ME01960B

ME01960B - Upotreba 2-6-(3-aminopiperidin-1-il)-3-metil-2,4-diokso-3,4-dihidr0-2h-pirimidin-1-ilmetil-4-fluoro-benzonitrila za lečenje dijabetesa, kancera, autoimunih poremećaja i hiv infekcije

Info

Publication number: ME01960B
Application number: MEP-2011-472A
Authority: ME
Inventors: Ronald J Christopher; Atsushi Ogawa; Paul Covington
Original assignee: Takeda Pharmaceuticals Co
Priority date: 2005-09-14
Filing date: 2007-09-11
Publication date: 2015-05-20
Also published as: HK1119086A1; TW200744602A; WO2007033350A1; HRP20120004T4; EA200800726A1; ES2376351T3; CN101374523B; KR20080055875A; AU2006290205B2; EP1942898B2; ME02005B; DK1942898T3; GEP20135838B; US20110192748A1; NO340910B1; ES2376351T5; PE20070522A1; JP5027137B2; MA29795B1; CY1112281T1

Description

OBLAST PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na medicinsku primenu i doziranje jedinjenja koje se upotrebljava za inhibiciju dipeptidil-peptidaze IV.

OPIS STANJA TEHNIKE

Dipetidil-peptidaza IV (IUBMB nomenklatura enzima EC. 3. 4. 14. 5) membranski je protein tipa II koji je u literaturi bio označavan velikim brojem različitih imena uključujući DPP4, DP4, DAP-IV, FAPβ, adenozin-deaminaza kompleksuj ući protein 2, adenozin-deaminaza vezujući protein (ADAbp), dipeptidil-aminopeptidaza IV; Xaa-prodipeptidil-aminopeptidaza; Gly-Pro naftilamidaza; postprolin-dipeptidil-aminopeptidaza IV; limfocitni antigen CD26; glikoprotein GP110; dipeptidil-peptidaza IV; glicil-prolin-aminopeptidaza; X-prolil-dipeptidil-aminopeptidaza; pep X; leukocitni antigen CD26; glicil-prolil-dipeptidil-aminopeptidaza; dipeptidil-peptid hidrolaza; glicil-prolil-aminopeptidaza; dipeptidil-aminopeptidaza IV; DPP IV/CD26; aminoacil-prolil-dipeptidilaminopeptidaza; pokrećući molekul T-ćelija Tpl03; X-PDAP. Dipeptidil-peptidaza IV ovde je označena kao "DPP-IV".

DPP-IV je neklasična serin-aminopeptidaza koja uklanja dipeptide Xaa-Pro sa arnino terminusa (N-terminusa) polipeptida i proteina. Sporo oslobađanje dipeptida tipa X-Gly ili X-Ser, zavisno od DPP-IV, saopšteno je i za neke peptide koji se normalno sreću u prirodi.

DPP-IV se konstitutivno eksprimira na epitelnim i endotelskim ćelijama različitih tkiva (crevo, jetra, pluća, bubreg i placenta), a sreće se i u telesnim tečnostima. DPP-IV se takođe eksprimira na cirkulišućim T-limfocitima, a pokazano je da je on isto što i ćelijski površinski antigen CD26.

DPP-IV odgovoran je za metaboličko sečenje nekih endogenih peptida (GLP-1 (7-36), glukagon) in vivo, a pokazao je i proteolitičku aktivnost prema različitim drugim peptidima (GHRH, NPY, GLP-2, VIP), in vitro.

GLP-1 (7-36) je peptid od 29 amino-kiselina, izveden posttranslacionom obradom proglukagona u tankom crevu. GLP-1 (7-36) ima višestruko dejstvo in vivo, uključujući stimulaciju sekrecije insulina, inhibiciju sekrecije glukagona, podsticanje osećaja sitosti i usporavanje pražnjenja želuca. Na osnovu fiziološkog profila, veruje se daje delovanje GLP-1 (7-36) korisno u prevenciji i lečenju dijabetesa tipa II i potencijalne gojaznosti. Na primer, nađeno je da je primena egzogenog GLP-1 (7-36) (kontinuirana infuzija) kod dijabetičnih pacijenata delotvoma kod ove populacije pacijenata. Nažalost, GLP-1 (7-36) se brzo razgrađuje in vivo i pokazano je da ima kratak poluživot in vivo (tl/2 = 1. 5 minuta).

Studijama na genetički izmenjenim DPP-IV-nokaut miševima kao i in vivo/in vitro studijama sa selektivnim inhibitorima DPP-IV, pokazano je da je DPP-IV osnovni enzim za razgradnju GLP-1 (7-36) in vivo. Delovanjem DPP-IV, GLP-1 (7-36) se efikasno razgrađuje u GLP-1 (9-36), za koji se misli da deluje kao fiziološki antagonist za GLP-1 (7-36). Prema tome, veruje se daje inhibiranje DPP-IV in vivo korisno za povišenje endogenih nivoa GLP-1 (7-36) i smanjenje formiranja njegovog antagonista GLP-1 (9-36). Prema tome, veruje se da su sredstva koja inhibiraju DPP-IV korisna za prevenciju, odlaganje napredovanja i/ili lečenje stanja posredovanih DPP-IV, posebno dijabetesa i posebnije, dijabetes melitusa tipa 2, dijabetične dislipidemije, stanja poremećene tolerancije glukoze (impaired glucose tolerance, IGT), stanja poremećenosti nivoa glukoze u plazmi tokom gladovanja (impaired fasting plasma glucose, IFG), metaboličke acidoze, ketoze, regulacije apetita i gojaznosti.

Za nekoliko jedinjenja pokazano je da inhibiraju DPP-IV. Ipak, i dalje postoji potreba za novim inhibitorima DPP-IV i metodima primene takvih inhibitora u lečenju.

KRATAK OPIS PRONALASKA

Pronalazak obezbeđuje Jedinjenje I za upotrebu u vidu leka, kada se primenjuje jednom nedeljno u dozi koja iznosi između 50 mg i 250 mg Jedinjenja I.

Primena se obavlja jednom nedeljno i može se opciono izvesti jednom nedeljno u vidu jedne doze. Opciono, primena se obavlja jednom nedeljno, tokom perioda od najmanje 30 dana i, opciono, tokom perioda od najmanje 60 dana.

U jednoj varijaciji, primena se obavlja jednom nedeljno, ujutru, i opciono, obavlja se jednom nedeljno, ujutru pre prvog pacijentovog obroka za taj dan.

Primena se može obaviti različitim putevima, uključujući, ali se ne ograničavajući na puteve koji se biraju iz grupe koja sadrži oralni, parenteralni, intraperitonealni, intravenski, intraarterijski, transdermalni, sublingvalni, intramuskulami, rektalni, transbukalni, intranazalni, lipozomalni, inhalacioni, vaginalni, intraokulami, put lokalne dostave, subkutani, intraadipozni, intraartikulami, intraperitonealni i intratekalni put primene. U jednoj posebnoj varijaciji, primena se obavlja oralnim putem.

Jedinjenje I može da se koristi za lečenje različitih bolesti. U jednoj varijaciji, Jedinjenje I primenjuje se da bi se pacijent lečio od dijabetičnog stanja tipa I ili tipa II. U drugoj varijaciji, Jedinjenje I primenjuje se za lečenje predijabetičnog pacijenta. U još jednoj varijaciji, Jedinjenje I primenjuje se za lečenje zapaljenske bolesti creva, Crohn-ove bolesti, enteritisa izazvanog hemoterapijom, oralnog mukozitisa ili sindroma skraćenog creva. U još jednoj varijaciji, primena Jedinjenja I ili farmaceutske smeše koja sadrži Jedinjenje I, vrši se da bi se povećala efikasnost prihvatanja kalema posle transplantacije koštane srži.

U drugoj varijaciji, Jedinjenje I primenjuje se za lečenje pacijenta koji pati od stanja posredovanih DPP-IV, kao što su dijabetes, i posebnije dijabetes melitus tipa 2; dijabetična dislipidemija; poremećena tolerancija glukoze (IGT); poremećen nivo glukoze u plazmi tokom gladovanja (IFG); metabolička acidoza; ketoza; regulacija apetita; gojaznost; komplikacije udružene sa dijabetesom uključujući dijabetičku neuropatiju, dijabetičku retinopatiju i oboljenje bubrega; hiperlipidemija uključujući hipertrigliceridemiju, hiperholesterolemiju, hipo-HDL-emiju i postprandijalnu hiperlipidemiju; arterioskleroza; hipertenzija; infarkt miokarda, angina pektoris, cerebralni infarkt, cerebralna apopleksija i metabolički sindrom.

Jedinjenje I može da se primeni u kombinaciji sa jednim ili više antidijabetičkih ili inkretinskih jedinjenja različitih od Jedinjenja I.

Ovakva kombinovana terapija koristi se kada se pacijentu daje jednom nedeljno doza koja iznosi između 50 mg i 250 mg Jedinjenja I. U jednoj varijaciji, pacijentu se daje jednom nedeljno doza od 50 mg, 75 mg ili 100 mg, 150 mg ili 200 mg Jedinjenja I u kombinaciji sa jednim ili više antidijabetičkih jedinjenja različitih od Jedinjenja I

Primećuje se da je ovde dato nekoliko različitih doznih opsega za određena antidijabetična i inkretinska jedinjenja. Namera je da u okvir pronalaska budu uključene kombinacije lekova koje pokrivaju svaki od opsega Jedinjenja I specifikovan u zahtevima, u kombinaciji sa svakim od ovde opisanih doznih opsega za druga antidijabetička ili inkretinska jedinjenja.

Kombinacija Jedinjenja I sa jednim ili više antidijabetičkih jedinjenja različitih od Jedinjenja I obezbeđuje odlične efekte kao što su 1) pojačanje terapijskih efekata Jedinjenja I i/ili antidijabetičkih jedinjenja; 2) smanjenje sporednih efekata Jedinjenja I i/ili antidijabetičkih jedinjenja; i 3) smanjenje doze Jedinjenja I i/ili antidijabetičkih jedinjenja.

Jedno ili više antidijabetičkih ili inkretinskih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I, mogu se, opciono, birati iz grupe koja sadrži modulatore insulinskih signalnih puteva, jedinjenja koja utiču na disregulisanu produkciju glukoze u jetri, pojačivače osetljivosti na insulin i pojačivače sekrecije insulina.

Jedno ili više antidijabetičkih ili inkretinskih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu se, opciono, birati i iz grupe koja sadrži inhibitore proteinskih tirozin-fosfataza, inhibitore glutamin-fruktoza-6-fosfat-amidotransferaze, inhibitore fruktoza-l, 6-bisfosfataze, inhibitore glikogen-fosforilaze, antagoniste receptora za glukagon, inhibitore fosfoenolpiruvat-karboksikinaze, inhibitore piruvat-dehidrogenaze-kinaze, inhibitore alfa-glukozidaze, inhibitore pražnjenja želuca, aktivatore glukokinaze, agoniste GLP-1 receptora, agoniste GLP-2 receptora, modulatore UCP, modulatore RXR, inhibitore GSK-3, modulatore PPAR, metformin, insulin, ci2-sdrenergičke antagoniste, deacetilaze (e. g. reservatrol, sirtuinski agonist, polifenoli) i inhibitore natrijum-zavisnog transporta glukoze (sodium dependent glucose transport, SGLT2).

Jedno ili više antidijabetičkih ili inkretinskih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono da se biraju iz grupe koja sadrži inhibitore GSK-3, agoniste retinoid-X-recetora, agoniste beta-3 AR, modulatore UCP, antidijabetičke tiazolidindione, PPAR-gama agoniste neglitazonskog tipa, dvojne PPAR-gama/PPAR-alfa agoniste, antidijabetična vanadijum-sadržavajuća jedinjenja i biguanide.

