RS66740B1

RS66740B1 - Kalender i postupak za obradu mrežastih materijala

Info

Publication number: RS66740B1
Application number: RS20250419A
Authority: RS
Inventors: Gionata Mazzoni; Piero Bontempo
Original assignee: Futura Spa
Priority date: 2021-03-12
Filing date: 2022-02-08
Publication date: 2025-05-30
Also published as: JP2024510966A; CN116917563A; US12565724B2; US20240158975A1; JP7710048B2; BR112023013851A2; FI4305230T3; EP4305230B1; ES3020510T3; WO2022190146A1; EP4305230A1; IT202100005897A1; CN116917563B; PL4305230T3

Description

Opis

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na kalender i postupak za obradu mrežastih materijala.

[0002] Konkretnije, kalender i postupak prema predmetnom pronalasku se odnose na obradu mrežastih materijala pomoću zagrejanih valjaka.

[0003] Obrada mrežastih materijala, posebno netkane tkanine (TNT), opisana je u US3507943 koji ilustruje sistem koji sadrži kalender formiran od dva zagrejana valjka za utiskivanje koji definišu zazor kroz koje prolazi mreža materijala TNT tipa koja sadrži vlakna termoplasta. Materijal koji prolazi kroz zazor između dva valjka se podvrgava kombinaciji pritiska i toplote što određuje promenu rasporeda i fizičkog stanja vlakana sadržanih u samom materijalu. Konkretno, u zavisnosti od pritiska koji valjci vrše na materijal koji se obrađuje, od radne temperature valjaka, od debljine i sastava materijala, kao i od površinske obrade valjaka, na materijalu mogu da se formiraju deformacije koje odgovaraju predefinisanim obrascima. Drugi sistemi koji sadrže kalender koji koristi zagrejane valjke za obradu TNT materijala su opisani u US4005169 i WO2020/183504.

[0004] US4498383 otkriva kalender u kome su obezbeđena sredstva za detekciju, kako bi se pratio stepen poprečne deformacije elastične školjke valjka.

[0005] EP2662206A2 otkriva kalender koji sadrži sredstva za detekciju valjaka za utiskivanje, za detektovanje sile ili pritiska zazora za utiskivanje tokom utiskivanja.

[0006] US2006/236878A1 otkriva kalender sa sredstvom za detekciju rotacionog položaja prvog i drugog valjka.

[0007] Valjci kalendera, između kojih prolazi materijal koji se podvrgava obradi, mogu da budu raspoređeni u takozvanoj konfiguraciji "vrh na vrh", što je konfiguracija u kojoj reljefi, ili "vrhovi" valjka kalendera moraju uvek da korespondiraju sa reljefima drugog valjka kalendera, tj. dva valjka moraju uvek da budu u fazi.

[0008] Nedostatak ovako konfigurisanih kalendera leži u tome što, tokom upotrebe, valjci imaju tendenciju da izgube svoju aksijalnu fazu, što podrazumeva proizvodnju proizvoda koji nisu u skladu sa proizvodnim specifikacijama i, time, ekonomske gubitke.

[0009] Glavni cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi sistem koji je u stanju da eliminiše, ili bar drastično smanji, upravo navedene nedostatke. Ovaj rezultat se postiže, u skladu sa predmetnim pronalaskom, usvajanjem ideje o pravljenju kalendera i primeni radnog postupka koji ima karakteristike naznačene u nezavisnim patentnim zahtevima. Druge karakteristike predmetnog pronalaska su predmet zavisnih patentnih zahteva.

[0010] Zahvaljujući predmetnom pronalasku, moguće je eliminisati, ili bar zadržati u predefinisanim granicama, gubitak aksijalne faze graviranih valjaka kalendera za vruću obradu mrežastih materijala, sa evidentnim ekonomskim prednostima koje se odnose na smanjenje proizvodnje materijala van specifikacije. Štaviše, kontrolni mehanizam integrisan u kalender prema predmetnom pronalasku je relativno jednostavan mehanizam, kako sa konstruktivne tako i sa funkcionalne tačke gledišta, i može se lako montirati na već postojeće kalendere.

[0011] Ove i dalje prednosti i karakteristike predmetnog pronalaska biće jasnije i očiglednije svakom stručnjaku u oblasti zahvaljujući sledećem opisu i priloženim crtežima, koji su obezbeđeni kao primer, ali ih ne treba razmatrati u ograničavajućem smislu, a na kojima:

• Sl.1 predstavlja šematski bočni prikaz preseka kalendera prema predmetnom pronalasku u radnom položaju;

• Sl.2 predstavlja šematski bočni prikaz preseka kalendera prema predmetnom pronalasku u poziciji oslobađanja valjaka (R1, R2);

• Sl.3 predstavlja frontalni šematski prikaz kalendera prema predmetnom pronalasku; • Sl.4 predstavlja presek duž linije C-C sa sl.3;

• Sl.5 predstavlja presek duž linije D-D sa sl.3;

• Slike 6 i 7 šematski prikazuju poluge (308) i (310) u radnom položaju;

• Sl. 8 i 9 šematski prikazuju polugu (316) u radnom položaju (sl.9) i u položaju oslobađanja valjka (sl.8);

• Slike 10 i 11 su dva dijagrama koji predstavljaju sile koje deluju na valjke kalendera ilustrovanog na prethodnim slikama;

• Slike 12 i 13 su dva prikaza u perspektivi kalendera prema predmetnom pronalasku; • Sl.14A predstavlja kalender sa sl. 11 gde su neki delovi izostavljeni da bi se drugi bolje istakli;

• Sl.14B je detalj sl.12;

• Sl.15 predstavlja šematski horizontalni presek grupe sa sl.14A da bi se istakla unutrašnja struktura valjka kalendera;

• Sl.16A-16C su uvećani detalji sl.15;

• Sl.17 predstavlja šematski horizontalni presek kalendera ilustrovanog na prethodnim slikama;

• Sl. 18A i 18B su dva detalja koji ilustruju zglob (G1) u položaju zahvata na klinu valjka (sl.18A) i respektivno u položaju odvajanja (sl.18B), u kome je enkoder (E1) raspoređen za detekciju osovinskog izduženja valjka (R1) kalendera;

• Sl.18C je detalj sl.18A;

• Sl. 19A i 19B su dva dijagrama koji ilustruju otvaranje i zatvaranje ventila (108) za uvođenje fluida za zagrevanje u valjak kalendera prikazanog na prethodnim slikama; • Slike 19C i 19D su dva preseka na dva kraja valjka kalendera;

• Slike 20A i 20B su dva prikaza kalendera prema sledećem primeru izvođenja predmetnog pronalaska, u kojoj se svaki valjak pokreće odgovarajućim motorom;

• Sl.20C je detalj sl.20B;

• Sl.21 šematski predstavlja dodatni modalitet implementacije predmetnog pronalaska; • Sl. 22 je pojednostavljeni blok dijagram koji se odnosi na mogući postupak za kontrolisanje zagrevanja valjaka u kalenderu prema predmetnom pronalasku;

• Sl. 23 je pojednostavljeni blok dijagram koji se odnosi na mogući način kontrole aktuatora u kalenderu prema predmetnom pronalasku;

• Sl.24 šematski predstavlja stanje aksijalne izmeštenosti dva valjka.

