RS67690B1

RS67690B1 - Anti-pd-l1/pd-1 kombinacije za lečenje tumora

Info

Publication number: RS67690B1
Application number: RS20260095A
Authority: RS
Inventors: Lixin Li
Original assignee: Birdie Biopharmaceuticals Inc
Priority date: 2014-07-09
Filing date: 2015-07-08
Publication date: 2026-02-27
Also published as: JP6760919B2; KR102462743B1; JP2017521420A; WO2016004876A1; EP4001311A1; EP4691562A2; JP2025065346A; DK4001311T3; EP4001311B1; EP3166976A1; TW202026013A; JP7636820B2; EP3166976B1; EP3166976A4; AU2020267157A1; US20220251212A1; AU2015286043B2; CN121243402A; US11279761B2; AU2022211790B2

Description

[0001] Opis

[0003] UNAKRSNA REFERENCA NA POVEZANE PRIJAVE

[0005] Predmetna prijava polaže pravo na pogodnost i pravo prvenstva od kineske patentne prijave br. 201410325480.9, podnete 7. jula 2014. i 201410440824.0, podnete 1. septembra 2014.

[0007] OBLAST PRONALASKA

[0009] Predmetni pronalazak se odnosi na terapijske kombinacije i postupke za lečenje raka korišćenjem kombinovane terapije.

[0011] POZADINA PRONALASKA

[0013] Terapeutska antitela se koriste u kliničkoj praksi već više od dvadeset godina. Trenutno, u klinici postoji petnaest antitumorskih lekova na bazi antitela, uključujući Rituxan (1997), Herceptin (1998), Mylotarg (2000), Campath ( 2001), Zevalin (2002), Bexxer (2003), Avastin (2004), Erbitux (2004), Vectibix (2006), Arzerra (2009); Benlysta (2011); Yervoy (2011), Adcetris (2011), Perjeta (2012), i Kadcyla (2013). Ova antitela uglavnom ciljaju četiri molekula: EGFR, Her2, CD20 i VEGF.

[0015] [0004] Generalno, terapijska antitela ubijaju tumorske ćelije putem tri mehanizma (Scott AM, Wolchok JD, Old LJ. Antibody therapy of cancer. Nat Rev Cancer. (2012), 12 :278‑87): (1) Direktno dejstvo antitela, odnosno blokada ili agonistička aktivnost signalizacije ligand/receptor, indukcija apoptoze i isporuka lekova ili citotoksičnih sredstava. Aktivacija receptora antitela može proizvesti direktan efekat ubijanja ćelija tumora. Na primer, neka antitela se mogu vezati za receptore na površini ćelija tumora, aktivirati receptor, što dovodi do apoptoze (npr. u mitohondrijama). Antitela, takođe, mogu da posreduju u ubijanju ćelija tumora aktivnošću receptor-antagonist. Na primer, određena antitela mogu se vezati za receptore na površini ćelije i blokirati dimerizaciju, aktivaciju kinaze i nizvodnu signalizaciju, čime inhibiraju proliferaciju i podstiču apoptozu. Vezivanje antitela za enzim može dovesti do neutralizacije, ukidanja signala i ćelijske smrti. (2) Kroz mehanizme ubijanja ćelija posredovane imunitetom koji uključuju citotoksičnost zavisnu od komplementa (CDC), citotoksičnost posredovanu ćelijama zavisnu od antitela (ADCC), regulaciju funkcije T ćelija itd. Imunski posredovano ubijanje tumorskih ćelija može se postići na sledeće načine: indukcijom fagocitoze, aktivacijom komplementa, citotoksičnošću posredovanom ćelijama zavisnom od antitela, genetski modifikovanim T ćelijama usmerenim na tumor pomoću jednolančanog varijabilnog fragmenta (scFv), putem unakrsne antigenske prezentacije dendritskim ćelijama posredovane antitelima radi aktiviranja T ćelija, inhibicijom inhibitornih receptora T ćelija, kao što je citotoksični T-limfocitni asocirani protein 4 (CTLA4). Od njih, Fc deo antitela je posebno važan za efekat ubijanja tumorskih ćelija posredovan CDC i ADCC. (3) Specifični efekat antitela na vaskulaturu i matriks tumora, putem hvatanja antagonista ili liganda vaskularnog receptora radi indukovanja ablacije vaskularnih i stromalnih ćelija, uključujući: inhibiciju stromalnih ćelija, isporuku toksina stromalnim ćelijama i isporuku toksina vaskulaturi. (Scott AM, Wolchok JD, Old LJ. Antibody therapy of cancer. Nat Rev Cancer.

[0016] 2012, 12 (4):278‑87).

[0018] Terapeutski lekovi na bazi monoklonskih antitela imaju napredna istraživanja i razvoj lekova protiv raka. Međutim, neka pitanja i dalje zahtevaju dalja ispitivanja da bi se razrešila, kao što su imunogenost antitela, tolerancija na dugotrajnu upotrebu tumorske mete i dugoročni efekti jednostavne blokade puta prenosa signala. Ukratko, prostom većinom antitela je teško postići dugoročnu efikasnu inhibiciju i ubijanje tumorskih ćelija.

[0020] Konjugati antitela i leka kombinuju funkciju ciljanja i lek malog molekula sa posebnom farmakokinetikom. Struktura konjugata antitela i leka je vezivanje monoklonskog antitela sa funkcijom ciljanja za jedinjenje sa specifičnim farmakološkim svojstvima. Ova tehnika zahteva da terapeutsko antitelo ima specifičnost vezivanja za metu, da bude kuplovano sa molekulom sa terapeutskim efektom ili drugim funkcijama kao što su citotoksini. Mnogi faktori utiču na efekat ove vrste antitela, kao što su endocitoza kuplovanog antitela, stabilnost sprezanja i aktivnost oslobađanja i ubijanja toksina.

[0022] [0007] Konjugati antitela i lekova imaju direktno i indirektno dejstvo protiv raka. Antitelo blokira ili aktivira signalizaciju ligand/receptor, indukuje apoptozu i istovremeno može direktno ili indirektno da prezentuje ili isporuči lek (kao što je lek, toksin, mala interferirajuća RNK ili radioizotop) ćelijama tumora. Terapeutski konjugat antitela i lekova koristi dvostruke karakteristike antitela i kuplovanog leka, prva je funkcija vezivanja da se specifično vezuje za ciljni molekul, druga je funkcija samog antitela da ubije ćelije tumora, a treća je specifičan efekat konjugovanog leka. Trenutni lekovi konjugati antitela i lekova su ograničeni u načinu direktnog ubijanja ćelija tumora. Međutim, zbog strogih zahteva tehnologija u antitelima, molekulima linkera, molekulima toksina i konjugaciji, kao i ograničenja unošenja toksina u molekule mikrookruženja tumora, i dalje postoje neke poteškoće u stvarnim kliničkim studijama.

[0023] WO 2013/043647 odnosi se na kompoziciju koja sadrži cele ćelije raka formulisane sa TLR agonistom. WO 2014/012479 stavlja na uvid javnosti jedinjenje koje sadrži ciljajući deo i aktivirajući deo za upotrebu u lečenju raka. Ovi derivati sadrže aktivirajući deo koji je sposoban da aktivira dendritske ćelije ili NK ćelije.

[0024] Svaka referenca u opisu na postupke lečenja odnosi se na jedinjenja, farmaceutske kompozicije i lekove predmetnog pronalaska za upotrebu u tom postupku lečenja.

[0026] KRATAK OPIS PRONALASKA

[0028] Pronalazak obezbeđuje imunoterapeutski lek i antagonist PD-L/PD-1 ose za upotrebu u kombinovanoj terapiji za lečenje bolesnog stanja kod subjekta kome je potreban takav tretman, što obuhvata davanje subjektu efikasne količine datog imunoterapeutika i efikasne količine datog antagonista PD-L/PD-1 ose, pri čemu je imunoterapeutski lek sposoban da aktivira humanu plazmacitoidnu dendritsku ćeliju, mijeloidnu dendritsku ćeliju ili NK ćeliju, ili njihovu kombinaciju, i izabran je iz grupe koja se sastoji od rezikvimoda i imikvimoda, pri čemu antagonist PD-L/PD-1 ose je anti-PD-1 antitelo ili anti-PD-L1 antitelo, pri čemu antagonist PD-L/PD-1 ose i imunoterapeutski lek nisu međusobno povezani, i pri čemu se imunoterapeutski lek daje subjektu kao farmaceutska kompozicija, koja se sastoji od imunoterapeutika i farmaceutski prihvatljivog nosača.

[0030] U nekim realizacijama, antagonist PD-L/PD-1 ose je anti-PD-1 antitelo.

[0032] U nekim realizacijama, antitelo koje se vezuje za anti-PD-1 je izabrano iz grupe koja se sastoji od: MDX-1106, MK-3475, CT-011, AMP-224 ili AMP-514.

[0034] U nekim realizacijama, antagonist PD-L/PD-1 ose je anti-PD-L1 antitelo. U nekim realizacijama, anti-PD-L1 antitelo je izabrano iz grupe koja se sastoji od: YW243.55.S70, MPDL3280A, MDX-1105, MEDI-4736 i MSB0010718C.

[0036] U nekim realizacijama, tretman rezultira održivim odgovorom kod pojedinca nakon prekida lečenja.

[0037] U nekim realizacijama, imunoterapeutski lek se daje kontinuirano, povremeno.

[0039] U nekim realizacijama, imunoterapeutski lek se daje pre antagonista PD-L/PD-1 ose.

[0041] U nekim realizacijama, imunoterapeutski lek se daje istovremeno sa antagonistom PD-L/PD-1 ose.

[0043] U nekim realizacijama, imunoterapeutski lek se daje nakon antagonista PD-L/PD-1 ose.

[0045] U nekim realizacijama, pojedinac ima kolorektalni karcinom, melanom, nesitnoćelijski karcinom pluća, rak jajnika, rak dojke, rak pankreasa, hematološki malignitet ili karcinom bubrežnih ćelija.

[0047] U nekim realizacijama, pri čemu se antagonist PD-L/PD-1 ose daje intravenozno, intramuskularno, supkutano, lokalno, oralno, transdermalno, intraperitonealno, intraorbitalno, implantacijom, inhalacijom, intratekalno, intraventrikularno ili intranazalno.

[0049] U nekim realizacijama, predmetni pronalazak dalje obuhvata davanje efikasne količine dodatnog terapeutskog sredstva, kao što je sredstvo protiv raka.

[0051] U nekim realizacijama, sredstvo protiv raka je antimetabolit, inhibitor topoizomeraze I i II, alkilujuće sredstvo, inhibitor mikrotubula, antiandrogeno sredstvo, GNRh modulator ili njihove smeše.

[0053] U nekim realizacijama, dodatno terapeutsko sredstvo je hemoterapeutsko sredstvo izabran iz grupe koja se sastoji od tamoksifena, raloksifena, anastrozola, eksemestana, letrozola, imatiniba, paklitaksela, ciklofosfamida, lovastatina, minozina, gemcitabina, citarabina, 5-fluorouracila, metotreksata, docetaksela, goserelina, vinkristina, vinblastina, nokodazola, tenipozida, etopozida, gemcitabina, epotilona, vinorelbina, kamptotecina, daunorubicina, aktinomicina D, mitoksantrona, akridina, doksorubicina, epirubicina ili idarubicina.

[0055] U nekim realizacijama, bolest je tumor. U nekim realizacijama, bolest obuhvata abnormalnu ćelijsku proliferaciju.

[0057] U nekim realizacijama, abnormalna ćelijska proliferacija obuhvata prekanceroznu leziju. U nekim realizacijama, abnormalna proliferacija je kod ćelija raka.

[0058] U nekim realizacijama, rak je izabran iz grupe koja se sastoji od: raka dojke, kolorektalnog karcinoma, difuznog B krupnoćelijskog limfoma, raka endometrijuma, folikularnog limfoma, raka želuca, glioblastoma, raka glave i vrata, hepatocelularnog karcinoma, raka pluća, melanoma, multiplog mijeloma, raka jajnika, raka pankreasa, raka prostate i karcinoma bubrežnih ćelija.

[0060] U nekim realizacijama, imunoterapeutsko sredstvo je u količini koja je sposobna da:

[0062] (1) indukovanje IFN-α u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi;

[0064] (2) indukovanje TNF-α u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi; i/ili

[0066] (3) indukovanje IL-12-α u obogaćenim DC humane krvi.

[0068] U nekim realizacijama, postupak obuhvata davanje subjektu oralne formulacije koja sadrži imunoterapeutski lek (kao što su R848 i njegovi analozi) u dozi između oko 0,0005 mg/kg, 0,0006 mg/kg, 0,0007 mg/kg, 0,0008 mg/kg, 0,0009 mg/kg, 0,001 mg/kg, 0,002 mg/kg, 0,003 mg/kg, 0,004 mg/kg, 0,005 mg/kg, 0,006 mg/kg, 0,007 mg/kg, 0,008 mg/kg, 0,009 mg/kg ili 0,01 mg/kg, do oko 0,02 mg/kg, dva puta nedeljno.

[0070] U nekim realizacijama, postupak obuhvata davanje subjektu oralne formulacije koja sadrži imunoterapeutski lek (kao što su R848 i njegovi analozi) u dozi manjoj od ili oko 0,005 mg/kg, 0,006 mg/kg, 0,007 mg/kg, 0,008 mg/kg, 0,009 mg/kg ili 0,01 mg/kg, dva puta nedeljno.

[0072] U nekim realizacijama, postupak obuhvata davanje pomenutom subjektu intravenske formulacije koja sadrži dati imunoterapeutski lek (kao što su R848 i njegovi analozi) u dozi između oko 0,0005 mg/kg, 0,0006 mg/kg, 0,0007 mg/kg, 0,0008 mg/kg, 0,0009 mg/kg, 0,001 mg/kg, 0,002 mg/kg, 0,003 mg/kg, 0,004 mg/kg, 0,005 mg/kg ili 0,006 mg/kg do oko 0,015 mg/kg

[0073] nedeljno. U nekim realizacijama, postupak obuhvata davanje pomenutom subjektu intravenske formulacije koja sadrži dati imunoterapeutski lek (kao što su R848 i njegovi analozi) u dozi između oko 0,0008 mg/kg i oko 0,0067 mg/kg, nedeljno.

[0075] U nekim realizacijama, postupak obuhvata davanje pomenutom subjektu intravenske formulacije koja sadrži dati imunoterapeutski lek u dozi manjoj od ili oko 0,003 mg/kg, 0,004 mg/kg, 0,005 mg/kg ili 0,006 mg/kg do oko 0,007 mg/kg, nedeljno.

[0076] U nekim realizacijama, imunoterapeutski lek kod subjekta ima lokalnu koncentraciju koja je između oko 0,005 µg/ml i oko 12 µg/ml.

[0078] U nekim realizacijama, imunoterapeutski lek kod subjekta ima lokalnu koncentraciju koja je između oko 0,05 µg/ml, 0,1 µg/ml, 0,15 µg/ml, 0,2 µg/ml, 0,3 µg/ml ili 0,4 µg/ml, do oko 0,5 µg/ml.

[0080] KRATAK OPIS SLIKA

[0082] Nove karakteristike pronalaska su navedene u priloženim patentnim zahtevima. Bolje razumevanje karakteristika i prednosti predmetnog pronalaska postići će se upućivanjem na sledeći detaljan opis koji navodi primere realizacija, u kojima se koriste načela pronalaska, i prateće slike od kojih:

[0084] Slika 1 prikazuje efekte tretmana anti-PDL1 mAb na rast SCCVII tumora. SCCVII tumori su inokulirani kao što je opisano u Materijalima i postupcima. Miševi kojima je inokuliran tumor primali su intraperitonealnu injekciju kontrolnog pacovskog imunoglobulina ili kombinacije anti-PDL1 mAb (200 μg/mišji) sa TLRL tri puta nedeljno. Prosečna zapremina tumora ± SD je određena u svakoj grupi od pet do osam miševa.

[0086] Slika 2 prikazuje efekte tretmana anti-PDL1 mAb na rast CT26 tumora. CT26 tumori su inokulirani kao što je opisano u Materijalima i postupcima. Miševi kojima je inokuliran tumor primali su intraperitonealnu injekciju kontrolnog pacovskog imunoglobulina ili kombinacije anti-PDL1 mAb (200 μg/mišji) sa TLRL tri puta nedeljno. Prosečna zapremina tumora ± SD je određena u svakoj grupi od pet do osam miševa.

[0088] Slike 3A-3G prikazuju analizu proizvodnje citokina od strane obogaćenih humanih dendritskih ćelija (DC) od tri zdrava donora. Obogaćene humane DC su zasejane na ploču sa 96 ležišta i kultivisane sa alogeno netretiranom (medijum) ili tretiranom različitom koncentracijom TLRL direktno tokom 20-22 sata u inkubatoru na 37°C. Supernatant je sakupljen i humani IFN-α, IL-12(p70) i TNF-α su analizirani ELISA metodom. Podaci su dati kao srednja vrednost ± SD trostrukih kultura. Izvršena su tri nezavisna eksperimenta od tri zdrava donora. A: TLRL je indukovao ekspresiju IFN-α u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi (CD3+/CD19+/CD14+/CD 16+) od donora 1. B: TLRL je indukovao ekspresiju IFN-α u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi u eksperimentu br. 2 od donora 2. C: TLRL je indukovao ekspresiju TNF-α u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi u eksperimentu br.

[0089] 2 od donora 2. D: TLRL je indukovao ekspresiju IL-12 u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi u eksperimentu br. 2 od donora 2. E: TLRL je indukovao ekspresiju IFN-α u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi, eksperiment br. 3, od donora 3. F: TLRL je indukovao ekspresiju TNF-α u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi u eksperimentu br.

[0090] 3 od donora 3. G: TLRL je indukovao ekspresiju IL-12 u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi u eksperimentu br.3 od donora 3.

[0092] Slika 4 prikazuje ekspresiju IFN inducibilnih gena u mišjim PBMC nakon TLRL injekcije. RNK je izolovana iz PBMC kriokonzerviranih TRIzol reagensom u različitim vremenskim tačkama, a relativna ekspresija IFN inducibilnih gena određena je kvantitativnom RT-PCR. MX2 gen je detektovan tokom 5 sati nakon ubrizgavanja TLRL (4A) i geni MX2 i ISG15 su mereni sa različitim dozama TLRL 2 sata nakon ubrizgavanja (4B). Vrednosti pokazuju ekspresiju mRNK naznačenih IFN inducibilnih gena u odnosu na kontrolni gen aktin. Stubičasti grafikoni predstavljaju podatke od 3 pojedinačne životinje. **P < 0.01; ***P < 0.001.

[0094] DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0096] Nekoliko aspekata pronalaska je opisano u daljem tekstu uz upućivanje na primere primene radi ilustracije. Treba razumeti da su brojni specifični detalji, odnosi i postupci navedeni kako bi se obezbedilo potpuno razumevanje pronalaska.

[0098] Štaviše, nisu svi prikazani činovi ili događaji potrebni za implementaciju metodologije prema predmetnom pronalasku.

[0100] Kako se ovde koriste, oblici jednine sa „a“, „an“ i „the“ (u eng. veziji) treba da obuhvate i oblike množine, osim ako kontekst jasno ne ukazuje na drugačije. Štaviše, u meri u kojoj se izrazi „uključujući“, „uključuje“, „koji ima“, „ima“, „sa“ ili njihove varijante koriste u detaljnom opisu i/ili patentnim zahtevima, takvi izrazi treba da budu inkluzivni na način sličan izrazu „koji obuhvata“.

[0102] [0037] Izraz „oko“ ili „približno“ znači unutar prihvatljivog raspona greške za određenu vrednost, kako je odredio stručnjak u tehnici, što će delimično zavisiti od toga kako se vrednost meri ili određuje, tj. od ograničenja sistema merenja. Na primer, „oko“ može značiti unutar 1 ili više od 1 standardne devijacije, prema praksi u tehnici. Alternativno, „oko“ može značiti raspon do 20%, poželjno do 10%, još poželjnije do 5%, a još poželjnije do 1% date vrednosti. Alternativno, posebno u vezi sa biološkim sistemima ili procesima, izraz može značiti unutar reda veličine, poželjno unutar 5 puta, a još poželjnije unutar 2 puta veće vrednosti. Tamo gde su određene vrednosti opisane u prijavi i zahtevima, osim ako nije drugačije naznačeno, trebalo bi pretpostaviti da izraz „oko“ znači unutar prihvatljivog raspona greške za određenu vrednost.

[0104] I. Definicije i skraćenice

[0106] Osim ako nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni izrazi koji se ovde koriste generalno imaju isto značenje kao što ih obično razume stručnjak u oblasti kojoj predmetni pronalazak pripada. Generalno, nomenklatura koja se ovde koristi i laboratorijske procedure u ćelijskoj kulturi, molekularnoj genetici, organskoj hemiji i hemiji nukleinskih kiselina i hibridizaciji su dobro poznate i uobičajeno se koriste u tehnici. Standardne tehnike se koriste za sintezu nukleinskih kiselina i peptida. Tehnike i postupci se generalno izvode prema konvencionalnim postupcima u tehnici i različitim opštim referencama, koje su date u ovom dokumentu. Nomenklatura koja se ovde koristi i laboratorijske procedure u analitičkoj hemiji i organskoj sintezi opisane u daljem tekstu dobro su poznate i uobičajeno se koriste u tehnici. Standardne tehnike, ili njihove modifikacije, koriste se za hemijske sinteze i hemijske analize.

[0108] Izraz „alkil“, sam po sebi ili kao deo drugog supstituenta, označava, osim ako nije drugačije naznačeno, pravi ili razgranati lanac ili ciklični ugljovodonični radikal, ili njihovu kombinaciju, koji može biti potpuno zasićen, mono- ili polinezasićen i može uključivati di- i multivalentne radikale, sa brojem atoma ugljenika označenim (tj. C<1>-C<10>znači jedan do deset ugljenika). Primeri zasićenih ugljovodoničnih radikala uključuju, ali nisu ograničeni na, grupe kao što su metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, t-butil, izobutil, sek-butil, cikloheksil, (cikloheksil)metil, ciklopropilmetil, homologe i izomere, na primer, n-pentila, n-heksila, n-heptila, n-oktila i slično. Nezasićena alkilna grupa je ona koja ima jednu ili više dvostrukih ili trostrukih veza. Primeri nezasićenih alkilnih grupa uključuju, ali nisu ograničeni na, vinil, 2-propenil, krotil, 2-izopentenil, 2-(butadienil), 2,4-pentadienil, 3-(1,4-pentadienil), etinil, 1- i 3-propinil, 3-butinil i više homologe i izomere. Izraz „alkil“, osim ako nije drugačije naznačeno, takođe obuhvata one derivate alkila koji su detaljnije definisani u daljem tekstu, kao što je „heteroalkil“. Alkilne grupe, koje su ograničene na ugljovodonične grupe, nazivaju se „homoalkilne“.

[0109] Izraz „alkilen“ sam po sebi ili kao deo drugog supstituenta označava dvovalentni radikal izveden iz alkana, kao što je prikazano, ali nije ograničeno, sa -CH<2>CH<2>CH<2>CH<2>-, i dalje uključuje one grupe opisane u daljem tekstu kao „heteroalkilene“. Obično, alkilna (ili alkilen) grupa će imati od 1 do 24 atoma ugljenika, pri čemu su one grupe koje imaju 10 ili manje atoma ugljenika poželjne u predmetnom pronalasku. „Niži alkil“ ili „niži alkilen“ je alkilna ili alkilen grupa kraćeg lanca, koja generalno ima osam ili manje atoma ugljenika.

[0111] Izrazi „alkoksi“, „alkilamino“ i „alkiltio“ (ili tioalkoksi) koriste se u svom konvencionalnom smislu i odnose se na one alkil grupe vezane za ostatak molekula preko atoma kiseonika, amino grupe ili atoma sumpora, redom.

[0113] Izraz „heteroalkil“, sam po sebi ili u kombinaciji sa drugim izrazom, označava, osim ako nije drugačije naznačeno, stabilan pravi ili razgranati lanac ili ciklični ugljovodonični radikal, ili njihove kombinacije, koji se sastoji od datog broja atoma ugljenika i najmanje jednog heteroatoma izabranog iz grupe koja se sastoji od O, N, Si i S, i pri čemu atomi azota i sumpora mogu opciono biti oksidovani, a heteroatom azota može opciono biti kvaternizovan. Heteroatomi O, N i S i Si mogu biti smešteni na bilo kojoj unutrašnjoj poziciji heteroalkil grupe ili na poziciji na kojoj je alkil grupa vezana za ostatak molekula. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na, - CH<2>-CH<2>-O-CH<3>, -CH<2>-CH<2>-NH-CH<3>, -CH<2>-CH<2>-N(CH<3>)-CH<3>, -CH<2>-S-CH<2>-CH<3>, -CH<2>-CH<2>,-S(O)-CH<3>, -CH<2>-CH<2>-S(O)<2>-CH<3>, -CH=CH-O-CH<3>, -Si(CH<3>)<3>, -CH<2>-CH=N-OCH<3>, i -CH=CH-N(CH<3>)-CH<3>. Do dva heteroatoma mogu biti uzastopna, kao što je, na primer, -CH<2>-NH-OCH<3>i -CH<2>-O-Si(CH<3>)<3>. Slično tome, izraz „heteroalkilen“ sam po sebi ili kao deo drugog supstituenta označava dvovalentni radikal izveden iz heteroalkila, kao što je navedeno, ali nije ograničeno na, -CH<2>-CH<2>-S-CH<2>-CH<2>- i -CH<2>-S-CH<2>-CH<2>-NH-CH<2>-. Za heteroalkilenske grupe, heteroatomi takođe mogu da zauzmu jedan ili oba kraja lanca (npr. alkilenoksi, alkilendioksi, alkilenamino, alkilendiamino i slično). Dalje, za alkilenske i heteroalkilenske povezujuće grupe, nikakva orijentacija povezujuće grupe nije implicirana smerom u kojem je napisana formula povezujuće grupe. Na primer, formula -C(O)<2>R’- predstavlja i -C(O)<2>R’- i -R’C(O)<2>-.

[0115] Generalno, „acilni supstituent“ je, takođe, izabran iz gore navedene grupe. Kako se ovde koristi, izraz „acilni supstituent“ odnosi se na grupe vezane za karbonilni ugljenik, i koje ispunjavaju valencu, a koji je direktno ili indirektno vezan za policiklično jezgro jedinjenja predmetnog pronalaska.

[0116] Izrazi „cikloalkil“ i „heterocikloalkil“, sami po sebi ili u kombinaciji sa drugim izrazima, predstavljaju, osim ako nije drugačije naznačeno, ciklične verzije „alkila“ i „heteroalkila“, redom. Pored toga, za heterocikloalkil, heteroatom može zauzeti položaj na kojem je heterocikl vezan za ostatak molekula. Primeri cikloalkila uključuju, ali nisu ograničeni na, ciklopentil, cikloheksil, 1-cikloheksenil, 3-cikloheksenil, cikloheptil i slično. Primeri heterocikloalkila uključuju, ali nisu ograničeni na, 1-(1,2,5,6-tetrahidropiridil), 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 4-morfolinil, 3-morfolinil, tetrahidrofuran-2-il, tetrahidrofuran-3-il, tetrahidrotien-2-il, tetrahidrotien-3-il, 1-piperazinil, 2-piperazinil i slično.

[0118] Izrazi „halo“ ili „halogen“, sami po sebi ili kao deo drugog supstituenta, znače, osim ako nije drugačije naznačeno, atom fluora, hlora, broma ili joda. Pored toga, izrazi kao što je „haloalkil“ treba da uključuju monohaloalkil i polihaloalkil. Na primer, izraz „halo(C<1>-C<4>)alkil“ podrazumeva da uključuje, ali nije ograničen na, trifluorometil, 2,2,2-trifluoroetil, 4-hlorobutil, 3-bromopropil i slično.

[0120] Kako se ovde koristi, izraz „haloalkil“ odnosi se na alkil kako je ovde definisan, koji je supstituisan jednom ili više halo grupa kako je ovde definisano. Poželjno je da haloalkil bude monohaloalkil, dihaloalkil ili polihaloalkil, uključujući perhaloalkil. Monohaloalkil može imati jedan jodo, bromo, hloro ili fluoro unutar alkil grupe. Dihaloalkil i polihaloalkil grupe mogu imati dva ili više istih halo atoma ili kombinaciju različitih halo grupa unutar alkila. Poželjno je da polihaloalkil sadrži do 12, 10 ili 8, ili 6, ili 4, ili 3, ili 2 halo grupe. Neograničavajući primeri haloalkila uključuju fluorometil, difluorometil, trifluorometil, hlorometil, dihlorometil, trihlorometil, pentafluoroetil, heptafluoropropil, difluorohlorometil, dihlorofluorometil, difluoroetil, difluoropropil, dihloroetil i dihloropropil. Perhaloalkil se odnosi na alkil kod koga su svi atomi vodonika zamenjeni halo atomima.

[0122] Kako se ovde koristi, izraz „heteroaril“ se odnosi na monociklični, biciklični ili fuzionisani policiklični prstenasti sistem od 5-14 članova, koji ima 1 do 8 heteroatoma izabranih iz N, O, S ili Se. Poželjno je da heteroaril bude prstenasti sistem od 5-10 članova. Uobičajene heteroarilne grupe uključuju 2- ili 3-tienil, 2- ili 3-furil, 2- ili 3-pirolil, 2-, 4- ili 5-imidazolil, 3-, 4- ili 5-pirazolil, 2-, 4- ili 5-tiazolil, 3-, 4- ili 5-izotiazolil, 2-, 4- ili 5-oksazolil, 3-, 4- ili 5-izoksazolil, 3- ili 5-1,2,4-triazolil, 4- ili 5-1,2,3-triazolil, tetrazolil, 2-, 3- ili 4-piridil, 3- ili 4-piridazinil, 3-, 4- ili 5-pirazinil, 2-pirazinil, 2-, 4- ili 5-pirimidinil.

