RS67828B1

RS67828B1 - Konfiguracija za proizvodnju olefina

Info

Publication number: RS67828B1
Application number: RS20251232A
Authority: RS
Inventors: Ujjal Mukherjee; Kareemuddin Shaik; Pedro Santos; Essam Abdullah Al-Sayed; Theodorus Maesen; Mazin Tamimi; Julie Chabot; Ibrahim Abba; Kandasamy Sundaram; Sami Barnawi; Ronald Venner
Original assignee: Lummus Technology Inc; Saudi Aramco Tech Co; Chevron Products Company
Priority date: 2019-03-15
Filing date: 2020-03-13
Publication date: 2026-03-31
Also published as: US11390817B2; EP3938471A1; WO2020190785A1; US20210363441A1; US12098335B2; US11959032B2; US20220333025A1; US20230340342A1; KR20220050085A; KR20240171193A; TW202045702A; TW202523829A; KR102739959B1; KR102800058B1; KR102792036B1; TW202045701A; US20240209271A1; WO2020190784A1; RS68196B1; US20200291311A1

Description

[0001] Opis

[0002] OBLAST PRONALASKA

[0004] Otelotvorenja opisana ovde odnose se na postupke za proizvodnju petrohemikalija, kao što su olefini i aromati, iz sirove nafte i tokova teških ugljovodonika niske vrednosti.

[0006] OSNOVA

[0008] Jedinjenja sa visokom tačkom ključanja u sirovoj nafti mogu izazvati značajne operativne probleme ako se pošalju u parni kreker. Jedinjenja sa visokom tačkom ključanja imaju sklonost ka stvaranju koksa, velikim delom zbog visokog sadržaja asfaltena. Zbog toga se jedinjenja sa visokom tačkom ključanja obično uklanjaju pre slanja lakših frakcija u različite petrohemijske jedinice, kao što su parni kreker ili kompleks za aromate. Međutim, postupak uklanjanja povećava kapitalne troškove celokupnog postupka i smanjuje profitabilnost, jer se uklonjena jedinjenja sa visokom tačkom ključanja mogu prodati samo kao mazut niske vrednosti. Pored toga, konverzija vakuum ostatka bez značajnog formiranja HPNA (teških polinuklearnih aromata), koji su štetni za peći parnog krekera nizvodno od postupka, do danas je predstavljala izazov.

[0010] USP 3,617,493 opisuje postupak u kojem se sirova nafta šalje u konvekcijsku sekciju parnog krekera, a zatim u zonu separacije, gde se deo sirovine koji ključa ispod oko 450°F odvaja od ostatka sirovine i zatim šalje, zajedno sa vodenom parom, u visokotemperaturni deo parnog krekera i podvrgava uslovima krekinga.

[0012] USP 4,133,777 podučava o postupku u kojem uljna sirovina prvo teče naniže u kapajućem toku kroz fiksni sloj HDM katalizatora, a zatim prolazi naniže kroz fiksni sloj promovisanih katalizatora koji sadrže odabrane metale GRUPE VI i GRUPE VIII, pri čemu se u ovom kombinovanom postupku dešava veoma malo hidrokrekinga.

[0014] [0005] USP 5603824 je obelodanio postupak oplemenjivanja voštane smeše ugljovodonične sirovine koja sadrži jedinjenja sumpora i koja ključa u opsegu destilata, kako bi se smanjio sadržaj sumpora i tačka od 85%, uz očuvanje visokog oktana nusproizvoda nafte i maksimizaciju prinosa destilata. Postupak koristi jedan reaktor sa silaznim tokom koji ima najmanje dva sloja katalizatora i međuslojni redistributor između slojeva. Gornji sloj sadrži katalizator za hidrokreking, poželjno zeolit beta, a donji sloj sadrži katalizator za devoskiranje, poželjno ZSM-5.

[0016] USP 3,730,879 obelodanjuje katalitički postupak sa dva sloja za hidrodesulfurizaciju sirove nafte ili redukovane frakcije, u kojem se najmanje 50 posto ukupne zapremine pora katalizatora u prvom sloju sastoji od pora u opsegu prečnika 100-200 Angstrema.

[0018] USP 3,830,720 dobelodanjuje katalitički postupak sa dva sloja za hidrokreking i hidrodesulfurizaciju rezidualnih ulja, u kojem je katalizator sa malim porama postavljen uzvodno od katalizatora sa velikim porama.

[0020] USP 3,876,523 opisuje novi katalizator i postupak za katalitičku demetalizaciju i desulfurizaciju ugljovodoničnih ulja koja obuhvataju rezidualne frakcije. Postupak opisan u njemu koristi katalizator koji obuhvata hidrogenacionu komponentu, kao što su oksidi kobalta i molibdena, naneti na glinicu. Iako je ovaj katalizator veoma efikasan za demetalizaciju rezidualnih frakcija i ima dobru stabilnost tokom vremena rada, njegova korisnost se značajno poboljšava kada se ovaj katalizator koristi na poseban način u kombinaciji sa drugim katalizatorom koji ima drugačije kritične karakteristike. Katalizator tipa opisanog u američkom patentu br.3,876,523 nazivaće se prvim katalizatorom, uz razumevanje da je ovaj prvi katalizator smešten uzvodno od drugog katalizatora koji ima drugačije karakteristike.

[0022] USP 4,153,539 obelodanjuje da se poboljšano iskorišćenje vodonika i/ili veće konverzije željenog proizvoda dobijaju u postupcima hidroobrade ili hidrokrekinga kada se koriste čestice oblika amfore za hidroobradu lakih ugljovodoničnih frakcija, katalitički reforming, postupke alkilacije u fiksnom sloju i slično.

[0024] [0010] USP 4,016,067 obelodanjuje da se ugljovodonična ulja, poželjno rezidualne frakcije, katalitički hidroobrađuju radi veoma efikasnog uklanjanja i metala i sumpora, uz naročito sporo starenje sistema katalizatora, kontaktiranjem ulja sekvencijalno sa dva katalizatora različitih karakteristika. Prvi katalizator, lociran uzvodno od drugog katalizatora, karakteriše se time što ima najmanje 60% svoje zapremine pora u porama većim od 100 Å u prečniku i drugim karakteristikama koje su dalje navedene. Drugi katalizator, lociran nizvodno u odnosu na prvi katalizator, karakteriše se time što ima glavni udeo svoje zapremine pora u porama manjim od 100 Å u prečniku.

[0026] Aparatura sa dvojnim katalizatorom iz USP 4,016,067 koristi se za demetalizaciju i/ili desulfurizaciju bilo kog ugljovodoničnog ulja koje ima sadržaj metala i/ili sumpora nepoželjno visok za određenu primenu. Aparatura sa dvojnim katalizatorom je posebno efikasna za pripremu sirovina sa niskim sadržajem metala i/ili sumpora za katalitički kreking ili koking. U obradi za uklanjanje metala i sumpora, ugljovodonično ulje se takođe istovremeno obogaćuje vodonikom, čineći ga još pogodnijom sirovinom za punjenje za bilo koji od ovih postupaka. Dokument WO 2018/094336 A1 odnosi se na integrisani postupak i sistem za konverziju sirove nafte u petrohemikalije i proizvode goriva.

[0028] Uopšteno, ovi i drugi prethodni postupci za konverziju celokupne sirove nafte tipično konvertuju manje od 50 posto sirove nafte u poželjnije krajnje proizvode, uključujući petrohemikalije kao što su etilen, propilen, buteni, penteni i laki aromati, na primer.

[0029] Generalno, 20 posto celokupne sirove nafte se uklanja na početku prerade, uklanjanjem najtežih komponenti koje se teško konvertuju. Oko drugih 20 posto celokupne sirove nafte tipično se konvertuje u pirolitičko ulje, a oko 10 posto se prekomerno konvertuje u metan.

[0031] REZIME PRONALASKA

[0033] [0013] Postupak za konverziju celokupne sirove nafte i drugih tokova teških ugljovodonika radi proizvodnje olefina i/ili aromata, pri čemu postupak obuhvata: separaciju ugljovodonične sirovine u prvom integrisanom uređaju za separaciju na najmanje frakciju sa niskom tačkom ključanja, frakciju sa srednjom tačkom ključanja i rezidualnu frakciju sa visokom tačkom ključanja; hidrokreking rezidualne frakcije sa visokom tačkom ključanja u prvoj jedinici za kondicioniranje ostatka, koja obuhvata sistem za hidrokreking ostatka, radi proizvodnje efluenta hidrokrekinga; deasfaltizaciju rastvaračem efluenta hidrokrekinga radi dobijanja smole i frakcije deasfaltizovanog ulja; hidrokreking frakcije deasfaltizovanog ulja i pirolitičkog ulja u drugoj jedinici za kondicioniranje ostatka, koja obuhvata sistem za hidrokreking ostatka, radi proizvodnje drugog efluenta hidrokrekinga; separaciju efluenta hidrokrekinga i drugog efluenta hidrokrekinga u drugom integrisanom uređaju za separaciju radi proizvodnje rezidualne frakcije i delimično kondicionirane frakcije; destruktivnu hidrogenizaciju frakcije sa srednjom tačkom ključanja i delimično kondicionirane frakcije u drugoj jedinici za kondicioniranje radi proizvodnje napojnog toka za parni kreker; uvođenje napojnog toka za parni kreker i frakcije sa niskom tačkom ključanja u parni kreker radi konverzije ugljovodonika u njima u jedan ili više lakih olefina i pirolitičko ulje.

[0035] Postupak za konverziju celokupne sirove nafte i drugih tokova teških ugljovodonika radi proizvodnje olefina i/ili aromata, pri čemu postupak obuhvata: separaciju ugljovodonične sirovine u prvom integrisanom uređaju za separaciju na najmanje frakciju sa niskom tačkom ključanja, frakciju sa srednjom tačkom ključanja i rezidualnu frakciju sa visokom tačkom ključanja; hidrokreking rezidualne frakcije sa visokom tačkom ključanja i pirolitičkog ulja u prvoj jedinici za kondicioniranje, koja obuhvata sistem za hidrokreking ostatka, radi proizvodnje efluenta hidrokrekinga; separaciju efluenta hidrokrekinga u drugom integrisanom uređaju za separaciju radi proizvodnje rezidualne frakcije i delimično kondicionirane frakcije; hidrodesulfurizaciju rezidualne frakcije radi proizvodnje frakcije dizela sa ultra niskim sadržajem sumpora; destruktivnu hidrogenizaciju frakcije sa srednjom tačkom ključanja u trećoj jedinici za kondicioniranje radi proizvodnje efluenta treće jedinice za kondicioniranje; separaciju efluenta treće jedinice za kondicioniranje u trećem integrisanom uređaju za separaciju na kondicioniranu frakciju sa niskom tačkom ključanja, kondicioniranu frakciju sa srednjom tačkom ključanja i frakciju sa visokom tačkom ključanja; destruktivnu hidrogenizaciju delimično kondicionirane frakcije, kondicionirane frakcije sa visokom tačkom ključanja i frakcije dizela u četvrtoj jedinici za kondicioniranje radi proizvodnje efluenta četvrte jedinice za kondicioniranje; separaciju efluenta četvrte jedinice za kondicioniranje u četvrtom integrisanom uređaju za separaciju na laku kondicioniranu frakciju i frakciju dizela; uvođenje kondicionirane frakcije sa srednjom tačkom ključanja, lake kondicionirane frakcije, frakcije sa niskom tačkom ključanja i kondicionirane frakcije sa niskom tačkom ključanja u parni kreker radi konverzije ugljovodonika u njima u jedan ili više lakih olefina i pirolitičko ulje.

[0037] Drugi aspekti i prednosti biće jasni iz sledećeg opisa i priloženih patentnih zahteva.

[0039] KRATAK OPIS SLIKA

[0040] Slike 1-4 su pojednostavljeni dijagrami toka procesa za postupke za konverziju celokupnih sirovih nafti i/ili tokova koji sadrže teške ugljovodonike.

[0042] DETALJAN OPIS

[0044] Kako se ovde koristi, termin „petrohemikalije” odnosi se na ugljovodonike uključujući lake olefine i diolefine i C6-C8 aromate. Petrohemikalije se time odnose na ugljovodonike uključujući etilen, propilen, butene, butadiene, pentene, pentadiene, kao i benzen, toluen i ksilene. Odnoseći se na podskup petrohemikalija, termin „hemikalije”, kako se ovde koristi, odnosi se na etilen, propilen, butadien, 1-buten, izobutilen, benzen, toluen i para-ksilene.

[0046] Hidroobrada je katalitički postupak, koji se obično izvodi u prisustvu slobodnog vodonika, u kojem je primarna svrha, kada se koristi za obradu ugljovodoničnih sirovina, uklanjanje raznih metalnih kontaminanata (npr. arsena), heteroatoma (npr. sumpora, azota i kiseonika) i aromata iz sirovine. Uopšteno, u operacijama hidroobrade kreking molekula ugljovodonika (tj. razbijanje većih molekula ugljovodonika u manje molekule ugljovodonika) je minimizovan. Kako se ovde koristi, termin „hidroobrada” odnosi se na rafinerijski postupak pri kojem napojni tok reaguje sa gasovitim vodonikom u prisustvu katalizatora radi uklanjanja nečistoća kao što su sumpor, azot, kiseonik i/ili metali (npr. nikl ili vanadijum) iz napojnog toka (npr. ostaci atmosferske destilacije) putem reduktivnih procesa.

[0048] Postupci hidroobrade mogu znatno varirati u zavisnosti od tipa sirovine za jedinicu za hidroobradu. Na primer, lake sirovine (npr. nafta) sadrže vrlo malo nečistoća i mali broj vrsta nečistoća, dok teške sirovine (npr. ATB) tipično poseduju mnoga različita teška jedinjenja prisutna u sirovoj nafti. Pored toga što imaju teška jedinjenja, nečistoće u teškim sirovinama su složenije i teže za tretiranje od onih prisutnih u lakim sirovinama. Zbog toga se hidroobrada lakih sirovina generalno izvodi pri nižoj oštrini reakcije, dok teške sirovine zahtevaju više reakcione pritiske i temperature.

[0050] Hidrokreking se odnosi na postupak u kojem hidrogenizacija i dehidrogenizacija prate kreking/fragmentaciju ugljovodonika, npr. konverziju težih ugljovodonika u lakše ugljovodonike, ili konverziju aromata i/ili cikloparafina (naftena) u neciklične račvaste parafine.

[0051] „Kondicioniranje” i slični termini kako se ovde koriste odnose se na konverziju ugljovodonika putem jednog ili oba od hidrokrekinga i hidroobrade. „Destruktivna hidrogenizacija” i slični termini odnose se na kreking molekulskih veza ugljovodonika i povezano zasićenje vodonikom preostalih fragmenata ugljovodonika, što može stvoriti stabilne proizvode ugljovodoničnog ulja niže tačke ključanja, i može obuhvatati i hidrokreking i hidroobradu.

[0053] „API gustina” se odnosi na gustinu naftne sirovine ili proizvoda u odnosu na vodu, kako je određeno prema ASTM D4052-11.

[0055] Integracija kondicioniranja, frakcionisanja i parnog krekinga može rezultirati visoko efikasnim postrojenjem, i u nekim otelotvorenjima može konvertovati više od 55%, više od 60%, više od 65%, više od 70%, više od 75%, više od 80% ili više od 85% celokupne sirove nafte u petrohemikalije. Integracija kondicioniranja, frakcionisanja i parnog krekinga može rezultirati visoko efikasnim postrojenjem, i u nekim otelotvorenjima može konvertovati više od 55%, više od 60%, više od 65%, više od 70%, više od 75%, više od 80% ili više od 85% celokupne sirove nafte u hemikalije. Otelotvorenja ovde mogu time obezbediti postupke za kondicioniranje sirovina uključujući čak i najteže, najnepoželjnije komponente reziduuma u komponente koje se mogu ispariti i uvesti u radijacionu sekciju parnog krekera, značajno poboljšavajući nisku konverziju u petrohemikalije kod prethodnih postupaka.

[0057] Otelotvorenja ovde odnose se na postupke koji uzimaju sirovu naftu i/ili teške ugljovodonike niske vrednosti kao sirovinu i proizvode petrohemikalije, kao što su laki olefini i diolefini (etilen, propilen, butadien i/ili buteni) i aromati. Tačnije, otelotvorenja ovde su usmerena na postupke za pravljenje olefina i aromata termičkim krekingom prethodno kondicionirane sirove nafte ili kondenzata. Postupci ovde kondicioniraju frakciju reziduuma celokupnih sirovih nafti i prirodnih kondenzata radi proizvodnje sirovina korisnih kao sirovina za parni kreker.

[0059] [0025] Smeše ugljovodonika korisne u otelotvorenjima opisanim ovde mogu uključivati različite smeše ugljovodonika koje imaju opseg tačke ključanja, gde krajnja tačka ključanja smeše može biti veća od 500°C, kao što je veća od 525°C, 550°C ili 575°C. Količina ugljovodonika sa visokom tačkom ključanja, kao što su ugljovodonici koji ključaju iznad 550°C, može biti samo 0,1 tež%, 1 tež% ili 2 tež%, ali može biti visoka do 10 tež%, 25 tež%, 50 tež% ili više. Opis je objašnjen u odnosu na sirovu naftu, kao što je celokupna sirova nafta, ali se može koristiti bilo koja smeša ugljovodonika sa visokom krajnjom tačkom ključanja. Međutim, postupci obelodanjeni ovde mogu se primeniti na sirove nafte, kondenzate i ugljovodonike sa širokom krivom ključanja i krajnjim tačkama višim od 500°C. Takve smeše ugljovodonika mogu uključivati celokupne sirove nafte, devičanske sirove nafte, hidroprocesirane sirove nafte, gasna ulja, vakuumska gasna ulja, ulja za loženje, mlazna goriva, dizele, kerozine, benzine, sintetičke nafte, rafinat reformate, Fišer-Tropš tečnosti, Fišer-Tropš gasove, prirodne benzine, destilate, devičanske nafte, kondenzate prirodnog gasa, ostatke atmosferske destilacije, tokove vakuumske destilacije uključujući ostatke, naftu širokog opsega ključanja do kondenzata gasnog ulja, teške nedevičanske tokove ugljovodonika iz rafinerija, vakuumska gasna ulja, teška gasna ulja, atmosferski reziduum, vosak iz hidrokrekinga i Fišer-Tropš vosak, između ostalog. U nekim otelotvorenjima, smeša ugljovodonika može uključivati ugljovodonike koji ključaju od opsega nafte ili lakšeg do opsega vakuumskog gasnog ulja ili težeg.