[0012] Kalender (1) prema predmetnom pronalasku pripada tipu kalendera koji sadrži strukturu formiranu od nosećeg okvira sa metalnim poprečnim elementima (10) i bočnim zidovima (11H, 11K) koji omeđuju prostor u kome su postavljena dva valjka (R1, R2) orijentisana sa svojim odgovarajućim uzdužnim osama ortogonalno na te zidove (11H, 11K) i postavljeni su tako da definišu zazor (N) kroz koji može da prolazi materijal (W) koji se obrađuje. Navedeni valjci (R1, R2) su valjci koji mogu da se zagrevaju i koje odvojivo nosi navedena struktura (10, 11H, 11K), na takav način da po želji mogu da se uklone i zameniti drugim valjcima sa mogućnošću zagrevanja. Valjci (R1, R2) su dizajnirani da rotiraju predefinisanom ugaonom brzinom, u suprotnim smerovima, oko svojih odgovarajućih uzdužnih ose. U tu svrhu je postavljena pogonska jedinica (UM) sa kojom valjci (R1, R2) mogu da se povežu, kako bi se kontrolisala njihova rotacija, kao što je prethodno pomenuto. Radi pojednostavljenja, materijal (W) je predstavljen samo na sl.4, pomoću horizontalne isprekidane linije iznad koje strelica pokazuje pravac koji sam materijal prati.

[0013] Mrežasti materijal (W) pripada tipu koji se obično koristi za izradu proizvoda od netkanog materijala. Na primer, ovaj materijal može da se sastoji isključivo od termoplastičnih vlakana ili takođe od mešavine termoplastičnih vlakana i netermoplastičnih vlakana kao što je celuloza, odnosno materijal namenjen za obradu prolaskom kroz kalender sa zagrevanim valjcima.

[0014] Svaki valjak (R1, R2) sadrži spoljašnju površinu (100) sa reljefima (RR) raspoređenim prema predefinisanom šablonu. Valjci (R1, R2) su raspoređeni u takozvanoj konfiguraciji "vrhvrh", što znači da su međusobno raspoređeni na takav način da reljefi (RR) jednog valjka radijalno odgovaraju reljefima (RR) drugog valjka. Dalje, svaki valjak (R1, R2) ima klin na svakoj od glava (T1, T2), pri čemu prvi klin (101) može da se spoji sa pogonskom jedinicom (UM), a kroz drugi klin (102) može da se uvede fluid za zagrevanje valjka. Navedeni klinovi (101, 102) su poređani duž uzdužne ose valjka koja se poklapa sa osom (r-r) rotacije ovog valjka kada je postavljen u radni položaj na prethodno pomenutoj strukturi. Tako strukturiran kalender je opisan u WO2020/183504.

[0015] Sledeći opis je dat da ilustruje mogući primer izvođenja kalendera koji može biti obezbeđen kontrolnim mehanizmom u skladu sa predmetnim pronalaskom. Navedeni kontrolni mehanizam biće opisan kasnije, kako bi se bolje ilustrovao njegov rad. Podrazumeva se da struktura kalendera, kao i valjci i elementi koji povezuju valjke sa strukturom kalendera, sredstva za pomeranje valjaka i metode zagrevanja valjaka, mogu da se konfigurišu na bilo koji drugi pogodan način osim opisanog u nastavku teksta.

[0016] Na primer, navedena pogonska jedinica (UM) sadrži električni motor (M) povezan sa dva elastična aksijalna zgloba (G1, G2) pomoću kaiša ili lančanog prenosa (ne vidi se na crtežima) koji se nalazi u kolicima (CM) koja su pozicionirana spolja u odnosu na strukturu (10, 11H, 11K). Svaki zglob (G1, G2) je raspoređen u korespodenciji sa osom rotacije (r-r) respektivnog valjka (R1, R2) i obezbeđen je sa krajem (200) terminala koji klizi aksijalno u odnosu na sam zglob. Krak (201) je spojen sa terminalom (200) sa interpozicijom ležaja (202). Na suprotnoj strani, krak (201) je povezan sa hidrauličnim aktuatorom (203) koji je, sa svoje strane, integralan sa bočnim zidom (11K) navedene strukture. Kraj (200) terminala je oblikovan tako da se kupluje sa izvodom (103) snage postavljenim na kraju prvog klina (101) odgovarajućeg valjka (R1, R2). U skladu sa primerom prikazanim na priloženim crtežima, izvod (103) snage je pričvršćen na prvi klin (101) pomoću steznih prstenova (104). Pošto su spojevi dva po broju, što je jednako broju valjaka (R1, R2), obezbeđena su dva aktuatora (203), od kojih svaki deluje na odgovarajući krak (201) i svaki od krakova (201) je povezan sa terminalnim krajem (200) odgovarajućeg zgloba (G1, G2). Na sl.18A zglob (G1) je u položaju zahvata na prvom klinu (101), dok je na sl.18B u položaju razdvajanja. Pozicioniranje zgloba u položaju zahvata/razdvajanja na prvom klinu (101) kontroliše aktuator (203). Kao što je prikazano na sl.18B, u položaju razdvajanja zgloba, formiran je prostor (y) između terminala (200) i izvoda (103) snage, kako bi se omogućilo uklanjanje valjka kao što je dodatno opisano u nastavku teksta.

[0017] U skladu sa primerom prikazanim na priloženim crtežima, gore pomenuta struktura sadrži par bočnih zidova (11H, 11K) za svaku stranu, tj. par bočnih zidova (11H, 11K) na strani pogonske jedinice (UM) i par bočnih zidova (11H, 11K) na suprotnoj strani, tako da imaju dva najviše spoljašnja zida (11K) i dva najviše unutrašnja zida (11H). Rastojanje između unutrašnjih zidova (11H) je manje od rastojanja između spoljašnjih zidova (11K). Unutrašnji bočni zidovi (11H) imaju, na odgovarajućim prednjim stranama (F), dva preklapajuća udubljenja (300) pogodna za delimično smeštanje odgovarajućih ležajeva (105) predstavljenih valjcima (R1, R2) u blizini odgovarajućih glava (T1, T2). Dalje, na prednjoj strani (F) svakog unutrašnjeg bočnog zida (11H) montiran je aktuator (301), na primer hidraulički aktuator, čije je vreteno (302) pričvršćeno za prednji kraj poluge (303). Ona ima konkavni deo, sa udubljenjem okrenutim nagore, i zglobno je pričvršćena za odgovarajući unutrašnji bočni zid (11H) pomoću klina (340) sa horizontalnom osom raspoređenom na poleđini donjeg udubljenja (300), tj. na zadnjoj strani udubljenja (300) najbliže osnovi (BA) strukture. U praksi, navedeni klin (340) je na suprotnoj strani u odnosu na tačku (305) spajanja vretena (302) na prednjem kraju poluge (303). Konkavni deo poluge (303), koji je srednji između navedene tačke (305) spajanja i klina (340), sarađuje sa odgovarajućim donjim udubljenjem (300) da bi ograničio donje kućište odgovarajućeg ležaja (105) donjeg valjka (R2). Aktuatori (301) su sinhronizovani, tako da dve poluge (303) rotiraju sinhronizovano oko svojih odgovarajućih klinova (340).

