubrizgavanje u odgovarajućem različitom prvom i drugom smeru koji se razlikuju od odgovarajućeg prvog i drugog smera gde prva i druga tečnost za ubrizgavanje protiču pre dolaska u kontakt sa prvom i drugom površinom za preusmeravanje 1052 i 1054. Usled ovog skretanja, prva i druga tečnost za ubrizgavanje ulaze u komoru za mešanje 1056 duž odgovarajućeg prvog i drugog različitog smera i dolaze u kontakt sa trećom površinom za preusmeravanje 1062 na proksimalnom kraju komore za mešanje 1056 radi turbulentnog mešanja prve i druge tečnosti za ubrizgavanje u komori za mešanje 1056. Nakon mešanja, smeša prve i druge tečnosti za ubrizgavanje napušta uređaj za mešanje tečnosti 1040 preko izlaznog otvora 1046 na distalnom kraju uređaja za mešanje tečnosti 1040.

[0066] Pozivajući se na SL.25, izlazni otvor 1046 može imati priključni

element 1070 konfigurisan da omogući odvojivo povezivanje izlaznog otvora 1046 sa odvodnom cevi, kao što je odvodni vod 220 prikazan na SL.2. Priključni element 1070 može biti muški priključak tipa luer lock koji je konfigurisan za odvojivo povezivanje sa odgovarajućim ženskim priključkom tipa luer lock na proksimalnom kraju odvodnog voda 220. U nekim otelotvorenjima, priključni element 1070 može biti ženski priključak tipa luer lock koji je konfigurisan za odvojivo povezivanje sa odgovarajućim muškim priključkom tipa luer lock na proksimalnom kraju odvodnog voda 220. U drugim otelotvorenjima, u pitanju su priključci putanje tečnosti kao što je opisano u Međunarodnim PCT prijavama br. PCT/US2021/018523 i PCT/US2016/063448. Na taj način, uređaj za mešanje tečnosti 1040 može odvojivo da se poveže sa odvodnim vodom 220 kako bi se tim putem omogućila upotreba uređaja za mešanje tečnosti 1040 za više pacijenata, na primer, ako je jedan ili više nepovratnih ventila priključeno ushodno od priključka na izlaznom otvoru 1046.

[0067] U još jednom otelotvorenju predmetnog otkrića, kao što je prikazano na SL.28-30, uređaj za mešanje tečnosti 1140 ima telo 1141 koje definiše prvi i drugi ulaz

tečnosti 1142 i 1144, od kojih je svaki konfigurisan da sprovodi odgovarajuću od prve i druge tečnosti za ubrizgavanje. Telo uređaja za mešanje tečnosti 1140 dalje uključuje izlazni otvor 1146 konfigurisan za isporučivanje smeše prve i druge tečnosti za ubrizgavanje u odvodnu cev (nije prikazano). Telo 1141 sa prvim delom 1143 i drugim delom 1145 koji su međusobno neodvojivo ili odvojivo povezani. Nepovratni ventil 1149 se nalazi u

kanalu 1155 prvog i drugog ulaza tečnosti 1142 i 1144 (prikazano na SL.29) i konfigurisan je da se otvori pod pritiskom kako bi se omogućio protok prve i druge tečnosti za ubrizgavanje ka izlaznom otvoru 1146. Struktura i funkcije uređaja za mešanje tečnosti 1140 prikazanog na SL.28-30 suštinski je identična strukturi i funkciji uređaja za mešanje tečnosti 1040 koji je ovde opisan uz pozivanje na SL.22-27. Shodno tome, sada će biti razmotrene samo relativne razlike između dva otelotvorenja.

[0068] Pozivajući se na SL.28-30, izlazni otvor 1146 može imati izolacioni ventil za ograničenje pritiska 1150 konfigurisan da omogući povezivanje pretvarača pritiska na putanju tečnosti tako da očitavanje signala hemodinamičkog krvnog pritiska može da se dobije tokom isporučivanja tečnosti. Izolacioni ventil za ograničenje pritiska 1150 sprečava da sistem za ubrizgavanje tečnosti pod visokim pritiskom utiče na merenje signala hemodinamičkog krvnog pritiska pod niskim pritiskom.