[0061] Kada je krajnja tačka ključanja smeše ugljovodonika visoka, kao što je preko 550°C, smeša ugljovodonika se ne može direktno prerađivati u reaktoru parne pirolize radi proizvodnje olefina. Prisustvo ovih teških ugljovodonika rezultira formiranjem koksa u reaktoru, pri čemu se koksovanje može desiti u jednoj ili više predgrejačkih zmija ili pregrejačkih zmija konvekcijske zone, u radijacionim zmijama, ili u izmenjivačima na transfer liniji, a takvo koksovanje se može desiti brzo, kao na primer za nekoliko sati.

[0062] Celokupna sirova nafta se tipično ne krekuje komercijalno, jer nije ekonomično. Ona se uglavnom frakcioniše, a samo specifični rezovi se koriste u grejaču parne pirolize za proizvodnju olefina. Ostatak se koristi u drugim postupcima. Reakcija krekinga se odvija putem mehanizma slobodnih radikala. Stoga se visok prinos etilena može postići kada se krekuje na visokim temperaturama. Lake sirovine, poput butana i pentana, zahtevaju visoku temperaturu reaktora da bi se dobili visoki prinosi olefina. Teške sirovine, poput gasnog ulja i vakuumskog gasnog ulja (VGO), zahtevaju niže temperature. Sirova nafta sadrži raspodelu jedinjenja od butana do VGO i ostatka (materijal koji ključa iznad 550°C). Izlaganje celokupne sirove nafte bez separacije na visokim temperaturama proizvodi visok prinos koksa (nusproizvod krekinga ugljovodonika pri visokoj oštrini) i zapušava reaktor parne pirolize. Reaktor parne pirolize se mora periodično zaustavljati i koks se čisti dekoksovanjem parom/vazduhom. Vreme između dva perioda čišćenja kada se proizvode olefini naziva se dužina ciklusa rada. Kada se celokupna sirova nafta krekuje bez separacije, koks se može taložiti u zmijama konvekcijske sekcije (isparavajući fluid), u radijacionoj sekciji (gde se odvijaju reakcije proizvodnje olefina) i/ili u izmenjivaču na transfer liniji (gde se reakcije brzo zaustavljaju hlađenjem radi očuvanja prinosa olefina).

[0064] Postupci prema otelotvorenjima ovde, za konverziju sirove nafte kao sirovine i proizvodnju petrohemikalija i mazuta sa niskim sadržajem sumpora, mogu uključivati sekciju za pripremu sirovine, sekciju za kondicioniranje sirove nafte, opciono kompleks za aromate, i parni kreker. Sekcija za pripremu sirovine može uključivati desalinizator, na primer. Sirova nafta se kondicionira i prerađuje tako da se krekabilna sirovina šalje u parne krekere radi maksimizacije prinosa hemikalija uz održavanje razumne učestalosti dekoksovanja peći. Još jedan cilj sekcije za kondicioniranje sirove nafte je postizanje maksimalne konverzije, kao što je potpuna ili suštinski potpuna (95%+) konverzija, asfaltena u komponente niže tačke ključanja koje poboljšavaju prinos hemikalija uz smanjenje formiranja teških polinuklearnih aromata (HPNA).

[0066] Postupci prema otelotvorenjima ovde mogu time konvertovati teže frakcije sirove nafte u visokovredne petrohemikalije i mogu minimizovati količinu ugljovodonika koja se šalje u bazen mazuta, što značajno povećava profitabilnost. Mali bazen mazuta koji se proizvede može se takođe oplemeniti u mazut sa niskim sadržajem sumpora usaglašen sa IMO 2020, dodatno povećavajući vrednost proizvoda.

[0068] Kao što je gore napomenuto, jedinjenja sa visokom tačkom ključanja u sirovoj nafti mogu izazvati značajne operativne probleme ako se pošalju u parni kreker, zbog njihove sklonosti ka stvaranju koksa, uglavnom zbog visokog sadržaja asfaltena. Zbog toga se jedinjenja sa visokom tačkom ključanja obično uklanjaju pre slanja lakših frakcija u različite petrohemijske jedinice, kao što su parni kreker i kompleks za aromate. Postupak uklanjanja povećava kapitalne troškove celokupnog postupka i smanjuje profitabilnost, jer se uklonjena jedinjenja sa visokom tačkom ključanja mogu prodati samo kao mazut niske vrednosti. Pored toga, konverzija vakuum ostatka bez značajnog formiranja HPNA koji su štetni za peći parnog krekera nizvodno od postupka do danas je predstavljala izazov.

[0070] [0030] Konfiguracije postupaka za konverziju celokupnih sirovih nafti i teških ugljovodonika prema otelotvorenjima opisanim ovde mogu efikasno rukovati konverzijom ostatka uz maksimizaciju konverzije hemikalija i održavanje niže sklonosti ka koksovanju u parnom krekeru. Ovo se postiže korišćenjem jednog ili više integrisanih uređaja za separaciju (ISD) i/ili jedinice za deasfaltizaciju rastvaračem u procesima kondicioniranja sirove nafte.

[0072] Postupci prema otelotvorenjima predmetnog obelodanjivanja imaju za cilj konverziju većeg dela sirove nafte u pogodnu sirovinu za parni kreker. Efikasna konverzija ostatka prema otelotvorenjima ovde može maksimizovati konverziju u hemikalije i održati nižu sklonost ka koksovanju. Ovo se postiže integracijom jednog ili oba od sledećih postupaka u celokupnu konfiguraciju postupka: (1) Dodatak reaktora za hidrokreking u postupak kondicioniranja sirove nafte, omogućavajući konverziju jedinjenja sa visokom tačkom ključanja u ona koja ključaju ispod 540°C; i/ili (2) Dodatak jedinice za deasfaltizaciju rastvaračem radi uklanjanja asfaltena iz teške frakcije sirove nafte, što će zauzvrat poboljšati životni ciklus katalizatora u reaktorima za hidroprocesiranje sa fiksnim slojem i smanjiti formiranje koksa u pećima parnog krekera. Ovo omogućava slanje celokupne ili suštinski celokupne tretirane sirove nafte u parni kreker, smanjujući ukupne procesne prinose mazuta niske vrednosti i povećavajući prinose visokovrednih olefina, diolefina i benzena, toluena i ksilena (BTX).

[0074] Separacija različitih frakcija, kao što su frakcija sa niskom tačkom ključanja (frakcija 160°C-) i frakcija sa visokom tačkom ključanja (frakcija 160°C+), ili kao što su frakcije sa niskom, srednjom i visokom tačkom ključanja (frakcija 160°C-, frakcija 160-490°C i frakcija 490°C+, na primer), može poboljšati kapitalnu efikasnost i operativne troškove postupaka obelodanjenih ovde. Iako se u mnogim otelotvorenjima ovde pominju tri reza, predmetni pronalazači prepoznaju da se kondenzati, koji tipično imaju malu količinu komponenti sa visokom tačkom ključanja, i celokupne sirove nafte, koje imaju veću količinu komponenti sa visokom tačkom ključanja, mogu prerađivati drugačije. Shodno tome, dva, tri ili više pojedinačnih rezova mogu se izvesti za naftne sirovine širokog opsega ključanja, i svaki rez se može prerađivati zasebno pri optimalnim uslovima.

[0076] [0033] Separacija celokupne sirove nafte na željene frakcije može se izvesti korišćenjem jednog ili više separatora (destilacione kolone, fleš doboši, itd.). U nekim otelotvorenjima, separacija naftnih sirovina može se izvesti u integrisanom uređaju za separaciju (ISD), kao što je obelodanjeno US20130197283. U ISD-u, inicijalna separacija frakcije sa niskom tačkom ključanja izvodi se u ISD-u na osnovu kombinacije centrifugalnih i ciklonskih efekata radi odvajanja željene parne frakcije od tečnosti. Dodatni korak separacije se zatim može koristiti za odvajanje frakcije sa srednjom tačkom ključanja od komponenti sa visokom tačkom ključanja.

[0078] Tipično, ugljovodonične komponente koje ključaju iznad 490°C sadrže asfaltene i Konradsonov ugljenični ostatak, i stoga se moraju prerađivati na odgovarajući način, kao što je dalje opisano u nastavku. Iako su otelotvorenja opisana tako da uključuju frakciju ispod oko 90°C-250°C, kao što je frakcija 160°C-, i frakciju iznad oko 400°C-560°C, kao što je frakcija 490°C+, napominje se da stvarne tačke reza mogu varirati na osnovu tipa celokupne sirove nafte ili drugih teških frakcija koje se prerađuju. Na primer, za sirovu naftu koja sadrži nizak sadržaj metala ili azota, ili veliku količinu komponenti „lakših za preradu” koje ključaju, na primer, na temperaturama do 525°C, 540°C ili 565°C, može biti moguće povećati tačku srednjeg/visokog reza uz i dalje postizanje prednosti otelotvorenja ovde. Slično tome, tačka niskog/srednjeg reza može biti visoka do 220°C u nekim otelotvorenjima, ili visoka do 250°C u drugim otelotvorenjima. Dalje, utvrđeno je da tačka niskog/srednjeg reza od oko 160°C može obezbediti prednost za dimenzionisanje i rad reaktora, kao što je reaktor za kondicioniranje sa fiksnim slojem, za kondicioniranje ugljovodonika srednje frakcije (srednji rez). Još dalje, za neke sirovine, kao što je kondenzat, tačka niskog/srednjeg reza može biti visoka do 565°C. Sposobnost variranja tačaka reza može dodati fleksibilnost šemama postupka prema otelotvorenjima ovde, omogućavajući preradu širokog spektra sirovina uz i dalje proizvodnju željene smeše proizvoda.

[0080] Shodno tome, u nekim otelotvorenjima, laki rez može uključivati ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 90°C (npr. frakcija 90°C-), do oko 100°C, do oko 110°C, do oko 120°C, do oko 130°C, do oko 140°C, do oko 150°C, do oko 160°C, do oko 170°C, do oko 180°C, do oko 190°C, do oko 200°C, do oko 210°C, do oko 220°C, do oko 230°C, do oko 240°C, do oko 250°C (npr. frakcija 250°C-), do oko 300°C, do oko 350°C, do oko 400°C, do oko 500°C ili do oko 565°C. Otelotvorenja ovde takođe predviđaju da laki rez budu ugljovodonici koji imaju tačke ključanja do temperatura koje su između gore navedenih opsega.

[0082] [0036] U zavisnosti od korišćenog mehanizma frakcionisanja, „rez” lakih ugljovodonika može biti relativno čist, što znači da laka frakcija ne mora imati bilo kakvu značajnu količinu (>1 tež% kako se ovde koristi) jedinjenja koja ključaju iznad predviđenog cilja temperature ključanja. Na primer, rez 160°C- ne mora imati bilo kakvu značajnu količinu ugljovodoničnih jedinjenja koja ključaju iznad 160°C (tj. >1 tež%). U drugim otelotvorenjima, predviđene ciljne temperature „reza” navedene gore mogu biti temperatura tačke ključanja od 95%, ili u drugim otelotvorenjima temperatura tačke ključanja od 85%, kao što se može meriti korišćenjem ASTM D86 ili ASTM D2887, ili analize prave tačke ključanja (TBP) prema ASTM D2892, na primer, i ASTM D7169 za teške tokove, kao što su oni koji ključaju iznad oko 400°C. U takvim otelotvorenjima, može postojati do 5 tež% ili do 15 tež% jedinjenja iznad naznačene temperature tačke „reza”. Za mnoge celokupne sirove nafte, tačka niskog/srednjeg reza može biti takva da frakcija sa niskom tačkom ključanja ima temperaturu tačke ključanja od 95% u opsegu od oko 90°C do oko 250°C. Međutim, za druge sirovine, kao što je kondenzat, frakcija sa niskom tačkom ključanja može imati temperaturu tačke ključanja od 95% u opsegu od oko 500°C do oko 565°C, na primer.

[0084] U nekim otelotvorenjima, srednji rez može uključivati ugljovodonike koji imaju tačku ključanja od donje granice gornje temperature lakog reza (npr.90°C, 100°C, 110°C, 120°C, 130°C, 140°C, 150°C, 160°C, 170°C, 180°C, 190°C, 200°C, 210°C, 220°C, 230°C, 240°C, 250°C, 300°C, 350°C ili 400°C, na primer) do gornje granice ugljovodonika koji imaju tačku ključanja do oko 350°C, do oko 375°C, do oko 400°C, do oko 410°C, do oko 420°C, do oko 430°C, do oko 440°C, do oko 450°C, do oko 460°C, do oko 480°C, do oko 490°C, do oko 500°C, do oko 520°C, do oko 540°C, do oko 560°C ili do oko 580°C. Kako se ovde koristi, na primer, srednji rez koji ima donju granicu od 160°C i gornju granicu od 490°C može se nazivati rezom ili frakcijom od 160°C do 490°C. Otelotvorenja ovde takođe predviđaju da srednji rez budu ugljovodonici koji imaju tačke ključanja od i/ili do temperatura koje su između gore navedenih opsega.

[0086] [0038] U zavisnosti od mehanizma frakcionisanja, „rez” ugljovodonika za srednji rez može biti relativno čist, što znači da srednji rez ne mora imati bilo kakvu značajnu količinu (>1 tež%) jedinjenja koja ključaju ispod i/ili ne mora imati bilo kakvu značajnu količinu (>1 tež%) jedinjenja koja ključaju iznad predviđenih ciljnih granica temperature ključanja. Na primer, rez od 160°C do 490°C ne mora imati bilo kakvu značajnu količinu ugljovodoničnih jedinjenja koja ključaju ispod 160°C ili iznad 490°C. U drugim otelotvorenjima, predviđene ciljne temperature „reza” navedene gore mogu biti temperatura tačke ključanja od 5 tež% ili 15 tež% na donjoj granici i/ili temperatura tačke ključanja od 95% ili 85% na gornjoj granici, kao što se može meriti korišćenjem ASTM D86 ili ASTM D2887, ili analize prave tačke ključanja (TBP) prema ASTM D2892, na primer, i ASTM D7169 za teške tokove, kao što su oni koji ključaju iznad oko 400°C. U takvim otelotvorenjima, može postojati do 5 tež% ili do 15 tež% jedinjenja iznad i/ili ispod temperature tačke „reza”, respektivno.

[0088] U nekim otelotvorenjima, teški rez može uključivati ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 350°C, iznad oko 375°C, iznad oko 400°C (npr. frakcija 400°C+), iznad oko 420°C, iznad oko 440°C, iznad oko 460°C, iznad oko 480°C, iznad oko 490°C, iznad oko 500°C, iznad oko 510°C, iznad oko 520°C, iznad oko 530°C, iznad oko 540°C, iznad oko 560°C, iznad oko 580°C, iznad oko 590°C, iznad oko 600°C (npr. frakcija 600°C+) ili iznad oko 700°C. Otelotvorenja ovde takođe predviđaju da teški rez budu ugljovodonici koji imaju tačke ključanja iznad temperatura koje su između gore navedenih temperatura.

[0090] U zavisnosti od mehanizma frakcionisanja, „rez” teških ugljovodonika može biti relativno čist, što znači da teška frakcija ne mora imati bilo kakvu značajnu količinu (>1 tež%) jedinjenja koja ključaju ispod predviđenog cilja temperature ključanja. Na primer, rez 490°C+ ne mora imati bilo kakvu značajnu količinu ugljovodoničnih jedinjenja koja ključaju ispod 490°C. U drugim otelotvorenjima, predviđene ciljne temperature „reza” navedene gore mogu biti temperatura tačke ključanja od 95%, ili u drugim otelotvorenjima kao temperatura tačke ključanja od 85%, kao što se može meriti korišćenjem ASTM D86 ili ASTM D2887, ili analize prave tačke ključanja (TBP) prema ASTM D2892, na primer, i ASTM D7169 za teške tokove, kao što su oni koji ključaju iznad oko 400°C. U takvim otelotvorenjima, može postojati do 5 tež% ili do 15 tež% jedinjenja, respektivno, ispod temperature tačke „reza”.

[0092] Iako su primeri ispod dati u odnosu na ograničene temperaturne opsege, predviđa se da se bilo koji od temperaturnih opsega propisanih gore može koristiti u postupcima opisanim ovde. Dalje, u pogledu tačaka reza, one na koje se poziva u primerima ispod mogu biti čiste, kao što je opisano gore, ili se mogu odnositi na temperature ključanja od 5% ili 15% za donje granice, ili se mogu odnositi na temperature ključanja od 85% ili 95% za gornje granice.

[0094] Nakon frakcionisanja, laki rez, kao što je rez 160°C-, uvodi se u sekciju parnog krekera sa ili bez dalje prerade. Laki rez koji se uvodi u sekciju parnog krekera može uključivati laku naftu i lakše ugljovodonike, na primer, i u nekim otelotvorenjima može uključivati ugljovodonike opsega ključanja teške nafte.

[0095] Ugljovodonični rez srednjeg opsega se kondicionira korišćenjem jednog ili više reaktora sa fiksnim slojem, kao što su reaktori za hidroobradu i/ili hidrokreking, od kojih svaki može destruktivno hidrogenizovati ugljovodonike u srednjem rezu. Reaktori za kondicioniranje mogu uključivati katalizatore za uklanjanje metala, uklanjanje sumpora, uklanjanje azota, a kondicioniranje u ovim reaktorima može ukupno dodati vodonik ugljovodoničnim komponentama, čineći ih lakšim za preradu nizvodno radi proizvodnje petrohemikalija. Sistemi katalizatora sa fiksnim slojem u zoni kondicioniranja srednjeg reza, na primer, mogu sadržati različite slojeve katalizatora za demetalizaciju, destruktivnu hidrogenizaciju i mezoporoznih zeolitnih katalizatora za hidrokreking kako bi se optimizovala konverzija teških materijala u ravnotežu između visoko parafinskog toka koji je pogodan za proizvodnju olefina i toka bogatog aromatima koji je pogodan za proizvodnju aromata.