[0123] Izraz „heteroaril“ se, takođe, odnosi na grupu u kojoj je heteroaromatični prsten fuzionisan sa jednim ili više arilnih, cikloalifatičnih ili heterocikloalkilnih prstenova, gde se radikal ili tačka vezivanja nalazi na heteroaromatičnom prstenu. Neograničavajući primeri uključuju, ali nisu ograničeni na, 1-, 2-, 3-, 5-, 6-, 7- ili 8-indolizinil, 1-, 3-, 4-, 5-, 6- ili 7-izoindolil, 2-, 3-, 4-, 5-, 6-ili 7-indolil, 2-, 3-, 4-, 5-, 6- ili 7-indazolil, 2-, 4-, 5-, 6-, 7- ili 8-purinil, 1-, 2-, 3-, 4-, 6-, 7-, 8- ili 9-hinolizinil, 2-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7- ili 8-hinoliil, 1-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7- ili 8-izohinoliil, 1-, 4-, 5-, 6-, 7-ili 8-ftalazinil, 2-, 3-, 4-, 5- ili 6-naftiridinil, 2-, 3-, 5-, 6-, 7- ili 8-hinazolinil, 3-, 4-, 5-, 6-, 7- ili 8-cinolinil, 2-, 4-, 6- ili 7-pteridinil, 1-, 2-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7- ili 8-4aH karbazolil, 1-, 2-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7- ili 8-karbzaolil, 1-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7-, 8- ili 9-karbolinil, 1-, 2-, 3-, 4-, 6-, 7-, 8-, 9- ili 10-fenantridinil, 1-, 2-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7-, 8- ili 9-akridinil, 1-, 2-, 4-, 5-, 6-, 7-, 8- ili 9-perimidinil, 2-, 3-, 4-, 5-, 6-, 8-, 9- ili 10-fenatrolinil, 1-, 2-, 3-, 4-, 6-, 7-, 8- ili 9-fenazinil, 1-, 2-, 3-, 4-, 6-, 7-, 8-, 9- ili 10-fenotiazinil, 1-, 2-, 3-, 4-, 6-, 7-, 8-, 9- ili 10-fenoksazinil, 2-, 3-, 4-, 5-, 6- ili 1-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7-, 8-, 9- ili 10-benzizohinolinil, 2-, 3-, 4- ili 5-tieno[2,3-b]furanil, 2-, 3-, 5-, 6-, 7-, 8-, 9-, 10- ili 11-7H-pirazino[2,3-c]karbazolil, 2-, 3-, 5-, 6- ili 7-2H-furo[3,2-b]-piranil, 2-, 3-, 4-, 5-, 7-ili 8-5H-pirido[2,3-d]-o-oksazinil, 1-, 3- ili 5-1H-pirazolo[4,3-d]-oksazolil, 2-, 4- ili 54H-imidazo[4,5-d]tiazolil, 3-, 5- ili 8-pirazino[2,3-d]piridazinil, 2-, 3-, 5- ili 6-imidazo[2,1-b]tiazolil, 1-, 3-, 6-, 7-, 8- ili 9-furo[3,4-c]cinolinil, 1-, 2-, 3-, 4-, 5-, 6-, 8-, 9-, 10 ili 11-4H-pirido[2,3-c]karbazolil, 2-, 3-, 6- ili 7-imidazo[1,2-b][1,2,4]triazinil, 7-benzo[b]tienil, 2-, 4-, 5-, 6- ili 7-benzoksazolil, 2-, 4-, 5-, 6- ili 7-benzimidazolil, 2-, 4-, 4-, 5-, 6- ili 7-benzotiazolil, 1-, 2-, 4-, 5-, 6-, 7-, 8- ili 9-benzoksapinil, 2-, 4-, 5-, 6-, 7- ili 8-benzoksazinil, 1-, 2-, 3-, 5-, 6-, 7-, 8-, 9-, 10- ili 11-1H-pirolo[1,2-b][2]benzazapinil. Uobičajene fuzionisane heteroarilne grupe uključuju, ali nisu ograničene na, 2-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7- ili 8-hinolinil, 1-, 3-, 4-, 5-, 6-, 7- ili 8-izohinolinil, 2-, 3-, 4-, 5-, 6- ili 7-indolil, 2-, 3-, 4-, 5-, 6- ili 7-benzo[b]tienil, 2-, 4-, 5-, 6- ili 7-benzoksazolil, 2-, 4-, 5-, 6-ili 7-benzimidazolil, 2-, 4-, 5-, 6- ili 7-benzotiazolil.

[0125] [0049] Kako se ovde koristi, izraz „heterociklil“ ili „heterociklo“ odnosi se na opciono supstituisanu, potpuno zasićenu ili nezasićenu, aromatičnu ili nearomatičnu cikličnu grupu, npr. koja je monociklični sistem sa 4 do 7 članova, biciklični sistem sa 7 do 12 članova ili triciklični sistem sa 10 do 15 članova, koji ima najmanje jedan heteroatom u najmanje jednom prstenu koji sadrži atom ugljenika. Svaki prsten heterociklične grupe koji sadrži heteroatom može da o,a 1, 2 ili 3 heteroatoma izabrana iz atoma azota, atoma kiseonika i atoma sumpora, pri čemu heteroatomi azota i sumpora mogu opciono da budu i oksidovani. Heterociklična grupa može biti vezana za heteroatom ili atom ugljenika.

[0127] Primeri monocikličnih heterocikličnih grupa uključuju pirolidinil, pirolil, pirazolil, oksetanil, pirazolinil, imidazolil, imidazolinil, imidazolidinil, triazolil, oksazolil, oksazolidinil, izoksazolinil, izoksazolil, tiazolil, tiadiazolil, tiazolidinil, izotiazolil, izotiazolidinil, furil, tetrahidrofuril, tienil, oksadiazolil, piperidinil, piperazinil, 2-oksopiperazinil, 2-oksopiperidinil, 2-oksopirolodinil, 2-oksoazepinil, azepinil, 4-piperidonil, piridil, pirazinil, pirimidinil, piridazinil, tetrahidropiranil, morfolinil, tiamorfolinil, tiamorfolinil sulfoksid, tiamorfolinil sulfon, 1,3-dioksolan i tetrahidro-1,1-dioksotienil, 1,1,4-triokso-1,2,5-tiadiazolidin-2-il i slično.

[0129] Primeri bicikličnih heterocikličnih grupa uključuju indolil, dihidroidolil, benzotiazolil, benzoksazinil, benzoksazolil, benzotienil, benzotiazinil, hinuklidinil, hinolinil, tetrahidrohinolinil, dekahidrohinolinil, izohinolinil, tetrahidroizohinolinil, dekahidroizohinolinil, benzimidazolil, benzopiranil, indolizinil, benzofuril, hromonil, kumarinil, benzopiranil, cinolinil, hinoksalinil, indazolil, pirolopiridil, furopiridinil (kao što su furo[2,3-c]piridinil, furo[3,2-b]-piridinil] ili furo[2,3-b]piridinil), dihidroizoindolil, 1,3-diokso-1,3-dihidroizoindol-2-il, dihidrohinazolinil (kao što su 3,4-dihidro-4-okso-hinazolinil), ftalazinil i slično.

[0131] Primeri tricikličnih heterocikličnih grupa uključuju karbazolil, dibenzoazepinil, ditienoazepinil, benzindolil, fenantrolinil, akridinil, fenantridinil, fenoksazinil, fenotiazinil, ksantenil, karbolinil i slično.

[0133] Izraz „heterociklil“ se dalje odnosi na heterociklične grupe kako su ovde definisane, supstituisane sa 1, 2 ili 3 supstituenta izabrana iz grupa koje se sastoje od sledećeg:

[0135] (a) alkil;

[0137] (b) hidroksi (ili zaštićeni hidroksi);

[0139] (c) halo;

[0141] (d) okso, tj. =O;

[0143] (e) amino, alkilamino ili dialkilamino;

[0145] (f) alkoksi;

[0146] (g) cikloalkil;

[0147] (h) karboksi;

[0148] (i) heterociklooksi, pri čemu heterociklooksi označava heterocikličnu grupu vezanu preko kiseoničnog mosta;

[0149] (j) alkil-O-C(O)--;

[0150] (k) merkapto;

[0151] (l) nitro;

[0152] (m) cijano;

[0153] (n) sulfamoil ili sulfonamido;

[0154] (o) aril;

[0155] (p) alkil-C(O)-O--;

[0156] (q) aril-C(O)-O--;

[0157] (r) aril-S--;

[0158] (s) ariloksi;

[0159] (t) alkil-S--;

[0160] (u) formil, tj. HC(O)--;

[0161] (v) karbamoil;

[0162] (w) aril-alkil--; i

[0163] (x) aril supstituisan sa alkilom, cikloalkilom, alkoksi, hidroksi, amino, alkil-C(O)-NH--, alkilamino, dialkilamino ili halogenom.

[0164] Kako se ovde koristi, izraz „alkenil“ odnosi se na pravu ili razgranatu ugljovodoničnu grupu koja ima 2 do 20 atoma ugljenika i koja sadrži najmanje jednu dvostruku vezu. Alkenil grupe poželjno imaju oko 2 do 8 atoma ugljenika.

[0165] Izraz „aril“ označava, osim ako nije drugačije naznačeno, polinezasićeni, aromatični, ugljovodonični supstituent, koji može biti jedan prsten ili više prstenova (poželjno od 1 do 3 prstena), koji su fuzionisani zajedno ili kovalentno povezani. Izraz „heteroaril“ odnosi se na arilne grupe (ili prstenove) koje sadrže od jednog do četiri heteroatoma izabrana iz N, O i S, pri čemu su atomi azota i sumpora opciono oksidovani, a atom(i) azota su opciono kvaternizovani. Heteroarilna grupa može biti vezana za ostatak molekula preko heteroatoma. Neograničavajući primeri arilnih i heteroarilnih grupa uključuju fenil, 1-naftil, 2-naftil, 4-bifenil, 1-pirolil, 2-pirolil, 3-pirolil, 3-pirazolil, 2-imidazolil, 4-imidazolil, pirazinil, 2-oksazolil, 4-oksazolil, 2-fenil-4-oksazolil, 5-oksazolil, 3-izoksazolil, 4-izoksazolil, 5-izoksazolil, 2-tiazolil, 4-tiazolil, 5-tiazolil, 2-furil, 3-furil, 2-tienil, 3-tienil, 2-piridil, 3-piridil, 4-piridil, 2-pirimidil, 4-pirimidil, 5-benzotiazolil, purinil, 2-benzimidazolil, 5-indolil, 1-izohinolil, 5-izohinolil, 2-hinoksalinil, 5-hinoksalinil, 3-hinolil i 6-hinolil. Supstituenti za svaki od gore navedenih arilnih i heteroarilnih sistema prstena su odabrani iz grupe prihvatljivih supstituenata opisanih u daljem tekstu.

[0167] Radi kratkoće, izraz „aril“ kada se koristi u kombinaciji sa drugim izrazima (npr. ariloksi, ariltioksi, arilalkil) obuhvata i arilne i heteroarilne prstenove kao što je gore definisano. Stoga, izraz „arilalkil“ treba da obuhvati one radikale u kojima je arilna grupa vezana za alkilnu grupu (npr. benzil, fenetil, piridilmetil i slično) uključujući one alkilne grupe u kojima je atom ugljenika (npr. metilenska grupa) zamenjen, na primer, atomom kiseonika (npr. fenoksimetil, 2-piridiloksimetil, 3-(1-naftiloksi)propil i slično).

[0169] Svaki od gore navedenih izraza (npr. „alkil“, „heteroalkil“, „aril“ i „heteroaril“) uključuju i supstituisane i nesupstituisane oblike naznačenog radikala. Poželjni supstituenti za svaku vrstu radikala dati su u daljem tekstu.

[0171] [0058] Supstituenti za alkilne i heteroalkilne radikale (uključujući one grupe koje se često nazivaju alkilen, alkenil, heteroalkilen, heteroalkenil, alkinil, cikloalkil, heterocikloalkil, cikloalkenil i heterocikloalkenil) se generalno nazivaju „alkilni supstituenti“ i „heteroakilni supstituenti“, redom, i mogu biti jedna ili više različitih grupa izabranih iz, ali ne ograničavajući se na: - OR’, =O, =NR’, =N-OR’, ‑NR’R", ‑SR’, ‑halogen, ‑SiR’R"R"‘, ‑OC(O)R’, ‑C(O)R’, ‑CO<2>R’, -CONR’R", ‑OC(O)NR’R", ‑NR"C(O)R’, ‑NR’-C(O)NR"R"‘, ‑NR"C(O)<2>R’, ‑NR-C(NR’R"R‴)=NRʺʺ, ‑NR-C(NR’R")=NR’", ‑S(O)R’, ‑S(O)<2>R’, ‑S(O)<2>NR’R", ‑NRSO<2>R’, ‑CN i ‑NO<2>u broju u rasponu od nule do (2m’+1), pri čemu je m’ ukupan broj atoma ugljenika u takvom radikalu. R’, R", R‴ i Rʺʺ se svaki poželjno nezavisno odnosi na vodonik, supstituisani ili nesupstituisani heteroalkil, supstituisani ili nesupstituisani aril, npr. aril supstituisan sa 1-3 halogena, supstituisane ili nesupstituisane alkilne, alkoksi ili tioalkoksi grupe ili arilalkilne grupe. Kada jedinjenje pronalaska uključuje više od jedne R grupe, na primer, svaka od R grupa je nezavisno izabrana kao i svaka R’, R", R’" i Rʺʺ grupa kada je prisutno više od jedne od ovih grupa. Kada su R’ i R" vezani za isti atom azota, mogu se kombinovati sa atomom azota da bi formirali 5-, 6- ili 7-člani prsten. Na primer, -NR’R" treba da obuhvati, ali nije ograničen na, 1-pirolidinil i 4-morfolinil. Iz gore navedene diskusije o supstituentima, stručnjak u tehnici će razumeti da izraz „alkilne“ treba da obuhvati grupe koje uključuju atome ugljenika vezane za grupe koje nisu vodonične grupe, kao što je haloalkil (npr. -CF<3>i -CH<2>CF<3>) i acil (npr. -C(O)CH<3>, -C(O)CF<3>, -C(O)CH<2>OCH<3>, i slično).

[0173] Slično supstituentima opisanim za alkilni radikal, arilni supstituenti i heteroarilni supstituenti se generalno nazivaju „arilni supstituenti“ i „heteroarilni supstituenti“, redom, i variraju i biraju se iz, na primer: halogena, ‑OR’, =O, =NR’, =N-OR’, ‑NR’R", ‑SR’, -halogena, ‑SiR’R"R‴, ‑OC(O)R’, ‑C(O)R’, ‑CO<2>R’, ‑CONR’R", ‑OC(O)NR’R", - NR"C(O)R’, ‑NR’-C(O)NR"R"’, ‑NR"C(O)<2>R’, ‑NR-C(NR’R")=NR‴, ‑S(O)R’, ‑S(O)<2>R", - S(O)<2>NR’Rʺ, ‑NRSO<2>R’, ‑CN i ‑NO<2>, ‑R’, ‑N<3>, ‑CH(Ph)<2>,fluoro(C<1>-C<4>)alkoksi i fluoro(C<1>-C<4>)alkila, u broju koji se kreće od nule do ukupnog broja otvorenih valencija na sistemu aromatičnog prstena; i pri čemu su R’, R", R" i Rʺʺ poželjno nezavisno izabrani iz vodonika, (C<1>-C<8>)alkila i heteroalkila, nesupstituisanog arila i heteroarila, (nesupstituisani aril)-(C<1>-C<4>)alkila i (nesupstituisani aril)oksi-(C<1>-C<4>)alkila. Kada jedinjenje pronalaska sadrži više od jedne R grupe, na primer, svaka od R grupa je nezavisno izabrana, kao i svaka R’, R", R’" i Rʺʺ grupa kada je prisutno više od jedne od ovih grupa.

[0175] [0060] Dva arilna supstituenta na susednim atomima arilnog ili heteroarilnog prstena mogu opciono biti zamenjena supstituentom formule -T-C(O)-(CRR’)<q>-U-, pri čemu su T i U nezavisno -NR-, -O-, -CRR’- ili jednostruka veza, a q je ceo broj od 0 do 3. Alternativno, dva supstituenta na susednim atomima arilnog ili heteroarilnog prstena mogu opciono biti zamenjena supstituentom formule -A-(CH<2>)<r>-B-, pri čemu su A i B nezavisno -CRR’-, -O-, -NR-, -S-, -S(O)-, -S(O)<2>-, -S(O)<2>NR’- ili jednostruka veza, a r je ceo broj od 1 do 4. Jedna od jednostrukih veza novog prstena koji se tako formira može opciono biti zamenjena dvostrukom vezom. Alternativno, dva supstituenta na susednim atomima arilnog ili heteroarilnog prstena mogu opciono biti zamenjena supstituentom formule -(CRR’)<s>-X-(CR"R‴)<d>-, pri čemu su s i d nezavisno celi brojevi od 0 do 3, a X je -O-, -NR’-, -S-, -S(O)-, -S(O)<2>-, ili -S(O)<2>NR’-. Supstituenti R, R’, R" i R‴ su poželjno nezavisno izabrani iz vodonika ili supstituisanih ili nesupstituisanih (C<1>-C<6>) alkila.

[0177] Kako se ovde koristi, izraz „heteroatom“ obuhvata kiseonik (O), azot (N), sumpor (S), fosfor (P) i silicijum (Si).

[0179] Kako se ovde koristi, izraz „ariloksi“ se odnosi i na -O-arilnu i na -O-heteroarilnu grupu, pri čemu su aril i heteroaril ovde definisani.

[0181] [0063] Kako se ovde koristi, izraz „farmaceutski prihvatljive soli“ odnosi se na soli koje zadržavaju biološku efikasnost i svojstva jedinjenja predmetnog pronalaska i koje nisu biološki ili na drugi način nepoželjne. U mnogim slučajevima, jedinjenja predmetnog pronalaska su sposobna da formiraju kisele i/ili bazne soli zahvaljujući prisustvu amino i/ili karboksilnih grupa ili grupa sličnih njima (npr. fenol ili hidroksiaminska kiselina). Farmaceutski prihvatljive kisele adicione soli mogu se formirati sa neorganskim kiselinama i organskim kiselinama. Neorganske kiseline iz kojih se mogu izvesti soli uključuju, na primer, hlorovodoničnu kiselinu, bromovodoničnu kiselinu, sumpornu kiselinu, azotnu kiselinu, fosfornu kiselinu i slično. Organske kiseline iz kojih se mogu izvesti soli uključuju, na primer, sirćetnu kiselinu, propionsku kiselinu, glikolnu kiselinu, piruvinsku kiselinu, oksalnu kiselinu, maleinsku kiselinu, malonsku kiselinu, sukcinsku (ćilibarnu) kiselinu, fumarnu kiselinu, vinsku kiselinu, limunsku kiselinu, benzojevu kiselinu, cimetnu kiselinu, mandelinsku kiselinu, metansulfonsku kiselinu, etansulfonsku kiselinu, p- toluensulfonsku kiselinu, salicilnu kiselinu i slično. Farmaceutski prihvatljive soli baza mogu se formirati sa neorganskim i organskim bazama. Neorganske baze iz kojih se mogu izvesti soli uključuju, na primer, natrijum, kalijum, litijum, amonijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, cink, bakar, mangan, aluminijum i slično; posebno su poželjne amonijumove, kalijumove, natrijumove, kalcijumove i magnezijumove soli. Organske baze iz kojih se mogu izvesti soli uključuju, na primer, primarne, sekundarne i tercijarne amine, supstituisane amine uključujući prirodno prisutne supstituisane amine, ciklične amine, bazne jonoizmenjivačke smole i slično, posebno kao što su izopropilamin, trimetilamin, dietilamin, trietilamin, tripropilamin i etanolamin. Farmaceutski prihvatljive soli predmetnog pronalaska mogu se sintetizovati iz matičnog jedinjenja, baznog ili kiselog dela, konvencionalnim hemijskim postupcima. Generalno, takve soli se mogu pripremiti reakcijom slobodnih kiselih oblika ovih jedinjenja sa stehiometrijskom količinom odgovarajuće baze (kao što su Na, Ca, Mg ili K hidroksid, karbonat, bikarbonat ili slično), ili reakcijom slobodnih baznih oblika ovih jedinjenja sa stehiometrijskom količinom odgovarajuće kiseline. Takve reakcije se obično izvode u vodi ili u organskom rastvaraču, ili u smeši ova dva. Generalno, nevodeni medijumi poput etra, etil acetata, etanola, izopropanola ili acetonitrila su poželjni, gde je primenjivo. Spiskovi dodatnih pogodnih soli mogu se naći, npr. u Remington’s Pharmaceutical Sciences, 20. izdanje, Mack Publishing Company, Iston, Pensilvanija, (1985)).

[0183] Kako se ovde koristi, izraz „farmaceutski prihvatljiv nosač/ekscipijens“ obuhvata sve rastvarače, disperzione medijume, premaze, surfaktante, antioksidante, konzervanse (npr. antibakterijska sredstva, antifungalna sredstva), izotonična sredstva, sredstva za usporavanje apsorpcije, soli, lekove, stabilizatore lekova, veziva, ekscipijenske, sredstva za dezintegraciju, maziva, zaslađivače, sredstva za poboljšanje ukusa, boje, slične materijale i njihove kombinacije, kao što je poznato stručnjaku u tehnici (videti, na primer, Remington’s Pharmaceutical Sciences, 18. izdanje. Mack Publishing Company, 1990, str. 1289-1329). Osim ukoliko je bilo koji konvencionalni nosač nekompatibilan sa aktivnim sastojkom, razmatra se njegova upotreba u terapeutskim ili farmaceutskim kompozicijama.

[0185] Kako se ovde koristi, izraz „subjekt“ odnosi se na životinju. Poželjno je da životinja bude sisar. Subjekt se takođe odnosi, na primer, na primate (npr. ljude), krave, ovce, koze, konje, pse, mačke, zečeve, pacove, miševe, ribe, ptice i slično. U poželjnoj realizaciji, subjekt je čovek.

[0187] Kako se ovde koristi, izraz „terapeutska kombinacija“ ili „kombinacija“ odnosi se na kombinaciju jedne ili više aktivnih lekovitih supstanci, tj. jedinjenja koja imaju terapeutsku korisnost. Obično, svako takvo jedinjenje u terapeutskim kombinacijama predmetnog pronalaska biće prisutno u farmaceutskoj kompoziciji, koja sadrži to jedinjenje i farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0189] Jedinjenja u terapeutskoj kombinaciji predmetnog pronalaska mogu se primenjivati istovremeno ili odvojeno, kao deo režima.

[0191] II. Kompozicije

[0192] Generalno, ovde su stavljene na uvid terapeutske kombinacije, farmaceutske kompozicije i postupci za lečenje raka korišćenjem kombinovane terapije. Konkretnije, kombinacija imunoterapije (kao što je korišćenje liganda „TLRL“ – liganda toličnih receptora za aktiviranje DCs u urođenom imunitetu i povezivanje sa adaptivnim imunitetom) i ciljane terapije (kao što je antagonist PD-L/PD-1 ose) koristi se za lečenje karcinoma kao što su rak želuca i rak pluća.

[0194] U jednom slučaju, ovde su stavljene na uvid terapeutske kombinacije ili farmaceutske kompozicije koje sadrže: (i) efikasnu količinu antagonista PD-L/PD-1 ose; (ii) efikasnu količinu imunoterapeutika koji je sposoban da aktivira humanu dendritsku ćeliju, NK ćeliju, monocit, makrofag ili tumorsku ćeliju, ili njihovu kombinaciju; i opciono (iii) jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača.

[0196] Terapeutska kombinacija može biti obezbeđena korišćenjem više od jedne farmaceutske kompozicije. Ciljana terapija može biti obezbeđena u jednoj farmaceutskoj kompoziciji, a imunoterapeutska može biti obezbeđena u drugoj farmaceutskoj kompoziciji tako da se dva jedinjenja mogu primenjivati odvojeno, na primer, u različito vreme, različitim putevima primene i slično. Stoga, takođe može biti moguće obezbediti ciljanu terapiju i imunoterapeutsku u različitim režimima doziranja.

[0198] Osim ako nije drugačije naznačeno, referenca na jedinjenje može uključivati jedinjenje u bilo kom farmaceutski prihvatljivom obliku, uključujući bilo koji izomer (npr. dijastereomer ili enantiomer), so, solvat, polimorf i slično. Posebno, ako je jedinjenje optički aktivno, referenca na jedinjenje može uključivati svaki od enantiomera jedinjenja, kao i racemske smeše enantiomera.

[0200] Generalno, ciljani terapeutici i imunoterapeutici nisu međusobno povezani, kao što je kovalentnim linkerom.

[0202] A. Antagonisti ose PD-L/PD-1

[0204] Generalno, kombinacija koja je ovde data sadrži entitet, kao što je antagonist PD-L/PD-1 ose, koji je sposoban da se specifično veže za određenu metu, kao što su PD-L1, PD-L2 ili PD-1. Entitet je sposoban da se veže za PD-L1, PD-L2 ili PD-1 specifično ili poželjno u poređenju sa onim što nije meta.

[0205] Pod „specifično se vezuje“ ili „poželjno se vezuje“ ovde se podrazumeva da je vezivanje između dva partnera za vezivanje (npr. između ciljajućeg dela i njegovog partnera za vezivanje) selektivno za dva partnera za vezivanje i može se razlikovati od neželjenih ili nespecifičnih interakcija. Na primer, sposobnost dela koji vezuje antigen da se veže za specifičnu antigensku determinantu može se meriti ili putem enzimski povezanog imunosorbentnog testa (ELISA) ili drugim tehnikama poznatim stručnjaku u tehnici, npr. tehnikom površinske plazmonske rezonancije (analizirana na BIAcore instrumentu) (Liljeblad et al., Glyco J 17, 323-329 (2000)), i tradicionalnim testovima vezivanja (Heeley, Endocr Res 28, 217-229 (2002)). Izrazi „anti-[antigen] antitelo“ i „antitelo koje se vezuje za [antigen]“ odnose se na antitelo koje je sposobno da se veže za odgovarajući antigen sa dovoljnim afinitetom tako da je antitelo korisno kao dijagnostičko i/ili terapeutsko sredstvo u ciljanju antigena. U nekim realizacijama, stepen vezivanja anti- [antigen] antitela za nepovezani protein je manji od oko 10% vezivanja antitela za antigen mereno, npr. radioimunološkim testom (RIA). U nekim realizacijama, antitelo koje se vezuje za [antigen] ima konstantu disocijacije (KD) od < IμM, < 100 nM, < 10 nM, < 1 nM, < 0.1 nM, < 0.01 nM, ili < 0.001 nM (npr.10<‑8>M ili manje, npr. od 10<‑8>M do 10<‑13>M, npr. od 10<‑9>M do 10<‑13>M). Podrazumeva se da se gornja definicija odnosi i na ostatke koji vezuju antigen i vezuju se za antigen.

[0207] Pod „antagonistom PD-L/PD-1 ose“ ovde se podrazumeva molekul koji inhibira interakciju partnera za vezivanje PD-L/PD-1 ose sa jednim ili više njegovih partnera za vezivanje, kako bi se uklonila disfunkcija T-ćelija koja nastaje usled signalizacije na PD-L/PD-1 signalnoj osi - sa rezultatom obnavljanja ili poboljšanja funkcije T-ćelija {npr. proliferacija, proizvodnja citokina, ubijanje ciljnih ćelija). Kako se ovde koristi, antagonist PD-L/PD-1 ose uključuje antagonist vezivanja PD-1, antagonist vezivanja PD-L1 i antagonist vezivanja PD-L2.

[0209] [0076] Pod „antagonistima vezivanja za PD-1“ ovde se podrazumeva molekul koji smanjuje, blokira, inhibira, ukida ili ometa prenos signala koji nastaje usled interakcije PD-1 sa jednim ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što su PD-L1, PD-L2. Antagonist vezivanja za PD-1 može biti molekul koji inhibira vezivanje PD-1 za njegove partnere za vezivanje. Antagonist vezivanja za PD-1 može inhibirati vezivanje PD-1 za PD-L1 i/ili PD-L2. Na primer, antagonisti vezivanja za PD-1 uključuju anti-PD-1 antitela, njihove fragmente koji vezuju antigen, imunoadhezine, fuzione proteine, oligopeptide i druge molekule koji smanjuju, blokiraju, inhibiraju, ukidaju ili ometaju prenos signala koji nastaje usled interakcije PD-1 sa PD-L1 i/ili PD-L2. Antagonist vezivanja za PD-1 može smanjiti negativni kostimulativni signal posredovan ili putem proteina ćelijske površine eksprimovanih na T limfocitima posredovanih signalizacijom kroz PD-1, tako da učini disfunkcionalnu T-ćeliju manje disfunkcionalnom (npr. pojačavajući efektorske odgovore na prepoznavanje antigena). Antagonist vezivanja za PD-1 može biti anti-PD-1 antitelo. U specifičnom aspektu, antagonist vezivanja za PD-1 je MDX-1 106 opisan ovde. U drugom specifičnom aspektu, antagonist vezivanja za PD-1 je MK-3475 opisan ovde. U još jednom specifičnom aspektu, antagonist vezivanja za PD-1 je CT-011 opisan ovde.

[0211] Pod „antagonistima vezivanja PD-L1“ ovde se podrazumeva molekul koji smanjuje, blokira, inhibira, ukida ili ometa prenos signala koji nastaje usled interakcije PD-L1 sa jednim ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što su PD-1, B7-1. Antagonist vezivanja PD-L1 može biti molekul koji inhibira vezivanje PD-L1 za njegove partnere za vezivanje. U specifičnom aspektu, antagonist vezivanja PD-L1 inhibira vezivanje PD-L1 za PD-1 i/ili B7-1. Antagonisti vezivanja PD-L1 mogu uključivati anti-PD-L1 antitela, njihove fragmente koji vezuju antigen, imunoadhezine, fuzione proteine, oligopeptide i druge molekule koji smanjuju, blokiraju, inhibiraju, ukidaju ili ometaju prenos signala koji nastaje interakcijom PD-L1 sa jednim ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što su PD-1, B7-1. Antagonist vezivanja za PD-L1 može smanjiti negativni kostimulativni signal posredovan ili putem proteina ćelijske površine eksprimovanih na T limfocitima posredovanim signalizacijom kroz PD-L1 tako da učini disfunkcionalnu T-ćeliju manje disfunkcionalnom (npr. pojačavajući efektorske odgovore na prepoznavanje antigena). Antagonist vezivanja za PD-L1 može biti anti-PD-L1 antitelo. U specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je YW243.55.S70 koje je ovde opisano. U drugom specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je MDX-1105 koje je ovde opisano. U još jednom specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je MPDL3280A koje je ovde opisano.

[0213] [0078] Pod „antagonistima vezivanja za PD-L2“ ovde se podrazumeva molekul koji smanjuje, blokira, inhibira, ukida ili ometa prenos signala koji nastaje usled interakcije PD-L2 sa jednim ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što je PD-1. Antagonist vezivanja za PD-L2 može biti molekul koji inhibira vezivanje PD-L2 za njegove partnere za vezivanje. Antagonist vezivanja za PD-L2 može da inhibira vezivanje PD-L2 za PD-1. Antagonisti PD-L2 mogu uključivati anti-PD-L2 antitela, njihove fragmente koji vezuju antigen, imunoadhezine, fuzione proteine, oligopeptide i druge molekule koji smanjuju, blokiraju, inhibiraju, ukidaju ili ometaju prenos signala koji nastaje usled interakcije PD-L2 sa jednim ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što je PD-1. Antagonist vezivanja za PD-L2 može smanjiti negativni kostimulativni signal posredovan ili putem proteina ćelijske površine eksprimovanih na T limfocitima posredovanim signalizacijom kroz PD-L2, tako da učini disfunkcionalnu T-ćeliju manje disfunkcionalnom (npr. pojačavajući efektorske odgovore na prepoznavanje antigena). Antagonist vezivanja za PD-L2 može biti imunoadhezin.

[0215] Antitela

[0217] Ciljana terapija može da sadrži antitelo ili njegov funkcionalni fragment.

[0219] Pod „imunoglobulinom“ ili „antitelom“ ovde se podrazumeva molekul imunoglobulina pune dužine (tj. prirodno nastao ili formiran procesima rekombinacije normalnog fragmenta gena imunoglobulina) (npr. IgG antitelo) ili imunološki aktivan (tj. specifično vezujući) deo molekula imunoglobulina, poput fragmenta antitela. Antitelo ili fragment antitela može biti konjugovan ili na drugi način derivatizovan u okviru predmeta čija se zaštita traži. Takva antitela uključuju IgGl, IgG2a, IgG3, IgG4 (i IgG4 podforme), kao i IgA izotipove.

[0221] Izraz „antitelo“ ovde se koristi u najširem smislu i obuhvata različite strukture antitela, uključujući, ali ne ograničavajući se na monoklonska antitela, poliklonska antitela, multispecifična antitela (npr. bispecifična antitela) i fragmente antitela, sve dok pokazuju željenu aktivnost vezivanja antigena i sadrže Fc region ili region ekvivalentan Fc regionu imunoglobulina. Izrazi „antitelo pune dužine“, „intaktno antitelo“ i „celo antitelo“ ovde se koriste naizmenično da bi se odnosili na antitelo koje ima strukturu u suštini sličnu strukturi nativnog antitela ili ima teške lance koji sadrže Fc region kako je ovde definisano.

