RS66904B1 - Transportni sistem - Google Patents

Description

Opis

OBLAST TEHNIKE

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na transportni sistem, posebno na transportni sistem koji transportuje više vrsta kružnih predmeta različitih veličina.

TEHNIČKA POZADINA

[0002] Konvencionalno, poznat je uređaj za slaganje pneumatika koji slaže pneumatike (pogledati na primer patentni citat 1).

[0003] Uređaj za slaganje pneumatika naveden u patentnom citatu 1 uključuje transportno sredstvo koje ima transportnu površinu, sredstvo za centriranje koje centrira pneumatike, držač za držanje pneumatika i dizalicu /uređaj za podizanje za držača.

[0004] Prema JP S58 22219 A, koji prikazuje karakteristike preambule zahteva 1, grupa naslaganih okvira kućišta koja su napunjena pločastim materijalima i koja su prethodno naslagani u gomilu, uvode se i poravnavaju na svojim uglovima pomoću alatke za poravnanje uglova. Zatim, grupa okvira kućišta se podiže pomoću alata za podizanje i zatim se stegne na obe suprotne bočne površine pomoću kleme/ alata za stezanje okvira kućišta. Nova grupa naslaganih okvira kućišta uvodi se ispod naslaganih okvira kućišta koji su stegnuti i poravnati na svojim uglovima. Grupa naslaganih okvira kućišta koji su stegnuti klemama se slaže na novu grupu naslaganih okvira kućišta koji su poravnati na svojim uglovima.

DOKUMENTI PRETHODNOG STANJA TEHNIKE

CITIRANJE PATENTA

[0005] [Patentni citat 1] Publikacija H07-2530 ispitane japanske patentne prijave

SUŠTINA PRONALASKA

TEHNIČKI PROBLEM

[0006] Predmeti koji se slažu pomoću uređaja za slaganje pneumatika u Patentnom citatu 1 su pneumatici koji imaju isti prečnik naplatka (unutrašnji prečnik).

[0007] Shodno tome, Patentni citat 1 ne prikazuje tehnologije koje omogućavaju centriranje i slaganje pneumatika različitih prečnika naplataka.

[0008] Predmet ovog pronalaska je precizno učvršćivanje kružnih predmeta različitih veličina u transportnom sistemu.

TEHNIČKO REŠENJE

[0009] Aspekti ovog pronalaska su objašnjeni u nastavku kao tehničko rešenje. Ovi aspekti se mogu proizvoljno kombinovati po potrebi.

[0010] Transportni sistem prema ovom pronalasku je definisan u zahtevu 1 i uključuje transporter, kontrolnu jedinicu, prvu jedinicu za pozicioniranje, drugu jedinicu za pozicioniranje i par od prvog i drugog steznog dela.

[0011] Transporter ima transportnu površinu za transport više vrsta kružnih predmeta različitih veličina, u prvom pravcu.

[0012] Kontrolna jedinica kontroliše transporter za transport.

[0013] Prva jedinica za pozicioniranje pozicionira kraj predmeta koji se transportuje transporterom, na prvi unapred određen položaj u prvom pravcu.

[0014] Druga jedinica za pozicioniranje postavlja kraj predmeta u drugi unapred određeni položaj horizontalno u drugom pravcu upravnom na prvi pravac.

[0015] Par delova za stezanje je obezbeđen u položaju stezanja i prolazi između prvog dela predmeta blizu kraja predmeta koji je određen prvom jedinicom za pozicioniranje i drugog dela predmeta blizu kraja predmeta koji je određen drugom jedinicom za pozicioniranje da stegne bočne površine predmeta. Par delova za stezanje prolazi između prvog dela predmeta i drugog dela predmeta da bi stegao predmet u pravcu koji definiše 45 stepeni u odnosu na prvi pravac. Prvi deo za stezanje i drugi deo za stezanje obuhvataju kontaktne površine koje imaju unapred određenu dužinu u vertikalnom pravcu i oblik luka u prikazu odozgo.

[0016] U transportnom sistemu, jedan kraj predmeta je postavljen na prvi unapred određen položaj u prvom pravcu, a jedan kraj predmeta je postavljen na drugi unapred određen položaj u drugom pravcu. Zatim deo predmeta koji se nalazi između prvog dela predmeta i drugog dela predmeta je stegnut pomoću para delova za stezanje. Shodno tome, predmeti koji imaju različit spoljni prečnik mogu se precizno stegnuti.

[0017] "Jedan kraj predmeta" označava jedan deo spoljne periferije kružnog predmeta.

[0018] Prva jedinica za pozicioniranje i druga jedinica za pozicioniranje nalaze se jedna pored druge na transporteru, ili su udaljene jedna od druge na transporteru u pravcu transporta. Pored toga, prva jedinica za pozicioniranje i druga jedinica za pozicioniranje mogu biti graničnici, od kojih jedan ostvaruje kontakt i uklanja se, ili oba mogu biti graničnici. Štaviše, prva jedinica za pozicioniranje i druga jedinica za pozicioniranje mogu biti transporteri, od kojih je samo jedan transporter koji pomera predmet, ili oba mogu biti transporteri koji pomeraju predmet.

[0019] Par delova za stezanje može stegnuti predmet u pravcu pod uglom u odnosu na prvi pravac.

[0020] U transportnom sistemu, čak i predmeti koji imaju različite spoljne prečnike su precizno stegnut.

[0021] Par delova za stezanje može stegnuti proizvod na sredini prave linije koja povezuje prvi deo predmeta i drugi deo predmeta, duž trećeg pravca horizontalno upravno na pravu liniju.

[0022] U transportnom sistemu, budući da se pravac stezanja poklapa sa središtem predmeta, čak je i predmet koji ima različite spoljne prečnike precizno stegnut.

[0023] Transportni sistem može dalje da sadrži jedinicu za pomeranje. Jedinica za pomeranje je obezbeđena u transporteru, uzvodno od prve jedinice za pozicioniranje u transportnom pravcu, i pomera predmet na jednu stranu u drugom pravcu.

[0024] Prva jedinica za pozicioniranje može da se pruža u drugom pravcu.

[0025] Druga jedinica za pozicioniranje može biti postavljena na jednoj strani transportera u drugom pravcu, a druga jedinica za pozicioniranje štrči iz transportne površine transportera u vertikalnom pravcu.

[0026] Par delova za stezanje prolazi između prvog dela predmeta i drugog dela predmeta da bi stegao predmet u pravcu koji definiše 45 stepeni u odnosu na prvi pravac.

[0027] U transportnom sistemu, predmet se pomera na jednu stranu u drugom pravcu pomoću jedinice za pomeranje, a zatim se pozicionira u drugom pravcu pomoću druge jedinice za pozicioniranje. Nakon toga, proizvod se, nizvodno u pravcu transporta, pozicionira u prvom pravcu pomoću prve jedinice za pozicioniranje. Par delova za stezanje pomera se ukoso pod uglom od 45 stepeni u odnosu na prvi pravac, odnosno pravac transporta. Shodno tome, prva jedinica za pozicioniranje i par delova za stezanje mogu biti kompaktni.

[0028] Jedinica za pomeranje je, na primer, uređaj za menjanje smera, transporter koji ima kosi pravac transporta, ili potiskivač koji gura predmet.

[0029] Prva jedinica za pozicioniranje može da se pomera između prvog položaja gde prva jedinica za pozicioniranje štrči iznad transportne površine i drugog položaja koji je dalji od prvog položaja, nizvodno u pravcu transporta ili u prvom pravcu.

[0030] U transportnom sistemu, prva jedinica za pozicioniranje se pomera iz prvog položaja u drugi položaj nakon kontakta sa predmetom. U ovom trenutku, pošto je drugi položaj udaljeniji od predmeta u prvom pravcu nego prvi položaj, malo je verovatno da se opterećenje primenjuje od prve jedinice za pozicioniranje na predmet. Shodno tome, malo je verovatno da će se promeniti položaj ili orijentacija predmeta. Razlog da se izbegne promena orijentacije predmeta je taj što je poželjno da se ne menja položaj bar koda koji je pridodat/prikačen na predmet u uzvodnom delu, na primer. Drugim rečima, ako se orijentacija predmeta ne promeni, položaj čitača bar kodova nizvodno se može fiksirati.

[0031] Druga jedinica za pozicioniranje se može pomerati između trećeg položaja gde druga jedinica za pozicioniranje može doći u kontakt sa predmetom u drugom pravcu i četvrtog položaja koji je dalji od predmeta i transportne površine u drugom pravcu nego što je treći položaj.

[0032] U transportnom sistemu, druga jedinica za pozicioniranje se pomera, nakon kontakta sa predmetom, iz trećeg položaja u četvrti položaj. U ovom trenutku, pošto je četvrti položaj na većoj udaljenosti od predmeta u drugom pravcu nego što je treći položaj od predmeta u drugom pravcu, malo je verovatno da se opterećenje primenjuje od druge jedinice za pozicioniranje na predmet. Shodno tome, malo je verovatno da će se promeniti položaj ili orijentacija predmeta.

[0033] Prva jedinica za pozicioniranje može sadržati jedinicu za detekciju položaja u prvom pravcu. Jedinica za detekciju položaja u prvom pravcu može biti postavljena na položaju stezanja ili blizu položaja stezanja i detektovati kraj predmeta u prvom pravcu beskontaktnim metodom.

[0034] Kontrolna jedinica može da kontroliše transporter tako da zaustavi transport nakon što jedinica za detekciju položaja u prvom pravcu detektuje kraj predmeta.

[0035] Druga jedinica za pozicioniranje može postaviti kraj predmeta na stranu transportera u drugom pravcu.

[0036] Par delova za stezanje može da prođe kroz prvi deo predmeta i drugi deo predmeta da bi stegao predmet u pravcu od 45 stepeni u odnosu na prvi pravac.

[0037] U transportnom sistemu, kraj predmeta je pozicioniran pomoću druge jedinice za pozicioniranje u odnosu na jednu stranu u drugom pravcu. Ako jedinica za detekciju položaja u prvom pravcu detektuje kraj predmeta u prvom pravcu, transporter se zaustavlja da bi pozicionirao kraj predmeta na prvi unapred određen položaj u prvom pravcu. Par delova za stezanje se pomera ukoso formirajući 45 stepeni u odnosu na prvi pravac, odnosno pravac transporta. Shodno tome, prva jedinica za pozicioniranje i par delova za stezanje mogu biti kompaktni.

[0038] Druga jedinica za pozicioniranje može da sadrži jedinicu za detekciju položaja u drugom pravcu i transporter za podešavanje u drugom pravcu.

[0039] Jedinica za detekciju položaja u drugom pravcu može detektovati položaj predmeta u drugom pravcu beskontaktnim metodom.

