RS113104A - Postavljanje ivičnih nosača - Google Patents

Abstract

Sistem (10, 100, 110) za postavljanje ivičnih nosača (20) na tovarnu jedinicu (30) smeštenu na oslonom sredstvu (81, 82, 83, 84). Sistem obuhvata mašinu za postavljanje (10). Sistem takode sadrži sredstvo za odvajanje jediničnog tovara od oslonog sredstva u vertikalnom pravcu. Sistem takođe sadrži sredstva (50, 51, 52, 130, 140) za postavljanje barem jednog ivičnog nosača na najmanje dve suprotne, donje ivice tovarne jedinice kada je ova odvojena od oslonog sredstva.

Description

POSTAVLJANJE IVIČNIH NOSAČA

Tehnička oblast

Ovaj pronalazak se odnosi na sistem za postavljanje ivičnih nosača na tovarnu jedinicu smeštenu na os Ionom sredstvu. Sistem obuhvata i mašinu za postavljanje. Sem toga, ovaj pronalazak se odnosi i na metodu za postavljanje ivičnih nosača uz korišćenje sistema.

Opis prethodnog stanja u struci

Sistemi prema prethodnom stanju u struci u vezi sa postavljanjem paketa na, na primer, palete, često koriste zalihu paleta, npr. drvenih paleta, u sprezi sa sredstvom za transport paleta na neku putanju u oblasti za utovar paketa. U oblasti za utovar paketa, svaki paket, ako se radi o velikom paketu, ili više paketa, ako su mali, se natovari na svoju paletu tako da formira tovarnu jedinicu. Potom se svaka tovarna jedinica transportuje, npr. u područje za povezivanje ili omotavanje, gde se paket(i) pričvršćuju za paletu u cilju daljeg transporta ili rukovanja.

Jedan nedostatak ovih sistema ili mašina za postavljanje je to što imaju kratak radni ciklus. To znači da ovi sistemi mogu da proizvedu samo mali broj tovarnih jedinica koje se sastoje od jednog ili više paketa, jer je zaliha paleta u sistemu mala. Shodno tome, naslagane platforme moraju često da se dopunjavaju novim platformama, što iziskuje dodatan manuelni rad. Ako se, umesto toga, poveća zaliha paleta, povećava se i veličina prostora potrebnog za sisteme za postavljanje, posebno kada se koriste drvene palete.

Joše jedan nedostatak, pri korišćenju drvenih paleta, je to što se dostavljanje paleta iz skladišta na transportnu putanju lako prekida ako zbog oštećenih paleta dođe do zaglaviji vanja, zakrčenja ili međusobnog kačenja paleta. Palete mogu imati oštećenja u vidu eksera ili drvenih delova koji štrče, polomljenog drveta kome nedostaju delovi ili drvenih delova koji se ne drže zajedno kako treba. Sem toga, dve ili više paleta mogu zapeti jedna za drugu zbog grubih drvenih površina koje stvaraju veliko trenje.

Problem je što drvene palete imaju fiksne standardne veličine. To znači da paketi čija veličina ne odgovara veličini drvenih paleta otežavaju optimizaciju stepena popunjenosti kamiona ili voza. Sem toga, prazne drvene palete su teške i zauzimaju veliki prostor, pa se tako zajedno sa praznim drvenim paletama transportuje i dosta "vazduha" i težine, čime se povećava broj transporta.

Još jedan problem je u tome što pri postavljanju paketa na drvene palete, kada širina paketa ne odgovara širini drvene palete, paketi moraju da se pozicioniraju na drvene palete simetrično. To se radi stoga da bi se raspodelila težina i da bi se olakšalo omotavanje i/ili povezivanje tovarnih jedinica u narednim koracima. To znači da paketi moraju da se prilagođavaju drvenim paletama, a ne obratno.

Sem toga, drvene palete se teško recikliraju zbog izmešanosti različitih materijala, tj. drveta i metalnih eksera koji moraju da se razdvoje prilikom recikliranja.