Jedno ili više antidijabetičkih ili inkretinskih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono biti tiazolidindioni odabrani iz grupe koja sadrži (S)-((3, 4-dihidro-2-(fenil-metil)-2H-l-benzopiran-6-il)metil-tiazolidin-2, 4-dion, 5-{[4-(3-(5-metil-2-fenil-4-oksazolil)-l-okso-propil)-fenil]-metil}-tiazolidin-2, 4-dion, 5-{[4-(l-metil-cikloheksil)metoksi)-fenil]metil]-tiazolidin-2, 4-dion, 5-{[4-(2-(l-indolil)etoksi)fenil] metil}-tiazolidin-2, 4-dion, 5-{4-[2-(5-metil-2-fenil-4-oksazolil)-etoksi)]benzil}-tiazolidin-2, 4-dion, 5-(2-naftilsulfonil)-tiazolidin-2, 4-dion, bis{4-[(2, 4-diokso-5-tiazolidinil)-metil] fenil} metan, 5-{4-[2-(5-metil-2-fenil-4-oksazolil)-2-hidroksietoksi]-benzil}-tiazolidin-2, 4-dion, 5-[4-(l -fenil-1 -ciklopropankarbonilamino)-benzil]-tiazolidin-2, 4-dion, 5- {[4-(2-(2, 3-dihidroindol-l-il)etoksi)fenilmetil)-tiazolidin-2, 4-dion, 5-[3-(4-hloro-fenil])-2-propinil]-5-fenilsulfonil)tiazolidin-2, 4-dion, 5-[3-(4-hlorofenil])-2-propinil]-5-(4-fluorofenil-sulfonil) tiazolidin-2, 4-dion, 5-{[4-(2-(metil-2-piridinil-amino)-etoksi)fenil]metil}-tiazolidin-2, 4-dion, 5-{[4-(2-(5-etil-2-piridil)etoksi)fenil]-metil}-tiazolidin-2, 4-dion, 5-{[4-((3, 4-dihidro-6-hidro-ksi-2, 5, 7, 8-tetrametil-2H-l-benzopiran-2-il)metoksi)-fenil]-metil)-tiazolidin-2, 4-dion, 5-[6-(2-fluoro-benziloksi)-naftalen-2-il-metil]-tiazolidin-2, 4-dion, 5-([2-(2-naftil)-benzoksazol-5-il]-metil}tiazolidin-2, 4-dion i 5-(2, 4-dioksotiazolidin-5-ilmetil)-2-metoksi-N-(4-trifluoro-metil-benzil)benzamid, uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli.

U jednoj varijaciji, jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju metformin. U jednoj posebnoj varijaciji, metformin u ovoj kombinaciji podrazumeva jednu ili više njegovih farmaceutski prihvatljivih soli. U drugoj posebnoj varijaciji, metformin u ovoj kombinaciji podrazumeva so metformin-HCl. U još jednoj posebnoj varijaciji, metformin u ovoj kombinaciji primenjuje se u dnevnoj dozi koja iznosi između 125 i 2550 mg. U još jednoj varijaciji, metformin u ovoj kombinaciji primenjuje se u dnevnoj dozi koja iznosi između 250 i 2550 mg. U drugim varijacijama, metformin u ovoj kombinaciji primenjuje se u formulacijama sa trenutnim ili produženim oslobađanjem.

U drugoj varijaciji, jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju jedan ili više derivata sulfonil-uree.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono da se biraju iz grupe koja sadrži glisoksepid, gliburid, glibenklamid, acetoheksamid, hloropropamid, glibomurid, tolbutamid, tolazamid, glipizid, karbutamid, glikidon, gliheksamid, fenbutamid, tolciklamid, glimepirid i gliklazid, uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli. U jednoj varijaciji, jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju glimepirid.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono da se biraju iz grupe koja sadrži inkretinske hormone ili njihove mimetike, antagoniste imidazolinskih receptora beta-ćelija i kratkodelujuće insulinske sekretagoge.

U drugoj varijaciji, jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju insulin.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono biti jedan ili više agonista GLP-1, uključujući, na primer, ekstendatid.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono biti jedan ili više agonista GLP-2, uključujući, na primer, humani rekombinantni GLP-2.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa

Jedinjenjem I mogu takođe opciono biti jedan ili više antidijabetičkih derivata D-fenil-alanina.

Jedinjenjem I mogu takođe opciono da se biraju iz grupe koja sadrži repaglinid, mitiglinid i nateglinid, uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli. U jednoj varijaciji, jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju hidrat mitiglinid-kalcijumove soli.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono biti jedan ili više inhibitora alfa-glukozidaze.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono da se biraju iz grupe koja sadrži akarbozu, voglibozu i miglitol, uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli. U jednoj varijaciji, jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju voglibozu. U drugoj varijaciji, vogliboza u ovoj kombinaciji primenjuje se u dnevnoj dozi koja iznosi između 0. 1 i 1 mg.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono biti rosiglitazon, uključujući njegove farmaceutski prihvatljive soli. U jednoj varijaciji, rosiglitazon u ovoj kombinaciji je so rosiglitazon-maleat.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji saJedinjenjem I mogu takođe opciono biti tesaglitazar, muraglitazar ili naveglitazar, uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono biti pioglitazon, uključujući njegove farmaceutski prihvatljive soli. U jednoj varijaciji, pioglitazon u ovoj kombinaciji podrazumeva so pioglitazon-HCl. U drugoj varijaciji, pioglitazon u ovoj kombinaciji primenjuje se u dnevnoj dozi koja iznosi između 7. 5 i 60 mg. U još jednoj varijaciji, pioglitazon u ovoj kombianciji primenjuje se u dnevnoj dozi koja iznosi između 15 i 45 mg.

Jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I mogu takođe opciono uključivati metformin i pioglitazon. U jednoj varijaciji, pioglitazon u ovoj kombinaciji uključuje jednu ili više njegovih farmaceutski prihvatljivih soli. U drugoj varijaciji, pioglitazon u ovoj kombinaciji podrazumeva so pioglitazon-HCl. U još jednoj varijaciji, pioglitazon u ovoj kombinaciji primenjuje se u dnevnoj dozi koja iznosi između 7. 5 and 60 mg. U još jednoj varijaciji, pioglitazon u ovoj kombianciji primenjuje se u dnevnoj dozi koja iznosi između 15 i 45 mg. U drugoj viarijaciji svake od gornjih varijacija, metformin u ovoj kombinaciji uključuje jednu ili više njegovih farmaceutski prihvatljivih soli. U jednoj posebnoj varijaciji, metformin u ovoj kombinaciji podrazumeva so metformin-HCl. U drugoj posebnoj varijaciji, metformin u ovoj kombinaciji primenjuje se u dnevnoj dozi koja iznosi između 125 i 2550 mg. U još jednoj varijaciji, metformin u ovoj kombinaciji primenjuje se u dnevnoj dozi koja iznosi između 250 i 2550 mg.

U odnosu na svaku od gore pomenutih formi i njihovih varijacija, Jedinjenje I može da se primeni kao slobodna baza ili njena farmaceutski prihvatlja so. U posebnim varijacijama, Jedinjenje I primenjuje se kao HC1-, metansulfonatna, sukcinatna, benzoatna, toluensulfonatna, R-(-) mandelatna ili benzensulfonatna so Jedinjenja I.

KRATAK OPIS SLIKA

Slika 1 ilustruje inhibiciju DPP-IV u plazmi majmuna, posle jedne oralne primene Jedinjenja I.

Slika 2 ilustruje inhibiciju DPP-IV u plazmi ljudi, posle jedne oralne primene Jedinjenja I.

Slika 3 ilustruje inhibiciju DPP-IV u plazmi ljudi, posle jedne oralne primene Jedinjenja I.

DEFINICIJE

Ukoliko nije drugačije rečeno, sledeći pojmovi upotrebljeni u ovoj specifikaciji i zahtevima imaće u ovoj prijavi navedena značenja.

" Bolest" specifično uključuje bilo koje nezdravo stanje životinje ili dela životinje i uključuje nezdravo stanje koje može biti prouzrokovano lečenjem, ili pridruženo medicinskoj ili veterinarskoj terapiji primenjenoj na životinji, i. e. "sporedni efekat" takvog lečenja.

" Farmaceutski prihvatljiv" znači onaj koji je upotrebljiv za pripremanje farmaceutske smeše koja je uglavnom bezbedna, netoksična i nije biološki ni na drugi način nepoželjna i uključuje ono što je prihvatljivo za veterinarsku upotrebu, kao i za upotrebu u humanoj farmaciji.

"Farmaceutski prihvatljive soli" označava soli koje su farmaceutski prihvatljive, kako je đefinisano gore, i koje poseduju željenu farmakološku aktivnost. Takve soli uključuju, bez ograničavanja, kisele adicione soli formirane sa neorganskim kiselinama kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina i slično; ili sa organskim kiselinama kao što su sirćetna kiselina, triflluorosirćetna kiselina, propionska kiselina, heksanska kiselina, heptanska kiselina, ciklopentanpropionska kiselina, glikolna kiselina, pirogrožđana kiselina, mlečna kiselina, malonska kiselina, ćilibama kiselina, maleinska kiselina, fumama kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, benzoeva kiselina, o-(4-hidroksibenzoil)benzoeva kiselina, cimetna kiselina, mandelična kiselina, metansulfonska kiselina, etansulfonska kiselina, 1, 2-etandisulfonska kiselina, 2-hidroksietansulfonska kiselina, benzensulfonska kiselina, p-hlorobenzensulfonska kiselina, 2-naftalensulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina, kamforsulfonska kiselina, 4-metiIbiciklo[2. 2. 2]okt-2-en-l-karbonska kiselina, glukoheptonska kiselina, 4, 4’-metilenbis(3-hidroksi-2-en-l-karbonska kiselina, 3-fenilpropionska kiselina, trimetilsirćetna kiselina, tercijarna butilsirćetna kiselina, lauril-sumpoma kiselina, glukonska kiselina, glutaminska kiselina, hidoksinaftoeva kiselina, salicilna kiselina, stearinska kiselina, mukonska kiselina, i slično.

Farmaceutski prihvatljive soli takođe uključuju, ali se ne ograničavaju na bazne adicione soli koje se mogu formirati kada su prisutni kiselinski protoni sposobni da reaguju sa neorganskim ili organskim bazama. Prihvatljive neorganske baze uključuju, ali se ne ograničavaju na natrijum-hidroksid, natrijum-karbonat, kalijum-hidroksid, aluminijum hidroksid i kalcijum-hidroksid. Prihvatljive organske baze uključuju, ali se ne ograničavaju na etanolamin, dietanolamin, trietanolamin, trimetamin, N-metilglukamin i slično.

"Subjekt" i "pacijent" uključuju ljude, sisare koji nisu ljudi (e. g. psi, mačke, zečevi, goveda, konji, ovce, koze, svinje, jeleni i slično) i nesisarske vrste (e. g. ptice i slično).

"Terapijski efikasna količina" označava onu količinu jedinjenja koja je, kada se primeni kod životinje za lečenje bolesti, dovoljna da proizvede efekat lečenja bolesti.

"Lečenje" ili "lečiti" označava svaku primenu terapijski efikasne količine jedinjenja i uključuje:

(1) prevenciju pojave bolesti kod životinje koja može biti pređisponirana za bolest, ali još nije iskusila ili pokazala patologiju ili simptomatologiju bolesti,

(2) inhibiranje bolesti kod životinje koja je iskusila ili pokazala patologiju ili simptomatologiju bolesti (i. e. zaustavljanje daljeg razvoja patologije i/ili simptomatologije), ili

(3) ublažavanje bolesti kod životinje koja je iskusila ili pokazala patologiju ili simptomatologiju bolesti (i. e. uklanjanje patologije i/ili simptomatologije).

DETALJAN OPIS PRONALASKA

1. 2-[6-(3-AMINO-PIPERIDIN-l-IL)-3-METIL-2, 4-DIOKSO-3, 4-DIHIDRO-2H-

PIRIMIDIN-l-ILMETIL]-4-FLUORO-BENZONITRIL I NJEGOVE SMEŠE

Predmetni pronalazak odnosi se, generalno, na primenu 2-[6-(3-amino-piperidin-l-il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitrila (ovde označen kao "Jedinjenje I") čija je struktura data dole.

Primer 1 opisuje jedan metod za sintezu Jedinjenja I. Napominje se da se za sintetisanje Jedinjenja I mogu koristi drugi metodi, kako će razumeti stručnjak uobičajeno obučen u oblasti. Kako je gore opisano, Jedinjenje I ima dugotrajne efekte inhibicije DPP-IV.

Jedinjenje I može da se primeni u obliku svoje slobodne baze, a može takođe da se primeni u obliku soli i hidrata koji se in vivo konvertuju u oblik slobodne baze Jedinjenja I.

Na primer, u okviru predmetnog pronalaska jeste primeniti Jedinjenje I kao farmaceutski prihvatljivu so izvedenu iz različitih organskih i neorganskih kiselina i baza, u skladu sa postupcima koji su dobro poznati u struci. Kako se ovde koristi, pod Jedinjenjem I treba da se podrazumevaju soli i hidrati Jedinjenja I, ako nije drugačije specifikovano.