[0040] Transporter za podešavanje u drugom pravcu može da transportuje predmet u prvom pravcu, a može da se pomera u drugom pravcu; i

na osnovu informacija iz jedinice za detekciju položaja u drugom pravcu, pokretni mehanizam pomera, transporter za podešavanje u drugom pravcu u drugom pravcu da bi pozicionirao predmet na željeni položaj u drugom pravcu.

[0041] U transportnom sistemu, mehanizam za pomeranje pomera transporter za podešavanje u drugom pravcu, u drugom pravcu da bi postavio kraj predmeta na drugi unapred određen položaj u drugom pravcu. U ovom slučaju, pošto se predmet ne pomera u odnosu na transporter za podešavanje u drugom pravcu, položaj predmeta u drugom pravcu može se tačno odrediti.

[0042] Transportni sistem može dalje da sadrži uređaj za podizanje.

[0043] Uređaj za podizanje može da sadrži:

par donjih elemenata koji se nalaze ispod u vertikalnom pravcu;

par gornjih elemenata koji se nalaze iznad u vertikalnom pravcu;

par spojnih elemenata koji povezuju par donjih elemenata i par gornjih elemenata, respektivno, i par delova za stezanje koji su povezani sa parom spojnih elemenata respektivno; i

pogonsku jedinicu konfigurisanu da pokreće par donjih elemenata ili par gornjih elemenata tako da se par delova za stezanje pomera između gornjeg položaja i donjeg položaja. Pogonska jedinica može biti jedna ili mogu biti dve za par delova za stezanje.

[0044] Par donjih elemenata može biti postavljen u položaju koji je viši od gornje površine najvišeg predmeta.

[0045] Par delova za stezanje može biti postavljen u donjem položaju tako da donji krajevi para delova za stezanje budu niži od para donjih elemenata.

[0046] U transportnom sistemu, pošto se par donjih elemenata nalazi u položaju višem od gornje površine najvišeg predmeta, čak i ako je par donjih elemenata postavljen iznad transportera, par donjih elemenata ne ometa transport predmeta. Pored toga, pošto su donji krajevi para delova za stezanje postavljeni u nižem položaju od para donjih elemenata, par delova za stezanje može da stegne najniži predmet među naslaganim artiklima.

[0047] Transportni sistem može dalje da sadrži:

jedinicu za opažanje konfigurisanu da opaža visinu predmeta; i

komande kontrolne jedinice konfigurisane tako da, kao odgovor na visinu predmeta, opažaju intezitet pogona pogonske jedinice.

[0048] U transportnom sistemu, pošto je moguće minimizirati veličinu hvata para delova za stezanje, radna efikasnost je poboljšana.

[0049] Transportni sistem može dalje da sadrži:

pogonsku jedinicu za stezanje konfigurisanu da pomera par delova za stezanje u pravcu stezanja; i

kontrolnu jedinicu za upravljanje pogonskom jedinicom za stezanje tako da se jedan od parova delova za stezanje pomera u poziciju gde je pomenuti u kontaktu sa ili u blizini predmeta, a zatim drugi od parova delova za stezanje gura predmet da bi stegnuo predmet između para delova za stezanje.

U transportnom sistemu, pošto jedan od parova delova za stezanje prvi dođe u kontakt sa predmetom ili se približi njemu, kontrola kretanja para delova za stezanje postaje lakša.

[0050] Jedinica za detekciju položaja u drugom pravcu može imati optičku osu duž prvog pravca.

[0051] Transportni sistem može dalje da sadrži mehanizam za kretanje jedinice za detekciju konfigurisan da pomera jedinicu za detekciju položaja u drugom pravcu između položaja za detekciju i položaja za uklanjanje u drugom pravcu.

[0052] Položaj za uklanjanje može biti na većoj udaljenosti u drugom pravcu od transportera za podešavanje u drugom pravcu nego što je položaj detekcije.

[0053] Pogonski mehanizam za pomeranje jedinice za detekciju može da locira jedinicu za detekciju položaja u drugom pravcu u položaju za uklanjanje kada se predmet uvozi na i izvozi sa transportera za podešavanje u drugom pravcu, i da locira jedinicu za detekciju položaja u drugom pravcu u položaju detekcije kada je predmet pozicioniran u drugom pravcu u transporteru za podešavanje u drugom pravcu.

[0054] Dok se jedinica za detekciju položaja u drugom pravcu postavlja u položaj za detekciju, pogonski mehanizam za pomeranje pomera transporter za podešavanje u drugom pravcu prema jedinici za detekciju položaja u drugom pravcu, a ako jedinica za detekciju položaja u drugom pravcu detektuje predmet, pogonski mehanizam zaustavlja kretanje transportera za podešavanje u drugom pravcu da bi pozicionirao proizvod u drugom pravcu.

[0055] U transportnom sistemu, pošto se jedinica za detekciju položaja u drugom pravcu nalazi u poziciji za uklanjanje kada se predmet uvozi na ili izvozi sa transportera za podešavanje u drugom pravcu, na primer, malo je verovatno da jedinica za detekciju položaja u drugom pravcu ometa pneumatike.

[0056] Transportni sistem može dalje da sadrži konveksne delove predviđene u unutrašnjim donjim delovima para delova za stezanje.

[0057] U transportnom sistemu, konveksni delovi povećavaju debljinu donjih delova para delova za stezanje, tako da se dovoljna sila stezanja može primeniti na najniži predmet.

POVOLJNI EFEKTI

[0058] Transportni sistem ovog pronalaska, omogućava precizno stestezanje kružnih predmeta različitih veličina.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0059]

Sl.1 je šematski prikaz odozgo transportnog sistema u prvom izvođenju.

Sl.2 je šematski bočni prikaz prvog uređaja za pozicioniranje.

Sl.3 je šematski bočni prikaz prvog uređaja za pozicioniranje.

Sl.4 je šematski prikaz u perspektivi uređaja za slaganje.

Sl.5 je šematski prikaz spreda uređaja za slaganje.

Sl.6 je šematski delimični prikaz odozgo za objašnjenje operacije stezanja uređaja za slaganje.

Sl.7 je šematski delimični prikaz odozgo za objašnjenje operacije stezanja uređaja za slaganje.

Sl.8 je šematski delimični prikaz odozgo za objašnjenje operacije stezanja uređaja za slaganje.

Sl.9 je šematski delimični prikaz odozgo za objašnjenje operacije stezanja uređaja za slaganje.

Sl.10 je blok dijagram koji ilustruje kontrolnu konfiguraciju uređaja za slaganje.

Sl.11 je dijagram toka koji ilustruje operaciju kontrole slaganja.

Sl.12 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 13 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 14 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 15 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 16 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 17 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 18 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 19 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 20 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 21 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 22 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 23 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 24 je šematski prikaz koji ilustruje jedan uslov rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

Sl. 25 je šematski prikaz odozgo transportnog sistema u drugom izvođenju.

Sl. 26 je šematski prikaz odozgo drugog uređaja za pozicioniranje.

Sl. 27 je blok dijagram koji ilustruje kontrolnu konfiguraciju drugog uređaja za pozicioniranje.

Sl. 28 je dijagram toka koji ilustruje drugu operaciju kontrole pozicioniranja.

Sl. 29 je šematski prikaz odozgo koji ilustruje operacije drugog uređaja za pozicioniranje u trećem izvođenju.

Sl. 30 je blok dijagram koji ilustruje kontrolnu konfiguraciju drugog uređaja za pozicioniranje.

Sl. 31 je šematski prikaz odozgo koji ilustruje operacije drugog uređaja za pozicioniranje u trećem izvođenju.

Sl. 32 je šematski prikaz odozgo koji ilustruje operacije drugog uređaja za pozicioniranje u trećem izvođenju.

Sl. 33 je šematski prikaz odozgo koji ilustruje operacije drugog uređaja za pozicioniranje u trećem izvođenju.

Sl. 34 je šematski prikaz odozgo koji ilustruje operacije drugog uređaja za pozicioniranje u trećem izvođenju.

Sl. 35 je blok dijagram koji ilustruje kontrolnu konfiguraciju prvog uređaja za pozicioniranje u četvrtom izvođenju.

Sl.36 predstavlja prikaz u perspektivi prvog dela za stezanje ili drugog dela za stezanje u petom izvođenju.

Sl.37 predstavlja prikaz preseka prvog steznog dela ili drugog steznog dela u petom izvođenju.

OPIS IZVOĐENJA

1. Prvo izvođenje

(1) Transportni sistem kao celina

[0060] Pozivajući se na Sl. 1, biće objašnjen transportni sistem 1 prvog izvođenja. Sl. 1 je šematski prikaz odozgo transportnog sistema u prvom izvođenju.

[0061] Transportni sistem 1 transportuje pneumatike T (jedan primer predmeta) jedan po jedan, slaže više pneumatika T, a zatim transportuje naslagane pneumatike T.

(2) Transportni uređaj

[0062] Transportni sistem 1 sadrži transportni uređaj 3. Transportni uređaj 3 je uređaj koji transportuje pneumatike T. Pneumatici T koje se transportuju uključuju više vrsta različitih veličina.

[0063] Transportni uređaj 3 uglavnom sadrži prvi transporter 5, drugi transporter 7 i uređaj 9 za promenu pravca. Uređaj 9 za promenu pravca se nalazi između prvog transportera 5 i drugog transportera 7. Pneumatik T se transportuje po redosledu drugi transporter 7, uređaj 9 za promenu pravca i prvi transporter 5.

1

[0064] Prvi transporter 5 i drugi transporter 7 nalaze se upravno jedan u odnosu na drugi, a uređaj 9 za promenu pravca menja pravac transporta pneumatika T od drugog transportera 7 ka prvom transporteru 5.

[0065] Prvi transporter 5 i drugi transporter 7 su dobro poznate tehnologije (na primer, valjkasti transporteri) i uključuju transportnu površinu 5a za transport pneumatika T. Uređaj 9 za promenu pravca su dobro poznate tehnologije (na primer, valjkasti transporter i lančani transporter koji se podiže kroz valjkasti transporter). Elementi svakog uređaja su proizvoljno izostavljeni radi pojednostavljenja crteža.

[0066] U nastavku, pravac u kome se proteže prvi transporter 5 označava se kao prvi pravac (strelica Y), a pravac u kome se proteže drugi transporter 7 označava se kao drugi pravac (strelica X).

(3) Uređaj za centriranje i slaganje

[0067] Transportni sistem 1 sadrži uređaj 11 za centriranje i slaganje. Uređaj 11 za centriranje i slaganje je uređaj koji slaže pneumatike T dok ih centrira. Naslagani pneumatici T se kasnije ubacuju direktno u stalak (nije prikazano) sa robotskim rukama (nije prikazano) ili drugim uređajima. Ako pneumatici T nisu precizno centrirani, pneumatici se mogu nagnuti i srušiti kada robotske ruke drže više pneumatika T. Zbog toga je potrebno precizno centriranje. Uređaj 11 za centriranje i slaganje ima za cilj da reši gore opisani problem (kasnije opisan).