[0018] Na svakom spoljašnjem bočnom zidu (11K), tačnije na strani koja je okrenuta prema odgovarajućem unutrašnjem bočnom zidu (11H), primenjena je poluga (304) koja poželjno ima konkavnu prednju stranu (350) sa udubljenjem okrenutim nadole, pričvršćena je na vreteno (306) odgovarajućeg hidrauličkog aktuatora (307), a pomoću klina je zglobno povezana sa zidom (11K), pri čemu je horizontalna osa (308) u međupoložaju između njene konkavne prednje strane (350) i tačke (309) za povezivanje sa vretenom (307) aktuatora. Prednja strana svake poluge (304) je namenjena da zahvati odozgo ležaj (106) koji prikazuje svaki valjak (R1, R2) na predefinisanom rastojanju od prethodno pomenutog ležaja (105). Iznad poluge (304) nalazi se još jedna poluga (310) koja je identična prvoj (304) ali je postavljena kao slika u ogledalu, odnosno sa udubljenjem odgovarajućeg prednjeg kraja (311) okrenutim nagore umesto nadole. Navedena dodatna poluga (310) je takođe vezana za vreteno (312) odgovarajućeg hidrauličkog aktuatora (313) i zglobno je pričvršćena za zid (11K) pomoću odgovarajućeg klina (314) sa horizontalnom osom u međupoložaju između njenog bočnog prednjeg dela (311) i tačke (315) povezivanja sa vretenom aktuatora (313). Predviđeno je da prednja strana dalje poluge (310) zahvati odgovarajući ležaj (106) odozdo.

[0019] Na prednjoj strani (F) svakog unutrašnjeg bočnog zida (11H) montirana je još jedna poluga (316) koja je na svojoj zadnjoj strani povezana sa odgovarajućim hidrauličnim aktuatorom (317), na svojoj prednjoj strani ima konkavni deo (318) koji je u radnom položaju kalendera okrenut ka zadnjem delu (P) zida (11H) i zglobno je povezan sa zidom (11H) pomoću odgovarajućeg klina (319) sa horizontalnom osom u međupoložaju između njegove prednje strane (318) i tačke (320) povezivanja sa vretenom (317) aktuatora.

[0020] U praksi, na svaki spoljašnji bočni zid (11K) se primenjuju:

donja poluga (304) koju kontroliše aktuator (307) koji kontroliše njenu rotaciju oko klina (308) sa horizontalnom osom pomoću koje je ista poluga povezana sa zidom (11K), pri čemu je slobodni prednji kraj (350) navedene donje poluge (304) poželjno konkavan, sa udubljenjem okrenutim nadole; i

gornja poluga (310) koju kontroliše aktuator (313) koji kontroliše njenu rotaciju oko klina (314) sa horizontalnom osom, pomoću koje je ista poluga povezana sa zidom (11K), pri čemu je slobodni prednji kraj (311) navedene gornje poluge (310) poželjno konkavan, sa udubljenjem okrenutim nagore.

[0021] Slično, na svaki unutrašnji bočni zid (11H) se primenjuju:

- donja poluga (303) koju kontroliše aktuator (301) koji kontroliše njenu rotaciju oko klina (340) horizontalne ose pomoću koje je ova poluga povezana sa zidom (11H), pri čemu je međudeo navedene donje poluge (303) poželjno konkavan sa udubljenjem okrenutim nagore; i

- gornja poluga (316) koju kontroliše aktuator (317) koji kontroliše njenu rotaciju oko klina (319) sa horizontalnom osom pomoću koje je ova poluga povezana sa zidom (11H), pri čemu je prednji deo (318) navedene gornje poluge (316) poželjno konkavan sa udubljenjem okrenutim ka zadnjem delu (P) ovog zida (11H) kada je kaleneder u radnom položaju.

[0022] Prema tome, kalender koji je ovde opisan kao primer ima na svakoj desnoj i levoj strani dve donje poluge (303, 304) i dve gornje poluge (316, 310) postavljene na predefinisanom rastojanju (d) jedna od druge i prilagođene da dođu u kontakt sa odgovarajućim ležajevima (105, 106) koji su raspoređeni na valjcima (R1, R2) kako bi na te ležajeve (105, 106) delovale silama (F1, F2, F3, F4) koje su orijentisane u nepodudarnim pravcima. U praksi, za svaku desnu ili levu stranu oba valjka (R1, R2), navedene poluge (303, 304, 310, 316) formiraju dve čeljusti koje deluju duž paralelnih ravni međusobno razmaknutih za predefinisanu vrednost (d).

[0023] Pozivajući se na primer prikazan na priloženim crtežima, donje poluge (303) i (308) vrše potisak (F1) nagore na ležajeve (105) u blizini glava (T1, T2) donjeg valjka (R2) i, respektivno, potisak (F2) nadole na najviše spoljašnje ležajeve (106) tog valjka (R2). Gornje poluge (310) i (316) vrše potisak (F3) nagore na spoljne ležajeve (106) gornjeg valjka (R1) i, respektivno, potisak (F4) prema zadnjoj strani (P) kalendera, na ležajeve (105) u blizini glava tog gornjeg valjka (R1).

[0024] Kao posledica toga, savijanje valjaka (R1, R2) je smanjeno. U stvari, navedene sile (F1, F2, F3, F4) deluju na paralelne i nepodudarne ravni.

[0025] Pozivajući se na primer prikazan na priloženim crtežima, unutar svakog valjka (R1, R2) postoji vod (HT) za dovođenje fluida za zagrevanje, kao što je dijatermično ulje koje pripada tipu uobičajeno dostupnom na tržištu. Na primer, može se koristiti dijatermično ulje tipa navedenog u tabeli 1, gde slova A-E imaju sledeće značenje:

A: Proizvođač

B: Tip

C: Viskozitet na 40 ° C (cSt ili mm<2>/ s)

D: Viskozitet na 100 ° C (cSt ili mm<2>/ s)

E: Gustina na 15°C (Kg / m<3>)

F: Temperatura samopaljenja (° C)

(Tabela 1)

[0026] Na primer, odabrano dijatermičko ulje se uvodi u kanal (HT) na temperaturi između 170 °C i 200 °C u skladu sa specifičnom obradom koja se sprovodi na materijalu (W) uvedenom između valjaka (R1, R2) kalendera.