2

[0069] Izolacioni ventil za ograničenje pritiska 1150 uključuje kućište 1152, koje može biti celovita struktura ili, poželjno, struktura iz više delova kao što je prikazano na SL.29. Na primer, kućište 1152 je kućište iz dva dela koje uključuje prvi deo 1152a i drugi

deo 1152b, koji su adaptirani za međusobno povezivanje kako bi gradili kućište 1150. Prvi i drugi deo 1152a, 1152b su poželjno napravljeni za međusobnu interakciju bez mogućnosti odvajanja. Neograničavajući primeri za odgovarajuće izolacione ventile za ograničenje pritiska su opisani u U.S. patentima br.6,866,654; 7,611,503; 8,919,384; i 8,992,489, čije obelodanjivanje je ovde obuhvaćeno referencom.

[0070] Pozivajući se na SL.30, prvi deo 1152a kućišta 1152 definiše lumen pod visokim pritiskom 1154, koji formira stranu pod visokim pritiskom izolacionog ventila za ograničenje pritiska 1150. Lumen pod visokim pritiskom 1154 je u fluidnoj komunikaciji sa izlazim otvorom 1146. Drugi deo 1152b kućišta 1152 definiše lumen pod niskim pritiskom 1156, koji generalno formira stranu pod niskim pritiskom izolacionog ventila za ograničenje pritiska 1150. Drugi deo 1152b kućišta 1152 dalje uključuje izolacioni otvor za ograničenje pritiska 1158 na koji može biti povezan pretvarač pritiska (nije prikazano). Struktura koja formira izolacioni otvor za ograničenje pritiska 1158 može da se završava priključkom tipa luer lock ili drugim odgovarajućim medicinskim priključkom za povezivanje pretvarača pritiska sa izolacionim otvorom za ograničenje pritiska 1158.

[0071] Prvi i drugi deo 1152a, 1152b kućišta 1152 mogu da definišu unutrašnju

komoru 1160 koja je generalno u fluidnoj komunikaciji sa lumenom pod visokim pritiskom 1154 i lumenom pod niskim pritiskom 1156. Interni element ventila 1162 se nalazi u unutrašnjoj komori 1160 i okrenut je u normalno otvoren položaj, dok je lumen pod visokim pritiskom 1154 u fluidnoj komunikaciji sa lumenom pod niskim

pritiskom 1156. Element ventila 1162 je generalno dalje adaptiran da izoluje lumen pod niskim pritiskom 1156 kada pritisak tečnosti u lumenu pod visokim pritiskom 1154 dostigne prethodni zadati pritisak. Lumen pod niskim pritiskom 1156 dalje uključuje otvor koji pokreće protok 1164 koji ima ventil za pokretanje protoka 1166 koji je generalno adaptiran da započne mali protok oko elementa ventila 1162 tako da element ventila 1162 prelazi u zatvoreni položaj suštinski nakon pokretanja protoka.

2

[0072] Mada su u ovom tekstu opisana različita otelotvorenja uređaja za mešanje tečnosti za mešanje dve tečnosti za ubrizgavanje, takođe mogu biti mogući slični uređaji za mešanje tečnosti sa tri ili čak i ukupno četiri ulaza tečnosti, od kojih svaki ima odgovarajuću površinu za preusmeravanje, gde su ulazi tečnosti u fluidnoj komunikaciji sa komorom za mešanje slično kao što je opisano ovde. Takvi uređaji za mešanje tečnosti obuhvaćeni su opsegom predmetnog otkrića.

2

Claims (14)

Patentni zahtevi

1. Uređaj za mešanje tečnosti (240) namenjen za mešanje prve tečnosti za ubrizgavanje (F1) i druge tečnosti za ubrizgavanje (F2), pri čemu taj uređaj za mešanje tečnosti (240) sadrži: prvi ulaz tečnosti,

drugi ulaz tečnosti,

komoru za mešanje, i

izlazni otvor,

naznačeno time, što

prvi ulaz tečnosti (242) je konfigurisan da sprovodi prvu tečnost za ubrizgavanje (F1) u prvom smeru (248) duž prve ose (274) ka prvoj konkavnoj površini za preusmeravanje (252), pri čemu prvi ulaz tečnosti (242) ima prvu površinu za preusmeravanje (252);

drugi ulaz tečnosti (244) je konfigurisan da sprovodi drugu tečnost za ubrizgavanje (F2) u drugom smeru (250) duž druge ose (276) koja se razlikuje od prve ose (274) i ka drugoj konkavnoj površini za preusmeravanje (254), pri čemu drugi ulaz tečnosti (244) ima drugu površinu za preusmeravanje (254), pri čemu su prva osa (274) prvog smera (248) i druga osa (276) drugog smera (250) suštinski paralelne;