[0097] U nekim otelotvorenjima, može biti poželjno dalje razdvojiti srednji rez na niskisrednji rez i visoki-srednji rez. Na primer, srednji rez koji ima opseg ključanja od 160°C do 490°C može se podeliti na niski-srednji rez koji ima opseg ključanja od oko 160°C do oko 325°C i visoki-srednji rez koji ima opseg ključanja od oko 325°C do oko 490°C. Linije za kondicioniranje se time mogu konfigurisati da selektivnije konvertuju ugljovodonične komponente u odgovarajućim niskim i visokim srednjim rezovima u željene kondicionirane efluente, gde se svaka linija može konfigurisati na osnovu poželjnih katalizatora za destruktivnu hidrogenizaciju ugljovodonika u njima, dimenzionisanja reaktora za očekivane zapremine sirovine i životni vek katalizatora, kao i radnih uslova za postizanje željenih konverzija u sirovine za parni kreker koje sadrže opseg nafte. Slično tome, podela srednjeg reza na tri ili više podrezova je takođe predviđena.

[0099] [0045] Prerada teških ugljovodonika, kao što su ugljovodonici 490°C+, u jedinici za kondicioniranje teških frakcija i opcionoj jedinici za deasfaltizaciju rastvaračem može poboljšati konverziju tokova niske vrednosti u proizvode visoke vrednosti. Kada se koristi, jedinica za deasfaltizaciju rastvaračem može obezbediti dalje prednosti, kao što je sposobnost usklađivanja dužina ciklusa rada reaktora za kondicioniranje sa parnim krekerom, kao i obezbeđivanje sposobnosti rukovanja širim spektrom sirovina i različitim sirovim naftama, omogućavajući operateru da podešava postupak. Dobijeno ulje deasfaltizovano rastvaračem se zatim može dalje tretirati, kondicionirajući deasfaltizovano ulje za upotrebu u sistemu parnog krekera. Dalje, povremena separacija NH<3>i H<2>S može poboljšati životni vek katalizatora za hidroprocesiranje.

[0101] Sekcija za kondicioniranje sirove nafte je dizajnirana da postigne četiri (4) cilja. Prvo, sekcija za kondicioniranje sirove nafte se može koristiti za povećanje koncentracije parafina i naftena u sirovoj nafti. Drugo, sekcija za kondicioniranje može smanjiti koncentraciju polinuklearnih aromatičnih ugljovodonika (PNA) u sirovoj nafti. Treće, sekcija za kondicioniranje može smanjiti krajnju tačku ključanja (FBP) sirove nafte na ispod 540°C. I, četvrto, sekcija za kondicioniranje može minimizovati frakciju vakuum ostatka sirove nafte.

[0103] Otelotvorenja ovde, pri kondicioniranju srednjih i/ili teških (deasfaltizovano ulje) frakcija, mogu ciljati konverziju težih ugljovodonika radi formiranja ugljovodonika lakših od dizela, na primer. Katalizatori za hidroobradu i hidrokreking i radni uslovi se time mogu odabrati tako da ciljaju konverziju ugljovodonika u odgovarajućim frakcijama primarno (>50 tež%) u ugljovodonike opsega nafte. Upotreba katalizatora i radnih uslova u sekciji za kondicioniranje za ciljanje lakših ugljovodoničnih proizvoda može poboljšati operabilnost parnog krekera i proizvodnju hemikalija.

[0105] U nekim otelotvorenjima, kondicioniranje teškog reza, kao što je rez 490°C+, može rezultirati konverzijom od najmanje 70 tež% jedinjenja koja ključaju preko 565°C u jedinjenja nižeg ključanja. Druga otelotvorenja mogu rezultirati konverzijom većom od 75 tež%, većom od 80 tež% ili većom od 85 tež% jedinjenja koja ključaju preko 565°C u jedinjenja nižeg ključanja.

[0107] U nekim otelotvorenjima, kondicioniranje srednjeg reza, kao što je rez od 160°C do 490°C, može rezultirati konverzijom većom od 50 tež% ugljovodonika u njemu u ugljovodonike opsega nafte. U drugim otelotvorenjima, kondicioniranje srednjeg reza može rezultirati konverzijom većom od 55 tež%, većom od 60 tež% ili većom od 65 tež%, ili većom od 70 tež% ugljovodonika u njemu u ugljovodonike opsega nafte.

[0109] [0050] U nekim otelotvorenjima, kolektivno kondicioniranje srednjeg reza i teškog reza može rezultirati ukupnom konverzijom većom od 50 tež% ugljovodonika u njima u ugljovodonike opsega nafte. U drugim otelotvorenjima, kondicioniranje srednjeg reza i teškog reza može rezultirati konverzijom većom od 55 tež%, većom od 60 tež% ili većom od 65 tež% ugljovodonika u njima u ugljovodonike opsega nafte.

[0111] Kao rezultat takvih inicijalnih separacija i kondicioniranja, sirovine za parni kreker se mogu uvoditi, u nekim otelotvorenjima, direktno u parni kreker bez dalje prerade. Laki rez, koji ima poželjna svojstva, uključujući jedno ili više od tačke ključanja, API, BMCI, sadržaja vodonika, sadržaja azota, sadržaja sumpora, viskoziteta, MCRT ili ukupnog sadržaja metala, može se uvoditi direktno u parni kreker nakon separacija u nekim otelotvorenjima. Efluenti iz kondicioniranja srednjeg reza se takođe mogu uvoditi direktno u parni kreker prema otelotvorenjima ovde. Isto tako, efluenti iz kondicioniranja teškog reza se mogu uvoditi direktno u parni kreker u nekim otelotvorenjima.

[0113] Kondicioniranje odgovarajućih frakcija kako je ovde opisano može omogućiti parnom krekeru, čak i dok prerađuje više sirovina različitih opsega tačke ključanja, da radi tokom produženog vremenskog perioda. U nekim otelotvorenjima, parni kreker može biti sposoban da radi tokom neprekidne dužine ciklusa rada od najmanje tri godine; najmanje četiri godine u drugim otelotvorenjima; i najmanje pet godina u još daljim otelotvorenjima.

[0115] Dalje, inicijalne tačke reza ugljovodonika, veličine reaktora, katalizatori, itd. mogu se podesiti ili konfigurisati tako da vreme rada operacija parnog krekera i postupaka kondicioniranja budu usklađeni. Na primer, u konfiguraciji na slici 1, dalje opisanoj ispod, celokupna sirova nafta se može kondicionirati i kondicionirana sirova nafta se zatim može podvrgnuti parnom krekingu. Katalizatori, veličine reaktora i uslovi mogu se konfigurisati tako da vreme rada jedinice za kondicioniranje bude usklađeno sa vremenom rada parnog krekera. Zapremine katalizatora, tipovi katalizatora i oštrina reakcije mogu svi igrati ulogu u određivanju vremena rada jedinice za kondicioniranje. Dalje, stepen kondicioniranja težih ugljovodonika u sirovoj nafti može uticati na koksovanje u termičkom krekeru. Radi maksimizacije vremena ispravnog rada postrojenja, otelotvorenja ovde predviđaju dizajn i konfiguraciju celokupnog sistema tako da sistem za kondicioniranje ima slično predviđeno vreme rada kao i parni kreker za datu sirovinu ili razne predviđene sirovine. Dalje, otelotvorenja ovde predviđaju podešavanje reakcionih uslova (T, P, prostorna brzina, itd.) u sekciji za kondicioniranje i/ili parnom krekeru na osnovu sirovine koja se prerađuje, tako da vreme rada sekcije za kondicioniranje i parnog krekera budu slični ili usklađeni.

[0116] Usklađivanje vremena rada može rezultirati minimalnim vremenom zastoja, kao što je slučaj gde se zamena katalizatora u reaktoru za kondicioniranje sprovodi istovremeno sa dekoksovanjem parnog krekera. Gde sistem za kondicioniranje uključuje više reaktora ili tipova reaktora, usklađivanje vremena rada može se zasnivati na očekivanim performansama parnog krekera. Dalje, gde hidrotriter, na primer, može imati značajno duže vreme rada od hidrokrekera u sekciji za kondicioniranje, paralelne linije reaktora za hidrokreking i/ili bajpas prerada se mogu koristiti tako da ukupna vremena rada jedinica za kondicioniranje i parni kreking mogu biti usklađena.

[0118] Bajpas prerada može uključivati, na primer, privremenu preradu reza 490°C+ u reaktoru koji normalno prerađuje lakšu sirovinu. Očekuje se da teža sirovina ima oštrije uslove i kraći životni vek katalizatora, i stoga privremena prerada teških frakcija u reaktoru za kondicioniranje ugljovodonika srednjeg opsega tokom zamene katalizatora za teške frakcije može omogućiti da se napojni tok celokupne sirove nafte nastavi uvoditi u parni kreker, bez zaustavljanja, dok se katalizator reaktora za kondicioniranje teških frakcija zamenjuje. Konfiguracija reaktora za kondicioniranje srednjeg opsega takođe može uzeti u obzir predviđenu bajpas preradu prilikom projektovanja celokupnog sistema za usklađena vremena rada.

[0120] Slede kratki opisi konfiguracija za proizvodnju olefina i/ili aromata obelodanjenih ovde. Blok dijagrami toka za različite detaljno opisane konfiguracije dalje su opisani ispod u odnosu na slike 1-3.

[0122] [0057] U jednom otelotvorenju, celokupna termička konfiguracija od sirove nafte do hemikalija prema otelotvorenjima ovde može inicijalno razdvojiti ugljovodoničnu sirovinu širokog opsega ključanja radi proizvodnje lake frakcije, kao što je frakcija 160°C-, frakcije sa srednjom tačkom ključanja, kao što je frakcija 160-490°C, i teške frakcije, kao što su frakcije 490°C+, korišćenjem integrisanog uređaja za separaciju. Frakcija sa srednjom tačkom ključanja se zatim kondicionira u sistemu reaktora sa fiksnim slojem sa sistemom katalizatora za hidroprocesiranje. Teška frakcija se kondicionira u jedinici za hidrokreking ostatka kao što je LC-FINING ili LC-SLURRY postupak. Dobijeni kondicionirani tok teških frakcija se zatim odvaja radi formiranja lake kondicionirane frakcije, kao što je frakcija 490°C-, i teške kondicionirane frakcije, kao što je frakcija 490°C+. Frakcija 490°C- proizvoda hidroobrade ostatka se zatim uvodi u jedinicu za deasfaltizaciju rastvaračem radi odvajanja smole od frakcije deasfaltizovanog ulja. Deasfaltizovano ulje i pirolitičko ulje iz parnog krekera se kondicioniraju u jedinici za hidrokreking ostatka, kao što je LC-FINING ili LC-SLURRY postupak. Laka kondicionirana frakcija iz svake od jedinica za hidrokreking ostatka prve i druge faze se dalje kondicionira zajedno sa frakcijom sa srednjom tačkom ključanja u sistemu reaktora sa fiksnim slojem. Dobijene frakcije kondicionirane sirove nafte se zatim uvode za parni kreking u pećima parnog krekera različite oštrine, prema poželjnim temperaturama krekinga za odgovarajuće frakcije.

[0124] [0058] U još daljim otelotvorenjima, celokupna termička konfiguracija od sirove nafte do hemikalija prema otelotvorenjima ovde inicijalno razdvaja ugljovodoničnu sirovinu širokog opsega ključanja radi proizvodnje lake frakcije, kao što je frakcija 160°C-, frakcije sa srednjom tačkom ključanja, kao što je frakcija 160-490°C, i teške frakcije, kao što su frakcije 490°C+, korišćenjem integrisanog uređaja za separaciju. Frakcija sa srednjom tačkom ključanja se zatim kondicionira u sistemu reaktora sa fiksnim slojem sa sistemom katalizatora za hidroprocesiranje. Teška frakcija sa pirolitičkim uljem iz parnog krekera kondicionira se u jedinici za hidrokreking ostatka, kao što je LC-FINING ili LC-SLURRY postupak. Dobijeni kondicionirani tok teških frakcija se zatim odvaja radi formiranja lake kondicionirane frakcije, kao što je frakcija 490°C-, i teške kondicionirane frakcije, kao što je frakcija 490°C+. Kondicionirana frakcija sa srednjom tačkom ključanja takođe može proći kroz separacije radi uklanjanja amonijaka i/ili vodonik-sulfida, i zatim se odvaja, kao na primer korišćenjem integrisanog uređaja za separaciju, na dve ili više frakcija, uključujući laku frakciju, kao što je frakcija 160°C-, srednju frakciju, kao što je frakcija 160°C do 360°C, i frakciju nekonvertovanog ulja (UCO). Frakcija 490°C- proizvoda hidroobrade ostatka (kondicionirana teška frakcija) i srednja frakcija (frakcija 160°C do 360°C iz kondicioniranja srednjeg opsega ključanja) se zatim uvode u treću jedinicu za kondicioniranje sa fiksnim slojem radi daljeg kondicioniranja ugljovodonika srednjeg i teškog opsega za parni kreking. Dobijeni efluent se takođe odvaja na lake i teške delove, kao što su frakcija 160°C- i frakcija 160°C+, gde se teški deo vraća u treću jedinicu za kondicioniranje sa fiksnim slojem radi formiranja daljih ugljovodonika opsega nafte pogodnih za termički kreking. U trećoj jedinici za kondicioniranje sa fiksnim slojem, tokovi mogu reagovati radi smanjenja sadržaja aromata u ugljovodonicima u njima. Laka kondicionirana frakcija iz svake od jedinica za kondicioniranje prve i treće faze se zatim uvode zajedno sa primarnom lakom frakcijom i UCO za parni kreking u pećima parnog krekera različite oštrine, prema poželjnim temperaturama krekinga za odgovarajuće frakcije. Nekonvertovana frakcija iz postupka oplemenjivanja ostatka se dalje hidroprocesira radi proizvodnje mazuta sa ultra niskim sadržajem sumpora (ULSFO).

[0126] Pozivajući se sada na sliku 1, ilustrovan je pojednostavljeni dijagram toka procesa za postupak za konverziju celokupnih sirovih nafti i teških ugljovodonika.

[0128] Teška ugljovodonična sirovina širokog opsega ključanja, kao što je desalinizovana sirova nafta 1, može se uvesti u sistem za separaciju 3. Sistem za separaciju 3 može biti integrisani uređaj za separaciju (ISD), kao što je gore opisano i uključujući separaciju i toplotnu integraciju, na primer. U sistemu za separaciju 3, desalinizovana sirova nafta 1 se može razdvojiti na tri frakcije, uključujući: (a) laku frakciju, kao što je frakcija 160°C- 5 koja ne zahteva nikakvo kondicioniranje i može se koristiti kao sirovina za sekciju parnog krekera 7; (b) frakciju srednjeg opsega, kao što je frakcija 160°C do 490°C 9; i (c) i tešku frakciju, kao što je frakcija 490°C+ 11. Druge tačke reza se takođe mogu koristiti za usmeravanje željenih frakcija i ugljovodonika u njima u željene jedinice za kondicioniranje i/ili kreking. Sekcija parnog krekera 7 se može koristiti za termički kreking frakcije 160°C-, između ostalih sirovina razmotrenih ispod, radi formiranja hemikalija 13, kao što su etilen, propilen i buteni, koji se mogu rekuperisati kolektivno ili kao pojedinačni tokovi, kao i frakcije pirolitičkog ulja 15 sa višom tačkom ključanja.

[0130] [0061] Frakcija 490°C+ 11 i frakcija pirolitičkog ulja 15 mogu se uvesti u prvi sistem za kondicioniranje 17, koji može uključivati jedan ili više reaktora za hidroobradu i/ili hidrokreking radi barem delimične konverzije frakcije 490°C+ i pirolitičkog ulja radi proizvodnje kondicioniranog toka ugljovodonika 19. Na primer, tok 490°C+ se može prerađivati u sistemu reaktora za hidrokreking ostatka 17, koji može uključivati jedan ili više reaktora, kao što su oni koji koriste katalizator u ebulirajućem sloju u obliku ekstrudata ili suspenzijski katalizator, radi konverzije ugljovodonika u njima u jedinjenja koja ključaju u opsegu 490°C-. Tok 19 se zatim može uvesti u drugi sistem za separaciju 21, kao što je drugi ISD, koji može odvojiti lakše, kondicionirane ugljovodonike u toku 19 od težih ugljovodonika, kao što je rezidualna frakcija, koji mogu biti nepogodni za preradu u parnom krekeru. Rezidualna frakcija se može rekuperisati iz sistema za separaciju 21 putem linije toka 23, i može se oplemeniti u integrisanom hidrotriteru 25, kao što je jedinica za hidrodesulfurizaciju sa fiksnim slojem, radi formiranja toka mazuta sa ultra niskim sadržajem sumpora (ULSFO) 27. Sistem za separaciju 21 takođe može obezbediti laku frakciju 29, kao što je ugljovodonična frakcija koja ima krajnju tačku u opsegu od oko 160°C do oko 490°C, gde tok teških frakcija 23 može imati odgovarajuću početnu tačku ključanja, kao što su ugljovodonici 490°C+.

[0132] Frakcija sa srednjom tačkom ključanja 9 i laka frakcija 29 mogu se uvesti u drugu sekciju za kondicioniranje 31 radi proizvodnje visoko parafinskog toka 33 pogodnog za preradu u sekciji parnog krekinga 7 radi proizvodnje tokova hemikalija 13, kao što su etilen, propilen i buten, između ostalih, kao i frakcije pirolitičkog ulja 15 sa višom tačkom ključanja, kao što je gore napomenuto. Prva sekcija za kondicioniranje 17 i druga sekcija za kondicioniranje 31 mogu biti iste ili različite, i mogu uključivati jedan ili više reaktora za hidroobradu i/ili hidrokreking.