[0027] Navedeni kanal (HT) je raspoređen duž uzdužne ose valjka (R1, R2) i ima ulazni kraj (107) formiran u drugom klinu (102) valjka. Navedeni ulazni kraj (107) kanala (HT) je obezbeđen sa ventilom (108) kroz koji fluid za zagrevanje može da se uvede u kanal (HT) i koji takođe omogućava da se ulaz (107) blokira. Ventil (108) je integralan sa ulazom (107) cevi (HT), koja je integralna sa valjkom (R1, R2). U radu, ventil (108) je otvoren kako bi bila omogućena cirkulacija fluida za zagrevanje u kanalu (HT), dok se zatvara, kada je potrebno da se valjak (R1, R2) ukloni iz kalendera, kao što je dodatno opisano u nastavku teksta. Na predefinisanom rastojanju od svake glave (T1, T2) je raspoređen septum (S1, S2) je raspoređen tako da se unutar valjka (R1, R2) i blizu svake glave (TR) formira odgovarajuća komora (C1, C2), pri čemu je prva komora (C1) dalje od ulaza (107), a druga komora bliže (C2) ulazu. Kanal (HT) se završava u prvoj komori (C1), odnosno izlaz (109) kanala (HT) je u prvoj komori (C1). Ovaj drugi ima nekoliko rupa (110) za komunikaciju sa izmenjivačem (111) toplote koji je koaksijalni i spoljašnji u odnosu na kanal (HT).

Druga komora (C2) takođe ima više rupa (110) za komunikaciju sa izmenjivačem (111) toplote. U drugom klinu (102) je raspoređen drugi kanal (RF) kako bi formirao povratnu liniju za fluid za zagrevanje. Navedeni drugi kanal (RF) je koaksijalan i spoljašnji u odnosu na prvi kanal (HT), i ima ulazni deo (112) formiran u drugoj glavi (T2) i izlazni deo (113) na koji je montiran odgovarajući ventil (114) koji omogućava da fluid za zagrevanje izađe kroz deo (113) drugog kanala (RF) i takođe omogućava da taj deo bude blokiran (113). Ventil (113) je integralan sa izlazom (113) kanala (RF), koji je integralan sa valjkom (R1, R2). U radnom stanju, ventil (113) je otvoren da bi omogućio da fluid za zagrevanje prođe kroz drugi kanal (RF), dok je zatvoren kada se valjak (R1, R2) mora ukloniti iz kalendera.

[0028] Prema tome, fluid za zagrevanje uveden pod predefinisanim pritiskom u kanal (HT) kroz ulaz (107) ispunjava prvu komoru (C1), cirkuliše u izmenjivaču (111) toplote, ulazi u drugu komoru (C2) i izlazi kroz drugi kanal (RF). Ulaz (107) dovodnog kanala (HT) i izlaz (113) povratnog kanala (RF) su povezani, preko odgovarajućih ventila (108, 114), sa poznatim sistemom za zagrevanje i dovod fluida, koji je prikazan samo na dijagramu sa sl.22 sa oznakom "HTS".

[0029] U skladu sa primerom koji je prikazan na priloženim crtežima, kroz drugi klin (102) prolazi i dovodni kanal (HT) i povratni kanal (RF) fluida za zagrevanje, a oba ventila (108, 114) su sa iste strane pošto su oba postavljena na slobodnom kraju drugog klina (102). Pored toga, ventili (108, 114) imaju odgovarajuće otvore (180, 141) za ubacivanje cevi (ne vide se na crtežima) za dovod, odnosno za pražnjenje fluida za zagrevanje.

[0030] Omotač (100) valjka (R1, R2) je koaksijalan i spoljašnji u odnosu na izmenjivač (111) toplote iz kojeg prima toplotu koju prenosi fluid za zagrevanje. Na primer, izmenjivač (111) toplote unutar valjka (R1, R2) se sastoji od spiralnog kalema čiji spoljašnji prečnik odgovara unutrašnjem prečniku omotača (100) da bi se obezbedila ispravna razmena toplote. Na primer, navedeni kalem je formiran od cevi sa pravougaonim poprečnim presekom namotane u spiralu. U skladu sa opisanim primerom, izmenjivač (111) se proteže celom dužinom valjka (R1, R2), između dve glave (T1, T2).

[0031] Poželjno, hidraulična spojnica je montirana na kraj klina (102), formiranog od tela (400) šuplje unutrašnjosti koje ima prvi unutrašnji aksijalni kanal (401) u koji su postavljeni krajnji deo kanala (HT) i drugi kanal (402) koji je koaksijalni i spoljašnji u odnosu na prvi (401), koji čini produžetak povratnog voda za grejni fluid (RF). Vod (401) se završava ventilom (108), dok se vod (402) završava ventilom (114). Telo (400) spojnice je integralno sa valjkom (R1, R2) i pomoću odgovarajućeg dodatka (403) je pričvršćeno za odgovarajući zid (11K) kalendera (1) kada se valjak postavi u radni položaj. Na taj način su ventili (108, 114) uvek u istom položaju tokom rotacije valjka (R1, R2). U stvari, klin (102) rotira unutar spojnice (400) na kojoj su montirani ventili (108, 114).

[0032] Poželjno je da se navedeni ventili (108, 114) primenjuju na stranu spojnice (400) koja je, u radnom položaju valjka (R1, R2), okrenuta prema zadnjoj strani (P) kalendera (1). Ventili (108, 114) su normalno zatvoreni i otvaraju se odgovarajućim aktuatorima (508, 514) montiranim na predefinisanim pozicijama na bočnom zidu (11K) kalendera (1). Sa posebnim osvrtom na primer prikazan na sl.14B, na zidu (11K) postoje dva para aktuatora (508, 514), tj. par aktuatora (508, 514) za svaki valjak (R1, R2). Rad ovog dela kalendera (1) je opisan u nastavku teksta sa osvrtom na dijagrame sa sl. 19A i 19B koji se odnose na jedan ventil (108), ali se podrazumeva da je rad isti za sve ventile, i one za ulaz (108) i one za izlaz (114) fluida za zagrevanje: tokom uvođenja u fluida za zagrevanje u kanal (HT), klip (581) aktuatora (508) gura prednju osnovu (181) ventila (108), čije kretanje se prenosi na donji element (182) unutrašnje grupe (182, 184) pomoću mosta (183) koji povezuje donji element (182) grupe sa gornjim (184), tako da je prolaz fluida za zagrevanje kroz ventil slobodan, što je označeno strelicama "T" na sl.19A; obrnuto, pri zatvaranju ventila (108) klip aktuatora (508) se uvlači kao što je prikazano na sl.19B, tako da je donje telo (182) prethodno navedene grupe (182, 184) razmaknut od gornjeg tela (184), a fluid ne može da prođe kroz donji element (182), na kome je izlaz (180) zahvaćen, i izlazak fluida kroz taj izlaz (180) je sprečen.