(3-1) Prvi uređaj za pozicioniranje

[0068] Uređaj 11 za centriranje i slaganje uključuje prvi uređaj 13 za pozicioniranje (jedan primer prve jedinice za pozicioniranje). Prvi uređaj 13 za pozicioniranje je uređaj koji pozicionira jedan kraj pneumatika T koji se transportuje prvim transporterom 5, u prvom unapred određenom položaju u prvom pravcu.

[0069] Prvi uređaj 13 za pozicioniranje uključuje prvi graničnik 15. Prvi graničnik 15 je obezbeđen u prvom transporteru 5. Prvi graničnik 15 može da viri iznad transportne površine 5a prvog transportera 5 da bi se dodirnuo sa pneumatikom T, koja se transportuje prvim transporterom 5, u prvom pravcu. Prvi graničnik 15 pruža se u drugom pravcu.

[0070] Pozivajući se na Sl.2 i Sl.3, prvi uređaj 13 za pozicioniranje će biti posebno opisan. Sl. 2 i Sl.3 su šematski bočni prikazi prvog uređaja za pozicioniranje.

[0071] Prvi uređaj 13 za pozicioniranje uključuje prvi deo 17 za pokretanje graničnika, koji pomera prvi graničnik 15 između kontaktnog položaja gde prvi graničnik 15 viri iznad transportne površine 5a (Slika 2, jedan primer prve pozicije) i položaja za uklanjanje gde je prvi graničnik 15 pozicioniran ukoso nadole od kontaktnog položaja i ispod transportne površine 5a i nizvodno od kontaktnog dela u pravcu transporta (Sl. 3, jedan primer drugog položaja). Prva pogonska jedinica 17 je vazdušni cilindar, na primer.

[0072] U transportnom sistemu 1, prvi graničnik 15 se pomera, nakon što se naslanja na pneumatik T, iz kontaktnog položaja u položaj za uklanjanje. U ovom trenutku, pošto je položaj za uklanjanje udaljeniji od pneumatika T nego što je kontaktni položaj, malo je verovatno da prvi graničnik 15 primenjuje opterećenje na pneumatik T. Shodno tome, malo je verovatno da će se promeniti položaj ili orijentacija pneumatika T. Ako nije potrebno uzeti u obzir rotaciju ili habanje pneumatika T, prvi graničnik se vraća samo u vertikalnom pravcu.

(3-2) Drugi uređaj za pozicioniranje

[0073] Uređaj 11 za centriranje i slaganje sadrži drugi uređaj 23 za pozicioniranje (jedan primer druge jedinice za pozicioniranje). Drugi uređaj 23 za pozicioniranje je uređaj koji postavlja kraj pneumatika T na drugi unapred određen položaj u drugom pravcu.

[0074] Drugi uređaj 23 za pozicioniranje sadrži drugi graničnik 25. Drugi graničnik 25 je obezbeđen na jednoj strani u drugom pravcu (donja strana na Sl.1) u uređaju 9 za promenu smera. Drugi graničnik 25 može da viri iznad transportne površine 5a uređaja 9 za menjanje smera da bi došao u kontakt sa jednom bočnom površinom pneumatika T.

[0075] Drugi uređaj 23 za pozicioniranje uključuje pogonsku jedinicu 77 (Slika 10). Pogonska jedinica 77 pomera drugi graničnik 25 između kontaktnog položaja gde drugi graničnik 25 viri iznad transportne površine 5a (jedan primer trećeg položaja) i položaja za uklanjanje dalje od pneumatika T dalje nego što je kontaktni položaj u drugom pravcu (jedan primer četvrtog položaja). Pogonska jedinica 77 može biti ista kao prva jedinica za pokretanje graničnika 17 prvog uređaja 13 za pozicioniranje, ili može da koristi strukturu koja uklanja drugi graničnik 25 bočno. Ako nije neophodno uzeti u obzir rotaciju pneumatika T, drugi graničnik 25 ne mora da se uklanja.

[0076] Uređaj 9 za promenu smera pomera, uzvodno od prvog uređaja 13 za pozicioniranje u pravcu transporta, pneumatik T prema jednoj strani drugog pravca (nadole na Sl.1 i prema drugom graničniku 2). Shodno tome, pneumatik T dolazi u kontakt sa drugim graničnikom 25 i postavlja se u drugi pravac.

[0077] Nakon toga, drugi graničnik 25 se pomera iz kontaktnog položaja u položaj za uklanjanje. U ovom trenutku, pošto je kontaktni položaj udaljeniji od pneumatika T u drugom pravcu nego što je položaj za uklanjanje, nije verovatno da će drugi graničnik 25 primeniti opterećenje na pneumatik T. Shodno tome, malo je verovatno da će se promeniti položaj ili orijentacija pneumatika T.

[0078] I nakon toga, pneumatik T se transportuje na prvom transporteru 5 duž prvog pravca ka prvom uređaju 13 za pozicioniranje. U ovom trenutku, pošto prvi transporter 5 nije opremljen vođicom na zadnjoj strani u drugom pravcu (na donjoj strani na Sl.1), pneumatik T se transportuje dok kretanje ili položaj pneumatika nije promenjeno.

[0079] Zatim se pneumatik T postavlja na položaj 61 za slaganje (položaj stezanja) u prvom pravcu pomoću prvog graničnika 15. Položaj 61 za slaganje je položaj u kom je pneumatik T zaustavljen i zauzima mesto uzvodno od prvog graničnika 15 u pravcu transporta. Shodno tome, pneumatik T je zaustavljen prvim graničnikom 15 na položaju za slaganje 61 na prvom transporteru 5, pod uslovima gde je pozicionirana u prvom i drugom pravcu.

(3-3) Uređaj za slaganje

[0080] Pozivajući se na Sl.4 i Sl.5, biće objašnjen uređaj za slaganje. Na Sl.4 je šematski prikaz u perspektivi uređaja za slaganje. Na Sl.5 je šematski prikaz s prednje strane uređaja za slaganje.

[0081] Uređaj 11 za centriranje i slaganje sadrži uređaj 31 za slaganje. Uređaj 31 za slaganje je uređaj koji slaže pneumatike T koje su centrirani.

[0082] Uređaj 31 za slaganje uključuje par stubova 31a i plafonski deo 31b koji ima gornji deo za povezivanje stubova 31a. Par stubova 31a je raspoređen sa obe strane prvog transportera 5 i postavlja položaj 61 za slaganje prvog transportera 5.

[0083] Uređaj 31 za slaganje sadrži prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje. Prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje su elementi koji stežu jedan ili više pneumatika T. Prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje obuhvataju kontaktne površine, koje imaju unapred određenu dužinu u vertikalnom pravcu i oblik luka u prikazu odozgo. Prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje mogu istovremeno da stežu jedan pneumatik T ili naslaganih 2-10 pneumatika T za držanje, na primer. U drugom pravcu, prvi deo 33a za stezanje je blizu drugog uređaja 23 za pozicioniranje.

[0084] Uređaj 31 za slaganje sadrži prvi pogonski uređaj 34a u horizontalnom pravcu i drugi pogonski uređaj 34b u horizontalnom pravcu, kao što je prikazano na Sl.5, koji pomeraju prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje u horizontalnom pravcu. Prvi pogonski uređaj 34a u horizontalnom pravcu i drugi pogonski uređaj 34b u horizontalnom pravcu obuhvataju prva kolica 35a i druga kolica 35b, prvi lanac 36a i drugi lanac 36b za horizontalno pokretanje prvih kolica 35a i drugih kolica 35b, prvi lančanik 37a i drugi lančanik 37b, treći lančanik 38a i četvrti lančanik 38b i prvi motor 39a za stezanje i drugi motor 39b za stezanje.

[0085] Uređaj 31 za slaganje sadrži prvi uređaj 41a za podizanje i drugi uređaj 41b za podizanje. Prvi uređaj 41a za podizanje i drugi uređaj 41b za podizanje su par uređaja koji

1

podižu prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje respektivno. Prvi uređaj 41a za podizanje i drugi uređaj 41b za podizanje postavljeni su u donjim delovima prvog pogonskog uređaja 34a u horizontalnom pravcu i drugog pogonskog uređaja 34b u horizontalnom pravcu, respektivno.

[0086] Prvi uređaj 41a za podizanje uključuje prvi donji lančanik 42a (jedan primer donjeg elementa) koji se nalazi ispod u vertikalnom pravcu, prvi gornji lančanik 43a (jedan primer gornjeg elementa) koji se nalazi iznad u vertikalnom pravcu i prvi lanac 44a (jedan primer spojnog elementa) koji povezuje prvi donji lančanik 42a i prvi gornji lančanik 43a. Prvi deo 33a za stezanje je fiksiran za prvi lančanik 44a . Prvi uređaj 41a za podizanje dalje uključuje prvi motor 45a za podizanje, koji pokreće prvi gornji lančanik 43a da bi pomerao prvi deo 33a za stezanje između gornjeg i donjeg položaja. Prvi uređaj 41a za podizanje dalje uključuje prvi deo 46a za vođenje koji vodi prvi deo 33a za stezanje duž vertikalnog pravca.

[0087] Drugi uređaj 41b za podizanje uključuje drugi donji lančanik 42b (jedan primer donjeg elementa) koji se nalazi ispod u vertikalnom pravcu, drugi gornji lančanik 43b (jedan primer gornjeg elementa) koji se nalazi iznad u vertikalnom pravcu i drugi lančanik 44b (jedan primer spojnog elementa) koji povezuje drugi donji lančanik 42b i drugi gornji lančanik 43b. Za drugi lančanik 44b, drugi deo 33b za stezanje je fiksiran. Drugi uređaj za podizanje 41b dalje uključuje drugi motor 45b za podizanje, koji pokreće drugi gornji lančanik 43b da bi pomerao drugi deo 33b za stezanje između gornjeg i donjeg položaja. Drugi uređaj 41b za podizanje dalje uključuje drugi deo 46b za vođenje koji vodi drugi deo 33b za stezanje u vertikalnom pravcu.

[0088] Treba napomenuti da "gornji položaji prvog steznog dela 33a i drugog steznog dela 33b" znači da su donji krajevi prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje postavljeni na visini tako da ne ometaju neki pneumatik T1. Gornji položaj može biti, na primer, gornji položaj koji odgovara visini najvećeg pneumatika T, ili gornji položaj koji odgovara vrsti pneumatika T.

[0089] Dalje treba napomenuti da "niži položaji prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje" označavaju visinu na kojoj prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje ne ometaju prvi transporter 5 kada prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje i stegnu pneumatik T na prvom transporteru 5.