[0223] [0082] Pod „nativnim antitelima“ ovde se podrazumevaju prirodno prisutni molekuli imunoglobulina sa različitim strukturama. Na primer, nativna IgG antitela su heterotetramerni glikoproteini od oko 150.000 daltona, sastavljeni od dva identična laka lanca i dva identična teška lanca koji su povezani disulfidnim vezama. Od N- do C-terminusa, svaki teški lanac ima varijabilni region (VH), koji se naziva i varijabilni teški domen ili varijabilni domen teškog lanca, nakon čega slede tri konstantna domena (CH1, CH2 i CH3), takođe nazvani konstantni regioni teškog lanca. Slično, od N- do C-terminusa, svaki laki lanac ima varijabilni region (VL), takođe nazvan varijabilni laki domen ili varijabilni domen lakog lanca, nakon čega sledi konstantni laki (CL) domen, takođe nazvan konstantni region lakog lanca. Laki lanac antitela može se dodeliti jednom od dva tipa, nazvanih kapa (κ) i lambda (λ), na osnovu sekvence amino-kiselina njegovog konstantnog domena.

[0225] Pod „fragmentom antitela“ ovde se podrazumeva molekul koji nije intaktno antitelo, a koji sadrži deo intaktnog antitela koji se vezuje za antigen za koji se vezuje intaktno antitelo. Primeri fragmenata antitela uključuju, ali nisu ograničeni na Fv, Fab, Fab’, Fab’-SH, F(ab’)2, diatela, linearna antitela, molekule antitela sa jednim lancem (npr. scFv), antitela sa jednim domenom i multispecifična antitela formirana od fragmenata antitela. Za pregled određenih fragmenata antitela, videti Hudson et al., Nat Med 9, 129-134 (2003). Za pregled scFv fragmenata, videti npr. Pliickthun, u The Pharmacology of Monoclonal Antibodies, vol.113, Rosenburg and Moore eds., Springer‑ Verlag, Njujork, str. 269-315 (1994); videti, takođe, WO 93/16185 i U.S. Patente br. 5,571,894 i 5,587,458. Za diskusiju o Fab i F(ab’)2 fragmentima koji sadrže ostatke epitopa koji se vezuju za receptore za spasavanje i imaju povećano vreme poluraspada in vivo, videti U.S. Patent br.5,869,046. Dijatela su fragmenti antitela sa dva mesta za vezivanje antigena koja mogu biti bivalentna ili bispecifična. Videti, na primer, EP 404,097; WO 1993/01161; Hudson et al., Nat Med 9, 129‑ 134 (2003); i Hollinger et al., Proc Natl Acad Sci USA 90, 6444‑6448 (1993). Trijatela i tetratela su, takođe, opisana u Hudson et al., Nat Med 9, 129-134 (2003). Jednodomenska antitela su fragmenti antitela koji obuhvataju ceo ili deo varijabilnog domena teškog lanca ili ceo ili deo varijabilnog domena lakog lanca antitela. U određenim realizacijama, jednodomensko antitelo je humano jednodomensko antitelo (Domantis, Inc., Waltham, MA; videti npr. U.S. Patent br.

[0226] 6,248,516 B1). Fragmenti antitela mogu se napraviti različitim tehnikama, uključujući, ali ne ograničavajući se na, proteolitičku digestiju intaktnog antitela, kao i proizvodnju od strane rekombinantnih ćelija domaćina (npr. E. coli ili faga), kao što je ovde opisano.

[0228] Pod „domenom koji vezuje antigen“ ovde se podrazumeva deo antitela koji obuhvata područje koje se specifično vezuje za deo ili ceo antigen i komplementarno je delu ili celom antigenu. Domen koji vezuje antigen može biti obezbeđen, na primer, jednim ili više varijabilnih domena antitela (takođe nazvanih varijabilni regioni antitela). Konkretno, domen koji vezuje antigen obuhvata varijabilni region lakog lanca (VL) antitela i varijabilni region teškog lanca (VH) antitela.

[0229] Pod „varijabilnim regionom“ ili „varijabilnim domenom“ ovde se podrazumeva domen teškog ili lakog lanca antitela koji je uključen u vezivanje antitela za antigen. Varijabilni domeni teškog i lakog lanca (VH i VL, redom) nativnog antitela generalno imaju slične strukture, pri čemu svaki domen sadrži četiri konzervisana okvirna regiona (FR) i tri hipervarijabilna regiona (HVR). Videti, npr. Kindt et al., Kuby Immunology, 6th ed., W.H. Freeman and Co., strana 91 (2007). Jedan VH ili VL domen može biti dovoljan da obezbedi specifičnost vezivanja antigena.

[0231] Pod „hipervarijabilnim regionom“ ili „HVR“ ovde se podrazumeva svaki od regiona varijabilnog domena antitela koji su hipervarijabilni u sekvenci i/ili formiraju strukturno definisane petlje („hipervarijabilne petlje“). Generalno, prirodna antitela sa četiri lanca sadrže šest HVR; tri u VH (H1, H2, H3) i tri u VL (L1, L2, L3). HVR generalno sadrže amino-kiselinske ostatke iz hipervarijabilnih petlji i/ili iz regiona koji određuju komplementarnost (CDR), pri čemu ovi poslednji imaju najveću varijabilnost sekvence i/ili su uključeni u prepoznavanje antigena. Sa izuzetkom CDR1 u VH, CDR generalno sadrže amino-kiselinske ostatke koji formiraju hipervarijabilne petlje. Hipervarijabilni regioni (HVR) se, takođe, nazivaju „regioni koji određuju komplementarnost“ (CDR), i ovi izrazi se ovde koriste naizmenično u odnosu na delove varijabilnog regiona koji formiraju regione za vezivanje antigena. Ovaj poseban region je opisan od strane Kabat et al., U.S. Dept. of Health and Human Services, Sequences of Proteins of Immunological Interest (1983) i od strane Chothia et al., J Mol Biol 196:901‑917 (1987), pri čemu definicije uključuju preklapanje ili podskupove amino-kiselinskih ostataka kada se upoređuju jedni sa drugima. Ipak, primena bilo koje definicije za označavanje CDR antitela ili njegovih varijanti treba da bude u okviru izraza kako je ovde definisano i korišćeno. Tačan broj ostataka koji obuhvataju određeni CDR variraće u zavisnosti od sekvence i veličine CDR. Stručnjaci u tehnici mogu rutinski da odrede koji ostaci čine određeni CDR na osnovu sekvence amino-kiselina varijabilnog regiona antitela.

[0233] Antitelo predmetnog pronalaska mogu biti himerna antitela, humanizovana antitela, humana antitela ili fuzioni proteini antitela.

[0235] [0088] Pod „himernim antitelom“ ovde se podrazumeva rekombinantni protein koji sadrži varijabilne domene i teškog i lakog lanca antitela, uključujući regione koji određuju komplementarnost (CDR) antitela izvedenog iz jedne vrste, poželjno glodarskog antitela, još poželjnije mišjeg antitela, dok su konstantni domeni molekula antitela izvedeni iz onih humanog antitela. Za veterinarske primene, konstantni domeni himernog antitela mogu biti izvedeni iz onih drugih vrsta, kao što su podhumani primat, mačka ili pas.

[0237] Pod „humanizovanim antitelom“ ovde se podrazumeva rekombinantni protein u kome su CDR-ovi iz antitela jedne vrste; npr. glodarskog antitela, preneti iz teških i lakih varijabilnih lanaca glodarskog antitela u humane teške i lake varijabilne domene. Konstantni domeni molekula antitela su izvedeni iz onih humanog antitela. U nekim realizacijama, specifični ostaci okvirnog regiona humanizovanog antitela, posebno oni koji se dodiruju ili su blizu CDR sekvenci, mogu biti modifikovani, na primer, zamenjeni odgovarajućim ostacima iz originalnog glodarskog, podhumanog primata ili drugog antitela.

[0239] Pod „humanim antitelom“ ovde se podrazumeva antitelo dobijeno, na primer, od transgenih miševa koji su „inženjerisani/konstruisani“ da proizvode specifična humana antitela kao odgovor na antigenski izazov. U ovoj tehnici, elementi lokusa humanog teškog i lakog lanca unose se u sojeve miševa izvedene iz embrionalnih matičnih ćelijskih linija koje sadrže ciljane poremećaje endogenih lokusa teškog i lakog lanca. Transgeni miševi mogu da sintetišu humana antitela specifična za humane antigene, a miševi se mogu koristiti za proizvodnju hibridoma koji luče humana antitela. Postupci za dobijanje humanih antitela od transgenih miševa opisani su od strane Green et al, Nature Genet. 7: 13 (1994), Lonberg et al, Nature 368:856 (1994), i Taylor et al, Int. Immun.6:579 (1994). Potpuno humano antitelo, takođe, može biti konstruisano genetskim ili hromozomskim postupcima transfekcije, kao i tehnologijom fagnog prikaza, koji su svi poznati u tehnici. Videti na primer, McCafferty et al, Nature 348:552‑553 (1990) za proizvodnju humanih antitela i njihovih fragmenata in vitro, iz repertoara gena varijabilnog domena imunoglobulina od neimunizovanih donora. U ovoj tehnici, geni varijabilnog domena antitela se kloniraju u okviru u gen glavnog ili sporednog proteina omotača filamentoznog bakteriofaga i prikazuju se kao funkcionalni fragmenti antitela na površini čestice faga. Pošto filamentozna čestica sadrži jednolančanu DNK kopiju fagnog genoma, selekcije zasnovane na funkcionalnim svojstvima antitela, takođe, rezultiraju selekcijom gena koji kodira antitelo koje pokazuje ta svojstva. Na ovaj način, fag oponaša neka od svojstava B ćelije. Fagni prikaz se može izvoditi u različitim formatima, za njihov pregled videti npr. Johnson and Chiswell, Current Opinion in Structural Biology 3:5564‑571 (1993). Humana antitela mogu takođe biti generisana in vitro aktiviranim B ćelijama. Videti U.S. Patente br.5,567,610 i 5,229,275.

[0240] Pod „fuzionim proteinom antitela“ ovde se podrazumeva rekombinantno proizveden molekul koji vezuje antigen u kome su povezana dva ili više istih ili različitih prirodnih antitela, jednolančanih antitela ili segmenata fragmenata antitela sa istim ili različitim specifičnostima. Fuzioni protein sadrži najmanje jedno specifično mesto vezivanja. Valentnost fuzionog proteina označava ukupan broj vezivnih krakova ili mesta koje fuzioni protein ima za antigen(e) ili epitop(e); tj. monovalentno, bivalentno, trovalentno ili multivalentno. Multivalentnost fuzionog proteina antitela znači da on može da iskoristi višestruke interakcije u vezivanju za antigen, čime se povećava sklonost vezivanju za antigen ili za različite antigene. Specifičnost pokazuje za koliko različitih tipova antigena ili epitopa je fuzioni protein antitela u stanju da se veže; tj. monospecifično, bispecifično, trispecifično, multispecifično. Koristeći ove definicije, prirodno antitelo, npr. IgG, je bivalentno jer ima dva vezivna kraka, ali je monospecifično jer se vezuje za jednu vrstu antigena ili epitopa. Monospecifični, multivalentni fuzioni protein ima više od jednog mesta vezivanja za isti antigen ili epitop. Na primer, monospecifično diatelo je fuzioni protein sa dva mesta vezivanja koja reaguju sa istim antigenom. Fuzioni protein može da sadrži multivalentnu ili multispecifičnu kombinaciju različitih komponenti antitela ili višestrukih kopija iste komponente antitela. Fuzioni protein može dodatno da sadrži terapeutsko sredstvo.

[0242] Ciljajući deo može da sadrži probody, kao što su ona opisana u US Patentima br: 8,518,404; 8,513,390 i US Objavama patentnih prijava br: 20120237977A1, 20120149061A1, 20130150558A1.

[0244] Probody su monoklonska antitela koja se selektivno aktiviraju unutar mikrookruženja raka, fokusirajući aktivnost terapeutskih antitela na tumore i štedeći zdravo tkivo.

[0246] [0094] Generalno, probody sadrži barem jedno antitelo ili njegov fragment antitela (zajednički nazvani „AB“), sposobno da se specifično veže za metu, pri čemu je AB modifikovano maskirajućim delom (MM). Kada je AB modifikovano sa MM i nalazi se u prisustvu mete, specifično vezivanje AB za njegovu metu je smanjeno ili inhibirano, u poređenju sa specifičnim vezivanjem AB koje nije modifikovano sa MM ili specifičnim vezivanjem roditeljskog AB za metu. Konstanta disocijacije (Kd) MM prema AB je generalno veća od Kd AB prema meti. Kada je AB modifikovano sa MM i nalazi se u prisustvu mete, specifično vezivanje AB za njegovu metu može biti smanjeno ili inhibirano, u poređenju sa specifičnim vezivanjem AB koje nije modifikovano sa MM ili sa specifičnim vezivanjem roditeljskog AB za metu. Kada je AB povezano sa MM ili modifikovano pomoću MM, MM može „maskirati“ ili smanjiti ili inhibirati specifično vezivanje AB za njegovu metu. Kada je AB povezan sa ili modifikovan pomoću MM, takvo povezivanje ili modifikacija može izazvati strukturnu promenu koja smanjuje ili inhibira sposobnost AB da se specifično veže za svoju metu.

[0248] U nekim realizacijama, probody je aktivirajuće antitelo (AA), pri čemu AB modifikovano pomoću MM može dalje da sadrži jednu ili više cepavih grupa (CM). Takve AA pokazuju aktivirajuće/promenljivo vezivanje za cilj AB. AA generalno uključuju antitelo ili fragment antitela (AB), modifikovan ili povezan sa maskirajućom grupom (MM) i modifikovanom ili cepljivom grupom (CM). U nekim realizacijama, CM sadrži amino-kiselinsku sekvencu koja služi kao supstrat za proteazu od interesa. U drugim realizacijama, CM obezbeđuje cistein-cistein disulfidnu vezu koja se može cepati redukcijom. U još nekim realizacijama, CM obezbeđuje fotolitički supstrat koji se može aktivirati fotolizom.

[0250] CM i AB amino-kiseline (AA) mogu biti odabrani tako da AB predstavlja vezujući deo za cilj od interesa, a CM predstavlja supstrat za proteazu koja je kolokalizovana sa ciljem na mestu tretmana kod subjekta. Alternativno ili pored toga, CM je cistein-cistein disulfidna veza koja se može cepati kao rezultat redukcije ove disulfidne veze. AA sadrže najmanje jedan od CM koji se može cepati proteazom ili cistein-cistein disulfidne veze, a u nekim realizacijama uključuju obe vrste CM. AA mogu alternativno ili dalje uključivati fotolabilni supstrat, koji se može aktivirati izvorom svetlosti. AA opisani ovde nalaze posebnu upotrebu tamo gde je, na primer, proteaza sposobna da cepa mesto u CM prisutna u relativno višim nivoima u tkivu koje sadrži cilj na mestu tretmana (na primer, obolelo tkivo; na primer, za terapeutski tretman ili dijagnostički tretman) nego u tkivu mesta koja nisu tretirana (na primer, u zdravom tkivu). AA opisani ovde, takođe, nalaze posebnu upotrebu tamo gde je, na primer, redukciono sredstvo sposobno za redukciju mesta u CM prisutno u relativno višim nivoima u tkivu koje sadrži cilj mesta lečenja ili dijagnostike nego u tkivu mesta koja nisu pod tretmanom i nisu pod dijagnostikom. AA opisani ovde, takođe, nalaze posebnu upotrebu tamo gde se, na primer, izvor svetlosti, na primer, putem lasera, sposoban za fotolizu mesta u CM, uvodi u tkivo koje sadrži cilj mesta lečenja ili dijagnostike.

[0252] [0097] U nekim realizacijama, AA mogu da obezbede smanjenu toksičnost i/ili neželjene sporedne efekte koji bi inače mogli da nastanu vezivanjem AB na mestima koja nisu tretirana, ako AB nije maskiran ili na drugi način inhibiran u vezivanju za svoju metu. Tamo gde AA sadrži CM koji se može cepati redukcionim sredstvom koje olakšava redukciju disulfidne veze, AB takvih AA mogu biti odabrani da iskoriste aktivaciju AB tamo gde je cilj od interesa prisutan na željenom mestu tretmana koje karakterišu povišeni nivoi redukcionog sredstva, tako da je okruženje većeg redukcionog potencijala nego, na primer, okruženje mesta koje nije tretirano.

[0254] Generalno, AA se može dizajnirati odabirom AB od interesa i konstruisanjem ostatka AA tako da, kada je konformaciono ograničen, MM omogućava maskiranje AB ili smanjenje vezivanja AB za njegovu metu. Kriterijumi strukturnog dizajna koji se moraju uzeti u obzir kako bi se obezbedila ova funkcionalna karakteristika.

[0256] Anti-PD-1 antitela

[0258] TM može biti monoklonsko anti-PD-1 antitelo.

[0260] Programirana smrt-1 („PD-1“) je receptor PD-L1 (takođe poznat kao CD274, B7-H1 ili B7-DC). PD-1 je membranski protein tipa I od približno 31 kD, član proširene porodice CD28/CTLA4 T ćelijskih regulatora (Ishida, Y. et al. (1992) EMBO J.11:3887‑3895; US Obj. Pat. br. 2007/0202100; 2008/0311117; 2009/00110667; U.S. Pat. br.6,808,710; 7,101,550; 7,488,802; 7,635,757; 7,722,868; PCT objava br. WO 01/14557). U poređenju sa CTLA4, PD-1 u širem smislu negativno reguliše imune odgovore.

[0262] PD-1 se eksprimuje na aktiviranim T ćelijama, B ćelijama i monocitima (Agata, Y. et al. (1996) Int. Immunol. 8(5):765‑772; Yamazaki, T. et al. (2002 J. Immunol. 169:5538‑5545) i na niskim nivoima u prirodnim T ćelijama ubicama (NK) (Nishimura, H. et al. (2000) J. Exp. Med.

[0263] 191:891‑898; Martin-Orozco, N. et al. (2007), Semin. Cancer Biol.17(4):288‑298).

[0265] Ekstracelularni region PD-1 sastoji se od jednog V domena imunoglobulina (Ig) sa 23% identiteta sa ekvivalentnim domenom u CTLA4 (Martin-Orozco, N. et al. (2007) Semin. Cancer Biol. 17(4):288‑298). Ekstracelularni IgV domen prati transmembranski region i intracelularni rep. Intracelularni rep sadrži dva mesta fosforilacije koja se nalaze u inhibitornom motivu zasnovanom na tirozinu imunoreceptora i motivu prekidača zasnovanom na tirozinu imunoreceptora, što sugeriše da PD-1 negativno reguliše TCR signale (Ishida, Y. et al. (1992 EMBO J.11:3887‑3895; Blank, C. et al. (Epub 2006 Dec.29) Immunol. Immunother. 56(5):739‑745).

[0266] Prijavljena su antitela sposobna da se imunospecifično vežu za mišji PD-1 (videti, npr. Agata, T. er al. (1996) Int. Immunol. 8(5):765-772).

[0268] Anti-PD-1 antitela se vezuju za PD-1 i poboljšavaju funkciju T-ćelija kako bi pojačala ćelijski posredovane imune odgovore i za lečenje poremećaja disfunkcije T-ćelija, kao što je tumorski imunitet.

[0270] U nekim realizacijama, anti-PD-1 antitelo je MK-3475 (ranije lambrolizumab, Merck), AMP-514, AMP-224 (MedImmune/AstraZeneca), BMS-936558 (MDX-1106, Bristol-Myers Squibb) ili CT-011 (Curetech).

[0272] Pembrolizumab (MK-3475) je humanizovano, monoklonsko anti-PD-1 antitelo dizajnirano da reaktivira antitumorski imunitet. Pembrolizumab vrši dvostruku ligandnu blokadu PD-1 puta inhibiranjem interakcije PD-1 na T ćelijama sa njegovim ligandima PD-L1 i PD-L2.

[0274] U nekim realizacijama, anti-PD-1 antitelo je jedno od antitela opisanih u US 8,354,509 i US 8,168,757.

[0276] Nivolumab (takođe poznat kao BMS-936558 ili MDX1106), je potpuno humano monoklonsko antitelo IgG4 koje je razvila kompanija Bristol-Myers Squibb za lečenje raka.

[0278] U nekim realizacijama, anti-PD-1 antitelo je jedno od antitela opisanih u WO2004/056875, US 7,488,802 i US 8,008,449.

[0280] AMP-514 i AMP-224 su monoklonska antitela (mAb) protiv programirane ćelijske smrti 1 (PD-1) koja je razvila kompanija Amplimmune, a koju je pridružila kompanija MedImmune.

[0282] U nekim realizacijama, anti-PD-1 antitelo je jedno od antitela opisanih u US Obj. pat. prijave br.20140044738.

[0284] U nekim realizacijama, šest CDR-ova su: (A) CDR-ovi sa tri laka lanca i tri teška lanca anti-PD-1 antitela 1E3; (B) CDR-ovi sa tri laka lanca i tri teška lanca anti-PD-1 antitela 1E8; ili (C) CDR-ovi sa tri laka lanca i tri teška lanca anti-PD-1 antitela 1H3.

[0286] Pidilizumab (CT-011) je monoklonsko antitelo protiv PD-1 koje je razvila kompanija Curetech Ltd. sa sedištem u Izraelu.

[0287] U nekim realizacijama, anti-PD-1 antitelo je jedno od antitela opisanih u US Obj. pat. prijava br.20080025980 i 20130022595.

[0289] Anti-PD-L1 antitela

[0291] TM može biti monoklonsko anti-PD-L1 antitelo.

[0293] Ligand 1 programirane ćelijske smrti 1 (PD-L1, takođe poznat kao CD274 i B7-H1) je ligand za PD-1, koji se nalazi na aktiviranim T ćelijama, B ćelijama, mijeloidnim ćelijama i makrofagima. Iako postoje dva endogena liganda za PD-1, PD-L1 i PD-L2, antitumorske terapije su se fokusirale na anti-PD-L1 antitela. Kompleks PD-1 i PD-L1 inhibira proliferaciju CD8+ T ćelija i smanjuje imuni odgovor (Topalian et al., 2012, N Engl J Med 366:2443‑54; Brahmer et al., 2012, N Eng J Med 366:2455‑65). Anti-PD-L1 antitela su korišćena za lečenje nesmikrocelularnog karcinoma pluća, melanoma, kolorektalnog karcinoma, karcinoma bubrežnih ćelija, raka pankreasa, raka želuca, raka jajnika, raka dojke i hematoloških maligniteta (Brahmer et al., N Eng J Med 366:2455‑65; Ott et al., 2013, Clin Cancer Res 19:5300‑9; Radvanyi et al., 2013, Clin Cancer Res 19:5541; Menzies & Long, 2013, Ther Adv Med Oncol 5:278‑85; Berger et al., 2008, Clin Cancer Res 14:13044‑51). PD-L1 je član porodice B7 koji se eksprimuje na mnogim tipovima ćelija, uključujući APC i aktivirane T ćelije (Yamazaki et al. (2002) J. Immunol. 169:5538). PD-L1 se vezuje i za PD-1 i za B7-1. I vezivanje B7-1 koji eksprimuju T-ćelije za PD-L1 i vezivanje PD-L1 koji eksprimuju T-ćelije za B7-1 rezultiraju inhibicijom T ćelija (Bjut i dr. (2007) Imunitet 27:111). Takođe, postoje dokazi da, kao i drugi članovi porodice B7, PD-L1, takođe može da obezbedi kostimulatorne signale T ćelijama (Subudhi et al. (2004) J. Clin. Invest.113:694; Tamura et al. (2001) Blood 97:1809).

[0295] Pod „PD-L1“ ovde se podrazumevaju sve varijante ili izoforme koje prirodno eksprimuju ćelije i/ili njihovi fragmenti koji imaju najmanje jednu biološku aktivnost polipeptida pune dužine, osim ako nije drugačije izričito definisano. Pored toga, izraz „PD-L1“ uključuje PD-L1 (Freeman et al. (2000) J. Exp. Med. 192:1027) i bilo koje varijante ili izoforme koje prirodno eksprimuju ćelije i/ili njihovi fragmenti koji imaju najmanje jednu biološku aktivnost polipeptida pune dužine. Na primer, PD-L1 sekvence iz različitih vrsta, uključujući ljude, dobro su poznate u tehnici (videti, na primer, Chen et al., U.S. Pat. br.6,803,192, koji stavlja na uvid javnosti humane i mišje PD-L1 sekvence; Wood et al., U.S. Pat. br. 7,105,328, koji stavlja na uvid javnosti humane PD-L1 sekvence.

[0296] Anti-PD-L1 antitela se vezuju za PD-L1 i poboljšavaju funkciju T-ćelija kako bi pojačala ćelijski posredovane imune odgovore i za lečenje poremećaja disfunkcije T-ćelija, kao što je tumorski imunitet (imunitet na tumor).

[0298] U nekim realizacijama, anti-PD-L1 antitelo je MPDL3280A i YW243.55.S70, (Genentech/Roche), MEDI-4736 (MedImmune/AstraZeneca), BMS-936559 (MDX-1105, Bristol-Myers Squibb) i MSB0010718C (EMD Serono/Merck KGaA).

[0300] MPDL3280A (Genentech) je konstruisano anti-PD-L1 antitelo dizajnirano da cilja PD-L1 eksprimovan na tumorskim ćelijama i imunim ćelijama koje infiltriraju tumor. MPDL3280A je dizajniran da spreči vezivanje PD-L1 za PD-1 i B7.1. Ova blokada PD-L1 može omogućiti aktivaciju T ćelija, vraćajući im sposobnost da detektuju i napadaju tumorske ćelije. MPDL3280A sadrži inženjerski domen kristalizujućih fragmenata (Fc) dizajniran da optimizuje efikasnost i bezbednost minimiziranjem ćelijske citotoksičnosti zavisne od antitela (ADCC).

[0302] U nekim realizacijama, anti-PD-L1 antitelo je jedno od antitela opisanih u US 7,943,743.

[0304] BMS-936559 (MDX-1105, Bristol-Majers Skvib) je potpuno humano IgG4 anti-PD-L1 monoklonsko antitelo koje inhibira vezivanje PD-L1 liganda i za PD-1 i za CD80.

[0306] U nekim realizacijama, anti-PD-L1 antitelo je jedno od antitela opisanih u US 7,943,743.

[0308] MSB0010718C (EMD Serono kompanije Merck KGaA) je potpuno humano monoklonsko antitelo IgG1 koje se vezuje za PD-L1.

[0310] U nekim realizacijama, anti-PD-L1 antitelo je jedno od antitela opisanih u WO 2013079174 A1.

[0312] MEDI4736 (MedImmune/AstraZeneca) je humano IgG1 antitelo koje se specifično vezuje za PD-L1, sprečavajući vezivanje za PD-1 i CD80.

[0314] U nekim realizacijama, anti-PD-L1 antitelo je jedno od antitela opisanih u WO 2011066389 A1 i US 8,779,108.

[0316] U nekim realizacijama, anti-PD-L1 antitelo je jedno od antitela opisanih u US 8,552,154.

[0318] [0129] U nekim realizacijama, ciljajući deo obuhvata Fab, Fab’, F(ab’)2, antitelo sa jednim domenom, T i Abs dimer, Fv, scFv, dsFv, ds-scFv, Fd, linearno antitelo, mini-telo, dijatelo, bispecifični fragment antitela, bitelo, tritelo, sc-dija-telo, kapa (lambda) telo, BiTE, DVD-Ig, SIP, SMIP, DART ili analog antitela koji obuhvata jedan ili više CDR-ova.

[0320] Antagonist PD-L/PD-1 ose koji sadrži ciljajući deo

[0322] U nekim slučajevima, antagonist PD-L/PD-1 ose je ciljani terapeutski lek koji sadrži ciljajući deo, kao što je ADC.

[0324] Pod „ciljajućim delom (TM)“ ili „ciljajućim sredstvom“ ovde se podrazumeva molekul, kompleks ili agregat koji se specifično ili selektivno vezuje za ciljni molekul, ćeliju, česticu, tkivo ili agregat, koji se generalno naziva „meta/cilj“ ili „marker“, a o tome se ovde detaljnije govori.

[0326] U nekim realizacijama, ciljajući deo sadrži imunoglobulin, protein, peptid, mali molekul, nanočesticu ili nukleinsku kiselinu.

[0328] Primeri ciljajućih sredstava kao što su antitela (npr. himerna, humanizovana i ljudska), ligandi za receptore, lecitini i saharidi, i supstrati za određene enzime su prepoznati u tehnici i korisni su bez ograničenja u primeni predmetnog pronalaska. Druga ciljajuća sredstva uključuju klasu jedinjenja koja ne uključuju specifične motive molekularnog prepoznavanja, uključujući nanočestice, makromolekule kao što su poli(etilen glikol), polisaharid i poliamino-kiseline koje dodaju molekulsku masu aktivirajućem delu. Dodatna molekulska masa utiče na farmakokinetiku aktivirajućeg dela, npr. vreme poluraspada u serumu.

[0330] U nekim realizacijama, ciljajući deo je antitelo, fragment antitela, bispecifično antitelo ili drugi molekul ili jedinjenje zasnovano na antitelu. Međutim, drugi primeri ciljnih delova su poznati u tehnici i mogu se koristiti, kao što su aptameri, avimeri, ligandi koji se vezuju za receptore, nukleinske kiseline, parovi vezivanja biotina i avidina, vezujući peptidi ili proteini itd. Izrazi „ciljajući deo“ i „vezujući deo“ se ovde koriste sinonimno.

[0332] [0135] Pod „metom/ciljem“ ili „markerom“ ovde se podrazumeva bilo koji entitet koji je sposoban da se specifično veže za određeni ciljajući deo. U nekim realizacijama, ciljevi su specifično povezani sa jednim ili više određenih tipova ćelija ili tkiva. U nekim realizacijama, ciljevi su specifično povezani sa jednim ili više određenih bolesnih stanja. U nekim realizacijama, ciljevi su specifično povezani sa jednom ili više određenih razvojnih faza. Na primer, marker specifičan za tip ćelije se obično eksprimuje na nivoima najmanje 2 puta većim u tom tipu ćelija nego u referentnoj populaciji ćelija. U nekim realizacijama, marker specifičan za tip ćelije je prisutan na nivoima najmanje 3 puta, najmanje 4 puta, najmanje 5 puta, najmanje 6 puta, najmanje 7 puta, najmanje 8 puta, najmanje 9 puta, najmanje 10 puta, najmanje 50 puta, najmanje 100 puta ili najmanje 1.000 puta većim od njegove prosečne ekspresije u referentnoj populaciji. Detekcija ili merenje markera specifičnog za tip ćelije može omogućiti razlikovanje tipa ili tipova ćelija od interesa od ćelija mnogih, većine ili svih drugih tipova. U nekim realizacijama, meta može da sadrži protein, ugljeni hidrat, lipid i/ili nukleinsku kiselinu, kao što je ovde opisano.

[0334] Supstanca se smatra „ciljanom“ za svrhe opisane ovde ako se specifično vezuje za ciljajući deo nukleinske kiseline. U nekim realizacijama, ciljajući deo nukleinske kiseline specifično se vezuje za metu/cilj pod strogim uslovima. Inventivni kompleks ili jedinjenje koje sadrži ciljajući deo smatra se „ciljanim“ ako se ciljajući deo specifično vezuje za metu, čime se ceo kompleks ili kompozicija jedinjenja isporučuje određenom organu, tkivu, ćeliji, komponenti ekstracelularnog matriksa i/ili intracelularnom odeljku.