Problem paketa čija se širina razlikuje od širine drvenih paleta se rešava korišćenjem odvojenih ivičnih nosača umesto drvenih paleta. Ovi ivični nosači imaju približno ugaoni poprečni presek sličan obliku L-profila. Ivični nosači se postavljaju na suprotne donje ivice svake tovarne jedinice. Ovi ivični nosači se moraju postaviti pomoću sredstava drugačijih od onih koja se koriste za postavljanje tovarnih jedinica na drvene palete. Otuda se pojavljaju novi problemi u vezi sa projektovanjem drugačijih sredstava za smeštanje, dostavljanje, postavl janje i transportovanje kako ivičnih nosača tako i pridruženih tovarnih jedinica.

Ivični nosači se moraju i reciklirati uz pomoć sredstava drugačijih od onih koja se koriste za drvene palete.

Pregledpronalaska

Jedan cilj ovog pronalska je da pojednostavi postavljanje ivičnih nosača na tovarne jedinice pomoću jedne mašine za postavljanje i metode koja koristi mašinu za postavljanje u skladu sa pronalaskom.

Sistem prema ovom pronalasku se koristi za postavljanje ivičnih nosača na tovarnu jedinicu smeštenu na oslonom sredstvu. Sistem obuhvata mašinu za postavljanje. Sistem takode sadrži sredstvo za odvajanje tovarne jedinice od oslonog sredstva u vertikalnom pracu i sredstvo za postavljanje bar jednog ivičnog nosača na barem dve suprotne, donje ivice tovarne jedinice kada je ona odvojena od oslonog sredstva.

Sistem prema ovom pronalasku takođe koristi i metodu za postavljanje ivičnih nosača. Metoda sadrži prvi korala u kome se tovarna jedinica smešta na prvi položaj za postavljanje u mašini za postavljanje. Zatim se, u sledećem koraku, tovarna jedinica odvoji od oslonog sredstva u venikalnom pravcu tako da se tovarna jedinica smesti na drugi položaj za postavljanje u mašini za postavljanje. Potom se postavlja barem jedan ivični nosač na najmanje dve suprotne, donje ivice tovarne jedinice. Posle toga, tovarna jedinica se pomera u vertikalnom pravcu dok ne dodirne bar jedan ivični nosač na suprotnim ivicama, i konačno, tovarna jedinica sa ivičnim nosačima se sklan ja sa mašine za postavljanje.

Korišćenjem sistema, mašine za postavljanje i metoda prema ovom pronalasku, ostvaruju se sledeće prednosti. Potrebni prostor za skladištenje se minimizira, a transport i postavljanje paleta, u ovom slučaju ivičnih nosača, se poboljšavaju jer postaju fleksibilniji i jednostavniji. Stari sistemi za postavljanje se lako ažuriraju zahvaljujući modularnom načinu razmišljanja prilikom iznalaženja ovog novog sistema prema ovom pronalasku. Nadalje, održavanje pronalazačkog sistema za postavljanje i mašine za postavljanje je pojednostavljeno. Sem toga, dostavljanje i postavljanje ivičnih nosača na tovarne jedinice je pouzdanije u poređenju sa drvenim paletama. Recikliranje ivičnih nosača je takođe poboljšano i pojednostavljeno u poređenju sa recikliranjem paleta. Sve ove prednosti smanjuju troškove proizvodnje, smeštaja, dodavanja, postavljanja, transporta i recikliranja ivičnih nosača.