[0033] Kao što je posebno prikazano na sl. 22 i 23, svaki klin (101, 102) može da ima unutrašnji kanal dizajniran da propušta vazduh kroz njega kako bi se smanjila njegova temperatura i na taj način sačuvao integritet ležajeva (105, 106). Zbog toga se kontrola radne temperature ležajeva (105, 106) može postići bez obezbeđivanja spoljašnjih rashladnih krugova koji se inače nalaze u kalenderima sa vrelim valjcima. Pozivajući se na primer prikazan na sl.22 i sl.23, u svakom klinu (101, 102) može da se formira kanal (CC), razvijen paralelno sa osom (r-r) rotacije valjka. Navedeni kanal (CC) formira termoizolacionu komoru u klinu koja izoluje ležajeve u odnosu na toplotu koju prenosi fluid za zagrevanje. Na kraju, vazduh ili čak termoizolacioni materijal može da bude prisutan u kanalu (CC). Kao što je prikazano na crtežima, navedeni kanal (CC) se razvija ispod ležajeva (105, 106).

[0034] Navedeni kanal (CC) takođe može da bude u komunikaciji sa spoljašnošću pomoću prve serije radijalnih rupa (RC) raspoređenih blizu odnosne glave (T1, T2), gde je prečnik klina veći, i druge serije rupa (SC) na predefinisanom rastojanju (a) od prve serije rupa (RC), gde je prečnik klina manji. Ose rupa druge serije (SC) konvergiraju na osi (r-r) rotacije valjka, predstavljajući ulaz udaljeniji od glave i izlaz bliže njemu. Navedeno rastojanje (a) je veće od rastojanja između ležajeva (105, 106), tako da vazduh koji struji u kanalu (CC) može da ohladi oba ležaja. Kao što je prikazano na sl.24, u klinu (102) na koji su montirani navedeni ventili (108, 114), kanal (CC) je koaksijalan i spoljašnji u odnosu na kanal (RF) za povrat fluida. Spoljni vazduh ulazi u kanal (CC) kroz otvore (SC) i izlazi kroz radijalne rupe (RC) čime se postiže adekvatna toplotna izolacija ležajeva (105, 106) valjaka (R1, R2). Sl.18C prikazuje mlaznicu (UR) koja izduvava vazduh u pravcu rupa (SC) da bi se dodatno olakšala, ako je potrebno, cirkulacija vazduha kroz kanal (CC).

[0035] Kanal za hlađenje vazduha je raspoređen u oba klina (101, 102) valjaka (R1, R2), ali ovaj kanal takođe može da bude raspoređen samo u klinu (102). Na sl.22 takođe je klin (101) obezbeđen sa prethodno navedenim kanalom za hlađenje vazduha.

[0036] Na svaki klin (101, 102) valjaka (R1, R2) mogu da se postave dve čaure (B), od kojih je svaka čaura poželjno postavljena na međupoložaj između dva odgovarajuća ležaja (105, 106) i pogodna je za zahvatanje pomoću krakova mosne dizalice čija je funkcija da pomera valjke (R1, R2) između kalendera (1) i jedne ili više stanica za zaustavljanje ili čekanje za valjke.

[0037] Na primer, da bi se omogućilo uklanjanje valjka (R1, R2) iz kalendera (1), poluge (303, 304, 310, 316) su napravljene da se rotiraju oko svojih odgovarajućih klinova, svaka pomoću odgovarajućeg aktuatora (301, 307, 313, 317), kako bi otpustile ležajeve (105, 106) i oslobodile valjak iz ležišta (300). U ovoj fazi se prekida veza valjka sa pogonskom jedinicom, oslobađajući dotični izvod snage (103), a dovod fluida za zagrevanje se prekida zatvaranjem ventila (108, 114) pomoću aktuatora (508, 514). Postupkom deaktiviranja valjka uključenog u skidanje mosnom dizalicom, kao i postupkom zatvaranja ventila (108, 114) i postupkom otpuštanja ležajeva (105, 106), upravlja automatski kontrolna jedinica (UE) aktuatora koja kontroliše prethodno opisane aktuatore. Blok dijagram koji se odnosi na kontrolu aktuatora od strane kontrolne jedinice (UE) aktuatora je na sl.23.

[0038] Kao što je prethodno rečeno, prethodni opis je obezbeđen kako bi bio dat primer moguće konfiguracije kalendera koji može da bude obezbeđen sa kontrolnim mehanizmom u skladu sa predmetnim pronalaskom, pod čim se podrazumeva da je ovaj mehanizam generalno primenljiv na kalendere koji su različito strukturirani kad je u pitanju noseća struktura, valjci i elementi koji povezuju valjke sa strukturom kalendera, sredstva za pomeranje valjaka i postupci za zagrevanje samih valjak. Prema tome, kontrolni mehanizam u skladu sa predmetnim pronalaskom može se podjednako primeniti na kalendere, posebno za termičku obradu mrežastih materijala koji prolaze kroz zazor formiran od dva vrela gravirana valjka međusobno raspoređena u konfiguraciji vrh-navrh, u kojoj nosač strukture može da ima samo dva potporna zida za valjke, u kojima sistem za zagrevanje valjaka nije konfigurisan kako je prethodno opisano, već je konfigurisan prema različitim kriterijumima, gde su valjci pričvršćeni za noseću strukturu pomožu pričvrsnih elemenata koji nisu prethodno opisane poluge (304, 310, 303, 316), i u kojima se valjci pokreću u rotaciju oko svojih odgovarajućih uzdužnih osa pomoću elemenata motora koji nisu prethodno opisana pogonska jedinica (UM). Na primer, kao što je prikazano na sl.20A-20C, pogonska jedinica (UM) uključuje dva električna motora (M), po jedan za svaki valjak kalendera.

[0039] Pogodno, u skladu sa predmetnim pronalaskom, kako bi se obezbedilo održavanje aksijalne faze valjaka (R1, R2), sprovodi se kontrola ravnomernog zagrevanja valjaka. Mogući postupak praktične implementacije ove kontrole podrazumeva detekciju aksijalnog izduženja valjaka (R1, R2) usled njihovog zagrevanja. Uopšteno, neprihvatljiv gubitak aksijalne faze povezan je sa različitim aksijalnim izduženjem dva valjka koje premašuje predefinisanu graničnu vrednost (na primer 3/10 mm) u skladu sa predmetnim pronalaskom. Na primer, navedena detekcija može da se vrši korišćenjem linearnog enkodera (E1, E2) postavljenog na jednu stranu svakog od valjaka (R1, R2) da bi se izmerilo aksijalno izduženje usled njihovog zagrevanja. Kao što je šematski prikazano na sl. 22, svaki od navedenih enkodera (E1, E2) je povezan sa programabilnom kontrolnom jedinicom (UCP) koja prima električne signale koje proizvode ovi enkoderi i međusobno ih porede. Ako se aksijalno izduženje jednog valjka razlikuje od aksijalnog izduženja drugog valjka za vrednost koja premašuje predefinisani prag, kontrolna jedinica (UCP) generiše alarmni signal. Navedenim alarmnim signalom može da se aktivira uređaj za zvučnu i/ili svetlosnu signalizaciju (SAL) i/ili procedura za automatsko uspostavljanje uslova regularnog rada kalendera.