Farmaceutski prihvatljiva so Jedinjenja I, poželjno, daje poboljšane farmakokinetičke osobine u poređenju sa Jedinjenjem I u obliku slobodne baze. Farmaceutski prihvatljive soli mogu takođe inicijalno Jedinjenju I dodati poželjne farmakokinetičke osobine koje ono nije prethodno posedovalo, i čak mogu pozitivno uticati na farmakodinamiku jedinjenja u pogledu njegove terapijske aktivnosti u telu.

Posebni primeri soli, hidrata i prolekova Jedinjenja I uključuju, ali se ne ograničavaju na forme soli nastale pomoću neorganskih ili organskih kiselina, e. g. hidrohalide, npr. hidrohlorid, hidrobromid, hidrojodid, druge mineralne kiseline i njihove odgovarajuće soli, npr. sulfati, nitrati, fosfati, itd.; alkil i monoarilsulfonate, npr. etansulfonat, toluensulfonat i benzensulfonat; i druge organske kiseline i njihove odgovarajuće soli, npr. acetat, trifluoroacetat, tartrat, maleat, sukcinat, citrat, benzoat, salicilat i askorbat. Dalje kisele adicione soli uključuju, ali se ne ograničavaju na: adipat, alginat, arginat, aspartat, bisulfat, bisulfit, bromid, butirat, kamforat, kamforsulfonat, kaprilat, hlorid, hlorobenzoat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dihidrogenfosfat, dinitrobenzoat, dodecilsulfat, fumarat, galakterat (iz mucinske kiseline), galakturonat, glukoheptoat, glukonat, glutamat, glicerofosfat, hemisukcinat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hipurat, hidrohlorid, hidrobromid, hidrojodid, 2-hidroksiethansulfonat, jodid, izetionat, izo-butirat, laktat, laktobionat, malat, malonat, mandelat, metafosfat, metansulfonat, metilbenzoat, monohidrogenfosfat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oksalat, oleat, pamoat, pektinat, persulfat, fenilacetat, 3-fenilpropionat, fosfat, fosfonat i ftalat.

U posebnim varijacijama, Jedinjenje I se primenjuje kao HC1-, metansulfonatna, sukcinatna, benzoatna, toluensulfonatna, R-(-)mandelatna ili benzensulfonatna so Jedinjenja I. Primer 1 opisuje pripremanje Jedinjenja I u obliku sukcinatne soli.

2. PRIMENA I UPOTREBA JEDINJENJA I

Predmetni pronalazak odnosi se na upotrebu Jedinjenje I kao leka, jednom nedeljno u dozi koja iznosi između 50 mg nedeljno i 250 mg nedeljno Jedinjenja I, opciono između 50 mg i 200 mg Jedinjenja I, opciono između 50 mg i 150 mg Jedinjenja I, i opciono između 50 mg i 100 mg Jedinjenja I (u svim slučajevima bazirano na molekulskoj težini Jedinjenja I u obliku slobodne baze). Specifične dozne količine koje se mogu koristiti uključuju, bez ograničavanja, 50 mg, 75 mg i 100 mg Jedinjenja I nedeljno, u režimu jednom nedeljno. Napominje se da, ako nije drugačije specifično naznačeno, Jedinjenje I može da se primeni u obliku svoje slobodne baze ili kao farmaceutski prihvatljiva so. Međutim, ovde date dozne količine i opsezi uvek su bazirani na molekulskoj težini Jedinjenja I u obliku slobodne baze.

Jedinjenje I može da se primeni bilo kojim putem primene. U posebnim formama, međutim, metod predmetnog pronalaska praktikuje se primenom Jedinjenja I oralnim putem. Prednost ovog puta primene je ta što je jednostavan i pacijent ga može sam koristiti.

Jedinjenje I može da se primeni na bilo kom pacijentu koji će imati koristi od lečenja koje dovodi do smanjenja DPP-IV aktivnosti in vivo. Slika 1 prikazuje (radi informacije), i Primer 3 opisuje zapaženi efekat primene Jedinjenja I na aktivnost DPP-IV u plazmi majmuna, posle jedne oralne primene. Kao što se može videti iz podataka pokazanih na Slici 1, primenom Jedinjenja I jedanput dnevno, pri ovde specifikovanim doznim nivoima, Jedinjenje I može efikasno da se koristi u bolesnim stanjima, kada je poželjno smanjiti aktivnost DPP-IV u plazmi. Na osnovu iznetih podataka, veruje se da kada se najmanje 2. 5 mg Jedinjenja I primeni kod pacijenta, aktivnost DPP-IV u njegovoj plazmi može da se smanji za više od 60% u odnosu na bazalni nivo, za period od bar 6 sati, 12 sati, 18 sati i čak 24 sata posle primene.

Pored toga, kako je dole detaljno opisano, Slike 2 i 3 pokazuju uočljive efekte Jedinjenja I na aktivnost DPP-IV u plazmi čoveka, posle jedne oralne primene. Kao što se može videti iz podataka prikazanih na Slici 2, primenom Jedinjenja I u doznim nivoima koji su ovde specifikovani, Jedinjenje I može efikasno da se koristi u bolesnim stanjima u kojima je poželjno smanjiti aktivnost DPP-IV u plazmi. U svetlu ovde iznetih podataka, veruje se da kada se najmanje 12. 5 mg Jedinjenja I primeni kod pacijenta, aktivnost DPP-IV u plazmi pacijenta može da se smanji za više od 10% u odnosu na bazalni nivo, za period od bar 168 sati posle primene; kada se najmanje 50 mg Jedinjenja I primeni kod pacijenta, aktivnost DPP-IV u plazmi pacijenta može da se smanji za više od 35% u odnosu na bazalni nivo, za period od bar 168 sati posle primene; i kada se 200 mg ili 400 mg Jedinjenja I primeni kod pacijenta, aktivnost DPP-IV u plazmi pacijenta može da se smanji za više od 70% u odnosu na bazalni nivo, za period od bar 168 sati posle primene; primeri posebnih primena Jedinjenja I uključuju, ali se ne ograničavaju na prevenciju, odlaganje napredovanja i/ili lečenje stanja posredovanih DPP-IV, posebno dijabetesa i posebnije dijabetes melitusa tipa 2, dijabetične dislipidemije, poremećene tolerancije glukoze (IGT), poremećenog nivoa glukoze u plazmi tokom gladovanja (IFG), metaboličke acidoze, ketoze, regulacije apetita, gojaznosti i komplikacija udruženih sa dijabetesom, uključujući dijabetičnu neuropatiju i dijabetičnu retinopatiju, zapaljenske bolesti creva, Crohn-ove bolesti, enteritisa izazvanog hemoterapijom, oralnog mukozitisa, sindroma skraćenog creva i bolesti bubrega. Stanja posredovana DPP-IV dalje uključuju hiperlipidemiju, npr. hipertrigliceridemiju, hiperholesterolemiju, hipo-HDL-emiju i postprandijalnu hiperlipidemiju; arteriosklerozu; hipertenziju; infarkt miokarda, anginu pektoris, cerebralni infarkt, cerebralnu apopleksiju i metabolički sindrom.

Veruje se da će primena Jedinjenja I kod pacijenata sa dijabetesom tipa I ili tipa II, posle tretmana u minimalnom trajanju od 30 dana, poboljšati jedan ili više memih parametara kardiovaskularnog sistema. Primeri memih parametara vezanih za kardiovaskularni sistem koji se mogu poboljšati uključuju, bez ograničavanja, smanjenje srednjeg sistolnog krvnog pritiska, povećanje HDL-holesterola, poboljšanje odnosa LDL/HDL i smanjenje triglicerida.

Isto tako, veruje se da će primena Jedinjenja I u kombinaciji sa jednim ili više antidijabetičkih jedinjenja, kod pacijenata sa dijabetesom tipa I ili tipa II, posle tretmana u minimalnom trajanju od 30 dana, poboljšati jedan ili više memih parametara kardiovaskularnog sistema. Primeri memih parametara vezanih za kardiovaskularni sistem koji se mogu poboljšati uključuju, ali se ne ograničavaju na smanjenje srednjeg sistolnog krvnog pritiska, povećanje HDL-holesterola, poboljšanje odnosa LDL/HDL i smanjenje triglicerida.

Isto tako, veruje se da će primena Jedinjenja I u kombinaciji sa jednim ili više antidijabetičkih ili inkretinskih jedinjenja, kod pacijenata sa gastrointestinalnim zapaljenskim oboljenjima (uključujući, ali se ne ograničavajući na zapaljensku bolest creva, Crohn-ovu bolest, enteritis izazvan hemoterapijom, oralni mukozitis i sindrom skraćenog creva) posle tretmana u minimalnom trajanju od 30 dana, poboljšati zdravlje mukoze gastrointestinalnog trakta. Poboljšanje zdravlja mukoze gastrointestinalnog trakta može se demonstrirati, bez ograničavanja, povećanjem intestinalne površine, smanjenjem zapaljenja i/ili povećanjem apsorpcije hranljivih sastojaka.

U jednoj varijaciji, Jedinjenje I primenjuje se kod pacijenta sa dijabetesom tipa 2. Pacijenti koji primaju Jedinjenje I mogu imati i poremećenu funkciju sekrecije insulina iz pankreasnih ostrvaca, pre nego oni pacijenti koji su razvili rezistenciju na insulin u perifernim tkivima i organima osetljivim na insulin.

Kao prednost, primena Jedinjenja jednom nedeljno u ovde specifikovanim doznim nivoima, može takođe služiti za lečenje predijabetičnih pacijenata. Veruje se da primena Jedinjenja I kod predijabetičnog pacijenta odlaže razvoj dijabetesa tipa II kod tog pacijenta. Trajni porast nivoa glukoze u krvi desenzitizuje funkciju pankreasnih ostrvaca i ometa sekreciju insulina. Poboljšanjem nivoa cikličnog AMP i dinamike kalcijuma u beta-ćelijama, ćelije aktiviraju gene koje repariraju oštećene ćelijske komponente i postaju manje osetljive na toksičnost glukoze.

Očekuje se da se primenom Jedinjenja I jednom nedeljno, u ovde specifikovanim doznim nivoima, ostvaruje određeni broj željenih bioloških efekata in vivo. Na primer, primena Jedinjenja I jednom nedeljno, u ovde specifikovanim doznim nivoima, smanjuje pacijentov nivo glukoze u poređenju sa placebo kontrolom. Takvo smanjenje postprandijalnog nivoa glukoze u krvi pomaže dijabetičnim pacijentima u održavanju nižih nivoa glukoze.

Očekuje se da primena Jedinjenja I jednom nedeljno, u ovde specifikovanim doznim nivoima, ostvaruje efekat povećanja nivoa insulina kod pacijenta, ili povećava osetljivost na insulin. Insulin olakšava ulazak glukoze u mišićno, masno i nekoliko drugih tipova tkiva. Mehanizam kojim ćelije mogu da preuzimaju glukozu je olakšanom difuzijom, preko stimulacije insulinskih receptora. C-peptid i insulin su proteinski lanci stvoreni aktivacijom i deljenjem proinsulina (neaktivnog prekursora insulina). C-peptid i insulin se stvaraju i skladište u beta-ćelijama pankreasa. Kada se insulin oslobodi u krvotok, oslobodi se i jednaka količina C-peptida. Ovo čini da se C-peptid koristi kao marker proizvodnje insulina. Očekuje se da primena Jedinjenja I u skladu sa predmetnim pronalaskom poveća nivo C-peptida kod pacijenta.

Očekuje se takođe da primena Jedinjenja I jednom nedeljno, u ovde specifikovanim dozni nivoima, utiče na smanjenje nivoa hemoglobina-Alc za više od 0. 2% u poređenju sa placebo kontrolom, posle produženog tretmana Jedinjenjem I. Poznato je da su vrednosti Hb-Alc direktno proporcionalne koncentraciji glukoze u krvi tokom životnog ciklusa crvenih krvnih zrnaca. Hb-Alc tako daje naznake o nivoima glukoze u krvi pacijenta tokom prethodnih 90 dana, pomerene ka vrednostima u zadnjih 30 dana.

