RS71404A - 1-fenil-2-heteroaril supstituisani derivati benzimidazola, njihova primena za dobijanje lekova kao i farmaceutskih preparata koji sadrže ove derivate - Google Patents

Abstract

Opisani su novi derivati benzimidazola, njihovo dobijanje i njihova primena za proizvodnju lekova za lečenje i profilaksu oboljenja koja su asocirana sa aktiviranjem mikroglia, i T-ćelijski posredovanim imunološkim oboljenjima, kao i farmaceutski preparati, koji sadrže ove nove derivate benzimidazola.

Description

l-Fenil-2-heteroaril supstituisani derivati benzimidazola,

njihova primena za dobijanje lekova kao i farmaceutskih

preparata koji sadrže ove derivate

Pronalazak se odnosi na nove derivate benzimidazola, njihovo dobijanje i njihovu primenu za dobijanje lekova za lečenje i profilaksu oboljenja koja su asocirana aktivacijom mikroglia, i T- ćelijama posredovanim imunoloških oboljenja, kao i farmaceutske preparate, koji sadrže ove nove derivate benzimidazola.

Imuni sistem obuhvata mnoštvo ćelija i kompleksa tkiva, koji u glavnom medjusobno komunicviraju preko rastorljivih faktora. Poznato je da mnoga imunološka oboljenja bivaju izazvana debalansom imunofaktora, kao na primer citokina (Mosmann, and Coffman., Ann. Rev. Immunol. 7 : 145 - 173 (1989 Street and Mosmann, FASEB J. 5:171 - 177 (1991); Lucey et al., Clin. Microbiol. Rev. 4: 532 - 562 (1996); Povvrie and Coffman, Trends Pharmacol. Sci. 14:164 - 168 (1993); Singh et ali., Immunolog. Res., 20: 164- 168 (1999)). Tako postoji na primer mnoštvo naznaka na ulogu interferona gama i interleukina 12 u patogenezi autoimunih oboljenja. Posebno treba navesti oboljenja koja su karakterisana T- ćelijama posredovanom inflamatornom reakcijom, kao multipla skleroza, dijabetes, hronična inflamatorna crevna oboljenja (Inflamatorv Bowel Diseases). Fagocitarne ćelije produkuju citokin interleukin 12 (IL 12), kao makrofage/monociti, dendriti, B - ćelije, i druge anntigen-prezentujuće ćelije (APC) i deluju kako na funkciju prirodnih ćelija ubica (NK-ćelije) tako i na one T - limfocita. IL 12 može u oba tipa ćelija da potstakne produkciju Interferona gama (IFNy). T - limfocite možemo grubo podeliti u dve kategorije koje su karakterisane odredjenim povrđinskim antigenima (CD4 i CD8):CD4 - pozitivne T - ćelije (pomoćnici-T- ćelije) i CD8 - pozitivne T - ćelije (citotoksične T - ćelije). CD4 - ćelije se mogu opet podeliti u T - pomoćnike - ćelije 1 (Th 1) i u T - pomoćnike - ćelije 2 (Th2). Specijalno Thl posredovani imuni odgovori su asocirani sa patogenezom mnogobrojnih imunooboljenja, specijalno autoimunih oboljenja, kao na primer:Tip 1 insulin-zavisni dijabetes melitus (IDDM), multipla skleroza, alergijski kontaktekcem, psorijaza, reumatoidni artritis, hronična inflamatorna zapaljenja creva ("Inflammatorv Bowel diseases"-Morbus Crohn, Colitis ulcerosa), lupus - oboljenja i druge kolagenoze kao i akutne reakcije odbacivanja u alotransplantaciji ("Host - versus - Graft"- odbacivanje alotransplantata,

„Graft - versus - host Disease")

O interleukinu 12 je poznato da igra kritičnu ulogu u regulaciji Thl - odgovora. U ovim ćelijama interleukin 12 indukuje produkciju uglavnom IL - 2, IFNy, TNFa i TNFp (Mosmann and Sad, Immunol. Today 17 : 138 -146 (1996) ; Gately et al. Annu. Rev. Immunol. 16 : 495 - 521

(1998)). Specijalno IFNy je potentni posrednik dejstva IL - 12. Hiperprodukcija interferona gama može na primer da bude odgovorna za MHC II (Major Histocompatibility Complex) asocirana autoimuna oboljenja. Dodatno postoji dovoljno očiglednosti što se tiče patološke uloge interferona gama u alergijskim oboljenjima kao i sarkodioze i psorijaze.(Billiau A., Adv. Immunol., 62: 61 - 130 (1996); Basham et al. J. Immunol. L30 : 1492 - 1494 (1983); Hu et al., Immunology, 98: 379 - 385 (1999); Seery JP., Arthritis Res., 2: 437 - 440 (2000)). Osim toga su IL - 12 i IL - 12/IL - 18 indukovani IFNy iz NK - ćelija bitni sudeonici u patomehanizmu zapaljenskih reakcija koje nisu posredovane T - ćelijama (na primer "Toxik Shock Svndrome", endotoxinemija, sepsa i septični šok, ARDS, "first dose response" kod terapije na antitela na primer OKT3 - davanja kod alotransplantacije) (Kum et al., Infekt. Immun. 69: 7544 - 7549 (2001); Arad et al., J Leukoc. Biol. 69_: 921 - 927 (2001); Hultgren et al., Arthritis Res. 3: 41 - 47 (2001); Arndt et al., Am. J. Respir.Cell. Moll.Biol. 22: 708 - 713 (2000); Grohmann et al., J. Immunol. 164; 4197 - 4203 (2000); Muraille et al, Int. Immunol. 11:1403 - 1410 (1999)). IL - 12 igra takodje ulogu u za sada nejasnim patomehanizmima (na primer eklampsija) (Hayakawa et al., J. Reprod. Immunol. 47: 121 - 138 (2000); Daniel et al., Am. J. Reprod. Immunol. 39: 376 - 380 (1998)).

Pored interleukina i IFNy i drugim citokinima se pripisuje uloga u patogenezi imunih oboljenja i sistemskim zapaljenskim reakcijama, kao na primer TNFa. TNFa ima značajnu patološku ulogu kod ifekcionih oboljenja (kao na primer sepsa, ,,toxik shock svndrome" (Tracey et al., Nature 330: 662 - 664 (1987); Basger et al., Circ. Shock, 27: 51 - 61

(1989); Hinshaw et al., Circ. Shock, 30 : 279 - 292 (1990); Wage A., Lancet, 351: 603 (1998); Cohen et al., Lancet, 351: 1731 (1998) ), ali i brojnih drugih imunopsredovanih oboljenja.

Za lečenje oboljenja posredovanih IL - 12 i za suzbijanje akutnih sindroma ovih oboljenja često se upotrebljavaju kortikosteroidi, čija sporedna dejstva pri dugotrajnoj upotrebi često vode do prekidanja lečenja.

Aktiviranje mikroglia predstavlja centralni korak u zapaljenskom dogadjanju od gotovo svih degenerativnih oboljenja centralnog nervnog sistema. Mikroglie mogu da ostanu u aktiviranom stanju u toku dužeg vremenskog perioda, tako što proizvode i sekretuju različite faktore zapaljenja, na primer reaktivne kiseonik/azot - intermedijate, proteaze, citokine, komplement - faktore i neurotoksine. Ovo opet izazivaju neuronalne disfunkcije i degeneracije. Aktiviranje mikroglia može da otpočne različitim stimulatorima, kao na primer A(3 - peptidom ((3 - Amiloid, Araujo, D.M. and Cotman, C.M., Brain Res. 569: 141 - 145

(1992)), prion - proteinom, citokinom ili drugim fragmentima ćelija (Combs, C. K. et al., J. Neurosci. 19: 928 - 939 (1999); Wood, P. L., Neuroinflammation: Mechanismus and Menagement, Humana Press

(1998).

Benzimidazoli, koji posle stimulacije sa A(3 - peptidom suzbijaju aktiviranje mikroglia, opisani su u WO 01/51773. Iz toga je takodje poznato, da se benzimidazoli, koji suzbijaju aktiviranje mikroglia, upotrbljavaju za lečenje neuroinflamatornih oboljenja, kao AIDS - demencije, amiotrfne lateralne skleroze, Krojcfeld - Jakobsove bolesti, Daunovog sindroma, difuzne Lewy Bodi bolesti, Hantingtonove bolesti leukocefalopatije, multiple skleroze, Parkinsonove bolesti, Piksove bolesti, Alchajmerive bolesti, šloga, temporarne Lob - epilepsije i tumora.

EP 0 104 727 Al opisuje derivate benzimidazola koji u položaju 1 nisu supstituisani a u položaju 2 imaju jednu alkil grupu. Supstituenti na benzolovom prstenu derivata su izmedju ostalih Piridiloksi-,Piridilalkil-, Piridilalkiloksi- Piridiloksialkandiil- ostatci.

U W0 01/21634 Al opisani su dalje derivati benzimidazola koji mogu biti supstituisani u položaju 1 alkandiilamidogrupom, u položaju 2 izmedju ostalog fenil- ili heteroaril-ostatkom a na aneliranom benzolovom prstenu izmedju ostalog najmanje sa jednim supstituisanim alkoksi-, alkilamino-, alkilsulfonil- i alkilsulfoksid- ostatkom. Navodi se da ove supstance mogu da se upotrebe za mnoštvo mogućih indikacija kao aktivna supstanca u pripremama za lekove.

U USA - 5,552,426 navedeni su supstituisani derivati benzimidazola, koji u položaji 1 izmedju ostalog imaju fenil- ili naftilostatak a u položaju 2 jedan fenil- ili heterociklični ostatak. Anelirani benzolov prsten bennzimidazola supstituisan je prvenstveno nekim alkoksi- aminoalkoksi-ostatkom. Jedinjenjima ove vrste pripisuje se delotvornost protiv oboljenja koja se zasnivaju na neurotoksicitetu asociranom sa nekim (3 - amiloid - peptidom.

U WO 97/12613 Al opisana su različita sredstva koja suzbijaju zapaljenja i sprečavaju arteriosklerozu. Navode se na primer kao aktivne supstance, derivati benimidazola, koji su u položaju 1 supstituisani fenil-ili supstituisanim fenilostatkom a u položaju 2 alkoksi ostat-kom. Supstituenti na benzolovom prstenu jedinjenja aktivne supstance mogu da budu izmedju ostalog alkil-, nitro-, halogeno-, alkoksi-, amino-,

estar-, amid-, alkandiilalkoksi- i alkandiilamino ostatci.

U EP 0 520 200 A2 navedeni su derivati benzimidazola koji u položaju 1 imaju supstituisane aril ostatke a u položaju 2 jednostruko, dvostruko ili nesupstituisane amin ogrupe. Benzolov prsten osnovnog skeleta benzimidazola može da bude supstituisan sa halogenom, trifluormetilom i/ili cijanom. Ova jedinjenja služe za lečenje oboljenja koja su povezana sa pojačanim aktiviranjem Ca - kanala.

U WO 97/33873 Al navedeni su takodje derivati benzimidazola koji se upotrebljavaju za lečenje cistitisa. Ova jedinjenja mogu da imaju u položaju 1 izmedju ostalog fenil-, naftil- i nezasićene heterociklične ostatke. U položaju 2 derivati mogu biti supstituisani sa alkoksi-, fenilalkoksi-, naftilalkoksi-, heterociklalkoksi- ili nezasićenim heterociklalkoksi ostatcima. Benzolov prsten osnovnog skeleta derivata može da bude supstituisan sa nitro-, alkanoil-, amino-, alkil-, alkoksi-, cikloalkil-, heterocikl-, nezasićenim heterocikl-, halogen-, alkiltio-, hidroksialkilidenil-, hidroksialkilidenilamino-, aminoalkilidenil-, aminoalkoksi-, hidroksialkil-, heterociklalkoksi-, aminoalkilidenil- ili trifluormetil ostatcima.

U EP 0 531 883 Al navedeni su kondenzovani petočlani heterocikli, na primer supstituisani derivati benzimidazola, pri čemu su ova jedinjenja prema opštem opisu jedinjenja u položaju 1 supstituisana prvenstveno jednimsupstituisanim alkil ostatkom a u položaju 2 na primer jednim O-alkandiil-, S-alkandiil-, NH-alkandiil-, N(alkil)-alkandiil-, SO-alkandiil-ili S02-alkandiil ostatkom. Opisana jedinjenja treba da poseduju antitrobično dejstvo.

Za moguću terapiju neuroinflamacije opisani su do sada ne-steroidni supresori zapaljenja (COX II Inhibitori) [Mc Geer, P.L., Roger,Neurology,42, 447 - 449 (1992), Rogers, J., Kirby, L.C., Hempelman, S.R., Berry, D.L., Mc Geer, P.L., Kaszniak, A.W., Zalinski, J., Cofield, M., Mansukhani, L., Wilson, P., Kogan, F.,Neurology,43, 1609 - 1611, Andersen, K., Launer, L.J., Ott, A., Hoes, A.W., Breteler, M.M.B., Hofman, A.,Neurology,45, 1441 - 1445 (1995), Breitner, J.C.S., Gau, B.A., Welsh, K.A., Plassman, B.L., McDonald, W.M., Helms, M.J., Anthony, J.C.,Neurology,44, 227 - 232 (1994), The Canadian Study of Health and Aging,Neurology,44, 2073 - 2079 (1994)], Cvtokin-Modulatoren [McGeer, P.L., McGeer, E.G.,Brein Res. Rev.,21: 195 - 218 (1995), McGeer, E.G., McGeer, P.L.,CNS Drugs,7, 214 - 228

(1997), Barone, F.C. and Feuerstein, G.Z,J. Cerebral Blood Flow and Metabolism,19, 819 - 834 (1999)] i komplement-kaskadni inhibitori [Chen, S.,Frederikson, R.C.A., and Brunden, K.R.,Neurobiol. Aging

(1996) McGeer, E.G., McGeer, P.L,Drugs,55: 739 - 746 (1998)].