Kratak opis crteža

Sada će pronalazak biti detaljnije opisan uz pozivanje na prateće crteže, na kojima

SI. 1 predstavlja izgled tovarne jedinice sa ivičnim nosačima posmatrano iz perspektive,

SI. 2 predstavlja izgled ivičnog nosača posmatrano iz perspektive,

SI. 3 predstavlja jedan sistem za postavljanje prema ovom pronalasku, posmatrano u ravni,

SI. 4 predstavlja sistem za postavljanje sa Sl.l posmatrano iz bočne perspektive,

SI. 5 predstavlja module sa dostavljačima nosača i prenosnicima za smeštanje i postavl janje ivičnih nosača u mašini za postavljanje koja je deo sistema za postavljanje sa SI. 2, posmatrano iz bočne perspektive,

SI. 6 predstavlja jedan od dostavljača nosača sa SI. 5 posmatrano odozdo,

SI. 7 predstavlja donji deo dostavljača nosača u mašini za postavljanje sa SI. 5 posmatrano odozdo,

SI. 8 predstavlja oslono sredstvo za oslon i držanje dostavljača nosača, prenosnika i pridruženih delova mašine za postavljanje sa SI. 5,

SI. 9 predstavlja jedno drugo oslono sredstvo koje povezuje dostavljač nosača sa pridruženim delovima mašine za postavljanje sa SI. 5,

SI. 10 i 11 predstavljaju delove mehanizma za skidanje ivičnog nosača sa pridruženog dostavljača nosača,

SI. 12-15 prikazuju različite korake u postavljanju ivičnih nosača pomoću metode koja koristi sistem za postavljanje sa mašinom za postavljanje prema ovom pronalasku.

Detaljanopispronalaska

Slika 1 prikazuje tovarnu jedinicu 30 koja se sastoji od barem jednog paketa 40. Jedan ili dva ivična nosača 20 su postavljena na bočnu ivicu tovarne jedinice i pričvršćena za tovarnu jedinicu pomoću remenja. Drugi ivični nosač (nije prikazan) postavljenje i dodiruje suprotnu donju ivicu tovarne jedinice.

SI. 2 detaljnije prikazuje ivični nosač 20. Ivični nosač se sastoji od jedne vertikalne ploče 21, jedne horizontalne ploče 22 i najmanje jednog oslonog elementa 23 u obliku stopala. Osloni element je šupalj tako da se drugi ivični nosač (nije prikazan) može složiti na prikazani ivični nosač.

Slika 4 prikazuje mašinu 10 za postavljanje ivičnih nosača 20 na tovarnu jedinicu 30 koja se sastoji od barem jednog paketa 40. Svaki paket, po mogućstvu od talasastog kartona, kartona, papira, ili bilo kog drugog prigodnog materijala za pakovanje može da sadrži bilo koju vrstu proizvoda namenjenu daljem transportu ili skladištenju.

Svaki paket 40 može biti veliki, npr. dovoljno veliki da formira tovarnu jedinicu 30 koja se sastoji od samo jednog paketa, ili mali. U ovom drugom slučaju, nekoliko ili više malih paketa bi formiralo tovarnu jedinicu, kao što je prikazano na SI. 1.

Slika 3 prikazuje mašinu za postavljanje 10 sa dostavljačima ivičnih nosača 30 koji služe za smeštanje i dostavljanje ivičnih nosača 20, koji će biti postavljeni na dve suprotne, donje ivice tovarne jedinice 30. Mašina za postavljanje sadrži vertikalno pokretan okvir za podizanje 60 projekta van približno kao dva H-profila 61 i 62, posmatrano odozgo na SI. 3. Sredstvo koje pokreće okvir za podizanje nagore i nadole u vertikalnom pravcu biće objašnjeno kasnije u ovom opisu. H-profil 61 sa leve strane na SI. 3 je veći i duži od H-profila 62 sa desne strane na SI. 3, posmatrano u pravcu transporta tovarne jedinice 30. H-profil 61 sa leve strane na SI. 3 može, naravno, biti iste dužine ili kraći od H-profila 62 sa desne strane na SI. 3 ako je to potrebno, što će stručno lice odmah shvatiti. H-profili imaju istu visinu posmatrano iz pravca upravnog na pravac transporta tovarne jedinice. Svaka tovarna jedinica 30 se pomera sa leve na desnu stranu na SI. 3. Okvir za podizanje 60 ima oslone valjke 70 koji olakšavaju transport tovarne jedinice 30.