[0336] U određenim realizacijama, jedinjenje prema predmetnom pronalasku sadrži ciljajući deo koji se specifično vezuje za jednu ili više meta (npr. antigena) povezanih sa organom, tkivom, ćelijom, komponentom ekstracelularnog matriksa i/ili intracelularnim odeljkom. U nekim realizacijama, jedinjenja sadrže ciljajući deo koji se specifično vezuje za mete povezane sa određenim organom ili sistemom organa. U nekim realizacijama, jedinjenja prema predmetnom pronalasku sadrže ciljajući deo koji se specifično vezuje za jednu ili više intracelularnih meta (npr. organele, intracelularni protein). U nekim realizacijama, jedinjenja sadrže ciljajući deo koji se specifično vezuje za mete povezane sa obolelim organima, tkivima, ćelijama, komponentama ekstracelularnog matriksa i/ili intracelularnim odeljcima. U nekim realizacijama, jedinjenja sadrže ciljajući deo koji se specifično vezuje za mete povezane sa određenim tipovima ćelija (npr. endotelne ćelije, ćelije raka, maligne ćelije, ćelije raka prostate, itd.).

[0338] [0138] U nekim realizacijama, jedinjenja prema predmetnom pronalasku sadrže ciljajući deo koji se vezuje za metu koja je specifična za jedan ili više određenih tipova tkiva (npr. tkivo jetre naspram tkiva prostate). U nekim realizacijama, jedinjenja prema predmetnom pronalasku sadrže ciljajući deo koji se vezuje za metu koja je specifična za jedan ili više određenih tipova ćelija (npr. T ćelije naspram B ćelija). U nekim realizacijama, jedinjenja prema predmetnom pronalasku sadrže ciljajući deo koji se vezuje za metu koja je specifična za jedno ili više određenih bolesnih stanja (npr. tumorske ćelije naspram zdravih ćelija). U nekim realizacijama, jedinjenja prema predmetnom pronalasku sadrže ciljajući deo koji se vezuje za metu koja je specifična za jednu ili više određenih razvojnih faza (npr. matične ćelije naspram diferenciranih ćelija).

[0340] U nekim realizacijama, meta može biti marker koji je isključivo ili prvenstveno povezan sa jednim ili nekoliko tipova ćelija, sa jednom ili nekoliko bolesti i/ili sa jednom ili nekoliko razvojnih faza. Marker specifičan za tip ćelija se obično eksprimuje na nivoima najmanje 2 puta većim u tom tipu ćelija nego u referentnoj populaciji ćelija koja može da se sastoji, na primer, od smeše koja sadrži ćelije iz više (npr.5-10 ili više) različitih tkiva ili organa u približno jednakim količinama. U nekim realizacijama, marker specifičan za tip ćelija je prisutan na nivoima najmanje 3 puta, najmanje 4 puta, najmanje 5 puta, najmanje 6 puta, najmanje 7 puta, najmanje 8 puta, najmanje 9 puta, najmanje 10 puta, najmanje 50 puta, najmanje 100 puta ili najmanje 1000 puta većim od njegove prosečne ekspresije u referentnoj populaciji. Detekcija ili merenje markera specifičnog za tip ćelija može omogućiti razlikovanje tipa ili tipova ćelija od interesa od ćelija mnogih, većine ili svih drugih tipova.

[0342] U nekim realizacijama, meta obuhvata protein, ugljeni hidrat, lipid i/ili nukleinsku kiselinu. U nekim realizacijama, meta obuhvata protein i/ili njegov karakterističan deo, kao što je tumorski marker, integrin, receptor na površini ćelije, transmembranski protein, intercelularni protein, jonski kanal, protein membranskog transportera, enzim, antitelo, himerni protein, glikoprotein itd. U nekim realizacijama, meta obuhvata ugljeni hidrat i/ili njegov karakterističan deo, kao što je glikoprotein, šećer (npr. monosaharid, disaharid, polisaharid), glikokaliks (tj. periferna zona bogata ugljenim hidratima na spoljašnjoj površini većine eukariotskih ćelija) itd. U nekim realizacijama, meta obuhvata lipid i/ili njegov karakterističan deo, kao što je ulje, masna kiselina, glicerid, hormon, steroid (npr. holesterol, žučna kiselina), vitamin (npr. vitamin E), fosfolipid, sfingolipid, lipoprotein itd. U nekim realizacijama, meta obuhvata nukleinsku kiselinu i/ili njen karakterističan deo, kao što je DNK nukleinska kiselina; RNK nukleinska kiselina; modifikovana DNK nukleinska kiselina; modifikovana RNK nukleinska kiselina; nukleinska kiselina koja uključuje bilo koju kombinaciju DNK, RNK, modifikovane DNK i modifikovane RNK.

[0344] [0141] Brojni markeri su poznati u tehnici. Tipični markeri uključuju proteine ćelijske površine, npr. receptore. Primeri receptora uključuju, ali nisu ograničeni na, receptor transferina; LDL receptor; receptore faktora rasta kao što su članovi porodice receptora epidermalnog faktora rasta (npr. EGFR, Her2, Her3, Her4) ili receptori vaskularnog endotelnog faktora rasta, receptore citokina, molekule ćelijske adhezije, integrine, selektine i molekule CD. Marker može biti molekul koji je prisutan isključivo ili u većim količinama na malignoj ćeliji, npr. tumorski antigen.

[0346] U nekim realizacijama, ciljajući deo se vezuje za tumorsku ćeliju specifično ili poželjno u poređenju sa netumorskom ćelijom.

[0348] Vezivanje ciljajućeg dela za tumorsku ćeliju može se meriti korišćenjem testova poznatih u tehnici.

[0350] U nekim realizacijama, tumorska ćelija je ćelija karcinoma, sarkoma, limfoma, mijeloma ili raka centralnog nervnog sistema.

[0352] U nekim realizacijama, ciljajući deo je sposoban da se veže za tumorski antigen specifično ili poželjno u poređenju sa netumorskim antigenom.

[0354] U određenim specifičnim realizacijama, meta je tumorski marker. U nekim realizacijama, tumorski marker je antigen koji je prisutan u tumoru, a nije prisutan u normalnim organima, tkivima i/ili ćelijama. U nekim realizacijama, tumorski marker je antigen koji je češći u tumoru nego u normalnim organima, tkivima i/ili ćelijama. U nekim realizacijama, tumorski marker je antigen koji je češći u malignim ćelijama raka nego u normalnim ćelijama.

[0356] U nekim realizacijama, ciljajući deo sadrži folnu kiselinu ili njen derivat.

[0358] Poslednjih godina, istraživanje folne kiseline je postiglo veliki napredak. Folna kiselina je vitamin malih molekula koji je neophodan za deobu ćelija. Ćelije tumora se dele abnormalno i postoji visoka ekspresija folatnih receptora (FR) na površini ćelija tumora kako bi se uhvatilo dovoljno folne kiseline za podršku deobi ćelija.

[0360] [0149] Podaci ukazuju da je ekspresija FR u tumorskim ćelijama 20-200 puta veća nego u normalnim ćelijama. Stopa ekspresije FR u različitim malignim tumorima je: 82% kod raka jajnika, 66% kod nesitnoćelijskog raka pluća, 64% kod raka bubrega, 34% kod raka debelog creva i 29% kod raka dojke (Xia W, Low PS. Late-targeted therapies for cancer. J Med Chem. 2010; 14; 53 (19):6811‑24). Brzina ekspresije MK i stepen maligniteta invazije i metastaze epitelnog tumora su pozitivno korelirani. MK ulazi u ćeliju putem endocitoze posredovane FR, a MK preko svoje karboksilne grupe formira komplekse MK sa lekovima koji ulaze u ćelije. U kiselim uslovima (pH vrednost od 5), FR se odvaja od MK, a MK oslobađa lekove u citoplazmu.

[0362] Klinički, sistem se može koristiti za isporuku lekova koji selektivno napadaju ćelije tumora. Folna kiselina ima malu molekulsku težinu, neimunogena je i ima visoku stabilnost, a sinteza je jeftina. Još važnije, hemijsko spajanje između leka i nosača je jednostavno, i kao takva, korišćenje FA kao ciljajućeg molekula za izgradnju sistema za isporuku lekova postalo je fokus istraživanja kada je u pitanju lečenje raka. Trenutno, EC145 (jedinjenje konjugata FA za hemoterapiju), koje je u kliničkim ispitivanjima, može efikasno da napada ćelije raka (Pribl P i Edelman MJ. EC145: novi ciljani sredstvo za adenokarcinom pluća. Ekspertsko mišljenje. Investig. Lekovi (2012) 21:755-761).

[0364] U nekim realizacijama, ciljajući deo obuhvata ekstracelularne domene (ECD) ili rastvorljivi oblik PD-1, PDL-1, CTLA4, CD47, BTLA, KIR, TIM3, 4-1BB i LAG3, punu dužinu delimičnog površinskog liganda amfiregulina, betacelulina, EGF-a, efrina, epigena, epiregulina, IGF-a, neuregulina, TGF-a, TRAIL-a ili VEGF-a.

[0366] U nekim realizacijama, ciljajući deo obuhvata Fab, Fab’, F(ab’)2, antitelo sa jednim domenom, T i Abs dimer, Fv, scFv, dsFv, ds-scFv, Fd, linearno antitelo, mini-telo, diatelo, bispecifični fragment antitela, bitelo, tritelo, sc-dija-telo, kapa (lambda) telo, BiTE, DVD-Ig, SIP, SMIP, DART ili analog antitela koji obuhvata jedan ili više CDR-ova.

[0368] [0153] U nekim realizacijama, ciljajući deo je antitelo, ili fragment antitela, koji je odabran na osnovu svoje specifičnosti za antigen eksprimovan na ciljnoj ćeliji ili na ciljnom mestu od interesa. Širok spektar tumor-specifičnih ili drugih bolesti-specifičnih antigena je identifikovan i antitela na te antigene su korišćena ili predložena za upotrebu u lečenju takvih tumora ili drugih bolesti. Antitela koja su poznata u tehnici mogu se koristiti u jedinjenjima pronalaska, posebno za lečenje bolesti sa kojom je ciljni antigen povezan. Primeri ciljnih antigena (i njihovih povezanih bolesti) na koje može biti usmeren konjugat antitelo-linker-lek predmetnog pronalaska uključuju: CD2, CD19, CD20, CD22, CD27, CD33, CD37, CD38, CD40, CD44, CD47, CD52, CD56, CD70, CD79, CD137, 4‑1BB, 5T4, AGS‑5, AGS‑16, Angiopoietin 2, B7.1, B7.2, B7DC, B7H1, B7H2, B7H3, BT‑062, BTLA, CAIX, karcinoembrionski antigen, CTLA4, Cripto, ED-B, ErbB1, ErbB2, ErbB3, ErbB4, EGFL7, EpCAM, EphA2, EphA3, EphB2, FAP, fibronektin, receptor za folat, gangliozid GM3, GD2, receptor faktora tumorske nekroze indukovan glukokortikoidima (GITR), gp100, gpA33, GPNMB, ICOS, IGF1R, Integrin αν, Integrin αvβ , KIR, LAG‑3, Lewis Y, Mesothelin, c-MET, MN karbonska anhidraza IX, MUC1, MUC16, nektin-4, NKGD2, NOTCH, OX40, OX40L, PD-1, PDL1, PSCA, PSMA, RANKL, ROR1, ROR2, SLC44A4, sindekan-1, TACI, TAG-72, Tenascin, TIM3, TRAILR1, TRAILR2, VEGFR-1, VEGFR-2, VEGFR-3.

[0370] U nekim realizacijama, ciljajući deo obuhvata česticu (ciljnu česticu), poželjno nanočesticu, opciono ciljanu nanočesticu koja je vezana za ciljajući molekul koji se može specifično ili poželjno vezati za metu. U nekim realizacijama, ciljna čestica sama po sebi usmerava jedinjenje predmetnog pronalaska (kao što je obogaćivanje u ćelijama tumora ili tkivu) i nema dodatnih ciljajućih molekula vezanih u njemu.

[0372] Pod „nanočesticom“ se ovde podrazumeva bilo koja čestica prečnika manjeg od 1000 nm. U nekim realizacijama, terapeutsko sredstvo i/ili ciljajući molekul mogu biti povezani sa polimernom matricom. U nekim realizacijama, ciljajući molekul može biti kovalentno povezan sa površinom polimerne matrice. U nekim realizacijama, kovalentno povezivanje je posredovano linkerom. U nekim realizacijama, terapeutsko sredstvo može biti povezano sa površinom, inkapsulirano unutar, okruženo i/ili dispergovano po polimernoj matrici. US Pat. br.8,246,968.

[0374] Generalno, nanočestice predmetnog pronalaska obuhvataju bilo koju vrstu čestice. Bilo koja čestica može se koristiti prema predmetnom pronalasku. U nekim realizacijama, čestice su biorazgradive i biokompatibilne. Generalno, biokompatibilna supstanca nije toksična za ćelije. U nekim realizacijama, supstanca se smatra biokompatibilnom ako njeno dodavanje ćelijama rezultira manjim od određenog praga ćelijske smrti. U nekim realizacijama, supstanca se smatra biokompatibilnom ako njeno dodavanje ćelijama ne izaziva neželjene efekte. Generalno, biorazgradiva supstanca je ona koja se razgrađuje pod fiziološkim uslovima tokom terapeutski relevantnog vremenskog perioda (npr. nedelje, meseci ili godine). U nekim realizacijama, biorazgradiva supstanca je supstanca koja se može razgraditi ćelijskim mehanizmima. U nekim realizacijama, biorazgradiva supstanca je supstanca koja se može razgraditi hemijskim procesima. U nekim realizacijama, čestica je supstanca koja je i biokompatibilna i biorazgradiva. U nekim realizacijama, čestica je supstanca koja je biokompatibilna, ali nije biorazgradiva. U nekim realizacijama, čestica je supstanca koja je biorazgradiva, ali nije biokompatibilna.

[0376] [0157] U nekim realizacijama, čestice su veće veličine od granice bubrežne ekskrecije (npr. čestice prečnika većeg od 6 nm). U nekim realizacijama, čestice su dovoljno male da izbegnu uklanjanje čestica iz krvotoka putem jetre (npr. čestice prečnika manjeg od 1000 nm). Generalno, fizikohemijske karakteristike čestica trebalo bi da omoguće ciljanoj čestici da duže cirkuliše u plazmi smanjenjem bubrežne ekskrecije i klirensa putem jetre.

[0378] Često je poželjno koristiti populaciju čestica koja je relativno ujednačena u pogledu veličine, oblika i/ili sastava, tako da svaka čestica ima slična svojstva. Na primer, najmanje 80%, najmanje 90% ili najmanje 95% čestica može imati prečnik ili najveću dimenziju koja se nalazi unutar 5%, 10% ili 20% prosečnog prečnika ili najveće dimenzije. U nekim realizacijama, populacija čestica može biti heterogena u pogledu veličine, oblika i/ili sastava.

[0380] Zeta potencijal je mera površinskog potencijala čestice. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između -50 mV i 50 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između -25 mV i 25 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između -10 mV i 10 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između -5 mV i 5 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između 0 mV i 50 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između 0 mV i 25 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između 0 mV i 10 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između 0 mV i 5 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između -50 mV i 0 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između -25 mV i 0 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između -10 mV i 0 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju zeta potencijal u rasponu između -5 mV i 0 mV. U nekim realizacijama, čestice imaju u suštini neutralan zeta potencijal (tj. približno 0 mV).

[0382] Prema predmetnom pronalasku, može se koristiti niz različitih čestica. U nekim realizacijama, čestice su sfere ili sferoidi. U nekim realizacijama, čestice su sfere ili sferoidi. U nekim realizacijama, čestice su ravne ili pločastog oblika. U nekim realizacijama, čestice su kocke ili kuboidi. U nekim realizacijama, čestice su ovali ili elipse. U nekim realizacijama, čestice su cilindri, konusi ili piramide.

[0384] [0161] U nekim realizacijama, čestice su mikročestice (npr. mikrosfere). Generalno, „mikročestica“ se odnosi na bilo koju česticu prečnika manjeg od 1000 µm. U nekim realizacijama, čestice su pikočestice (npr. pikosfere). Generalno, „pikočestica“ se odnosi na bilo koju česticu prečnika manjeg od 1 nm. U nekim realizacijama, čestice su lipozomi. U nekim realizacijama, čestice su micele.

[0386] Čestice mogu biti čvrste ili šuplje i mogu da sadrže jedan ili više slojeva (npr. nanoljuske, nanoprstenovi). U nekim realizacijama, svaki sloj ima jedinstveni sastav i jedinstvena svojstva u odnosu na drugi sloj(ove). Na primer, čestice mogu imati strukturu jezgra/ljuske, pri čemu je jezgro jedan sloj, a ljuska drugi sloj. Čestice mogu da sadrže više različitih slojeva. U nekim realizacijama, jedan sloj može biti značajno umrežen, drugi sloj nije značajno umrežen i tako dalje. U nekim realizacijama, jedan, nekoliko ili svi različiti slojevi mogu da sadrže jedno ili više terapeutskih ili dijagnostičkih sredstava koja treba da se isporučuju. U nekim realizacijama, jedan sloj sadrži sredstvo koje treba da se isporučuje, drugi sloj ne sadrži sredstvo koje treba da se isporučuje i tako dalje. U nekim realizacijama, svaki pojedinačni sloj sadrži različito sredstvo ili skup sredstava koja treba da se isporučuju.

[0388] U nekim realizacijama, čestica je porozna, što znači da čestica sadrži rupe ili kanale, koji su obično mali u poređenju sa veličinom čestice. Na primer, čestica može biti porozna čestica silicijum dioksida, npr. mezoporozna nanočestica silicijum dioksida ili može imati premaz od mezoporoznog silicijum dioksida (Lin et al., 2005, J. Am. Chem. Soc., 17:4570). Čestice mogu imati pore prečnika od oko 1 nm do oko 50 nm, npr. prečnika između oko 1 i 20 nm. Između oko 10% i 95% zapremine čestice može se sastojati od šupljina unutar pora ili kanala.

[0390] Čestice mogu imati sloj premaza. Upotreba biokompatibilnog sloja premaza može biti korisna, npr. ako čestice sadrže materijale koji su toksični za ćelije. Pogodni materijali za premaze uključuju, ali nisu ograničeni na, prirodne proteine kao što je goveđi serumski albumin (BSA), biokompatibilne hidrofilne polimere kao što su polietilen glikol (PEG) ili PEG derivat, fosfolipidi-(PEG), silicijum dioksid, lipide, polimere, ugljene hidrate kao što je dekstran, druge nanočestice koje se mogu povezati sa inovativnim nanočesticama, itd. Premazi se mogu nanositi ili sklapati na različite načine, kao što su umakanje, korišćenje tehnike sloj po sloj, samosklapanje, konjugacija, itd. Samosklapanje se odnosi na proces spontanog sklapanja strukture višeg reda koji se oslanja na prirodno privlačenje komponenti strukture višeg reda (npr. molekula) jednih prema drugima. Obično se dešava kroz nasumična kretanja molekula i formiranje veza na osnovu veličine, oblika, sastava ili hemijskih svojstava.

[0391] Primeri polimera uključuju polialkilene (npr. polietilene), polikarbonate (npr. poli(1,3-dioksan-2on)), polianhidride (npr. poli(sebacinski anhidrid)), polihidroksikiseline (npr. poli(βhidroksialkanoat)), polifumarate, polikaprolaktone, poliamide (npr. polikaprolaktam), poliacetale, polietere, poliestere (npr. polilaktid, poliglikolid), poli(ortoestre), polivinil alkohole, poliuretane, polifosfazene, poliakrilate, polimetakrilate, policijanoakrilate, poliureje, polistirene i poliamine. U nekim realizacijama, polimeri prema predmetnom pronalasku uključuju polimere koji su odobreni za upotrebu kod ljudi od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) prema 21 C.F.R. §177.2600, uključujući, ali ne ograničavajući se na poliestere (npr. polilaktička kiselina, poliglikolna kiselina, poli(mlečna-ko-glikolna kiselina), polikaprolakton, polivalerolakton, poli(1,3-dioksan-2on)); polianhidride (npr. poli(sebacinski anhidrid)); polietere (npr. polietilen glikol); poliuretane; polimetakrilate; poliakrilate; i policijanoakrilate.

[0393] U nekim realizacijama, čestice mogu biti nepolimerne čestice (npr. metalne čestice, kvantne tačke, keramičke čestice, polimeri koji sadrže neorganske materijale, materijali izvedeni iz kostiju, zamene za kosti, virusne čestice, itd). U nekim realizacijama, terapeutsko ili dijagnostičko sredstvo koje treba da se isporuči može biti povezano sa površinom takve nepolimerne čestice. U nekim realizacijama, nepolimerna čestica je agregat nepolimernih komponenti, kao što je agregat atoma metala (npr. atomi zlata). U nekim realizacijama, terapeutsko ili dijagnostičko sredstvo koje treba da se isporuči može biti povezano sa površinom i/ili inkapsulirano unutar, okruženo i/ili dispergovano kroz agregat nepolimernih komponenti.

[0395] Čestice (npr. nanočestice, mikročestice) mogu se pripremiti korišćenjem bilo kog postupka poznatog u tehnici. Na primer, formulacije čestica mogu se formirati postupcima kao što su nanoprecipitacija, fluidni kanali sa fokusiranjem protoka, sušenje raspršivanjem, isparavanje rastvarača sa jednom i dve emulzijom, ekstrakcija rastvarača, razdvajanje faza, mlevenje, postupci mikroemulzije, mikrofabrikacija, nanofabrikacija, žrtveni slojevi, jednostavna i složena koacervacija i druge metode dobro poznate stručnjacima u tehnici. Alternativno ili dodatno, opisane su sinteze vodenih i organskih rastvarača za monodisperzne poluprovodničke, provodne, magnetne, organske i druge nanočestice (Pellegrino et al., 2005, Small, 1:48; Murray et al., 2000, Ann. Rev. Mat. Sci., 30:545; and Trindade et al., 2001, Chem. Mat., 13:3843).

[0397] [0168] Postupci za pravljenje mikročestica za isporuku inkapsuliranih sredstava opisane su u literaturi (videti, npr. Doubrow, Ed., "Microcapsules and Nanoparticles in Medicine and Pharmacy," CRC Press, Boca Raton, 1992; Mathiowitz et al., 1987, J. Control. Release, 5:13; Mathiowitz et al., 1987, Reactive Polymers, δ: 275; i Mathiowitz et al., 1988, J. Appl. Polymer Sci., 35:755).

[0399] U nekim realizacijama, ciljajući deo sadrži ciljajući deo nukleinske kiseline.

[0401] Generalno, ciljajući deo nukleinske kiseline je bilo koji polinukleotid koji se vezuje za komponentu povezanu sa organom, tkivom, ćelijom, komponentom ekstracelularnog matriksa i/ili intracelularnim odeljkom (cilj/meta).

[0403] U nekim realizacijama, ciljajući delovi nukleinskih kiselina su aptameri.

[0405] Aptamer je obično polinukleotid koji se vezuje za specifičnu ciljnu strukturu koja je povezana sa određenim organom, tkivom, ćelijom, komponentom ekstracelularnog matriksa i/ili intracelularnim odeljkom. Generalno, funkcija ciljanja aptamera zasniva se na trodimenzionalnoj strukturi aptamera. U nekim realizacijama, vezivanje aptamera za metu je obično posredovano interakcijom između dvo- i/ili trodimenzionalnih struktura i aptamera i mete. U nekim realizacijama, vezivanje aptamera za metu nije isključivo zasnovano na primarnoj sekvenci aptamera, već zavisi od trodimenzionalne(ih) strukture(a) aptamera i/ili mete. U nekim realizacijama, aptameri se vezuju za svoje mete putem komplementarnog Votson-Krikovog uparivanja baza koje je prekinuto strukturama (npr. ukosničastim petljama) koje prekidaju uparivanje baza.

[0407] U nekim realizacijama, ciljajući delovi nukleinskih kiselina su spiegelmeri (PCT objave WO 98/08856, WO 02/100442i WO 06/117217). Generalno, spiegelmeri su sintetičke, nukleinske kiseline koje se odražavaju kao ogledalo i mogu se specifično vezati za metu (tj. aptameri koji se odražavaju kao ogledalo). Spiegelmeri su naznačeni strukturnim karakteristikama koje ih čine neosetljivim na egzo- i endonukleaze.

[0409] [0174] Stručnjak u tehnici će prepoznati da se bilo koji ciljajući deo nukleinskih kiselina (npr. aptamer ili spiegelmer) koji je sposoban za specifično vezivanje za metu može koristiti prema predmetnom pronalasku. U nekim realizacijama, ciljajući delovi nukleinskih kiselina koji se koriste prema predmetnom pronalasku mogu ciljati marker povezan sa bolešću, poremećajem i/ili stanjem. U nekim realizacijama, ciljajući delovi nukleinskih kiselina koji se koriste prema predmetnom pronalasku mogu ciljati ciljeve povezane sa rakom. U nekim realizacijama, ciljajući delovi nukleinskih kiselina koji se koriste prema predmetnom pronalasku mogu ciljati tumorske markere. Bilo koja vrsta raka i/ili bilo koji tumorski marker može biti ciljan korišćenjem delova koji ciljaju nukleinske kiseline prema predmetnom pronalasku. Da navedemo samo nekoliko primera, ciljajući delovi nukleinskih kiselina mogu ciljati markere povezane sa rakom prostate, rakom pluća, rakom dojke, kolorektalnim rakom, rakom bešike, rakom pankreasa, rakom endometrijuma, rakom jajnika, rakom kostiju, rakom jednjaka, rakom jetre, rakom želuca, tumorima mozga, kožnim melanomom i/ili leukemijom.

[0411] Nukleinske kiseline predmetnog pronalaska (uključujući nukleinske kiseline, ciljajuće delove nukleinskih kiselina i/ili funkcionalne RNK koje treba isporučiti, npr. entitete koji indukuju RNKi, ribozime, tRNK itd., detaljnije opisane u daljem tekstu) mogu se pripremiti prema bilo kojoj dostupnoj tehnici, uključujući, ali ne ograničavajući se na hemijsku sintezu, enzimsku sintezu, enzimsko ili hemijsko cepanje dužeg prekursora itd. Metode sinteze RNK su poznate u tehnici (videti, npr. Gait, M. J. (ed.) Oligonucleotide synthesis: a practical approach, Oxford [Oxfordshire], Washington, D.C.: IRL Press, 1984; i Herdewijn, P. (ed.) Oligonucleotide synthesis: methods and applications, Methods in molecular biology, v. 288 (Clifton, N.J.) Totowa, N.J.: Humana Press, 2005).

[0413] Nukleinska kiselina koja formira ciljajući deo nukleinske kiseline može da sadrži prirodne nukleozide, modifikovane nukleozide, prirodne nukleozide sa ugljovodoničnim linkerima (npr. alkilen) ili polietarskim linkerom (npr. PEG linker) umetnutim između jednog ili više nukleozida, modifikovane nukleozide sa ugljovodoničnim ili PEG linkerima umetnutim između jednog ili više nukleozida, ili njihovu kombinaciju. U nekim realizacijama, nukleotidi ili modifikovani nukleotidi ciljajućeg dela nukleinske kiseline mogu biti zamenjeni ugljovodoničnim linkerom ili polietarskim linkerom, pod uslovom da afinitet vezivanja i selektivnost ciljajućeg dela nukleinske kiseline nisu značajno smanjeni supstitucijom (npr. konstanta disocijacije ciljajućeg dela nukleinske kiseline za metu ne bi trebalo da bude veća od oko 1×10<-3>M).

[0415] [0177] Stručnjacima u tehnici biće jasno da nukleinske kiseline prema predmetnom pronalasku mogu u potpunosti da sadrže nukleotide tipova koji se nalaze u prirodnim nukleinskim kiselinama, ili umesto toga mogu da uključuju jedan ili više nukleotidnih analoga ili da imaju strukturu koja se inače razlikuje od strukture prirodne nukleinske kiseline. U.S. Pat. br. 6,403,779; 6,399,754; 6,225,460; 6,127,533; 6,031,086; 6,005,087; 5,977,089; i reference u njima otkrivaju širok spektar specifičnih nukleotidnih analoga i modifikacija koje se mogu koristiti. Videti Crooke, S. (ed.) Antisense Drug Technology: Principles, Strategies, and Applications (1st ed), Marcel Dekker; ISBN: 0824705661; 1st edition (2001) i reference u njemu. Na primer, 2’-modifikacije uključuju halo, alkoksi i aliloksi grupe. U nekim realizacijama, 2’-OH grupa je zamenjena grupom izabranom iz H, OR, R, halo, SH, SR, NH<2>, NHR, NR<2>ili CN, pri čemu je R C1-C6 alkil, alkenil ili alkinil, a halo je F, Cl, Br ili I. Primeri modifikovanih veza uključuju fosforotioatne i 5’-N-fosforamiditne veze.

[0417] Nukleinske kiseline koje sadrže niz različitih nukleotidnih analoga, modifikovanih osnova ili neprirodnih internukleozidnih veza mogu se koristiti prema predmetnom pronalasku. Nukleinske kiseline predmetnog pronalaska mogu uključivati prirodne nukleozide (tj. adenozin, timidin, gvanozin, citidin, uridin, deoksiadenozin, deoksitimidin, deoksigvanozin i deoksicitidin) ili modifikovane nukleozide. Primeri modifikovanih nukleotida uključuju bazno modifikovane nukleozide (npr. aracitidin, inozin, izoguanozin, nebularin, pseuduridin, 2,6-diaminopurin, 2-aminopurin, 2-tiotimidin, 3-deaza-5-azacitidin, 2’-deoksiuridin, 3-nitorpirol, 4-metilindol, 4-tiouridin, 4-tiotimidin, 2-aminoadenozin, 2-tiotimidin, 2-tiouridin, 5-bromcitidin, 5-joduridin, inozin, 6-azauridin, 6-hloropurin, 7-deazaadenozin, 7-deazaguanozin, 8-azaadenozin, 8-azidoadenozin, benzimidazol, M1-metiladenozin, pirolo-pirimidin, 2-amino-6-hloropurin, 3-metil adenozin, 5-propinilcitidin, 5-propiniluridin, 5-bromouridin, 5-fluorouridin, 5-metilcitidin, 7-deazaadenozin, 7-deazaguanozin, 8-oksoadenozin, 8-oksoguanozin, O(6)-metilguanin i 2-tiocitidin), hemijski ili biološki modifikovane baze (npr. metilovane baze), modifikovani šećeri (npr. 2’-fluororiboza, 2’-aminoriboza, 2’-azidoriboza, 2’-O-metilriboza, L-enantiomerni nukleozidi arabinoza i heksoza), modifikovane fosfatne grupe (npr. fosforotioati i 5’-N-fosforamiditne veze) i njihove kombinacije. Prirodni i modifikovani nukleotidni monomeri za hemijsku sintezu nukleinskih kiselina su lako dostupni. U nekim slučajevima, nukleinske kiseline koje sadrže takve modifikacije pokazuju poboljšana svojstva u odnosu na nukleinske kiseline koje se sastoje samo od prirodnih nukleotida. U nekim realizacijama, modifikacije nukleinskih kiselina opisane ovde se koriste za smanjenje i/ili sprečavanje varenja pomoću nukleaza (npr. egzonukleaza, endonukleaza itd.). Na primer, struktura nukleinske kiseline može se stabilizovati uključivanjem nukleotidnih analoga na 3’ kraj jednog ili oba lanca kako bi se smanjilo varenje.