Ona , za terapiju imunoloških oboljenja, poznata jedinjenja, kao na primer steroidi, deluju često na više faktora u imunom sistemu i izazivaju time brojna sporedna dejstva. Zbog toga postoji zadatak da se na raspolaganje stave supstance, koje bi na osnovu svoje mikroglia aktivnosti suzbijale aktivnost citokina bez izazivanja značajnih toksičnih sporednih dejstava.

Problem se rešava orginalnim derivatima benzimidazola prema zahtevu 1, dalje primenom derivata benzimidazola prema pronalasku za dobijanje leka za prekidanje produkcije IL 12 i INFy u ćelijama moncitarnog porekla odnosno T - ćelijama i NK - ćelijama.

Na osnovu svoje sposobnosti da prekinu produkciju IL 12 i TNFa u monocitima/makrofagama/dendritima i produkciju IFNy u T - ćelijama i NK -ćelijama, mikroglia-inhibitori su podesni za lečenje brojnih oboljenja, koja se izazvaju pojačanom produkcijom citokina, kao na primer TNFa,P,IFNy, IL - 2 i IL 12, kao inflamatorna oboljenja , koja se ne zasnivaju na neuroinflamaciji, autoimunih oboljenja, alergijskih i infekcionih oboljenja, toksinom indukovanih oboljenja, farmakološki izazvanih zapaljenskih reakscija kao i patofiziološki relevantnih zapaljenskih reakcija za sada nejasne geneze.

Derivati benzimidazola prema pronalasku imaju sledeću opštu strukturnu formulu I :

U njoj su:

R<1>fenil grupa, koja je u datom slučaju medjusobno nezavisno supstituisana sa do tri sledeća supstituenta:

F, Cl, Br, J

OH, OR<4>, OCOR<4>

SR<4>, SOR<4>, so2r<4>,

R<4>,

NH2, NHR<4>, NR<4>R<4>

ili dva susedna supstituentana R1čine zajedno jednu

-O-CH2-O-, -0-CH2-CH2-0- ili -CH2-CH2-CH2- grupu,

Rmonociklična ili biciklična 5 - 10-članu heteroarilgrupa sa

1 - 2 heteroatoma izabranih od N, S i O, koja je u datom

slučaju supstituisana medjusobno nezavisno sa do dva od sledećih supstituenata:

F, Cl, Br, J

OH, OR<4>, OCOR<4>

COR<4>

SR<4>, SOR<4>, S02R<4>,

R<4>,

ili dva susedna supstituenta naRčine zajedno jednu -O-CH2-O-, -0-CH2-CH2-0- ili -CH2-CH2-CH2- grupu,

R<3>H, OH ili 0-C,_6-alkil,

R<4>iR<4>'medjusobno nezavisno Ci.4-perfluoralkil ili C].6-alkil

AC2-6-alkilengrupa, koja je u datom slučaju supstituisana sa =0, OH, 0-d.3-alkil, NH2, NH-C,.3-alkil, NH-C,.3-alkanoil, N(C,_3-alkil)2i N(Ci.3-alkil)(C,.3-alkanoil)

BCOOH, CONH2, CONHNH2, CONHR5, CONR<5>R<5>',

svaka vezana na ugljenikov atom grupe A,

R<5>iR<5>medjusobno nezavisno ostatak, izabraniz grupe koja obuhvata C].5-alkil, C2.6-alkenil, C2.6-alkinil pri čemu jedan ugljenikov atom može da bude zamenjen sa O, S, SO, S02, NH, N-Ci.3-alkilom ili N-C-i.3-alkanoilom, dalje (Co.3-alkendiil-C3.7-cikloalkil), pri čemu u petočlanom cikloalkil-prstenu jedan član prstena može da bude prsten-N ili prsten-0 a u šestočlanom ili sedmočlanom cikloalkil-prstenu jedan ili dva člana prstena mogu da budu svaki N-atom

prstena i/ili O-atom prstena, pri čemu N-atomi prstena mogu

biti supstituisani u datom slučaju sa Ci_3-alkilom ili C1.3-alkanoilom, kao i dalje (Co-3-alkandiil-fenil) i (C0.3-alkandiil-heteroaril), pri čemu je heteroaril grupa peto- ili šestočlana i sadrži jedan ili dva hcteroatoma, izabranih iz grupe koja obuhvata N, S i O, pri čemu svi prethodno navedeni alkil- i cikloalkil ostatci u datom slučaju mogu biti supstituisani sa do dva ostatka izabrana iz grupe koja obuhvata CF3, C2F2, OH, O-C^-alkil, NH2, NH-C^-alkil, NH-C,.3-alkanoil, N(C,.3-alkil)2, N(Ci.3-alkil)(Ci_3-alkanoil), COOH, CONH2i COO-Ci_3-alkil, i sve prethodno navedene fenil- i heteroaril grupe mogu biti supstituisane sa do dva ostatka izabrana iz grupe koja obuhvata F, Cl, Br, CH3, C2H5, OH, OCH3, OC2H5, N02, N(CH3)2CF3, C2F5,

i S02NH2

ili R<5>i R<5>čine zajedno sa N-atomom peto- do sedmočlani heterociklični prsten koji može da sadrži dalji N- ili O- ili S-atomi koji može biti supstituisan sa Ci.4-alkilom, (C0-2-alkandiil-Ci.4-alkoksi), C].4-alkoksikarbonilom, amino-karbonilom ili fenilom

kao i njene optičke ili geometrijske izomere ili tautomerne oblike ili farmaceutski primenljive soli

pri čemu su sledeća jedinjenja isključena: 6-[[l-Fenil-2-(piridin-4-il)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

6-[[l-Fenil-2-(benzotien-2-il)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

Predpostavljaju se jedinjenja u kojima je:

R<1>fenil grupa koja u datom slučaju može da bude nezavisno jedan od drugog supstituisana sa do dva sledća supstituenta:

F, Cl,

OH, OR<4>, OCOR<4>

SR<4>

R<4>ili

dva susedna supstituenta naR<l>čine -0-CH2-0- ili CH2-CH2-CH2-grupu.

Prednost imaju takodje derivati benzimidazola kod kojih je

R<2>monociklična 5-6 člana heteroarilgrupa sa 1 - 2 heteroatoma izabranih iz grupe koja obuhvata N, S iO koji su u datom slučaju nezavisno supstituisani sa do dva od slede-ćih supstituenata:

F, Cl,

OR<4>, OCOR<4>

SR<4>, SOR<4>, S02R<4>,

R<4>, ili

dva susedna supstituenta naRčine zajedno jednu

-0-CH2-0- ili -CH2-CH2-CH2- grupu.

Prednost imaju takodje derivati benzimidazola kod kojih jeR<3>H

Prednost imaju takodje derivati benzimidazola kod kojih su

R<4>iR<4>'medjusobno nezavisno Ci.2-perfluoralkil, Ci_4-alkil Prednost imaju takodje derivati benzimidazola kod kojih su

R<5>i R5'medjusobno nezavisno Ci_6-alkil, pri čemu jedan ugljenikov atom može biti zamenjen sa O, S, SO, S02, C3.5-cikloalkil-Co-3-alkilen, pri čemu u petočlanom cikloalkilprstenu jedan član prstena može da bude jedan N ili jedan O pri čemu je u datom slučaju jedan azot prstena supstituisan sa Ci-3-alkilom ili Ci_3-alkanoilom,

Co-2-alkilen-(5-6 člani heteroaril sa 1-2 heteroatoma izN, S i

O)

pri čemu svi prethodno navedeni alkil i cikloalkil ostatci mo-gu biti supstituisani sa CF3, OH, NH2, NH-Ci_3-alkil, NHC,.3-alkanoil, N(C,.3alkil)2, N(Ci.3alkil)(Ci.3alkan-

oil), COOH, CONH2, i sve prethodno navedenie heteroarilgrupe mogu biti supstituisane sa jednim ili dva supstituenta iz grupe sastavljene od F, CL, CH3, C2H5, OCH3, OC2H5, CF3, C2F5

ili R<5>i R<5>zajedno sa atomom azota čine 5-7 člani heterocikl koji može da sadrži dalji atom kiseonika, azota ili sum-pora i biti supstituisan sa Ci-4-alkilom, Ci_4-alkoksi-Co-2alkilom.

Prednost imaju takodje derivati benzimidazola kod kojih jeAravnolančasti C3.6-alkilen.

Prednost imaju takodje derivati benzimidazola kod kojih je

BCOOH ili CONH2

svaka vezana na jedan atom ugljenika grupeA.

Naročito povoljni su sledeći benzimidazoli: 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

5- [[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

4- [[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kiselina

6- [[l-(4-Metilfenil)-2-(4-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-li/-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

5- [[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-li/-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

4- [[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kiselina

5- [[ 1 -Fenil-2-(3-tienil)- l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina 4-[[l-Fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kiselina 6- [[l-Fenil-2-(3-tienil)-li1/-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina 6-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova

kiselina

5- [[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-tienil)-l/T-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

6- [[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

5-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-piridinil)-li^-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

5- [[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l/f-benzimidazol-6-iljoksi]pentanova kiselina 4-[[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kiselina 6- [[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina A^-(3-Metoksipropil)-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol

-6-il]oksi]heksanamid

6-[[ 1 -(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)- li7-benzimidazol-6-il]oksi]-1 -morfolin-1 -ilheksan-1 -on

iV-Metil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridmil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]-heksanamid

A^-A^-Dimetil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-pindinil)-l//-benzimidazol-6-il]-oksi]- heksanamid

6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]-oksi]-heksanamid

A^-Ciklopropil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-tienil)-l/f-benzimidazol-6-il]-oksi]- heksanamid

A<r->Metil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]-heksanamid

6-[[l-(4-Metilfenil)-2-fenil-li:/-benzimidazol-6-il]oksi]-l-(tiazolidin-3-il) heksan-l-on

7V-(2-Metoksietil)-5-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]-oksi]pentanamid

A^-A^-Dimetil-5-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]-oksijpentanamid

5- [[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentana-mid

6- [[l-(4-Metilfenil)-2-(2-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

Predloženi pronalazak obuhvata fiziološki podnošljive soli prethodno navedenih jedinjenja naročito kisele soli azotovih baza derivata benzimidazola prema pronalasku, dalje soli karbonskih kiselina derivata prema pronalasku sa bazama.

Derivati benzimidazola prema pronalasku mogu da poseduju jedan ili više asimetričnih centara, tako da jedinjenja mogu da nastanu u više izomemih formi. Jedinjenja formule I mogu da postoje kao tautomeri, stereoizomeri ili geometrijski izomeri. Pronalazak obuhvata takodje sve moguće izomere, kao E- i Z- izomere, S- i R- enantiomere, diastereomere, racemate i smeše ovih uključujući i tautomerna jedinjenja. Sva ova izomerna jedinjenja su, u koliko nije izričito navedeno, sastavni delovi predloženog pronalaska.

Izomerne smeše mogu da se razdvoje prema uobičajenim metodama, kao na primer kristalizacija, hromatografija ili gradjenje soli na enantiomere odnosno E/Z-izomere.

One, u benzimidazol-jedinjenjima prema pronalasku sadržane, heteroaril grupe sastavljene su od pet ili deset atoma u skeletu i mogu da sadrže jedan ili dva heteroatoma. Hetro atomi su kiseonik (O), azot (N) i sumpor

(S).

Primeri za monociklične heteroarilgrupe su pirol, tienil, furanil, imidazolil, tiazolil, izotiazolil, oksazolil, izooksazolil, pirazolil, piridil, pirimidinil, pirazinil, i piridazinil.

Primeri za biciklične heteroaril grupe su indolil, izoindolil, benzotiofenil, benzofuranil, benzimidazolil, indazolil, hinolil, izohinolil, ftalazinil, hinazolinilhinolinil, hinoksalinil, naftiridinil. Ako je heteroaril grupa deo od R<1>, veza prema azotu benzimidazola ide preko atoma ugljenika.

Heteroaril ostatci mogu da budu vezani na proizvoljan način na osnovni skelet benzimidazola ili neku drugu grupu, primerice kao 2-, 3- ili 4-piridinil, kao 2- ili 3-tienil ili kao 1 -imodazolil.

Alkil grupe mogu da budu ravnolančaste ili račvaste. Primeri za alkil grupe su metil, etil, «-propil, z'zo-propil, «-butil,sek- but\\, tert- buti\, n-pentil, se/t-pentil,fert-pentil, «eo-pentil, n-heksil, se^-heksil.

Perfluorovani alkili su prvenstveno CF3i C2F5.