Na SI. 3, svaka tovarna jedinica 30 prilikom smeštanja u mašinu za postavljanje 10 stiže do osnovnog prenosnika 80. Osnovni prenosnik 80 prihvata prednji kraj 30' tovarne jedinice. Tovarna jedinica se pomera sve dok se njeni krajevi, tj. prednji i zadnji kraj 30" ne izboče ili natkrile osnovni prenosnik približno jednako sa obe stane. To se radi tako da se svaka tovarna jedinica simetrično pozicionira u mašinu za postavljanje. Ova simetrična pozicija je prva pozicija za postavljanje. Posle postavljanja ivičnih nosača 20, osnovni prenosnik 80 pomera tovarnu jedinicu 30 na drugu poziciju za izlaz/dostavljanje. Ovo će biti detaljnije objašnjeno kada nešto kasnije bude objašnjavana metoda za postavljanje ivičnih nosača. Osloni valjci 90 se koriste za prihvatanje tovarne jedinice koja dolazi sa utovarnog prenosnika 100 smeštenog na levoj strani SI. 3. Dostavni prenosnik 110 na desnoj strani SI.3 prihvata tovarnu jedinicu 30 pošto se postavljanje ivičnih nosača 20 završi.

Na SI. 3 četiri dostavljača nosača 50 postavljena su u parovima, pri čemu je svaki par formiran od dva dostavljača nosača. Dostavljači nosača se postavljaju jedan naspram drugog u svakom paru dostavljača nosača, čime svaki par dostavljača nosača formira modularni deo u mašini za postavljanje 10. Svaki dostavljač nosača 50 takođe predstavlja i skladište ili mesto na kome je više ivičnih nosača 20 naslagano jedan na drugom.

Dostavl jači nosača 50 se postavljaju tako da svaki par dostavljača nosača formira jedan modul, kao što je gore objašnjeno, pa se stoga svaki par dostavljača nosača može lako zameniti ili jednostavno ukloniti, ako je to potrebno. Dodatni dostavljači nosača se takođe lako mogu montirati na mašinu za postavljanje 10 tako da u upotrebi bude više od dva para dostavljača nosača.

Osnovni prenosnik 80 se sastoji od četiri sinhronizovana osnovna prenosnika 81, 82, 83 i 84, postavljena unutar okvira za podizanje 60. Okvirom za podizanje ograđene su najmanje dve strane svakog osnovnog prenosnika. Osnovni prenosnici 81 i 83 sa leve strane na SI. 3 su ograđeni većim levim H-profilom 61 okvira za podizanje 60. Osnovni prenosnici 82 i 84 sa desne strane na SI. 3 su ograđeni manjim desnim H-profilom 62 okvira za podizanje 60.

Osnovni prenosnici 81, 82, 83 i 84 u ovoj realizaciji su trakasti prenosnici sa trakama u obliku drvenih lamela. Osnovni prenosnici mogu, naravno, da imaju lamele i od bilo kog drugog pogodnog materijala koji stvara dovoljno trenje između tovarne jedinice 30 i transportne površine prenosnika. Svaki od prenosnika 81, 82, 83, 84, 100 i 110 sistema za postavljanje 10 sadrži kontrolni uređaj, najmanje jedan pogonski valjak ili kotur, najmanje jedan osloni valjak ili kotur, i sredstvo kojim se mogu na odvojiv način pričvrstiti prenosnici 81. 82. 83. 84. 100 i 110 za pridružene delove mašine za postavljanje. Svaki prenosnik takođe sadrži i ostala sredstva neophodna za rad prenosnika. Ovo će stručno lice odmah shvatiti. Ova sredstva su uobičajena na tržištu i stoga neće dalje biti objašnjavana. Trake na prenosmku bi mogle naravno imati i bilo koji drugi oblik umesto lamela, pod uslovom daje trenje dovoljno da se obavlja funkcija transportovanja tovarne jedinice 30.