[0090] Kao što je prikazano na Sl.5, prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje su obezbeđeni tako da, u donjem položaju, donji krajevi prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje budu niži od prvog donjeg lančanika 42a i drugog donjeg lančanika 42b. Shodno tome, prvi deo 33a za stezanje i drugi deo za stezanje 33b mogu stegnuti pneumatik T na najnižem delu između više nivoa pneumatika T.

[0091] Kao što je prikazano na Sl. 5, prvi donji lančanik 42a i drugi donji lančanik 42b postavljeni su na položaju višem od gornje površine pneumatika T na najvišem položaju. Shodno tome, iako se u ovom izvođenju prvi donji lančanik 42a i drugi donji lančanik 42b nalaze iznad prvog transportera 5, prvi donji lančanik 42a i drugi donji lančanik 42b ne sprečavaju transport pneumatika T.

[0092] Uređaj 31 za slaganje sadrži prvi senzor 73a stezanja i drugi senzor 73b stezanja (Sl.

6, Sl.10). Prvi senzor 73a stezanja i drugi senzor 73b stezanja su senzori koji detektuju stezanje pneumatika T od strane prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje. Prvi senzor 73a za stezanje i drugi senzor 73b za stezanje su optički transmisioni senzori koji se nalaze u prvom delu 33a za stezanje i drugom delu 33b za stezanje. Vrste senzora uopšte nisu ograničene. Za detektovanje kontakta prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje sa pneumatikom T, dostupni su senzori dodira.

[0093] Kao što je prikazano na Sl.6, svaki prvi senzor 73a stezanja i drugi senzor 73b stezanja su konfigurisani elementom za projektovanje svetlosti i elementom za prijem svetlosti koji se nalaze na desnoj i levoj strani prednjih kontaktnih površina prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje.

[0094] Uređaj 31 za slaganje uključuje senzor 74 visine pneumatika (Sl.10, jedan primer jedinice za opažanje) koji opaža visinu pneumatika T. Senzor 74 visine pneumatika je transmisioni optički ili refleksijski optički senzor postavljen u pravcu visine. Vrste senzora uopšte nisu ograničene. Dostupan je senzor za merenje udaljenosti postavljen iznad pneumatika T. Pored toga, lokacije senzora uopšte nisu ograničene. Pored toga, percepcija visine pneumatika T može biti sadržana u informacijama o pneumaticima od višeg kontrolera (nije prikazano).

[0095] Kontroler 71 kontroliše pogon prvog motora 45a za podizanje i pogon drugog motora 45b za podizanje, kao odgovor na visinu pneumatika T. Shodno tome, moguće je svesti na minimum energiju podizanja prvog steznog dela 33a i drugog steznog dela 33b, čime se poboljšava efikasnost rada.

[0096] Uređaj 31 za slaganje sadrži senzor 75 dolaska pneumatika (Sl. 10) koji detektuje dolazak pneumatika T u poziciju 61 za slaganje. Senzor 75 dolaska pneumatika je transmisioni optički ili refleksijski optički senzor koji se nalazi na obe strane prvog transportera 5. Vrste senzora uopšte nisu ograničene; dostupan je senzor dodira koji se nalazi u prvom graničniku 15 za detektovanje kontakta sa pneumatikom T.

1

(3-4) Operacija stezanja pneumatika pomoću prvog steznog dela i drugog steznog dela

[0097] Pozivajući se na Sl.6, biće objašnjena operacija stezanja pneumatika T pomoću prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje i uređaja 31 za slaganje. Sl.6 je šematski delimični prikaz odozgo za objašnjenje operacije stezanja uređaja za slaganje.

[0098] Sl.6 prikazuje više vrsta pneumatika T1-T5. Bilo koji od pneumatika T ima, nakon što se naslanja na prvi graničnik 15 prvog uređaja 13 za pozicioniranje, prvi deo t1 pneumatika (jedan primer prvog dela predmeta) blizu kraja koji je određen prvim uređajem 13 za pozicioniranje i drugi deo t2 pneumatika (jedan primer drugog dela predmeta) blizu kraja koji je određen drugim uređajem 23 za pozicioniranje. Položaj prvog dela t1 pneumatika u prvom pravcu je određen prvim graničnikom 15. Položaj drugog dela t2 pneumatika u drugom pravcu je prethodno određen drugim graničnikom 25 drugog uređaja 23 za pozicioniranje. Naročito, u ovom izvođenju, pretpostavlja se da se pneumatik T nije okretao na prvom transporteru 5. U ovom slučaju, deo koji je naslonjen na drugi graničnik 25 pneumatika T je drugi deo t2 u položaju 61 slaganja. Na Sl.6, prikazani su samo prvi deo t1 i drugi deo t2 pneumatika T5.

[0099] Pozivajući se na Sl.7-Sl.9, pneumatik T1 će biti objašnjen kao primer. Fig.7-SI.9 su šematski delimični prikazi odozgo za objašnjenje operacije stezanja uređaja za slaganje. Pneumatik T1 je pneumatik koji ima najmanju veličinu (tj. ima najkraći spoljni prečnik).

[0100] Prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje prolaze kroz prvi deo t1 pneumatika i drugi deo t2 pneumatika T1 da bi stegle bočne površine pneumatika T. Konkretno, prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje izvode stezanje duž sredine prave linije P koja povezuje prvi deo t1 pneumatika i drugi deo t2 pneumatika, nagnut ukoso prema prvom pravcu. Tačnije, prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje izvode stezanje u trećem pravcu (pravac u kome se pruža prava linija Q, pravac stezanja) horizontalno upravno na pomenutu pravu liniju P. Tačnije, prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje, prolazi između prvog dela t1 i drugog dela t2 pneumatika (konkretno, između prvog dela t1 pneumatika i drugog dela t2 pneumatika u pravoj liniji P) da stegnu pneumatik T1 u pravcu koji definiše 45 stepeni u odnosu na prvi pravac. Pošto centar u pravcu stezanja odgovara centru pneumatika T1, prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje mogu precizno da stegnu pneumatik T1 čak i ako pneumatik T1 ima različite spoljne prečnike. Pored toga, prvi uređaj 13 za pozicioniranje i uređaj 31 za slaganje mogu biti kompaktni.

[0101] U izvođenju, bez obzira na vrstu pneumatika T, centar u pravcu stezanja odgovara centru pneumatika T1. Razlog je što pozicioniranje u dve tačke omogućava određivanje centra pošto je pneumatik T kružan.

[0102] Sledeće, operacija stezanja pneumatika će biti objašnjena korak po korak.

1

[0103] Na početku, kao što je prikazano na Sl. 7, pneumatik T1 je postavljen prvim graničnikom 15.

[0104] Zatim, kao što je prikazano na Sl.8, prvi deo 33a za stezanje se pomera u poziciju gde se približava ili dolazi u kontakt sa bočnom površinom pneumatika T1.

[0105] Na kraju, kao što je prikazano na Sl. 9, drugi deo 33b za stezanje se pomera do položaja gde dolazi u kontakt sa bočnom površinom pneumatika T1, i dalje se pomera prema prvom delu 33a za stezanje da bi pneumatik T1 bio stegnut između drugog dela 33b i prvog dela 33a za stezanje.

[0106] Kao što je gore opisano, pošto je prvi deo 33a za stezanje postavljen u položaj stezanja (bez obzira na veličinu pneumatika), a zatim drugi deo 33b za stezanje steže pneumatik T, pneumatik T se ne gura da se pomeri. Razlog je taj što je prvi deo 33a za stezanje na istoj strani drugog uređaja 23 za pozicioniranje u drugom pravcu. Ako bi drugi deo 33b za stezanje bio referentni za razliku od izvođenja, pneumatik T bi se vukao, čime bi se pogoršala vremenska efikasnost i okretao pneumatik T.

(4) Kontrolna konfiguracija uređaja za slaganje

[0107] Pozivajući se na Sl.10, biće opisana kontrolna konfiguracija uređaja 31 za slaganje. Sl. 10 je blok dijagram koji ilustruje kontrolnu konfiguraciju uređaja za slaganje.

[0108] Uređaj 31 za slaganje sadrži kontroler 71. Kontroler 71 je računarski sistem koji uključuje procesor (npr. CPU), uređaj za skladištenje (npr. ROM, RAM, HDD, SSD, itd.) i različite interfejse (npr. A/D konvertor, D/A konvertor, komunikacioni interfejs itd.). Kontroler 71 izvršava program uskladišten u jedinici za skladištenje (koja odgovara delu ili celoj oblasti skladištenja uređaja za skladištenje) kako bi izvršio različite kontrolne operacije.

[0109] Kontroler 71 može da se sastoji od jednog procesora ili može da se sastoji od više procesora nezavisnih jedan od drugog za pojedinačne kontrole.

[0110] Neke ili čitave funkcije pojedinačnih elemenata kontrolera 71 mogu biti realizovane kao program koji može da se izvrši od strane računarskog sistema koji čini kontroler 71. Osim toga, neke od funkcija pojedinačnih elemenata kontrolera 71 mogu biti ostvarene korišćenjem posebno prilagođenih IC (integrisanih kola).

[0111] Kontroler 71 povezan je sa prvom jedinicom 17 za pokretanje graničnika, prvim motorom 45a za podizanje, drugim motorom 45b za podizanje, prvim motorom 39a za stezanje, drugim motorom 39b za stezanje, prvim senzorom 73a stezanja, drugim senzorom73b stezanja, senzorom 74 visine pneumatika, i senzorom 75 dolaska pneumatika.

1

[0112] Iako nije prikazano, kontroler 71 je povezan sa senzorima za detekciju veličine, oblika i položaja pneumatika T, senzorima za detekciju stanja uređaja i prekidačima i uređajima za unos informacija.

(5) Operacija kontrole slaganja

[0113] Pozivajući se na Sl.11 i Sl.12-Sl.24, biće opisana operacija kontrole slaganja. Na Sl.

11 je dijagram toka koji ilustruje operaciju kontrole slaganja. Sl.12-Sl.24 su šematski prikazi koji ilustruju jedno stanje rada para delova za stezanje tokom operacije slaganja.

[0114] Kontrolni dijagram toka opisan u nastavku je primer, i svaki korak može biti izostavljen i zamenjen po potrebi. Dalje, više koraka može biti izvršeno istovremeno, ili se neki ili svi koraci mogu izvršiti na način koji se preklapa.

[0115] Štaviše, svaki blok kontrolnog dijagrama toka nije ograničen na jednu kontrolnu operaciju, već se može zameniti sa više kontrolnih operacija predstavljenih većim brojem blokova.

[0116] Operacija svakog uređaja je rezultat komande od kontrolera 71 svakom uređaju, a operacija je predstavljena svakim korakom softvera/aplikacije.