Pod cikloalkil grupama se svaki put prvenstveno podrazumevaju ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, ili cikloheptil.

Kao zasićeni heterociklični prsten odnosno kao cikloalkil sa jednim ili više heteroatoma primerice se navode:piperidin, pirolidin, tetrahidrofuran, morfolin, piperazin, heksahidroazepin, kao i 2,6-Dimetil-morfolin, N-Fenil-piperazin, 2-Metoksimetil-pirolidin, piperidin-4-karbonamiđ, tiomorfolin, tiazolidin, pri čemu vezivanje može da nastane preko u datom slučaju postojećih N-atoma prstena.

Kao ravnolančasti ili račvasti alkilen za sa do šest atoma neka bude na primer naveden: etilen, propilen, butilen, pentilen, heksilen, dalje 1-metiletilen, 1-etiletilen, 1-metipropilen, 2-metilpropilen, 1-metilbutilen, 2-metilbutilen, 1-etilbutilen, 2-etilbutilen, 1-metilpentilen, 2-metilpentilen, 3-metilpentilen kao i analogna jedinjenja.

A može da bude dvostruko , prvenstveno jednostruko supstituisano sa OH, NH2, NH-Cj.a-alkilom ili NH-C,.3-alkanoilom.

Fiziološki podnošljive soli azotovih baza derivata benzimidazola premapronalasku mogu da se dobiju sa organskim i neorganskim kiselinama, na primer sa oksalnom kiselinom, mlečnom kiselinom, limunskom kiselinom, fumarnom kiselinom, sirćetnom kiselinom, maleinskom kiselinom, vinskom kiselinom, fosfornom kiselinom, sonom kiselinom, bromovodoničnom kiselinom, sumpornom kiselinom, p-toluolsumpornom kiselinomi metansulfonskom kiselinom.

Za dobijanje soli kiselih grupa, naročito grupa karbonskih kiselina, podesne su takodje neorganske i organske baze, koje su poznate u dobijanju fiziološki podnošljivih soli, kao na primer alkalni hidroksidi, naročito natrijum-i kalijumhidroksid, zemnoalkalni hidroksidi kao kalcijumhidroksid, dalje amonijak, kao i amini, kao etanolamin, dietanolamin, trietanolamin, N-metilglukamin, i tris-(hidroksimetil)-metilamin.

Jedinjenja formule I inhibiraju aktiviranje mikroglia i produkciju interleukina 12 (IL 12) i interferona y (IFN y). Pronalazak se stoga odnosi i na primenu jedinjenja formule I, kao i njene optičke ili geometrijske izomere ili njihove tautomere ili fizološki podnošljive soli za proizvodnju leka za lečenje ili prevenciju nekog oboljenja asociranog aktivacijom mikroglia naročito nekog , hiperprodukcijom IL 12 i IFN y izazvanog, oboljenja i za indukciju interleukina 10 (IL 10).

U jednom povoljnom obliku izvodjenja, jedinjenja prema pronalasku nalaze primenu za lečenje T- ćelijski posredovanog, specijalno Th - 1-ćelijski posredovanog imunološkog oboljenja i zapaljenskih reakcija koje nisu posredovane T - ćelijama. Naročito se jedinjenja prema pronalasku primenjuju za dobijanje leka za prekidanje IL 12 i IFNy produkcije u ćelijama monocitarnog porekla, odnosno T -ćelijama i NK - ćelijama. Na osnovu njihove sposobnosti da prekidaju produkciju IL 12 i TNFa u monocitima/makrofagama i IFNy produkciju u T - ćelijama, jedinjenja prema pronalasku pogodna su za lečenje brojnih oboljenja, koja su izazvana pojačanom produkcijom citokina, kao na primer TNFa,(3, IFNy, IL 2 i IL 12, kao inflamatorna oboljenja, koja se ne zasnivaju na neuroinflamaciji, autoimunih oboljenja, alergijskih i infekcionih oboljenja, toksinom indukovanih zapaljenja, farmakološki izazvanih zapaljenskih reakcija kao i patofiziološki relevantnih zapaljenskih reakcija za sada nejasne geneze.

Primeri inflamatornih i autoimunih oboljenja su: hronično iflamatorno oboljenje creva (Inflammatorv Bowel Diseases, Crohn's Diseases, Ulcerative Colitis), artritis, alergijski kontaktni ekcem, psorijaza, pemfigus, astma, multipla skleroza, dijabetes, tip - I insulin-zavisni dijabetes melitus, reumatoidni artritis, lupus-oboljenja i druge kolagenoze, Graves' Disease, Hashimoto's Disease, "Graft-versus-host-Disease" i odbacivanje transplantata.

Primeri alergijskih, infekcionih i toksinom izazvanih i ishemijom izazvanih oboljenja su: sarkoidoza, astma, hipersenzitivni pneumonitis, sepsa, septični šok, endotoksicni šok, toksični šoksindrom, toksično otkazivanje jetre, ARDS (akutni sindrom nedostatka vazduha), eklampsija, kaheksija, akutne virusne infekcije (na primer mononukleoze, fulminantni hepatitis), oštećenje organa posle reperfuzije.

Primer farmakološki izazvanog zapaljenja sa patofiziološkom relevan-tnošću je "first doseresponse" posle davanja antitela anti-T-ćelija kao OKT3.

Primer za sistemskke zapaljenske reakcije za sada nepoznate geneze je eklampsija.

Primeri za neuroinflamatorna oboljenja koja su asocirana sa aktiviranjem mikrogliasu AIDS-dementia, amiotrofna lateralna skleroza, Krojcfeld-Jakobsova bolest, Daunov sindrom, difuzna Levi Bodi bolest, Hantingtonova bolest, leukencefalopatija, multipla skleroza, parkinsonova bolest, Piksova bolest, Alchajmerova bolest, šlog, privremena Lob-epilepsija i tumori. Zbog toga se pronalazak odnosi i na primenu navedenih derivata benzimidazola za lečenje ovih oboljenja kao i profilaksu protiv ovih oboljenja.

Prema pronalasku podesni inhibitori mikroglia su jedinjenja, koja pri stimulaciji sa A[3-peptidom ostvaruju suzbijanje aktiviteta mikroglia od najmanje 20% i suzbijanje aktiviteta citokina od najmanje 30%. Biološke osobine inhibitora mikroglia mogu da se pokažu prema za stručnjake poznatim metodama, na primer uz pomoć metode za ispitivanje opisane kako sledi i koja je opisana u WO 01/51473.

U primeru 29 opisano je kako može da se meri suzbijanje aktiviranja mikroglia. Mikroglie mogu pri tome da se aktiviraju pomoću različitih stimulatora, kao na primer sa A|3-peptidom [P-Amiloid, Araujo, D.M. and Cotman, C.M.,BrainRes.,569, 141 - 145 (1992)], sa prion-proteinom, citokinima ili ćelijskim fragmentima [Combs, C.K. et al.,J. Neurosci.,19, 928 - 939, (1999), Wood, P.L., Neuroiflammation: Mechanismus and Menagement, Humana Press, (1998)].

Stimulacija sa AP-peptidom odgovara patofiziološkoj situaciji kod alchajmerove bolesiti. U ovom testu pokazuju supstance prema pronalasku pri stimulaciji sa AP-peptidom suzbijanje aktiviranja mikroglia. Suzbijanje aktiviranja mikroglia supstancama prema pronalasku dovodi do snažne redukcije produkcije i sekrecije citokina, na primer od II ip i TNFa (mereno preko ELISA i mRNA-ekspresione analize) i do smanjene sekrecije reaktivnih kiseonik/azot intermedijera. To znači da se istovremeno suzbija više zapaljenskih faktora.

In vivoefikasnost supstanci prema pronalasku pokazana je na jednom MCAO-modelu kod pacova. Ovaj model simulira stanje sloga. Supstance prema pronalasku redukuju aktiviranje mikroglia, koje nastaje pri akutnim lezijama mozga u mozgovima životinja.

Inhibicija produkcije citokina se predstavlja na primer merenjem TNFa i interleukina 12 u lipopolisaharidom (LPS) stimulisanim THP-1 ćelijama.

Jedinjenja prema pronalasku inhibiraju produkciju TNFa i interleukina 12 u lipopolisaharidom (LPS) stimulisanimTHP-1 ćelijama. Za predstavljanje uticaja supstanci na aktiviranje T-ćelija korist se merenje sekrecije IFNy. Jedinjenja prema pronalasku inhibiraju produkciju IFNy perifernih mononuklearnih ćelija krvi.

Dalje pronalazak se odnosi na farmacutska sredstva koja sadrže jedno ili više jedinjenja prema pronalasku opšte formule I kao i jednu ili više nosećih materija. Farmaceutska sredstva odnosno sastavi pronalaska proizvode se na po sebi poznat način sa uobičajenim čvrstim ili tečnim nosećim materijama ili rastvaraćima i uobičajenim farmaceutskim i tehničkim pomoćnim materijama odgovarajuće željenom načinu aplikacije sa podesnim doziranjem. Podesne pripreme postoje u obliku davanja koja su pogodna za oralnu, enteralnu ili parenteralnu aplikaciju, na primeri. p.(interpritonealno),i.v. (intravenozno),i. m.(intramuskular-no) ili perkutano. Takvi oblici davanja su na primer tablete, filmtablete, dražee, pilule, kapsule, preškovi, kreme, salbe, losioni, tečnosti kao sirupi, gelovi, tečnosti koje se mogu injektirati, na primer zai. p., i. v., i. m.,ili perkutane injekcije kao i supozitorije. Pri tome pojedine pripreme derivata prema pronalasku odaju u telo, već prema njihovoj vrsti, postepeno ili ukupnu količinu u kratkom vremenu. Za oralnu upotrebu mogu da se kao farmaceutski preparati upotrebe kapsule, pilule tablete, dražee i tečnosti ili drugi poznati oblici davanja. U tom slučaju lekovi mogu da se formulišu na taj način, da oslobadjaju aktivnu materiju u kratkom vremenu i predaju telu ili da imaju depo dejstvo, tako da se postiže dugotrajniji lagani dotok aktivne materije u telo. Jedinice doze mogu da sadrže pored najmanje jednog derivata benzimidazola jedan ili više farmaceutski podnošljivih nosača, na primer materije za uspostavljanje reologije leka, površinski aktivne materije, posrednike rastvaranja, mikrokapsule, mikrodeliće, granulate, razredjivače, vezivne materije, kao štirak, šećer, sorbit, i želatin, dalje punioce kao silicijumova kiselina i talk, sredstva za klizanje, boje, mirisne materije i druge materije.

Odgovarajuće tablete se mogu dobiti na primer mešanjem aktivne materije sa poznatim pomoćnim materijama, na primer sa inertnim sredstvima za razblaživanje kao dekstroza, šećer, sorbit, manit, polivinilpirolidon, sredstvima za rasturanje kao kukuruzni škrob ili alginska kiselina, vezivnim sredstvima, kao štirak i li želati, sredstvima za klizanje, kao karboksipolimetilen, karboksimetilceluloza, acetatftalatce-luloze ili polivinilacetat. Tablete mogu takodje da se sastoje iz više slojeva.

Dražee mogu da se odgovarajući proizvedu prevlačenjem jezgara dobije-nih analogno tabletama sa za dražeeprevlake primenjenim uobičajenim sredstvima, na primer polivinilpirolidon ili šelak, gumiarabika, talk, titanoksid ili šećer. Pri tome i opna dražee može da se sastoji iz više slojeva, pri čemu mogu da se primene gore kod tableta pomenute pomoćne materije.

Kapsule koje sadrže aktivnu materiju mogu da se na primer proizvedu tako što se aktivna materija meša sa nekim inertnim nosačem kao mlečni šećer ili sorbit i kapsulira u kapsule od želatina.

Derivati benzimidazola prema pronalasku mogu da se formulišu takodje i u obliku rastvora, koji je odredjen za oralnu primenu i koji pored aktivnog derivata benzimidazola sadrži kao sastavne delove neko farnmaceutski podnošljivo ulje i/ili farmaceutski podnošljive lipofile, površinski aktivne supstance i/ili neki farmaceutski podnošljive hidrofile, površinski aktivne supstance i/ili farmaceutski podnošljivo sa vodom mešljivo sredstvo za rastvaranje.

Da bi se postigla bolja bioraspoloživost aktivne materije prema pronalasku, jedinjenja mogu da se formulišu takodje i kao ciklodekstrinklatrati. Zato jedinjenja reaguju sa a-, (3- ili y-ciklodekstrinima ili njihovim derivatima.

Ako treba da se primene kreme, salbe, losioni i spolja primenljive tečnosti, ove mora da budu tako sastavljene, da jedinjenja prema pronalasku budu dopremljena telu u dovoljnoj količini. U ovim oblicima davanja sadržane su pomoćne materije, na primer materije za uspostavljanje reologije leka, površinski aktivna sredstva, sredstva za konzervisanje, posrednici rastvaranja, razblaživači, materije za povećanje permeabilnosti derivata benzimidazola prema pronalasku kroz kožu, boje, mirisne materije i sredstva zaštite za kožu, kao kondicionere i regulatore vlage. Zajedno sa jedinjenjima prema pronalasku u leku mogu biti sadržane i druge aktivne materije[ Ullmanns Enzyklopadia der technischen Chemie,Band 4 (1953), Seiten 1 - 39;J. Pharm. Sci., 52,918 ff. (1963); H. v. Czetsch-Lindemvald,Hilfsstoffe fur Pharmacie und angrencende Gebiete; Pharm. Ind.,2, 72 ff (1961); Dr. H. P. Fiedler,

Lexikon der Hilfsstoffe fur Pharmacie, Kosmetik und angrencende

Gebiete,Cantor AG, AulendorfAVurtt., 1971].