3. KOMBINOVANA TERAPIJA KOJA UKLJUČUJE JEDINJENJE I

Predmetni pronalazak odnosi se takođe na upotrebu Jedinjenja I u kombinaciji sa jednim ili više drugih antidijabetičkih i/ili inkretinskih jedinjenja Primeri takvih drugih antidijabetičkih jedinjenja uključuju, ali se ne ograničavaju na modulatore insulinskih signalnih puteva, kao što su inhibitori proteinske tirozin-fosfataze (PTP-aza) i inhibitori glutamin-fruktoza-6-fosfat-amidotransferaze (GFAT); jedinjenja koja utiču na disregulisanu hepatičnu produkciju glukoze, kao što su inhibitori glukoza-6-fosfataze (glucose-6-phosphatase, G6Pase), inhibitori fruktoza-l, 6-bisfosfataze (fructose-1, 6-bisphosphatase, F-1, 6-BPase), inhibitroi glikogen-fosforilaze (glycogen phosphorjlase, GP), antagonisti glukagonskih receptora i inhibitori fosfoenolpiruvat-karboksikinaze (phosphoenolpyruvate carboxykinase, PEPCK); inhibitore piruvat-dehidrogenaze-kinaze (pyruvate dehydrogenase kinase, PDHK); pojačivače osetljivosti na insulin (insulinski senzitizeri); pojačivače sekrecije insulina (insulinske sekretagoge); inhibitore alfa-glukozidaze; inhibitore pražnjenja želuca; aktivatore glukokinaze; agoniste GLP-1 receptora; agoniste GLP-2 receptora, modulatore UCP, modulatore RXR, inhibitore GSK-3, modulatore PPAR, metformin, insulin; i α2-adrenergičke antagoniste. Jedinjenje I može da se primeni kao takvo sa najmanje još jednim drugim antidijabetičkim jedinjenjem, simultano u vidu jedne doze, u isto vreme u vidu zasebnih doza, ili sekvencijalno (i. e. kada se jedno primenjuje pre ili posle primene drugog).

Primeri inhibitora PTP-aze koji mogu da se koriste u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su opisani u U. S. Patent. Nos. 6, 057, 316, 6, 001, 867, i PCT Publication Nos. WO 99/58518, WO 99/58522, WO 99/46268, WO 99/46267, WO 99/46244, WO 99/46237, WO 99/46236 i WO 99/15529.

Primeri inhibitora GFAT koji mogu da se koriste u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u Mol. Ćeli Endocrinol. 1997, 135(1), 67-77.

Primeri inhibitora G6Paze koji mogu da se koriste u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u PCT Publication Nos. WO 00/14090, WO 99/40062 i WO 98/40385, European Patent Publication No. EP682024 i Diabetes 1998, 47, 1630-1636.

Primeri inhibitora F-l, 6-BPaze koji mogu da se koriste u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u PCT Publication Nos. WO 00/14095, WO 99/47549, WO 98/39344, WO 98/39343 i WO 98/39342.

Primeri inhibitora GP koji mogu da se koriste u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u U. S. Patent No. 5, 998, 463, PCT Publication Nos. WO 99/26659, WO 97/31901, WO 96/39384 i W09639385 i European Patent Publication Nos. EP 978279 i EP 846464.

Primeri antagonista glukagonskih receptora koji mogu da se koriste u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u U. S. Patent Nos. 5, 880, 139 i 5, 776, 954, PCT Publication Nos. WO 99/01423, WO 98/22109, WO 98/22108, WO 98/21957, WO 97/16442 i WO 98/04528 i one koji su opisani u Bioorg Med. Chem. Lett. 1992, 2, 915-918, J Med. Chem. 1998, 41, 5150-5157 i J. Biol Chem. 1999, 274; 8694-8697.

Primeri inhibitora PEPCK koji mogu da se koriste u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u U. S. Patent No. 6, 030, 837 i Mol. Biol. Diabetes 1994, 2, 283-99.

Primeri inhibitora PDHK koji mogu da se koriste u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u J. Med. Chem. 42 (1999) 27412746.

Primeri pojačivača osetljivosti na insulin koji mogu da se koriste u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuju, ali se ne ograničavaju na inhibitore GSK-3, agoniste retinoid-X-receptora (RXR), agoniste beta-3 AR, modulatore UCP, antidijabetičke tiazolidindione (glitazone), PPAR-gama agoniste neglitazonskog tipa, dvojne PPAR-gama/PPAR-alfa agoniste, antidijabetička jedinjenja koja sadrže vanadijum, i biguanide kao stoje metformin.

Primeri inhibitora GSK-3 uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u PCT Publication Nos. WO 00/21927 i WO 97/41854.

Primeri RXR modulatora uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u U. S. Patent Nos. 4, 981, 784, 5, 071, 773, 5, 298, 429 i 5, 506, 102 i PCT Publication Nos. WO89/05355, WO91/06677, WO92/05447, W093/11235, WO95/18380, WO94/2306 i W093/23431.

Primeri beta-3 AR agonista uključuju, ali se ne ograničavaju na CL-316, 243 (Lederle Laboratories) i one koji su objavljeni u U. S. Patent No. 5, 705, 515 i PCT Publication Nos. WO 99/29672, WO 98/32753, WO 98/20005, WO 98/09625, WO 97/46556 i WO 97/37646.

Primeri modulatora UCP uključuju agoniste UCP-1, UCP-2 i UCP-3. Primeri modulatora UCP uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u Vidal-Puig et al., Biochem. Biophys. Res. Commun., Vol. 235(1) pp. 79-82 (1997).

Primeri antidijabetičkih, PPAR-modulišućih tiazolidindiona (glitazona) uključuju, ali se ne ograničavaju na (S)-((3, 4-dihidro-2-(fenil-metil)-2H-l-benzopiran-6-il)metil-tiazolidin-2, 4-dion (englitazon), 5-{[4-(3-(5-metil-2-fenil-4-oksazolil)-l -okso-propil)-fenil]-metil}-tiazolidin-2, 4-dion (darglitazon), 5-{[4-(l-metilcikloheksil)metoksi)-fenil]metil]-tiazolidin-2. 4- dion (ciglitazon), 5-{[4-(2-(l-indolil)etoksi)fenil]metil}-tiazolidin-2, 4-dione (DRF2189), 5-{4-[2-(5-metil-2-fenil-4-oksazolil)-etoksi)]benzil}-tiazolidin-2, 4-dion (BM-13. 1246), 5-(2-naftilsulfonil)-tiazolidin-2, 4-dion (AY-31637), bis{4-[(2, 4-diokso-5-tiazolidinil)-metil]fenil} metan (YM268), 5- {4-[2-(5-metil-2-fenil-4-oksazolil)-2-hidroksietoksi]-benzil}-tiazolidin-2. 4- dion (AD-5075), 5-[4-(l-fenil-l-ciklopropankarbonilamino)-benzil]-tiazolidin-2, 4-dion(DN-108), 5-{[4-(2-(2, 3-dihidroindol-l-il)etoksi)fenilmetil)-tiazolidin-2, 4-dion, 5-[3-(4-hloro-fenil])-2-propinil]-5-fenilsulfonil)tiazolidin-2, 4-dion, 5-[3-(4-hlorofenil])-2-propinil]-5-(4-fluorofenil-sulfonil)tiazolidin-2, 4-dion, 5- {[4-(2-(metil-2-piridinil-amino)-etoksi)fenil] metil }-tiazolidin-2, 4-dion (rosiglitazon), 5-{ [4-(2-(5-etil-2-piridil)etoksi)fenil]-metil}-tiazolidin-2, 4-dion (pioglitazon; na tržištu pod zaštićenim imenom ACTOS™), 5-[6-(2-fluoro-benziloksi)-naftalen-2-ilmetil]-tiazolidin-2, 4-dion (MCC555), 5-([2-(2-naftil)-benzoksazol-5-il]-metil}tiazolidin-2, 4-dion (T-174), edaglitazon (BM-13-1258), rivoglitazon (CS-011) i 5-(2, 4-dioksotiazolidin-5-ilmetil)-2-metoksi-N-(4-trifluorometilbenzil)benzamid (KRP297).

Primeri PPAR-gama agonista neglitazonskog tipa uključuju, ali se ne ograničavaju na N-(2-benzoilfenil)-L-tirozinske analoge kao GI-262570, regliksan (JTT501) i FK-614 i metaglidasen (MBX-102).

Primeri dvojnih PPAR-gama/PPAR-alfa agonist auključuju, ali se ne ograničavaju na omega-[(oksohinazolinilalkoksi)fenil]alkanoate i njihove analoge uključujući one koji su opisani u PCT Publication No. WO 99/08501 i Diabetes 2000, 49(5), 759-767; tesaglitazar, muraglitazar i naveglitazar.

Primeri antidijabetičkih jedinjenja koja sadrže vanadijum uključuju, ali se ne ograničavaju na one koja su objavljeni u U. S. Patent No. 5, 866, 563.

Metformin (dimetildiguanid) i njegova hidrohloridna so na tržištu su pod zaštićenim imenom GLUCOPHAGE™.

Primeri pojačivača sekrecije insulina uključuju, ali se ne ograničavaju na antagoniste glukagonskih receptora (kako je gore opisano), derivate sulfonil-uree, inkretinske hormone ili njihove mimetike, posebno glukagonu sličan peptid-1 (GLP-1) ili agoniste (GLP-1), antagoniste imidazolinskih receptora na beta-ćelijama i kratkodejstvujuće sekretagoge insulina, kao što su antidijabetički derivati fenilsirćetne kiseline, antidijabetički derivati D-fenilalanina i mitiglinid, i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Primeri derivata sulfonil-uree uključuju, ali se ne ograničavaju na glisoksepid, gliburid, glibenklamid, acetoheksamid, hloropropamid, glibomurid, tolbutamid, tolazamid, glipizid, karbutamid, glikidon, gliheksamid, fenbutamid, tolciklamid; glimepirid i gliklazid. Tolbutamid, glibenklamid, gliklazid, glibomurid, glikidon, glisoksepid i glimepirid mogu da se primene u obliku u kome se nalaze na tržištu pod zaštićenim imenima RASTINON HOECHST™, AZUGLUCON™, DIAMICRONT™, GLUBORID™, GLURENORM™, PRO-DIABAN™ i AMARYL™, respektivno.

Primeri GLP-1 agonista uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u U. S. Patent Nos. 5, 120, 712, 5, 118, 666 i 5, 512, 549, i PCT Publication No. WO 91/11457. Posebno, GLP-1 agonisti uključuju jedinjenja kao što je GLP-1 (7-37), u kojima je karboksi-terminalna amidna funkcionalna grupa Arg36-a zamenjena Gly na 37. poziciji GLP-1 (7-36)NH2 molekula, i njihove varijante i analoge uključujući GLN9-GLP-1 (7-37), D-GLN9-GLP-1 (7-37), acetil LYS9-GLP-1 (7-37), LYS18-GLP-1 (7-37) i, posebno, GLP-1 (7-37)OH, VAL8-GLP-1 (7-37), GLY8-GLP-1(7-37), THR8-GLP-1 (7-37), GLP-1 (7-37) i 4-imidazopropionil-GLP-1.

Jedan poseban primer GLP-1 agonista je ekstendatid, peptid-amid od 39 amino-kiselina, koji je na tržištu pod zaštićenim imenom BYETTA™. Ekstendatid ima empirijsku formulu C184H282N50O60S i molekulsku težinu 4186. 6 daltona. Aminokiselinska sekvenca ekstendatida je sledeća: H-His-Gly-Glu-Gly-Thr-Phe-Thr-Ser-Asp-Leu-Ser-Lys-Gln-Met-Glu-Glu-Glu-Ala-Val-Arg-Leu-Phe-Ile-Glu-Trp-Leu-Lys-Asn-Gly-Gly-Pro-Ser-Ser-Gly-Ala-Pro-Pro-Pro-Ser-NLL.

Primeri glukagonu sličnog peptida-2 (GLP-2) ili GLP-2 agonista uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u U. S. Patent No. 7, 056, 886 i PCT Publication Nos. WO 00/53208, WO 01/49314 i WO 03/099854. Jedan poseban primer GLP-2 agonista je TEDUGLUTIDE™, peptidni amid od 39 amino-kiselina (NPS Pharmaceuticals, Ine. ).

Primeri antagonista imidazolinskih receptora beta-ćelija uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su opisani u PCT Publication No. WO 00/78726 i J. Pharmacol. Exp. Ther. 1996; 278; 82-89.

Primer antidijabetičkog derivata fenilsirćetne kiseline je repaglinid, kao i njegove farmaceutski prihvatljive soli.