[0418] Modifikovane nukleinske kiseline ne moraju biti jednolično modifikovane duž cele dužine molekula. Različite nukleotidne modifikacije i/ili strukture osnovne cevi mogu postojati na različitim pozicijama u nukleinskoj kiselini. Stručnjak u tehnici će razumeti da se nukleotidni analozi ili druge modifikacije mogu nalaziti na bilo kojoj poziciji (pozicijama) nukleinske kiseline tako da funkcija nukleinske kiseline nije značajno pogođena. Da navedemo samo jedan primer, modifikacije se mogu nalaziti na bilo kojoj poziciji ciljajućeg dela nukleinske kiseline tako da sposobnost ciljajućeg dela nukleinske kiseline da se specifično veže za metu nije značajno pogođena. Modifikovani region može biti na 5’-kraju i/ili 3’-kraju jednog ili oba lanca. Na primer, korišćeni su modifikovani ciljni delovi nukleinske kiseline u kojima je približno 1-5 ostataka na 5’ i/ili 3’ kraju bilo kog od oba lanca nukleotidni analozi i/ili imaju modifikaciju osnovne cevi. Modifikacija može biti 5’ ili 3’ izrazalna modifikacija. Jedan ili oba lanca nukleinske kiseline mogu da sadrže najmanje 50% nemodifikovanih nukleotida, najmanje 80% nemodifikovanih nukleotida, najmanje 90% nemodifikovanih nukleotida ili 100% nemodifikovanih nukleotida.

[0420] Nukleinske kiseline prema predmetnom pronalasku mogu, na primer, da sadrže modifikaciju šećerne, nukleozidne ili internukleozidne veze, kao što su one opisane u U.S. Objavama patenata 2003/0175950, 2004/0192626, 2004/0092470, 2005/0020525 i 2005/0032733. Predmetni pronalazak obuhvata upotrebu bilo koje nukleinske kiseline koja ima jednu ili više modifikacija opisanih u njemu. Na primer, objavljeno je da brojni terminalni konjugati, npr. lipidi kao što su holesterol, litoholna kiselina, alurinska kiselina ili dugi alkilni razgranati lanci, poboljšavaju ćelijsku apsorpciju. Analozi i modifikacije mogu se testirati korišćenjem, npr. bilo kog odgovarajućeg testa poznatog u tehnici, na primer, da bi se odabrali oni koji rezultiraju poboljšanom isporukom terapeutskog ili dijagnostičkog sredstva, poboljšanim specifičnim vezivanjem ciljajućeg dela nukleinske kiseline za metu, itd. U nekim realizacijama, nukleinske kiseline prema predmetnom pronalasku mogu da sadrže jednu ili više neprirodnih nukleozidnih veza. U nekim realizacijama, jedan ili više unutrašnjih nukleotida na 3’-kraju, 5’-kraju ili oba 3’-i 5’-kraja ciljajućeg dela nukleinske kiseline su invertovani da bi se dobila veza kao što je 3’-3’ veza ili 5’-5’ veza.

[0422] U nekim realizacijama, nukleinske kiseline prema predmetnom pronalasku nisu sintetičke, već su prirodno prisutni entiteti koji su izolovani iz svojih prirodnih okruženja.

[0423] Bilo koja metoda može se koristiti za dizajniranje novih jedinica usmerenih na nukleinske kiseline (videti, npr. U.S. Pat. Nos. 6,716,583; 6,465,189; 6,482,594; 6,458,543; 6,458,539; 6,376,190; 6,344,318; 6,242,246; 6,184,364; 6,001,577; 5,958,691; 5,874,218; 5,853,984; 5,843,732; 5,843,653; 5,817,785; 5,789,163; 5,763,177; 5,696,249; 5,660,985; 5,595,877; 5,567,588; i 5,270,163, i U.S. Objavama patenata 2005/0069910, 2004/0072234, 2004/0043923, 2003/0087301, 2003/0054360, i 2002/0064780). Predmetni pronalazak obezbeđuje postupke za dizajniranje novih ciljnih grupa nukleinskih kiselina. Predmetni pronalazak dalje obezbeđuje postupke za izolovanje ili identifikaciju novih ciljajućih delova nukleinskih kiselina iz smeše kandidatskih ciljajućih delova nukleinskih kiselina.

[0425] Mogu se dizajnirati i/ili identifikovati ciljajući delovi nukleinskih kiselina koji se vezuju za protein, ugljeni hidrat, lipid i/ili nukleinsku kiselinu. U nekim realizacijama ciljajući delovi nukleinskih kiselina mogu biti dizajnirani i/ili identifikovani za upotrebu u kompleksima pronalaska koji se vezuju za proteine i/ili njihove karakteristične delove, kao što su tumorski markeri, integrini, receptori na površini ćelija, transmembranski proteini, međućelijski proteini, jonski kanali, proteini membranskih transportera, enzimi, antitela, himerni proteini itd. U nekim realizacijama, ciljajući delovi nukleinskih kiselina mogu biti dizajnirani i/ili identifikovani za upotrebu u kompleksima pronalaska koji se vezuju za ugljene hidrate i/ili njihove karakteristične delove, kao što su glikoproteini, šećeri (npr. monosaharidi, disaharidi i polisaharidi), glikokaliks (tj. periferna zona bogata ugljenim hidratima na spoljašnjoj površini većine eukariotskih ćelija), itd. U nekim realizacijama, ciljajućih delova nukleinskih kiselina mogu biti dizajnirani i/ili identifikovani za upotrebu u kompleksima pronalaska koji se vezuju za lipide i/ili njihove karakteristične delove, kao što su ulja, zasićene masne kiseline, nezasićene masne kiseline, gliceridi, hormoni, steroidi (npr. holesterol, žučne kiseline), vitamini (npr. vitamin E), fosfolipidi, sfingolipidi, lipoproteini, itd. U nekim realizacijama, ciljajući delovi nukleinskih kiselina mogu biti dizajnirani i/ili identifikovani za upotrebu u kompleksima pronalaska koji se vezuju za nukleinske kiseline i/ili njihove karakteristične delove, kao što su DNK nukleinske kiseline; RNK nukleinske kiseline; modifikovane DNK nukleinske kiseline; modifikovane RNK nukleinske kiseline; i nukleinske kiseline koje uključuju bilo koju kombinaciju DNK, RNK, modifikovane DNK i modifikovane RNK; itd.

[0426] Ciljajući delovi nukleinskih kiselina (npr. aptameri ili špigelmeri) mogu biti dizajnirani i/ili identifikovani korišćenjem bilo koje dostupne metode. U nekim realizacijama, ciljajući delovi nukleinskih kiselina su dizajnirani i/ili identifikovani identifikovanjem ciljajućih delova nukleinskih kiselina iz kandidatske smeše nukleinskih kiselina. Sistemska evolucija liganda eksponencijalnim obogaćivanjem (SELEX), ili njena varijacija, uobičajeno je korišćena metoda identifikacije ciljajućih delova nukleinskih kiselina koji se vezuju za metu iz kandidatske smeše nukleinskih kiselina.

[0428] Nukleinske kiseline koje ciljaju i selektivno se vezuju za bilo koju metu mogu se izolovati SELEX postupkom ili njegovom varijacijom, pod uslovom da se meta može koristiti kao meta u SELEX postupku.

[0430] B. Imunoterapeutici

[0432] Generalno, kombinacija ili kompozicija predmetnog pronalaska sadrži imunoterapeutski lek.

[0434] Pod „imunoterapeuticima“ se ovde podrazumeva jedinjenje, molekul ili sredstvo koje je sposobno da stimuliše ili pojača imuni sistem tela ili tumorske ćelije. Imunoterapeutici se koriste za lečenje bolesti indukovanjem, pojačavanjem ili suzbijanjem imunog odgovora. Imunoterapeutici predmetnog pronalaska su generalno dizajnirani da izazovu ili pojačaju imuni odgovor, a ne da ga suzbiju.

[0436] Generalno, imunoterapeutici predmetnog pronalaska deluju, direktno ili indirektno, na tolične receptore, receptore slične domenima nukleotidne oligomerizacije, receptore slične RIG-I, lektinske receptore c-tipa ili citozolne DNK senzore, ili njihovu kombinaciju. Posebno, imunoterapeutici predmetnog pronalaska su sposobni da aktiviraju humanu plazmacitoidnu dendritsku ćeliju, mijeloidnu dendritsku ćeliju, NK ćeliju ili tumorsku ćeliju, ili njihovu kombinaciju.

[0438] Imunoterapeutici opisani ovde mogu aktivirati humane imune ćelije, uključujući, ali ne ograničavajući se na, dendritske ćelije, makrofage, monocite, supresorske ćelije izvedene iz mijeloida, NK ćelije, B ćelije, T ćelije ili tumorske ćelije, ili njihovu kombinaciju.

[0439] Dendritske ćelije su najmoćnije ćelije koje prezentuju antigen. Dendritske ćelije igraju suštinsku ulogu u pokretanju i urođenih i adaptivnih imunih odgovora. Dendritske ćelije, takođe, igraju ključnu ulogu u indukciji i održavanju imunološke tolerancije.

[0441] Pod „dendritskim ćelijama“ (DC) ovde se podrazumeva heterogena ćelijska populacija koja uključuje dva glavna podtipa: naime, mijeloidne DC (mDC) i plazmacitoidne DC (pDC) (Steinman et al., 1979, J. Exp. Med., 149, 1‑16). Ove dve podgrupe krvnih dendritskih ćelija (DC) su prvobitno razlikovane po ekspresiji CD11c (receptor komplementa integrina) i CD123 (IL-3Rα). Svaka od pDC i mDC populacija čini između oko 0,2 i oko 0,6% populacije PBMC kod ljudi.

[0443] Pod „pDC“ ovde se podrazumevaju plazmacitoidne dendritske ćelije i one predstavljaju podtip dendritskih ćelija koje se nalaze u krvi i perifernim limfoidnim organima. Ove ćelije eksprimuju površinske markere CD123, BDCA-2(CD303) i BDCA-4(CD304) i HLA-DR, ali ne eksprimuju CD11c, CD14, CD3, CD20 ili CD56, što ih razlikuje od konvencionalnih dendritskih ćelija, monocita, T-ćelija, B ćelija i NK ćelija. Kao komponente urođenog imunog sistema, ove ćelije eksprimuju intracelularne tolične receptore 7 i 9, koji omogućavaju detekciju virusnih i bakterijskih nukleinskih kiselina, kao što su ssRNK ili CpG DNK motivi. Nakon stimulacije i naknadne aktivacije, ove ćelije proizvode velike količine interferona tipa I (uglavnom IFN-α i IFN-β) i interferona tipa III (npr. IFN-λ), koji su kritična pleiotropna antivirusna jedinjenja koja posreduju u širokom spektru efekata. Proizvodnjom velikog broja interferona tipa I, citokina i hemokina, plazmacitoidne dendritske ćelije su široko uključene u urođene i adaptivne imune odgovore tela. One mogu regulisati NK ćelije, T ćelije, B ćelije i druge ćelije uključene u intenzitet, trajanje i način odgovora imunog odgovora, te stoga igraju veoma važnu ulogu kod tumora, infekcija i autoimunih bolesti. (Liu YJ. IPC: professional type 1 interferon-producing cells and plasmacytoid dendritic cell precursors. Annu Rev Immunol. 2005; 23:275‑306. Gilliet M, Cao W, Liu YJ. Plasmacytoid dendritic cells: sensing nucleic acids in viral infection and autoimmune diseases. Nat Rev Immunol. 2008 Aug; 8 (8) :594‑606).

[0445] [0193] Pod „mDC“ ovde se podrazumevaju mijeloidne dendritske ćelije i one predstavljaju podtip cirkulišućih dendritskih ćelija koje se nalaze u krvi i perifernim limfoidnim organima. Ove ćelije eksprimuju površinske markere CD11c, CD1a, HLA-DR i ili BDCA-1 (CD1c) ili BDCA-3 (CD141). One ne eksprimuju BDCA-2 ili CD123, što ih razlikuje od pDC. mDC takođe ne eksprimuju CD3, CD20 ili CD56. Kao komponente urođenog imunog sistema, mDC eksprimuju tolične receptore (TLR), uključujući TLR2, 3, 4, 5, 6 i 8, koji omogućavaju detekciju bakterijskih i virusnih komponenti. Nakon stimulacije i naknadne aktivacije, ove ćelije su najpotentnije ćelije koje prezentuju antigen za aktiviranje antigen-specifičnih CD4, kao i CD8 T ćelija. Pored toga, mDC imaju sposobnost da proizvode velike količine IL-12 i IL23, što je kritično za indukciju Th1-posredovanog ili Th17 ćelijski posredovanog imuniteta.

[0447] Studija je otkrila da mnogi solidni tumori, poput raka dojke, raka glave i vrata i raka jajnika, imaju invaziju pDC (Treilleux I, Blay JY, Bendriss-Vermare N et al. Dendritic cell infiltration and prognosis of early stage breast cancer. Clin Cancer Res 2004; 10:7466‑7474. Hartmann E, Wollenberg B, Rothenfusser S et al. Identification and functional analysis of tumor-infiltrating plasmacytoid dendritic cells in head and neck cancer. Cancer Res 2003; 63:6478‑6487. Zou WP, Machelon V, Coulomb-L’Hermin A, et al. Stromal-derived factor‑1 in human tumors recruits and alters the function of plasmacytoid precursor dendritic cells. Nat Med 2001; 7:1339‑1346)) i faktori koje luče tumorske ćelije inhibiraju sazrevanje dendritskih ćelija. (Gabrilovich DI, Corak J, Ciernik IF et al. Decreased antigen presentation by dendritic cells in patients with breast cancer. Clin Cancer Res 1997; 3:483‑490. Bell D, Chomarat P, Broyles D et al. In breast carcinoma tissue, immature dendritic cells reside within the tumor, whereas mature dendritic cells are located in peritumoral areas. J Exp Med 1999; 190:1417‑1425. Menetrier-Caux C, Montmain G, Dieu MC et al. Inhibition of the differentiation of dendritic cells from CD34 (+) progenitors by tumor cells: role of interleukin‑6 and macrophage colony-stimulating factor. Blood 1998; 92:4778‑4791). Ove nezrele DC ćelije nisu igrale ulogu u promociji antitumorskog imuniteta. Nasuprot tome, DC ćelije unutar tumorskog mikrookruženja promovišu rast tumora inhibiranjem antitumorskog imuniteta i promovišući angiogenezu. Postoje dokazi da agonist toličnih receptora 7, Imikvimod, i agonist toličnih receptora 9, CpG lekovi mogu stimulisati pDC unutar tumorskog mikrookruženja kako bi inhibirali razvoj tumora. (Dummer R, Urosevic M, Kempf W et al. Imiquimod in basal cell carcinoma: how does it work? Br J Dermatol 2003; 149:57‑58. Miller RL, Gerster JF, Owens ML et al Imiquimod applied topically: a novel immune response modifier and new class of drug. Int J Immunopharmacol 1999; 21:1‑14. Hofmann MA, Kors C, Audring H et al Phase 1 evaluation of intralesionally injected TLR9-agonist PF‑3512676 in patients with basal cell carcinoma or metastatic melanoma. J Immunother 2008; 31:520‑527).

[0448] Prirodne ćelije ubice (NK) su vrsta citotoksičnih limfocita koji čine glavnu komponentu imunog sistema. NK ćelije su podskup perifernih krvnih limfocita definisanih ekspresijom CD56 ili CD16 i odsustvom T ćelijskog receptora (CD3). One prepoznaju i ubijaju transformisane ćelijske linije bez prajmiranja na MHC-neograničen način. NK ćelije igraju glavnu ulogu u odbacivanju tumora i ćelija inficiranih virusima. Proces kojim NK ćelija prepoznaje ciljnu ćeliju i isporučuje dovoljan signal da pokrene lizu cilja određen je nizom inhibitornih i aktivirajućih receptora na površini ćelije. NK razlikovanje sopstvenih od izmenjenih sopstvenih ćelija uključuje inhibitorno prepoznavanje MHC-I molekula i ne-MHC liganda poput CD48 i Clr-1b. Prepoznavanje inficiranih ili oštećenih ćelija od strane NK ćelija (izmenjeno sopstvo) koordinirano je putem liganda izazvanih stresom (npr. MICA, MICB, Rae1, H60, Mult1) ili virusno kodiranih liganda (npr. m157, hemaglutinin) koje prepoznaju različiti aktivacioni receptori, uključujući NKG2D, Ly49H i NKp46/Ncr1.

[0450] NK ćelije predstavljaju dominantne limfoidne ćelije u perifernoj krvi tokom mnogih meseci nakon alogene ili autologne transplantacije matičnih ćelija i imaju primarnu ulogu u imunitetu na patogene tokom ovog perioda (Reittie et al (1989) Blood 73: 1351‑1358; Lowdell et al (1998) Bone Marrow Transplant 21: 679‑686). Uloga NK ćelija u prihvatanju kalemljenja, bolesti kalemprotiv-domaćina, antileukemijskoj aktivnosti i posttransplantacionoj infekciji je razmotrena u Lowdell (2003) Transfusion Medicine 13:399‑404.

[0452] Humane NK ćelije posreduju u lizi tumorskih ćelija i ćelija zaraženih virusom putem prirodne citotoksičnosti i ćelijske citotoksičnosti zavisne od antitela (ADCC).

[0454] [0198] Humane NK ćelije kontrolišu pozitivni i negativni citolitički signali. Negativne (inhibitorne) signale transdukuju receptori CD94/NKG2A koji sadrže C-lektinski domen i neki receptori slični imunoglobulinima ubica (KIR). Regulacija NK lize inhibitornim signalima poznata je kao hipoteza „nedostajućeg sopstva“ u kojoj specifični HLA-aleli klase I eksprimovani na površini ciljne ćelije ligiraju inhibitorne receptore na NK ćelijama. Smanjenje regulacije HLA molekula na tumorskim ćelijama i nekim virusno inficiranim ćelijama (npr. CMV) snižava ovu inhibiciju ispod ciljnog praga i ciljne ćelije mogu postati podložne lizi posredovanoj NK ćelijama ako ciljne ćelije, takođe, nose molekule koji prajmiraju i aktiviraju NK. Agonisti TLR7, TLR8 ili TLR9 mogu aktivirati i mDC i pDC da bi proizveli IFN tipa I i eksprimovali kostimulatorne molekule kao što je GITR-ligand, koji potom aktiviraju NK ćelije da proizvode IFN-γ i snažno pospešuju funkciju ubijanja NK ćelija.

[0456] Inhibitorni receptori se dele u dve grupe, one iz Ig-superfamilije nazvane receptori slični imunoglobulinima ubica (KIR) i one iz porodice lektina, NKG2, koji formiraju dimere sa CD94 na površini ćelije. KIR imaju ekstracelularnu strukturu sa 2 ili 3 domena i vezuju se za HLA-A, -B ili -C. NKG2/CD94 kompleksi ligiraju HLA-E.

[0458] Inhibitorni KIR imaju do 4 intracelularna domena koji sadrže ITIM, a najbolje okarakterisani su KIR2DL1, KIR2DL2 i KIR2DL3 za koje se zna da vezuju HLA-C molekule. KIR2DL2 i KIR2DL3 vezuju HLA-C alele grupe 1, dok se KIR2DL1 vezuje za alele grupe 2. Određene ćelije leukemije/limfoma eksprimuju i HLA-C alele grupe 1 i grupe 2 i poznato je da su otporne na ćelijsku lizu posredovanu NK.

[0460] Što se tiče pozitivnih aktivacionih signala, smatra se da je ADCC posredovan preko CD 16, a identifikovan je i niz okidačkih receptora odgovornih za prirodnu citotoksičnost, uključujući CD2, CD38, CD69, NKRP-I, CD40, B7-2, NK-TR, NKp46, NKp30 i NKp44. Pored toga, nekoliko KIR molekula sa kratkim intracitoplazmatskim repovima su, takođe, stimulativni. Poznato je da se ovi KIR (KIR2DS1, KIR2DS2 i KIR2DS4) vezuju za HLA-C; njihovi ekstracelularni domeni su identični njihovim srodnim inhibitornim KIR-ovima. Aktivatorskim KIR-ovima nedostaju ITIM-ovi i umesto toga se povezuju sa DAP 12 što dovodi do aktivacije NK ćelija. Mehanizam kontrole ekspresije inhibitornih naspram aktivatorskih KIR-ova ostaje nepoznat.

[0462] [0202] Nekoliko izveštaja je opisalo ekspresiju TLR-ova u ćelijskim linijama raka miša ili ljudi. Na primer, TLR1 do TLR6 se eksprimuju u ćelijskim linijama tumora debelog creva, pluća, prostate i melanoma miša (Huang B, et al. Tolllike receptors on tumor cells facilitate evasion of immune surveillance. Cancer Res.2005;65(12):5009‑5014), TLR3 se eksprimuje u ćelijama raka dojke kod ljudi (Salaun B, Coste I, Rissoan MC, Lebecque SJ, Renno T. TLR3 can directly trigger apoptosis in human cancer cells. J Immunol. 2006;176(8):4894‑4901.),), ćelije hepatokarcinoma i karcinoma želuca eksprimuju TLR2 i TLR4 (Huang B, et al. Listeria monocytogenes promotes tumor growth via tumor cell toll-like receptor 2 signaling. Cancer Res. 2007;67(9):4346‑4352), i TLR9 (Droemann D, et al. Human lung cancer cells express functionally active Toll-like receptor 9. Respir Res.2005;6:1) i TLR4 (He W, Liu Q, Wang L, Chen W, Li N, Cao X. TLR4 signaling promotes immune escape of human lung cancer cells by inducing immunosuppressive cytokines and apoptosis resistance. Mol Immunol. 2007;44(11):2850‑2859.) se eksprimuju u ćelijama humanog raka pluća. TLR7 i TLR8 se nalaze u tumorskim ćelijama humanog raka pluća (Cherfils-Vicini J, Platonova S, Gillard M, Laurans L, Validire P, Caliandro R, Magdeleinat P, Mami-Chouaib F, Dieu-Nosjean MC, Fridman WH, Damotte D, Sautès-Fridman C, Cremer I. J. Clin Invest. 2010;120(4):1285‑1297).

[0464] TLR su porodica proteina koji detektuju mikrobni proizvod i/ili pokreću adaptivni imuni odgovor. TLR aktiviraju dendritsku ćeliju (DC). TLR su konzervirani molekuli koji prelaze preko membrane i sadrže ektodomen ponavljanja bogatih leucinom, transmembranski domen i intracelularni TIR (Tolični/interleukinski receptor) domen. TLR prepoznaju različite strukture u mikrobima, često nazivane „PAMP“ (molekularni obrasci povezani sa patogenom). Vezivanje liganda za TLR pokreće kaskadu intraćelijskih signalnih puteva koji indukuju proizvodnju faktora uključenih u upalu i imunitet.

[0466] U predmetnom pronalasku, imunoterapeutski lek može biti agonist TLR7 i/ili TLR8. TLR7 i TLR8 su filogenetski i strukturno povezani. TLR7 selektivno eksprimuju humane pDC i B ćelije. TLR8 se pretežno eksprimuje u mDC, monocitima, makrofagima i mijeloidnim supresorskim ćelijama. TLR7-specifični agonisti aktiviraju plazmacitoidne DC (pDC) da bi proizvodile velike količine IFN tipa 1 i eksprimuju visoke nivoe kostimulativnih molekula koji promovišu aktivaciju T ćelija, NK ćelija, B ćelija i mDC. TLR8-specifični agonisti aktiviraju mijeloidne DC, monocite, makrofage ili supresorske ćelije izvedene iz mijeloidnog organizma da bi proizvodile velike količine IFN tipa 1, IL-12 i IL-23, i eksprimuju visoke nivoe MHC klase I, MHC klase II i kostimulativnih molekula koji promovišu aktivaciju antigen specifičnih CD4 i CD8+ T ćelija.

[0468] U predmetnom pronalasku, imunoterapeutski lek može biti agonist TLR7 i/ili TLR8 koji je predstavljen strukturom Formule (I):

[0469]

[0472] pri čemu isprekidana linija predstavlja vezu ili odsustvo veze;

[0474] X je S ili -NR<1>, R<1>je -W<0>-W<1>‑W<2>‑W<3>‑W<4>,

[0476] W<0>je veza, alkil alkenil, alkinil, alkoksi ili -alkil-S-alkil--,

[0478] W<1>je veza, --O-- ili -NR<2>--, pri čemu je R<2>je vodonik, alkil ili alkenil,

[0480] W<2>je veza, --O--, --C(O)--, --C(S)-- ili -S(O)<2>-,

[0482] W<3>je veza, --NR<3>--, pri čemu je R<3>je vodonik, alkil ili alkenil,

[0484] W<4>je vodonik, alkil, alkenil, alkinil, alkoksi, cikloalkil, aril, ariloksi, heteroaril ili heterociklil, od kojih je svaki opciono supstituisan jednim ili više supstituenata izabranih iz grupe koja se sastoji od hidroksila, alkoksi, alkila, alkenila, alkinila, cikloalkila, arila, heteroarila, heterociklila, --NH<2>, nitro, -alkil-hidroksil, --alkil-aril, --alkil-heteroaril, --alkil-heterociklil, --O-R<4>, --O-alkil-R<4>, --alkil-OR<4>, --C(O)-R<4>, --alkil-C(O)-R<4>, --alkil-C(O)-O-R<4>, --C(O)-O-R<4>, --S-R<4>, --S(O)<2>-R<4>, --NH-S(O)<2>-R<4>, --alkil-S-R4, --alkil-S(O)<2>-R<4>, --NHR<4>, --NR<4>R<4>,--NH-alkil-R<4>, halogen, --CN, --NO<2>, i -SH, pri čemu je R<4>je nezavisno vodonik, alkil, alkenil, --alkil-hidroksil, aril, heteroaril, heterociklil ili haloalkil;

[0486] Z je vodonik, alkil, alkenil, alkinil, alkoksi, aril, haloalkil, heteroaril, heterociklil, od kojih svaki može biti opciono supstituisan jednim ili više supstituenata izabranih iz grupe koja se sastoji od hidroksila, alkoksi, alkila, alkenila, alkinila, arila, heteroarila, heterociklila, halogena, cijano, nitro, -N(R<5>)<2>, --alkoksi-alkil, --alkoksi-alkenil, --C(O)-alkil, --C(O)-O-alkil, --O-C(O)-alkil, --C(O)-N(R<5>)<2>, aril, heteroaril, --CO-aril i -CO-heteroaril, pri čemu svaki R<5>je nezavisno vodonik, alkil, haloalkil, --alkil-aril ili --alkil-heteroaril;

[0487] R je vodonik, alkil, alkoksi, haloalkil, halogen, aril, heteroaril, heterociklil, od kojih je svaki opciono supstituisan jednim ili više supstituenata izabranih iz grupe koja se sastoji od hidroksila, alkoksi, alkila, alkenila, alkinila, cikloalkila, arila, heteroarila, heterociklila, --NH<2>, nitro, --alkilhidroksila, --alkil-arila, --alkil-heteroarila, --alkil-heterociklila, --O-R<4>, --O-alkil-R<4>, --alkil-O-R<4>,-C(O)-R<4>, --C(O)-NH-R<4>, --C(O)-NR<4>R<4>, --alkil-C(O)-R<4>, --alkil-C(O)-O-R<4>, --C(O)-O-R<4>, --O-C(O)-R<4>, --S-R<4>, --C(O)-S-R<4>, --S-C(O)-R<4>, --S(O)<2>-R<4>, --NH-S(O)<2>-R<4>, --alkil-S-R<4>, --alkil-S(O)<2>-R<4>,-NHR<4>, --NR<4>R<4>,--NH-alkil-R<4>, halogena, --CN i -SH, pri čemu je R<4>nezavisno vodonik, alkil, alkenil, alkoksi, --alkil-hidroksil, aril, heteroaril, heterociklil ili haloalkil;

[0489] n je 0, 1, 2, 3 ili 4;

[0491] Y je -NR<6>R<7>, -CR<6>R<7>R<8>, ili -alkil-NH<2>, od kojih svaki može biti opciono supstituisan jednim ili više supstituenata izabranih iz grupe koja se sastoji od hidroksila, alkoksi, alkila, alkenila, alkinila, --NH<2>, halogena, --N(R<5>)<2>, --alkoksi-alkila, --alkoksi-alkenila, --C(O)-alkila, --C(O)-O-alkila, --C(O)-N(R<5>)<2>, arila, heteroarila, --CO-arila i -CO-heteroarila,

[0493] pri čemu je R<6>, R<7>i R<8>su nezavisno vodonik, alkil, alkenil, alkoksi, alkilamino, dialkilamino, alkiltio, ariltio, --alkil-hidroksil, --alkil-C(O)-O-R<9>, --alkil-C(O)-R<9>, ili -alkil-O-C(O)-R<9>, pri čemu svaki R<5>je nezavisno vodonik, alkil, haloalkil, --alkil-aril ili --alkil-heteroaril, pri čemu je R<9>je vodonik, alkil, alkenil, halogen ili haloalkil;

[0495] X i Z zajedno mogu opciono formirati (5-9)-člani prsten;

[0497] ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat.

[0499] U predmetnom pronalasku, X formule (I) može biti S.

[0501] U predmetnom pronalasku, X formule (I) može biti -NR<1>, R<1>je alkil, --alkil-W<4>, --alkil-O-W<4>,-alkil-NH-C(O)-W<4>, --alkoksi-NH-C(O)-W<4>, --alkil-NH-C(O)-NH-W<4>, --alkoksi-NH-C(O)-NH-W<4>,-alkil-S(O)<2>-W<4>, ili --alkil-NH-C(S)-W<4>, pri čemu je W<4>definisano gore.

[0503] U predmetnom pronalasku, Z formule (I) može biti vodonik, alkil, alkoksi, aril, heteroaril, haloalkil, od kojih je svaki opciono supstituisan sa jednim do tri supstituenta izabrana iz grupe koja se sastoji od hidroksila, alkila, arila, heteroarila, heterociklila, cijano, --alkoksi-alkila, nitro i -N(R<5>)<2>, pri čemu svaki R<5>je nezavisno vodonik, alkil, haloalkil, --alkil-aril ili --alkil-heteroaril.

[0504] U predmetnom pronalasku, Y formule (I) može biti -NH<2>, --alkil-NH<2>, od kojih je svaki opciono supstituisan sa jednim do tri supstituenta izabrana iz grupe koja se sastoji od alkila, alkoksi, alkenila i alkinila.

[0506] U predmetnom pronalasku, n u Formuli (I) može biti 1 ili 2.

[0508] U predmetnom pronalasku, R formule (I) može biti aril ili heteroaril, od kojih je svaki opciono supstituisan sa jednim do tri supstituenta izabrana iz grupe koja se sastoji od hidroksila, alkoksi, -alkil-hidroksila, --O-R<4>, --O-alkil-R<4>, --alkil-O-R<4>, --C(O)-R<4>, --C(O)-NH-R<4>, --C(O)-NR<4>R<4>, --alkil-C(O)-R<4>, --alkil-C(O)-O-R<4>, --C(O)-O-R<4>, --O-C(O)-R<4>, --S-R<4>, --C(O)-S-R<4>, --S-C(O)-R<4>, --S(O)<2>-R<4>, --NH-S(O)<2>-R<4>, --alkil-S-R<4>, --alkil-S(O)<2>-R<4>, --NHR<4>, --NR<4>R<4>,--NH-alkil-R<4>, halogena, --CN i -SH, pri čemu je R<4>je nezavisno vodonik, alkil, alkenil, alkoksi, --alkilhidroksil, aril, heteroaril, heterociklil ili haloalkil.