Supstance prema pronalasku mogu da dospeju u primenu takodje i u pogodnim rastvorima kao na primer u fiziološkom rastvoru kuhinjske soli, kao infuzioni- ili injecioni rastvor. Za parenteralnu aplikaciju aktivna supstanca može biti rastvorena ili suspendovana u nekom fiziološki podnošljivom sredstvu za razblaživanje. Kao sredstva za razblaživanje podesni su naročito uljani rastvori, kao na primer rastvori u sezamovom ulju, ricinusovom ulju, i ulju pamukovog semena. Za povećanje rastvorljivosti mogu se dodati posrednici rastvaranja kao na primer benzilbenzoat ili bcnzilalkohol.

Za formulaciju preparata koji može da se injektuje može da se primeni bilo koji tečni nosač, u kome su jedinjenja prema pronalasku rastvorena ili emulgovana. Ove tečnosti sadrže često materije za regilisanje viskoziteta, površinski aktivne materije, konzervanse, posrednike rastvaranja, razredjivače i dalje dodatne materije sa kojima se rastvor izotonski postavlja. Zajedno sa derivatima benzimidazola mogu da se daju i druge aktivne materije.

Takodje je moguće, supstance prema pronalasku ugraditi u neki transdermalni sistem pa ih tako transdermalno aplikovati. Za to se derivati benzimidazola primenjuju u obliku depo injekcije ili nekog inplantatnog preparata, na primer subkutano. Preparati ove vrste mogu biti tako formulisani, da se omogući produženo oslobadjanje aktivne supstance. Za ovo mogu da se koriste poznate tehnike, na primer depoi koji se rastvaraju ili koji rade sa membranom. Implantati mogu da sadrže kao inertne materijale na primer biološki razgradljive polimere ili sintetičke silikone, na primer silikonkaučuk. Derivati benzimidazola mogu dalje za perkutano davanje na primer da budu ugradjeni u u flaster.

Doziranje supstanci prema pronalasku opšte formule I odredjeno je od lekara koji leči i zavisi izmedju ostalog od supstance koja se daje, puta davanja, bolesti koja se leči i od težine oboljenja. Dnevna doza iznosi ne više od 1000 mg, prvenstveno ne više od 100 mg pri čemu doza može da se daje kao jedinična doza ili podeljena u dve ili više nevnih doza. Derivati benzimidazola formule I su dostupni po različitim načinima na po sebi u literaturi poznatim postupcima.

Kao mogući postupci pored ostalih neka budu pomenuti sledeći:

1. Reakcijom orto-olazeća-grupa supstituisanih (prvenstveno halogenosupstituisanih) nitrobenzol derivata( A)sa arilaminima( B)mogu da se sobiju #-Aril-2-nitrobenyoli( C)pod različitim reakcionim uslovima, kao na primer zagrevanjem reaktanata bez ili sa nekim podesnim inertnim rastvaračem kao na primer alkilbenzolima. Takodje može da se kao reaktant primenjeni amin u višku upotrebi kao rastvarač. Reakcije se izvode kako bez tako i sa bazama (na primer kalijumkarbonat, natrijumhidrid). Primenu mogu da nadju takodje i druge pomoćne materije kao na primer soli bakra. Primeri za ovde navedene načine postupka nalaze se u brojnim radovima kao: D. Jerchel, H. Fischer, M. Graft,Ann. Chem.,575, 162 (1952)CAS,53 (2138); R-A. Abramovitsch,Can. J. Chem., 3S, 2273,1960).

Ovi tako dobijeni derivati 7Y-Arilnitroanilina( C)mogu se različitim načinima prevesti u 1,2-disupstituisane benzimidazole( E) :

Redukcija nitro grupe( C)izvodi se prvenstveno hidrogenovanjem u polarnom rastvaraču kao sirćetna kiselina, nižim alkoholima ili sirćetnim estrima uz dodatak katalizatora, kao Reney-Nikl ili paladijum na uglju ili hemijskom redukcijom na primerna primer sa kalajem u sonoj kiselini, SnCl2[F.D.Bellamy,Tet Lett.,(1984)]

ili Fe/sirćetna kiselina [D.C. Owslly, J.J.Bloomfild,Synthesis,118, 150 (1977)]

Iz diamina( D)mogu se dobiti reakcijom sa derivatima kiseline kao ortoestrima, iminoestrima, anhidridima kiselina aldehidima ali takodje i slobodnim karbonskim kiselinama sa ili bez kisele katalize i/ili sredstava koja oduzimaju vodu benzimidazoli( E).Kao primer ovde se navodi dobijanje 1,2-Difenilbenzimidazola iz benzoeve kiseline i A^-Fenil-o-fenilendiamina uz primenu trifenilfosfinoksida i anhidrida trifluormetansulfonske kiseline [J.B. Hendrickson,M.S.Hussion, J. Org Chem.,52, 4137 (1987)].

Pri primeni aromatičnih aldehida se na primer nitrobenzol koristi kao rastvarač, da bi in situ mogla da se izvede oksidacija primarno stvorenog benzimidazolina. Ciklizacija u benzimidazol uspeva takodje, tako što aromatični aldehidi kao bisulfitadukti reaguju sa

diaminima( D).

2. Jedan dalji prilaz benzimidazolima( E)opisuju T. Benincori i F. Sannicolo u L. Ileterocvclic Chem. 25, 1029 (1988), koji omogućava široke varijacije supstitucionih primera kako oba aril-supstituenta tako i na benzolovom prstenu benzimidazola. Za stručnjaka se samo po sebi podrazumeva da ovi supstituenti moraju da se podnose sa u toku sintetske sekvence primenjenim reagensima i reakcionim uslovima. Prigodno ovi supstituenti mogu kasnije da se modifikuju. Ovde je uvek u proizvodu u položaju 6 benzimidazola sadržana jedna hidroksifunkcija (uporedi strukturu

F)

3. Na kraju neka bude napomenuto, da se u nekim slučajevima postoji mogućnost direktnog N-ariliranja predgotovljnih benzimidazola na primer prema M.J. Sansone, M.S. Kwaitek, US Pat. 4 933 397, ili D.M.T.Chan, K.L.Monaco, R.-P. Wang, M.P.Winters, Tet.Lett. 39 (1998) 2933 ili A.P.Combs, S. Saubern,

M. Rafalki, P.Y.S. Lam, Tet. Lett. 40 (1999)1623.

Za stručnjaka se samo po sebi razume, da supstituentiRmoraju biti podnošljivi sa, u toku sintetskih sekveci primenjenim,reagensima i reakcionim uslovima. U datom slučaju supstituenti mogu kasnije da budu modifikovani.

Ako se strukturni elemenatB- A- O(formula I) u zaštićenoj ili nezaštićenoj formi zbog nepodnošenja sa reakcionim uslovima u toku do-tične sinteze benzimidazola ili iz drugih razloga sinteze postavi tek posle završene sinteze benzimidazola, to su već prema donetim supstituentimaR<3>na benzolovom prstenu benzimidazola mogući različiti načini postupka za postavljanje 2?-/l-0-strukturnog elementa (formula I), pri čemu, što je stručnjaku samo po sebi razumljivo, se mora uzeti u obzir po dnošljivost primenjenih metoda sa arilsupstituentima i daljim ostatcima

R<3>.

U sledećem su pokazane neke mogućnosti postavljanjaB- A- O-strukturnog elementa: Kiseonikmože da bude unešen u slobodnoj formi (na primerR=0¥Lu formuli( A))ili takodje u zaštićenoj formi, na primer kao alkiletar [uporedi na primer B.D.Jerchel, H. Fischer, M. Graft, Ann.Chem., 575,

162 (1952)] od početka kao supstituent u sintezi benzimidazola. Odcepljenjem alkiletra sa na primer bromovodoničnom kiselinom uz eventualno uzimanje u pomoć posrednika rastvaranja kao halogenovanih ugljovodonika ili takodje i bortribromida u inertnim rasvaračima kao dihlormetan, hidroksilna grupa se može osloboditi. Hidroksilna funkcija se može prema poznatim metodama sa u datom slučaju krajnje stojećom grupomB(formula I), ili neki predstupanj od toga koji sadrži alkilhalogenide prevesti u etar pri čemu se reakcija sa alkilujućim sredstvom prvenstveno izvodi u polarnim rastvaračima kao što su dimetilformamid, dimetilsulfoksid, etri, kao što su tetrahidrofuran ili

takodje niži ketoni, kao aceton ili metiletilketon, uz dodatak baza , kao alkalni i zemnoalkalni hidridi, prvenstveno medjutim natrijumhidrid, ili uz dodatak alkalnih karbonata, kao kalijum- ili cezijumkarbonat u temperaturnom opsegu od 0°C do 120°C°.Nadalje reakcija može da se odvija u nekom dvofaznom sistemu pod katalizatorima transfera faza, pri čemu se reaktanti rastvore u pogodnom inertnom organskom rastvaraču kao na primer u halogenalkanima, prvenstveno medjutim u dihlormetanu. Druga faza je čvrsti alkalni hidroksid, prvenstveno natrijum- ili kalijumhidroksid, ili koncentrovani vodeni rastvor odgovarajućih hidroksida. Kao katalizatori transfera faza primenjuju sa na primer kvaternerne amonijum soli. Reakcije pod katalizatorom transfera faza izvode se prvenstveno na sobnoj temperaturi.

Na primer, jedinjenje formuleA(sa R — OH) se rastvori u dimetilformamidu i uz dodatak cezijumkarbonata reaguje sa metilestrom 6-bromheksanove kiseline na temperaturama od 0°C do 50°C. Cepanje estra kiselinom ili alkalna hidroliza može se izvesti prema stručnjaku poznatim metodama, kao na primer sa baznim katalizatorima kao na primer sa alkalnim izemnoalkalnim karbonatima ili hidroksidima u vodi ili vodenom rastvoru nekog alkohola. Kao alkoholi u obzir dolaze alifatični alkoholi kao na primer metanol, etanol, butanol etc. prvenstveno medjutim metanol. Vodeni rastvori etara kao tetrahidrofuran takodje nalaze primenu. Kao alkalni karbonati i -hidroksidi navode se litijumove, natrijumove i kalijumove soli. Prvenstvo imaju litijumove i natrijumove soli. Kao zemnoalkalni karbonati i hidroksidi pogoduju na primer kalcijumkarbonat kalcijumhidroksid i barijumkarbonat. Reakcija se u opšte odvijana -10°C do 70°C prvenstveno medjutim na 25°C. Cepanje estra može da se odvija pod kiselim uslovima, kao što je vodena sona kiselina u datom slučaju uz uzimanje u pomoć posrednika rastvaranja, kao što je neki niži alkohol, prvenstveno metanol.

Iz nekog, u alkilujućem reagensu sadržanom ili naknadno generisanog, nitrila može se hidrolizom generisati funkcija karbonske kiseline. Alkilujući reagensi mogu da sadrže takodje u slobodnoj ili zaštićenoj formi funkcionalne grupe kao hidroksilne funkcije, koje se posle prevodjenja u odlazeće grupe, kao na primer tozilat, mezilat, bromid ili jodid mogu zameniti na primer sa amino ili alkilgrupama. Alkilujući reagensi mogu takodje da sadrže funkcionalne grupe, kao na primer halogene ili u datom slučaju zaštićene aminogrupe, koje tada mogu dalje da budu modifikovane.

Već prema smeranoj supstituciji supstituentiR<3>su od početka sadržani u elementima sinteze ili se prema potrebi posatavljaju na podesnom mestu sekvence sinteze, odnosno generišu iz unešenih pogodnih prethodnika.

Slobodni derivati kiseline formule I ili estarski predstupnjevi mogu da se prema različitim, u literaturi poznatim postupcima, prevedu u derivate amida formule I.

Slobodni derivati kiselina formule I mogu se prevesti u soli sa podesnom količinom odgovarajućih neorganskih baza uz neutralizaciju. Na primer pri rastvaranju odgovarajuće kiseline u vodi, koja sadrži stehiometrijsku količinu baze, dobija se posle uparavanja vode ili posle dodatka nekog sa vodom mešljivog rastvarača, na primer alkohola ili acetona, čvrsta so.

Amino soli mogu da se dobiju na uobičajeni način. Za to se rastvara odgovarajuća kiselina u nekom pogodnom rastvaraču. kao na primer etanol, aceton, dietiletar ili benzol, pa se ovom rastvoru doda do pet ekvivalenata dotičnog amina. Pri tome so pada obično u čvrstom obliku i izoluje se posle uparavanja rastvarača na uobičajeni način.