Primeri antidijabetičkog derivata D-fenilalanina uključuju, ali se ne ograničavaju na nateglinid (N-[(trans-4-izopropilcikloheksil)-karbonil]-D-fenilalanin, EP 196222 i EP 526171) i repaglinid ((S)-2-etoksi-4-{2-[[3-meti-l-l-[2-(l-piperidinil)fenil]butil]-amino]-2-oksoetil}benzoevu kiselinu, EP 0 147 850 A2 i EP 0 207 331 Al). Nateglinid uključuje posebne kristalne forme (polimorfe) objavljene u U. S. Patent No. 5, 488, 510 i European Patent Publication No. EP 0526171 BI. Repaglinid i nateglinid mogu da se primene u obliku u kojem se nalaze na tržištu pod zaštićenim imenima NOVONORM™ i STARLIX™, respektivno

Primeri inhibitora alfa-glukozidaze uključuju, ali se ne ograničavaju na akarbozu, N-(l, 3-dihidroksi-2-propil)valiolamin (vogliboza) i 1-deoksinojirimicinske derivate miglitola. Akarboza je 4", 6"-dideoksi-4’-[(l S)-(l, 4, 6/5)-4, 5, 6-trihidroksi-3-hidroksimetil-2-ciklo-heksenilaminojmaltotrioza. Struktura akarboze može se takođe opisati kao 0-4, 6-dideoksi-4-{[lS, 4R, 5S, 6S]-4, 5, 6-trihidroksi-3-(hidroksimetil)-2-cikloheksen-l-il]-amino)-alfa-D-gluko-piranozil-(l-4)-0-alfa-D-glukopiranozil-(l-4)-D-glukopiranoza (U. S. Patent No. 4, 062, 950 i European Patent Publication No. EP 0 226 121). Akarboza i miglitol mogu da se primene u obliku u kojem se nalaze na tržištu pod zaštićenim imenima GLUCOBAY™ i DIASTABOL 50™, respektivno.

Primeri inhibitora pražnjenja želuca različiti od GLP-1 uključuju, ali se ne ograničavaju na one koji su objavljeni u J. Clin. Endocrinol. Metab. 2000, 85(3), 1043-1048 i Diabetes Care 1998; 21; 897-893, posebno amilin i njegovi analozi kao što je pramlintid. Amilin je opisan u Diabetologia 39, 1996, 492-499.

Primeri a2-adrenergičkih antagonista uključuju, ali se ne ograničavaju na midaglizol koji je opisan u Diabetes 36, 1987, 216-220. Insulin koji može da se koristi u kombinaciji sa Jedinjenjem I uključuje, ali se ne ograničava na životinjske preparate insulina izolovane iz pankreasa goveda i svinje; humane insulinske preparate genetički sintetisane uz upotrebu Escherichia coli ili kvasca; cink-insulin; protamin-cink-insulin; fragment ili derivat insulina (e. g., INS-1) i oralni insulinski preparat.

U jednoj posebnoj formi, antidijabetička jedinjenja koja se primenjuju u kombinaciji sa Jedinjenjem I biraju se iz grupe koja se sastoji od nateglinida, mitiglinida, repaglinida, metformina, ekstendatida, rosiglitazona, tesaglitazara, pioglitazona, glisoksepida, gliburida, glibenklamida, acetoheksamida, hloropropamida, glibomurida, tolbutamida, tolazamida, glipizida, karbutamida, glikidona, gliheksamida, fenbutamida, tolciklamida, glimepirida i gliklazida, uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Primeri preparata i formulacija PTP-aznih inhibitora, inhibitora GSK-3, mimetičkih jedinjenja nemalih molekula, GFAT inhibitora, G6Pase inhibitora, antagonista glukagonskog receptora, inhibitora PEPCK, inhibitora F-l, 6-BPaze, inhibitora GP, modulatora RXR, beta-3

AR agonista, PDHK inhibitora, inhibitora pražnjenja želuca i modulatora UCP, objavljeni su u patentima, primenama i ovde datim referencama.

U slučaju kombinovane terapije Jedinjenjem I, drugo antidijabetičko jedinjenje može da se primeni (e. g. put i dozna forma) na način koji je per se poznat za takva jedinjenja. Jedinjenje I i druga antidijabetička jedinjenja mogu da se primene sekvencijalno (i. e. u različito vreme) ili u isto vreme jedno za drugim, zasebno u dve dozne forme, ili u jednoj kombinovanoj jediničnoj doznoj formi. U jednoj posebnoj formi, drugo antidijabetičko jedinjenje primenjuje se sa Jedinjenjem I kao jedna kombinovana dozna forma. Doza antidijabetičkog jedinjenja može da se bira iz opsega za koji je poznato da je u kliničkoj upotrebi za ta jedinjenja. Svako od terapijskih jedinjenja za dijabetičke komplikacije, antihiperlipemijskih jedinjenja, jedinjenja protiv gojaznosti ili antihipertenzivnih jedinjenja, može da se koristi u kombinaciji sa Jedinjenjem I na isti način kao gore pomenuta antidijabetička jedinjenja. Primeri jedinjenja za lečenje komplikacija dijabetesa uključuju, ali se ne ograničavaju na inhibitore aldoza-reduktaze, npr. tolrestat, epalrestat, zenarestat, zopolrestat, minalrestat, fidarestat, CT-112 i ranirestat; neurotrofičke faktore i jedinjenja koja utiču na njihov porast kao što su NGF, NT-3, BDNF i promoteri produkcije-sekrecije neurotrofma opisani u WO 01/14372 (e. g., 4-(4-hlorofenil)-2-(2-metil-l-imidazolil)-5-[3-(2-metilfenoksi)propil]oksazol); stimulatore neuranageneze kao Y-128; inhibitore PKC kao ruboksistaurin-mezilat; inhibitore AGE kao ALT946, pimagedin, N-fenaciltiazolijum-bromid (ALT766), ALT-711, EXO-226, piridorin i piridoksamin; sakupljače reaktivnog kiseonika kao tioktična kiselina; cerebralne vazodilatatore kao tiaprid i meksiletin; agoniste receptora za somatostatin kao BIM23190; i inhibitore apoptotske signal-regulišuće kinaze-1 (ASK-1). Primeri antihiperlipemijskih jedinjenja uključuju, ali se ne ograničavaju na inhibitore HMG-CoA reduktaze, kao pravastatin, simvastatin, lovastatin, atorvastatin, fluvastatin, rosuvastatin i pitavastatin; inhibitore skvalen-sintaze kao što su jedinjenja opisana u WO 97/10224 (e. g., N-[[(3R, 5S)-l-(3-acetoksi-2, 2-dimetilpropil)-7-hloro-5-(2, 3-dimetoksifenil)-2-okso-l, 2, 3, 5-tetrahidro-4, l-benzoksazepin-3-il]acetil]piperidin-4-sirćetna kiselina); fibratna jedinjenja kao bezafibrat, klofibrat, simfibrat i klinofibrat; inhibitore ACAT kao avasimib i eflucimib; anjonske izmenjivačke smole kao kolestiramin; probukol; nikotinsko-kiselinske lekove kao nikomol i niceritrol; etil-ikozapentat; i biljne sterole kao sojosterol i γ-orizanol. Primeri jedinjenja protiv gojaznosti uključuju, ali se ne ograničavaju na deksfenfluramin, fenfluramin, fentermin, sibutramin, amfepramon, deksamfetamin, mazindol, fenilpropanolamin, klobenzoreks; antagoniste MCH receptora kao SB-568849 i SNAP-7941; antagoniste neuropeptida Y kao CP-422935; antagoniste kanabinoidnih receptora kao SR-141716 i SR-147778; antagoniste grelina; inhibitore 1 l-β-hidroksisteroid-dehidrogenaze kao BVT-3498; inhibitore pankreasne lipaze kao orlistat i ATL-962; beta-3 AR agoniste kao AJ-9677; peptidne anoreksante kao leptin i CNTF (cilijami neurotropni faktor); agoniste holecistokinina kao lintitript i FPL-15849; i sredstva koja odvraćaju od uzimanja hrane kao P-57. Primeri antihipertenzivnih jedinjenja uključuju inhibitore angiotenzin-konvertujućeg enzima kao što su kaptopril, enalapril i delapril; antagoniste angiotenzina II kao kandesartan, cileksetil, losartan, eprosartan, valsartan, telmisartan, irbesartan, olmesartan medoksomil, tasosartan i l-[[2’-(2, 5-dihidro-5-okso-4H-l, 2, 4-oksadiazol-3-il)bifenil-4-il]metil]-2-etoksi-lH-benzimidazol-7-karbonska kiselina; blokatore kalcijumskih kanala kao manidipin, nifedipin, nikardipin, amlodipin i efonidipin; otvarače kalijumovih kanala kao levkromakalim, L-27152, AL0671 i NIP-121; klonidin; deacetilaze kao reservatrol, sirtuinski agonist, polifenoli; MCR4 agoniste; inhibitore natrijum-zavisnog transporta glukoze (SGLT2).

Struktura aktivnog sredstva ovde identifikovanog šifrom, generičkim ili zaštićenim imenom, može se videti u aktuelnom izdanju sažetog pregleda "The Merck Index" ili iz baze podataka e. g. Patents International (e. g. IMS World Publications). Njihov odgovarajući sadržaj ovde je uključen kao referenca. Svakoj osobi stručnoj u oblasti u potpunosti je omogućeno da identifikuje aktivna sredstva kao i da, na osnovu ovih referenci, izradi i testira farmaceutske indikacije i osobine u standardnim testnim modelima, in vitro i in vivo.

4. SMEŠE KOJE SADRŽE JEDINJENJE I

Jedinjenje I može se nalaziti u farmaceutskoj smeši koja je prilagođena za različite puteve primene. Na primer, Jedinjenje I može se nalaziti u farmaceutskoj smeši koja je prilagođena za primenu putem koji se bira iz grupe koja sadrži oralni, parenteralni, intraperitonealni, intravenski, intraarterijski, transdermalni, sublingvalni, intramuskulami, rektalni, transbukalni, intranazalni, lipozomalni, inhalacioni, vaginalni, intraokulami, put lokalne dostave (na primer kateterom ili stentom), subkutani, intraadipozni, intraartikulami, intraperitonealni i intratekalni put primene. Kao takvo, Jedinjenje I može biti formulisano u različite farmaceutski prihvatljive smeše koje uključuju injektabilne forme (e. g. subkutane, intravenske, intramuskulame i intraperitonealne injekcije), infuzije kap-po-kap, spoljašnje aplikacione forme (e. g. preparati za nazalni sprej, transdermalni preparati; masti, itd. ) i supozitorije (e. g. rektalne i vaginalne supozitorije). Ove različite farmaceutski prihvatljive smeše mogu da se naprave poznatim tehnikama koje se uobičajeno koriste u farmaceutskoj industriji, uz dodavanje farmaceutski prihvatljivog nosača koji se uobičajeno koristi u farmaceutskoj industriji.

Kako se ovde upotrebljava, smeša koja sadrži Jedinjenje I obuhvata Jedinjenje I u obliku slobodne baze, soli i hidrate Jedinjenja I, kao i druge materijale koji mogu da se uključe u takve smeše, u skladu sa njihovom namenom, uključujući druge aktivne sastojke, ako nije drugačije specifikovano. Posebno, forme Jedinjenja I u vidu soli koje mogu da se upotrebe, uključuju, ali se ne ograničavaju na oblike Jedinjenja I u vidu HC1-, metansulfonatne, sukcinatne, benzoatne, toluensulfonatne, R-(-)mandelatne ili benzensulfonatne soli. Kako je gore navedeno, Jedinjenje I može korisno da se upotrebi kada se primeni na pacijentu u dnevnoj dozi koja iznosi između 50 mg nedeljno i 250 mg nedeljno Jedinjenja I, opciono između 50 mg i 200 mg Jedinjenja I, opciono između 50 mg i 150 mg Jedinjenja I i opciono između 50 mg i 100 mg Jedinjenja I (u svim slučajevima bazirano na molekulskoj težini Jedinjenja I u obliku slobodne baze). Specifične dozne količine koje mogu da se koriste uključuju, ali se ne ograničavaju na 50 mg, 75 mg i 100 mg Jedinjenja I nedeljno.

Kao što je takođe navedeno gore, Jedinjenje I može korisno da se upotrebi kada se primeni oralno. Prema tome, smeše predmetnog pronalaska mogu opciono da se prilagode za oralnu primenu. U jednoj varijaciji, takva farmaceutska smeša je čvrsta formulacija prilagođena za oralnu primenu. U tom smislu, smeša, na primer, može biti u formi tablete ili kapsule. Primer 2 daje primere čvrstih formulacija koje uključuju Jedinjenje I prilagođeno za oralnu primenu. U drugoj varijaciji, takva farmaceutska smeša jeste tečna formulacija prilagođena za oralnu primenu.