[0134] Reaktori za kondicioniranje 17, 31 mogu uključivati katalizatore za hidroobradu (kondicioniranje prve faze) i/ili katalizatore za hidrokreking (kondicioniranje druge faze). Dalje, u nekim otelotvorenjima, kondicioniranje prve faze može uključivati zonu reaktora koja sadrži katalizator za desulfurizaciju ostatka. Reaktori za hidroobradu i/ili hidrokreking mogu uključivati katalizatore za uklanjanje metala, uklanjanje azota, a hidroprocesiranje u ovim reaktorima može ukupno dodati vodonik ugljovodoničnim komponentama koje se kondicioniraju, čineći ih lakšim za preradu nizvodno radi proizvodnje hemikalija. Sistem katalizatora sa fiksnim slojem u zoni kondicioniranja, na primer, može sadržati različite slojeve katalizatora za demetalizaciju, hidroobradu i mezoporoznih zeolitnih katalizatora za hidrokreking kako bi se optimizovala konverzija teških materijala u ravnotežu između visoko parafinskog toka koji je pogodan za proizvodnju olefina i toka bogatog aromatima koji je pogodan za proizvodnju aromata.

[0136] Frakcija 490°C+ 11 se može uvesti u hidrokreker ostatka 17. Prerada ugljovodonika 490°C+ u hidrokrekeru ostatka može poboljšati konverziju tokova niske vrednosti u proizvode visoke vrednosti. Hidrokreking ostatka se može izvoditi u hidrokrekeru ostatka sa fiksnim slojem, reaktoru sa ebulirajućim slojem, kao što je LC-FINING ili LC-MAX sistem reaktora dostupan od Lummus Technology, kao i LC-SLURRY reaktorima, dostupnim od Chevron Lummus Global.

[0138] [0065] Dodatni materijal 490°C- u toku 29 može se tretirati u reaktoru za hidroobradu sa fiksnim slojem, koji može biti isti reaktor korišćen za kondicioniranje srednjeg reza 9, ili, u nekim otelotvorenjima, može biti zaseban reaktor za hidroobradu sa fiksnim slojem koji može sadržati katalizator prilagođen za efikasno kondicioniranje jednom konvertovanih ugljovodonika primljenih iz hidrokrekinga ostatka. Proizvodi reakcije 33 iz hidroobrađenog toka 160-490°C 9 i hidroobrađenog efluenta hidrokrekinga ostatka 490°C- 29 mogu se zatim prerađivati u reaktoru za hidrokreking sa fiksnim slojem, proizvodeći sirovinu 33 pogodnu za preradu u sekciji parnog krekera 7 radi konverzije u lake olefine i druge vredne hemikalije.

[0140] Pozivajući se sada na sliku 2, ilustrovan je pojednostavljeni dijagram toka procesa za postupak za konverziju celokupnih sirovih nafti i teških ugljovodonika prema otelotvorenjima ovde, gde isti brojevi predstavljaju iste delove. U ovom otelotvorenju, desalinizovana celokupna sirova nafta 1 se prerađuje slično onome kako je opisano gore za sliku 1, razdvaja se radi formiranja lake frakcije 5, srednjeg reza 9 i teške frakcije 11. U ovom otelotvorenju, teška frakcija 11 se uvodi u sistem za hidrokreking ostatka prve faze 17A, a tok pirolitičkog ulja 15 se uvodi u sistem za hidrokreking ostatka druge faze 17B radi zajedničke prerade sa deasfaltizovanim uljem dobijenim iz sistema za deasfaltizaciju rastvaračem 37.

[0142] Teška ugljovodonična sirovina širokog opsega ključanja, kao što je desalinizovana sirova nafta 1, uvodi se u sistem za separaciju 3. Sistem za separaciju 3 može biti integrisani uređaj za separaciju (ISD), kao što je gore opisano, na primer. U sistemu za separaciju 3, desalinizovana sirova nafta 1 se razdvaja na tri frakcije, uključujući: (a) laku frakciju, kao što je frakcija 160°C- 5 koja ne zahteva nikakvo kondicioniranje i koristi se kao sirovina za sekciju parnog krekera 7; i (b) frakciju srednjeg opsega, kao što je frakcija 160°C do 490°C 9; i (c) i tešku frakciju, kao što je frakcija 490°C+ 11. Druge tačke reza se takođe mogu koristiti za usmeravanje željenih frakcija i ugljovodonika u njima u željene jedinice za kondicioniranje i/ili kreking. Sekcija parnog krekera 7 se može koristiti za termički kreking frakcije 160°C-, između ostalih sirovina razmotrenih ispod, radi formiranja hemikalija 13, kao što su etilen, propilen i buteni, koji se mogu rekuperisati kolektivno ili kao pojedinačni tokovi, kao i frakcije pirolitičkog ulja 15 sa višom tačkom ključanja.

[0144] [0068] Frakcija 490°C+ 11 se uvodi u prvi sistem za kondicioniranje 17A, koji može uključivati jedan ili više reaktora za hidroobradu i/ili hidrokreking radi barem delimične konverzije frakcije 490°C+ radi proizvodnje kondicioniranog toka ugljovodonika 19A. Na primer, tok 490°C+ se može prerađivati u sistemu reaktora za hidrokreking ostatka 17, koji može uključivati jedan ili više reaktora, kao što su oni koji koriste katalizator u ebulirajućem sloju u obliku ekstrudata ili suspenzijski katalizator, radi konverzije ugljovodonika u njima u jedinjenja koja ključaju u opsegu 490°C-.

[0146] Frakcija pirolitičkog ulja 15 se uvodi u drugi sistem za kondicioniranje 17B, koji može uključivati jedan ili više reaktora za hidroobradu i/ili hidrokreking radi barem delimične konverzije frakcije pirolitičkog ulja radi proizvodnje kondicioniranog toka ugljovodonika 19B. Na primer, tok pirolitičkog ulja se može prerađivati u sistemu reaktora za hidrokreking ostatka 17B, koji može uključivati jedan ili više reaktora, kao što su oni koji koriste katalizator u ebulirajućem sloju u obliku ekstrudata ili suspenzijski katalizator, radi konverzije ugljovodonika u njima u jedinjenja koja ključaju u opsegu 490°C-.

[0148] Tokovi 19A i 19B se zatim uvode u drugi sistem za separaciju 21, kao što je drugi ISD, koji može odvojiti lakše, kondicionirane ugljovodonike u tokovima 19A i 19B od težih ugljovodonika, kao što je rezidualna frakcija, koji mogu biti nepogodni za preradu u parnom krekeru. Rezidualna frakcija se rekuperiše iz sistema za separaciju 21 putem linije toka 23, i uvodi se u jedinicu za deasfaltizaciju rastvaračem 37. U jedinici za deasfaltizaciju 37, rezidualna frakcija 23 se prerađuje radi rekuperacije deasfaltizovanog ulja 39 i frakcije smole 41. U nekim otelotvorenjima, frakcija smole 41 se može uvesti u integrisani hidrotriter (nije prikazan), kao što je jedinica za hidrodesulfurizaciju sa fiksnim slojem, radi formiranja toka mazuta sa ultra niskim sadržajem sumpora (ULSFO). Frakcija deasfaltizovanog ulja 39 se uvodi u sistem reaktora za hidrokreking ostatka druge faze 17B, radi konverzije zajedno sa pirolitičkim uljem radi formiranja dodatnih ugljovodonika koji se mogu oplemeniti.

[0150] Sistem za separaciju 21 takođe obezbeđuje laku frakciju 29, kao što je ugljovodonična frakcija koja ima krajnju tačku u opsegu od oko 160°C do oko 490°C, gde tok teških frakcija 23 može imati odgovarajuću početnu tačku ključanja, kao što su ugljovodonici 490°C+. Frakcija sa srednjom tačkom ključanja 9 i laka frakcija 29 uvode se u drugu sekciju za kondicioniranje 31 radi proizvodnje visoko parafinskog toka 33 pogodnog za preradu u sekciji parnog krekinga 7 radi proizvodnje tokova hemikalija 23, kao što su etilen, propilen i buteni, između ostalih, kao i frakcije pirolitičkog ulja 15 sa višom tačkom ključanja, kao što je gore napomenuto. Prva sekcija za kondicioniranje 17 i druga sekcija za kondicioniranje 31 mogu biti iste ili različite, i mogu uključivati jedan ili više reaktora za hidroobradu i/ili hidrokreking.

[0151] U nekim otelotvorenjima, reaktori za kondicioniranje 17A, 17B, 31 mogu uključivati katalizatore za hidroobradu (kondicioniranje prve faze) i/ili katalizatore za hidrokreking (kondicioniranje druge faze). Dalje, u nekim otelotvorenjima, kondicioniranje prve faze može uključivati zonu reaktora koja sadrži katalizator za desulfurizaciju ostatka. Reaktori za hidroobradu i/ili hidrokreking mogu uključivati katalizatore za uklanjanje metala, uklanjanje azota, a hidroprocesiranje u ovim reaktorima može ukupno dodati vodonik ugljovodoničnim komponentama koje se kondicioniraju, čineći ih lakšim za preradu nizvodno radi proizvodnje hemikalija. Sistem katalizatora sa fiksnim slojem u zoni kondicioniranja, na primer, može sadržati različite slojeve katalizatora za demetalizaciju, hidroobradu i mezoporoznih zeolitnih katalizatora za hidrokreking kako bi se optimizovala konverzija teških materijala u ravnotežu između visoko parafinskog toka koji je pogodan za proizvodnju olefina i toka bogatog aromatima koji je pogodan za proizvodnju aromata.

[0153] U nekim otelotvorenjima, frakcija 490°C+ 11 se uvodi u hidrokreker ostatka 17A. Prerada ugljovodonika 490°C+ u hidrokrekeru ostatka može poboljšati konverziju tokova niske vrednosti u proizvode visoke vrednosti. Hidrokreking ostatka se može izvoditi u hidrokrekeru ostatka sa fiksnim slojem, reaktoru sa ebulirajućim slojem, kao što je LC-FINING ili LC-MAX sistem reaktora dostupan od Lummus Technology, kao i LC-SLURRY reaktorima, dostupnim od Chevron Lummus Global.

[0155] Dodatni materijal 490°C- u toku 29 može se tretirati u reaktoru za hidroobradu sa fiksnim slojem, koji može biti isti reaktor korišćen za kondicioniranje srednjeg reza 9, ili, u nekim otelotvorenjima, može biti zaseban reaktor za hidroobradu sa fiksnim slojem koji može sadržati katalizator prilagođen za efikasno kondicioniranje jednom konvertovanih ugljovodonika primljenih iz hidrokrekinga ostatka. Proizvodi reakcije 33 iz hidroobrađenog toka 160-490°C 9 i hidroobrađenog efluenta hidrokrekinga ostatka 490°C- 29 mogu se zatim prerađivati u reaktoru za hidrokreking sa fiksnim slojem, proizvodeći sirovinu 33 pogodnu za preradu u sekciji parnog krekera 7 radi konverzije u lake olefine i druge vredne hemikalije.

[0157] [0075] Pozivajući se sada na sliku 3, ilustrovan je pojednostavljeni dijagram toka procesa za postupak za konverziju celokupnih sirovih nafti i teških ugljovodonika prema otelotvorenjima ovde, gde isti brojevi predstavljaju iste delove. Teška ugljovodonična sirovina širokog opsega ključanja, kao što je desalinizovana sirova nafta 1, uvodi se u sistem za separaciju 3. Slično preradi u otelotvorenjima slike 1 i 2, sistem za separaciju 3 može biti integrisani uređaj za separaciju (ISD), kao što je gore opisano, u kojem se desalinizovana sirova nafta 1 razdvaja na tri frakcije, uključujući: (a) laku frakciju, kao što je frakcija 160°C- 5 koja ne zahteva nikakvo kondicioniranje i koristi se kao sirovina za sekciju parnog krekera 7; i (b) frakciju srednjeg opsega, kao što je frakcija 160°C do 490°C 9; i (c) i tešku frakciju, kao što je frakcija 490°C+ 11. Druge tačke reza se takođe mogu koristiti za usmeravanje željenih frakcija i ugljovodonika u njima u željene jedinice za kondicioniranje i/ili kreking. Sekcija parnog krekera 7 se može koristiti za termički kreking frakcije 160°C-, između ostalih sirovina razmotrenih ispod, radi formiranja hemikalija 13, kao što su etilen, propilen i buteni, koji se mogu rekuperisati kolektivno ili kao pojedinačni tokovi, kao i frakcije pirolitičkog ulja 15 sa višom tačkom ključanja.

[0159] Frakcija 490°C+ 11 i frakcija pirolitičkog ulja 15 uvode se u prvi sistem za kondicioniranje 17, koji može uključivati jedan ili više reaktora za hidroobradu i/ili hidrokreking radi barem delimične konverzije frakcije 490°C+ i pirolitičkog ulja radi proizvodnje kondicioniranog toka ugljovodonika 19. Na primer, tok 490°C+ se može prerađivati u sistemu reaktora za hidrokreking ostatka 17, koji može uključivati jedan ili više reaktora, kao što su oni koji koriste katalizator u ebulirajućem sloju u obliku ekstrudata ili suspenzijski katalizator, radi konverzije ugljovodonika u njima u jedinjenja koja ključaju u opsegu 490°C-. Tok 19 se zatim uvodi u drugi sistem za separaciju 21, kao što je drugi ISD, koji odvaja lakše, kondicionirane ugljovodonike u toku 19 od težih ugljovodonika, kao što je rezidualna frakcija, koji mogu biti nepogodni za preradu u parnom krekeru. Rezidualna frakcija se može rekuperisati iz sistema za separaciju 21 putem linije toka 23, i oplemenjuje se u integrisanom hidrotriteru 25, kao što je jedinica za hidrodesulfurizaciju sa fiksnim slojem, radi formiranja toka mazuta sa ultra niskim sadržajem sumpora (ULSFO) 27. Sistem za separaciju 21 takođe obezbeđuje laku frakciju 29, kao što je ugljovodonična frakcija koja ima krajnju tačku u opsegu od oko 160°C do oko 490°C, gde tok teških frakcija 23 može imati odgovarajuću početnu tačku ključanja, kao što su ugljovodonici 490°C+.

[0161] [0077] Frakcija sa srednjom tačkom ključanja 9 uvodi se u sistem za kondicioniranje sa fiksnim slojem 45 radi proizvodnje visoko parafinskog toka 47 koji sadrži ugljovodonike pogodne za preradu u sekciji parnog krekinga 7 radi proizvodnje dodatnih hemikalija 13. Nakon konverzije, efluent iz reakcione zone 45 može proći kroz jednu ili više faza međufazne separacije 49, koje se mogu koristiti za odvajanje amonijaka i/ili vodonik-sulfida 51 iz efluenta. Ugljovodonici u efluentu se zatim prosleđuju putem linije toka 53 u integrisani uređaj za separaciju 55.

[0163] Sistem za separaciju 55 koristi se za razdvajanje oplemenjenih ugljovodonika srednjeg opsega na tri frakcije, uključujući: (a) laku frakciju, kao što je frakcija 160°C- 57 koja ne zahteva nikakvo dalje kondicioniranje i koristi se kao sirovina za sekciju parnog krekera 7; (b) frakciju srednjeg opsega, kao što je frakcija 160°C do 360°C 59; i (c) tešku frakciju, kao što je frakcija 360°C+ 61, koja može uključivati nekonvertovane ugljovodonike iz frakcije srednjeg opsega 9. Druge tačke reza se takođe mogu koristiti za usmeravanje željenih frakcija i ugljovodonika u njima u željene jedinice za kondicioniranje i/ili kreking.

[0165] Laka frakcija 29 i frakcija nekonvertovanog ulja 61 uvode se u drugu sekciju za kondicioniranje 63 radi proizvodnje toka 65 koji sadrži visoko parafinske ugljovodonike, uključujući ugljovodonike pogodne za preradu u sekciji parnog krekinga 7 radi proizvodnje dodatnih hemikalija rekuperisanih putem tokova 13, kao što su etilen, propilen i buteni, između ostalih, kao i frakcije pirolitičkog ulja 15 sa višom tačkom ključanja, kao što je gore napomenuto.

[0167] Nakon kondicioniranja u drugoj sekciji za kondicioniranje 63, efluent 65 se uvodi u drugi sistem za separaciju 67, kao što je ISD, radi separacije oplemenjenih ugljovodonika na najmanje dve frakcije, uključujući: (a) laku frakciju, kao što je frakcija 160°C- 69 koja ne zahteva nikakvo dalje kondicioniranje i koristi se kao sirovina za sekciju parnog krekera 7; i (b) tešku frakciju, kao što je frakcija 160°C+ 71, koja može uključivati nekonvertovane ugljovodonike iz frakcija 29, 61. Druge tačke reza se takođe mogu koristiti za usmeravanje željenih frakcija i ugljovodonika u njima u željene jedinice za kondicioniranje i/ili kreking.

[0169] [0081] U nekim otelotvorenjima, reaktori za kondicioniranje 17, 45, 63 mogu uključivati katalizatore za hidroobradu (kondicioniranje prve faze) i/ili katalizatore za hidrokreking (kondicioniranje druge faze). Dalje, u nekim otelotvorenjima, kondicioniranje prve faze može uključivati zonu reaktora koja sadrži katalizator za desulfurizaciju ostatka. Reaktori za hidroobradu i/ili hidrokreking mogu uključivati katalizatore za uklanjanje metala, uklanjanje azota, a hidroprocesiranje u ovim reaktorima može ukupno dodati vodonik ugljovodoničnim komponentama koje se kondicioniraju, čineći ih lakšim za preradu nizvodno radi proizvodnje hemikalija. Sistem katalizatora sa fiksnim slojem u zoni kondicioniranja, na primer, može sadržati različite slojeve katalizatora za demetalizaciju, hidroobradu i mezoporoznih zeolitnih katalizatora za hidrokreking kako bi se optimizovala konverzija teških materijala u ravnotežu između visoko parafinskog toka koji je pogodan za proizvodnju olefina i toka bogatog aromatima koji je pogodan za proizvodnju aromata.