[0040] Akustični i/ili svetlosni signal mogu da služe da upozore operatere odgovorne za rad kalendera koji će na ovaj način moći da intervenišu da povrate normalne uslove rada kalendera, odnosno da razliku u aksijalnom izduženju valjaka (R1, R2) dovedu ispod predefinisanog praga tako što će manuelno prilagoditi količinu vrelog fluida koji se uvodi u valjke.

[0041] Procedura za automatsko uspostavljanje normalnih uslova rada kalendera uključuje automatsko podešavanje količine vrelog fluida koja se uvodi u valjke. U ovom slučaju, na primer, kontrolna jedinica (UCP) je povezana sa ventilima (108) koji se nalaze na ulazima (107) za uvođenje vrelog fluida u valjke (R1, R2), pri čemu su ventili (108) elektromagnetni ventili kojima može da upravlja kontrolna jedinica (UCP). Kontrolisanim zatvaranjem i otvaranjem elektromagnetnih ventila (108) kontrolna jedinica (UCP) može da podesi radnu temperaturu svakog od valjaka (R1, R2) na takav način da razliku u aksijalnom izduženju samih valjaka dovede na vrednost nižu od predefinisanog praga. Pozitivan ili negativan predznak razlike u aksijalnoj dužini koji se tako detektuje može da se koristi za identifikaciju najvrelijeg valjka. Na primer, ako je razlika D=dL1-dL2 između izduženja (dL1, dL2) valjaka (R1, R2) pozitivna, kontrolni sistem tumači ovaj uslov kao pokazatelj većeg aksijalnog izduženja valjka (R1) u odnosu na valjak (R2). Suprotno tome, ako je razlika D=dL1-dL2 između izduženja (dL1, dL2) valjaka (R1, R2) negativna, kontrolni sistem tumači ovaj uslov kao pokazatelj većeg aksijalnog izduženja valjka (R2) u odnosu na valjak (R1). Shodno tome, kontrolna jedinica (UCP) smanjuje brzinu protoka fluida za zagrevanje koji se uvodi u najvreliji valjak ako navedena razlika aksijalnog izduženja premašuje predefinisanu vrednost praga. Sl.24 predstavlja radni uslov u kome, na primer, gornji valjak (R1) podleže većem izduženju od donjeg valjka (R2), tako da je razlika D=dL1-dL2 pozitivna. Na uvećanim detaljima iste slike može se videti da je veće aksijalno izduženje valjka (R1) uslovilo gubitak korespondencije između reljefa (RR) dva valjka, posebno na jednoj strani kalendera (desna strana na crtežu).

[0042] Alternativno, kontrolna jedinica (UCP) modifikuje zadatu tačku grejne jedinice najvrelijeg valjka ako pomenuta razlika aksijalnog izduženja premašuje predefinisanu graničnu vrednost. U ovom slučaju, kontrolna jedinica (UCP) ne interveniše na ventilima (108) već zadaje smanjenje zadate tačke grejne jedinice koja dovodi fluid u najvreliji valjak. Na sl.22 veza između kontrolne jedinice (UCP) i grejnih jedinica (HTS) je predstavljena isprekidanim strelicama "UH". I u ovom slučaju važi ono što je rečeno u vezi sa predznakom razlike između aksijalnog izduženja valjaka (R1, R2).

[0043] U oba gore navedena slučaja, sistem za zagrevanje valjaka (R1, R2) sadrži nekoliko individualno kontrolisanih grejnih jedinica (HTS), od kojih svaka dovodi vreli fluid u odgovarajući valjak kalendera.

[0044] U praksi, aksijalno izduženje valjaka (R1, R2) kontroliše se aktivnom kontrolom radne temperature samih valjaka, pri čemu se ova aktivna kontrola vrši pomoću detektora (na primer, navedeni enkoderi E1, E2) koji su konfigurisani da detektuju aksijalno izduženje valjaka i povezani su sa kontrolnom jedinicom (UCP) koja je konfigurisana za podešavanje radne temperature valjaka u skladu sa detekcijama koje izvode detektori, kako bi se održala moguća razlika u aksijalnom izduženju valjaka ispod predefinisanog praga. Pozivajući se na primer konstrukcije ilustrovan na sl. 18A-18C, svaki enkoder (E1, E2) je magnetni enkoder montiran na krak (201) mehanizma za zahvatanje/otpuštanje prenosa kretanja na valjke (R1, R2). U ovom primeru, svaki enkoder (E1, E2) sadrži magnetni klizač (MS) fiksiran za ploču (PM) koja je, zauzvrat, fiksirana na strani odgovarajućeg kraka (201). Prema tome, svaka translacija kraka (201) paralelno sa osom (r-r) odgovarajućeg valjka (R1, R2) uključuje jednaku translaciju magnetnog klizača (MS) na odgovarajućem enkoderu koji, shodno tome, produkuje pozicioni signal u korelaciji sa pozicijom kraka (201). Strelica "SA" na sl.18C (uvećani detalj sa sl.18A) označava potisak koji se vrši na krak (201) izduženjem valjka (R1) što odgovara translaciji klizača (MS) enkodera (E1) koji se vidi na crtežu.

[0045] Aksijalno izduženje bilo kog od valjaka kalendera (izduženje duž pravca r-r ose) podrazumeva potisak koji ovaj valjak vrši na odgovarajući ležaj (202), koji određuje translaciju odgovarajućeg kraka (201) paralelno sa osom (r-r-) valjka, i, posledično, translaciju magnetnog klizača (MS) koji se prevodi od strane enkodera u pozicioni signal koji se prenosi na kontrolnu jedinicu (UCP) programiranu da interveniše kao što je prethodno opisano. Pošto su aktuatori (203) pneumatski ili hidraulični aktuatori koji rade na relativno niskom pritisku, aktuatori (203) ne ometaju izduživanje valjaka i samim tim ne ometaju translaciju krakova (201) i time translaciju magnetnih klizača (MS).