[0510] U predmetnom pronalasku, imunoterapeutski lek može biti agonist TLR7 i/ili TLR8 koji je izabran iz Tabele 2. Jedinjenja u Tabeli 2 su detaljnije opisana i okarakterisana u US4,689,338, US5,389,640, US5,226,575, US6,110,929, US6,194,425, US5,352,784, US6,331,539, US5,482,936, US6,451810, WO2002/46192, WO2002/46193, WO2002/46194, US2004/0014779 i US2004/0162309.

[0512] Tabela 2 Reprezentativni agonisti TLR7 i/ili TLR8

[0514]

[0515]

[0516]

[0517]

[0518]

[0519]

[0520]

[0521]

[0522]

[0523]

[0524]

[0525]

[0526]

[0528] U predmetnom pronalasku, imunoterapeutski lek je Rezikvimod ili Imikvimod.

[0529] U predmetnom pronalasku, imunoterapeutski lek može biti TLR modulator (npr. agonist TLR7 i/ili TLR8) koji je predstavljen strukturom Formule (II):

[0531]

[0533] pri čemu V je -NR<6>R<7>, pri čemu svaki od R<6>i R<7>je nezavisno vodonik, alkil, alkenil, alkoksi, alkilamino, dialkilamino, alkiltio, ariltio, --alkil-hidroksil, --alkil-C(O)-O-R<9>, --alkil-C(O)-R<9>, ili -alkil-O-C(O)-R<9>, pri čemu je R<9>je vodonik, alkil, alkenil, vodonik ili haloalkil;

[0535] R<10>i R<11>su nezavisno vodonik, alkil, alkenil, aril, haloalkil, heteroaril, heterociklil ili cikloalkil, od kojih je svaki opciono supstituisan jednim ili više supstituenata izabranih iz grupe koja se sastoji od hidroksila, alkoksi, alkila, alkenila, alkinila, halogena, --N(R<5>)<2>, --alkoksi-alkila, --alkoksialkenila, --C(O)-alkila, --C(O)-O-alkila, --C(O)-N(R<5>)<2>, arila, heteroarila, --CO-arila i -CO-heteroarila, pri čemu je svaki R<5>nezavisno vodonik, alkil, haloalkil, --alkil-aril ili --alkilheteroaril,

[0537] ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili solvat.

[0539] U predmetnom pronalasku, imunoterapeutski lek može biti TLR modulator (npr. agonist TLR7 i/ili TLR8) koji je predstavljen strukturom Formule (III):

[0541]

[0543] pri čemu je dvostruka ili jednostruka veza; R<2>i R<3>su nezavisno izabrani iz H i nižeg alkila, ili R<2>i R<3>su povezani i formiraju zasićeni karbocikl koji ima od 3 do 7 članova prstena; jedan od R<7>i R<8>je

[0544]

[0546] a drugi je vodonik; R<4>je -NR<c>R<d>ili -OR<10>R<c>i R<d>su niži alkil, pri čemu je alkil opciono supstituisan sa jednim ili više -OH; R<10>je alkil, pri čemu je alkil opciono supstituisan sa jednim ili više -OH; Z je C i je dvostruka veza, ili Z je N i je jednostruka veza; R<a>i Rsu nezavisno izabrani iz H, alkila, alkenila, alkinila i R<e>, pri čemu je alkil opciono supstituisan sa jednim ili više -OR<10>, ili R<e>, R<e>je izabran iz -NH<2>, -NH(alkil) i -N(alkil)<2>R<1>je odsutan kada je dvostruka veza, ili kada je jednostruka veza, N<1>-R<1>i jedan od R<a>ili Rsu povezani da bi formirali zasićeni, delimično nezasićeni ili nezasićeni heterocikl koji ima 5-7 članova prstena, a drugi je R<a>ili Rmože biti vodonik ili biti odsutan po potrebi da bi se prilagodila nezasićenost prstena; i primenjuje se najmanje jedno od sledećeg A-D: A) R<7>nije vodonik B) R<8>nije vodonik i barem jedan od Ra i Rnije vodonik; C) Z je N; ili D) N<1>-R<1>i jedan od R<a>ili Rsu povezani i formiraju zasićeni, delimično nezasićeni ili nezasićeni heterocikl sa 5-7 članova prstena. Videti US 20140088085A1.

[0548] U pronalasku, R<7>jedinjenja Formule (III) može biti

[0550]

[0552] Pored toga, barem jedan od R<a>i Rnije vodonik u jedinjenju Formule (III), ili, na primer, jedan od R<a>i Rje alkil, a drugi od R<a>i Rje vodonik. Dalje, alkil Formule (III) je supstituisan sa R<e>. Alternativno, oba Ra i Rsu alkil ili jedan od Ra i Rje R<e>i drugi Rai Rje vodonik. Na primer, R<8>formule (III) nije vodonik.

[0553] U pronalasku, N<1>i jedan od Ra ili RFormule (III) mogu biti povezani da bi formirali zasićeni, delimično nezasićeni ili nezasićeni heterocikl koji ima 5-7 članova prstena, a ostali od R<a>ili Rmože biti vodonik ili odsutan ako je potrebno da bi se prilagodio nezasićenosti prstena, pri čemu je prsten petočlani prsten, ili, na primer, prsten je:

[0555]

[0558] U pronalasku, barem jedan od R<2>i R<3>u jedinjenju Formule (III) ne mora biti vodonik, ili, na primer, R<2>i R<3>mogu biti povezani da bi formirali zasićeni karbocikl, pri čemu je zasićeni karbocikl ciklopropil. Alternativno, Z može biti N u jedinjenju Formule (III).

[0560] U predmetnom pronalasku, agonist ili modulator TLR može imati strukturu Formule (IV):

[0562]

[0564] pri čemu je R<4>je izabrano iz -NR<c>R<d>i -OR<10>R<c>i R<d>su niži alkil, pri čemu je alkil opciono supstituisan sa jednim ili više -OH; R<10>je alkil, pri čemu je alkil opciono supstituisan sa jednim ili više -OH; R<f>i R<g>su niži alkil ili R<f>i R<g>zajedno sa atomom azota za koji su vezani formiraju zasićeni heterociklični prsten koji ima 4-6 članova prstena. Na primer, R<f>i R<g>u jedinjenju Formule (IV), zajedno sa atomom azota za koji su vezani formiraju zasićeni heterociklični prsten, pri čemu je heterociklični prsten pirolidin.

[0566] U pronalasku, R<4>bilo Formule (III) ili Formule (IV) može biti -OR<10>, pri čemu je R<10>je alkil ili je etil. Dodatno u pronalasku, R<4>bilo Formule (III) ili Formule (IV) može biti - NR<c>R<d>, pri čemu su oba alkil ili oba su propil. Štaviše, barem jedan od R<c>ili R<d>može biti alkil supstituisan sa jednim -OH i najmanje jednim od R<c>i R<d>može biti

[0568]

[0570] i preostali R<c>ili R<d>može biti propil.

[0571] U predmetnom pronalasku, jedinjenje može biti izabrano iz

[0572]

[0574] Alternativno, jedinjenje može biti izabrano iz

[0575] i

[0576]

[0578] U predmetnom pronalasku, agonist TLR može biti ili

[0579]

[0581] U predmetnom pronalasku, agonist TLR može biti jedinjenje izabrano iz

[0582]

[0583]

[0585] U predmetnom pronalasku, agonist TLR može biti

[0586]

[0588] U predmetnom pronalasku, agonist TLR može biti jedinjenje izabrano iz:

[0589]

[0590]

[0591]

[0592]

[0593]

[0594]

[0595] i

[0596]

[0598] (VTX-2337).

[0600] U predmetnom pronalasku, imunoterapeutski lek može biti TLR modulator (npr. Agonist TLR7 i/ili TLR8) koji je predstavljen strukturom Formule (V):

[0602]

[0604] i njihovi metaboliti, solvati, tautomeri i prolekovi, pri čemu:

[0606] Y je CF<2>CF<3>, CF<2>CF<2>R<6>, ili arilni ili heteroarilni prsten, pri čemu su navedeni arilni i heteroarilni prstenovi supstituisani jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkenila, alkinila, Br, CN, OH, NR<6>R<7>, C(=O)R<8>, NR<6>SO<2>R<7>, (C1‑C6 alkyl) amino, R<6>OC(=O)CH=CH<2>‑, SR<6>i SO<2>R<6>, i pri čemu su arilni i heteroarilni prstenovi opciono dodatno supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz F, Cl, CF<3>, CF<3>O-, HCF<2>O-, alkila, heteroalkila i ArO-;

[0608] R<1>, R<3>i R<4>su nezavisno izabrani iz H, alkila, alkenila, alkinila, heteroalkila, cikloalkila, cikloalkenila, heterocikloalkila, arila i heteroarila, pri čemu su alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, cikloalkil, cikloalkenil, heterocikloalkil, aril i heteroaril opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl<5>Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=O)R<6>, C(=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, (C<1>- C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OC(^O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>,

[0610] ili R<3>i R<4>zajedno sa atomom za koji su vezani formiraju zasićeni ili delimično nezasićeni karbociklični prsten, pri čemu je karbociklični prsten opciono supstituisan jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=O)R<6>, C(=O)OR<6>, 0C(=0)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OC(=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>;

[0612] R<2>i R<3>su nezavisno izabrani iz H, OR<6>, NR<6>R<7>, alkila, alkenila, alkinila, heteroalkila, cikloalkila, cikloalkenila, heterocikloalkila, arila i heteroarila, pri čemu su alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, cikloalkil, cikloalkenil, heterocikloalkil, aril i heteroaril opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br<5>I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=O)R<6>, C(=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, C(^O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OC(=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>;

[0614] R<5a>, R<5b>i R<5 c>su nezavisno H, F, Cl, Br, I<5>OMe<5>CH<3>, CH<2>F<5>CHF<2>ili CF<3>; i

[0616] R<6>i R<7>su nezavisno izabrani iz H<5>alkila, alkenila, alkinila, heteroalkila, cikloalkila, cikloalkenila, heterocikloalkila, arila i heteroarila, pri čemu su dati alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, cikloalkil, cikloalkenil, heterocikloalkil, aril i heteroaril opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=O)R<6>, C(=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, (C<1>- C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OC(^O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>,

[0618] ili R<6>i R<7>zajedno sa atomom za koji su vezani formiraju zasićeni ili delimično nezasićeni heterociklični prsten, pri čemu je dati heterociklični prsten opciono supstituisan jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=O)R<6>, C(=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OC(=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>. U pronalasku, R<1>, R<3>i R<4>može svaki biti vodonik. U predmetnom pronalasku, R<5a>, R<5b>i R<5 c>svaki može biti vodonik. WO 2007024612 A2.

[0620] U nekim slučajevima jedinjenja Formule (V), R<2>je OR<6>. U nekim slučajevima pronalaska, R<6>je alkil, kao što je (1-4C)alkil. U posebnim slučajevima predmetnog pronalaska, R<6>je etil.

[0621] U nekim slučajevima otkrivanja jedinjenja Formule (V), R<2>je NR<6>R<7>U nekim slučajevima pronalaska, R<6>i R<7>su nezavisno H, alkil, kao što je (1-6C)alkil, ili heteroalkil, kao što je (1-4C)alkoksi(2-4C)alkil. U posebnim slučajevima predmetnog pronalaska, R<6>i R<7>su nezavisno H, etil, propil ili CH<2>CH<2>OCH<3>. U nekim slučajevima pronalaska, jedinjenja Formule V, Y je aril, kao što je fenil. U nekim slučajevima pronalaska, aril je supstituisan sa C(=O)R<8>, kao što je u para-R<8>C(=O)fenilu. U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, R<8>je OR<6>, NR<6>R<7>ili heterocikloalkil. U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, R<6>i R<7>su nezavisno H ili alkil, kao što je (1-6C)alkil. U nekim drugim slučajevima predmetnog pronalaska, R<6>i R<7>zajedno sa atomom azota za koji su vezani formiraju azacikloalkil prsten sa 4-6 članova, kao što je pirolidinil. U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, Y je

[0623]

[0626] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska jedinjenja Formule (V), Y je CF<2>CF<3>.

[0628] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, imunoterapeutski lek je TLR modulator (npr. agonist TLR8) koji je predstavljen strukturom formule (VI):

[0630]

[0632] i njegovi metaboliti, solvati, tautomeri i farmaceutski prihvatljivi prolekovi i soli, pri čemu:

[0634] Z je H, alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, cikloalkil, heterocikloalkil, aril, heteroaril, OR<6>ili NR<6>R<7>, pri čemu su dati alkil, alkenil, alkinil; heteroalkil, cikloalkil, heterocikloalkil, aril i heteroaril opciono supstituisani jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl<3>Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=O)R<6>, C(=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, CCi-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OCC=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>;

[0636] R<1>, R<2>, R<3>i R<4>su nezavisno izabrani iz H, alkila, alkenila, alkinila, heteroalkila, cikloalkila, cikloalkenila, heterocikloalkila, arila i heteroarila, pri čemu su dati alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, cikloalkil, cikloalkenil, heterocikloalkil, aril i heteroaril opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, CC=O)R<6>, C(=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, CC=O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OCC=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>,

[0638] ili R<1>i R<2>zajedno sa atomom za koji su vezani formiraju zasićeni ili delimično nezasićeni karbociklični prsten, pri čemu je navedeni karbociklični prsten opciono supstituisan jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=O)R<6>, CC=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, CC=O)NR<6>R<7>, CCi-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OCC=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>;

[0640] ili R<3>i R<4>zajedno su okso;

[0642] svaki R<5>je nezavisno izabran iz H, F, Cl, Br, I, OMe, CH<3>, CH<2>F, CF<2>, CF<3>i CF<2>CF<3>;

[0644] R<6>i R<7>su nezavisno izabrani iz H, alkila, alkenila, alkinila, heteroalkila, cikloalkila, cikloalkenila, heterocikloalkila, arila i heteroarila, pri čemu su dati alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, cikloalkil, cikloalkenil, heterocikloalkil, aril i heteroaril opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, CC=O)R<6>, C(=0)0R<6>, 0C(=0)R<6>, CC=O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OC(=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>;

[0646] ili R<6>i R<7>zajedno sa atomom za koji su vezani formiraju zasićeni ili delimično nezasićeni heterociklični prsten, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, CC=O)R<6>, C(=0)0R<6>, 0C(=0)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OC(=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>; i n je 0, 1, 2, 3 ili 4. Videti WO2007040840A2.

[0648] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, imunoterapeutski lek je TLR modulator (npr. agonist TLR8) koji je predstavljen strukturom formule (VI):

[0649]

[0651] i njegovi metaboliti, solvati, tautomeri i farmaceutski prihvatljive soli i prolekovi, pri čemu:

[0652] Z je H, alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, cikloalkil, heterocikloalkil, aril, heteroaril, OR<6>ili NR<6>R<7>, pri čemu su alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, cikloalkil, heterocikloalkil, aril i heteroaril opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=O)R<6>, C(=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OCC=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>;

[0654] R<1>, R<2>, R<3>i R<4>su nezavisno izabrani iz H, alkila, alkenila, alkinila, heteroalkila, cikloalkila, cikloalkenila, heterocikloalkila, arila i heteroarila, pri čemu su dati alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, cikloalkil, cikloalkenil, heterocikloalkil, aril i heteroaril opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I<9>CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=0)R<6>, C(=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OCC=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>,

[0656] ili R<1>i R<2>zajedno sa atomom za koji su vezani formiraju zasićeni ili delimično nezasićeni karbociklični prsten, pri čemu je dati karbociklični prsten opciono supstituisan jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=0)R<6>, C(=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OC(=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>,

[0658] ili R<3>i R<4>zajedno su okso;

[0660] R<5>je H, F, Cl, Br, I, OMe, CH<3>, CH<2>F, CF<2>, CF<3>ili CF<2>CF<3>;

[0662] R<6>i R<7>su nezavisno izabrani iz H, alkila, alkenila, alkinila, heteroalkila, cikloalkila, cikloalkenila, heterocikloalkila, arila i heteroarila, pri čemu su dati alkil, alkenil, alkinil, heteroalkil, cikloalkil, cikloalkenil, heterocikloalkil, aril i heteroaril opciono supstituisani sa jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=O)R<6>, C(=0)0R<6>, 0C(=0)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino<5>CH<3>OCH<2>O-, R<6>OC(=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>;

[0664] ili R<6>i R<7>zajedno sa atomom za koji su vezani formiraju zasićeni ili delimično nezasićeni heterociklični prsten, pri čemu je dati heterociklični prsten opciono supstituisan jednom ili više grupa nezavisno izabranih iz alkila, alkenila, alkinila, F, Cl, Br, I, CN, OR<6>, NR<6>R<7>, C(=O)R<6>, C(=O)OR<6>, OC(=O)R<6>, C(=O)NR<6>R<7>, (C<1>-C<6>alkil)amino, CH<3>OCH<2>O-, R<6>OC(=O)CH=CH<2>-, NR<6>SO<2>R<7>, SR<6>i SO<2>R<6>i

[0666] n je 0, 1, 2, 3 ili 4.

[0668] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, Z je OR<6>. U nekim slučajevima pronalaska, R<6>je alkil, kao što je (1-6C)alkil. U posebnim slučajevima predmetnog pronalaska, R<6>je etil, propil, izopropil ili izobutil.

[0670] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, Z je NR<6>R<7>. U nekim slučajevima pronalaska, R<6>i R<7>su nezavisno H ili alkil, kao što je (1-6C)alkil. U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, R<6>i R<7>su etil. U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, n je 0 ili 1.

[0672] U nekim slučajevima pronalaska, R<5>je C F<2>CF<3>. U određenim slučajevima pronalaska, R<3>je H ili alkil, kao što je (1-4C)alkil, i R<4>je H. U određenim slučajevima predmetnog pronalaska, R je alkil, kao što je (1-4C)alkil. U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, R je metil. U drugim posebnim slučajevima predmetnog pronalaska, R<3>je H. U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, R je H ili alkil, kao što je (1-4C)alkil i R je H. U nekim slučajevima pronalaska, R<1>je alkil. U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, R<1>je metil. U nekim posebnim slučajevima predmetnog pronalaska, R<1>je H.

[0674] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, aktivirajući deo je agonist TLR7 i/ili TLR8 koji je predstavljen strukturom Formule (XV):

[0675]

[0677] pri čemu prsten A predstavlja 6-10-člani aromatični karbociklični prsten ili 5-10-člani heteroaromatični prsten;

[0679] R predstavlja atom halogena, alkil grupu, hidroksialkil grupu, haloalkil grupu, alkoksi grupu, hidroksialkoksi grupu, haloalkoksi grupu, amino grupu, alkilamino grupu, dialkilamino grupu ili cikličnu grupu sa 4-7 članova koja u prstenu sadrži 1-2 hetero atoma izabrana od 1-2 atoma azota i opciono 0-1 atoma kiseonika ili 0-1 atoma sumpora;

[0681] n predstavlja ceo broj od 0 do 2, a kada je n jednako 2, R mogu biti isti ili različiti;

[0683] Z<1>predstavlja supstituisanu ili nesupstituisanu alkilensku grupu ili supstituisanu ili nesupstituisanu cikloalkilensku grupu;

[0685] X<2>predstavlja atom kiseonika, atom sumpora, SO<2>, NR<5>, CO, CONR<5>, NR<5>CO, SO<2>NR<5>, NR<5>SO2, NR<5>CONR<6>ili NR<5>CSNR<6>(u kome su R<5>i R<6>svaki nezavisno atom vodonika, supstituisana ili nesupstituisana alkil grupa ili supstituisana ili nesupstituisana cikloalkil grupa);

[0686] Y<1>, Y<2>i Y<3>predstavljaju svaki nezavisno jednostruku vezu ili alkilensku grupu;

[0688] X<1>predstavlja atom kiseonika, atom sumpora, SO<2>, NR<4>(pri čemu je R<4>je atom vodonika ili alkilna grupa) ili jednostruku vezu;

[0690] R<2>predstavlja atom vodonika, supstituisanu ili nesupstituisanu alkilnu grupu, supstituisanu ili nesupstituisanu alkenilnu grupu, supstituisanu ili nesupstituisanu alkinilnu grupu ili supstituisanu ili nesupstituisanu cikloalkilnu grupu; i

[0692] R<1>predstavlja atom vodonika, hidroksi grupu, alkoksi grupu, alkoksikarbonilnu grupu, haloalkilnu grupu, haloalkoksi grupu, supstituisanu ili nesupstituisanu arilnu grupu, supstituisanu ili nesupstituisanu heteroarilnu grupu ili supstituisanu ili nesupstituisanu cikloalkilnu grupu. Linker je povezan sa jednim od mogućih mesta vezivanja angonista, kao što je -NH<2>.

[0694] U nekim primerima pronalaska, R<1>predstavlja vodonik, hidroksil ili C<1>-C<6>alkoksi, C<2>-C<5>alkoksikarbonil, C<1>-C<6>haloalkil, C<1>-C<6>haloalkoksi, C<6>-C<10>aril, C<5>-C<10>heteroaril ili C<3>-C<8>cikloalkilnu grupu, pri čemu je svaka grupa opciono supstituisana jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila, C<1>-C<6>alkila, C<1>-C<6>haloalkila, C<1>-C<6>alkoksi, C<1>-C<6>haloalkoksi, C<2>-C<5>alkoksikarbonila, amino (NH<2>), (mono)-C<1>-C<6>alkilamino i (di)-C<1>-C<6>alkilamino grupe;

[0696] Y<1>predstavlja jednostruku vezu ili C<1>-C<6>alkilen;

[0698] X<1>predstavlja jednostruku vezu, kiseonik, atom sumpora, sulfonil (SO<2>) ili NR<3>;

[0700] Z<1>predstavlja C<2>-C<6>alkilen ili C<3>-C<8>cikloalkilensku grupu, pri čemu je svaka grupa opciono supstituisana sa najmanje jednim hidroksilom;

[0702] X<2>predstavlja NR<4>;

[0704] Y<2>predstavlja jednostruku vezu ili C<1>-C<6>alkilen;

[0706] Y<3>predstavlja jednostruku vezu ili C<1>-C<6>alkilen;

[0708] n je ceo broj 0, 1 ili 2;

[0710] R predstavlja halogen ili C<1>-C<6>alkil, C<1>-C<6>hidroksialkil, C<1>-C<6>haloalkil, C<1>-C<6>alkoksi, C<1>-C<6>hidroksialkoksi, C<1>-C<6>haloalkoksi, amino (NH<2>), (mono)-C<1>-C<6>alkilamino, (di)-C<1>-C<6>alkilamino grupu ili C<3>-C<8>zasićeni heterociklični prsten koji sadrži atom azota u prstenu i opciono jedan ili više dodatnih heteroatoma nezavisno izabranih iz azota, kiseonika i sumpora, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila, okso, C<1>-C<6>alkila, C<1>-C<6>alkoksi, C<2>-C<5>alkilkarbonila i C<2>-C<5>alkoksikarbonila;

[0712] R<2>predstavlja vodonik ili C<1>-C<6>alkil, C<2>-C<6>alkenil, C<2>-C<6>alkinil ili C<3>-C<8>cikloalkilnu grupu, pri čemu je svaka grupa opciono supstituisana jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila ili C<1>-C<6>alkoksi, C<2>-C<10>aciloksi, grupa izabrana iz C<2>-<5>alkilkarboniloksi grupe, C<2>-C<5>alkenilkarboniloksi grupe, C<2>-C<5>alkinilkarboniloksi grupe, C<6>-C<9>arilkarboniloksi grupe i C<5>-C<9>heteroarilkarboniloksi grupe, od kojih svaka aciloksi grupa može biti opciono supstituisana jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila, C<1>-C<3>alkoksi i fenila, pod uslovom da ukupan broj atoma ugljenika u aciloksi grupi ne prelazi 10, amino (NH<2>), (mono)-C<1>-C<6>alkilamino, (di)-C<1>-C<6>alkilamino grupe i C<3>-C<8>zasićenog heterocikličnog prstena koji sadrži atom azota u prstenu i opciono jedan ili više dodatnih heteroatoma nezavisno izabranih iz azota, kiseonika i sumpora, pri čemu je heterociklični prsten opciono supstituisan jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila, okso, C<1>-C<6>alkila, C<1>-C<6>alkoksi, C<2>-C<5>alkilkarbonilne i C<2>-C<5>alkoksikarbonilne grupe;

[0714] R<3>predstavlja vodonik ili C<1>-C<6>alkil;

[0716] R<4>predstavlja CO<2>R<5>, SO<2>R<5>, COR<5>, SO<2>NR<6>R<7>i CONR<6>R<7>;

[0718] R<5>nezavisno predstavlja

[0720] (i) Heterociklični prsten od 3 do 8 članova koji sadrži 1 ili 2 heteroatoma izabrana iz prstenaste grupe NR<8>, S(O)<m>ili kiseonika, pri čemu je heterociklični prsten od 3 do 8 članova opciono supstituisan jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila ili C<1>-C<6>alkila i C<1>-C<6>alkoksi grupe, ili

[0722] (ii) C<6>-C<10>arilna ili C<5>-C<10>heteroarilna grupa, od kojih svaka može biti opciono supstituisana jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, cijano, C<1>-C<6>alkila, C<1>-C<3>haloalkila, karboksila, S(O)<m>R<9>, OR<10>, CO<2>R<10>, SO<2>NR<10>R<11>, CONR<10>R<11>, NR<10>R<11>, NR<10>SO<2>R<9>, NR<10>CO<2>R<9>, NR<10>COR<9>ili

[0724] (iii) C<1>-C<6>alkilna, C<2>-C<6>alkenilna, C<2>-C<6>alkinilna ili C<3>-C<8>cikloalkilna grupa, od kojih svaka može biti opciono supstituisana jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, CN, C<3>-C<8>cikloalkila, S(O)R<12>, OR<13>, COR<13>, CO<2>R<13>, SO<2>NR<13>R<14>, CONR<13>R<14>, NR<13>R<14>, NR<13>SO<2>R<12>, NR<13>CO<2>R<12>, NR<13>COR<12>, NR<13>SO<2>R<12>ili C<6>-C<10>arilne ili C<5>-C<10>heteroarilne grupe ili heterocikličnog prstena, pri čemu ove poslednje tri grupe mogu biti opciono supstituisane jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz C<1>-C<6>alkila (opciono supstituisanog hidroksi grupom, C<1>-C<6>alkoksi, C<1>-C<6>alkoksikarbonil, amino, C<1>-C<6>alkilamino, di-C<1>-C<6>alkilamino, NH<2>C(O)-, C<1>-C<6>alkilNHC(O), di-C<1>-C<6>alkil NC(O), -OCH<2>CH<2>OH, pirolidinil, pirolidinilkarbonil, furanil, piperidil, metilpiperidil ili fenil), C<2>-C<6>alkenila (opciono supstituisanog fenilom), halogena, hidroksi, cijano, karboksi, amino, C<1>C<6>alkilamino, di-C<1>-C<6>alkilamino, NH<2>C(O)-, C<1>-C<6>alkil NHC(O)-,di-C<1>-C<6>alkil NC(O), C<1>-C<6>alkoksikarbonila, C<1>-C<6>alkilsulfonila, C<1>-C<6>alkilkarbonilamino, C<1>-C<6>alkilkarbonilmetilamino, fenila (opciono supstituisanog hidroksi, fluoro ili metilom), pirolidinila, piridila, piperidinila, benzotiazolila ili pirimidinila;

[0726] R<6>predstavlja vodonik ili C<1>-C<6>alkil, C<2>-C<6>alkenil, C<2>-C<6>alkinil, C<3>-C<8>cikloalkilnu grupu ili heterociklični prsten, od kojih svaki može biti opciono supstituisan jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila, okso, cijano, C<1>-C<6>alkila, C<2>-C<6>alkenila, C<2>-C<6>alkinila, C<3>-C<8>cikloalkila, OR<15>, S(O)<q>R<15>, CO<2>R<16>, COR<16>, NR<16>R<17>, CONR<16>R<17>, NR<16>COR<17>, NR<16>CO<2>R<15>, SO<2>NR<16>R<17>, NR<16>SO<2>R<15>ili C<6>-C<10>arilnu ili C<5>-C<10>heteroarilnu grupu ili heterociklični prsten, pri čemu su poslednje tri grupe opciono supstituisane jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz C<1>-C<6>alkila, C<3>-C<8>cikloalkila, halogena, S(O)<q>R<15>, CO<2>R<16>, COR<16>, hidroksi ili cijano; i

[0728] R<7>predstavlja vodonik, C<1>-C<6>alkilnu, C<2>-C<6>alkenilnu, C<2>-C<6>alkinilnu, ili C<3>-C<8>cikloalkilnu grupu, svaka grupa može biti opciono supstituisana jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, C<3>-C<8>cikloalkilne, C<6>-C<10>arilne ili C<5>-C<10>heteroarilne grupe, karboksi, cijano, OR<15>, hidroksi ili NR<18>R<19>ili

[0730] R<6>i R<7>zajedno sa atomom azota za koji su vezani čine zasićeni ili delimično zasićeni heterociklični prsten od 3 do 8 članova, koji opciono sadrži dodatne heteroatome ili heterogrupe izabrane iz azota, S(O)<m>ili kiseonika, heterociklični prsten može biti opciono supstituisan jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila, karboksilne grupe, cijano grupe, OR<20>, NR<21>R<22>, S(O)<q>R<23>, COR<24>, CO<2>R<24>, NR<24>R<25>, CONR<24>R<25>, NR<24>COR<25>, NR<24>CO<2>R<23>, SO<2>NR<24>R<25>, NR<24>SO<2>R<23>, C<6>-C<10>arilne, C<5>-C<10>heteroarilne grupe, heterocikličnog prstena, C<1>-C<6>alkilne, C<2>-C<6>alkenilne, C<2>-C<6>alkinilne ili C<3>-C<8>cikloalkilne grupe, pri čemu je poslednjih sedam grupa opciono supstituisano jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila, okso, cijano, OR<20>, S(O)<q>R<23>, COR<24>, CO<2>R<24>, NR<24>R<25>, CONR<24>R<25>, NR<24>CO<2>R<23>, NR<24>COR<25>, SO<2>NR<24>R<25>, NR<24>SO<2>R<23>, heterocikličnog prstena ili C<6>-C<10>arilne ili C<5>-C<10>heteroarilne grupe, pri čemu su poslednje tri grupe opciono supstituisane jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz C<1>-C<6>alkila, halogena, hidroksi ili cijano;

[0731] R<8>predstavlja vodonik, CO<2>R<26>, COR<26>, SO<2>R<26>, C<1>-C<6>alkilnu ili C<3>-C<6>cikloalkilnu grupu, svaka grupa može biti opciono supstituisana jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila i NR<27>R<28>;

[0733] R<10>, R<11>, R<16>, R<17>, R<18>, R<19>, R<21>, R<22>, R<26>, R<27>ili R<28>svaki nezavisno predstavlja vodonik, i C<1>-C<6>alkilnu ili C<3>-C<6>cikloalkilnu grupu;

[0735] R<24>i R<25>svaki nezavisno predstavlja vodonik, i C<1>-C<6>alkilnu ili C<3>-C<6>cikloalkilnu grupu; ili

[0736] R<24>i R<25>zajedno sa atomom azota za koji su vezani formiraju zasićeni ili delimično zasićeni heterociklični prsten od 3 do 8 članova, koji opciono sadrži dodatne heteroatome ili heterogrupe izabrane iz azota, S(O)<m>ili kiseonika;

[0738] R<9>, R<12>, R<15>i R<23>predstavljaju C<1>-C<6>alkil ili C<3>-C<6>cikloalkil;

[0740] R<13>i R<14>su definisani kao za R<6>i R<7>redom;

[0742] R<20>predstavlja C<1>-C<6>alkil opciono supstituisan jednim ili više supstituenata nezavisno izabranih iz halogena, hidroksila ili OR<23>;

[0744] m, p, q i r svaki nezavisno predstavlja ceo broj 0, 1 ili 2; i

[0746] A predstavlja C<6>-C<10>arilnu ili C<5>-C<12>heteroarilnu grupu. Videti WO2008004948A1, US 8,138,172 i US 8,575,180.