Kao što je takođe navedeno gore, Jedinjenje I može korisno da se upotrebi kada se primeni parenteralno. Prema tome, smeše predmetnog pronalaska mogu opciono da se prilagode za parenteralnu primenu. U jednoj varijaciji, takva farmaceutska smeša je formulacija u vidu rastvora prilagođenog za parenteralnu primenu. U drugoj varijaciji, takva farmaceutska smeša je formulacija u vidu suspenzije prilagođena za parenteralnu primenu.

Kao što je takođe navedeno gore, Jedinjenje I može korisno da se upotrebi u kombinaciji sa jednim ili više drugih antidijabetičkih i/ili inkretinskih jedinjenja. Prema tome, smeše predmetnog pronalaska mogu opciono sadržati Jedinjenje I u kombinaciji sa jednim ili više drugih antidijabetičkih ili inkretinskih jedinjenja u kombinovanoj pojedinačnoj doznoj formi.

Opciono, takva kombinovana, pojedinačna dozna forma koja sadrži Jedinjenje I u kombinaciji sa jednim ili više antidijabetičkih i/ili inkretinskih jedinjenja prilagođena je za oralnu primenu i opciono je čvrsta oralna dozna forma. Alternativno, takva kombinovana, pojedinačna dozna forma koja sadrži Jedinjenje I u kombinaciji sa jednim ili više antidijabetičkih i/ili inkretinskih jedinjenja može biti prilagođena za parenteralnu primenu i opciono je dozna forma u vidu rastvora.

U jednoj varijaciji, takva kombinovana pojedinačna dozna forma koja sadrži Jedinjenje I u kombinaciji sa jednim ili više antidijabetičkih i/ili inkretinskih jedinjenja sadrži između 50 mg nedeljno i 250 mg nedeljno Jedinjenja I namenjenog pacijentu, opciono između 50 mg i 200 mg Jedinjenja I, opciono između 50 mg i 150 mg Jedinjenja I i opciono između 50 mg i 100 mg Jedinjenja I (u svim slučajevima bazirano na molekulskoj težini Jedinjenja I u obliku slobodne baze). U specifičnim formama, takva kombinovana pojedinačna dozna forma koja sadrži Jedinjenje I u kombinaciji sa jednim ili više antidijabetičkih jedinjenja sadrži 50 mg, 75 mg i 100 mg Jedinjenja I.

Svako antidijabetičko jedinjenje ili set antidijabetičkih jedinjenja može se kombinovati sa Jedinjenjem I kako bi formirali takvu kombinovanu pojedinačnu doznu formu. U posebnim formama, takva kombinovana pojedinačna dozna forma uključuje Jedinjenje I i jedan ili više članova grupe koja se sastoji od modulatora insulinskih signalnih puteva, kao što su inhibitori proteinske tirozin-fosfataze (PTPaze) i inhibitori glutamin-fruktoza-6-fosfat amidotransferaze (GFAT), jedinjenja koja utiču na disregulisanu produkciju glukoze u jetri kao što su inhibitori glukoza-6-fosfataze (G6Paze), inhibitori fruktoza-l, 6-bisfosfataze (F-l, 6-BPaze), inhibitori glikogen-fosforilaze (GP), antagonisti glukagonskih receptora i inhibitori fosfoenolpiruvat-karboksikinaze (PEPCK), inhibitora piruvat-dehidrogenaze-kinaze (PDHK), pojačivača osetljivosti na insulin (insulinskih senzitiera), pojačivača sekrecije insulina (insulinske sekretagoge), inhibitora alfa-glukozidaze, inhibitora pražnjenja želuca, aktivatora glukokinaze, agonista GLP-1 receptora, agonista GLP-2 receptora, modulatora UCP, modulatora RXR, inhibitora GSK-3, modulatora PPAR, metformina, insulina i α2-adrenergičkih antagonista. Jedinjenje I može da se primeni sa najmanje jednim drugim antidijabetičkim jedinjenjem simultano kao jedna doza, u isto vreme kao zasebne doze ili sekvencijalno (i. e. kada se jedno jedinjenje primenjuje pre ili posle drugog).

U jednoj varijaciji, takva kombinovana pojedinačna dozna forma sadrži Jedinjenje I i antidijabetik tiazolidindion. Posebni primeri tiazolidindiona koji mogu da se koriste u ovoj varijaciji uključuju, ali se ne ograničavaju na (S)-((3, 4-dihidro-2-(fenil-metil)-2H-l-benzopiran-6-il)metil-tiazolidin-2, 4-dion (englitazon), 5-{[4-(3-(5-metl-2-fenil-4-oksazolil)-1 -okso-propil)-fenil]-metil} -tiazolidin-2, 4-dion (darglitazon), 5- {[4-( 1 -metil-cikloheksil)metoksi)-fenil]metil]-tiazolidin-2, 4-dion (ciglitazon), 5-{[4-(2-(l-indolil)etoksi)fenil]metil}-tiazolidin-2, 4-dion (DRF2189), 5-{4-[2-(5-metil-2-fenil-4-oksazolil)-etoksi)]benzil}-tiazolidin-2, 4-dion (BM-13. 1246), 5-(2-naftilsulfonil)-tiazolidin-2, 4-dion (AY-31637), bis{4-[(2, 4-diokso-5-tiazolidinil)-metil]fenil}metan (YM268), 5-{4-[2-(5-metil-2-fenil-4-oksazolil)-2-hidroksietoksi]-benzil}-tiazolidin-2, 4-dion (AD-5075), 5-[4-(l-fenil-l-ciklopropankarbonil-amino)-benzil]-tiazolidin-2, 4-dion (DN-108) 5-{ [4-(2-(2, 3-dihidroindol-l -il)etoksi)fenilmetil)-tiazolidin-2, 4-dion, 5-[3-(4-hlorofenil])-2-propinil]-5-fenilsulfonil)tiazolidin-2, 4-dion, 5-[3-(4-hlorofenil])-2-propinil]-5-(4-fluorofenil-sulfonil)tiazolidin-2, 4-dion, 5-{[4-(2-(metil-2-piridinil-amino)-etoksi)fenil]metil}-tiazolidin-2, 4-dion (rosiglitazon), 5-{[4-(2-(5-etil-2-piridil)etoksi)fenil]-metil-tiazolidin-2, 4-dion (pioglitazon), 5-[6-(2-fluoro-benziloksi)-naftalen-2-ilmetil]-tiazolidin-2, 4-dion (MCC555), 5-([2-(2-naftil)-benzoksazol-5-il]-metiI} tiazolidin-2, 4-dion (T-174), edaglitazon (BM-13-1258), rivoglitazon (CS-011) i 5-(2, 4-dioksotiazolidin-5-ilmetil)-2-met-oksi-N-(4-trifluorometil-benzil)benzamid (KRP297).

U jednoj posebnoj varijaciji, tiazolidindion u takvoj kombinovanoj, pojedinačnoj doznoj formi jeste 5-{[4-(2-(5-etil-2-piridil)etoksi)fenil]-metil}-tiazolidin-2, 4-dion (pioglitazon) i njegova hidrohloridna so koja je na tržištu pod zaštićenim imenom ACTOS™.

U drugoj posebnoj varijaciji, tiazolidindion je 5-{[4-(2-(metil-2-piridinil-amino)-etoksi)fenil]metil}-tiazolidin-2, 4-dion (rosiglitazon) i njegova maleatna so.

U drugoj varijaciji, takva kombinovana pojedinačna dozna forma sadrži Jedinjenje I i PPAR-gama agonist neglitazonskog tipa.

U drugoj varijaciji, takva kombinovana pojedinačna dozna forma sadrži Jedinjenje I i biguanid. Poseban primer biguanida koji može da se koristi u ovoj varijaciji je metformin (dimetilguanid) i njegova hidrohloma so koja je na tržištu pod zaštićenim imenom GLUCOPHAGE™.

U drugoj varijaciji, takva kombinovana pojedinačna dozna forma sadrži Jedinjenje I i derivat sulfonil-uree. Posebni primeri derivata sulfonil-uree koji mogu da se koriste u ovoj varijaciji uključuju, ali se ne ograničavaju na glisoksepid, gliburid, glibenklamid, acetoheksamid, hloropropamid, glibomurid, tolbutamid, tolazamid, glipizid, karbutamid, glikidon, gliheksamid, fenbutamid, tolciklamid; glimepirid i gliklazid. Tolbutamid, glibenklamid, gliklazid, glibomurid, glikidon, glisoksepid i glimepirid mogu da se primene u formi u kojoj se nalaze na tržištu pod zaštićenim imenima RASTINON HOECHST™,

AZUGLUCON™, DIAMICRONT™, GLUBORID™, GLURENORM™, PRO-DIABAN™ i AMARYL™, respektivno.

U drugoj varijaciji, takva kombinovana pojedinačna dozna forma sadrži Jedinjenje I i antidijabetički derivat D-fenilalanina. Posebni primeri antidijabetičkih derivata D-fenilalanina koji mogu da se koriste u ovoj varijaciji uključuju, ali se ne ograničavaju na repaglinid i nateglinid koji mogu da se primene u formi u kojoj se nalaze na tržištu pod zaštićenim imenima NOVONORM™ i STARLIX™, respektivno.

U drugoj varijaciji, takva kombinovana pojedinačna dozna forma sadrži Jedinjenje I i inhibitor alfa-glukozidaze. Posebni primeri inhibitora alfa-glukozidaze koji mogu da se koriste u ovoj varijaciji uključuju, ali se ne ograničavaju na akarbozu, miglitol i voglibozu koji mogu da se primene u formi u kojoj se nalaze na tržištu pod zaštićenim imenima GLUCOBAY™, DIASTABOL 50™ i BASEN™, respektivno.

U jednoj posebnoj formi, antidijabetičko jedinjenje primenjeno u kombinaciji sa Jedinjenjem I u takvoj kombinovanoj pojedinačnoj doznoj formi bira se iz grupe koja sadrži nateglinid, repaglinid, metformin, ekstendatid, rosiglitazon, pioglitazon, glisoksepid, gliburid, glibenklamid, acetoheksamid, hloropropamid, glibomurid, tolbutamid, tolazamid, glipizid, karbutamid, glikidon, gliheksamid, fenbutamid, tolciklamid, glimepirid i gliklazid, uključujući njihove farmaceutski prihvatljive soli.

U vezi sa svakom od gore pomenutih fomi i varijacija koje podrazumevaju

kombinovanu pojedinačnu doznu formu koja sadrži kombinaciju Jedinjenja I i jedno ili više antidijabetičkih jedinjenja, farmaceutska smeša opciono može biti prilagođena za oralnu primenu i u tom smislu može opciono biti čvrsta formulacija, npr. tableta ili kapsula, ili alternativno može biti u vidu tečne formulacije prilagođene za oralnu primenu. Doza antidijabetičkog jedinjenja može da se bira iz opsega za koji se zna da se klinički upotrebljava za ta jedinjenja. Svako od jedinjenja za terapiju dijabetičkih komplikacija, antihiperlipemijskih jedinjenja, jedinjenja protiv gojaznosti ili antihipertenzivnih jedinjenja mogu da se koriste u kombinaciji sa Jedinjenjem I na isti način kao gornja antidijabetička jedinjenja. Primeri jedinjenja za terapiju dijabetičkih komplikacija uključuju, ali se ne ograničavaju na inhibitore aldoza-reduktaze, npr. tolrestat, epalrestat, zenarestat, zopolrestat, minalrestat, fidarestat, CT-112 i ranirestat; neurotrofičke faktore i jedinjenja koja utiču na njihov porast, kao NGF, NT-3, BDNF i promoteri produkcije-sekrecije neurotrofma opisani u WO01/14372 (e. g. 4-(4-hlorofenil)-2-(2-metil-l-imidazolil)-5-[3-(2-metilfenoksi)propil]oksazol); stimulatore neuranageneze kao Y-128; inhibitore PKC kao ruboksistaurin-mezilat;