[0171] Frakcija 490°C+ 11 se uvodi u hidrokreker ostatka 17. Prerada ugljovodonika 490°C+ u hidrokrekeru ostatka može poboljšati konverziju tokova niske vrednosti u proizvode visoke vrednosti. Hidrokreking ostatka se može izvoditi u hidrokrekeru ostatka sa fiksnim slojem, reaktoru sa ebulirajućim slojem, kao što je LC-FINING ili LC-MAX sistem reaktora dostupan od Lummus Technology, kao i LC-SLURRY reaktorima, dostupnim od Chevron Lummus Global.

[0173] Kao što je opisano gore u odnosu na sliku 1, sistemi za kondicioniranje sa fiksnim slojem mogu se koristiti za kondicioniranje frakcije 490°C+ 11 odvojeno od srednjeg reza 160-490°C 9, dok se drugi sistem za kondicioniranje sa fiksnim slojem 32 može koristiti za kondicioniranje kombinovanog srednjeg reza 160-490°C i delimično kondicionirane i odvojene frakcije 490°C+ 29, koja može imati sličan opseg ključanja, 160-490°C. U nekim otelotvorenjima, tokovi 9, 29 se mogu prerađivati u istim ili sličnim reaktorima za hidroobradu i/ili hidrokreking u sistemima za kondicioniranje 31. Međutim, utvrđeno je da, zbog prirode jedinjenja sirovine za različite sirove nafte, prerada u jednoj reakcionoj liniji može rezultirati tokom sa molekulima koji sadrže više aromatičnih prstenova nego molekuli u primarnim sirovim naftama Arab Light ili Arab Extra Light u istom opsegu ključanja. Kao rezultat, oštriji uslovi hidroobrade mogu biti neophodni za dovoljno zasićenje molekula, što ima negativan uticaj na životni vek katalizatora za hidroobradu i/ili kapitalne investicije. Ako se delimično kondicionirana frakcija 29 prerađuje zajedno sa primarnom frakcijom 160-490°C 9 u prvom sistemu za kondicioniranje 31, vreme između remonata za jednu liniju hidroobrade može nepoželjno opasti, i/ili rezervna linija za hidroobradu može biti potrebna da bi se obezbedio stalan tok sirovine u sekciju parnog krekinga dok sistem katalizatora za hidroobradu prolazi kroz regeneraciju i/ili zamenu. Gore navedeno bi takođe bilo primenljivo na druge tipove sirove nafte, kao što su desalinizovana ulja, kondenzat, biogena nafta, sintetička sirova nafta, nafta iz škriljaca, teški ugljovodonici, rekonstituisane sirove nafte i ulja dobijena iz bitumena.

[0174] Da bi se ublažili problemi veka trajanja katalizatora / vremena remonta, korak hidroobrade u fiksnom sloju može se podeliti. Na primer, prvi sistem za kondicioniranje 31 može biti obezbeđen za preradu primarne frakcije 160-490°C 9, a drugi sistem za kondicioniranje može biti obezbeđen za preradu delimično kondicionirane frakcije 29.

[0175] Generalno, reaktori u prvom sistemu za kondicioniranje mogu imati ređe vreme remonta od onog kod reaktora u drugom sistemu za kondicioniranje koji mogu imati češće remonte radi zamene katalizatora, ali bi se primarna frakcija 160-490°C i delimično kondicionirana frakcija mogle kombinovati u prvi sistem za kondicioniranje, na primer, kako ne bi bila potrebna rezervna linija reaktora za vreme ispravnog rada. Kao privremeno preusmeravanje sirovine, uticaj na bilo koju liniju reaktora bio bi minimalan, i stoga bi sistemi za kondicioniranje mogli biti dizajnirani da hidroobrađuju i/ili hidrokrekuju i primarnu frakciju 160-490°C i delimično kondicionirane frakcije tako da se vreme zastoja postupka tokom remonta u bilo kom od prvog ili drugog sistema za kondicioniranje može smanjiti. Dalje, vreme remonta za prvi sistem za kondicioniranje može se konfigurisati da bude usklađeno sa onim kod peći parnog krekera.

[0177] Kao što je gore napomenuto, različite sirovine mogu omogućiti povećanje tačaka reza, kao što je podizanje tačke srednjeg/visokog reza sa 490°C na 545°C u nekim otelotvorenjima. Isto može važiti u pogledu prerade u sistemu za deasfaltizaciju rastvaračem, gde se ugljovodonici sa višom tačkom ključanja mogu rekuperisati sa deasfaltizovanim uljem i uvesti u reaktor za hidroobradu radi konverzije u sirovine pogodne za parni kreking.

[0178] Međutim, u pogledu prerade frakcije sa visokom tačkom ključanja (npr. frakcija 490°C+ ili 545°C+) u sistemu za deasfaltizaciju rastvaračem, utvrđeno je da niža tačka reza može biti povoljnija, jer tačka reza koja je previše visoka može zahtevati upotrebu ulja za razblaživanje za proizvodnju ULSFO.

[0180] [0086] Drugi rafinerijski tokovi niske vrednosti se takođe mogu prerađivati prema otelotvorenjima ovde radi proizvodnje krajnje vrednijih proizvoda. Takvi tokovi uključuju neke ili sve od sledećih tipova ugljovodonika: (i) lako ciklično ulje (LCO), kao što je LCO koje se proizvodi iz FCC jedinice, koje se može prerađivati sa frakcijom 160-490°C; (ii) suspenzijsko ulje, kao što je suspenzijsko ulje koje se proizvodi iz FCC jedinice, koje se može prerađivati sa ugljovodonicima 490°C+; (iii) smole, kao što je smola koja se proizvodi iz jedinice za deasfaltizaciju rastvaračem, koja se može prerađivati u prvom sistemu za kondicioniranje sa ugljovodonicima 490°C+; i/ili (iv) pirolitičko lož-ulje (Pyoil), kao što je pirolitičko lož-ulje koje se proizvodi iz parnog krekera, uključujući tok pirolitičkog lož-ulja 25 iz parnog krekera 7, koji tok se može prerađivati sa ugljovodonicima 490°C+. Drugi različiti tokovi ugljovodonika sličnih opsega ključanja mogu se takođe prerađivati zajedno radi proizvodnje petrohemikalija u sistemima obelodanjenim ovde, gde takvi tokovi mogu uključivati lake nafte, teške nafte, sirove nafte, atmosferske ostatke, vakuumske ostatke, sintetička sirova ulja i druge tokove ugljovodonika koji sadrže teške ugljovodonike. Tačke reza se takođe mogu varirati u bilo kom od ISD-ova kako bi se uračunao promenljiv kvalitet sirovine (tj. metali, asfalteni i CCR). U otelotvorenjima gde desalinizovana sirova nafta ima nizak sadržaj kontaminanata, početne tačke reza mogu biti više (tj. iznad 160°C), čime se smanjuje radno opterećenje na katalizatore u jednom ili više sistema za kondicioniranje. Alternativno, u otelotvorenjima gde sirova nafta ima visok sadržaj kontaminanata, početne tačke reza mogu biti niže (tj. ispod 160°C), čime se više ugljovodonika uvodi kroz više sistema za kondicioniranje i drugi ISD radi hidroobrade i/ili uklanjanja nepoželjnih teških komponenti, i time povećava količina ugljovodonika opsega nafte koji se uvode u parni kreking.

[0182] Kao što je ukratko opisano gore, otelotvorenja ovde mogu omogućiti direktni kreking sirove nafte u hemikalije, formirajući lake ugljovodonike poput etilena i propilena, na ekonomski isplativ način, bez prolaska kroz konvencionalne rafinerijske korake. Dodatno, direktna konverzija sirove nafte u hemikalije može pomoći u zatvaranju sve većeg jaza između ponude i potražnje za ključnim gradivnim blokovima koji se normalno proizvode kao nusproizvodi (propilen, butadien) usled rastućeg pomaka ka krekingu lakše sirovine podstaknutog revolucijom gasa iz škriljaca.

[0184] Integracija jedinica za preradu prema otelotvorenjima ovde može obezbediti jedinstven potencijal za oplemenjivanje celokupnih sirovih nafti, kao što su Arab Light sirova nafta i Arab Extra Light sirova nafta, zajedno sa rafinerijskim tokovima niske vrednosti, kao što su pirolitičko ulje (PyOil), suspenzijsko ulje i lako ciklično ulje (LCO), u hemijske proizvode više vrednosti. Iako kondicioniranje sirovina prema otelotvorenjima ovde dodaje vodonik komponentama sirovine, a potrošnja vodonika je dodatni trošak za postrojenje, ukupne koristi u proizvodnji hemikalija, umesto goriva, nadmašuju ovaj dodatni trošak. Gore navedeno bi takođe bilo primenljivo na druge tipove sirove nafte, kao što su desalinizovana ulja, kondenzat, biogena nafta, sintetička sirova nafta, nafta iz škriljaca, teški ugljovodonici, rekonstituisane sirove nafte i ulja dobijena iz bitumena.

[0185] U drugim otelotvorenjima, može biti uključen opcioni kompleks za aromate. Na primer, kompleks za aromate se može koristiti za konverziju frakcije 160°C-490°C, ili njenog dela, u aromate. Na primer, srednji rez kao što je frakcija 160°C do 240°C može se prerađivati radi konverzije dela ugljovodonika u njemu u aromate, dok se teške frakcije mogu uvoditi u parni kreker radi konverzije u hemikalije. Sirovina za kompleks za aromate generisana putem inicijalne prerade i kondicioniranja prema otelotvorenjima ovde može omogućiti raznim prerađivačima da prestanu sa uvozom nafte punog opsega (FRN).

[0187] Dalje, u nekim otelotvorenjima, pirolitičko ulje generisano u jedinici parnog krekinga može se razdvojiti radi rekuperacije frakcije pirolitičkog benzina, i jedne ili više frakcija teških ugljovodonika, kao što su frakcija pirolitičkog gasnog ulja i frakcija pirolitičkog ložulja. Lakša frakcija pirolitičkog benzina može se uvoditi u jedinicu za aromate, dok se teže frakcije mogu koristiti za formiranje ULSFO, kao što je gore napomenuto.

[0189] Kao što je opisano u odnosu na slike 1-3, sistem za separaciju 3 može biti kao što je ilustrovano na slici 4, uključujući separaciju i toplotnu integraciju. Nakon desalinizacije, sirova nafta 1 se može dalje predgrevati u konvekcijskoj sekciji grejača 500 do proizvoda predgrejane sirove nafte 502. Predgrejana sirova nafta 502 može se uvoditi u separator 504 koji može olakšati separaciju frakcije 160°C- 5 od težih komponenti, rekuperisanih u toku 506.

[0191] Preostala frakcija sirove nafte 160°C+ 506 može se uvesti u pumpu 508, koja proizvodi sirovu frakciju 160°C+ pod pritiskom 510, koja se zatim može uvesti u razmenjivač toplote 512. ISD razmenjivač toplote 512 može predgrevati frakciju sirove nafte 160°C+ 510 naspram vrućih ostataka stripera vodonika 520, proizvodeći frakciju sirove nafte 160°C+ pod pritiskom i predgrejanu 514. Frakcija sirove nafte 160°C+ pod pritiskom i predgrejana 514 se zatim može vratiti u grejač 500, gde se zagreva radi olakšavanja separacije frakcije 160-490°C od teže frakcije 490°C+. Zagrejana frakcija sirove nafte 160°C+ 516 se zatim može uvesti u striper sa vrućim vodonikom 518. U striperu sa vrućim vodonikom 518, frakcija sirove nafte 160°C+ se dalje razdvaja na frakciju 160-490°C 9 i ostatke stripera sa vrućim vodonikom 520, koji sadrže teže ugljovodonike 490°C+. Ostaci stripera sa vrućim vodonikom 520, nakon hlađenja putem indirektne razmene toplote u razmenjivaču toplote 512 naspram frakcije sirove nafte 160°C+ pod pritiskom 510, mogu se ukloniti iz sistema za separaciju 3 kao frakcija 490°C+ 11.

[0192] Striper sa vrućim vodonikom 518 može koristiti napojni tok vodonika 522 kao medijum za stripovanje. Striper sa vrućim vodonikom 518 može raditi tako da obezbedi široku fleksibilnost, na osnovu prirode sirove nafte koja se prerađuje. Proizvod vrha stripera, koji je frakcija 160-490°C 9, može se hladiti, radi rekuperacije vodonika, i usmeriti u međufazne reakcione faze hidroprocesiranja kako je odgovarajuće, i kao što je opisano u odnosu na slike 1-3. Rekuperisani vodonik se može uvoditi u nizvodnu jedinicu za adsorpciju promenom pritiska (PSA) (nije prikazana), nakon tretmana aminom (nije prikazan), radi poboljšanja čistoće vodonika. Proizvod vodonika iz PSA može se komprimovati u kompresoru svežeg vodonika (nije prikazan) radi obezbeđivanja svežeg vodonika za jedan ili više reaktora za hidroprocesiranje (slike 1-3), i kao napojni tok vrućeg vodonika 522.

[0194] Proizvod ostatka stripera sa vrućim vodonikom 520 (kao što je rez 490°C+) sadrži najteža jedinjenja kojima se mora rukovati u sirovoj nafti, uključujući asfaltene, metale i CCR. Prekomerna količina metala, CCR-a i asfaltena u rezidualnoj frakciji sa visokom tačkom ključanja dovodi do brzog prljanja katalizatora i povećanja pada pritiska u reaktorima sa silaznim tokom u fiksnom sloju, ograničavajući i konverziju i dužinu ciklusa rada katalizatora. Nakon hlađenja naspram frakcije sirove nafte 160°C+ pod pritiskom 510, tok 490°C+ 11 se može rekuperisati i prerađivati u hidrokrekeru ostatka sa ebulirajućim slojem i cirkulacijom tečnosti, kao što je opisano na slikama 1-3, zajedno sa bilo kojim dodatnim rafinerijskim tokovima niske vrednosti, kao što su tok pirolitičkog ulja i/ili tok suspenzijskog ulja.

[0196] Podešavanjem količine vodonika 522 koji se uvodi u striper sa vrućim vodonikom 518, kao i radnih uslova stripera sa vrućim vodonikom 518 i grejača 500, tačke reza ugljovodonika se mogu podesiti tako da se laki rez 5 može uvoditi direktno u nizvodni parni kreker, a srednji rez 9 može imati malo ili nimalo štetnih jedinjenja koja bi brzo zaprljala reaktore za kondicioniranje sa fiksnim slojem. Na ovaj način, sistem za separaciju 3 (sa striperom sa vrućim vodonikom 518) može koncentrisati ugljovodonike najteže za preradu u teškom rezu 11 koji se može uvoditi u reaktore sa ebulirajućim slojem koji mogu raditi pri najoštrijim uslovima, čime se čuvaju katalizatori u parnom krekeru i reaktorima za kondicioniranje sa fiksnim slojem.

[0198] [0096] Otelotvorenja ovde obezbeđuju stratešku kombinaciju pripreme sirovine sirove nafte, separacije sirove nafte, kondicioniranja sirove nafte i tehnologije parnog krekinga radi maksimizacije prinosa hemikalija visoke vrednosti. Sekcija za kondicioniranje sirove nafte koristi kombinaciju hidroprocesiranja u fiksnom sloju i cirkulacije tečnosti radi kondicioniranja sirove nafte u pogodnu sirovinu za parni kreker i radi oplemenjivanja rafinerijskih tokova niske vrednosti. Otelotvorenja ovde mogu postići prinos hemikalija u opsegu od 60% do 90% od sirovine celokupne sirove nafte, na primer.

[0200] Nakon desalinizacije, sirova nafta se može razdvojiti na tri reza, uključujući: tok 160°C-; tok 160-490°C; i tok 490°C+. Tok 160°C- ne zahteva oplemenjivanje, i stoga se može direktno usmeriti kao sirovina parnog krekera. Tok 160-490°C se lako obrađuje u sistemu reakcije hidroprocesiranja sa fiksnim slojem, u kojem se sirovina hidroobrađuje i konvertuje u naftu, čineći je idealnom sirovinom za parni kreker.

[0202] Otelotvorenja ovde mogu koristiti jednu ili više reakcija hidroobrade i/ili hidrokrekinga, i integrisani uređaj za separaciju, radi uklanjanja smole (asfaltena) i metala, čime se povećava vreme rada postupka konverzije bez prljanja reaktora. U nekim otelotvorenjima, smola, asfalteni i metali mogu se uvoditi u jedinicu za odloženo koksovanje radi rekuperacije ugljenika koji je sadržan u ovim tokovima.

[0204] Otelotvorenja ovde mogu obezbediti uzvodnu preradu radi prerade celokupne sirove nafte i drugih ugljovodonika širokog opsega ključanja u parnom krekeru, gde se otelotvorenja celokupnih integrisanih postupaka mogu konfigurisati da imaju zajedničko vreme rada. Ovo se može uraditi postojanjem prelaska u slučaju kvara, ili prebacivanjem, sa jednog sistema za kondicioniranje na drugi kako bi se minimizovalo ukupno vreme zastoja sistema tokom regeneracije katalizatora, održavanja ili čišćenja. Dalje, takva otelotvorenja mogu eliminisati potrebu za paralelnim reakcionim linijama ili redundantnim procesnim jedinicama, kako u preradi ugljovodonika srednjeg opsega tako i u preradi ostatka sa visokom tačkom ključanja, za upotrebu tokom regeneracije katalizatora.

[0206] [0100] Dalje, reaktori za hidroobradu i hidrokreking u svakom od prvog i drugog sistema za kondicioniranje mogu se dimenzionisati da imaju vremena rada slična jedinici parnog krekinga. Takve konfiguracije mogu dodatno omogućiti smanjeno vreme zastoja jer se čišćenje, održavanje i regeneracija katalizatora mogu postići odjednom kroz više reakcionih sistema. Bez takvih razmatranja dizajna, operacije mogu imati povećano vreme zastoja dok su reaktori u prvom sistemu za kondicioniranje, na primer, isključeni radi regeneracije katalizatora dok katalizatori u drugom sistemu za kondicioniranje još uvek imaju >50% životnog veka katalizatora.