Tip prenosnika koji će se koristiti u mašini za postavljanje 10 prema pronalasku bira se u zavisnosti od oblika i veličine tovarne jedinice 30. Takođe su bitna i svojstva koja ima spoljašnja površina tovarne jedinice. To znači da trenje između donje površine svake tovarne jedinice i gornjeg sloja transportne površine na osnovnom prenosniku 80 mora biti dovoljno veliko kada se dodiruju, tako da se tovarna jedinica ne kliza tokom transporta.

U drugim realizacijama, osnovni prenosnici 81, 82, 83 i 84 mogu biti zamenjeni drugim sredstvima za pomeranje ili transportovanje tovarne jedinice 30 u i iz mašine za postavljanje 10. Ova druga sredstva mogu biti na primer uređaji koji koriste neki asimetrični, tj. ekscentrični oblik za postepeno potiskivanje tovarne jedinice u i iz mašine za postavljanje. Automatski ili ručno upravljane dizalice mogu takođe pomerati svaku tovarnu jedinicu u i iz mašine za postavljanje, pri čemu ove dizalice mogu biti viljuškaste dizalice ili čak ručno upravljana sredstva za podizanje, npr. čekrci ili rampe. Ako bi se svaka tovarna jedinica podizala u i iz mašine za postavljanje, pokretni osnovni prenosnici 81, 82, 83, 84, 100 i 110 bi mogli da se zamene nepokretnim uređajima. Sem toga, svi osloni valjci 90 i 70 bi takođe mogli da se eliminišu. Nepokretni uređaji bi mogli imati oblik fiksnih ploča ili površina koje imaju istu veličinu ili površinu kao i prenosnici i/ili osloni valjci kada se posmatraju odozgo, kao što je prikazano na SI. 3. Alternativno, okvir za podizanje 60 bi mogao da bude nepokretan a ploče i površine pokretne u vertikalnom pravcu.

Osloni valjci tovarne jedinice 90 sastoje se od dva reda valjaka, levog reda 91 i desnog reda 92, posmatrano u podužnom pravcu prenosnika 81, 82, 83, 84, 100 i 110. Svaki od valjaka u levom redu valjaka 91 ima dužinu koja približno odgovara širini osnovnih prenosnika 81 i 82. Valjci u levom redu valjaka 91 se postavljaju paralelno sa valjcima za pokretanje i os I on (nisu prikazani) ova dva prenosnika. Svaki od valjaka u desnom redu valjaka 92 ima dužinu koja približno odgovara širini osnovnih prenosnika 83 i 84. Valjci iz desnog reda val jaka 92 se takođe postavljaju paralelno sa valjcima za pokretanje i oslon (nisu prikazani) ova dva prenosnika. Svaki od redova 91 i 92 oslonih valjaka tovarne jedinice je ograđen sa dve strane levim H-profilom okvira za podizanje. Levi red 91 oslonih valjaka tovarne jedinice 90 ograđen je sa strane koja se nalazi uz utovarni prenosnik 100 i sa desne strane većim levim H-profilom 61 okvira za podizanje 60. Desni red 92 je ograđen sa strane koja se nalazi uz prenosnik 100 i sa leve strane većim levim H-profilom 61 okvira za podizanje 60. Dva reda oslonih valjaka 91 i 92 ograđena su sa treće strane odgovarajućim osnovnim prenosnicima 81 i 83 na SI. 3. Dva reda oslonih valjaka 91 i 92 ograđena su sa četvrte strane okvirom prenosnika (nije prikazan).