[0117] Serija operacija među operacijama kontrole slaganja opisanim u nastavku je slaganje iste veličine (vrste) pneumatika T, i slaganje različitih veličina (vrsta) pneumatika nakon serije operacija. Međutim, nije potrebno menjati veličinu (vrstu) pneumatika za svaku seriju operacija.

[0118] Pored toga, pre sledeće operacije, svaki od pneumatika T je pozicioniran u drugom pravcu pomoću drugog uređaja 23 za pozicioniranje.

[0119] U koraku S1, prvi graničnik 15 se pomera u kontaktni položaj. Konkretno, kontroler 71 kontroliše prvu jedinicu 17 za pokretanje graničnika da izvrši kretanje.

[0120] U koraku S2, proces čeka da pneumatik T stigne na položaj 61 slaganja. Kontroler 71 određuje dolazak pneumatika T na osnovu signala detekcije sa senzora 75 dolaska pneumatika. Kao što je prikazano na Sl.12-Sl.13, ako pneumatik T stigne, proces prelazi na korak S3.

[0121] U koraku S3, izvodi se operacija stezanja u kojoj prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje stežu pneumatik T. Konkretno, kao što je prikazano na Sl. 14, na početku, prvi deo 33a za stezanje se pomera u položaj u kom je blizu ili se naslanja na bočnu površinu pneumatika T. Zatim, kao što je prikazano na Sl.15, drugi deo 33b za stezanje se pomera do položaja gde dolazi u kontakt sa bočnom površinom pneumatika T, a zatim se dalje pomera

1

tako da gurne pneumatik T na prvi deo 33a za stezanje. Konkretno, kontroler 71 kontroliše prvi motor 39a za stezanje i drugi motor 39b za stezanje da bi izvršili operaciju.

[0122] Kao što je gore opisano, kontroler 71 upravlja prvim motorom 39a za stezanje i drugim motorom 39b za stezanje da bi pomerao prvi deo 33a za stezanje u položaj gde dolazi u kontakt sa ili blizu pneumatika T, a zatim drugi deo 33b za stezanje gura pneumatik T da bi ga stegao između prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje. U ovom slučaju, pošto se prvi deo 33a za stezanje pomera prvo do unapred određenog položaja gde se naslanja na ili je blizu pneumatika T, kontrola kretanja prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje postaje lakša.

[0123] U koraku S4, proces čeka kraj operacije stezanja. Kontroler 71 određuje kraj operacije stezanja na osnovu signala detekcije od, na primer, drugog senzora 73b stezanja, količine kretanja drugog dela 33b za stezanje nakon prijema signala detekcije, ili obrtnog momenta drugog motora 39b za stezanje.

[0124] U koraku S5, kao što je prikazano na Sl.16, prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje se podižu da bi podigli pneumatik T. Konkretno, kontroler 71 kontroliše prvi motor 45a za podizanje i drugi motor 45b za podizanje da bi izvršili operaciju.

[0125] U koraku S6, proces čeka da sledeći pneumatik T stigne na položaj 61 slaganja. Kontroler 71 određuje dolazak pneumatika T na osnovu signala detekcije sa senzora 75 dolaska pneumatika. Kao što je prikazano na Sl.17, ako stigne sledeći pneumatik T, proces prelazi na korak S7.

[0126] U koraku S7, kao što je prikazano na Sl.18, prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje se spuštaju da bi spustili držani pneumatik T na donji pneumatik T. Konkretno, kontroler 71 kontroliše prvi motor 45a za podizanje i drugi motor 45b za podizanje da bi izvršili operaciju. U ovom trenutku, pošto je bilo koji od pneumatika T postavljen u dve tačke pomoću prvog uređaja 13 za pozicioniranje i drugog uređaja 23 za pozicioniranje, mogu se precizno centrirati jedna u odnosu na drugu tokom slaganja.

[0127] U koraku S8, kao što je prikazano na Sl.19, prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje napuštaju pneumatic T bočno da bi oslobodili stezanje. Konkretno, kontroler 71 kontroliše prvi motor 39a za stezanje i drugi motor 39b za stezanje da bi izvršili operaciju. Pokretne količine prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje mogu se kontrolisati pomoću tajmera. Prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje su razdvojeni, krećući se na istom rastojanju ili različitim rastojanjima.

[0128] U koraku S9, određuje se da li je operacija slaganja završena ili ne. Ako je završena, proces se završava. Ako nije završena, proces se vraća na korak S3.

1

[0129] U koraku S10, prvi graničnik 15 se pomera u položaj za uklanjanje. Konkretno, kontroler 71 kontroliše prvu jedinicu 17 za pogon graničnika da bi izvršio operaciju.

[0130] Kao rezultat, prvi transporter 5 transportuje naslagane pneumatike T nizvodno u pravcu transporta.

[0131] Koraci S3-S8 se ponavljaju nekoliko puta. Na primer, u koraku S3, Sl.20-Sl.22, vrši se operacija stezanja pneumatika T. U koraku S5, kao što je prikazano na Sl.23, pneumatik T je podignut. U koraku S6, kao što je prikazano na Sl.24, proces dalje čeka da stigne sledeći pneumatik T. U nastavku, dalje objašnjenje će biti izostavljeno.

[0132] U transportnom sistemu 1, prvi pravac pneumatika T je određen prvim uređajem 13 za pozicioniranje, a položaj pneumatika T u drugom pravcu je određen drugim uređajem 23 za pozicioniranje. Zatim, deo pneumatika T između prvog dela t1 pneumatika i drugog dela t2 pneumatika je stegnut pomoću para delova za pozicioniranje. Shodno tome, moguće je precizno stegnuti pneumatike T različitih spoljašnjih prečnika.

[0133] Biće opisana operacija nakon slaganja pneumatika T.

[0134] Posle slaganja, na primer, naslagani pneumatici T se transportuju zajedno pomoću transportnog aparata koji podržava unutrašnji prečnik pneumatika T (ili podržava donji deo pneumatika T).

[0135] Iako se naslagani pneumatici T nalaze delimično na jednoj strani u drugom pravcu, centri pneumatika su poravnati sa položajem prenosa pomoću istog mehanizma kao i transporter za podešavanje u drugom pravcu.

[0136] Shodno tome, transportni uređaj može da podrži pneumatike T u fiksnom položaju.

2. Drugo izvođenje (modifikacija drugog uređaja za pozicioniranje)

[0137] Iako, u prvom izvođenju, drugi uređaj za pozicioniranje dolazi u kontakt sa pneumatikom T da bi pozicionirao kraj pneumatika T na drugi unapred određen položaj u drugom pravcu, drugi uređaj za pozicioniranje može pozicionirati pneumatik T u drugom pravcu beskontaktnim metodom.

[0138] Pozivajući se na Sl.25-Sl.28, drugo izvođenje će biti opisano kao takav primer. Na Sl.

25 je šematski prikaz odozgo transportnog sistema u drugom izvođenju. Na Sl.26 je šematski prikaz drugog uređaja za pozicioniranje. Na Sl. 27 je blok dijagram koji ilustruje kontrolnu konfiguraciju drugog uređaja za pozicioniranje. Na Sl.28 je dijagram toka koji ilustruje drugu operaciju kontrole pozicioniranja. Sl.27 prikazuje ograničenu konfiguraciju neophodnu samo za donji opis, za razliku od Sl.10 u prvom izvođenju.

2

[0139] Treba napomenuti da su osnovne strukture i operacije drugog izvođenja iste kao i one kod prvog izvođenja; različite tačke će uglavnom biti opisane u nastavku.

[0140] Transportni sistem 1A sadrži, kao što je prikazano na Sl. 25, drugi uređaj 81 za pozicioniranje (jedan primer druge jedinice za pozicioniranje). Drugi uređaj 81 za pozicioniranje je uređaj koji postavlja kraj pneumatika T na drugi unapred određen položaj u drugom pravcu.

[0141] Drugi uređaj 81 za pozicioniranje sadrži treći transporter 83 (jedan primer transportera za podešavanje u drugom pravcu) koji transportuje predmet u prvom pravcu. Treći transporter 83 se nalazi na prvom transporteru 5 uzvodno od prvog uređaja 13 za pozicioniranje u pravcu transporta (prvi pravac). Treći transporter 83 je valjkasti transporter sličan prvom transporteru 5, a pokreće ga pogonski izvor koji se razlikuje od prvog transportera 5. Treći transporter 83 je predviđen tako da može da se pomera u odnosu na prvi transporter 5 u drugom pravcu. Konkretno, treći transporter 83 se nalazi na šinama koje se protežu u drugom pravcu, na primer.

[0142] Drugi uređaj za pozicioniranje 81 uključuje jedinicu 85 za detekciju položaja u drugom pravcuu (jedan primer jedinice za detekciju položaja u drugom pravcu), koja, kao što je prikazano na Sl.27, detektuje položaj predmeta u drugom pravcu beskontaktnom metodom. Konkretno, jedinica 85 za detekciju položaja u drugom pravcu detektuje, u drugom uređaju 81 za pozicioniranje (drugim rečima, u trećem transporteru 83), položaj pneumatika T u drugom pravcu. Jedinica 85 za detekciju položaja u drugom pravcu može biti uređaj za snimanje kao što je fotoelektrični senzor, kamera, na primer.

[0143] Drugi uređaj 81 za pozicioniranje sadrži, kao što je prikazano na Sl.27, mehanizam 87 za pomeranje transportera. Mehanizam 87 za pomeranje transportera pomera, na osnovu informacija iz jedinice 85 za detekciju položaja u drugom pravcu, drugi transporter u drugom pravcu tako da postavlja pneumatik T na željenu poziciju u drugom pravcu. Konkretno, mehanizam 87 za pomeranje transportera sadrži motor (nije prikazan) i mehanizam za prenos snage (nije prikazan).

[0144] Transportni sistem 1A sadrži, kao što je prikazano na Sl.27, jedinicu 89 za detekciju položaja u prvom pravcu koja detektuje dolazak pneumatika T na drugi uređaj 81 za pozicioniranje. Jedinica 89 za detekciju položaja u prvom pravcu je, na primer, fotoelektrični senzor. Pneumatik T se postavlja u prvom pravcu kontaktom sa graničnikom, na primer.

[0145] Pozivajući se na Sl. 28, biće opisana operacija kontrole pozicioniranja u drugom pravcu. Pretpostavlja se da je pneumatik T pomeren prvim transporterom 5 prema prvom uređaju 13 za pozicioniranje.

[0146] U koraku S21, proces čeka da pneumatik T stigne do drugog uređaja 81 za pozicioniranje. Konkretno, kontroler 71 vrši određivanje na osnovu detektovanja signala iz jedinice 89 za detekciju položaja u prvom pravcu.