[0208] Dodatno, izbegavanje povlačenja teških materijala u separacijama na početku procesa može sniziti troškove, i može rezultirati manje složenim šemama toka kao što je ilustrovano i opisano ovde. Dalje, izbegavanje povlačenja može osigurati operabilnost i preradljivost u sistemima za kondicioniranje sirove nafte i parnom krekeru, omogućavajući niže ukupne kapitalne troškove uz postizanje visokog prinosa hemikalija. Kao što je opisano gore, otelotvorenja ovde mogu razdvojiti desalinizovanu sirovu naftu ili druge ugljovodonike širokog opsega ključanja na različite frakcije kako bi se efikasno kondicionirale odgovarajuće frakcije radi formiranja sirovine pogodne za konverziju u parnom krekeru. Zbog širokog spektra sirovina koje se mogu prerađivati prema otelotvorenjima ovde, u zavisnosti od sirovine, katalizatora za kondicioniranje, zapremina reaktora i drugih faktora za dato postrojenje, može biti poželjnije zasnovati specifične tačke reza na osnovu jednog ili više dodatnih svojstava sirovine. Na primer, specifične tačke reza mogu se podesiti na osnovu jednog ili više svojstava ili dodatnih svojstava sirovine sirove nafte, kao što su API gustina, indeks korelacije Rudarskog biroa (BMCI), sadržaj vodonika, sadržaj azota, sadržaj sumpora, viskozitet, mikrougljenični ostatak (MCRT), i/ili ukupni metali, između ostalih svojstava sirovine.

[0210] Različite sirovine korisne u otelotvorenjima ovde, kao što su sirove nafte, desalinizovana ulja, kondenzat, biogena nafta, sintetička sirova nafta, nafta iz škriljaca, teški ugljovodonici, rekonstituisana sirova nafta i ulje dobijeno iz bitumena mogu imati jedno ili više od sledećih svojstava, uključujući: API gustinu između 4 i 60°, BMCI od 20 do 85, sadržaj vodonika od 9,0 do 14,5 tež% (ili 90.000 do 145.000 ppm), sadržaj azota od 0,02 do 0,95 tež% (ili 200 do 9.500 ppm), sadržaj sumpora od 0,009 do 6,0 tež% (ili 90 do 60.000 ppm), viskozitet, na 40°C, od 95 do 5500 centistoksa (cSt), MCRT od 5 do 35 tež%, i/ili mogu imati ukupan sadržaj metala od <1 do 1000 ppm.

[0212] [0103] Inicijalne separacije sirove nafte mogu se sprovoditi i podešavati kako bi laki, srednji i teški rezovi imali specifična svojstva, tako da laki rez može ići u parni kreker bez, ili sa minimalnom, međufaznom preradom. Dalje, srednji i teški rezovi se mogu sprovoditi i podešavati kako bi srednji rez i teški rez imali odgovarajuća i/ili povoljna svojstva sirovine i vrste ugljovodonika tako da budu efektivno i efikasno kondicionirani u reaktorima za kondicioniranje srednjih i teških frakcija.

[0213] BMCI

[0215] U nekim otelotvorenjima, laki rez može imati BMCI manji od 20. U drugim otelotvorenjima, laki rez može imati BMCI manji od 15. U još daljim otelotvorenjima, laki rez može imati BMCI manji od 10 ili čak manji od 5. U nekim otelotvorenjima, srednji rez može imati BMCI manji od 40, kao što je manji od 35, manji od 30 ili manji od 25. U nekim otelotvorenjima, teški rez može imati BMCI veći od 30, kao što je veći od 35, veći od 40, veći od 45, veći od 50 ili veći od 55.

[0217] Shodno tome, u nekim otelotvorenjima, laki rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 90°C do oko 300°C, na primer, može imati BMCI manji od 20; u drugim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 110°C ili do oko 250°C, na primer, laki rez može imati BMCI manji od 10; u još daljim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 130°C ili do oko 220°C, na primer, laki rez može imati BMCI manji od 5. U nekim otelotvorenjima gde laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja ispod oko 160°C, laki rez može imati BMCI manji od 5. Iako BMCI može varirati za različite sirovine na bilo kojoj datoj temperaturi reza, utvrđeno je da nizak BMCI, kao što je manji od 10 ili manji od 5, na primer, poboljšava preradljivost lakih ugljovodonika u jedinici parne pirolize bez potrebe za međufaznom preradom. Laki rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati BMCI manji od 10, na primer, i mogu ciljati BMCI manji od 6 ili manji od 5,5 za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0219] [0106] U nekim otelotvorenjima, srednji rez, uključujući ugljovodonike koji imaju donju tačku ključanja u opsegu od oko 90°C do oko 300°C i gornju tačku ključanja u opsegu od oko 400°C do oko 600°C, može imati BMCI između oko 5 i 50. Na primer, srednji rez može imati BMCI između donje granice od 5, 10, 15, 20 ili 25 do gornje granice od 10, 15, 20, 25, 30, 40 ili 50. Utvrđeno je da je srednji rez koji ima BMCI između 10 i 30, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem relativno umerenih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje srednjeg reza postupaka ovde. Srednji rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati BMCI u opsegu od oko 20 do oko 30, na primer, i mogu ciljati BMCI u opsegu od oko 15 do oko 30 za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0221] U različitim otelotvorenjima, teški rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja veću od oko 300°C, može imati BMCI veći od 30. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 350°C, teški rez može imati BMCI veći od 40. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 400°C, teški rez može imati BMCI veći od 50. U otelotvorenjima gde teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 490°C, teški rez može imati BMCI veći od 55. Utvrđeno je da je teški rez koji ima BMCI veći od oko 40, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem oštrijih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje teškog reza postupaka ovde. Teški rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati BMCI u opsegu od oko 50 do oko 60, na primer, i mogu ciljati BMCI u opsegu od oko 25 do oko 40 za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0222] API

[0224] U nekim otelotvorenjima, laki rez može imati API gustinu veću od 10°. U drugim otelotvorenjima, laki rez može imati API gustinu veću od 15°. U još daljim otelotvorenjima, laki rez može imati API gustinu veću od 20°, veću od 30° ili čak veću od 40°. U nekim otelotvorenjima, srednji rez može imati API gustinu veću od 10° i manju od 40°, kao što je od donje granice od 10°, 15°, 20°, 25° ili 30° do gornje granice od 25°, 30°, 35°, 40°, 45° ili 50°. U nekim otelotvorenjima, teški rez može imati API gustinu manju od 40°, kao što je manja od 35°, manja od 25°, manja od 20°, manja od 15° ili manja od 10°.

[0226] [0109] Shodno tome, u nekim otelotvorenjima, laki rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 300°C, na primer, može imati API gustinu veću od 10°; u drugim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 250°C, na primer, laki rez može imati API gustinu veću od 20°; u još daljim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 220°C, na primer, laki rez može imati API gustinu veću od 40°. U nekim otelotvorenjima gde laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja ispod oko 160°C, laki rez može imati API gustinu veću od 60°. Iako API gustina može varirati za različite sirovine na bilo kojoj datoj temperaturi reza, utvrđeno je da API gustina, kao što je veća od 40°, veća od 50° ili veća od 60°, na primer, poboljšava preradljivost lakih ugljovodonika u jedinici parne pirolize bez potrebe za međufaznom preradom. Laki rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati API gustinu veću od 65°, na primer, i mogu ciljati API gustinu veću od 60° za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0228] U nekim otelotvorenjima, srednji rez, uključujući ugljovodonike koji imaju donju tačku ključanja u opsegu od oko 90°C do oko 300°C i gornju tačku ključanja u opsegu od oko 400°C do oko 600°C, može imati API gustinu između oko 5° i 50°. Na primer, srednji rez može imati API gustinu između donje granice od 5°, 10°, 15°, 20° ili 25° do gornje granice od 10°, 15°, 20°, 25°, 30°, 40° ili 50°. Utvrđeno je da je srednji rez koji ima API gustinu između 20° i 40°, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem relativno umerenih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje srednjeg reza postupaka ovde. Srednji rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati API gustinu u opsegu od oko 30° do oko 35°, na primer, i mogu ciljati API gustinu u opsegu od oko 35° do oko 40° za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0230] U različitim otelotvorenjima, teški rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja veću od oko 300°C, može imati API gustinu manju od oko 40°. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 350°C, teški rez može imati API gustinu manju od oko 20°. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 400°C, teški rez može imati API gustinu manju od oko 10°. U otelotvorenjima gde teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 490°C, teški rez može imati API gustinu manju od 7°, na primer. Utvrđeno je da je teški rez koji ima API gustinu manju od oko 20°, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem oštrijih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje teškog reza postupaka ovde. Teški rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati API gustinu u opsegu od oko 5° do oko 10°, na primer, i mogu ciljati API gustinu u opsegu od oko 10° do oko 20° za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0231] Sadržaj vodonika

[0233] U nekim otelotvorenjima, laki rez može imati sadržaj vodonika veći od 12 tež%. U drugim otelotvorenjima, laki rez može imati sadržaj vodonika veći od 13 tež%. U još daljim otelotvorenjima, laki rez može imati sadržaj vodonika veći od 13,5 tež%, veći od 14 tež% ili čak veći od 15 tež%. U nekim otelotvorenjima, srednji rez može imati sadržaj vodonika veći od 11 tež% i manji od 14 tež%, kao što je od donje granice od 11; 11,5; 12,0; 12,5 ili 13,0 tež% do gornje granice od 12,0; 12,5; 13,0; 13,5; 14,0 ili 14,5 tež%. U nekim otelotvorenjima, teški rez može imati sadržaj vodonika manji od 13 tež%, kao što je manji od 12,5 tež%, manji od 12 tež%, manji od 11,5 tež% ili manji od 11 tež%.

[0235] Shodno tome, u nekim otelotvorenjima, laki rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 300°C, na primer, može imati sadržaj vodonika veći od 13 tež%; u drugim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 250°C, na primer, laki rez može imati sadržaj vodonika veći od 13,5 tež%; u još daljim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 220°C, na primer, laki rez može imati sadržaj vodonika veći od 14,0 tež%. U nekim otelotvorenjima gde laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja ispod oko 160°C, laki rez može imati sadržaj vodonika veći od 14,5 tež%. Iako sadržaj vodonika može varirati za različite sirovine na bilo kojoj datoj temperaturi reza, utvrđeno je da sadržaj vodonika, kao što je veći od 13 tež%, veći od 14 tež% ili veći od 14,5 tež%, na primer, poboljšava preradljivost lakih ugljovodonika u jedinici parne pirolize bez potrebe za međufaznom preradom. Laki rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati sadržaj vodonika veći od 14,5 tež%, na primer, i mogu ciljati sadržaj vodonika veći od 14 tež% za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0237] U nekim otelotvorenjima, srednji rez, uključujući ugljovodonike koji imaju donju tačku ključanja u opsegu od oko 90°C do oko 300°C i gornju tačku ključanja u opsegu od oko 400°C do oko 600°C, može imati sadržaj vodonika između oko 11,5 tež% i 14,5 tež%.

[0238] Utvrđeno je da je srednji rez koji ima sadržaj vodonika između 12 tež% i 13,5 tež%, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem relativno umerenih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje srednjeg reza postupaka ovde. Srednji rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati sadržaj vodonika u opsegu od oko 12,5 tež% do oko 13,5 tež%, na primer, i mogu ciljati sadržaj vodonika u opsegu od oko 13,0 tež% do oko 14,0 tež% za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0240] U različitim otelotvorenjima, teški rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja veću od oko 300°C, može imati sadržaj vodonika manji od oko 13 tež%. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 350°C, teški rez može imati sadržaj vodonika manji od oko 12,5 tež%. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 400°C, teški rez može imati sadržaj vodonika manji od oko 12,0 tež%. U otelotvorenjima gde teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 490°C, teški rez može imati sadržaj vodonika manji od 11 tež%, na primer.

[0241] Utvrđeno je da je teški rez koji ima sadržaj vodonika manji od oko 12 tež%, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem oštrijih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje teškog reza postupaka ovde. Teški rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati sadržaj vodonika u opsegu od oko 10 tež% do oko 11 tež%, na primer, i mogu ciljati sadržaj vodonika u opsegu od oko 11 tež% do oko 12 tež% za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0243] Sadržaj azota

[0245] U nekim otelotvorenjima, laki rez može imati sadržaj azota manji od 100 ppm, kao što je manji od 50 ppm ili manji od 30 ppm. U drugim otelotvorenjima, laki rez može imati sadržaj azota manji od 25 ppm. U još daljim otelotvorenjima, laki rez može imati sadržaj azota manji od 20 ppm, manji od 15 ppm, manji od 10 ppm, manji od 5 ppm, manji od 3 ppm, manji od 1 ppm, ili čak manji od 0,5 ppm. U nekim otelotvorenjima, srednji rez može imati sadržaj azota veći od 1 ppm i manji od 1000 ppm, kao što je od donje granice od 1, 5, 10, 50, 100, 250 ili 500 ppm do gornje granice od 50, 100, 250, 500 ili 1000 ppm. U nekim otelotvorenjima, teški rez može imati sadržaj azota veći od 10 ppm, kao što je veći od 25 ppm, veći od 50 ppm, veći od 100 ppm, veći od 150 ppm, veći od 200 ppm, veći od 250 ppm, veći od 500 ppm, veći od 1000 ppm, veći od 1500 ppm, veći od 2000 ppm ili veći od 2500 ppm.

[0247] [0117] Shodno tome, u nekim otelotvorenjima, laki rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 300°C, na primer, može imati sadržaj azota manji od 0,01 tež%, ili 100 ppm; u drugim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 250°C, na primer, laki rez može imati sadržaj azota manji od 0,001 tež%, ili 10 ppm; u još daljim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 220°C, na primer, laki rez može imati sadržaj azota manji od 0,0001 tež%, ili 1 ppm. U nekim otelotvorenjima gde laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja ispod oko 160°C, laki rez može imati sadržaj azota manji od oko 0,00003 tež%, ili 0,3 ppm. Iako sadržaj azota može varirati za različite sirovine na bilo kojoj datoj temperaturi reza, utvrđeno je da sadržaj azota, kao što je manji od oko 100 ppm, manji od 10 ppm ili manji od 1 ppm, na primer, poboljšava konvertibilnost lakih ugljovodonika u jedinici parne pirolize bez potrebe za međufaznom preradom. Laki rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati sadržaj azota manji od 1 ppm, na primer, i mogu takođe ciljati sadržaj azota manji od 1 ppm za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0249] U nekim otelotvorenjima, srednji rez, uključujući ugljovodonike koji imaju donju tačku ključanja u opsegu od oko 90°C do oko 300°C i gornju tačku ključanja u opsegu od oko 400°C do oko 600°C, može imati sadržaj azota između oko 10 ppm i 250 ppm, na primer. Utvrđeno je da je srednji rez koji ima sadržaj azota između 20 i 250 ppm, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem relativno umerenih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje srednjeg reza postupaka ovde. Srednji rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati sadržaj azota u opsegu od oko 200 do oko 300 ppm, na primer, i mogu ciljati sadržaj azota u opsegu od oko 100 do oko 150 ppm za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0251] [0119] U različitim otelotvorenjima, teški rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja veću od oko 300°C, može imati sadržaj azota veći od oko 0,001 tež%, ili 10 ppm. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 350°C, teški rez može imati sadržaj azota veći od oko 0,005 tež%, ili 50 ppm. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 400°C, teški rez može imati sadržaj azota veći od oko 0,01 tež%, ili 100 ppm. U otelotvorenjima gde teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 490°C, teški rez može imati sadržaj azota veći od 2500 ppm, na primer. Utvrđeno je da je teški rez koji ima sadržaj azota veći od oko 100 ppm, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem oštrijih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje teškog reza postupaka ovde. Teški rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati sadržaj azota u opsegu od oko 2000 do oko 3000 ppm, na primer, i mogu ciljati sadržaj azota u opsegu od oko 1000 do oko 2000 za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0253] Sadržaj sumpora

[0255] U nekim otelotvorenjima, laki rez može imati sadržaj sumpora manji od 10000 ppm, kao što je manji od 5000 ppm ili manji od 1000 ppm. U drugim otelotvorenjima, laki rez može imati sadržaj sumpora manji od 750 ppm. U još daljim otelotvorenjima, laki rez može imati sadržaj sumpora manji od 500 ppm, manji od 250 ppm ili čak manji od 100 ppm. U nekim otelotvorenjima, srednji rez može imati sadržaj sumpora veći od 500 ppm i manji od 10000 ppm, kao što je od donje granice od 500, 750, 1000, 1500, 2000, 2500 ili 5000 ppm do gornje granice od 1000, 2000, 5000, 10000, 15000 ili 20000 ppm. U nekim otelotvorenjima, teški rez može imati sadržaj sumpora veći od 1000 ppm, kao što je veći od 2500 ppm, veći od 5000 ppm, veći od 10000 ppm, veći od 15000 ppm, veći od 20000 ppm, veći od 25000 ppm, veći od 30000 ppm, veći od 35000 ppm, veći od 40000 ppm, veći od 45000 ppm ili veći od 50000 ppm.