U ovoj realizaciji, prikazanoj na SI. 3, vertikalno pokretni okvir za podizanje 60 napravljen je od ravnih šipki, koje su, po mogućstvu, napravljene od metala ali mogu naravno biti napravljene i od bilo kog drugog pogodnog materijala koji je dovoljno trajan. Šipke okvira za podizanje projektovane su i postavljene popreko da bi bile dovoljno ukrućene prilkom podizanja tovarne jedinice 30 i zauzimaju samo malu površinu u poređenju sa površinom prenosnika 81, 82, 83 i 84. Sem toga, okvir za podizanje može umesto od ravnih biti napravljen i od drugačijih tipova šipki, npr. okruglih šipki, šupljih ili ispunjenih četvrtastih čeličnih šipki.

Okvir za podizanje se čak može napraviti i od greda, npr. greda u obliku I- ili H-profila, koje zadovoljavaju zahteve u pogledu izdržljivosti prema površini koju zauzimaju. Površina kojom se dodiruju okvir za podizanje 60 i donji deo površine tovarne jedinice 30 prilikom oslanjanja podešava se da se bi težina tovarne jedinice rasporedila tako da se elminišu oštećenja tovarne jedinice.

Okvir za podizanje 60 se podiže u vertikalnom pravcu pomoću mehanizma za podizanje (nije prikazan). U ovoj realizaciji projektovan je mehanizam u vidu rotirajućih poluga. Svaka poluga je rotirajuće fiksirana na prednjem kraju za okvir prenosnika osnovnih prenosnika 81, 82, 83 i 84 i sadrži jedan valjak na drugom slobodnom kraju. Postoji ukupno osam poluga, četiri od njih za dizanje levog okvira za podizanje 61 i preostalih četiri za podizanje desnog okvira za podizanje 62. Poluge su postavljene ispod svakog okvira za podizanje a njihovi valjci dodiruju odgovarajuću donju ivicu okvira za podizanje 61 odnosno 62 sa donje strane. Valjci su delovi kojima se dodiruju poluge i donje ivice okvira za podizanje 61 i 62 kada se okvir za podizanje podiže ili spušta. To znači da se valjci kotrljaju duž donjih ivica okvira za podizanje kada se poluge rotiraju. Svaka od poluga je u približno horizontalnom položaju pre podizanja i posle spuštanja okvira za podizanje, i u približno vertikalnom položaju posle podizanja okvira za podizanje i tokom postavljanja ivičnih nosača 20. Svaka poluga obavlja sinhronizovani rotacioni pokret i može se rotirati pomoću, na primer, elektromotora ili bilo kog drugog odgovarajućeg sredstva. Poluge ne rotiraju u potpunosti, već se samo okreću iz jednog približno horizontalnog položaja, tj. od položaja pod uglom od približno 0° u odnosu na horizontalu, do približno vertikalnog položaja, tj. do položaja pod uglom od približno 90° u odnosu na horizontalu. Okviri za podizanje 61 i 62 se naravno mogu pokretati nagore i nadole u vertikalnom pravcu i pomoću bilo kog drugog odgovarajućeg sredstva, npr. pneumatski ili hidraulički pokretanog cilindra koji je svojom klipnjačom pričvršćen za okvir za podizanje i fiksiran na drugom kraju za okvir prenosnika.

SI. 4 prikazuje glavne delove mašine za postavljanje 10 u skladu sa pronalaskom posmatrano iz perspektive. Ovde se tovarna jedinica 30 sa paketima 40 vidi sa leve strane utovarnog prenosnika 100. Tovarna jedinica na SI. 4 je u cilju jasnoće prikazana kao transparenti!a. Četiri dostavljača nosača 50 se vide u sredini SI. 4. Na svakom dostavljaču nosača naslagani/naredani su ivični nosači 20, i svaki od dostavljača nosača je blago nakošen, tj. svaki dostavljač nosača je pričvršćen pod uglom od 5° do 45°" u odnosu na pravac vertikale, a poželjno je da to bude pod uglom od 5° do 25°. Svaki dostavljač nosača 50 može naravno biti postavljen i potpuno uspravno u pravcu vertikale, što će stručno lice odmah shvatiti. Ako bi dostavljači nosača bili postavljeni u potpuno uspravan položaj u pravcu vertikale, moralo bi da se predupredi ispadanje nosača iz dostavljača nosača pomoću neke vrste graničnika, npr. zida ili vodice.