[0147] U koraku S22, rad trećeg transportera 83 je zaustavljen. Konkretno, kontroler 71 zaustavlja treći transporter 83. Shodno tome, pneumatik T se zaustavlja na trećem transporteru 83.

[0148] U koraku S23, detektuje se položaj pneumatika T u drugom pravcu. Konkretno, kontroler 71 vrši određivanje na osnovu signala detekcije iz jedinice 85 za detekciju položaja u drugom pravcu.

[0149] U koraku S24, određuje se da li je ili ne položaj pneumatika T u drugom pravcu postavljen na unapred određenom položaju. Prethodno određeni položaj je onaj koji je određen, na primer, drugim uređajem 23 za pozicioniranje, ili položaj koji odgovara kraju pneumatika T koji je određen drugim uređajem 23 za pozicioniranje u drugom pravcu. Unapred određen položaj može biti položaj stezanja, tj. određen položaj na prvom transporteru 5 u drugom pravcu. Ako je postavljen na unapred određen položaj, proces prelazi na korak S25. Ako se pomeri sa unapred određenog položaja, proces prelazi na korak S26.

[0150] U koraku S25, startuje se kretanje trećeg transportera 83. Konkretno, kontroler 71 pokreće treći transporter 83.

[0151] U koraku S26, mehanizam 87 za kretanje transportera pokreće treći transporter 83, kao što je prikazano na Sl.26, da bi pomerio pneumatik T na bilo koju stranu u drugom pravcu do željenog položaja u drugom pravcu. Konkretno, kontroler 71 kontroliše mehanizam 87 za kretanje transportera da bi pokretao treći transporter 83.

[0152] U transportnom sistemu 1A, mehanizam 87 za kretanje transportera pomera treći transporter 83 u drugom pravcu da bi se kraj pneumatika T u drugom pravcu postavio na drugi unapred određen položaj. Pneumatik T se ne pomera u odnosu na treći transporter 83 kada se pneumatik T pomera u drugom pravcu, tako da je položaj pneumatika T u drugom pravcu tačno pozicioniran.

[0153] Kao modifikacija drugog izvođenja, drugi uređaj 23 za pozicioniranje može biti izostavljen.

[0154] Kao modifikacija drugog izvođenja, treći transporter može biti lančani transporter koji može da ide ili da se povlači kroz valjke prvog transportera 5, na primer. U ovom slučaju, treći transporter privremeno zaustavlja pneumatik T koji je transportovan na prvom transporteru 5, zatim štrči iznad transportne površine 5a prvog transportera 5 da bi podigao pneumatik T, i na kraju pogoni pneumatik T pod ovim uslovom da se kreće u drugom pravcu. Nakon toga, treći transporter se povlači ispod transportne površine 5a prvog transportera 5 da bi preneo pneumatik T na prvi transporter 5.

3. Treće izvođenje

[0155] Pozivajući se na Sl.29-Sl.34, treće izvođenje će biti opisano kao modifikacija drugog izvođenja. Sl.29, 31-34 su šematski prikazi odozgo koji ilustruju operacije drugog uređaja za pozicioniranje u trećem izvođenju. Na Sl. 30 je blok dijagram koji ilustruje kontrolnu konfiguraciju drugog uređaja za pozicioniranje.

[0156] Transportni sistem 1A sadrži, kao što je prikazano na Sl. 29, drugi uređaj 81A za pozicioniranje (jedan primer druge jedinice za pozicioniranje). Drugi uređaj 81A za pozicioniranje je uređaj koji pozicionira kraj pneumatika T u drugom pravcu na drugi unapred određen položaj.

[0157] Drugi uređaj 81A za pozicioniranje sadrži treći transporter 83A (jedan primer transportera za podešavanje u drugom pravcu) koji transportuje pneumatik T u prvom pravcu. Treći transporter 83A se nalazi, u prvom transporteru 5A, uzvodno od prvog uređaja za pozicioniranje u pravcu transporta (prvi pravac). Treći transporter 83A je valjkasti transporter sličan prvom transporteru 5A, i pokreće ga pogonski izvor različit od onog koji pokreće prvi transporter 5A. Treći transporter 83A je predviđen tako da se može pomerati u drugom pravcu u odnosu na prvi transporter 5A. Konkretno, treći transporter 83A se nalazi na šinama (nisu prikazane) koje se protežu u drugom pravcu, na primer.

[0158] Drugi uređaj 81A za pozicioniranje sadrži, kao što je prikazano na Sl.30, mehanizam 87A za pomeranje transportera (jedan primer mehanizma za kretanje). Mehanizam 87A za pomeranje transportera pomera treći transporter 83A u drugom pravcu tako da postavi pneumatik T na željeni položaj u drugom pravcu. Konkretno, mehanizam za pomeranje transportera 87 sadrži motor (nije prikazan) i mehanizam za prenos snage (nije prikazan).

[0159] Drugi uređaj 81A za pozicioniranje sadrži, kao što je prikazano na Sl.29, senzor 85A položaja u drugom pravcu (jedan primer jedinice za detekciju položaja u drugom pravcu) koji detektuje položaj predmeta u drugom pravcu beskontaktnom metodom. Konkretno, senzor 85A položaja u drugom pravcu detektuje, u drugom uređaju 81A za pozicioniranje (drugim rečima, u trećem transporteru 83A), položaj u drugom pravcu pneumatika T. Senzor 85A položaja u drugom pravcu je, na primer, fotoelektrični senzor.

[0160] Konkretno, senzor 85A položaja u drugom pravcu nalazi se na jednoj strani trećeg transportera 83A u drugom pravcu, i uključuje element 85A1 za projektovanje svetlostii element 85A2 za prijem svetlostikoji formiraju optičku osu koja se proteže u prvom pravcu, i

2

ram 85A3. Ram 85A3 sadrži prvi deo koji se pruža u prvom pravcu i par drugih delova koji se protežu od krajeva prvog dela u drugom pravcu.

[0161] Drugi uređaj 81A za pozicioniranje sadrži, kao što je prikazano na Sl.30, mehanizam 88A za kretanje senzora (jedan primer mehanizma za kretanje jedinice za detekciju). Mehanizam 88A za pomeranje senzora pomera drugom pravcu senzor 85A položaja u drugom pravcu u između položaja za detekciju i položaja za uklanjanje. Konkretno, mehanizam 88A za kretanje senzora uključuje motor (nije prikazan) i mehanizam za prenos snage (nije prikazan).

[0162] U položaju za uklanjanje, kao što je prikazano na Sl.29, senzor 85A položaja u drugom pravcu nalazi se izvan u drugom pravcu (daleko od trećeg transportera 83A). Drugim rečima, bez obzira na položaj u drugom pravcu trećeg transportera 83A, senzor 85A položaja u drugom pravcu je potpuno izmešten sa trećeg transportera 83A u drugom pravcu.

[0163] U položaju za detekciju, kao što je prikazano na Sl.31, senzor 85A položaja u drugom pravcu nalazi se unutra u drugom pravcu (blizu trećeg transportera 83A). Tačnije, senzor 85A položaja u drugom pravcu je pozicioniran unutra u drugom pravcu od transportera 99A koji je nizvodno od trećeg transportera 83A u pravcu transporta.

[0164] Položaj optičke ose u poziciji detekcije je isti kao i unapred određen položaj koji je određen u drugom izvođenju. Položaj za detekciju je više prema unutra u drugom pravcu od transportera 99A. Transportni sistem 1A sadrži jedinicu za detekciju položaja u prvom pravcu 89A, kao što je prikazano na Sl.30, koji detektuje dolazak pneumatika T u drugi uređaj 81A za pozicioniranje. Jedinica 89A za detekciju položaja u prvom pravcu je, na primer, fotoelektrični senzor. Pozicioniranje pneumatika T u prvom pravcu može se izvesti dodirom graničnika, na primer.

[0165] Zatim će biti opisana operacija kontrole pozicioniranja u drugom pravcu. Pretpostavlja se da je pneumatik T pomeren prvim transporterom 5 prema prvom uređaju 13 za pozicioniranje.

[0166] Na početku, proces čeka da pneumatik T stigne do drugog uređaja 81A za pozicioniranje. Konkretno, kontroler 71A vrši određivanje zasnovano na signalima detekcije iz jedinice 89A za detekciju položaja u prvom pravcu. U ovom trenutku, pošto je senzor 85A položaja u drugom pravcu postavljen u položaj za uklanjanje, pneumatik T se nikada ne naslanja na senzor 85A položaja u drugom pravcu.

[0167] Zatim, kao što je prikazano na Sl. 29, pogon trećeg transportera 83A je zaustavljen. Konkretno, kontroler 71A zaustavlja treći transporter 83A. Shodno tome, pneumatik T se zaustavlja na trećem transporteru 83A.

[0168] Zatim, kao što je prikazano na Sl.31, senzor 85A položaja u drugom pravcu se pomera iz položaja za uklanjanje u položaj za detekciju. Konkretno, kontroler 71A pokreće mehanizam 88A za kretanje senzora.

[0169] Zatim, kao što je prikazano na Sl. 32, treći transporter 83A se pokreće u drugom pravcu. Zatim, ako senzor 85A položaja u drugom pravcu detektuje kraj pneumatika T u drugom pravcu, kretanje trećeg transportera 83A u drugom pravcu se zaustavlja. Kao rezultat toga, položaj pneumatika T u drugom pravcu se postavlja na unapred određenu poziciju. U ovom trenutku, jednostrani kraj pneumatika T u drugom pravcu je unutar oblasti drugog pravca transportera 99A koji je nizvodno u pravcu transporta.

[0170] Kao što je prikazano na Sl. 33, senzor 85A položaja u drugom pravcu se pomera iz položaja detekcije u položaj za uklanjanje. Konkretno, kontroler 71A pokreće mehanizam 88A za kretanje senzora.

[0171] Kao što je prikazano na Sl. 34, startuje se pokretanje trećeg transportera 83A i pneumatik T se pomera u prvom pravcu. Konkretno, kontroler 71 pokreće treći transporter 83. U ovom trenutku, pošto je senzor položaja 85A u drugom pravcu pozicioniran u položaju za uklanjanje, pneumatik T se nikada ne naslanja na senzor 85A položaja u drugom pravcu. Pored toga, pošto je jednostrani kraj pneumatika T u drugom pravcu postavljen unutar transportera 99A u drugom pravcu, nizvodno u pravcu transporta, pneumatik T se nikada ne naslanja na transporter 99A pozicioniran nizvodno u pravcu transporta.

[0172] U transportnom sistemu 1A, mehanizam 87 za pomeranje transportera pomera treći transporter 83A u drugom pravcu da bi pozicionirao kraj pneumatika T u drugom pravcu na drugi unapred određen položaj. Pošto se pneumatik T ne pomera u odnosu na treći transporter 83A kada se pneumatik T pomera u drugom pravcu kao što je gore opisano, položaj pneumatika T u drugom pravcu se može tačno odrediti.