[0046] Prema primeru prikazanom na sl.21, na držaču (210) kojim je aktuator (203) povezan sa zidom (11K) kalendera nalazi se dodatak (211) na koji je montiran induktivni senzor (IS). Ovaj poslednji detektuje rastojanje kraka (201) od dodatka (211). Prema tome, slično kao u prethodnom primeru, svaka translacija kraka (201) paralelanog sa osom (r-r) odnosnog valjka (R1, R2) uključuje jednaku translaciju kraka (201) koju detektuje induktivni senzor (IS). Strelica "SA" na sl.21 takođe označava potisak koji deluje na krak (201) usled izduženja valjka (R1). U ovom primeru, induktivni senzor (IS) je obezbeđen za svaki od valjaka kalendera. Osim toga, i u ovom slučaju senzor (IS) predstavlja pretvarač koji produkuje pozicioni signal kraka (201) koji kontrolna jedinica (UCP) koristi kao što je prethodno opisano.

[0047] U praksi, u skladu sa predmetnim pronalaskom, predviđeno je detektovanje aksijalnog izduženja svakog valjka kalendera, aksijalnog izduženja usled zagrevanja ovih valjaka, pomoću senzora konfigurisanih za ovu namenu i raspoređenih u kalenderu, i, pomoću programabilne kontrolne jedinice koja poredi izduženja valjaka i generiše alarmni signal, ukoliko razlika između ovih izduženja premaši predefinisanu graničnu vrednost.

[0048] Kontrolna jedinica (EU) aktuatora može da bude fizički integrisana sa kontrolnom jedinicom (UCP).

[0049] Prema prethodnom opisu, kalender prema predmetnom pronalasku je kalender za obradu mrežastih materijala (W), koji sadrži fiksiranu strukturu (10, 11H, 11K, 300) prilagođenu da nosi dva međusobno zagrejana valjka (R1, R2) raspoređena tako da formiraju zazor (N) kroz koji mogu da prolaze mrežasti materijali (W), pri čemu svaki valjak (R1, R2) ima površinske reljefe (RR) raspoređene prema predefinisanom šablonu, gde su valjci (R1, R2) međusobno raspoređeni u konfiguraciji vrh-na-vrh, na takav način da su u radnom položaju kalendera reljefi (RR) jednog valjka (R1) radijalno suprotstavljeni reljefima (RR) drugog valjka (R2) u korespodenciji sa navedenim zazorom (N), pri čemu je svaki od navedenih valjaka (R1, R2) povezan sa pogonskom jedinicom (UM) koja određuje njegovu rotaciju predefinisanom ugaonom brzinom oko sopstvene uzdužne ose (r-r), pri čemu se navedeni valjci (R1, R2) zagrevaju pomoću grejnih elemenata konfigurisanih da pojedinačno zagrevaju svaki valjak (R1, R2) kalendera, i pri čemu svaki valjak (R1, R2) podleže aksijalnom izduženju, kao posledica svog zagrevanja, i sadrži sredstva (E1, E2; IS) za detekciju prilagođena da detektuju aksijalno izduženje svakog valjka (R1, R2) i programabilnu kontrolnu jedinicu (UCP) povezanu sa navedenim sredstvima za detekciju i navedenim sredstvima za zagrevanje, pri čemu je navedena programabilna kontrolna jedinica programirana da odredi razliku između aksijalnih izduženja valjaka (R1, R2) detektovanih navedenim sredstvima za detekciju i emituje alarmni signal, ukoliko je apsolutna vrednost ove razlike veća od predefinisane granične vrednosti.

[0050] U skladu sa konkretnim postupcima implementacije pronalaska, kalender u skladu sa predmetnim pronalaskom može da ima jednu ili više od sledećih karakteristika:

- navedena sredstva za detekciju se sastoje od magnetnih enkodera (E1, E2).

- navedeni enkoderi (E1, E2) su linearni enkoderi.

- navedena sredstva za detekciju su konstituisana od induktivnih senzora (IS).

- navedena sredstva za detekciju su raspoređema, i deluju, na jednom kraju navedenih valjaka (R1, R2).

- navedeni alarmni signal kontroliše aktiviranje akustičnog i/ili svetlosnog signala.

- navedeni alarmni signal kontroliše navedeno sredstvo za zagrevanje valjka (R1, R2) tako što samnjuje temperaturu valjka koji je podleže najvećem izduženju, pri čemu navedena kontrolna jedinica (UCP) određuje pozitivan ili negativan predznak razlike.

- valjci (R1, R2) se pokreću u rotaciju oko svojih odgovarajućih uzdužnih osa pomoću pogonske jedinice (UM) koja sadrži jedan ili dva električna motora (M).

- navedeni valjci (R1, R2) su obezbeđeni sa unutrašnjim vodovima (HT, RF) u kojima može da cirkuliše fluid dovedena pomoću navedenih sredstava za zagrevanje.

[0051] Postupak za obradu mrežastih materijala pomoću kalendera za obradu mrežastih materijala (W), koji sadrži fiksiranu strukturu (10, 11H, 11K, 300) prilagođenu da nosi dva međusobno zagrevana valjka (R1, R2), raspoređena tako da formiraju zazor (N) kroz koji mogu da prolaze mrežasti materijali (W), pri čemu svaki valjak (R1, R2) ima površinske reljefe (RR) raspoređene prema predefinisanom šablonu, gde su valjci (R1, R2) međusobno raspoređeni u konfiguraciji vrhna-vrh, na takav način da su u radnom položaju kalendera reljefi (RR) jednog valjka (R1) radijalno suprotstavljeni reljefima (RR) drugog valjka (R2) u korespondenciji sa zazorom (N), pri čemu je svaki od navedenih valjaka (R1, R2) povezan sa pogonskom jedinicom (UM) koja određuje njegovu rotaciju predefinisanom ugaonom brzinom oko sopstvene uzdužne ose (r-r), pri čemu se navedeni valjci (R1, R2) zagrevaju pomoću elemenata za zagrevanje, konfigurisanih da pojedinačno zagrevaju svaki valjak (R1, R2) kalendera, i pri čemu svaki valjak (R1, R2) podleže aksijalnom izduženju, kao posledica svog zagrevanja, i koji, u skladu sa predmetnim pronalaskom, uključuje detekciju aksijalnog izduženja svakog valjka (R1, R2) pomoću sredstava (E1, E2; S) za detekciju aksijalnog izduženja valjaka (R1, R2) i određivanje razlike između aksijalnih izduženja valjaka (R1, R2) koje detektuju navedena sredstva (E1, E2; S) za detekciju i emituje alarmni signal, ukoliko je apsolutna vrednost ove razlike veća od predefinisane granične vrednosti.

[0052] U skladu sa konkretnim postupcima za implementaciju postupka u skladu sa pronalaskom,

- detekcija aksijalnog izduženja valjaka (R1, R2) se izvodi pomoću sredstava za detekciju koja se sastoje od magnetnih enkodera (E1, E2) ili induktivnih senzora (IS).

- ako se koriste magnetni enkoderi, ovi enkoderi (E1, E2) su poželjno linearni enkoderi. - navedena sredstva za detekciju su poželjno postavljena, i deluju, na jednom kraju navedenih valjaka (R1, R2).