Klatrati sa a-, (3- iliy-Ciklodekstrinima dobijaju se analogno propisu u WO-A-87/05294. Prvenstveno se primenjuje P-ciklodekstrin. Lipozomi se dobijaju prema postupku opisanom uPharmacie in unserer Zeit,JJ_, 98 (1982)

U sledećem se egzemplarno opisuje dobijanje nekoliko predstepena, medjuproizvoda i proizvoda. U koliko se ne bude opisano dobijanje polaznih jedinjenja, polazna jedinjenja su pozvata i mogu se kupiti, ili se jedinjenja mogu sintetisati analogno prema opisanom postupku.

Pri dobijanju supstanci prema pronalasku služi se na primer sledećim postupcima:

Opšti propis rada1:

Redukcija nitrogrupa

Jedinjenje koje se redukuje se rastvori u etilacetatu, tetrahidrofuranu, metanolu ili etanolu ili smešama rastvarača i hidropgenuje pri normalnom pritisku na 2-5% (obračunato na nitrojedinjenje) paladijuma na uglju(10%). Po završetku uzimanja vodonika se odfiltruje, ostatak ispere sa etilacetatom ili metanolom ili etanolom a filtrat upari u vakuumu. Sirovi proizvod se po pravilu koristi bez daljeg prečišćavanja.

Opšti propis rada2:

Etarsko sepanje sa bromovodonikom

5g arilmetiletra pomeša se sa 160ml 48%-tne vodene HBr i zagreva 1-5 sati na povratnom hladnjaku. Posle hladjenja se filtrira. Ostatak se podigne u etilacetat, i tri puta ekstrahuje zasićenim rastvorom natrijum-hidrogenkarbonata. Posle sušenja preko natrijumsulfata upari se u vakuumu.Ostatak se u koliko je potrebno prečišćava kristalizacijom ili stubnom hromatografijom na silikagelu.

Opšti propis rada 3:

Alkkilovanje derivata hidroksibenzimidazola i dervata fenola sa al-kilhalogenidima

Rastvor od 1,85 mmol detivata hidroksibenzimidazola u 12 mlA^iV-Di-metilformamida pomeša se sa 1,85 mmol cezijumkarbonata, i 2,24 mmol alkilbromida ili alkiljodida. Pri primeni alkilbromida opcionalno se dodaje 1,85 mmol natrijum jodida. Meša se 12-96 h, izlije na vodu, podigne etilacetatom, organska faza šetiri puta ispere vodom, suši preko natrijunsulfata i upari u vakuumu.

Alternativno ovoj vodenoj obradi, reakciona smeša može da se pomeša sa dihlormetanom, od istaloženih soli odvoji filtriranjem a filtrat upari u vakuumu.

Nezavisno od metode obrade ostatak se prečišćava kristalizacijom ili stubnom hromatografijom na silikagelu.

Opšti propis rada 4:

Saponifikacija alkilestara karbonske kiseline

0,77 mmol alkilestra karbonske kiseline rastvori se u 5 ml etanola i 5 ml tetrahidrofurana i pomeša sa 5 ml 0,5 N vodenog rastvora litijum- ili natrijumhidroksida. Posle 2-12 h mešanja, u vakuumu se uglavnom upari, neutrališe dodatkom vodene sone kiseline i ekstrahuje sa etilacetatom.

Suši se preko natrijumsulfata i u vakuumu upari. Ostatak se u koliko je potrebno prečišćava stubnom hromatografijom na silikagelu.

Opšti propis rada 5:

Ciklizacija benzimidazola sa aldehidima

1 mmol nekog 1,2-Diaminobenzolderivata se rastvori u 3 ml nitrobenzola. Tome se doda 1 mmol nekog aril- odnosno heteroarilaldehida. Zagreva se 2-6 h na 150°C i ostavi da se ohladi. Ostatak se bez dalje obrade prečišćava direktno stubnom hromatografijom na silikagelu.

Opšti propis rada 6:

Prevodjenje estara karbonskih kiselina u amide karbonskih kiselina

0,36 mmol nekog amina rastvori se u 3 ml toluola i uz hladjenje u ledenom kupatilu ukapavanjem pomeša sa 0,18 ml 2 M rastvore trimetilamina u toluolu. Ovo se pomeša sa rastvorom od 0,33 mmol metil-estra karbonske kiseline u 3 ml toluola i meša 2-8 h na 95°C. Radi obrade dodaje se voda posle hladjenja, spojene organske faze isperu zasićenim rastvorom natrijumhlorida, suše preko natrijumsulfata i upare u vakuumu. Ostatak se prečišćava stubnom hromatografijom na silikagelu.

Primer 1

6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-li<yr->benzimidazoI-6-il]oksi]heksa-

nova kiselina

a)3-(4-Metilfenil)amino-4-nitrofenol

5,4 g 3-Fluor-4-nitrofenola i 4,8 ml 4-Metilanilina se pomeša i meša 6 h

na 120°C. Posle hladjenjapodigne se u etilacetati vodu i ekstrahuje tri puta sa 1 N vodenom sonom kiselinom. Spojene vodene faze ekstrahuju se tri puta etilacetatom. Spojene organske faze se suše preko natrijumsulfata, upare u vakuumu a ostatak kristališe.

b) Metilestar 6-[3-(4-metilfenil)amino-4-nitrofenil]oksiheksanove

kiseline

Dobijen je reakcijom 3-(4-Metilfenil)amino-4-nitrofenola sa metilestrom metiestrom 6-bromheksanove kiseline prema opštem propisu rada 3.

MS (EI): 372 (pik molekulskog jona)

c) Metilestar 6-[[4-amino-3-((4-metilfenil)amino)fenil]oksi]heksanove

kiseline

Dobij en je reakcijom Metilestra 6-[3-(4-metilfenil)amino-4-nitrofenil] oksiheksanove kiseline prema opštem propisu rada 1.

MS (EI): 342 (pik molekulskog jona)

d) Metilestar 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l/T-benzimidazol-6-

il]oksi]heksanove kiseline

Dobijen je reakcijom Metilestra 6-[[4-Amino-3-((4-metilfenil)amino-feniljoksi] heksanove kiseline sa 3-piridilkarbaldehidom prema opštem propisu rada 5.

MS (EI): 429 (pik molekulskog jona)

e)6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline

Dobijen je reakcijom Metilestra 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline prema opštem propisu rada 4.

MS (EI): 415 (pik molekulskog jona)

Primer 2

5-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-lJfiT-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

a)Metilestar 5-[3-(4-Metilfenil)amino-4-nitrofenil]oksipentanova

kiselina

je dobijen reakcijom 3-(4-Metilfenil)amino-4-nitrofenola sa metilestrom 5-brompentanove kiseline prema opštem propisu rada 3.

MS (EI): 358 (pik molekulskog jona).

b)Metilestar 5-[[4-Amino-3-(4-metilfenil)amino)fenil]oksi]pentanove

kiseline

je dobijen reakcijom Metilestra 5-[3-(4-Metilfenil)amino-4-nitrofenil] oksipentanova kiselina prema opštem propisu rada 1.

MS (EI): 328 (pik molekulskog jona).

c)Metilestar 5-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-lJHr-benzimidazol-6-

il]oksi|pentanove kiselina

je dobijen reakcijom Metilestra 5-[[4-Amino-3-((4-metilfenil)amino)-fenil]oksi]pentanove kiseline sa 3-piridilkarbaldehidom prema opštem propisu rada 5.

MS (EI): 415 (pik molekulskog jona).

d) 5-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l/^-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

je dobijena reakcijom Metilestra 5-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]pentanove kiseline prema opštem propisu rada 4. MS (EI): 401 (pik molekulskog jona).

Primer 3

4-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna

kiselina

a) Metilestar 4-[3-(4-Metilfenil)amino-4-nitrofenil]oksibuterne kiseline

je dobijen reakcijom 3-(4-Metilfenil)amino-4-nitrofenola sa metilestrom 4-brombuterne kiseline prema opštem propisu rada 3.

MS (EI): 344 (pik molekulskog jona).

b) Metilestar 4-[[4-Amino-3-((4-metilfenil)amino)fenil]oksi]buterne kiseline

je dobijen reakcijom Metilestra 4-[3-(4-Metilfenil)amino-4-nitrofenil]-oksibuterne kiseline prema opštem propisu rada 1.

MS (EI): 314 (pik molekulskog jona).

c) Metilestar 4-[[l-(4-MetiIfenil)-2-(3-piridinil)-li/-benzimidazol-6-il]oksi]buterne kiseline

je dobijen reakcijom Metilestra 4-[[4-Amino-3-((4-metilfenil) amino)fenil]oksi]buterne kiseline sa 3-piridilkarbaldehidom prema opš-tem propisu rada 5.

MS (EI): 401 (pik molekulskog jona).

d) 4-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l^-benzimidazol-6-il]oksi]buter-na kiselina

je dobijena reakcijom Metilestra 4-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]buterne kiseline prema opštem propisu rada 4. MS (EI): 387 (pik molekulskog jona).

Primer 4

6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(4-piridinil)-l^-benzimidazol-6-il]oksi]heksan-ova kiselina

a)Metilestar 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(4-piridinil)-l^-benzimidazol-6-H]oksi]heksanove kiseline

je dobijena reakcijom metiestra 6-[[4-Amino-3-((4-Metilfenil)amino)-fenil]oksi]heksanove kiseline sa 4-piridilkarbaldehidom prema opštem propisu rada 5.

MS (EI): 429 (pik molekulskog jona).

b)6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(4-piridinil)-l/f-benzimidazol-6-il]oksi]heks-

anova kiselina

je dobijena reakcijom Metilestra 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(4-piridinil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline prema opštem propisu rada 4 MS (EI): 415 (pik molekulskog jona).

Primer 5

6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-llf<r->benzimidazol-6-il]oksi]heksanova

kiselina

a)Metilestar 6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-tienil)-l/f-bcnzimidazol-6-il]ok-

si]heksanove kiseline

je dobijena reakcijom metiestra 6-[[4-Amino-3-((4-metilfenil)amino)-fenil]oksi]heksanove kiseline sa 3-tienilkarbaldehidom prema opštem propisu rada 5.

MS (EI): 434 (pik molekulskog jona).

b)6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l^-benzimidazol-6-il]oksi]heksano-

va kiselina

je dobijena reakcijom Metilestra 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline prema opštem propisu rada 4 MS (EI): 420 (pik molekulskog jona).

Primer 6

5-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova

kiselina

a) Metilestar 5-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-17/-benzimidazol-6-il]ok-

si]pentanove kiselina

je dobijen reakcijom Metilestra 5-[[4-Amino-3-((4-metilfenil)amino)-fenil]oksi]pentanove kiseline sa 3-tienil-karbaldehidom prema opštem propisu rada 5.

MS (EI): 420 (pik molekulskog jona).

b)5-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l/f-benzimidazol-6-il]oksi]pentanovakiselina

je dobijena reakcijom Metilestra 5-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]pentanove kiseline prema opštem propisu rada 4. MS (EI): 406 (pik molekulskog jona).

Primer 7

4-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l/i<r->benzimidazol-6-il]oksi]buterna

kiselina

a) Metilestar 4-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-lif-benzimidazol-6-il]ok-

sijbuterna kiselina

je dobijen reakcijom Metilestra 4-[[4-Amino-3-((4-metilfenil)amino)-fenil]oksi]buterne kiseline sa 3-tiofenkarbaldehidom prema opštem propisu rada 5.

MS (EI): 406 (pik molekulskog jona).

b)4-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l^T-benzimidazol-6-il]oksi]buterna

kiselina

je dobijena reakcijom Metilestra 4-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]buterne kiseline prema opštem propisu rada 4. MS (EI): 392 (pik molekulskog jona).

Primer 8

5-[[l-Fenil-2-(3-tienil)-l/7-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

a) 4-Metoksi — N -fenil-o-fenilendiamin

dobijena je reakcijom (5-metoksi-2-nitrofenil)fenilamina [Kottenhahn et

al.; J. Org. Chem.; 28; 1963; 3114, 3118; Banthorpe; Cooper; J. Chem. Soc. B; 1968; 605] prema opštem propisu rada 1.<1>H-NMR (CDC13):5 = 3.42ppm s (široko)(2H); 3.72 s (3H); 5.33 s (široko)(lH); 6.56 dd (J=10, 2Hz, IH); 6.76 d (J = 2Hz, IH); 6.82-6.90 m (3H); 7.25 dd (J = 8, 8 Hz, 2H).

b)6-Metoksi-l-fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol

je dobijena reakcijom 4-Metoksi - N -fenil-o-fenilendiamina sa Tiofen-3-karbaldehidom prema opštem propisu rada 5.

MS (EI): 306 (pik molekulskog jona).

c) 6-Hidroksi-l-fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol

je dobijen reakcijom 6-Metoksi-l-fenil-2-(3-tienil)-l/f-benzimidazola

prema opštem propisu rada 2.

MS (EI): 292 (pik molekulskog jona).

d) Metilestar 5-[[l-Fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanove kiseline

je dobijen reakcijom 6-Hidroksi-l-fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazola i metilestra 5- brompentanove kiseline prema opštem propisu rada 4.

MS (EI): 406 (pik molekulskog jona).

e)5-[[l-Fenil-2-(3-tieniI)-l//-benzimidazol-6-iI]oksi]pentanova kiselina

je dobijena reakcijom Metilestra 5-[[l-Fenil)-2-(3-tienil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]pentanove kiseline prema opštem propisu rada 4. MS (EI): 392 (pik molekulskog jona).