4. Četvrto izvđenje (modifikacija prvog uređaja za pozicioniranje)

[0173] Iako se, u prvom izvođenju i drugom izvođenju, prvi uređaj za pozicioniranje naslanja na pneumatik T da bi pozicionirao kraj predmeta koji se transportuje transporterom na prvom unapred određenom položaju u prvom pravcu, prvi uređaj za pozicioniranje može pozicionirati pneumatik T u prvom pravcu beskontaktnom metodom.

[0174] Upravo takvo izvođenje, biće opisano kao treće izvođenje, pozivajući se na Sl.35. Na Sl. 35 prikazan je blok dijagram koji ilustruje kontrolnu konfiguraciju prvog uređaja za pozicioniranje u trećem izvođenju. U nastavku, Sl. 35 prikazuje ograničenu konfiguraciju neophodnu samo za objašnjenje, za razliku od Sl.10 u prvom izvođenju.

2

[0175] Osnovna struktura i rad trećeg izvođenja su isti kao oni iz prvog izvođenja; različite tačke će uglavnom biti opisane u nastavku.

[0176] U ovom izvođenju, za razliku od prvog izvođenja, položaj 61 za slaganje nije obezbeđen prvim graničnikom 15.

[0177] Prvi uređaj 91 za pozicioniranje sadrži senzor 93 položaja u prvom pravcu (jedan primer jedinice za detekciju položaja u prvom pravcu). Senzor 93 položaja u prvom pravcu je obezbeđen u položaju 61 za slaganje, i detektuje jedan kraj pneumatika T u prvom pravcu beskontaktnom metodom. Senzor 93 položaja u prvom pravcu je, na primer, fotoelektrični senzor.

[0178] Kada senzor 93 položaja u prvom pravcu detektuje kraj pneumatika T, kontroler 71 zaustavlja transport pneumatika T pomoću prvog transportera 5.

[0179] U transportnom sistemu, ako je kraj pneumatika T u prvom pravcu detektovan senzorom 93 položaja u prvom pravcu, prvi transporter 5 se zaustavlja tako da je kraj pneumatika T u prvom pravcu pozicioniran na prvom unapred određenom položaju.

[0180] Zatim se prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje pomere tako da grade 45 stepeni u odnosu na prvi pravac, koji je pravac transporta. Shodno tome, prvi uređaj 91 za pozicioniranje, kao i prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje mogu biti kompaktni.

5. Peto izvođenje

[0181] Pozivajući se na Sl. 36 i Sl. 37, biće opisano peto izvođenje. Na Sl. 36 je prikaz u perspektivi prvog dela za stezanje ili drugog dela za stezanje u petom izvođenju. Na Sl.37 je prikaz preseka prvog dela za stezanje ili drugog dela za stezanje u petom izvođenju.

[0182] Na unutrašnjim površinama donjih delova prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje, više konveksnih delova 101 (jedan primer konveksnog dela) je raspoređeno u obodnom pravcu. Konveksni deo 101 je odvojiva ravna ploča. Zahvaljujući njima, debljina donjih delova prvog dela 33a za stezanje i drugog dela 33b za stezanje su veća od ostalih delova.

[0183] Konveksni delovi 101 odgovaraju visini najnižeg pneumatika T. Shodno tome, kada se steže više pneumatika T, gornji pneumatici T su stegnuti delovima bez ploča prvog dela za stezanje i drugog dela za stezanje, a najniži pneumatik T je čvrsto stegnut konveksnim delovima 101. Pošto su gornji pneumatici T oslonjeni na najniži pneumatik T, nije neophodno da budu čvrsto stegnuti prvim delom za stzanje I drugim delom za stezanje.

[0184] Kao što je gore opisano, kada prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje stegnu pneumatik T, moguće je održati dovoljnu silu za stezanje najnižeg pneumatika T.

2

[0185] Nasuprot tome, donji delovi prvog dela za stezanje i drugog dela za stezanje nisu vođeni, tako da je teško održati njihovu vertikalnost. Zbog toga, deo za stezanje postaje nagnut ukoso u odnosu na vertikalni pravc, tako da može biti teško primeniti dovoljnu silu stezanja na donji deo pneumatika T od strane prvog dela za stezanje i drugog dela za stezanje.

[0186] Oblik, broj i položaj konveksnih delova nisu ograničeni na izvođenje.

6. Uobičajene stvari u izvođenjima

[0187] Izvođenje se može opisati na sledeći način.

[0188] Transportni sistem (transportni sistem 1, transportni sistem 1A, na primer) sadrži transporter (prvi transporter 5), kontrolnu jedinicu (kontroler 71, na primer), prvu jedinicu za pozicioniranje (prvi uređaj 13 za pozicioniranje, prvi uređaj 91 za pozicioniranje, na primer), drugu jedinicu za pozicioniranje (drugi uređaj 23 za pozicioniranje, drugi uređaj 81 za pozicioniranje, na primer), i par delova za stezanje (prvi deo 33a za stezanje i drugi deo 33b za stezanje, na primer).

[0189] Transporter ima transportnu površinu konfigurisanu da transportuje više vrsta kružnih artikala (na primer, pneumatik T) različitih veličina, u prvom pravcu.

[0190] Kontrolna jedinica kontroliše transporter za prenos.

[0191] Prva jedinica za pozicioniranje je konfigurisana da pozicionira kraj predmeta koji se transportuje transporterom, na prvi unapred određen položaj u prvom pravcu.

[0192] Druga jedinica za pozicioniranje postavlja kraj predmeta na drugi unapred određen položaj u drugom pravcu horizontalno upravno na prvi pravac.

[0193] Par delova za stezanje je obezbeđen na poziciji stezanja (položaj 61 za slaganje, na primer) ili blizu položaja stezanja. Delovi za stezanje prolaze između prvog dela predmeta (prvi deo t1 pneumatika, na primer) blizu kraja predmeta koji je određen prvom jedinicom za pozicioniranje i drugog dela predmeta (drugi deo t2 pneumatika, na primer) blizu kraja predmeta koji je određen od strane druge jedinice za pozicioniranje za stezanje bočnih površina proizvoda.

[0194] U transportnom sistemu, jedan kraj predmeta je pozicioniran na prvom unapred određenom položaju u prvom pravcu, a jedan kraj predmeta je postavljen na drugom unapred određenom položaju u drugom pravcu. Deo predmeta između prvog dela predmeta i drugog dela predmeta se zatim steže pomoću para delova za stezanje. Shodno tome, predmeti koji imaju različit spoljni prečnik mogu se precizno stegnuti.

2

7. Ostala izvođenja

[0195] Prethodno su opisana brojna izvođenja, ali ovaj pronalazak nije ograničen na ova izvođenja, i moguće su različite modifikacije u okviru obima definisanog u sledećim zahtevima. Konkretno, izvođenja i modifikovani primeri napisani u ovom opisu mogu se proizvoljno kombinovati po potrebi.

[0196] Ovaj pronalazak se može primeniti na razmeštanje kao i na slaganje. Na primer, razmeštanje se može izvršiti dok se vrši pozicioniranje kao u slaganju.

[0197] Drugi uređaj za pozicioniranje može da pozicionira predmet u drugom pravcu beskontaktnim metodom, umesto graničnika.

[0198] Prvi graničnik može biti smešten na prvom transporteru koji se pruža koso u drugom pravcu, a drugi graničnik može biti konfigurisan sa bočnim površinama prvog transportera, nizvodno od i blizu prvog graničnika. I u ovom slučaju, pravac stezanja parom delova za stezanje postaje kos u odnosu na prvi pravac.

[0199] Prvi graničnik i drugi graničnik mogu imati delimične strukture, koje se nalaze na prvom transporteru na istom položaju u prvom pravcu i udaljene jedna od druge u drugom pravcu. U ovom slučaju, prvi deo pneumatika i drugi deo pneumatika su raspoređeni u drugom pravcu, tako da pravac stezanja para delova za stezanje postaje prvi pravac.

[0200] Kružni artikli nisu ograničeni na pneumatike.

[0201] Prvi uređaj za pozicioniranje i drugi uređaj za pozicioniranje mogu biti postavljeni na transporteru, tako da su blizu jedan drugog.

[0202] Nema potrebe da se drugi graničnik uklanja.

[0203] Jedinica za pomeranje može biti transporter koji ima kosi pravac transporta ili potiskivač koji gura predmet, a da nije uređaj za menjanje smera.

[0204] Uređaj za pomeranje u horizontalnom pravcu mogu biti samohodna kolica.

[0205] Stezanje pneumatika može se opažati detekcijom obrtnog momenta motora za stezanje.

[0206] Par delova za stezanje može da se kreće istovremeno. U ovom slučaju, pošto je pneumatik postavljen na stranu pozicioniranja prvog dela 33a za stezanje, stezanje se izvodi sa prvim delom 33a za stezanje kao referencom. Pored toga, sve dok se stezanje vrši sa prvim delom 33a za stezanje kao referencom, drugi deo 33b za stezanje može početi da se pomera pre nego što se prvi deo 33a za stezanje pomeri. Prvi deo 33a za stezanje se pomera za konstantno rastojanje pomeranja.

2

[0207] Prvi graničnik se može proizvoljno pomeriti do položaja za uklanjanje dok je pneumatik stegnut delovima za stezanje.

[0208] Vođica može biti obezbeđena između drugog uređaja 23 za pozicioniranje i prvog uređaja 13 za pozicioniranje, na zadnjoj strani prvog transportera 5 u drugom pravcu. U ovom slučaju, pneumatik T može da se okreće i deo pneumatika T koji je naslonjen na drugi graničnik 25 možda neće postati drugi deo t2 pneumatika u položaju stezanja, na primer. Međutim, u drugom uređaju 23 za pozicioniranje, položaj drugog dela t2 pneumatika T u drugom pravcu je isti kao onaj u izvođenju.

INDUSTRIJSKA PRIMENLJIVOST

[0209] Ovaj pronalazak se može široko primeniti na transportne sisteme koji transportuju

više vrsta kružnih predmeta različitih veličina.