- navedeni alarmni signal emituje kontrolna jedinica (UCP) koja kontroliše navedeno sredstvo za zagrevanje valjaka (R1, R2) smanjenjem temperature valjka koji podleže največem izduženju, pri čemu navedena kontrolna jedinica (UCP) procenjuje predznak, pozitivan ili negativan, navedene razlike, kao funkciju detekcija koje izvodi navedeno sredstvo za detekciju.

[0053] U praksi, detalji izvršenja mogu u svakom slučaju da variraju na ekvivalentan način koji se tiče pojedinačnih opisanih i ilustrovanih elemenata i njihovog recipročnog rasporeda, a da se pritom ne odstupa od ideje usvojenog rešenja i time ostaje u granicama zaštite koja se daje ovim patentom u usaglašenosti sa patentnim zahtevima koji slede.

Claims

Patentni zahtevi

1. Kalender za obradu mrežastih materijala (W), koji sadrži fiksnu strukturu (10, 11H, 11K, 300) prilagođenu da nosi dva zagrejana valjka (R1, R2) međusobno raspoređena tako da formiraju zazor (N) prilagođen da kroz njega prolaze mrežasti materijali (W), pri čemu svaki valjak (R1, R2) ima površinske reljefe (RR) raspoređene u skladu sa predefinisanim šablonom, pri čemu su valjci (R1, R2) međusobno raspoređeni u konfiguraciji vrh-na-vrh, tako da su u radnoj postavci kalendera reljefi (RR) jednog valjka (R1) radijalno suprotstavljeni reljefima (RR) drugog valjka (R2) u korespondenciji sa navedenim zazorom (N), pri čemu je svaki od navedenih valjaka (R1, R2) povezan sa pogonskom jedinicom (UM) koja određuje njegovu rotaciju predefinisanom ugaonom brzinom oko sopstvene uzdužne ose (r-r), pri čemu se navedeni valjci (R1, R2) zagrevaju pomoću sredstava za zagrevanje, konfigurisanih da zagrevaju pojedinačno svaki valjak (R1, R2) kalendera, i pri čemu svaki valjak (R1, R2) podleže aksijalnom izduženju, kao posledica svog zagrevanja, naznačen time što sadrži sredstva (E1, E2; IS) za detekciju, prilagođena za detekciju aksijalnog izduženje svakog valjka (R1, R2) i programabilnu kontrolnu jedinicu (UCP) povezanu sa navedenim sredstvima za detekciju i navedenim sredstvima za zagrevanje, pri čemu je navedena programabilna kontrolna jedinica programirana da odredi razliku između aksijalnih izduženja valjaka (R1, R2) detektovanih navedenim sredstvima za detekciju i emituje alarmni signal, ako je apsolutna vrednost ove razlike veća od predefinisane granične vrednosti.

2. Kalender prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što su navedena sredstva za detekciju magnetni enkoderi (E1, E2).

3. Kalender prema patentnom zahtevu 2, naznačen time što su navedena enkoderi (1l, E2) linearni enkoderi.

4. Kalender prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što su navedena sredstva za detekciju induktivni senzori (IS).

5. Kalender prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što su navedena sredstva za detekciju raspoređena, i deluju, na jednom kraju navedenih valjaka (R1, R2).

6. Kalender prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što navedeni alarmni signal kontroliše aktivaciju akustičnog i/ili svetlosnog signala.

7. Kalender prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time što navedeni alarmni signal kontroliše navedena sredstva za zagrevanje valjaka (R1, R2) smanjenjem temperature valjka koji podleže najvećem izduženju, pri čemu navedena kontrolna jedinica (UCP) određuje pozitivan ili negativan predznak navedene razlike.

8. Kalender prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što valjci (R1, R2) rotiraju oko svojih respektivnih uzdužnih osa posredstvom pogonske jedinice (UM) koja sadrži jedan ili dva električna motora (M).

9. Kalender prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što su oba navedena valjka (R1, R2) obezbeđena sa unutrašnjim kanalima (HT, RF) za cirkulaciju fluida dovedenog navedenim sredstvima za zagrevanje.

10. Postupak za obradu mrežastih materijala (W) pomoću kalendera koji sadrži fiksiranu strukturu (10, 11H, 11K, 300) prilagođenu da nosi dva zagrevana valjka (R1, R2), međusobno raspoređena tako da formiraju zazor (N) prilagođen da kroz njega prolaze mrežasti materijali (W), pri čemu svaki valjak (R1, R2) ima površinske reljefe (RR) raspoređene u skladu sa predefinisanim šablonom, pri čemu su valjci (R1, R2) međusobno raspoređeni u konfiguraciji vrh-na-vrh, tako da su u radnoj postavci kalendera reljefi (RR) jednog valjka (R1) radijalno suprotstavljeni reljefima (RR) drugog valjka (R2) u korespondenciji sa navedenim zazorom (N), pri čemu je svaki od navedenih valjaka (R1, R2) povezan sa pogonskom jedinicom (UM) koja određuje njegovu rotaciju predefinisanom ugaonom brzinom oko sopstvene uzdužne ose (r-r), pri čemu se navedeni valjci (R1, R2) zagrevaju pomoću sredstava za zagrevanje, konfigurisanih da zagrevaju pojedinačno svaki valjak (R1, R2) kalendera, i pri čemu svaki valjak (R1, R2) podleže aksijalnom izduženju, kao posledica svog zagrevanja, naznačen time što obuhvata detekciju aksijalnog izduženje svakog valjka (R1, R2) pomoću sredstava (E1, E2; IS) za detekciju prilagođenih za detekciju aksijalnog izduženje svakog valjka (R1, R2) i obuhvata određivanje razlike između aksijalnih izduženja valjaka (R1, R2), detektovane pomoću navedenih sredstava za detekciju i proizvodnju alarmnog signala, ukoliko je apsolutna vrednost ove razlike veća od predefinisane granične vrednosti.

11. Postupak prema patentnom zahtevu 10, naznačen time što se detekcija aksijalnog izduženja valjaka (R1, R2) izvodi sredstvima za detekciju koja se sastoje od magnetnih enkodera (E1, E2) ili induktivnih senzora (IS).

12. Postupak prema patentnom zahtevu 10, naznačen time što su navedena sredstva za detekciju raspoređena, i deluju na, jedan kraj navedenih valjaka (R1, R2).

13. Postupak prema patentnom zahtevu 10, naznačen time što navedeni alarmni signal kontroliše aktivaciju akustičnog i/ili svetlosnog signala.

14. Postupak prema patentnom zahtevu 10, naznačen time što navedeni alarmni signal emituje kontrolna jedinica (UCP) koja kontroliše navedena sredstva za zagrevanje valjaka (R1, R2), smanjivanjem temperature valjka koji podleže većem izduživanju, pri čemu navedena kontrolna jedinica (UCP) određuje pozitivan ili negativan predznak navedene razlike, kao funkciju detekcija sprovedenih navedenim sredstvima za detekciju.