Primer 9

4-[[l-Fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kiselina

a)Metilestar 4-[[l-Fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buter-

ne kiseline

je dobijen reakcijom 6-Hidroksi-l-fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazola i metilestra 4 brombutanove kiseline prema opštem propisu rada 3.

MS (EI): 392 (pik molekulskog jona).

b)4-[[l-Fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kiselina

je dobijena reakcijom Metilestra 4-[[l-Fenil-2-(3-tienil)-l//-

benzimidazol-6-il]oksi]buterne kiseline prema opštem propisu rada 4. MS (EI): 378 (pik molekulskog jona).

Primer10

6-[[l-feniI-2-(3-tienil)-l//-benzimidazoI-6-il]oksi]heksanova kiselina

a)Metilestar 6-[[l-fenil-2-(3-tieniI)-l/f-benzimidazol-6-iI]oksi]heksa-

nova kiselina

je dobijen reakcijom 6-Hidroksi-l-fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazola i metilestra 6-bromheksanove kiseline prema opštem propisu rada 3.

MS (EI): 420 (pik molekulskog jona).

b)6-[[l-Fenil-2-(3-tienil)-l/f-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

je dobijena reakcijom Metilestra 6-[[l-Fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimida zol-6-il]oksi]heksanove kiseline prema opštem propisu rada 4.

MS (EI): 406 (pik molekulskog jona).

Primer 11

6-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-tienil)-l/T-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

a) (5-CIor-2-nitrofenil)-(4-fluorfenil)amin

50 g l-Chlor-3,4-dinitrobenzolA u 250 ml etanola pomeša se sa 50 ml 4-Fluoranilina i meša 35 sati na 60°C. Posle uparavanja na pola volumena raspodeli se u vodu i dihlormetan. Posle ispiranja organske faze sa 1 N vodenom sonom kiselinom suši se preko natrijumsulfata, filtrira i upari. Posle gromatografije na silikagelu dobija se 62,33 g (5-Clor-2-nitrofenil)-(4-fluorfenil)amina.<1>H-NMR (CDC13):5 = 6.71 dd (J - 9,2 Hz, IH); 6.97 d (J = 2Hz, IH); 7.13 dd (J = 9,9 Hz, 2H); 7.22 dd (J = 9,6 Hz, 2H); 8.15 d (J = 10 Hz,IH); 945 s (br)(lH).

b) (5-Metoksi-2-nitrofenil)-(4-fluorfenil)amin

U rastvor od 6,6 g natrijuma u metanolu dodato je 36,44 g (5-Clor-2-nitrofenil)-(4-fluorfenil)amina i 16 sati zagrevano na povratnom hladnjaku. Posle daljeg 30 h mešanja na 60°C se ohladi i kristalni proizvod odfiltruje. Dobijeno je 34 g (5-Metoksi-2-nitrofenil)-(4-fluor-fenil)amina

<1>H-NMR (CDC13):5 = 3.72 s (3H); 6.44 dd (J = 9,2 Hz, IH); 6.48 d (J = 2Hz, IH); 7.13 dd (J = 9,9 Hz, 2H); 8.20 d (J = 9 Hz, IH); 9.65 s (br)(lH)

c)A^-(4-Fluorfenil)-4-metoksibenzol-l,2-diamin

33,5 g (0,128 mmol) (5-Metoksi-2-nitrofenil)-(4-fluorfenil)amina reaguje

prema opštem propisu rada 1. Sirovi proizvod se dalje preradjuje bez prečišćavanja.<1>H-NMR (CDC13):5 = 3,70 ppm s (3H); 6.49 d (br) (J = 9Hz, IH); 6,68 d (J = 2Hz, IH); 6,78-6,97 m (5H).

d)6-Metoksi-l-(4-fluprfeniI)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol

7,48 g Tiofen-3-aldehida meša se dva sata u 65 ml 40%-tnog rastvora

NaHC03.Po dodatku 15 g//<2->(4-Fluorfenil)-4-metoksibenzol-l,2-diamina u 50 ml etanola kuva se četiri sata i meša preko noći. Sadržaj se raspodeli u vodu i etilacetat a organska faza ispere vodom. Posle sušenja filtrata preko natrijumsulfata i uparavanja dobijeno je 18,1 g sirovog 6-Metoksi-1 -(4-fluorfenil)-2-(3-tienil)-1 //-benzimidazola.

Tačka topljenja 154- 158°C

e)6-Hidroksi-l-(4-fluprfenil)-2-(3-tieniI)-l//-benzimidazol

18 g (55,5mmol) 6-Metoksi-l-(4-fluprfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazola reaguje analogno opštem propisu rada 2. Dobijeno je 12,65 g (40 mmol) sirovog 6-Hidroksi-l-(4-fluprfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazola. Tačka topljenja 212- 218°C

f) Metulestar 6-[[l-(4-FIuorfenil)-2-(3-tieniI)-l/T-benzimidazol-6-il]-oksi] heksanove kiseline

6-Hidroksi-l-(4-fluprfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol reaguje sa metilestrom 6-bromheksanove kiseline premea opštem propisu rada 3. Tačka topljenja 131- 134°C

g) 6-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-tienil)-l/T-benzimidazol-6-iI]oksi]heksa-

nova kiselina

dobijena je reakcijom Metulestra 6-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-tienil)-l/7-benzimidazol-6-il]- oksi] heksanove kiseline prema opštem propisu rada 4.

Tačka topljenja 170- 175°C

Primer 12

5- [[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova

kiselina

a)Metilestar 5-[[l-(4-fluorfenil)-2-(3-tienil)-l^-benzimidazol-6-il]-oksi] pentanova kiseline

6- Hidroksi-1 -(4-fluprfenil)-2-(3-tienil)- 1/f-benzimidazol reaguje prema opštem propisu rada 3 sa metilestrom 5-brompentanove kiseline.

Tačka topljenja 90,5- 92,5°C

b) 5-[[l-(4-FluorfeniI)-2-(3-tienil)-l/f-benzimidazol-6-il]oksi]pentanovakiselina

Metilestar 5-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]-oksi] pentanove kiseline reaguje prema opštem propisu rada 4.

Tačka topljenja 184- 189°C

Primer 13

6-[[l-(4-FIuorfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksa-

nova kiselina

a)6-Metoksi-l-(4-fluprfenil)-2-(3-piridinil)-l^-benzimidazol

7V<2->(4-Fluorfenil)-4-metoksibenzol-l,2-diamin reagovao je analogno

primerU 11 d sa piridin-3-karbaldehidom.

Tačka topljenja 132,5- 134°C

b)6-Hidroksi-l-(4-fluprfenil)-2-(3-piridinil)-l^f-benzimidazoI

6-Metoksi-1 -(4-fluprfenil)-2-(3-piridinil)- l//-benzimidazol reagovao je

prema opšten propisu rada 2.

Tačka topljenja 238- 241°C

c)Metulestar 6-[[l-(4-fluorfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-

il]oksi] heksanove kiseline

6-Hidroksi-l-(4-Fluprfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol reagovao je sa metilestrom 6-bromheksanove kiselineprema opštem propisu rada 3. Tačka topljenja 105,5- 111,5°C

d) 6-[[l-(4-FIuorfenil)-2-(3-piridinil)-l/f-benzimidazol-6-iI]oksi]hek-

sanova kiselina

dobijena je reakcijom Metulestra 6-[[l-(4-lfuorfenil)-2-(3-piridinil)-l//- benzimidazol-6-il]-oksi] heksanove kiseline prema opštem propisu rada 4 Tačka topljenja 127,5- 129°C

Primer 14

5- [[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

a)Metilestar 5-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-

il]oksi]pentanove kiseline

6- Hidroksi-l-(4-fluprfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol reagovao je sa metilestrom 5-brompentanove kiselineprema opštem propisu rada 3. Tačka topljenja 52- 55°C

b) 5-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazoI-6-il]oksi]pentanova kiselina

dobijena je reakcijom Metilestra 5-[[l-(4-lfuorfenil)-2-(3-piridinil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]pentanove kiseline prema opštem propisu rada 4.

Tačka topljenja 181,5- 183°C

Primer 15

5-[[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l/f-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova

kiselina

a)6-Metoksi-l-fenil-2-(3-piridinil)-l/7-benzimidazolDobijen je reakcijom 4-Metoksi-TV^-fenil-o-fenilendiamina sa Piridil-3-karbaldehidom prema opštem propisu rada 5.

MS (EI): 301 (pik molekulskog jona).

b)6-Hidroksi-l-fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazolDobijen je reakcijom 6-Metoksi-l-fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazola

prema opštem propisu rada 2.

<1>H-NMR (CDC13):5 = 6.52 ppm d (J = 2Hz, IH); 6.81 dd (J = 8,2 Hz, IH); 7.34-7.48 m (3H); 7.53-7.68 m(4H); 7.80 (ddd, J = 8,2, !hz, IH); 8.53 dd (J = 2, 1Hz, IH); 8.67 d (J = 1 Hz, IH); 9.42 (s, IH).

c) Metilestar 5-[[l-feniI-2-(3-piridiniI)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]-pentanove kiseline

Dobij en j e reakcij om 6-Hidroksi-1 -fenil-2-(3 -piridinil)-1 //-benzimidazola sa metilestrom 5-brompentanove kiselineprema opštem propisu rada 3. MS (EI): 401 (pik molekulskog jona).

d) 5-[[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova

kiselina

Dobijena je reakcijom Metilestra 5-[[l-fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]- pentanove kiseline prema opštem propisu rada 4.<1>H-NMR (CDC13):5 = 1.72-1.88 m (4H); 2.30 t(J = 8Hz, 2H); 3.98 t (J = 8 Hz, 211); 6.72 ppm d (J = 2Hz, IH); 7.03 dd (J -8, 2Hz, IH); 7.40-748 m (3H); 7.55-765 m (3H); 7.70 (d, J = 8Hz, IH); 7.92 ddd (J = 8, 2, 1Hz, IH); 8.53 dd (8, 2 Hz, IH); 8.70 dd (J = 2, 1 Hz, IH).

Primer 16

4-[[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-ilJoksiJbuterna kiselina

a)Metilestar 4-[[l-fenil-2-(3-piridinil)-li/-benzimidazol-6-il]oksi]bu-

terna kiselina

dobij en j e reakcij om 6-Hidroksi-1 -fenil-2-(3 -piridinil)-1 //-benzimidazola sa metilestrom 4-brombutanove kiselineprema opštem propisu rada 3. MS (EI): 387 (pik molekulskog jona).

b)4-[[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kise

lina

Dobijena je reakcijom Metilestra 4-[[l-fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterne kiseline prema opštem propisu rada 4.

MS (EI): 373 (pik molekulskog jona).

Primer 17

6-[[l-Fenil-2-(3-piridiniI)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova

kiselina

a)Metilestar 6-[[l-fenil-2-(3-piridinil)-l/<y->benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline

Dobijen je reakcijom 6-Hidroksi-l-fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazola sa metilestrom 6-bromheksanove kiseline prema opštem propisu rada 3. MS (EI): 415 (pik molekulskog jona).

b) 6-[[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l/^-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova

kiselina

Dobijena je reakcijom Metilestra 6-[[l-fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline prema opštem propisu rada 4.

MS (EI): 401 (pik molekulskog jona).

Primer 18

AL(3-Metoksipropil)-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l/f-benzimda-

zol-6-il]-oksi]heksanamid

Dobijen je reakcijom Metulestra 6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//- benzimidazol-6-il]-oksi] heksanove kiseline sa 3-Metoksipropilaminom prema opštem propisu rada 6.

MS (EI): 486 (pik molekulskog jona).

Primer 19

6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l/7-benzimdazol-6-il]-oksi]-l-morfolin-l-ilheksan-l-on

Dobija se reakcijom Metilestra 6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l/7-benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline sa morfolinom prema opštem pravilu rada 6.

MS (EI): 442 (pik molekulskog jona).

Primer 20

A^-Metil-6-[[l-(4-metilfeniI)-2-(3-piridinil)-l//-benzimdazol-6-il]oksiJ-

heksanamid

Dobijen je reakcijom Metilestra 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-17/- benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline sa N-Metilaminhidrohloridom prema opštem propisu rada 6.

MS (EI): 428 (pik molekulskog jona).

Primer 21

A^-A^-Dimetil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l^-benzimdazol-6-

iljoksi | heksanamid

Dobijen je reakcijom Metilestra 6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l/7-benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline sa Dimetilaminhidrohlori-dom prema opštem propisu rada 6.

MS (EI): 442 (pik molekulskog jona).

Primer 22

6-[ | l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimdazol-6-il|oksi| heksanamid

Dobijen je reakcijom Metilestra 6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l/7-benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline sa amonijumloridom prema opštem propisu rada 6.

MS (EI): 414 (pik molekulskog jona).

Primer 23

A^-Ciklopropil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-tieniI)-l^-benzimdazol-6-il]-oksi] heksanamid

Dobijen je reakcijom Metilestra 6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-tienil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline sa ciklopropilaminom prema opštem propisu rada 6.

MS (EI): 459 (pik molekulskog jona).

Primer 24

A^-Metil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-tienil)-l^-benzimdazoI-6-iI]oksi]-heksanamid

Dobijen je reakcijom Metilestra 6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-tienil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline sa N-Metilaminhidrohloridom prema opštem propisu rada 6.