[0748] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, aktivirajući deo je agonist TLR7 i/ili TLR8 koji ima strukturu:

[0750]

[0752] ili

[0753]

[0755] pri čemu je R Me ili H.

[0756] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, aktivirajući deo je agonist TLR7 i/ili TLR8 koji ima strukturu:

[0757]

[0758]

[0759]

[0762] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, aktivirajući deo je agonist TLR7 i/ili TLR8 koji ima strukturu formule (XVI):

[0764]

[0766] pri čemu: R<1>je nezavisno H, -C(O)R<3>, ili racemska, L- ili D- amino-kiselinska grupa -C(O)CHNH<2>R<4>, pri čemu je R<3>supstituisani ili nesupstituisani alkil, i R<4>je H, ili supstituisani ili nesupstituisani alkil;

[0767] R<2>je H, O, OR<5>, ili N(R<6>)<2>, pri čemu je R<5>je nezavisno H ili alkil, i pri čemu je R<6>nezavisno H, supstituisani ili nesupstituisani alkil, cikloalkil, ili zajedno sa azotom formira supstituisani ili nesupstituisani heterocikloalkilni prsten; i pri čemu ako R je -OH, najmanje jedna od R grupa je racemska, L- ili D- amino-kiselinska grupa -C(O)CHNH<2>R<4>. Vidi US 6,924,271.

[0768] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, barem jedna od R<1>grupa je racemska, L- ili D- amino-kiselinska grupa - C(O)CHNH<2>R<4>, pri čemu je R<4>supstituisani ili nesupstituisani alkil, i pri čemu su preostale R<1>grupe H; R<2>je OR<5>ili N(R)<6>)<2>, pri čemu je R<5>nezavisno izabran iz H ili alkila, i pri čemu je R nezavisno H, supstituisani ili nesupstituisani alkil, cikloalkil, ili zajedno sa azotom formira supstituisani ili nesupstituisani heterocikloalkilni prsten.

[0770] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, barem jedna od R<1>grupa je L-aminokiselinska grupa - C(O)CHNH<2>R<4>, pri čemu je R<4>supstituisani ili nesupstituisani alkil, i pri čemu su preostale R<1>grupe H; R<2>je OR<5>ili N(R<6>)<2>, pri čemu je R<4>supstituisani alkil, i pri čemu je R<6>nezavisno H ili supstituisani ili nesupstituisani alkil.

[0772] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, barem jedna od R<1>grupa je L-aminokiselinska grupa - C(O)CHNH<2>R, pri čemu je R<4>-CH(CH<3>)<2>, i pri čemu su preostale R<1>grupe H; i R<2>je OH.

[0774] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, TLR7 i/ili agonist je izabran iz grupe koja se sastoji od:

[0775]

[0776]

[0777]

[0778]

[0780] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, aktivirajući deo je agonist TLR7 i/ili TLR8 koji ima strukturu:

[0781]

[0782]

[0784] pri čemu:

[0785] svaki R<1>je H, ili supstituisani ili nesupstituisani alkil, alkenil ili alkinil, koji može biti prekinut jednim ili više O, S ili N heteroatoma, ili supstituisani ili nesupstituisani aril ili heteroaril; R<2>je H, OH, SH, halo ili supstituisani ili nesupstituisani alkil, alkenil ili alkinil, koji može biti prekinut jednim ili više O, S ili N heteroatoma, ili supstituisani ili nesupstituisani -O-(alkil), -O-(aril), -O-(heteroaril), -S-(alkil), -S-(aril), -S-(heteroaril), aril ili heteroaril;

[0787] R<3>je H, OH ili SH, ili supstituisani ili nesupstituisani alkil, alkenil, alkinil, aril, heteroaril, -O-(alkil), -O-(aril), -O-(heteroaril), -S-(alkil), -S-(aril), -S-(heteroaril), -NH(alkil), -NH(aril), -NH(heteroaril), -NH(R<4>)(alkil), -NH(R<4>)(aril) ili -NH(R<4>)(heteroaril), pri čemu je R<4>supstituisani ili nesupstituisani alkil;

[0789] X je O ili S;

[0791] Y je H, halo, OH, OR<4>, SH, SR<4>, ili supstituisani ili nesupstituisani alkil ili aril; i

[0793] Z je H, halo, OH, OR<4>, SH ili SR<4>. Vidi US 7,576,068.

[0795] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, aktivirajući deo je agonist TLR7 i/ili TLR8 koji ima strukturu Formule (XVIII):

[0797]

[0799] pri čemu:

[0801] Y-Z je -CR<4>R<5>-, -CR<4>R<5>-CR<4>R<5>-, -C(O)CR<4>R<5>-, -CR<4>R<5>C(O)-, -NR<8>C(O)-, - C(O)NR<8>-, -CR<4>R<5>S(O)<2>- ili -CR<5>=CR<5>-,

[0803] L<1>je -NR<8>-, -O-, -S-, -N(R<8>)C(O)-, -S(O)<2>-, -S(O)-C(O)N(R<3>)-, - N(R<3>)S(O)<2>-, -S(O)<2>N(R<8>)- ili kovalentna veza;

[0805] R<1>je alkil, supstituisani alkil, haloalkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, heteroalkil, supstituisani heteroalkil, karbociklil, supstituisani karbociklil, karbociklilalkil, supstituisani karbociklilalkil, heterociklil, supstituisani heterociklil, heterociklilalkil ili supstituisani heterociklilalkil, arilalkil, supstituisani arilalkil, heteroarilalkil, supstituisani heteroarilalkil, karbociklilheteroalkil, supstituisani karbociklilheteroalkil, heterociklilheteroalkil, supstituisani heterociklilheteroalkil, arilheteroalkil, supstituisani arilheteroalkil, heteroarilheteroalkil ili supstituisani heteroarilheteroalkil;

[0807] X<1>je alkilen, supstituisani alkilen, heteroalkilen, supstituisani heteroalkilen, alkenilen, supstituisani alkenilen, alkinilen, supstituisani alkinilen, karbociklilen, supstituisani karbociklilen, heterociklilen, supstituisani heterociklilen, -NR<3>-, -O-, -C(O)-, -S(O)-, S(O)<2>-, ili veza;

[0809] D je karbociklil, supstituisani karbociklil, heterociklil ili supstituisani heterociklil, pri čemu je dati karbociklil, supstituisani karbociklil, heterociklil ili supstituisani heterociklil supstituisan sa jednim ili dva -L<2>-NR<6>R<7>ili

[0811] D je heterociklil, supstituisani heterociklil, heteroaril ili supstituisani heteroaril, pri čemu dati heterociklil, supstituisani heterociklil, heteroaril ili supstituisani heteroaril sadrži jedan do četiri atoma azota;

[0813] svaki L<2>je nezavisno alkilen, supstituisani alkilen, heteroalkilen, supstituisani heteroalkilen ili kovalentna veza;

[0815] svaki R<3>je nezavisno halogen, cijano, azido, nitro, alkil, supstituisani alkil, hidroksil, amino, heteroalkil, supstituisani heteroalkil, alkoksi, haloalkil, haloalkoksi, -CHO, -C(O)OR<8>, -S(O)R<8>, -S(O)<2>R<8>; -C(O)NR<9>R<10>, -N(R<9>)C(O)R<8>, karbociklil, supstituisani karbociklil, karbociklilalkil, supstituisani karbociklilalkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, -S(O)<2>NR<9>R<10>, -N(R<9>)S(O)<2>R<8>, -N(R<9>)S(O)<2>OR<10>, -OS(O)<2>NR<9>R<10>;

[0817] n je 0, 1, 2, 3, 4 ili 5,

[0819] R<4>i R<5>su svaki nezavisno H, alkil, supstituisani alkil, haloalkil, heteroalkil, supstituisani heteroalkil, karbociklil, supstituisani karbociklil, karbociklilalkil, supstituisani karbociklilalkil, heterociklil, supstituisani heterociklil, heterociklilalkil, supstituisani heterociklilalkil, arilalkil, supstituisani arilalkil, heteroarilalkil, supstituisani heteroarilalkil, karbociklilheteroalkil, supstituisani karbociklilheteroalkil, heterociklilheteroalkil, supstituisani heterociklilheteroalkil, arilheteroalkil, supstituisani arilheteroalkil, heteroarilheteroalkil ili supstituisani heteroarilheteroalkil, cijano, azido, OR<8>, -C(O)H, -C(O)R<8>, -S(O)R<8>, -S(O)<2>R<8>, -C(O)OR<8>, ili -C(O)NR<9>R<10>ili

[0820] R<4>i R<5>, zajedno sa ugljenikom za koji su oba vezana, formiraju karbocikl, supstituisani karbocikl, heterocikl ili supstituisani heterocikl; ili

[0822] R<4>i R<5>, kada su na istom atomu ugljenika, zajedno sa ugljenikom za koji su vezani, jesu -C(O)- ili -C(NR<8>)-; ili

[0824] dva R<4>ili dva R<5>na susednim atomima ugljenika kada se uzmu zajedno sa ugljenicima za koje su vezani formiraju karbocikl od 3 do 6 članova, supstituisani karbocikl, heterocikl ili supstituisani heterocikl;

[0826] R<6>i R7 su svaki nezavisno H, alkil, supstituisani alkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, haloalkil, heteroalkil, supstituisani heteroalkil, karbociklil, supstituisani karbociklil, karbociklilalkil, supstituisani karbociklilalkil, heterociklil, supstituisani heterociklil, heterociklilalkil, supstituisani heterociklilalkil, arilalkil, supstituisani arilalkil, heteroarilalkil, supstituisani heteroarilalkil, karbociklilheteroalkil, supstituisani karbociklilheteroalkil, heterociklilheteroalkil, supstituisani heterociklilheteroalkil, arilheteroalkil, supstituisani arilheteroalkil, heteroarilheteroalkil ili supstituisani heteroarilheteroalkil, -C(O)H, -C(O)R<8>, -S(O)R<8>, -S(O)<2>R<8>, -C(O)OR<8>, ili -C(O)NR<9>R<10>, S(O)<2>NR<9>R<10>ili

[0828] R<6>i R<7>, zajedno sa azotom za koji su oba vezana, formiraju supstituisani ili nesupstituisani heterocikl, koji može da sadrži jedan ili više dodatnih heteroatoma izabranih iz N, O, P ili S; ili

[0829] R<7>uzeto zajedno sa L<2>, i N za koji su oba vezana, formiraju supstituisani ili nesupstituisani heterocikl od 3 do 8 članova koji može da sadrži jedan ili više dodatnih heteroatoma izabranih iz N, O, S ili P;

[0831] R<8>je H, alkil, supstituisani alkil, haloalkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, heteroalkil, supstituisani heteroalkil, karbociklil, supstituisani karbociklil, karbociklilalkil, supstituisani karbociklilalkil, heterociklil, supstituisani heterociklil, heterociklilalkil, supstituisani heterociklilalkil, arilalkil, supstituisani arilalkil, heteroarilalkil, supstituisani heteroarilalkil, karbociklilheteroalkil, supstituisani karbociklilheteroalkil, heterociklilheteroalkil, supstituisani heterociklilheteroalkil, arilheteroalkil, supstituisani arilheteroalkil, heteroarilheteroalkil ili supstituisani heteroarilheteroalkil; i

[0832] R<9>i R<10>su svaki nezavisno H, alkil, supstituisani alkil, alkenil, supstituisani alkenil, alkinil, supstituisani alkinil, haloalkil, heteroalkil, supstituisani heteroalkil, karbociklil, supstituisani karbociklil, karbociklilalkil, supstituisani karbociklilalkil, heterociklil, supstituisani heterociklil, heterociklilalkil, supstituisani heterociklilalkil, arilalkil, supstituisani arilalkil, heteroarilalkil, supstituisani heteroarilalkil, karbociklilheteroalkil, supstituisani karbociklilheteroalkil, heterociklilheteroalkil, supstituisani heterociklilheteroalkil, arilheteroalkil, supstituisani arilheteroalkil, heteroarilheteroalkil ili supstituisani heteroarilheteroalkil; ili R<9>i R<10>, zajedno sa azotom za koga su oba vezana, formiraju supstituisani ili nesupstituisani heterocikl;

[0834] pri čemu je svaki supstituisani alkil, supstituisani alkenil, supstituisani alkinil, supstituisani heteroalkil, supstituisani karbociklil, supstituisani karbociklilalkil, supstituisani heterociklil, supstituisani heterociklilalkil, supstituisani arilalkil, supstituisani heteroarilalkil, supstituisani karbociklilheteroalkil, supstituisani heterociklilheteroalkil, supstituisani arilheteroalkil, supstituisani heteroarilheteroalkil, supstituisani alkilen, supstituisani heteroalkilen, supstituisani alkenilen, supstituisani alkinilen, supstituisani karbociklilen ili supstituisani heterociklilen nezavisno supstituisan sa jednim do četiri supstituenta izabrana iz grupe koja se sastoji od -halogena, ‑R, ‑O-, =O, ‑OR, ‑SR, ‑S-, ‑NR<2>, ‑N(+)R<3>, =NR, ‑C(halogen)<3>, ‑CR(halogen)<2>, ‑CR<2>(halogen), ‑CN, ‑OCN, ‑SCN, ‑N=C=O, ‑NCS, ‑NO, ‑NO<2>, =N<2>, ‑N<3>, ‑NRC(=O)R, -NRC(=O)OR, ‑NRC(=O)NRR, ‑C(=O)NRR, ‑C(=O)OR, ‑OC(=O)NRR, ‑OC(=O)OR, - C(=O)R, ‑S(=O)<2>OR, ‑S(=O)<2>R, ‑OS(=O)<2>OR, ‑S(=O)<2>NR, ‑S(=O)R, ‑NRS(=O)<2>R, - NRS(=O)<2>NRR, ‑NRS(=O)<2>OR, ‑OP(=O)(OR)<2>, ‑P(=O)(OR)<2>, ‑P(O)(OR)(O)R, ‑C(=O)R, ‑C(=S)R, ‑C(=O)OR, ‑C(=S)OR, ‑C(=O)SR, ‑C(=S)SR, ‑C(=O)NRR, ‑C(=S)NRR, - C(=NR)NRR, i ‑NRC(=NR)NRR; pri čemu je svaki R nezavisno H, alkil, cikloalkil, aril, arilalkil ili heterociklil. Videti US 20100143301 A1.

[0836] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, aktivirajući deo je agonist TLR7 i/ili TLR8 koji ima strukturu:

[0837]

[0839] pri čemu:

[0841] L<1>je -NH- ili -O-;

[0843] R<1>je alkil, supstituisani alkil, heteroalkil, supstituisani heteroalkil, heterociklilalkil, supstituisani heterociklilalkil, karbociklilalkil ili supstituisani karbociklilalkil;

[0845] svaki od R<4>i R<5>nezavisno je H ili C<1>-C<6>alkil ili R<4>i R<5>zajedno sa ugljenikom za koji su vezani je -C(O)-;

[0847] X<1>je C<1>-C<6>alkilen, C<1>-C<6>heteroalkilen ili C<1>-C<6>supstituisani heteroalkilen;

[0849] D je fenil, bifenil ili piridinil, pri čemu je dati fenil, bifenil ili piridinil supstituisan sa -L<2>-NR<6>R<7>ili

[0850] D je piridinil, piperidinil, piperazinil ili 1,2,3,4-tetrahidroizohinolinil;

[0852] n je 0 ili 1;

[0854] R<3>je halogen, cijano, alkil, karbociklil, karbociklilalkil, haloalkil, -C(O)OR<6>, -C(O)NR<9>R<10>ili -CHO;

[0856] L<2>je C<1>-C<6>alkilen ili kovalentna veza;

[0858] svaki od R<6>i R<7>nezavisno je H, alkil ili heteroaril; ili

[0860] R<6>i R<7>zajedno sa azotom za koji su vezani formiraju supstituisani ili nesupstituisani 4-6-člani heterocikl koji sadrži 0 do 2 heteroatoma izabrana od N, O ili S.

[0862] U nekim slučajevima predmetnog pronalaska, aktivirajući deo je agonist TLR7 i/ili TLR8 koji ima strukturu:

[0863]

[0865] GS-9620.

[0867] C. Količina imunoterapeutika u terapijskim kombinacijama

[0869] Ovde je stavljena na uvid javnosti terapeutska kombinacija koja sadrži ciljni terapeutski lek i imunoterapeutski lek u količini koja je pogodna za kombinovano lečenje bolesti kao što su tumori i karcinomi.

[0871] U nekim realizacijama, imunoterapeutski lek je u količini koja je sposobna da: (1) indukuje IFN-α u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi; (2) indukuje TNF-α u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi; i/ili (3) indukuje IL-12-α u obogaćenim dendritskim ćelijama humane krvi.

[0873] Postupci za merenje aktivnosti imunoterapeutika su: 1) test za merenje oslobađanja citokina iz humanih dendritskih ćelija stimulisanih imunoterapijom; 2) test za detekciju citotoksičnosti posredovane ćelijama zavisnim od antitela, pojačane imunoterapijom; i 3) studija efikasnosti na modelu tumora lečenog imunoterapijom.

[0875] U nekim realizacijama, imunoterapeutik (npr. rezikvimod ili njegovi analozi) se administrira, bilo oralno ili intravenozno korišćenjem oralne formulacije ili intravenozne formulacije, u količini tako da lokalna koncentracija imunoterapeutika (npr. blizu ili na mestu tumora solidnog tumora) bude između oko 0,005 µg/ml do oko 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11 ili 12 µg/ml (sve uključeno).

[0877] Lokalna koncentracija imunoterapeutika (npr. blizu ili na mestu tumora čvrstog tumora) može se meriti korišćenjem postupcima poznatim u tehnici, kao što je merenje koncentracije u tkivu ili serumu. Lokalna efikasna koncentracija terapeutskog sredstva zavisi od njegove apsorpcije iz različitih puteva, distribucije u tkivu i procesa metabolizma, a farmakokinetika sredstva u plazmi i koncentracija u tkivu mogu se rutinski meriti korišćenjem postupaka poznatih u tehnici.

[0878] U nekim realizacijama, imunoterapeutik se daje u količini tako da lokalna koncentracija imunoterapeutika (npr. blizu ili na mestu tumora čvrstog tumora) bude između oko 0,05 µg/ml, 0,1 µg/ml, 0,15 µg/ml, 0,2 µg/ml, 0,3 µg/ml ili 0,4 µg/ml, do oko 0,5 µg/ml (sve uključeno).

[0880] U nekim realizacijama, subjektu se daje oralna formulacija koja sadrži imunoterapeutik (npr. rezikvimod ili njegove analoge) u dozi između oko 0,0005 mg/kg, 0,0006 mg/kg, 0,0007 mg/kg, 0,0008 mg/kg, 0,0009 mg/kg, 0,001 mg/kg, 0,002 mg/kg, 0,003 mg/kg, 0,004 mg/kg, 0,005 mg/kg, 0,006 mg/kg, 0,007 mg/kg, 0,008 mg/kg, 0,009 mg/kg, 0,01 mg/kg ili 0,015 mg/kg, do oko 0,02 mg/kg (sve uključeno), dva puta nedeljno. U nekim realizacijama, subjektu se daje oralna formulacija koja sadrži imunoterapeutik (npr. rezikvimod ili njegove analoge) u dozi između oko 0,0005 mg/kg, do oko 0,0006 mg/kg, 0,0007 mg/kg, 0,0008 mg/kg, 0,0009 mg/kg, 0,001 mg/kg, 0,002 mg/kg, 0,003 mg/kg, 0,004 mg/kg, 0,005 mg/kg, 0,006 mg/kg, 0,007 mg/kg, 0,008 mg/kg, 0,009 mg/kg, 0,01 mg/kg, 0,015 mg/kg ili 0,02 mg/kg (sve uključeno), dva puta nedeljno.

[0882] U nekim realizacijama, subjektu se daje oralna formulacija koja sadrži imunoterapeutik (npr. rezikvimod ili njegove analoge) u dozi manjoj od ili oko 0,0005 mg/kg, 0,0006 mg/kg, 0,0007 mg/kg, 0,0008 mg/kg, 0,0009 mg/kg, 0,001 mg/kg, 0,002 mg/kg, 0,003 mg/kg, 0,004 mg/kg, 0,005 mg/kg, 0,006 mg/kg, 0,007 mg/kg, 0,008 mg/kg, 0,009 mg/kg, 0,01 mg/kg, dva puta nedeljno.

[0884] U nekim realizacijama, subjektu se daje intravenska formulacija koja sadrži imunoterapeutik (npr. rezikvimod ili njegove analoge) u dozi između oko 0,0005 mg/kg, 0,0006 mg/kg, 0,0007 mg/kg, 0,0008 mg/kg, 0,0009 mg/kg, 0,001 mg/kg, 0,002 mg/kg, 0,003 mg/kg, 0,004 mg/kg, 0,005 mg/kg, 0,006 mg/kg, 0,007 mg/kg, 0,008 mg/kg, 0,009 mg/kg, 0,01 mg/kg ili oko 0,015 mg/kg, do oko 0,02 mg/kg (sve uključeno), nedeljno. U nekim realizacijama, subjektu se daje intravenska formulacija koja sadrži imunoterapeutik (npr. rezikvimod ili njegove analoge) u dozi između oko 0,0005 mg/kg, do oko 0,0006 mg/kg, 0,0007 mg/kg, 0,0008 mg/kg, 0,0009 mg/kg, 0,001 mg/kg, 0,002 mg/kg, 0,003 mg/kg, 0,004 mg/kg, 0,005 mg/kg, 0,006 mg/kg, 0,007 mg/kg, 0,008 mg/kg, 0,009 mg/kg, 0,01 mg/kg, 0,015 mg/kg ili 0,02 mg/kg (sve uključeno), nedeljno.

[0886] U nekim realizacijama, postupak obuhvata davanje datom subjektu intravenske formulacije koja sadrži dati imunoterapeutik (npr. rezikvimod ili njegove analoge) u dozi između oko 0,0008 mg/kg i oko 0,0133 mg/kg, nedeljno.

[0887] U nekim realizacijama, subjektu se daje intravenska formulacija koja sadrži imunoterapeutik (npr. rezikvimod ili njegove analoge) u dozi manjoj od ili oko 0,003 mg/kg, 0,004 mg/kg, 0,005 mg/kg ili 0,006 mg/kg do oko 0,007 mg/kg, nedeljno. Za reference u vezi sa bezbednim doziranjem imunoterapeutika, videti Jurk et al., Nature Immunology, Vol.4, No.6"499 (2002), i Pockros et al., J. Hepatology, 47:174‑182 (2007).

[0889] III. Farmaceutske formulacije i primena

[0891] Predmetni pronalazak se dalje odnosi na farmaceutsku formulaciju koja sadrži jedinjenje pronalaska ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača.

[0893] Jedinjenja opisana ovde, uključujući farmaceutski prihvatljive nosače kao što su adicione soli ili njihovi hidrati, mogu se isporučiti pacijentu korišćenjem širokog spektra puteva ili načina primene. Pogodni putevi primene uključuju, inhalaciju, transdermalnu, oralnu, rektalnu, transmukoznu, crevnu i parenteralnu primenu, uključujući intramuskularne, potkožne i intravenske injekcije. Poželjno je da se jedinjenja pronalaska koja sadrže antitelo ili fragment antitela kao ciljajući deo primenjuju parenteralno, poželjnije intravenozno.

[0895] Kako se ovde koristi, izrazi „primena“ ili „davanje“ treba da obuhvate sva sredstva za direktno i indirektno isporučivanje jedinjenja na njegovo predviđeno mesto delovanja.

[0897] Jedinjenja opisana ovde, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli i/ili hidrati, mogu se primenjivati pojedinačno, u kombinaciji sa drugim jedinjenjima pronalaska i/ili u koktelima kombinovanim sa drugim terapeutskim sredstvima. Naravno, izbor terapeutskih sredstava koja se mogu koprimenjivati sa jedinjenjima pronalaska zavisiće, delimično, od stanja koje se leči.

[0899] Na primer, kada se daju pacijentima koji pate od bolesti uzrokovane organizmom koji se oslanja na autoinduktor, jedinjenja predmetnog pronalaska mogu se primenjivati u koktelima koji sadrže sredstva koja se koriste za lečenje bola, infekcije i drugih simptoma i neželjenih efekata koji su obično povezani sa bolešću. Takva sredstva uključuju, npr. analgetike, antibiotike, itd.

[0901] [0264] Kada se daju pacijentu koji se podvrgava lečenju raka, jedinjenja se mogu primenjivati u koktelima koji sadrže antikancerogena sredstva i/ili dodatna potencirajuća sredstva. Jedinjenja se, takođe, mogu primenjivati u koktelima koji sadrže sredstva koja leče neželjene efekte radioterapije, kao što su antiemetici, sredstva za zaštitu od zračenja itd.

[0903] Dodatna potencirajuća sredstva koja se mogu istovremeno primenjivati sa jedinjenjima predmetnog pronalaska uključuju, npr. triciklične antidepresive (npr. imipramin, dezipramin, amitriptilin, klomipramin, trimipramin, doksepin, nortriptilin, protriptilin, amoksapin i maprotilin); netriciklične i antidepresive (npr. sertralin, trazodon i citalopram); antagoniste Ca+2 (npr. verapamil, nifedipin, nitrendipin i karoverin); amfotericin; analoge triparanola (npr. tamoksifen); antiaritmičke lekove (npr. hinidin); antihipertenzivne lekove (npr. rezerpin); lekove koji osiromašuju tiol (npr. butionin i sulfoksimin); i kalcijum leukovorin.

[0905] Aktivno jedinjenje(a) pronalaska se primenjuju per se ili u obliku farmaceutske kompozicije u kojoj je aktivno jedinjenje(a) u smeši sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, ekscipijenasa ili razblaživača. Farmaceutske kompozicije za upotrebu prema predmetnom pronalasku se obično formulišu na konvencionalan način korišćenjem jednog ili više fiziološki prihvatljivih nosača koji sadrže ekscipijense i pomoćne materije, koje olakšavaju preradu aktivnih jedinjenja u preparate koji se mogu farmaceutski koristiti. Pravilna formulacija zavisi od izabranog načina administriranja.

[0907] Za transmukoznu primenu, u formulaciji se koriste penetranti koji odgovaraju barijeri koju treba prodreti. Takvi penetranti su generalno poznati u tehnici.

[0909] Za oralnu primenu, jedinjenja se mogu lako formulisati kombinovanjem aktivnog jedinjenja (ili više njih) sa farmaceutski prihvatljivim nosačima dobro poznatim u tehnici. Takvi nosači omogućavaju da se jedinjenja pronalaska formulišu kao tablete, pilule, dražeje, kapsule, tečnosti, gelovi, sirupi, kaše i suspenzije za oralnu upotrebu od strane pacijenta koji se leči. Farmaceutski preparati za oralnu upotrebu mogu se dobiti u čvrstom ekscipijensu, opciono mlevenjem dobijene smeše i obradom smeše granula, nakon dodavanja odgovarajućih pomoćnih materija, ako je potrebno da se dobiju jezgra tableta ili dražeja. Pogodni ekscipijensi su, posebno, punila kao što su šećeri, uključujući laktozu, saharozu, manitol ili sorbitol; preparati celuloze kao što su, na primer, kukuruzni skrob, pšenični skrob, pirinčani skrob, krompirov skrob, želatin, guma tragakant, metil celuloza, hidroksipropilmetilceluloza, natrijum karboksimetilceluloza i/ili polivinilpirolidon (PVP). Po želji, mogu se dodati sredstva za dezintegraciju, kao što su umreženi polivinilpirolidon, agar ili alginska kiselina ili njena so, kao što je natrijum alginat.

[0910] Jezgra dražeja su snabdevena odgovarajućim premazima. U tu svrhu mogu se koristiti koncentrovani rastvori šećera, koji opciono mogu sadržati gumu arabiku, talk, polivinilpirolidon, karbopol gel, polietilen glikol i/ili titanijum dioksid, rastvori lakova i odgovarajući organski rastvarači ili smeše rastvarača. Boje ili pigmenti mogu se dodati tabletama ili premazima dražeja radi identifikacije ili karakterizacije različitih kombinacija doza aktivnog jedinjenja.

[0912] Farmaceutski preparati, koji se mogu koristiti oralno, uključuju kapsule sa puš-fit efektom napravljene od želatina, kao i meke, zatvorene kapsule napravljene od želatina i plastifikatora, kao što su glicerol ili sorbitol. Kapsule sa puš-fit efektom mogu da sadrže aktivne sastojke u smeši sa punilom kao što je laktoza, vezivima kao što su skrobovi i/ili lubrikantima kao što su talk ili magnezijum stearat i, opciono, stabilizatorima. U mekim kapsulama, aktivna jedinjenja mogu biti rastvorena ili suspendovana u odgovarajućim tečnostima, kao što su masna ulja, tečni parafin ili tečni polietilen glikoli. Pored toga, mogu se dodati stabilizatori. Sve formulacije za oralno davanje treba da budu u dozama pogodnim za takvu primenu.

[0914] Za bukalnu primenu, kompozicije mogu biti u obliku tableta ili pastila formulisanih na konvencionalan način.

[0916] Za davanje inhalacijom, jedinjenja za upotrebu prema predmetnom pronalasku se pogodno isporučuju u obliku aerosol spreja iz pakovanja pod pritiskom ili nebulizatora, uz upotrebu odgovarajućeg pogonskog goriva, npr. dihlordifluorometana, trihlorfluorometana, dihlortetrafluoroetana, ugljen-dioksida ili drugog odgovarajućeg gasa. U slučaju aerosola pod pritiskom, jedinica doze može se odrediti obezbeđivanjem ventila za isporuku odmerene količine. Kapsule i kertridži od npr. želatina za upotrebu u inhalatoru ili insuflatoru mogu se formulisati tako što sadrže praškastu mešavinu jedinjenja i odgovarajuću praškastu bazu kao što su laktoza ili skrob.

[0918] Jedinjenja se mogu formulisati za parenteralno davanje injekcijom, npr. bolus injekcijom ili kontinuiranom infuzijom. Injekcija je poželjan metod primene za kompozicije predmetnog pronalaska. Formulacije za injekcije mogu biti predstavljene u obliku jedinične doze, npr. u ampulama ili u kontejnerima za više doza, sa dodatnim konzervansom. Kompozicije mogu biti u obliku suspenzija, rastvora ili emulzija u uljanim ili vodenim nosačima i mogu sadržati sredstva za formulaciju kao što su sredstva za suspendovanje, stabilizaciju i/ili disperziju, kao što su umreženi polivinilpirolidon, agar ili alginska kiselina ili njena so kao što je natrijum alginat.