[0257] Shodno tome, u nekim otelotvorenjima, laki rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 300°C, na primer, može imati sadržaj sumpora od 1 tež%, ili 10.000 ppm; u drugim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 250°C, na primer, laki rez može imati sadržaj sumpora manji od 0,5 tež%, ili 5.000 ppm; u još daljim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 220°C, na primer, laki rez može imati sadržaj sumpora manji od 0,1 tež%, ili 1.000 ppm. U nekim otelotvorenjima gde laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja ispod oko 160°C, laki rez može imati sadržaj sumpora manji od oko 750 ppm ili manji od 500 ppm. Iako sadržaj sumpora može varirati za različite sirovine na bilo kojoj datoj temperaturi reza, utvrđeno je da sadržaj sumpora, kao što je manji od oko 600 ppm, na primer, poboljšava konvertibilnost lakih ugljovodonika u jedinici parne pirolize bez potrebe za međufaznom preradom. Laki rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati sadržaj sumpora manji od 750 ppm, na primer, i mogu takođe ciljati sadržaj sumpora manji od 500 ppm za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0258] U nekim otelotvorenjima, srednji rez, uključujući ugljovodonike koji imaju donju tačku ključanja u opsegu od oko 90°C do oko 300°C i gornju tačku ključanja u opsegu od oko 400°C do oko 600°C, može imati sadržaj sumpora između oko 1000 ppm i 20000 ppm, na primer. Utvrđeno je da je srednji rez koji ima sadržaj sumpora između 2000 i 15000 ppm, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem relativno umerenih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje srednjeg reza postupaka ovde. Srednji rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati sadržaj sumpora u opsegu od oko 6000 do oko 12000 ppm, na primer, i mogu ciljati sadržaj sumpora u opsegu od oko 5000 do oko 10000 ppm za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0260] U različitim otelotvorenjima, teški rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja veću od oko 300°C, može imati sadržaj sumpora veći od oko 0,1 tež%, ili 1.000 ppm. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 350°C, teški rez može imati sadržaj sumpora veći od oko 0,5 tež%, ili 5.000 ppm. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 400°C, teški rez može imati sadržaj sumpora veći od oko 1 tež%, ili 1.000 ppm U otelotvorenjima gde teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 490°C, teški rez može imati sadržaj sumpora veći od 25000 ppm, na primer. Utvrđeno je da je teški rez koji ima sadržaj sumpora veći od oko 10000 ppm, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem oštrijih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje teškog reza postupaka ovde. Teški rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati sadržaj sumpora u opsegu od oko 30000 do oko 50000 ppm, na primer, i mogu ciljati sadržaj sumpora u opsegu od oko 20000 do oko 30000 za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0262] Viskozitet

[0264] [0124] U nekim otelotvorenjima, laki rez može imati viskozitet, meren na 40°C prema ASTM D445, manji od 10 cSt. U drugim otelotvorenjima, laki rez može imati viskozitet, meren na 40°C, manji od 5 cSt. U još daljim otelotvorenjima, laki rez može imati viskozitet, meren na 40°C, manji od 1 cSt. U nekim otelotvorenjima, teški rez može imati viskozitet, meren na 100°C prema ASTM D445, veći od 10 cSt, kao što je veći od 20 cSt, veći od 350 cSt, veći od 50 cSt, veći od 75 cSt ili veći od 100 cSt. U različitim otelotvorenjima, srednji rez može imati viskozitet između onog kod lakih i teških rezova.

[0266] Shodno tome, u nekim otelotvorenjima, laki rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 300°C, na primer, može imati viskozitet, meren na 40°C, manji od 10 cSt; u drugim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 250°C, na primer, laki rez može imati viskozitet, meren na 40°C, manji od 5 cSt; u još daljim otelotvorenjima, kao što je kada laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja do oko 220°C, na primer, laki rez može imati viskozitet, meren na 40°C, manji od 1 cSt. U nekim otelotvorenjima gde laki rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja ispod oko 160°C, laki rez može imati viskozitet, meren na 40°C, manji od 0,75 cSt. Iako viskozitet može varirati za različite sirovine na bilo kojoj datoj temperaturi reza, utvrđeno je da nizak viskozitet, kao što je manji od 10 cSt, na primer, poboljšava preradljivost lakih ugljovodonika u jedinici parne pirolize bez potrebe za međufaznom preradom. Laki rezovi za Arab Light sirove nafte prerađene prema otelotvorenjima ovde mogu ciljati viskozitet manji od 0,55 cSt, na primer, i mogu ciljati viskozitet manji od 0,6 cSt za Arab Extra Light sirove nafte, na primer.

[0268] U različitim otelotvorenjima, teški rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja veću od oko 300°C, može imati viskozitet, meren na 100°C, veći od 10 cSt. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 350°C, teški rez može imati viskozitet, meren na 100°C, veći od 50 cSt. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 400°C, teški rez može imati viskozitet, meren na 100°C, veći od 100 cSt. U otelotvorenjima gde teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 490°C, teški rez može imati viskozitet veći od 375 cSt, na primer.

[0269] Utvrđeno je da je teški rez koji ima viskozitet veći od oko 40 cSt, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem oštrijih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje teškog reza postupaka ovde.

[0271] MCRT

[0273] [0127] U nekim otelotvorenjima, laki rez može imati samo količine u tragovima, ili nedetektabilne količine, mikrougljeničnog ostatka (MCRT). U nekim otelotvorenjima, srednji rez može imati MCRT manji od 5 tež%, kao što je manji od 3 tež%, manji od 1 tež% ili manji od 0,5 tež%. U nekim otelotvorenjima, teški rez može imati MCRT veći od 0,5 tež%, kao što je veći od 1 tež%, veći od 3 tež%, veći od 5 tež% ili veći od 10 tež%.

[0275] U nekim otelotvorenjima, srednji rez, uključujući ugljovodonike koji imaju donju tačku ključanja u opsegu od oko 90°C do oko 300°C i gornju tačku ključanja u opsegu od oko 400°C do oko 600°C, može imati MCRT između oko 0 tež% (tragovi ili nemerljivo) i 1 tež%. Utvrđeno je da je srednji rez koji ima zanemarljiv MCRT, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem relativno umerenih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje srednjeg reza postupaka ovde.

[0277] U različitim otelotvorenjima, teški rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja veću od oko 300°C, može imati MCRT veći od 0,5 tež%. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 350°C, teški rez može imati MCRT veći od 1 tež%. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 400°C, teški rez može imati MCRT veći od 5 tež%. U otelotvorenjima gde teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 490°C, teški rez može imati MCRT veći od 15 tež%, na primer. Utvrđeno je da je teški rez koji ima MCRT veći od oko 1 tež%, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem oštrijih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje teškog reza postupaka ovde.

[0279] Sadržaj metala

[0281] U nekim otelotvorenjima, laki rez može imati samo količine u tragovima, ili nedetektabilne količine, metala. U nekim otelotvorenjima, srednji rez može imati sadržaj metala do 50 ppm, kao što je manji od 30 ppm, manji od 10 ppm ili manji od 1 ppm. U nekim otelotvorenjima, teški rez može imati sadržaj metala veći od 1 ppm, kao što je veći od 10 ppm, veći od 20 ppm, veći od 35 ppm ili veći od 50 ppm.

[0283] [0131] U nekim otelotvorenjima, srednji rez, uključujući ugljovodonike koji imaju donju tačku ključanja u opsegu od oko 90°C do oko 300°C i gornju tačku ključanja u opsegu od oko 400°C do oko 600°C, može imati sadržaj metala između oko 0 ppm (tragovi ili nemerljivo) i 5 ppm, kao što je od više od 0 ppm do 1 ppm. Utvrđeno je da je srednji rez koji ima zanemarljiv sadržaj metala, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem relativno umerenih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje srednjeg reza postupaka ovde.

[0285] U različitim otelotvorenjima, teški rez, uključujući ugljovodonike koji imaju tačku ključanja veću od oko 300°C, može imati sadržaj metala veći od 1 ppm. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 350°C, teški rez može imati sadržaj metala veći od 10 ppm. Kada teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 400°C, teški rez može imati sadržaj metala veći od 50 ppm. U otelotvorenjima gde teški rez uključuje ugljovodonike koji imaju tačku ključanja iznad oko 490°C, teški rez može imati sadržaj metala veći od 75 ppm, na primer. Utvrđeno je da je teški rez koji ima sadržaj metala veći od oko 10 ppm, na primer, konvertibilan u sirovine za parni kreker korišćenjem oštrijih uslova destruktivne hidrogenizacije u sekciji za kondicioniranje teškog reza postupaka ovde.

[0287] [0133] Kao primer, tok Arab Light sirove nafte može se razdvojiti u inicijalnom koraku separacije kako bi se proizveli željeni laki, srednji i teški rezovi. Ne želeći da budemo vezani teorijom, laki rez može biti frakcija 160°C- pri čemu 5% frakcije ima tačku ključanja ispod 36°C, a 95% frakcije ima tačku ključanja ispod 160°C (samo 5% frakcije bi imalo tačku ključanja iznad 160°C). Laki rez može imati API gustinu od oko 65,5°, može imati BMCI od oko 5,2, može imati sadržaj vodonika od oko 14,8 tež% (ili 148.000 ppm), može imati sadržaj azota manji od 0,00003 tež% (ili 0,3 ppm), može imati sadržaj sumpora od oko 0,0582 tež% (ili 582 ppm), može imati viskozitet, na 40°C, od oko 0,5353 centistoksa (cSt), i može imati samo količine u tragovima MCRT-a i ukupnog sadržaja metala. Srednji rez može biti frakcija od 160°C do 490°C pri čemu 5% frakcije ima tačku ključanja ispod 173°C, a 95% frakcije ima tačku ključanja ispod 474°C (samo 5% frakcije bi imalo tačku ključanja iznad 474°C). Srednji rez može imati API gustinu od oko 33,6°, može imati BMCI od oko 25, može imati sadržaj vodonika od oko 12,83 tež% (ili 128.300 ppm), može imati sadržaj azota manji od 0,0227 tež% (ili 227 ppm), može imati sadržaj sumpora od oko 0,937 tež% (ili 9.370 ppm), može imati viskozitet, na 100°C, od oko 1,58 centistoksa (cSt), može imati MCRT od 0,03 tež%, i može imati samo količine u tragovima ukupnog sadržaja metala. Teški rez može biti frakcija 490°C+ pri čemu 5% frakcije ima tačku ključanja ispod 490°C, a 95% frakcije ima tačku ključanja ispod 735°C (samo 5% frakcije bi imalo tačku ključanja iznad 735°C). Teški rez može imati API gustinu od oko 8,2°, može imati BMCI od oko 55, može imati sadržaj vodonika od oko 10,41 tež% (ili 104.100 ppm), može imati sadržaj azota manji od 0,2638 tež% (ili 2.368 ppm), može imati sadržaj sumpora od oko 3,9668 tež% (ili 39.668 ppm), može imati viskozitet, na 100°C, od oko 394,3 centistoksa (cSt), može imati MCRT od 17,22 tež%, i može imati ukupan sadržaj metala od 79,04 ppm.

[0289] Kao drugi primer, tok Arab Extra Light sirove nafte može se razdvojiti u inicijalnom koraku separacije kako bi se proizveli željeni laki, srednji i teški rezovi. Ne želeći da budemo vezani teorijom, laki rez može biti frakcija 160°C- pri čemu 5% frakcije ima tačku ključanja ispod 54°C, a 95% frakcije ima tačku ključanja ispod 160°C (samo 5% frakcije bi imalo tačku ključanja iznad 160°C). Laki rez može imati API gustinu od oko 62°, može imati BMCI od oko 9,09, može imati sadržaj vodonika od oko 14,53 tež% (ili 145.300 ppm), može imati sadržaj azota manji od 0,00003 tež% (ili 0,3 ppm), može imati sadržaj sumpora od oko 0,0472 tež% (ili 472 ppm), može imati viskozitet, na 40°C, od oko 0,58 centistoksa (cSt), i može imati samo količine u tragovima MCRT-a i ukupnog sadržaja metala. Srednji rez može biti frakcija od 160°C do 490°C pri čemu 5% frakcije ima tačku ključanja ispod 169°C, a 95% frakcije ima tačku ključanja ispod 456°C (samo 5% frakcije bi imalo tačku ključanja iznad 474°C). Srednji rez može imati API gustinu od oko 36,1°, može imati BMCI od oko 21,22, može imati sadržaj vodonika od oko 13,38 tež% (ili 133.800 ppm), može imati sadržaj azota manji od 0,01322 tež% (ili 132,2 ppm), može imati sadržaj sumpora od oko 0,9047 tež% (ili 9.047 ppm), može imati viskozitet, na 100°C, od oko 1,39 centistoksa (cSt), i može imati samo količine u tragovima MCRT-a i ukupnog sadržaja metala. Teški rez može biti frakcija 490°C+ pri čemu 5% frakcije ima tačku ključanja ispod 455°C, a 95% frakcije ima tačku ključanja ispod 735°C (samo 5% frakcije bi imalo tačku ključanja iznad 735°C). Teški rez može imati API gustinu od oko 15,1°, može imati BMCI od oko 33,28, može imati sadržaj vodonika od oko 11,45 tež% (ili 114.500 ppm), može imati sadržaj azota manji od 0,1599 tež% (ili 1.599 ppm), može imati sadržaj sumpora od oko 2,683 tež% (ili 26.830 ppm), može imati viskozitet, na 100°C, od oko 48,79 centistoksa (cSt), može imati MCRT od 9,53 tež%, i može imati ukupan sadržaj metala od 58,45 ppm.

[0291] Iako su različita svojstva opisana u odnosu na Arab Light i Arab Extra Light, gore navedeno bi takođe bilo primenljivo na druge tipove sirove nafte, kao što su desalinizovana ulja, kondenzat, biogena nafta, sintetička sirova nafta, nafta iz škriljaca, teški ugljovodonici, rekonstituisane sirove nafte i ulja dobijena iz bitumena.

[0292] Otelotvorenja ovde predviđaju podešavanje različitih tačaka reza i uslova u reaktoru na osnovu jednog ili više gore navedenih svojstava. Postupci prema otelotvorenjima ovde mogu vršiti analizu naftnih sirovina koje će se koristiti, mereći jedno ili više različitih svojstava ulazne sirovine. Na osnovu jednog ili više svojstava, tačke reza, tipovi katalizatora (za reaktore sa pokretnim slojem), pritisci, temperature, prostorna brzina, brzine uvođenja vodonika i druge promenljive mogu se podesiti kako bi se efektivnije i efikasnije iskoristila konfiguracija reaktora, kako bi se održalo vrhunsko, skoro optimalno ili optimalno kondicioniranje sirovine i različitih rezova u poželjne sirovine za parni kreker.

[0294] Na primer, ebulirajući sloj koji prima teški rez može imati kapacitet za preradu količine ugljovodonika koja ima sadržaj sumpora manji od 40.000 ppm. Ako bi određeni teški rez 490°C+ imao sadržaj sumpora veći od 40.000 ppm, kapacitet ebulirajućeg sloja se može smanjiti. Shodno tome, tačka teškog reza se može smanjiti, na 465°C+ na primer, kako bi sadržaj sumpora bio manji od 40.000 ppm. Dalje, ako određena frakcija srednjeg reza 160°C-490°C ima sadržaj vodonika veći od 14 tež%, na primer, a azot, sumpor, MCRT i ukupni metali su prikladno niski, frakcija lakog reza se može proširiti (sa 160°C- na 190°C-, na primer) kako bi se usmerilo više celokupne sirove nafte direktno u parni kreker.

[0295] Alternativno, ako srednji rez ima manje vodonika, na primer, i/ili sumpor, azot, MCRT i/ili ukupni metali nisu prikladno niski, laki rez se može smanjiti (sa 160°C- na 130°C-, na primer), tako da se dodatni srednji rez može prerađivati u fazama kondicioniranja sa fiksnim slojem.

[0297] Povezano sa svakim od gore navedenih otelotvorenja, kao primer sirovine, Arab Light sirova nafta se može prerađivati radi proizvodnje dovoljne količine lake nafte i drugih sirovina za proizvodnju inkrementalnog etilena u krekeru sa mešanom sirovinom (MFC). Desalinizacija može uključivati pumpanje sirove Arab Light (AL) nafte kroz jedan ili više predgrejačkih razmenjivača, podižući temperaturu sirove nafte, na primer na 140°C, radi maksimizacije efektivnosti desalinizatora. Desalinizator može biti, na primer, dvostepeni sistem za elektrostatičku desalinizaciju, koji može osloboditi sirovu naftu soli, čvrstih materija i vode, koji bi inače izazvali probleme korozije i prljanja u nizvodnoj opremi. Voda i deemulgujuće hemikalije mogu se mešati sa sirovom naftom radi rastvaranja njenih soli u slani rastvor, koji se zatim elektrostatički koalescira i odvaja od ulja. Prva faza može ukloniti skoro svu so iz sirove nafte, a druga faza može ukloniti ostatak soli i dehidrirati sirovu naftu.

[0298] Deo napojne vode desalinizatora (nije prikazano), koji može biti oko 2 vol% na napojni tok sirove nafte, na primer, može se injektirati u hladni napojni tok sirove nafte radi zaštite predgrejačkih razmenjivača sirove nafte od naslaga soli. Tačke injektiranja deemulgatora na usisu i potisu svake pumpe za sirovu naftu sprečavaju formiranje emulzije kako sirova nafta prolazi kroz sistem za predgrevanje.

[0300] Voda korišćena za desalinizaciju (napojna voda desalinizatora, DFW) može biti stripovana kisela voda (nije ilustrovano).6 do 10 vol%, kao što je 8 vol% procenata, DFW na napojni tok sirove nafte može biti potrebno za desalinizaciju. Linija sveže vode (nije prikazana) sa sekvencijalnim kontrolnim ventilom može biti obezbeđena za održavanje pravilne količine DFW u slučaju da količina stripovane kisele vode postane nedovoljna. DFW se može sakupljati u prihvatnom dobošu, pumpati i deliti. Deo razdela, kao što je 2 vol%, može se koristiti za injektiranje u hladnu sirovu naftu, a preostali deo se može koristiti za injektiranje u desalinizator. Ova potonja količina se može predgrejati na do oko 10°C od radne temperature desalinizatora pre injektiranja. Ventil za mešanje može olakšati temeljno mešanje DFW sa efluentnim uljem prve faze. Efluentna voda iz druge faze može se pumpati i kaskadno vraćati u prvu fazu, gde je drugi ventil za mešanje temeljno meša sa predgrejanom sirovom naftom i deemulgujućom hemikalijom. Bogata efluentna voda iz prve faze može se hladiti naspram dolazne DFW, i hladiti naspram vazduha i rashladne vode pre toga.

[0302] Svaka faza desalinizacije može biti opremljena sistemom za pranje mulja radi uklanjanja bilo kojih čvrstih materija koje se mogu nataložiti i nagomilati u posudama desalinizatora. Sistem za pranje mulja može raditi uzimanjem vode iz iste posude i njenim injektiranjem nazad pri višem pritisku radi fluidizacije čvrstih materija i njihovog stavljanja u suspenziju u vodenoj fazi, radi daljeg uklanjanja sa tokom vode.