MS (EI): 433 (pik molekulskog jona).

Primer 25

A^-(2-Metoksictil)-5-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-m-benzimdazol-6-il] oksi] pentanamid

Dobijen je reakcijom Metilestra 5-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]pentanove kiseline sa 2-Metoksietilaminom prema opštem propisu rada 6.

MS (EI): 458 (pik molekulskog jona).

Primer 26

A^A^-Dimetil-5-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-li/-benzimdazol-6-

il]oksi] pentanamid

Dobijen je reakcijom Metilestra 5-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]pentanove kiseline (primer 56c) sa dimetilaminom prema opštem propisu rada 6.

MS (EI): 428 (pik molekulskog jona).

Primer 27

5-[[l-(4-metilfeniI)-2-(3-piridinil)-l^-benzimdazol-6-il]oksi]pentan-

amid

Dobijen je reakcijom Metilestra 5-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//- benzimidazol-6-il]oksi]pentanove kiseline sa amonijumhloridom prema opštem propisu rada 6.

MS (EI): 400 (pik molekulskog jona).

Primer 28

6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(2-tienil)-l/T-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova

kiselina

a) Metilestar 6-[[l-(4-metilfenil)-2-(2-tienil)-l//-benzimidazol-6-

iljoksi]heksanove kiseline

Dobijen je reakcijom Metilestra 6-[[4-amino-3-((4-metilfenil)-amino)fenil]oksi]heksanove kiseline sa 2-Tienilkarbaldehidom prema opštem propisu rada 5.

MS (EI): 434 (pik molekulskog jona).

b)6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(2-tienil)-l/f-benzimidazol-6-il]oksi]heksano-

va kiselina

Dobijena je reakcijom Metilestra 6-[[l-(4-metilfenil)-2-(2-tienil)-l/7-benzimidazol-6-il]oksi]heksanove kiseline prema opštem propisu rada 4. MS (EI): 420 (pik molekulskog jona).

Primer 29

Suzbijanje aktiviranja mikroglia

Zain vitropredstavljanje Ap-aktiviranih mikroglia inkubiraju se primarni mikroglia pacova sa sintetičkim A(3 peptidom: Radi simulacije A|3-oblaganja sintetički A|3-peptid se osuši na ploči za kulturu tkiva sa 96 rupa. Za to se osnovni rastvor peptida od 2mg/ml H20 razblaži 1:50 u H20. Za šaržiranjae ploče sa 96 rupa upotrebljava se 30 ul ovog razblaženog rastvora peptida po rupi pa se ostavi preko noći da se osuši.

Primarni mikroglia pacova ubiraju se od pomešanih glia-kultura, koje se dobijaju od P3 mozgova pacova. Za dobijanje mešanih gliakultura, uzimaju se mozgovi od tri dana starih pacova i oslobadjaju moždane opne.

Odvajanje ćelija postiže se tripsinizovanjem (0,25%-tni rastvor tripsina, 15 min 37°C). Posle odvajanja nesvarenih fragmenata tkiva pomoću jedne 40mu, najlonske mreže izolovane ćelije se odcentrifugiraju (800 o/lOmin).

Celijski pelet se resuspenduje i prebaci u 100 ml flaše za kulturu tkiva.(1 mozak/flaša za kulturu tkiva). Kultivacija ćelija sledi u toku perioda od 5-7 dana u Dulbecco modified Eagle Medium (DMEM, sa glutaminom), suplementiranih sa penicilinom (50U/ml), streptomicinom (40ug/ml) i 10% (v/v)fetalnog telećeg seruma (FCS) na 37°C i 5% C02.U toku ove inkubacije stvara se athezivni ćelijski pokrivač koji se u glavnom sastoji iz astrocita. Mikroglie proliferiraju kao ne- ili slabo adhezivne ćelije na ovome i odvajaju se pomoću inkubacije mućkanjem (420 obrtaja/min, 1 sat)

Za aktiviranje mikroglia Ap peptidom se zaseje 2,5 puta IO<4>mikroglia/rupa na Ap-šaržiranu ploču za kulturu tkiva i inkubira u toku sdam dana u DMEM (sa glutaminom), suplementiranom sa penicilinom (50U/ml), streptomicinom (40ug/ml) i 10% (v/v) fetalnog telećeg seruma (FCS) na 37°C i 5% C02.U danu 5 sledi dodavanje jedinjenja prema pronalasku u različitim koncentracijama (01, 0,3, 1,3, i 10 uM)

Za kvantifikovanje rcaktiviteta mikroglia meri se od sedmog dana metabolički aktivitet preko redukcije MTS-a (3-(4,5-dimetiltiazol-2-il)-5-(3-karboksimetoksifenil)-2-(sulfofenil)-2H-tetrazolijum), Owen-ov reage-ns, Baltrop, J.A. et al. Bioorg & Med. Chem. Lett 1, 6111 (1991)). Procenat inhibicije odnosi se na samo na sa DMSO tretiranom kontrolom. Jedinjenja prema pronalasku inhibiraju aktiviranje mikroglia.

Primer 30

Cerebralni moždani infarkt u pacova (MCAO-model)

Jedinjenja prema pronalasku testirana su na životinjskom modelu za cerebralnu ishemiju (šlog), MCAO (permanent middle cerebralarterv occlusion) modelu, nain vivoaktivitet. Jednostranim zatvaranjem srednje moždane arterije (MCA) izazvan je moždani udar koji se počiva na nedovoljnoj snabdevenosti kiseonikom odgovarajućeg područja mozga i hranljivim materijama. Posledice ove nedovoljne snabdevenosti je izraženo propadanje ćelija kao i, sledeće, snažno aktiviranje mikroglia. Ovo aktiviranje mikroglia, medjutim, dostiže svoj maksimum tek nakon više dana i može se zadržati u toku više nedelja. Radi testiranja supstanci aplikovana su jedinjenja prema pronalasku intraperitonalno 1-6 dana posle okluzije. Životinje su sedmog dana perfundovane i ubijene. Razmera aktivacije mikroglia merena je jednom modifikovanim imuno-histohemijskom metodom. Za to su inkubirani sa antitelima, vibratom-režnjevi fiksiranih mozgova, koja prepoznaju CR3 komplementni receptor odnosno MHCII kompleks na aktivirane mikroglie. Kvantifikovanje primarnog vezivanja antitela sledi enzim-povezanim detekcionim sistemom. Tretiranje sa jedinjenjima prema pronalasku vodilo je do redukcije aktiviranja mikroglia u moždanoj hemisferi pogodjenoj moždanim infarktom.

Primer 31

Inhibicija TNFa i IL 12 produkcije u THP-1 ćelijama

Inhibicija produkcije citokina predstavlja se na primer merenjem TNFa i interleukina 12 u TLTP-1 ćelijama stimulisanim liposaharidom (LPS).

Za to se raseje 2,5 x IO<6>TJTP-1 ćelija (American Type Culture Company, Rockville, MdVml RPMI 1640 Medium (Life technologies) 10% FCS (Life Technologies, Kat. Nr. 10270-106 na ploču za čelijske kulture sa ravnim dnom sa 96 rupa (TPP; Produkt Nr. 9296) (100 uL/rupa). Jedinjenja prema pronalasku dodaju se u različitim koncentracijama i predinkubiraju 30 min. Predrazblaživanje testsupstanci izvodi se u inkubacionom medijumu. Dodavanje testsupstanci sledi kao dvostruko koncentrovani rastvor supstance (100 u,l/rupa). Stimulacija ćelija sledi preko noći na 37°C sa 0,lfig/ml LPS (Sigma L2630, od E. Coli Serotvp 0111. B4). Potom se medijum obere i kvantitativno odredjuju količine TNFa odnosno interleukina 12. Za merenje TNFa korišćen je komercijalno dobavljiv TNFa komplet firmeCIS bio international(Produkt Nr.. 262TNFPEB). Količina interleukina 12 odredjena je uz pomoć ORIGEN Technologie (IGEN International, Inc. Gaithersburg, Marvland). Izračunata IC5o vrednost odgovara koncentraciji testsupstance koja je potrebna da bi se ostvarila 50%-tna inhibicija maksimalne produkcije TNFa odnosnio interleukina 12.

Jedinjenja prema pronalasku inhibiraju produkciju TNFa i interleukina 12 u TLTP-ćelijama stimulisanim liposaharidom (LPS).

Primer 32

Inhibicija INFy produkcije perifernih mononuklearnih ćelija krvi

Za predstavljanje uticaja supstanci na aktiviranje T-ćelija upotrebljava se merenje INFy sekrecije.

Za izolaciju perifernih mononuklearnih ćelija koristi se humana čista krv

(uzimanje krvi preko Na-citrata S-Monovetten „Coagulation )

NC/lOml/Sarstedt"). Obogaćivanje ćelija krvi izvedeno je pomoću gradijentnog centrifugiranja gustine: za to se stavi 15 ml Hostoraque 1077 Sigma, Kat. Nr.H8880) u LEUCOSEP cevčice (Greiner, Kat. Nr.227290) i centrifugira 30 sekundi pri 1000 g. Tome se zatim doda 15 ml čiste krvii centrifugira 10 min na 1000 g. Potom se gornji sloj plazme odpipetira a ispod ležeći ćelijski sloj (mononuklearne ćelije krvi) prbace u 15 ml epruvete (Falcon) i zatim više puta ispere sa 10 ml FIBSS EIANKS balanced Solution (bez Mg<+>i Ca<+>), Kat. Nr. 14175-53). Na kraju se ćelijski pelet resuspenduje u medijum kulture RPMI 1640 +25 mM Hepes (Life Technologie Kat. Nr. 52400-041, 10% FCS (Life Technologie Kat. Nr. 10270-106), 0,4% rastvora penicilin-streptomicina (Life Techologie, Kat. Nr.15140-106) (1 x 10<6>ćelija/ml). Po lOOul rastvora suspenzije ćelija razdeli se na ploču ćelijskih kultura sa 96 rupa sa ravnim dnom (TPP, Produkt Nr. 9296) i stimuliše sa sa 2,5 (ig/ml anti-CD3-antitela. Supstance prema pronalasku dodaju se tome u različitim koncentraciljama i 30 minuta predinkubiraju. Stimulacija ćelija sledi u toku vramenskog perioda od 24 h. Potom se medijum obere i INFy kvantitativno odredjuje. INFy odredjena je uz pomoć ORIGEN Technologie (IGEN International, Inc. Gaithersburg, Marvland). Izračunata IC50 vrednost odgovara koncentraciji testsupstance koja je potrebna da bi se ostvarila 50%-tna inhibicija maksimalne produkcije INFy. Jedinjenja prema pronalasku inhibiraju produkciju INFy perifernih mononuklearnih ćelija krvi.

Primer 33

Inhibicija TNFa i IL-12 HD produkcije perifernih mononuklearnih

ćelija krvi

Inhibicija TNFa i IL-12 HD p70-produkcije predstavlja se na primer merenjem TNFa i IL-12 HD p70 u perifernim mononuklearnim ćelijama krvi stimulisanim lipopolisaharidom (LPS) i interferonom gama INFy. Za izolovanjr perifernih mononuklearnih ćelija krvi primenjena je humana čista krv (uzimanje krvi preko Na-citrata S-Monovetten „Coagulation ) NC/lOml/Sarstedt"). Obogaćivanje limfocita i monocita izvedeno je pomoću granijentnog centrifugiranja gustine: za to se stavi 15 ml Hostoraque 1077 Sigma, Kat. Nr.H8880) u LEUCOSEP cevčice (Greiner, Kat. Nr.227290) i centrifugiranjem 30 sekundi pri 250 g,kroz frite koje se nalaze u cevčicama, potisne na dole. Potom se doda 20 ml čiste krvi i centrifugira 15 min na 800g na sobnoj temperaturi. Posle centrifugiranja sloj iznad se odpipetira i odbaci a sloj koji leži ispod (limfociti i monociti) prebaci u 50 ml epruvete za centrifugiranje (Falkon) i potom ispere 3 puta u medijumu kulture VLE PPMI 1640 (Seromed, No. FG1415) (Centrifugiranje svaki put po lOmin na 250g sobna temperatura). Na kraju se ćelijski pelet resuspenduje u medijum kulture VLE RPMI 1640 /Seromed), No. FG1415), 10% FCS (Life Technologies Kat.Nr. 16000-044, Low endotoxin, toplotno inaktiviran lh 56°C), 50 ug/ml rastvora penicilin-streptomicina (Life Techologie, Kat. Nr.15140-106) i posle brojanja ćelija uz pomoć tripan-plavog obojenja postavi na 3xl0<6>ćelija/ml. Po lOOul rastvora suspenzije ćelija razdeli se na ploču ćelijskih kultura sa 96 rupa sa ravnim dnom (Costar, Produkt Nr.3599). Tome je dodato po 100 ul 3puta koncentrovanijeg stimulacionog rastvora (3 ug/mlLPS odE. coliSerotvp 0127:B8; Sigma , Kat. No. L-4516 i 30 ng/ml INFy lb, Imukin, Boehringer Ingelheim). Supstance prema pronalasku dodavane su u različitim koncentracijama kao 3puta koncentrovaniji rastvor supstance (100ul/well). Stimulacija ćelija odvija se na 37°C i 5% C02u toku 24h. Potom je sloj iznad ćelijske kulture obran a koncentracija TNFa i IL-12 HD p70 odredjivana pomoću komercijalno dobavljivih ELISA-kompleta firmeBioSource International(TNFa EASIA, Kat. Nr. KACI752) iR& D Systems(Ouantikine™ HS IL-12, Kat. Nr. HS120).