[0919] Farmaceutske formulacije za parenteralno davanje uključuju vodene rastvore aktivnih jedinjenja u obliku rastvorljivom u vodi. Pored toga, suspenzije aktivnih jedinjenja mogu se pripremiti kao odgovarajuće uljane suspenzije za injekcije. Pogodni lipofilni rastvarači ili nosači uključuju masna ulja kao što je susamovo ulje, ili sintetičke estre masnih kiselina, kao što su etil oleat ili trigliceridi, ili lipozomi. Vodene suspenzije za injekcije mogu sadržati supstance koje povećavaju viskoznost suspenzije, kao što su natrijum karboksimetil celuloza, sorbitol ili dekstran. Opciono, suspenzija može, takođe, da sadrži odgovarajuće stabilizatore ili sredstva koja povećavaju rastvorljivost jedinjenja kako bi se omogućila priprema visoko koncentrovanih rastvora. Za injekcije, sredstva pronalaska mogu se formulisati u vodenim rastvorima, poželjno u fiziološki kompatibilnim puferima kao što su Hanksov rastvor, Ringerov rastvor ili fiziološki pufer.

[0921] Alternativno, aktivni sastojak može biti u obliku praha za razblaživanje sa odgovarajućim rastvorom, npr. sterilnom vodom bez pirogena, pre upotrebe.

[0923] Jedinjenja se, takođe, mogu formulisati u rektalne kompozicije kao što su supozitorije ili retencione klistire, npr. koje sadrže konvencionalne baze za supozitorije kao što je kakao puter ili drugi gliceridi.

[0925] Pored prethodno opisanih formulacija, jedinjenja se mogu formulisati i kao depo preparat. Takve formulacije dugog dejstva mogu se primenjivati implantacijom ili transkutanom isporukom (npr. supkutano ili intramuskularno), intramuskularnom injekcijom ili transdermalnim flasterom. Tako, na primer, jedinjenja se mogu formulisati sa odgovarajućim polimernim ili hidrofobnim materijalima (npr. kao emulzija u prihvatljivom ulju) ili jonoizmenjivačkim smolama, ili kao teško rastvorljivi derivati, na primer, kao teško rastvorljiva so.

[0927] Farmaceutske kompozicije, takođe, mogu da sadrže odgovarajuće čvrste ili gel fazne nosače ili ekscipijense. Primeri takvih nosača ili ekscipijenasa uključuju kalcijum karbonat, kalcijum fosfat, različite šećere, skrobove, derivate celuloze, želatin i polimere kao što su polietilen glikoli.

[0929] Poželjna farmaceutska kompozicija je kompozicija formulisana za injekciju, kao što je intravenska injekcija, i sadrži oko 0,01% do oko 100 tež. % jedinjenja predmetnog pronalaska, na osnovu 100 tež. % ukupne farmaceutske kompozicije. Konjugat leka i liganda može biti konjugat antitela i citotoksina, pri čemu je antitelo odabrano da cilja određeni rak.

[0930] U nekim realizacijama, farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska dalje sadrži dodatno terapeutsko sredstvo.

[0932] U nekim realizacijama, dodatno terapeutsko sredstvo je antikancerogeno sredstvo.

[0934] U nekim realizacijama, dodatno antikancerogeno sredstvo je izabrano iz antimetabolita, inhibitora topoizomeraze I i II, alkilujućeg sredstva, inhibitora mikrotubula, antiandrogenog sredstvoa, GNRh modulatora ili njihovih smeša.

[0936] U nekim realizacijama, dodatno terapeutsko sredstvo je hemoterapeutsko sredstvo.

[0938] Pod „hemoterapeutskim sredstvom“ ovde se podrazumeva hemijsko jedinjenje korisno u lečenju raka. Primeri su, ali nisu ograničeni na: gemcitabin, irinotekan, doksorubicin, 5-fluorouracil, citozin arabinozid („Ara-C“), ciklofosfamid, tiotepu, busulfan, citoksin, TAKSOL, metotreksat, cisplatin, melfalan, vinblastin i karboplatin.

[0940] U nekim realizacijama, drugo hemoterapeutsko sredstvo je izabrano iz grupe koja se sastoji od tamoksifena, raloksifena, anastrozola, eksemestana, letrozola, imatiniba, paklitaksela, ciklofosfamida, lovastatina, minozina, gemcitabina, citarabina, 5-fluorouracila, metotreksata, docetaksela, goserelina, vinkristina, vinblastina, nokodazola, tenipozida, etopozida, gemcitabina, epotilona, vinorelbina, kamptotecina, daunorubicina, aktinomicina D, mitoksantrona, akridina, doksorubicina, epirubicina ili idarubicina.

[0942] IV. Kompleti

[0944] Takođe su opisani, ali se ne zahteva njihova zaštita, kompleti koji sadrže terapeutske kombinacije date ovde i uputstva za upotrebu terapeutskih kombinacija. Komplet može, takođe, da sadrži posudu i opciono jednu ili više bočica, epruveta, tikvica, flaša ili špriceva.

[0946] V. Medicinska upotreba

[0948] Ovde je stavljen na uvid javnosti postupak za lečenje bolesnog stanja kod subjekta kome je potrebno takvo lečenje, koji obuhvata: davanje subjektu terapeutske kombinacije prema patentnom zahtevu 1.

[0950] [0288] Obezbeđen je niz upotreba kombinacija predmetnog pronalaska. Upotrebe kombinacija predmetnog pronalaska uključuju: ubijanje ili inhibiciju rasta, proliferacije ili replikacije tumorske ćelije ili ćelije raka, lečenje raka, lečenje prekanceroznog stanja, sprečavanje umnožavanja tumorske ćelije ili ćelije raka, sprečavanje raka, sprečavanje umnožavanja ćelije koja eksprimuje autoimuno antitelo. Ove upotrebe obuhvataju davanje životinji, kao što je sisar ili čovek, kojoj je to potrebno, efikasne količine kombinacije predmetnog pronalaska.

[0952] Kombinacija predmetnog pronalaska je korisna za lečenje bolesti kao što je rak kod subjekta, kao što je čovek. Obezbeđene su kombinacije i upotrebe za lečenje tumora obezbeđivanjem subjektu kompozicije na farmaceutski prihvatljiv način, sa farmaceutski efikasnom količinom kompozicije predmetnog pronalaska.

[0954] Pod „rakom“ se ovde podrazumeva patološko stanje kod ljudi koje karakteriše neregulisana ćelijska proliferacija. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na: karcinom, limfom, blastom i leukemiju. Konkretniji primeri raka uključuju, ali nisu ograničeni na: pluća (mikrocelularni i nemikrocelularni), dojke, prostate, karcinoid, bešiku, želudac, pankreasa, jetre (hepatocelularni), hepatoblastom, kolorektalni, pločastoćelijski karcinom glave i vrata, jednjak, jajnik, grlić materice, endometrijum, mezoteliom, melanom, sarkom, osteosarkom, liposarkom, štitnu žlezdu, dezmoid, hroničnu mijelocitnu leukemiju (AML) i hroničnu mijelocitnu leukemiju (CML).

[0956] Pod „inhibicijom“ ili „lečenjem“ ili „tretmanom“ ovde se podrazumeva smanjenje, terapeutski tretman i profilaktički ili preventivni tretman, pri čemu je cilj smanjenje ili sprečavanje ciljanog patološkog poremećaja ili stanja. U jednom primeru, nakon administriranja jedinjenja predmetnog pronalaska, pacijent oboleo od raka može doživeti smanjenje veličine tumora. „Lečenje“ ili „tretman“ uključuje (1) inhibiranje bolesti kod subjekta koji doživljava ili ispoljava patologiju ili simptome bolesti, (2) ublažavanje bolesti kod subjekta koji doživljava ili ispoljava patologiju ili simptome bolesti, i/ili (3) uticanje na bilo koje merljivo smanjenje bolesti kod subjekta ili pacijenta koji doživljava ili ispoljava patologiju ili simptome bolesti. U meri u kojoj jedinjenje predmetnog pronalaska može sprečiti rast i/ili ubiti ćelije raka, ono može biti citostatsko i/ili citotoksično.

[0958] Pod „terapeutski efikasnom količinom“ ovde se podrazumeva količina jedinjenja datog ovde efikasna za „lečenje“ poremećaja kod subjekta ili sisara. U slučaju raka, terapeutski efikasna količina leka može ili smanjiti broj ćelija raka, smanjiti veličinu tumora, inhibirati infiltraciju ćelija raka u periferne organe, inhibirati metastaze tumora, inhibirati rast tumora do određene mere i/ili ublažiti jedan ili više simptoma povezanih sa rakom do određene mere.

[0959] Primena „u kombinaciji sa“ jednim ili više dodatnih terapeutskih sredstava obuhvata istovremeno (uporedno) i uzastopno davanje bilo kojim redosledom. Kako se ovde koristi, izraz „farmaceutska kombinacija“ odnosi se na proizvod dobijen mešanjem ili kombinovanjem aktivnih sastojaka i obuhvata i fiksne i nefiksne kombinacije aktivnih sastojaka. Izraz „fiksna kombinacija“ znači da se aktivni sastojci, npr. jedinjenje Formule (1) i koagens, daju pacijentu istovremeno u obliku pojedinačnog entiteta ili doze. Izraz „nefiksna kombinacija“ znači da se aktivni sastojci, npr. jedinjenje Formule (1) i koagens, daju pacijentu kao odvojeni entiteti, bilo istovremeno, konkurentno ili sekvencijalno bez specifičnih vremenskih ograničenja, pri čemu takva primena obezbeđuje terapeutski efikasne nivoe aktivnih sastojaka u telu pacijenta. Ovo poslednje se, takođe, odnosi na koktel terapiju, npr. davanje tri ili više aktivnih sastojaka.

[0961] U nekim realizacijama, bolest je tumor ili rak. U nekim realizacijama, rak ili tumor je izabran iz grupe: raka želuca, debelog creva, rektuma, jetre, pankreasa, pluća, dojke, grlića materice, tela materice, jajnika, testisa, bešike, bubrega, mozga/CNS-a, glave i vrata, grla, Hočkinove bolesti, ne-Hočkinovog limfoma, multiplog mijeloma, leukemije, melanoma, nemelanomskog raka kože, akutne limfocitne leukemije, akutne mijelogene leukemije, Juingovog sarkoma, mikrocelularnog karcinoma pluća, horiokarcinoma, rabdomiosarkoma, Vilmsovog tumora, neuroblastoma, leukemija vlasastih čelija, raka usta/ždrela, jednjaka, grkljana, raka bubrega ili limfoma.

[0963] U nekim realizacijama, bolest obuhvata abnormalnu ćelijsku proliferaciju, kao što je prekancerozna lezija.

[0965] [0296] Predmetni pronalazak je posebno koristan za lečenje raka i za inhibiciju umnožavanja tumorske ćelije ili ćelija raka kod životinje. Rak, ili prekancerozno stanje, uključuje tumor, metastaze ili bilo koju bolest ili poremećaj koji karakteriše nekontrolisani rast ćelija, može se lečiti ili sprečiti primenom kompleksa lek-ligand predmetnog pronalaska. Jedinjenje dostavlja aktivirajući deo tumorskoj ćeliji ili ćeliji raka. U nekim realizacijama, ciljajući deo se specifično vezuje za ili povezuje sa ćelijom raka ili antigenom povezanim sa tumorskom ćelijom. Zbog svoje blizine ligandu, nakon internalizacije, aktivirajući deo može biti apsorbovan unutar tumorske ćelije ili ćelije raka putem, na primer, receptorom posredovane endocitoze. Antigen može biti vezan za tumorsku ćeliju ili ćeliju raka ili može biti ekstracelularni matrični protein povezan sa tumorskom ćelijom ili ćelijom raka. Jednom kada se nađe unutar ćelije, linker se hidrolitički ili enzimski cepa proteazama tumorske ćelije ili povezanim sa ćelijama raka, čime se oslobađa aktivirajući deo. Oslobođeni aktivirajući deo je zatim slobodan da difunduje i indukuje ili pojača imunološku aktivnost imunih ćelija ili tumorskih ćelija. U alternativnoj realizaciji, aktivirajući deo se odvaja od mikrookruženja tumora, a lek potom prodire u ćeliju.

[0967] Reprezentativni primeri prekanceroznih stanja na koja mogu da deluju jedinjenja predmetnog pronalaska uključuju: metaplaziju, hiperpliziju, displaziju, kolorektalne polipe, aktiničnu ketatozu, aktinični heilitis, humane papiloma viruse, leukoplakiju, lihen planus i Bovenovu bolest.

[0969] Reprezentativni primeri karcinoma ili tumora koji mogu biti ciljani jedinjenjima predmetnog pronalaska uključuju: rak pluća, rak debelog creva, rak prostate, limfom, melanom, rak dojke, rak jajnika, rak testisa, rak CNS-a, rak bubrega, rak bubrega, rak pankreasa, rak želuca, rak usne duplje, rak nosa, rak grlića materice i leukemiju. Prosečnom stručnjaku biće lako očigledno da se određeni ciljajući deo koji se koristi u jedinjenju može izabrati tako da cilja aktivirajući deo na tumorskom tkivu koje se tretira lekom (tj. bira se ciljajuće sredstvo specifično za tumor-specifični antigen). Primeri takvog ciljajućeg dela su dobro poznati u tehnici, a primeri uključuju anti-Her2 za lečenje raka dojke, anti-CD20 za lečenje limfoma, anti-PSMA za lečenje raka prostate i anti-CD30 za lečenje limfoma, uključujući ne-Hočkinov limfom.

[0971] U nekim slučajevima, abnormalna proliferacija je proliferacija ćelija raka.

[0973] U nekim realizacijama, rak je izabran iz grupe koja se sastoji od: raka dojke, kolorektalnog karcinoma, difuznog krupnoćelijskog B-ćelijskog limfoma, raka endometrijuma, folikularnog limfoma, raka želuca, glioblastoma, raka glave i vrata, hepatocelularnog karcinoma, raka pluća, melanoma, multiplog mijeloma, raka jajnika, raka pankreasa, raka prostate i karcinoma bubrežnih ćelija.

[0975] [0301] U nekim slučajevima, ovde je stavljeno na uvid javnosti jedinjenje za upotrebu u ubijanju ćelije. Jedinjenje se administrira ćeliji u količini dovoljnoj da ubije datu ćeliju. U jednom primeru realizacije, jedinjenje se daje subjektu koji nosi ćeliju. U daljem primeru realizacije, administriranje služi za usporavanje ili zaustavljanje rasta tumora koji uključuje ćeliju (npr. ćelija može biti tumorska ćelija). Da bi primena usporavala rast, brzina rasta ćelije treba da bude najmanje 10% manja od brzine rasta pre primene. Poželjno je da brzina rasta bude usporena najmanje 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili potpuno zaustavljena.

[0977] Pored toga, ovde je stavljeno na uvid javnosti jedinjenje ili farmaceutska kompozicija za upotrebu kao lek. Takođe je ovde stavljeno na uvid javnosti jedinjenje ili farmaceutska kompozicija za ubijanje, inhibiranje ili odlaganje proliferacije tumora ili ćelija raka, ili za lečenje bolesti u kojoj su implicirani TLR7 i/ili TLR8.

[0979] Efikasne doze

[0981] Farmaceutske kompozicije pogodne za upotrebu sa predmetnim pronalaskom uključuju kompozicije u kojima je aktivni sastojak sadržan u terapeutski efikasnoj količini, tj. u količini koja je efikasna za postizanje predviđene svrhe. Stvarna količina efikasna za određenu davanje zavisiće, između ostalog, od stanja koje se leči. Određivanje efikasne količine je u potpunosti u okviru mogućnosti stručnjaka u tehnici, posebno imajući u vidu detaljni predmetni opis.

[0983] Za bilo koje jedinjenje opisano ovde, terapeutski efikasna količina može se inicijalno odrediti iz analiza ćelijske kulture. Ciljane koncentracije u plazmi biće one koncentracije aktivnog jedinjenja (jedinjenja) koje su sposobne da inhibiraju rast ili deobu ćelija. U preferiranim ostvarenjima, ćelijska aktivnost je inhibirana najmanje 25%. Ciljane koncentracije aktivnog jedinjenja (ili više njih) u plazmi koje su sposobne da indukuju najmanje oko 30%, 50%, 75% ili čak 90% ili više inhibicije ćelijske aktivnosti su trenutno poželjne. Procenat inhibicije ćelijske aktivnosti kod pacijenta može se pratiti kako bi se procenila odgovarajuća postignuta koncentracija leka u plazmi, a doza se može podesiti naviše ili naniže da bi se postigao željeni procenat inhibicije.

[0985] Kao što je dobro poznato u tehnici, terapeutski efikasne količine za upotrebu kod ljudi mogu se odrediti i na osnovu životinjskih modela. Na primer, doza za ljude može se formulisati tako da se postigne koncentracija u cirkulaciji za koju je utvrđeno da je efikasna kod životinja. Doza kod ljudi može se prilagoditi praćenjem ćelijske inhibicije i podešavanjem doze naviše ili naniže, kao što je gore opisano.

[0987] Terapeutski efikasna doza može se, takođe, odrediti na osnovu podataka kod ljudi za jedinjenja za koja je poznato da pokazuju slične farmakološke aktivnosti. Primenjena doza može se prilagoditi na osnovu relativne biodostupnosti i potencije primenjenog jedinjenja u poređenju sa poznatim jedinjenjem.

[0988] Prilagođavanje doze radi postizanja maksimalne efikasnosti kod ljudi na osnovu gore opisanih postupaka i drugih metoda koje su dobro poznate u tehnici je u potpunosti u okviru kompetencija prosečnog stručnjaka u tehnici.

[0990] U slučaju lokalnog administriranja, sistemska koncentracija datog jedinjenja u cirkulaciji neće biti od posebnog značaja. U takvim slučajevima, jedinjenje se daje tako da se postigne koncentracija na lokalnom području efikasna za postizanje željenog rezultata.

[0992] Terapeutske količine specifičnih antitela opisanih ovde mogu se takođe davati, kao komponenta kombinacije, sa imunoterapeuticima, bilo u obliku pojedinačne smeše ili odvojeno. U nekim realizacijama, terapeutske količine su količine koje eliminišu ili smanjuju opterećenje tumorom pacijenta ili koje sprečavaju ili smanjuju proliferaciju metastatskih ćelija. Doziranje će zavisiti od mnogih parametara, uključujući prirodu tumora, istoriju pacijenta, stanje pacijenta, moguću istovremenu upotrebu drugih onkolitičkih sredstava i načine primene. Metode administriranja uključuju injekcije (npr. parenteralne, potkožne, intravenske, intraperitonealne, itd.) za koje su antitela obezbeđena u netoksičnom farmaceutski prihvatljivom nosaču kao što je voda, fiziološki rastvor, Ringerov rastvor, rastvor dekstroze, 5% humani serumski albumin, fiksirana ulja, etil oleat ili lipozomi. Uobičajene doze mogu se kretati od oko 0,01 do oko 20 mg/kg, kao što je od oko 0,1 do oko 10 mg/kg. Drugi efikasni načini primene i doze mogu se odrediti rutinskim eksperimentisanjem i spadaju u obim predmetnog pronalaska.

[0994] Terapeutski efikasna količina sredstava (ovde opisanih) koja se primenjuje, kada se koristi za kombinovanu terapiju, može da varira u zavisnosti od željenih efekata i subjekta koji se leči. Na primer, subjekt može da primi najmanje 1 mg/kg (kao što je 1 mg/kg do 20 mg/kg, 2,5 mg/kg do 10 mg/kg ili 3,75 mg/kg do 5 mg/kg) intravenozno svakog antitela. Doza se može primenjivati u podeljenim dozama (kao što su 2, 3 ili 4 podeljene doze dnevno) ili u jednoj dozi.

[0996] U postupku za kombinovanu primenu, sredstvo se može davati istovremeno sa antitelom koje se koristi u predmetnom pronalasku, ili se sredstvo može davati pre ili posle davanja antitela koje se koristi u predmetnom pronalasku.

[0998] [0312] Za druge načine primene, količina doze i interval mogu se pojedinačno prilagoditi kako bi se obezbedili nivoi administriranog jedinjenja u plazmi efikasni za određenu kliničku indikaciju koja se leči. Na primer, u jednoj realizaciji, jedinjenje prema predmetnom pronalasku može se davati u relativno visokim koncentracijama više puta dnevno. Alternativno, može biti poželjnije administrirati jedinjenje predmetnog pronalaska u minimalnim efikasnim koncentracijama i koristiti ređi režim davanja. Ovo će obezbediti terapijski režim koji je srazmeran težini bolesti pojedinca.

[1000] Koristeći ovde data učenja, može se planirati efikasan terapijski režim lečenja koji ne izaziva značajnu toksičnost, a ipak je potpuno efikasan u lečenju kliničkih simptoma koje pokazuje određeni pacijent. Ovo planiranje treba da uključuje pažljiv izbor aktivnog jedinjenja uzimajući u obzir faktore kao što su potencija jedinjenja, relativna biodostupnost, telesna težina pacijenta, prisustvo i težina neželjenih efekata, poželjni način administriranja i profil toksičnosti izabranog sredstva.

[1002] PRIMERI

[1004] Predmetni pronalazak je dalje ilustrovan, ali nije ograničen, sledećim primerima koji prikazuju pripremu jedinjenja predmetnog pronalaska.

[1006] Primer 1

[1008] Inokulacija tumora i procena rasta tumora

[1010] Miševi: Ženke miševa BALB/c i C3H/HeN (C3H) stare 6 nedelja kupljene su od Japan SLC (Hamamacu, Japan). Sve procedure je pregledao i odobrio Komitet za brigu o životinjama i njihovu upotrebu Medicinskog i stomatološkog univerziteta u Tokiju. SCCVII (poreklom iz C3H, 3x10<5>), ili Colon26 (BALB/c-poreklom, 5x10<5>) roditeljske ćelije su ubrizgane supkutano (s.c.) u obrijani desni bok singenskih miševa i procenjene su zapremine tumora. U eksperimentima koji su ispitivali efekte anti-PDL1(MIH5) mAb sa TLRL, 200 μg anti-PDL1 mAb ili 200 μg smeše anti-PDL1 mAb sa TLRL ili kontrolnim IgG pacova je ubrizgano i.p. tri puta nedeljno nakon inokulacije tumora. Zapremine tumora su merene duž tri ortogonalne ose (x, y i z) i izračunate kao zapremina tumora = (xyz)/2, ako miš izgubi više od 20% telesne težine ili je veoma bolestan i ne može da pristupi adekvatnoj hrani ili vodi, biće uklonjen iz studije i eutanaziran. (Slika 1 i 2)

[1012] Primer 2

[1014] Obogaćivanje humanih dendritskih ćelija (DC) iz PBMC

[1015] Humani PBMC je pripremljen iz trombocitno-leukocitnog međusloja (eng. buffy coats) dobijenih od zdravih dobrovoljnih donora Ficoll centrifugiranjem. Dendritske ćelije su obogaćene korišćenjem negativne deplecije magnetnim perlama (Miltenyi Biotec Inc. San Dijego, Kalifornija) sa smešom anti-CD3, CD19, CD20, CD14 i CD16 antitela iz humanih PBMC. Obogaćivanje DC je obojeno kozjim anti-mišjim FITC (loze), HLA-DR-APCCy7, CD123-BV421 i CD11C-APC. Obojene ćelije su analizirane na BD LSR Fortessa (BD Biosciences). Monoklonska antitela anti-CD3, CD4, CD11C, CD19, CD14, CD16, CD123 su kupljena od BD Biosciences, Kalifornija ili Biolegend, San Dijego, Kalifornija.

[1017] Stimulacija obogaćenih humanih dendritnih ćelija i eksprimovanja citokina

[1019] 1-2 x 10<5>obogaćene dendritske ćelije (DC) su zasejane na ploču sa 96 ležišta u 100 µl medijuma, dodato je 100 µl razblaženih stimulatora (uključujući TLRL) i kultivisano 20-22 sata u inkubatoru na 37°C. Supernatant je sakupljen i humani IFN-α, IL-12(p70) i TNF-α su analizirani ELISA testom (Mabtech AB, Švedska).

[1021] Slike 3A-3G prikazuju analizu proizvodnje citokina obogaćenim humanim dendritnim ćelijama (DC) od tri zdrava donora. Obogaćene humane DC su zasejane na ploču sa 96 ležišta i kultivisane sa alogenim netretiranim (medijum) ili tretiranim različitim koncentracijama TLRL direktno tokom 20-22 sata u 37 C inkubator. Supernatant je sakupljen i humani IFN-α, IL-12(p70) i TNF-α su analizirani ELISA metodom. Podaci su dati kao srednja vrednost ± SD trostrukih kultura. Sprovedena su tri nezavisna eksperimenta sa tri zdrava donora (Donor 1: Slika 3A, Donor 2: Slike 3B-D; Donor 3: Slike 3E-G).

[1023] Primer 3

[1025] Detekcija sistemske imunološke aktivacije eksprimovanjem IFN inducibilnih gena u mišjim PBMC pomoću TLRL

[1027] [0319] Miševima Balb/c, starosti 6-8 nedelja, ženskim, kupljenim od Vital River-a, intravenozno je ubrizgan TLRL, u naznačenoj vremenskoj tački, miševima je uzeta krv i IFN inducibilni geni su ispitani pomoću qPCR. Nakon što je određeno vreme vrhunca ekspresije IFN inducibilnih gena, sproveden je odvojeni eksperiment sa različitim dozama TLRL. U naznačenom vremenskom trenutku, miševima je uzeta krv i IFN inducibilni geni su ispitani. Izvršena je kvantitativna PCR u realnom vremenu i podaci o ekspresiji gena su normalizovani u odnosu na geometrijsku sredinu dva kontrolna gena (aktin):

[1029] Mišji aktin: F:CATTGCTGACAGGATGCAGAAGG (SEQ ID NO: 1),

[1031] Mišji aktin R:TGCTGGAAGGTGGACAGTGAGG (SEQ ID NO:2);

[1033] Mišji Inf-b: F: CTCCAGCACTGGGTGGAATG (SEQ ID NO:3),

[1035] Mišji Inf-b R: AGTGGAGAGCAGTTGAGGAC (SEQ ID NO:4);

[1037] Mišji Mx2: F; GTGGCAGAGGGAGAATGTCG (SEQ ID NO:5),

[1039] Mišji Mx2 R:TAAAACAGCATAACCTTTTGCGA (SEQ ID NO:6);

[1041] Mišji Ifn-a: F: CCTGAGAGAGAAGAAACACAGCC (SEQ ID NO:7),

[1043] Mišji Ifn-a R: GGCTCTCCAGACTTCTGCTCTG (SEQ ID NO:8);

[1045] Mišji ISG15: F: CAGCAATGGCCTGGGACCTAA (SEQ ID NO:9),

[1047] Mišji ISG15R: GGAAAGCCGGCACACCAATC (SEQ ID NO.:10).

[1049] Slike 4A-4C prikazuju ekspresiju IFN inducibilnih gena u mišjim PBMC nakon TLRL injekcije. RNK je izolovana iz PBMC kriokonzerviranih TRIzol reagensom u različitim vremenskim tačkama, a relativna ekspresija IFN inducibilnih gena određena je kvantitativnom RT-PCR. Gen MX2 je detektovan tokom 5 sati nakon ubrizgavanja TLRL (Slika 4A), a geni MX2 i ISG15 su mereni različitim dozama TLRL 2 sata nakon ubrizgavanja (Slika 4B i Slika 4C). Vrednosti ukazuju na ekspresiju mRNK naznačenih IFN inducibilnih gena u odnosu na kontrolni gen Actin. Stubičasti grafikoni predstavljaju podatke od 3 pojedinačne životinje. **P < 0.01; ***P < 0.001.

[1051] Statistička analiza

[1053] Značajnost svih poređenja izračunata je korišćenjem Studentovog dvostranog t-testa pod pretpostavkom nejednake varijanse između kontrolnih i uzorkovanih grupa, a rezultati su smatrani značajnim kada je p < 0,05. Korelacije između parametara procenjene su korišćenjem Spirmanovog koeficijenta korelacije rangova, vrednosti P < 0,05 smatrane su statistički značajnim.

Claims

1. Patentni zahtevi

1. Imunoterapeutik i antagonist PD-L/PD-1 ose za upotrebu u kombinovanoj terapiji za lečenje bolesnog stanja kod subjekta kome je potreban takav tretman, koji obuhvata davanje datom subjektu efikasne količine datog imunoterapeutika i efikasne količine datog antagonista PD-L/PD-1 ose,

pri čemu je imunoterapeutik sposoban da aktivira humanu plazmacitoidnu dendritsku ćeliju, mijeloidnu dendritsku ćeliju ili NK ćeliju, ili njihovu kombinaciju, i izabran je iz grupe koja se sastoji od rezikvimoda i imikvimoda,

pri čemu antagonist PD-L/PD-1 ose je anti-PD-1 antitelo ili anti-PD-L1 antitelo,

pri čemu antagonist PD-L/PD-1 ose i imunoterapeutik nisu međusobno povezani, i

pri čemu se imunoterapeutik daje subjektu kao farmaceutska kompozicija koja se sastoji od imunoterapeutika i farmaceutski prihvatljivog nosača.

2. Kombinovana terapija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu je antagonist PD-L/PD-1 ose anti-PD-L1 antitelo.

3. Kombinovana terapija za upotrebu prema zahtevu 2, pri čemu je anti-PD-L1 antitelo izabrano iz grupe koja se sastoji od: YW243.55.S70, MPDL3280A, MDX‑1105, MEDI‑4736 i MSB0010718C.

4. Kombinovana terapija za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu je antagonist PD-L/PD-1 ose anti-PD-1 antitelo.

5. Kombinovana terapija za upotrebu prema zahtevu 4, pri čemu je anti-PD-1 antitelo izabrano iz grupe koja se sastoji od: MDX‑1106, MK‑3475, CT‑011, AMP‑224 i AMP‑514.

6. Kombinovana terapija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-5, pri čemu dati imunoterapeutik je rezikvimod.

7. Kombinovana terapija za upotrebu prema zahtevu 6, pri čemu je dati rezikvimod u obliku njegove farmaceutski prihvatljive soli ili solvata.

8. Kombinovana terapija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 7, koja dalje sadrži efikasnu količinu dodatnog terapeutskog sredstva.

9. Kombinovana terapija za upotrebu prema zahtevu 8, pri čemu dato dodatno terapeutsko sredstvo je sredstvo protiv raka.

10. Kombinovana terapija za upotrebu prema zahtevu 9, pri čemu je dato sredstvo protiv raka antimetabolit, inhibitor topoizomeraze I i II, alkilujuće sredstvo, inhibitor mikrotubula, antiandrogeno sredstvo, GNRh modulator ili njihove smeše.

11. Kombinovana terapija za upotrebu prema zahtevu 8, pri čemu dato dodatno terapeutsko sredstvo je hemoterapeutsko sredstvo.

12. Kombinovana terapija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-11, pri čemu je dati imunoterapeutik u količini koja je sposobna da:

(1) indukuje IFN-α u obogaćenim DC humane krvi;

(2) indukuje TNF-α u obogaćenim DC humane krvi; i/ili

(3) indukuje IL-12-α u obogaćenim DC humane krvi.

13. Kombinovana terapija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1-12, pri čemu dato bolesno stanje obuhvata tumor ili abnormalnu ćelijsku proliferaciju.

14. Kombinovana terapija za upotrebu prema zahtevu 13, pri čemu data abnormalna ćelijska proliferacija obuhvata prekanceroznu leziju ili data proliferacija je proliferacija ćelija raka.

15. Kombinovana terapija za upotrebu prema zahtevu 14, pri čemu je dati rak izabran iz grupe koja se sastoji od: raka dojke, kolorektalnog karcinoma, difuznog B krupnoćelijskog limfoma, raka endometrijuma, folikularnog limfoma, raka želuca, glioblastoma, raka glave i vrata, hepatocelularnog karcinoma, raka pluća, melanoma, multiplog mijeloma, raka jajnika, raka pankreasa, raka prostate i karcinoma bubrežnih ćelija.