komora za mešanje (256) je u fluidnoj komunikaciji sa prvim ulazom tečnosti (242) i drugim ulazom tečnosti (244) i ima treću konkavnu površinu za preusmeravanje (262) na proksimalnom kraju komore za mešanje, komora za mešanje (256) je konfigurisana za mešanje prve tečnosti za ubrizgavanje (F1) i druge tečnosti za ubrizgavanje (F2); i izlazni otvor (246) nalazi se na distalnom kraju uređaja za mešanje tečnosti (240) i u fluidnoj komunikaciji sa komorom za mešanje (256) i distalno u odnosu na prvi ulaz tečnosti (242) i drugi ulaz tečnosti (244),

pri čemu prvi ulaz tečnosti (242) i drugi ulaz tečnosti (244) imaju prvi ulazni otvor (264), odnosno drugi ulazni otvor (266), pri čemu su prva površina za preusmeravanje (252) i druga površina za preusmeravanje (254) pozicionirane distalno u odnosu na prvi ulazni otvor (264), odnosno drugi ulazni otvor (266), i pri čemu je treća površina za preusmeravanje (262) pozicionirana proksimalno u odnosu na izlazni otvor (246), prvu površinu za preusmeravanje (252) i drugu površinu za preusmeravanje (254), pri čemu je prva površina za preusmeravanje (252) konfigurisana za preusmeravanje prve tečnosti za ubrizgavanje (F1) u prvom različitom smeru (258) u odnosu na prvi smer (248) kako bi ušla u komoru za mešanje (256) duž prvog različitog smera (258), a druga površina za preusmeravanje (254) je konfigurisana za preusmeravanje druge

2

tečnosti za ubrizgavanje (F2) u drugom različitom smeru (260) u odnosu na drugi smer (250) kako bi ušla u komoru za mešanje (256) duž drugog različitog smera (260), pri čemu su prvi različiti smer (258) i drugi različiti smer (260) izabrani tako da prva tečnost za ubrizgavanje (F1) i druga tečnost za ubrizgavanje (F2) dolaze u kontakt sa trećom površinom za preusmeravanje (262) komore za mešanje (256) radi turbulentnog mešanja prve tečnosti za ubrizgavanje (F1) i druge tečnosti za ubrizgavanje (F2) u komori za mešanje (256), i

pri čemu smeša prve tečnosti za ubrizgavanje (F1) i druge tečnosti za ubrizgavanje (F2) napušta uređaj za mešanje tečnosti (240) kroz izlazni otvor (246) u smeru duž treće ose (278), pri čemu je treća osa (278) suštinski paralelna sa prvom osom (274) i drugom osom (276).

2. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz zahteva 1, koji dalje sadrži najmanje jedan od prvog nepovratnog ventila (1049) u prvom ulazu tečnosti (242); i drugog nepovratnog ventila (1049) u drugom ulazu tečnosti (244).

3. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz zahteva 1 ili 2, pri čemu komora za mešanje (256) dalje sadrži prvi ulaz (270), pri čemu je prvi ulaz (270) komore za mešanje (256) distalan u odnosu na treću površinu za preusmeravanje (262), i pri čemu je prva površina za preusmeravanje (252) pozicionirana distalno u odnosu na prvi ulaz tečnosti (242) i barem delimično je okrenuta ka prvom ulazu (270) komore za mešanje (256).

4. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz zahteva 1 do 3, pri čemu komora za mešanje (256) dalje sadrži drugi ulaz (272), pri čemu je drugi ulaz (272) komore za mešanje (256) distalan u odnosu na treću površinu za preusmeravanje (262), i pri čemu je druga površina za preusmeravanje (254) pozicionirana distalno u odnosu na drugi ulaz tečnosti (244) i barem delimično je okrenuta ka drugom ulazu (272) komore za mešanje (256).

5. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz bilo kog od zahteva 1 do 4, pri čemu najmanje jedna od prve površine za preusmeravanje (252) i druge površine za preusmeravanje (254) ima prečnik zakrivljenosti veći ili jednak 90<0>, poželjno pri čemu najmanje jedna od prve površine za preusmeravanje (252) i druge površine za preusmeravanje (254) ima prečnik zakrivljenosti veći ili jednak 150<0>.

6. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz bilo kog od zahteva 1 do 5, pri čemu je treća površina za preusmeravanje suštinski konkavnog oblika okrenuta ka izlaznom otvoru (246).

7. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz zahteva 6, pri čemu treća površina za preusmeravanje konkavnog oblika (262) ima prečnik zakrivljenosti veći ili jednak 90<0>, poželjno pri čemu površina konkavnog oblika ima prečnik zakrivljenosti veći ili jednak 150<0>.

8. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz bilo kog od zahteva 2 do 7, pri čemu prvi nepovratni ventil (1049) ima prvi kraj (1053) u interakciji sa prvim ulaznim otvorom (264) na prvom ulazu tečnosti (1042) i drugi kraj (1057) u interakciji sa prvim zaustavnim elementom (1059) proksimalno u odnosu na prvu površinu za preusmeravanje (1052), pri čemu drugi nepovratni ventil (1049) ima prvi kraj (1053) u interakciji sa drugim ulaznim otvorom (266) na drugom ulazu tečnosti (1044) i drugi kraj (1057) u interakciji sa drugim zaustavnim elementom (1059) proksimalno u odnosu na drugu površinu za preusmeravanje (1054), i pri čemu su prvi nepovratni ventil (1049) i drugi nepovratni ventil (1049) reverzibilno kompresibilni između prvog kraja (1053) i drugog kraja (1057) kao odgovor na pritisak prve tečnosti za ubrizgavanje (F 1) koja protiče kroz prvi ulazni otvor (264), odnosno pritisak druge tečnosti za ubrizgavanje (F2) koja protiče kroz drugi otvor za tečnost (266), poželjno pri čemu prvi zaustavni element (1059) kao i drugi zaustavni element (1059) imaju zašiljeni proksimalni kraj (1071).

9. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz bilo kog od zahteva 1 do 8, pri čemu izlazni otvor (246) ima osu (278) paralelnu sa osom prvog smera (248) prvog ulaza tečnosti (242) i osom drugog smera (250) drugog ulaza tečnosti (244), poželjno pri čemu se osa (278) izlaznog otvora (246) proteže između ose prvog smera (248) prvog ulaza tečnosti (242) i ose drugog smera (250) drugog ulaza tečnosti (244).

10. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz bilo kog od zahteva 1 do 9, pri čemu je svaka od prve površine za preusmeravanje (252) i druge površine za preusmeravanje (254) konkavnog oblika i okrenuta u prvom smeru toka tečnosti (248) prve tečnosti za ubrizgavanje (F1) u prvom ulazu tečnosti (242) i drugom smeru toka tečnosti (250) druge tečnosti za ubrizgavanje (F2) u drugom otvoru za tečnost (244).

11. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz bilo kog od zahteva 1 do 10, pri čemu najmanje jedan od prvog ulaza tečnosti (242), drugog ulaza tečnosti (244) i izlaznog otvora (246) ima barem delimično spiralno ožlebljenje (343, 345, 347) na barem delu unutrašnje površine najmanje jednog od prvog ulaza tečnosti (242), drugog ulaza tečnosti (244) i izlaznog otvora (246) radi nastanka odgovarajućeg vrtloga tečnosti za najmanje jednu od prve tečnosti za ubrizgavanje (F1), druge tečnosti za ubrizgavanje (F2) i smeše prve tečnosti za ubrizgavanje (F1) i druge tečnosti za ubrizgavanje (F2).

12. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz bilo kog od zahteva 1 do 11, pri čemu izlazni otvor (246) u sebi dalje sadrži izolacioni ventil za ograničenje pritiska (1150).

13. Uređaj za mešanje tečnosti (240) iz zahteva 12, pri čemu izolacioni ventil za ograničenje pritiska (1150) sadrži kućište (1152) koje ima prvi lumen (1154) u fluidnoj komunikaciji sa izlaznim otvorom (246), drugi lumen konfigurisan (1156) za povezivanje sa pretvaračem pritiska, i element ventila (1162) između prvog lumena (1154) i drugog lumena (1156), pri čemu je element ventila (1162) konfigurisan za odvajanje drugog lumena (1156) od izlaznog otvora (246) tokom postupka ubrizgavanja tečnosti.

14. Komplet cevi za isporučivanje tečnosti (202) namenjen za isporučivanje tečnosti iz brizgaljke za tečnost (100) pacijentu, pri čemu komplet cevi za isporučivanje tečnosti (202) sadrži:

prvu dovodnu cev (217a) konfigurisanu za isporučivanje prve tečnosti za ubrizgavanje (F1);

drugu dovodnu cev (217b) konfigurisanu za isporučivanje druge tečnosti za ubrizgavanje (F2);

odvodnu cev (220) konfigurisanu za isporučivanje smeše prve tečnosti za ubrizgavanje (F1) i druge tečnosti za ubrizgavanje (F2) pacijentu; i

uređaj za mešanje tečnosti (240) prema bilo kom od zahteva 1 do 13.

1