LISTA REFERENTNIH ZNAKOVA

[0210]

1: transportni sistem

3: transportni uređaj

5: prvi transporter

7: drugi transporter

9: uređaj za promenu pravca

11: uređaj za centriranje i slaganje

13: prvi uređaj za pozicioniranje

15: prvi graničnik

17: prvi deo za pokretanje graničnika

23: drugi uređaj za pozicioniranje

25: drugi graničnik

31: uređaj za slaganje

31a: kolona

31b: plafonski deo

33a: prvi deo za stezanje

33b: drugi deo za stezanje

34a: prvi uređaj za pokretanje u horizontalnom pravcu

2

b: drugi uređaj za pokretanje u horizontalnom pravcu : uređaj za podizanje

a: prva kolica

b: druga kolica

a: prvi lanac

b: drugi lanac

a: prvi lančanik

b: drugi lančanik

a: treći lančanik

b: četvrti lančanik

a: prvi motor za stezanje

b: drugi motor za stezanje

a: prvi uređaj za podizanje

b: drugi uređaj za podizanje

a: prvi donji lančanik

b: drugi donji lančanik

a: prvi gornji lančanik

b: drugi gornji lančanik

a: prvi lanac

b: drugi lanac

a: prvi motor za podizanje

b: drugi motor za podizanje

: položaj za slaganje

: kontroler

a: prvi senzor za stezanje

b: drugi senzor za stezanje

: senzor visine pneumatika

: senzor dolaska pneumatika

T: pneumatik

t1: prvi deo pneumatika t2: drugi deo pneumatika

1

Claims (14)

Patentni zahtevi

1. Transportni sistem (1, 1A) koji se sastoji od:

transportera (5) koji ima transportnu površinu (5a) konfigurisanu za transport više vrsta kružnih artikala različitih veličina, u prvom pravcu;

kontrolne jedinice (71) konfigurisane da kontroliše transporter (5) za transport;

prve jedinice (13, 91) za pozicioniranje konfigurisane da pozicionira kraj predmeta koji se transportuje transporterom (5), na prvi unapred određen položaj u prvom pravcu;

druge jedinice (23, 81, 81A) za pozicioniranje konfigurisane da pozicionira kraj predmeta u drugi unapred određen položaj u drugom pravcu horizontalno upravno na prvi pravac; i

para prvog i drugog dela (33a, 33b) za stezanje obezbeđenih na položaju (61) stezanja ili blizu položaja (61) stezanja, pri čemu su delovi (33a, 33b) za stezanje konfigurisani da prolaze između prvog dela (t1) predmeta blizu kraja predmeta koji je određen prvim delom (13, 91) za pozicioniranje i drugim delom (t2) blizu kraja predmeta koji je određen drugom jedinicom (23, 81, 81A) za pozicioniranje da stegne bočne površine predmeta,

pri čemu par delova (33a, 33b) za stezanje prolazi između prvog dela(t1) predmeta i drugog dela (t2) predmeta da bi stegao predmet u pravcu koji definiše 45 stepeni u odnosu na prvi pravac,

naznačen time, što prvi deo (33a) za stezanje i drugi deo (33b) za stezanje obuhvataju kontaktne površine koje imaju unapred određenu dužinu u vertikalnom pravcu i oblik luka u prikazu odozgo.

2. Transportni sistem (1, 1A) prema zahtevu 1, pri čemu je par delova (33a, 33b) za stezanje konfigurisan da stegne predmet u pravcu nagnutom u odnosu na prvi pravac.

3. Transportni sistem (1, 1A) prema zahtevu 2, pri čemu je par delova (33a, 33b) za stezanje konfigurisan da stegne predmet na sredini prave linije (P) koja povezuje prvi deo (t1) predmeta i drugi deo (t2) predmeta, duž trećeg pravca horizontalno upravno na pravu liniju (P).

4. Transportni sistem (1, 1A) prema zahtevu 3, koji dalje sadrži jedinicu za pomeranje obezbeđenu u transporteru (5), uzvodno od prve jedinice (13, 91) za pozicioniranje u transportnom pravcu, pri čemu je jedinica za pomeranje konfigurisana da pomera predmet na jednu stranu u drugom pravcu, pri čemu

prva jedinica za pozicioniranje (13, 91) se pruža u drugom pravcu,

2

druga jedinica za pozicioniranje (23, 81, 81A) je postavljena na jednoj strani transportera (5) u drugom pravcu, pri čemu je druga jedinica za pozicioniranje konfigurisana da viri iz transportne površine (5a) transportera (5) u vertikalnom pravcu.

5. Transportni sistem (1, 1A) prema zahtevu 4, pri čemu se prva jedinica (13, 91) za pozicioniranje može pomerati između prvog položaja gde prva jedinica (13, 91) za pozicioniranje štrči iznad transportne površine (5a), i drugog položaja koji je na većoj udaljenosti od predmeta nego što je prvi položaj, nizvodno u pravcu transporta ili u prvom pravcu.

6. Transportni sistem (1, 1A) prema zahtevu 4, pri čemu se druga jedinica (23, 81, 81A) za pozicioniranje može pomerati između trećeg položaja gde druga jedinica (23, 81, 81A) za pozicioniranje može doći u kontakt sa predmetom u drugom pravcu i četvrtog položaja koji je na većoj udaljenosti od predmeta i transportne površine (5A) u drugom pravcu nego što je treći položaj.

7. Transportni sistem (1, 1A) prema zahtevu 5, pri čemu se druga jedinica (23, 81, 81A) za pozicioniranje može pomerati između trećeg položaja gde druga jedinica (23, 81, 81A) za pozicioniranje može doći u kontakt sa predmetom u drugom pravcu i četvrtog položaja koja je na većoj udaljenosti od predmeta i transportne površine (5A) u drugom pravcu nego što je treći položaj.

8. Transportni sistem (1, 1A) prema patentnom zahtevu 3, gde prva jedinica za pozicioniranje (13, 91) sadrži jedinicu (89, 89A, 93) za detekciju položaja u prvom pravcu, pri čemu je jedinica (89, 89A, 93) za detekciju položaja u prvom pravcu postavljena na položaj (61) stezanja ili u blizini položaja (61) stezanja i konfigurisana da detektuje kraj predmeta u prvom pravcu beskontaktnom metodom, pri čemu

kontrolna jedinica (71) je konfigurisana da kontroliše transporter (5) da zaustavi transport nakon što jedinica (89, 89A, 93) za detekciju položaja u prvom pravcu detektuje kraj predmeta, i

duga jedinica (23, 81, 81A) za pozicioniranje je konfigurisana da postavi kraj predmeta na stranu transportera (5) u drugom pravcu.

9. Transportni sistem (1, 1A) prema jednom od zahteva 1, 3 i 8, pri čemu druga jedinica (23, 81, 81A) za pozicioniranje sadrži:

jedinicu (85, 85A) za detekciju položaja u drugom pravcu konfigurisanu da detektuje položaj predmeta u drugom pravcu beskontaktnom metodom;

transporter (83, 83A) za podešavanje u drugom pravcu koji je konfigurisan da transportuje predmet u prvom pravcu i koji se može kretati u drugom pravcu; i

mehanizam (87, 87A) za kretanje konfigurisan da, na osnovu informacija iz jedinice (85, 85A) za detekciju položaja u drugom pravcu, pomera u drugom pravcu transporter (83, 83A) za podešavanje u drugom pravcu da bi pozicionirao predmet na željeni položaj u drugom pravcu.

10. Transportni sistem (1, 1A) prema zahtevu 9, tako što jedinica (85A) za detekciju položaja u drugom pravcu ima optičku osu duž prvog pravca,

transportni sistem (1, 1A) dalje sadrži mehanizam (88A) za pomeranje jedinice za detekciju konfigurisan da pomera jedinicu (85A) za detekciju položaja u drugom pravcu između položaja za detekciju i položaja za uklanjanje u drugom pravcu, pri čemu

položaj za uklanjanje je dalje u drugom pravcu od transportera (83A) za podešavanje u drugom pravcu nego što je položaj detekcije,

mehanizam (88A) za pomeranje jedinice za detekciju je konfigurisan da locira jedinicu (85A) za detekciju položaja u drugom pravcu u položaju za uklanjanje kada se predmet uvozi i izvozi sa transportera (83A) za podešavanje u drugom pravcu, i da locira jedinicu (85A) za detekciju položaja u drugom pravcu u položaju za detekciju drugog pravca kada je predmet pozicioniran u drugom pravcu u transporteru (83A) za podešavanje u drugom pravcu, i

dok je jedinica (85A) za detekciju položaja u drugom pravcu postavljena u položaj za detekciju, mehanizam (87A) za pokretanje je konfigurisan da pomera transporter (83A) za podešavanje u drugom pravcu prema jedinici (85A) za detekciju položaja u drugom pravcu, i ako jedinica (85A) za detekciju položaja u drugom pravcu detektuje predmet, pokretni mehanizam je konfigurisan da zaustavi kretanje transportera (83A) za podešavanje u drugom pravcu da bi pozicionirao predmet u drugom pravcu.

11. Transportni sistem (1, 1A) prema zahtevu 1 ili 10, koji dalje sadrži uređaj (41a, 41b) za podizanje, pri čemu

uređaj (41a, 41b) za podizanje sadrži:

par donjih elemenata (42a, 42b) koji se nalaze ispod u vertikalnom pravcu;

par gornjih elemenata (43a, 43b) koji se nalaze iznad u vertikalnom pravcu;

par spojnih elemenata (44a, 44b) koji povezuju par donjih elemenata (42a, 42b) i par gornjih elemenata (43a, 43b), respektivno, i par delova (33a, 33b) za stezanje koji su povezani sa parom spojnih elemenata (44a, 44b); i

pogonska jedinica (45a, 45b) konfigurisana da pokreće par donjih elemenata (42a, 42b) ili par gornjih elemenata (43a, 43b) tako da se par delova (33a, 33b) za stezanje pomera između gornjeg i donjeg položaja, pri čemu

4

par donjih elemenata (42a, 42b) se nalazi na položaju višem od gornje površine najvišeg predmeta, i

par delova (33a, 33b) za stezanje se nalazi u donjem položaju tako da su donji krajevi para delova (33a, 33b) za stezanje niži od para donjih delova (42a, 42b).

12. Transportni sistem (1, 1A) prema zahtevu 11, koji dalje sadrži konveksne delove predviđene na unutrašnjim površinama donjih delova para delova (33a, 33b) za stezanje.

13. Transportni sistem (1, 1A) prema zahtevu 12, koji dalje sadrži jedinicu (74) za opažanje konfigurisanu da opaža visinu predmeta, pri čemu kontrolna jedinica (71) je konfigurisana da kontroliše, kao odgovor na visinu predmeta, kretanje predmeta preko pogonske jedinice (45a, 45b).

14. Transportni sistem (1, 1A) prema jednom od zahteva 1, 8 i 10, koji dalje sadrži pogonsku jedinicu (34a, 34b) za stezanje konfigurisanu da pomera par delova (33a, 33b) za stezanje u pravcu stezanja, pri čemu kontrolna jedinica (71) je konfigurisana da kontroliše pogonsku jedinicu (34a, 34b) za stezanje tako da se jedan od parova delova (33a, 33b) za stezanje pomera u položaj u kome je jedan u kontaktu sa ili blizu predmeta, a zatim drugi od parova delova (33a, 33b) za stezanje gura predmet kako bi stegao predmet između delova (33a, 33b) za stezanje.