U ovoj realizaciji, svaki dostavljač nosača 50 mašine za postavljanje 10 je montiran na osnovni okvir 120 (prikazan na SI. 5 i 7) uz pomoću oslonog elementa 130 (prikazanog na SI. 3, 4, 5 i 9). Osnovni okvir 120 takođe povezuje utovarni prenosnik 100 sa dostavnim prenosnikom 110. Osnovni okvir 120 predstavlja osloni element za osnovne prenosnike 81, 82, 83 i 84, okvir za podizanje 60, oslone valjke tovarne jedinice 90 (prikazane na SI. 3), oslone elemente dostavljača nosača 130 i dostavljače nosača 50.

Svaki dostavljač nosača 50 i/ili čak prenosnik 81, 82, 83, i 84 mašine za postavljanje 10 može se takođe. alternativno, montirati pored mašine za postavljanje kao zasebna jedinica sa ostalim tipovima veznih sredstava za transport i montažu ivičnih nosača 20 na tovarnu jedinicu 30. Vezna sredstva bi tada bila smeštena imeđu mašine za postavljanje i svakog od dostavljača nosača. Staviše, utovarni i dostavni prenosnici 100 i 110, koji zajedno sa mašinom za postavljanje i 0 formiraju sistem za postavljanje, mogu takođe biti odvojene jedinice.

SI. 5 samo detaljnije prikazuje dva od četiri dostavljača nosača 50 i osnovne prenosnike 81, 82, 83 i 84 mašine za postavljanje 10. Ovde su, u cilju jasnoće, izostavljeni utovarni prenosnik 100, dostavni prenosnik 110, uskladišteni/naslagani ivični nosači 20 i pokretna sredstva za postavljanje. Dva prikazana dostavljača nosača čine samo jednu polovinu svakog para dostavljača nosača 50, dok je u cilju jasnoće izostavljena druga polovina, tj. oni drugi dostavljači nosača, koji se nalaze nasuprot onih koji su prikazani.

Na SI. 5 sredstva za pričvršćivanje, kontrolu i pokretanje ivičnih nosača 20, kada se oni postavl jaju na tovarnu jedinicu 30, izostavljena su u cilju jasnoće, i biće opisana kada kasnije u ovom opisu bude opisivana metoda postavljanja prema ovom pronalasku.

SI. 6 malo jasnije predstavlja jedan od četiri dostavljača nosača 50. Svaki dostavljač nosača sadrži okvir nosača 51 koji ima oblik koji približno dogovara L-profilu kada se posmatra sa strane na SI. 6, i pomični okvir 52 za odvajanje najnižeg ivičnog nosača 20 (prikazan na SI. 1-3) od narednog, koji se nalazi iznad njega. Vertikalni deo okvira 51', tj. duži krak okvira nosača 51 u obliku L-profila se pruža naviše na SI. 6. Horizontalni deo okvira 51", tj. kraći krak okvira nosača u obliku L-profila se pruža nalevo na si. 6. U cilju jasnoće, vertikalni deo okvira 51' ćemo nazivati dužim krakom okvira nosača a horizontalni deo okvira 51" ćemo nazivati kraćim krakom okvira nosača 51. Da bi se dva kraka 51' i 51 "okvira nosača u obliku L-profila oslonila i držala zajedno kako horizontalno tako i vertikalno, u ugao između krakova postavl ja se okomit osloni okvir 53. Ivični nosači 20 se slažu jedan na drugog duž dužeg kraka 51' okvira nosača 51 tako da formiraju naslagu od najmanje jednog ivičnog nosača, pa do većeg broja ivičnih nosača. Ivični nosači se oslanjaju ili drže pomoću pomičnog okvira 52 na takav način da se ivični nosač na dnu naslaganih ivičnih nosača može lako odvojiti od susednog/narednog ivičnog nosača iznad sebe. Ovaj mehanizam za razdvajanje koji razdvaja ivične nosače će biti detaljnije opisan sa pozivanjem na SI. 15.