[0304] Preostala frakcija sirove nafte 160°C+ sakuplja se u taložniku ISD-a, odakle se pumpa pumpama dna ISD-a kroz razmenjivač dna napojnog toka stripera i grejač u striper sa vrućim vodonikom. U striperu sa vrućim vodonikom, frakcija sirove nafte 160°C+ se dalje razdvaja na frakciju 160-490°C i težu frakciju 490°C+ korišćenjem vrućeg vodonika kao medijuma za stripovanje.

[0306] [0143] Frakcije 160-490°C generisane u procesnim šemama mogu se uvoditi u zajedničke ili zasebne sekcije za kondicioniranje sa fiksnim slojem. Svaka sekcija za kondicioniranje sirove nafte sa fiksnim slojem može sadržati do četiri reakcione faze, uključujući reaktore sa ebulirajućim slojem (kao što su LC-FINING reaktori), i reaktore za hidrokreking 2. faze, i reaktor za hidroobradu teškog ulja. Ove četiri reakcione faze mogu raditi unutar jedne, zajedničke petlje cirkulacije reciklovanog gasa. Integracija ovih faza kondicioniranja sirove nafte postiže ključne ciljeve prerade oplemenjivanja rafinerijskih tokova niske vrednosti, eliminisanja potrebe za uvozom FRN-a i obezbeđivanja sirovine za parni kreker za proizvodnju inkrementalnog etilena, uz minimizaciju potrošnje vodonika, investicionih i operativnih troškova.

[0308] U nekim otelotvorenjima, frakcija 490°C+ može se prerađivati u reaktoru sa suspenzijskim ili ebulirajućim slojem. ok 490°C+ sadrži jedinjenja u sirovoj nafti najteža za preradu, uključujući asfaltene, metale i Konradsonov ugljenični ostatak (CCR). U reaktorima sa silaznim tokom u fiksnom sloju, konverzija i dužina ciklusa rada katalizatora su tipično ograničeni sadržajem metala, CCR-a i asfaltena u rezidualnim sirovinama, a što rezultira brzim prljanjem katalizatora i povećanjem pada pritiska. Otelotvorenja ovde mogu koristiti reaktor sa ekspandovanim slojem sa uzlaznim tokom radi prevazilaženja problema pada pritiska i omogućavanja da postupak radi sa neprekidnim tokom tokom dugih perioda pri visokim konverzijama ostatka. Kao takav, tok 490°C+ može se prerađivati u reaktoru sa ebulirajućim slojem i cirkulacijom tečnosti, kao što je LC-FINING tehnologija dostupna od Lummus Technology LLC. Tehnologija reaktora sa suspenzijom može se takođe koristiti za rukovanje još težim rafinerijskim tokovima, kao što je smola iz deasfaltizatora rastvaračem.

[0310] U drugim otelotvorenjima, teška frakcija 490°C+ može se rekuperisati iz efluenta reaktora sa ebulirajućim ili suspenzijskim slojem prve faze, i prerađivati u jedinici za deasfaltizaciju rastvaračem (SDA). Dobijeno deasfaltizovano ulje (DAO) iz SDA jedinice može se prerađivati u reaktorima za kondicioniranje, uključujući, na primer, drugu fazu reakcije sa suspenzijskim ili ebulirajućim slojem. Frakcija smole, ako se želi, može se oplemeniti u mazut sa niskim sadržajem sumpora, usaglašen sa IMO 2020, dodatno povećavajući vrednost proizvoda.

[0312] [0146] SParni krekeri, uključujući komplekse etilena, korisni u otelotvorenjima ovde mogu uključivati različite jedinične operacije. Na primer, kompleks etilena može uključivati kreker, kao što je parni kreker. Druge operacije krekinga se takođe mogu koristiti. Kompleks etilena takođe može uključivati jedinicu za rekuperaciju olefina, jedinicu za ekstrakciju butadiena, jedinicu za MTBE, jedinicu za selektivnu hidrogenizaciju C4, jedinicu za hidroobradu pirolitičkog benzina, jedinicu za ekstrakciju aromata, jedinicu za metatezu i/ili jedinicu za disproporcionisanje, između ostalih korisnih za proizvodnju i rekuperaciju olefina i drugih lakih ugljovodonika. Proizvodi iz kompleksa etilena mogu uključivati, na primer, etilen, propilen, butadien, benzen, MTBE i mešane ksilene, između ostalih.

[0314] U nekim otelotvorenjima, tokovi ugljovodonika koji se krekuju mogu se uvoditi direktno u parni kreker. U drugim otelotvorenjima, tokovi ugljovodonika navedeni gore koji se krekuju mogu se razdvojiti na više frakcija radi zasebne prerade (krekinga, na primer, pri poželjnim temperaturama, pritiscima i vremenima zadržavanja za svaku odgovarajuću frakciju).

[0316] Ugljovodonične sirovine, koje mogu biti jedan ugljovodonik ili smeša ugljovodonika, mogu se uvesti u grejnu zmiju postavljenu u konvekcijskoj sekciji grejača za pirolizu. U grejnoj zmiji, ugljovodonična sirovina se može zagrevati i/ili isparavati putem konvektivne razmene toplote sa izduvnim gasovima.

[0318] Ako se želi, zagrejana ugljovodonična sirovina se zatim može mešati sa parom ili inertnim jedinjenjem, kao što su azot, ugljen-dioksid ili bilo koji drugi neorganski gasovi. Različiti delovi postupka ili dodatni postupci u postrojenju mogu koristiti niskotemperaturnu ili zasićenu paru, dok drugi mogu koristiti visokotemperaturnu pregrejanu paru. Para koja se koristi unutar postupka ili drugde u postrojenju može se zagrevati ili pregrevati putem grejne zmije (nije prikazana) postavljene u konvekcijskoj zoni grejača za pirolizu.

[0320] Zagrejana smeša(e) ugljovodonika se zatim može uvesti u grejnu zmiju, koja može biti postavljena na nižoj visini u grejaču za pirolizu, i stoga na višoj temperaturi, od grejne zmije konvekcijske zone navedene gore. Dobijena pregrejana smeša se zatim može uvesti u jednu ili više zmija postavljenih u radijacionoj zoni grejača za pirolizu, koja radi na temperaturi za delimičnu konverziju, putem termičkog krekinga, smeše ugljovodonika.

[0321] Krekovani proizvod ugljovodonika se zatim može rekuperisati.

[0323] [0151] U nekim otelotvorenjima, višestruki koraci zagrevanja i separacije se mogu koristiti za razdvajanje smeše(a) ugljovodonika koje treba krekovati na dve ili više frakcija ugljovodonika, ako se želi. Ovo će omogućiti optimalan kreking svakog reza, tako da se protok, odnosi pare i ulja, ulazne i izlazne temperature grejača i druge promenljive mogu kontrolisati na poželjnom nivou kako bi se postigli željeni rezultati reakcije, kao što je željeni profil proizvoda uz ograničeno koksovanje u radijacionim zmijama i povezanoj nizvodnoj opremi. Kako se različiti rezovi, u zavisnosti od tačke ključanja ugljovodonika u različitim napojnim tokovima, odvajaju i krekuju, koksovanje u radijacionim zmijama i izmenjivačima na transfer liniji se može kontrolisati. Kao rezultat, dužina ciklusa rada grejača se može povećati na mnogo nedelja, umesto nekoliko sati, uz veću proizvodnju olefina.

[0325] Nakon krekinga u radijacionim zmijama, jedan ili više izmenjivača na transfer liniji se mogu koristiti za veoma brzo hlađenje proizvoda i generisanje pare (super) visokog pritiska. Jedna ili više zmija se mogu kombinovati i povezati na svaki izmenjivač. Izmenjivač(i) mogu biti dvocevni ili višekućišni dobošasti izmenjivač(i).

[0327] Umesto indirektnog hlađenja, direktno naglo hlađenje se takođe može koristiti. Za takve slučajeve, ulje se može injektirati na izlazu radijacione zmije. Nakon naglog hlađenja uljem, naglo hlađenje vodom se takođe može koristiti. Umesto naglog hlađenja uljem, naglo hlađenje samo vodom je takođe prihvatljivo. Nakon naglog hlađenja, proizvodi se šalju u sekciju za rekuperaciju.

[0329] Kao što je opisano gore, otelotvorenja ovde se mogu koristiti za konverziju težih frakcija sirove nafte u hemikalije visoke vrednosti i mogu minimizovati količinu koja se šalje u bazen mazuta, što povećava profitabilnost. Bazen mazuta se takođe može oplemeniti u mazut sa niskim sadržajem sumpora, usaglašen sa IMO 2020, dodatno povećavajući vrednost proizvoda.

Claims

1. Patentni zahtevi

1. Postupak za konverziju celokupne sirove nafte i drugih tokova teških ugljovodonika radi proizvodnje olefina i/ili aromata, pri čemu postupak obuhvata:

separaciju ugljovodonične sirovine (1) u prvom integrisanom uređaju za separaciju (3) na najmanje frakciju sa niskom tačkom ključanja (5), frakciju sa srednjom tačkom ključanja (9) i rezidualnu frakciju sa visokom tačkom ključanja (11);

hidrokreking rezidualne frakcije sa visokom tačkom ključanja (11) u prvoj jedinici za kondicioniranje ostatka (17A), koja obuhvata sistem za hidrokreking ostatka, radi proizvodnje prvog efluenta hidrokrekinga (19A);

deasfaltizaciju rastvaračem (37) dela prvog efluenta hidrokrekinga (19A) radi rekuperacije smole (41) i frakcije deasfaltizovanog ulja (39);

hidrokreking frakcije deasfaltizovanog ulja (39) i pirolitičkog ulja (15) u drugoj jedinici za kondicioniranje ostatka (17B), koja obuhvata sistem za hidrokreking ostatka, radi proizvodnje drugog efluenta hidrokrekinga (19B);

separaciju prvog efluenta hidrokrekinga (19A) i drugog efluenta hidrokrekinga (19B) u drugom integrisanom uređaju za separaciju (21) radi proizvodnje rezidualne frakcije (23) i delimično kondicionirane frakcije (29);

destruktivnu hidrogenizaciju frakcije sa srednjom tačkom ključanja (9) i delimično kondicionirane frakcije (29) u drugoj jedinici za kondicioniranje (31) radi proizvodnje napojnog toka za parni kreker (33); i

uvođenje napojnog toka za parni kreker (33) i frakcije sa niskom tačkom ključanja (5) u parni kreker (7) radi konverzije ugljovodonika u njima u jedan ili više lakih olefina (13) i pirolitičko ulje (15).

2. Postupak za konverziju celokupne sirove nafte i drugih tokova teških ugljovodonika radi proizvodnje olefina i/ili aromata, pri čemu postupak obuhvata:

hidrokreking rezidualne frakcije sa visokom tačkom ključanja (11) i pirolitičkog ulja (15) u prvoj jedinici za kondicioniranje (17), koja obuhvata sistem za hidrokreking ostatka, radi proizvodnje efluenta hidrokrekinga (19);

separaciju efluenta hidrokrekinga (19) u drugom integrisanom uređaju za separaciju (21) radi proizvodnje rezidualne frakcije (23) i delimično kondicionirane frakcije (29); hidrodesulfurizaciju (25) rezidualne frakcije (23) radi proizvodnje frakcije dizela sa ultra niskim sadržajem sumpora (27);

destruktivnu hidrogenizaciju frakcije sa srednjom tačkom ključanja u trećoj jedinici za kondicioniranje (45) radi proizvodnje efluenta treće jedinice za kondicioniranje (47); separaciju efluenta treće jedinice za kondicioniranje (47) u trećem integrisanom uređaju za separaciju (55) na kondicioniranu frakciju sa niskom tačkom ključanja (57), kondicioniranu frakciju sa srednjom tačkom ključanja (59) i frakciju sa visokom tačkom ključanja (61); destruktivnu hidrogenizaciju delimično kondicionirane frakcije (29), frakcije sa visokom tačkom ključanja (61) i frakcije dizela (65) u četvrtoj jedinici za kondicioniranje (63) radi proizvodnje efluenta četvrte jedinice za kondicioniranje (65);

separaciju efluenta četvrte jedinice za kondicioniranje (65) u četvrtom integrisanom uređaju za separaciju (67) na laku kondicioniranu frakciju (69) i frakciju dizela (65); i

uvođenje kondicionirane frakcije sa srednjom tačkom ključanja (59), lake kondicionirane frakcije (69), frakcije sa niskom tačkom ključanja (5) i kondicionirane frakcije sa niskom tačkom ključanja (57) u parni kreker (7) radi konverzije ugljovodonika u njima u jedan ili više lakih olefina (13) i pirolitičko ulje (15).

3. Postupak prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, pri čemu frakcija sa niskom tačkom ključanja (5) ima dva ili više od sledećih svojstava:

temperaturu tačke ključanja od 95% u opsegu od oko 130°C do oko 200°C;

sadržaj vodonika od najmanje 14 tež%;

BMCI manji od 5;

API gustinu veću od 40°;

sadržaj sumpora manji od 1000 ppm;

sadržaj azota manji od 10 ppm;

viskozitet, meren na 40°C, manji od 1 cSt;

manje od 1 tež% MCRT; i

manje od 1 ppm ukupnih metala.

4. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 1-3, pri čemu frakcija sa srednjom tačkom ključanja (9) ima dva ili više od sledećih svojstava:

temperaturu tačke ključanja od 5% u opsegu od oko 130°C do oko 200°C;

temperaturu tačke ključanja od 95% u opsegu od oko 400°C do oko 600°C;

sadržaj vodonika u opsegu od oko 12 tež% do oko 14 tež%;

BMCI u opsegu od oko 5 do manje od 50;

API gustinu u opsegu od oko 10° do oko 40°;

sadržaj sumpora u opsegu od oko 1000 ppm do oko 10000 ppm;

sadržaj azota u opsegu od oko 1 ppm do oko 100 ppm;

viskozitet, meren na 40°C, veći od 1 cSt;

manje od 5 tež% MCRT; i

manje od 50 ppm ukupnih metala.

5. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 1-4, pri čemu rezidualna frakcija sa visokom tačkom ključanja (11) ima dva ili više od sledećih svojstava:

temperaturu tačke ključanja od 5% u opsegu od oko 400°C do oko 600°C;

sadržaj vodonika manji od 12 tež%;

BMCI veći od 50;

API gustinu manju od 10°;

sadržaj sumpora veći od 10000 ppm;

sadržaj azota veći od 100 ppm;

viskozitet, meren na 100°C, veći od 100 cSt;

više od 5 tež% MCRT; i

više od 50 ppm ukupnih metala.

6. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 1, 3-5 kada su zavisni od patentnog zahteva 1, pri čemu: drugi efluent hidrokrekinga (19B) ima temperaturu tačke ključanja od 95% u opsegu od oko 400°C do oko 560°C.

7. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 i 3-6 kada su zavisni od patentnog zahteva 1, pri čemu rezidualna frakcija sa visokom tačkom ključanja (11) ima temperaturu tačke ključanja od 5% veću od oko 545°C.

8. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 i 3-7 kada su zavisni od patentnog zahteva 1, pri čemu destruktivna hidrogenizacija frakcije sa srednjom tačkom ključanja (9) i destruktivna hidrogenizacija delimično kondicionirane frakcije (29) obuhvata destruktivnu

hidrogenizaciju frakcije sa srednjom tačkom ključanja (9) i delimično kondicionirane frakcije (29) u zajedničkoj jedinici za destruktivnu hidrogenizaciju (31).

9. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 i 3-8 kada su zavisni od patentnog zahteva 1, pri čemu destruktivna hidrogenizacija frakcije sa srednjom tačkom ključanja (9) i delimično kondicionirane frakcije (29) obuhvata:

destruktivnu hidrogenizaciju frakcije sa srednjom tačkom ključanja (9) u prvoj jedinici za destruktivnu hidrogenizaciju radi formiranja prvog efluenta;

destruktivnu hidrogenizaciju delimično kondicionirane frakcije (29) u drugoj jedinici za destruktivnu hidrogenizaciju radi formiranja drugog efluenta; i

kombinovanje prvog i drugog efluenta iz prve i druge jedinice za destruktivnu hidrogenizaciju.

10. Postupak prema patentnom zahtevu 9, koji dalje obuhvata destruktivnu hidrogenizaciju delimično kondicionirane frakcije (29) u prvoj jedinici za destruktivnu hidrogenizaciju tokom vremenskog perioda kada se zamenjuje katalizator u drugoj jedinici za destruktivnu hidrogenizaciju.

11. Postupak prema patentnom zahtevu 1, pri čemu je ukupna proizvodnja hemikalija od ugljovodonične sirovine (1) u opsegu od 60 tež% do 85 tež%, na osnovu ukupne količine proizvedenih olefina u poređenju sa ukupnom brzinom uvođenja sirovine.

12. Postupak prema patentnom zahtevu 1, pri čemu sistem za hidrokreking ostatka obuhvata reaktor sa suspenzijskim slojem ili reaktor sa ebulirajućim slojem.

13. Postupak prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, pri čemu separacija ugljovodonične sirovine (1) obuhvata:

uvođenje celokupne sirove nafte (1) u grejač (500), proizvodeći predgrejanu ugljovodoničnu sirovinu (502);

separaciju predgrejane ugljovodonične sirovine (502) u separatoru (504) na frakciju sa niskom tačkom ključanja (5) i međufrakciju (506);

uvođenje međufrakcije (506) nazad u grejač (500), proizvodeći zagrejanu međufrakciju (516);

uvođenje toka vodonika (522) u striper sa vrućim vodonikom (518);

separaciju zagrejane međufrakcije (516) u striperu sa vrućim vodonikom (518) na frakciju sa srednjom tačkom ključanja (9) i frakciju dna stripera sa vrućim vodonikom (520); i hlađenje frakcije dna stripera sa vrućim vodonikom (520) putem indirektne razmene toplote naspram međufrakcije (506) proizvodeći rezidualnu frakciju sa visokom tačkom ključanja (11).