Izračunata IC50 vrednost odgovara koncentraciji testsupstance koja je potrebna da bi se ostvarila 50%-tna inhibicija maksimalne produkcije TNFa odnosno interleukina 12 HD p70.

Jedinjenja prema pronalasku inhibiraju produkciju TNFa i interleukina 12 HD p70 perifernih mononuklearnih ćelija krvi.

Primer 34

Indukcija IL- 10 produkcije perifernih mononuklearnih ćelija krvi

Indukcija IL-10 produkcije predstavlja se na primer merenjem IL-10 u fitohemaglutininom (PHA) ili lipopolisaharidom (LPS) stimulisanim perifernimmononuklearnim ćelijama krvi.

Za izolovanje prifernih mononuklearnih ćelija krvi primenjuje se humana čista krv (uzimanje krvi preko Na-citrata S-Monovetten „Coagulation ) 9NC/10ml/Sarstedt"). Obogaćivanje limfocita i monocita izvedeno je pomoću gradijentnog centrifugiranja gustine: za to se stavi 15 ml Hostoraque- 1077 Sigma, Kat. Nr.H8880) u 50ml LEUCOSEP cevčice (Greiner, Kat. Nr.227290) i centrifugiranjem 30 sekundi pri 250 g, kroz frite koje se nalaze u cevčicama, potisne na dole. Potom se doda 20 ml čiste krvi i centrifugira 15 min na 800g na sobnoj temperaturi. Posle centrifugiranja sloj iznad se odpipetira (platma i trombociti) i odbaci a sloj koji leži ispod (limfociti i monociti) prebaci u 50 ml epruvete za centrifugiranje (Falkon) i potom ispere 3 puta u medijumu kulture VLE PPMI 1640 (Seromed, No. FG1415) (Centrifugiranje svaki put po 10 min na 250g, sobna temperatura). Na kraju se ćelijski pelet resuspenduje u medijum kulture VLE RPMI 1640(/Seromed), No. FG1415), 10% FCS (Life Technologies Kat.Nr. 16000-044, Low endotoxin, toplotno inaktiviran lh 56°C), 50 (ig/ml rastvora penicilin-streptomicina (Life Techologie, Kat. Nr. 15140-106) i posle brojanja ćelija uz pomoć tripan-plavog obojenja postavi na 3x106 ćelija/ml. Po 100|il rastvora suspenzije ćelija razdeli se na ploču ćelijskih kultura sa 96 rupa sa ravnim dnom (Costar, Produkt Nr.3599). Tome je dodato po 100 ul 3puta koncentrovanijeg stimulacionog rastvora (3 (ig/ml LPS odE. coliSerotvp 0127:B8; Sigma , Kat. No. L-4516 i 300 ng/ml PFIA-L Biochrom KG Kat. Nr. M 5030). Supstance prema pronalasku dodavane su u različitim koncentracijama kao 3 puta koncentrovaniji rastvor supstance (100ul/well). Stimulacija ćelija odvija se na 37°C i 5% C02u toku 24h. Potom je sloj iznad ćelijske kulture obran a koncentracija i IL-10 kvantitativno odredjuje. Koncentracija IL-10 odredjivana pomoću komercijalno dobavljivih ELISA-kompleta firmeBioSource International(Human IL-10, Kat.NR. KHC0101C). Izračunata EC50vrednost odgovara koncentraciji test supstance koja je potrebna da se IL-10 produkcija poveća za 50% maksimalnog porasta. Jedinjenja prema pronalasku povećavaju IL-lOprodukciju perifernih mononuklearnih ćelija krvi.

Claims (12)

1.) Deivate benzimidazola opšte formule koncentracija U njoj su:R<1>fenil grupa, koja je u datom slučaju medjusobno nezavisno supstituisana sa do tri sledeća supstituenta: F, Cl, Br, J OH, OR<4>, OCOR<4>SR<4>, SOR<4>, S02R<4>,R<4>, NH2, NHR<4>, NR<4>R<4>ili dva susedna supstituenta naR<1>čine zajedno jednu -O-CH2-O-, -0-CH2-CH2-0- ili -CH2-CH2-CH2- grupu,R<2>monociklična ili biciklična 5 - 10-članu heteroarilgrupa sa 1-2 heteroatoma izabranih od N, S i O, koja je u datom slučaju supstituisana medjusobno nezavisno sa do dva od sledećih supstituenata: F, Cl, Br, J OH, OR<4>, OCOR<4>COR<4>SR<4>, SOR<4>, S02R<4>,R<4>, ili dva susedna supstituenta naR<2>čine zajedno jednu -O-CH2-O-, -0-CH2-CH2-0- ili -CH2-CH2-CH2- grupu,R<3>H, OH ili 0-C,.6-alkil,R<4>iR<4>'medjusobno nezavisno C].4-perfluoralkil ili Ci_6-alkilAC2.6-alkilengrupa, koja je u datom slučaju supstituisana sa =0, OH, 0-C,.3-alkil, NH2, NH-Ci.3-alkil, NH-C^-alkanoil, N(C,.3-alkil)2i N(Ci.3-alkil)(C,.3-alkanoil)BCOOH, CONH2, CONHNH2, CONHR5, CONR<5>R<5>', svaka vezana na ugljenikov atom grupe A,R<5>iR<5>medjusobno nezavisno ostatak, izabraniz grupe koja obuhvata C,.5-alkil, C2.6-alkenil, C2.6-alkinil pri čemu jedan ugljenikov atom može da bude zamenjen sa O, S, SO, S02, NH, N-Ci.3-alkilom ili N-C-i.3-alkanoilom, dalje (C0.3-alkendiil-C3.7-cikloalkil), pri čemu u petočlanom cikloalkil-prstenu jedan član prstena može da bude prsten-N ili prsten-0 a u šestočlanom ili sedmočlanom cikloalkil-prstenu jedan ili dva člana prstena mogu da budu svaki N-atom prstena i/ili O-atom prstena, pri čemu N-atomi prstena mogu biti supstituisani u datom slučaju sa C].3-alkilom ili C1.3-alkanoilom, kao i dalje (C0.3-alkandiil-fenil) i (C0.3-alkandiil-heteroaril), pri čemu je heteroaril grupa peto- ili šestočlana i sadrži jedan ili dva heteroatoma, izabranih iz grupe koja obuhvata N, S i O, pri čemu svi prethodno navedeni alkil- i cikloalkil ostatci u datom slučaju mogu biti supstituisani sa do dva ostatka izabrana iz grupe koja obuhvata CF3, C2F2, OH, O-C^-alkil, NH2, NH-C^-alkil, NH-C,.3-alkanoil, N(Ci_3-alkil)2, N(C,.3-alkil)(C,.3-alkanoil), COOH, CONH2i COO-Ci.3-alkil, i sve prethodno navedene fenil- i heteroaril grupe mogu biti supstituisane sa do dva ostatka izabrana iz grupe koja obuhvata F, Cl, Br, CH3, C2H5, OH, OCH3, OC2H5, N02, N(CH3)2CF3, C2F5, i S02NH2 ili R<5>i R<5>čine zajedno sa N-atomom peto- do sedmočlani heterociklični prsten koji može da sadrži dalji N- ili O- ili S-atomi koji može biti supstituisan sa CM-alkilom, (C0.2-alkandiil-Ci_4-alkoksi), Ci.4-alkoksikarbonilom, amino-karbonilom ili fenilom kao i njene optičke ili geometrijske izomere ili tautomerne oblike ili farmaceutski primenljive soli pri čemu su sledeća jedinjenja isključena: 6-[[l-Fenil-2-(piridin-4-il)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina 6-[[l-Fenil-2-(benzotien-2-il)-l/f-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselinas

2. Benzimidazoli prema zahtevu 1 naznačeni time što jeR<1>fenil grupa koja u datom slučaju može da bude nezavisno jedan od drugog supstituisana sa do dva sledća supstituenta: F, Cl, OH, OR<4>, OCOR<4>SR<4>R<4>ili dva susedna supstituenta naR<1>čine -0-CH2-0- ili CH2-CH2-CH2-grupu.

3. ) Benzimidazili prema zahtevu 1 ili 2 natnačeni time što je Rmonociklična 5-6 člana heteroarilgrupa sa 1 - 2 hetero atoma izabranih iz grupe koja obuhvata N, S iO koji su u datom slučaju nezavisno supstituisani sa do dva od slede-ćih supstituenata: F, Cl, OR<4>, OCOR<4>SR<4>, SOR<4>, S02R<4>, R<4>, ili dva susedna supstituentana Rčine zajedno jednu -0-CH2-0- ili -CH2-CH2-CH2- grupu.

4. ) Benzimidazoli prema jednom od zahteva l-4naznačeni time što jeR<3>H

5. ) Benzimidazoli prema jednom od zahteva 1-4 naznačeni time što suR<4>iR<4>'medjusobno nezavisno Ci.2-perfluoralkil, C].4-alkil

6. ) Benzimidazoli prema jednom od zahteva l-5naznačeni time što su R<5>iR<5>'medjusobno nezavisno Ci_6-alkil, pri čemu jedan ugljenikov atom može biti zamenjen sa O, S, SO, S02, C3_5-cikloalkil-Co-3-alkilen, pri čemu u petočlanom cikloalkilprstenu jedan član prstena može da bude jedan N ili jedan O pri čemu je u datom slučaju jedan azot prstena supstituisan sa Ci_3-alkilom ili Ci_3-alkanoilom, C0-2-alkilen-(5-6 člani heteroaril sa 1-2 heteroatoma izN, S i O) pri čemu svi prethodno navedeni alkil i cikloalkil ostatci mo-gu biti supstituisani sa CF3, OH, NH2, NH-Ci_3-alkil, NHC,.3-alkanoil, N(C,.3alkil)2, N(C,.3alkil)(C1.3alkanoil), COOH, CONH2, i sve prethodno navedenie heteroarilgrupe mogu biti supstituisane sa jednim ili dva supstituenta iz grupe sastavljene od F, CL, CH3, C2H5, OCH3, OC2H5, CF3, C2F5 ili R5 i R5 zajedno sa atomom azota čine 5-7 člani heterocikl koji može da sadrži dalji atom kiseonika, azota ili sum-pora i biti supstituisan sa Ci.4-alkilom, Ci_4-alkoksi-C0-2alkilom.

7. ) Benzimidazoli prema jednom od zahteva 1-6 naznačeni time što jeAravnolančastiC3_6alkilen.

8. ) Benzimidazoli prema jednom od zahteva 1-5, 7 naznačeni time stojeBCOOH ili CONH2 uvek vezano na neki atom ugljenika grupeA

9. ) 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

5- [[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l/f-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

4- [[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l/-f-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kiselina

6- [[l-(4-Metilfenil)-2-(4-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

5- [[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

4- [[l-(4-Metilfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kiselina

5- [[l-Fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina 4- [[l-Fenil-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kiselina

6- [[l-Fenil-2-(3-tienil)-l/7-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina 6-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-tienil)-17/-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

5- [[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-tienil)-17/-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina 6-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina 5-[[l-(4-Fluorfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina

5- [[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]pentanova kiselina 4- [[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]buterna kiselina

6- [[l-Fenil-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina A^-(3-Metoksipropil)-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol -6-il]oksi]heksanamid 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]-l-morfolin-1 -ilheksan-1 -on 7V-Metil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]-heksanamid A^-A^-Dimetil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]-oksi]- heksanamid 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-17/-benzimidazol-6-il]-oksi]-heksanamid A^-Ciklopropil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]-oksi]- heksanamid 7V-Metil-6-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-tienil)-l//-benzimidazol-6-il]oksi]-heksanamid 6-[[l-(4-Metilfenil)-2-fenil-l//-benzimidazol-6-il]oksi]-l-(tiazolidin-3-il) heksan-l-on iV-(2-Metoksietil)-5-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-l//-benzimidazol-6-il]-oksi]pentanamid 7V-iV-Dimetil-5-[[l-(4-metilfenil)-2-(3-piridinil)-17/-benzimidazol-6-il]-oksijpentanamid

5- [[l-(4-Metilfenil)-2-(3-piridinil)-17/-benzimidazol-6-il]oksi]pentana-mid

6-[[ 1 -(4-Metilfenil)-2-(2-tienil)-1 //-benzimidazol-6-il]oksi]heksanova kiselina

10. ) Primenu nekog jedinjenja prema jednom od zahteva 1-9 za dobijanje leka za lečenje ili preveenciju oboljenja koja su asocirana sa aktiviranjem mikroglia.

11. ) Primenu prema zahtevu 10 za lečenje i prevenciju inflamatornih, alergijskih, infekcionih, ili autoimunih oboljenja .

12. ) Farmaceutska sredstva naznačena time što sadrže jedno ili više jedinjenja prema jednom od zahteva 1-9 i jedan ili više nosećih i/ili pomoćnih materija.