inhibitore AGE kao ALT946, pimagedin, N-fenaciltiazolijum-bromid (ALT766), ALT-711, EXO-226, piridorin i piridoksamin; sakupljače reaktivnih kiseoničnih vrsta kao tioktična kiselina; cerebralne vazodilatatore kao tiaprid i meksiletin; agoniste receptora za somatostatin kao BIM23190; i inhibitore apoptotske signal-regulišuće kinaze-l(ASK-l). Primeri antihiperlipemijski jedinjenja uključuju, ali se ne ograničavaju na inhibitore HMG-CoA-redultaze kao pravastatin, simvastatin, lovastatin, atorvastatin, fluvastatin, rosuvastatin i pitavastatin; inhibitore skvalen-sintaze kao što su jedinjenja opisana u WO 97/10224 (e. g. N-[ [(3 R, 5 S)-1 -(3-acetoksi-2, 2-dimetilpropil)-7-hloro-5 -(2, 3 -dimetoksifenil)-2-okso-1, 2, 3, 5 -tetra -hidro-4, l-benzoksazepin-3-il]acetil]piperidin-4-sirćetna kiselina); fibratna jedinjenja kao bezafibrat, klofibrat, simfibrat i klinofibrat; inhibitore ACAT kao avasimib i eflucimib; anjonske izmenjivačke smole kao kolestiramin; probukol; nikotinsko-kiselinske lekove kao nikomol i niceritrol; etil-ikozapentat; i biljne sterole kao sojosterol i γ-orizanol. Primeri jedinjenja protiv gojaznosti uključuju, ali se ne ograničavaju na deksfenfluramin, fenfluramin, fentermin, sibutramin, amfepramon, deksamfetamin, mazindol, fenilpropanolamin, klobenzoreks; antagoniste MCH receptora kao SB-568849 i SNAP-7941; antagoniste neuropeptida Y kao CP-422935; antagoniste kanabinoidnih receptora kao SR-141716 i SR-147778; antagoniste grelina; inhibitore 11-β-hidroksisteroid-dehidrogenaze kao BVT-3498; inhibitore pankreasne lipaze kao orlistat i ATL-962; beta-3 AR agoniste kao AJ-9677; peptidne anoreksanti kao leptin i CNTF (cilijami neurotropni faktor); agoniste holecistokinina kao lintitript i FPL-15849; i sredstva koja odvraćaju od uzimanja hrane kao P-57. Primeri antihipertenzivnih jedinjenja uključuju inhibitore angiotenzin-konvertujućeg enzima kao što su kaptopril, enalapril i delapril; antagoniste angiotenzina II kao kandesartan, cileksetil, losartan, eprosartan, valsartan, telmisartan, irbesartan, olmesartan medoksomil, tasosartan i I -[[2’-(2, 5-dihidro-5-okso-4H-l, 2, 4-oksadiazol-3-il)bifenil-4-il]metil]-2-etoksi-lH-benzimida-zol-7-karbonsku kiselinu; blokatore kalcijumskih kanala kao manidipin, nifedipin, nikardipin, amlodipin i efonidipin; otvarače kalijumovih kanala kao levkromakalim, L-27152, AL0671 i NIP-121; klonidin.

5. KITOVI I PROIZVODI KOJI UKLJUČUJU JEDINJENJE I

Predmetni pronalazak odnosi se takođe na kitove koji sadrže farmaceutske smeše prema predmetnom pronalasku koje uključuju Jedinjenje I (i opciono jedno ili više drugih antidijabetičkih jedinjenja), gde takav kit dalje sadrži jedno ili više uputstava koja uključuju jedan ili više oblika informacija odabranih iz grupe koja se sastoji od navođenja bolesnog stanja za koje se takva smeša upotrebljava, informacije o skladištenju farmaceutske smeše i uputstva u vezi sa načinom primene farmaceutske smeše. Kit takođe može da sadrži materijale za pakovanje. Materijal za pakovanje može takođe da sadrži kontejner za smeštanje farmaceutske smeše. Kontejner može takođe da sadrži oznaku koja označava stanje bolesti za koje se primenjuje farmaceutska smeša, informacije o skladištenju, informacje o doziranju i/ili uputstva o tome kako se primenjuje smeša. Kit može takođe da sadrži dodatne komponente za skladištenje ili primenu smeše. Kit takođe uključuje smešu u jednoj ili većem broju doznih formi.

U jednoj formi, farmaceutska smeša u kitu sadrži višestruke doze farmaceutske smeše prema pronalasku, pri čemu takva farmaceutska smeša jeste jedinična dozna forma koja sadrži Jedinjenje I u jednom ili više ovde specifikovanih doznih opsega.

U drugoj formi, farmaceutska smeša u kitu sadrži višestruke doze farmaceutske smeše prema pronalasku, pri čemu takva farmaceutska smeša jeste jedinična dozna forma koja sadrži Jedinjenje I ijedno ili više drugih ovde specifikovanih antidijabetičkihjedinjenja.

Predmetni pronalazak odnosi se takođe na proizvode koji uključuju farmaceutsku smešu prema predmetnom pronalasku koja sadrži Jedinjenje I (i opciono jedno ili više drugih antidijabetičkih jedinjenja), pri čemu takvi proizvodi dalje podrazumevaju materijale za pakovanje. U jednoj varijaciji, materijal za pakovanje uključuje kontejner za smeštanje smeše. U drugoj varijaciji, pronalazak obezbeđuje proizvod u kojem kontejner sadrži oznaku koja ukazuje na jedan ili više članova grupe bolesnih stanja za koja se smeša primenjuje, informacije o skladištenju, informacije o doziranju i/ili uputstva u vezi sa tim kako se smeša primenjuje.

U jednoj formi, farmaceutska smeša u proizvodu uključuje višestruke doze farmaceutske smeše prema predmetnom pronalasku, pri čemu takva farmaceutska smeša jeste jedinična dozna forma koja sadrži Jedinjenje I u jednom ili više ovde specifikovanih doznih opsega.

U drugoj formi, farmaceutska smeša u proizvodu sadrži multiple doze farmaceutske smeše prema predmetnom pronalasku, pri čemu takva farmaceutska smeša jeste jedinična dozna forma koja sadrži Jedinjenje I i jedno ili više drugih ovde specifikovanih antidijabetičkih jedinjenja.

Napominje se da materijal za pakovanje koji se upotrebljava u kitovima i proizvodima prema predmetnom pronalasku može formirati veći broj odvojenih kontejnera kao što je

izdeljena flašica ili izdeljeni paket sačinjen od folije. Kontejner može biti u svakom uobičajenom vidu ili obliku, kako je poznato u struci, napravljen od farmaceutski prihvatljivog materijala, na primer, papirna ili kartonska kutija, staklena ili plastična boca, ili krčag, kesica koja može da se ponovno zatvara (na primer za dopunu tabletama, za postavljanje u različite kontejnere) ili blister pakovanje sa pojedinačnim dozama koje se istiskuju iz pakovanja, u skladu sa terapijskim režimom. Koji će se kontejner upotrebiti zavisi od toga o kojoj je tačno doznoj formi reč. Podesno je zajedno koristiti više od jednog kontejnera u jednom pakovanju, da bi se na tržište iznela jedna dozna forma. Na primer, tablete mogu da se nalaze u jednoj flašici koja se dalje nalazi u kutiji.

Jedan poseban primer kita prema predmetnom pronalasku je takozvano blister-pakovanje. Blister-pakovanja dobro su poznata u industriji pakovanja i u širokoj su upotrebi za pakovanje farmaceutskih jediničnih doznih formi (tablete, kapsule i slično). Blister-pakovanja obično se sastoje od ploče od relativno čvrstog materijala (poželjno čvrsti providni plastični materijal), prekrivene folijom. Tokom procesa pakovanja, u čvrstom materijalu se prave udubljenja. Udubljenja imaju veličinu i oblik pojedinačnih tableta ili kapsula koje se pakuju, ili mogu imati veličinu i oblik da u njih stane više tableta i/ili kapsula koje se pakuju. Zatim se tablete ili kapsule postavljaju u udubljenja i ploča od relativno čvrstog materijala se stopi sa plastičnom folijom na strani folije suprotno od smera u kojem su formirana udubljenja. Kao rezultat, tablete ili kapsule su pojedinačno ili grupno zatvorene, po želji, u udubljenju između folije i ploče. Čvrstina ploče je, poželjno, takva da tablete ili kapsule mogu da se izvde iz blister-pakovanja ručno, primenom pritiska na udubljenje, pri čemu se formira otvor na foliji na mestu udubljenja. Tablete ili kapsule mogu zatim da se izvade kroz pomenute otvore.

PRIMERI

1. Pripremanje 2-[6-(3-amino-piperidin-l-il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetiI]-4-fluoro-benzonitrila i farmaceutski prihvatljivih soli

4-fluoro-2~metilbenzonitriI (3)

Smeša 2-bromo-5-fluorotoluena (2) (3. 5 g, 18. 5 mmol) i CuCN (2 g, 22 mmol) u DMF (100 ml) refluktuje se 24 sata. Reakcija se razblaži vodom i ekstrahuje heksanom. Organski sloj se suši na MgSO4 i rastvarač ukloni da se dobije proizvod 3 (prinos 60%). 1H-NMR (400 MHz, CDC13): δ 7. 60 (dd, J=5. 6, 8. 8 Hz, IH), 6. 93-7. 06 (m, 2H), 2. 55 (s, 3H).

2-bromometil-4-fluorobenzonitril (4)

Mešavina 4-fluoro-2-metilbenzonitrila (3) (2 g, 14. 8 mmol), NBS (2. 64 g, 15 mmol) i A1BN (100 mg) u CCI4 refluktuje se pod azotom, 2 sata. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu. Čvrsta supstanca se ukloni filtracijom. Organski rastvor se koncentruje da se dobije sirovi proizvod u vidu ulja koji se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja. 1H-NMR (400 MHz, CDCI3): δ 7. 68 (dd, J= 5. 2, 8. 4 Hz, IH), 7. 28 (dd, J= 2. 4, 8. 8 Hz, IH), 7. 12 (m, IH), 4. 6 (s, 2H).

2-(6-hloro-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil)-4-fluoro-benzonitril

(6)

Mešavina sirovog 3-metil-6-hlorouracila (5) (0. 6 g, 3. 8 mmol), 2-bromometil-4-fluorobenzonitrila (0. 86 g, 4 mmol) i K2CO3 (0. 5 g, 4 mmol) u DMSO (10 ml) meša se na

60°C, 2 sata. Reakcija se razblaži vodom i ekstrahuje sa EtOAc. Organski sloj se suši na MgSO4 i rastvarač se uklanja. Rezidua se prečisti hromatografijom na koloni. Dobija se 0. 66 g proizvoda (prinos: 60%). 1H-NMR (400 MHz, CDC13): δ 7. 73 (dd, J=7. 2, 8. 4 Hz, IH), 7. 26 (d, J-4. 0 Hz, IH), 7. 11-7. 17 (m, IH), 6. 94 (dd, J=2. 0, 9. 0 Hz, IH), 6. 034 (s, 2H), 3. 39 (s, 3H). MS (ES) [m+H] izračunato za C13H9CIFN3O2, 293. 68; nađeno 293. 68.

2-[6-(3-amino-piperidin-l-il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitril, TFA so (1) (TFA so Jedinjenja I)

2-(6-hloro-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil)-4-fluoro-benzonitril (5) (300 mg, 1. 0 mmol), (R)-3-amino-piperidin dihidrohlorid (266 mg, 1. 5 mmol) i natrijum-bikarbonat (500 mg, 5. 4 mmol) mešaju se u zatvorenoj epruveti u EtOH (3 ml) na 100°C, 2 h. Finalno jedinjenje dobija se kao TFA so, posle FIPLC prečišćavanja. 1H-NMR (400 MHz, CD3OD): δ 7. 77-7. 84 (m, IH), 7. 16-7. 27 (m, 2H), 5. 46 (s, IH), 5. 17-5. 34 (ABq, 2H, J = 35. 2, 15. 6 Hz), 3. 33-3. 47 (m, 2H), 3. 22 (s, 3H), 2. 98-3. 08 (m, IH), 2. 67-2. 92 (m, 2H), 2. 07-2. 17 (m, IH), 1. 82-1. 92 (m, IH), 1. 51-1. 79 (m, 2H). MS (ES) [m+H] izračunato za C18H20FN5O2, 357. 38; nađeno 357. 38.

2-[6-(3-amino-piperidin-l-il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitril, HCl-so

TFA so Jedinjenja I suspenduje se u DCM i zatim ispere zasićenim Na2C03. Organski sloj se suši i uklanja u vakuumu. Rezidua se rastvori u acetonitrilu i doda se HC1 u dioksanu (1. 5 eq), na 0°C. HCl-so se dobija posle uklanjanja rastvarača. 1H-NMR (400 MHz, CD3OD): δ 7. 77-7. 84 (m, IH), 7. 12-7. 26 (m, 2H), 5. 47 (s, IH), 5. 21-5. 32 (ABq, 2H, J = 32. 0, 16. 0 Hz), 3. 35-3. 5 (m, 2H), 3. 22 (s, 3H), 3. 01-3. 1 (m, IH), 2. 69-2. 93 (m, 2H), 2. 07-2. 17 (m, IH), 1. 83-1. 93 (m, IH), 1. 55-1. 80 (m, 2H). MS (ES) [m+H] izračunato za C18H20FN5O2, 357. 38; nađeno 357. 38.

Opšti postupak za pripremanje soli Jedinjenja I

Benzonitrilni proizvod može da se izoluje kao slobodna baza, po želji, ali poželjno, proizvod može dalje da se konvertuje u odgovarajuću kiselu adicionu so. Specifično, benzonitrilni proizvod (približno 10 mg) u rastvoru MeOH (lml) tretira se različitim kiselinama (1. 05 ekvivalenata). Rastvor se ostavi da stoji tri dana otvoren na vazduhu. Ako se formira precipitat, mešavina se filtrira i so suši. Ako se ne formira čvrsta supstanca, mešavina se koncentruje u vakuumu i rezidua se izoluje. Na ovaj način, pripremaju se soli Jedinjenja I od sledećih kiselina: benzoeve, p-toluensulfonske, ćilibame, R-(-)-mandelične i benzensulfonske.

Koraci izolacije i/ili prečišćavanja intermedijamih jedinjenja u gore opisanom postupku mogu opciono da se izbegnu ako se intermedijari iz reakcione smeše dobiju kao relativno čista jedinjenja, a sporedni proizvodi ili nečistoće reakcione mešavine ne interferiraju sa kasnijim reakcionim koracima. Kada je moguće, jedan ili više koraka izolacije mogu se eliminisati, čime se postiže kraće vreme obrade, a eliminisanje dalje obrade može takođe dovesti do većih ukupnih prinosa reakcije.

2. Primeri formulacija koje sadrže sukcinatnu so 2-[6-(3-amino-piperidin-l-iI)-3-metiI-l-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitrila

Dati su primeri formulacija za tablete koje mogu da se upotrebe za primenu sukcinatne soli 2-[6-(3-aminopiperidin-l-il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitrila (sukcinatna so Jedinjenja I), prema predmetnom pronalasku. Napominje se da ovde date formulacije mogu da variraju, kako je poznato u struci.

Primeri formulacija za tablete su kao što je dole navedeno:

12. 5 mg Jedinienia I (težina oblika slobodne bazel po tableti

Formulacija srži tablete

Omotač u vidu filma (12. 0 mg ukupno)

(1) Opadry II 85F18422, White - Portion 1 (COLORCON)

(2) Opadry II 85F18422, White - Portion 2 (COLORCON)

(3) Opadry II 85F18422, White - Portion 3 (COLORCON)

25 mg Jedinienia I (težina oblika slobodne baze) po tableti

Formulacija srži tablete

Omotač u vidu filma (12. 0 mg ukupno)

(1) Opadry II 85F 18422, White - Portion 1 (COLORCON)

(2) Opadry II 85F18422, White - Portion 2 (COLORCON)

(3) Opadry II 85F18422, White - Portion 3 (COLORCON)

6. EFEKAT PRIMENE NA AKTIVNOST DPP-IV U PLAZMI

Jedna doza Jedinjenja I primeni se oralno, kod majmuna, u količini od 0. 3 mg/kg. Slika 1 prikazuje (za informaciju) uočene efekte primene Jedinjenja I na aktivnost DPP-IV u plazmi majmuna, posle doziranja. Kao što se može videti, Jedinjenje I smanjuje aktivnost DPP-IV u plazmi majmuna za više od 90% u odnosu na bazalni nivo, 12 sati posle doziranja. U svetlu iznetih podataka, veruje se da kada se najmanje 25 mg Jedinjenja I primeni kod pacijenta, aktivnost DPP-IV u njegovoj plazmi može da se smanji za više od 60% u odnosu na bazalni nivo, za period od najmanje 6 sati, 12 sati, 18 sati i čak 24 sata posle primene.

7. EFEKAT ISTOVREMENE PRIMENE SA PIOGLITAZONOM NA GLUKOZU U PLAZMI

Efekat primene Jedinjenja I u kombinaciji sa piogltazonom ispitivan je merenjem nivoa glukoze u plazmi miševa. Mužjaci db/db (BKS. Cg-+Leprdb/+Leprdb) miševa (stari 6 nedelja, CLEA Japan (Tokyo, Japan)) podeljeni su u 4 grupe (n=7 u svakoj grupi), označene kao grupe A do D. Grupa A imala je slobodan pristup CE-2 hrani u prahu (CLEA Japan), 21 dan. Grupa B imala je slobodan pristup CE-2 hrani u prahu (CLEA Japan) koja je sadržala 0. 03% (w/w) sukcinatne soli Jedinjenja I, 21 dan. Izračunato je daje doza Jedinjenja I u grupi B iznosila 74. 8±2. 5 (srednja vrednostt SD) mg/kg tel. tež. dnevno. Grupa C imala je slobodan pristup CE-2 hrani u prahu (CLEA Japan) koja je sadržala 0. 0075%(w/w) pioglitazon hidrohlorida, 21 dan. Izračunato je da je doza pioglitazona u Grupi C iznosila 17. 7±0. 6

(srednja vređnost±SD) mg/kg telesne težine dnevno. Grupa D imala je slobodan pristup CE-2 hrani u prahu (CLEA Japan) koja je sadržala 0. 03% (w/w) sukcinatne soli Jedinjenja I u kombinaciji sa 0. 0075% (w/w) pioglitazon-hidrohlorida, 21 dan. Izračunato je da su doze Jedinjenja I i pioglitazona u Grupi D iznosile 63. 1±1. 9 (srednja vrednost±SD) mg/kg telesne težine dnevno i 15. 8±0. 5 (srednja vrednost±SD) mg/kg telesne težine dnevno, respektivno. Tokom 21 dana primene hrane u prahu, nije bilo značajnih razlika u količini unete hrane u prahu između gornje 4 grupe. Posle 21 dana unošenja hrane u prahu, uzimani su uzorci kvi iz orbitalne vene miševa pomoću kapilarne pipete, u uslovima hranjenja, i enzimski su mereni nivoi glukoze u plazmi uz upotrebu Autoanalyzer 7080 (Hitachi, Japan).

Rezultati su prikazani u Tabeli 1. Vrednosti rezultata u tabeli su srednje vrednosti (n=7) ± standardna devijacija.

Tabela 1

Kao što je pokazano u Tabeli 1, kombinacija Jedinjenja I i piglitazona pokazuje odličan efekat na sniženje nivoa glukoze u plazmi.

8. EFEKAT PRIMENE NA AKTIVNOST DPP-IV U PLAZMI

Jedna doza Jedinjenja I primenjena je oralnim putem kod 6 ljudi u količinama od 12. 5 mg, 25 mg, 50 mg, 100 mg, 200 mg i 400 mg, respektivno (ukupno 36 ljudi). Slika 2 pokazuje uočene efekte primene Jedinjenja I na aktivnost DPP-IV u plazmi čoveka, posle doziranja. Kao što se može videti, Jedinjenje I smanjuje aktivnost DPP-IV. u plazmi čoveka za više od 10% u odnosu na bazalnu vrednost, 168 sati posle doziranja. Prema tome, kao što se vidi iz podataka prikazanih na Slici 2, primenom Jedinjenja I jednom nedeljno u ovde specifikovanim doznim nivoima, Jedinjenje I može da se relativno efikasno upotrebi u vezi sa bolesnim stanjima u kojima je poželjno sniziti aktivnost DPP-IV u plazmi. U svetlu prikazanih podataka, veruje se da kada se najmanje 50 mg Jedinjenja I primeni kod pacijenta, aktivnost DPP-IV u plazmi pacijenta može da se smanji za više od 35% u odnosu na bazalni nivo, tokom perioda od najmanje 168 sati posle primene, kada se najmanje 100 mg Jedinjenja I primeni kod pacijenta, aktivnost DPP-IV u plazmi pacijenta može da se smanji za više od 60% u odnosu na bazalni nivo, tokom perioda od najmanje 168 sati posle primene i, kada se najmanje 200 mg Jedinjenja I primeni kod pacijenta, aktivnost DPP-IV u plazmi pacijenta može da se smanji za više od 70% u odnosu na bazalni nivo, tokom perioda od najmanje 168 sati posle primene.

9. EFEKAT PRIMENE NA AKTIVNOST DPP-IV U PLAZMI

Jedna doza Jedinjenja I primeni se oralno kod ljudi u količini od 3. 125 mg (9 ljudi), 12. 5 mg (8 ljudi), 50 mg (7 ljudi) i 100 mg (8 ljudi), respektivno. Slika 3 pokazuje uočene efekte primene Jedinjenja I na aktivnost DPP-IV u humanoj plazmi, posle doziranja. Kao što se može videti, Jedinjenje I smanjuje aktivnost DPP-IV u humanoj plazmi za više od 20% u odnosu na bazalni nivo, 168 sati posle doziranja. Prema tome, kao što se vidi iz podataka prikazanih na Slici 3, primenom Jedinjenja Ijednom nedeljno u ovde specifikovanim doznim nivoima, Jedinjenje I može da se relativno efikasno upotrebi u vezi sa bolesnim stanjima u kojima je poželjno sniziti aktivnost DPP-IV u plazmi. U svetlu prikazanih podataka, veruje se da kada se najmanje 50 mg Jedinjenja I primeni kod pacijenta, aktivnost DPP-IV u plazmi pacijenta može da se smanji za više od 65% u odnosu na bazalni nivo, tokom perioda od najmanje 168 sati posle primene.

Stručnjacima u oblasti biće jasno da različite modifikacije i varijacije mogu da se načine u jedinjenjima, smešama, kitovima, i metodima predmetnog pronalaska, bez odstupanja od okvira pronalaska. Prema tome, intencija j eda predmetnim pronalaskom budu obuhvaćene modifikacije i varijacije ovog pronalaska, pod uslovom da su one u okvirima podnetih zahteva.

Claims

1. 2-[6-(3-amino-piperidin-l-il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitril (Jedinjenje I), naznačeno time, što se koristi kao lek kada se primeni u nedeljnoj dozi koja iznosi između 50 mg i 250 mg, pri čemu se nedeljna doza primenjuje jednom nedeljno.

2. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što nedeljna doza Jedinjenja I koja se primenjuje kod pacijenta iznosi između 100 mg i 250 mg.

3. Jedinjenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što nedeljna doza Jedinjenja I koja se primenjuje kod pacijenta iznosi 50 mg, 75 mg, 100 mg, 125 mg, 150 mg, 175 mg ili 200 mg.

4. 2-[6-(3-amino-piperidin-l-il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitril (Jedinjenje I), naznačeno time, što se koristi za lečenje dijabetesa kada se primeni u nedeljnoj dozi koja iznosi između 50 mg i 250 mg, pri čemu se nedeljna doza primenjuje jednom nedeljno.

5. 2-[6-(3-amino-piperidin-l-il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitril (Jedinjenje I), naznačeno time, što se koristi za lečenje kancera kada se primeni u nedeljnoj dozi koja iznosi između 50 mg i 250 mg, pri čemu se nedeljna doza primenjuje jednom nedeljno.

6. 2-[6-(3-amino-piperidin-l-il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitril (Jedinjenje I), naznačeno time, što se koristi za lečenje autoimunih poremećaja kada se primeni u nedeljnoj dozi koja iznosi između 50 mg i 250 mg, pri čemu se nedeljna doza primenjuje jednom nedeljno.

7. 2-[6-(3-amino-piperidin-l-il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitril (Jedinjenje I), naznačeno time, što se koristi za lečenje HIV infekcije kada se primeni u nedeljnoj dozi koja iznosi između 50 mg i 250 mg, pri čemu se nedeljna doza primenjuje jednom nedeljno.

8. Upotreba 2-[6-(3-amino-piperidin-1 -il)-3-metil-2, 4-diokso-3, 4-dihidro-2H-pirimidin-l-ilmetil]-4-fluoro-benzonitrila (Jedinjenja I), naznačena time, što se upotrebljava u izradi leka za lečenje bolesti ili stanja odabranih između dijabetesa, kancera, autoimunog poremećaja ili HIV infekcije, pri čemu je lek formulisan tako da se Jedinjenje I primenjuje u nedeljnoj dozi koja iznosi između 50 mg i 250 mg, pri čemu se nedeljna doza primenjuje jednom nedeljno.