U ovoj realizaciji, kao što je prikazano na SI. 6, duži krak 51' okvira nosača u obliku L-profila 51 sadrži nekoliko oslonih elemenata u obliku približno horizontalnih i paralelnih šipki. Ove se šipke pružaju između dva vertikalna i paralelna kraka, koji formiraju duži krak, zbog čega vertikalni deo okvira, tj. duži krak 51' ima oblik koji približno odgovara lestvičastoj strukturi.

Horizontalni deo okvira 51" (prikazan na SI. 6) je pričvršćen na pomični okvir 52 šrafovima (nisu prikazani) a na osloni okvir 53 i duži krak 51' pričvršćen je zavarivanjem, ali bi, naravno, mogao biti pričvršćen i na bilo koji drugi odvojiv ili neodvojiv način.

Na SI. 7 pomični okvir 52 prikazan je odozdo sa više detalja bez pokretnih delova za pomicanje. Pomični okvir 52 sadrži dva glavna elementa, prednji istureni element 54 i zadnji pravougaoni element/okvir 55. Istureni element 54 se pruža upravno ka spoljašnosti sa sredine jedne od strana zadnjeg pravougaonog elementa i ima slobodan kraj koji je pričvršćen na sredstvo za pomicanje okvira 52 kada je ovaj montiran na mašinu za postavljanje 10. Istureni element je odvojiv od zadnjeg pravouganog elementa 55 za koji je drugim krajem pričvršćen šrafovima. Istureni element se može, naravno, pričvrstiti za zadnji pravougaoni element i bilo kojim drugim odgovarajućim sredstvom ili metodom, npr. zavarivanjem, lemljenjem ili čak može biti sastavni deo zadnjeg pravougaonog elementa.

Zadnji pravougaoni element 55 na SI. 7 formiran je od četiri elementa, dva dugačka elementa 58' i 58" i dva kratka elementa 59' i 59". Istureni element se pričvršćuje približno na sredinu zadnjeg od dva duža elementa 58". Zadnji pravougaoni element 55 ima i dva dugačka isturena elementa 56 postavljena jedan pored drugog na međusobnom razmaku, i smeštena sa unutrašnje strane prednjeg dugačkog elementa 58'. Zadnji pravougaoni element 55 sadrži i dva kratka isturena elementa 57 postavljena približno nasuprot dva dugačka isturena elementa sa unutrašnje strane zadnjeg dugačkog elementa 58". Dva kratka elementa 59' i 59" drže dva duža elementa 58' i 58" zajedno, tj. dva dugačka elementa formiraju duže stranice pravougaonog okvira 55 a dva kratka elementa formiraju kraće stranice okvira.

Svi istureni elementi 56 i 57 na SI. 7 postavljeni su simetrično na unutrašnjoj strani dugačkih elemenata 58' i 58" i pružaju se ka unutrašnjosti ijedan prema drugom u parovima. Svaki od dugačkih isturenih elemenata 56 pruža se prema jednom od kratkih isturenih elemenata 57. Dva kratka isturena elementa 57 funkcionišu kao oslonci za ivične nosače 20 naslagane jedan na drugom. Dva dugačka isturena elementa 56 se koriste za međusobno razdvajanje ivičnih nosača, što će biti objašnjeno kasnije uz pozivanje na SI. 15.

Gornje površine četiri isturena elementa 56 i 57 usmerene naniže na SI. 7 nalaze sc na različitim visinama, što se jasnije vidi na SI. 15. Ove gornje površine dužih isturenih elemenata 56 se nalaze na većoj visini od gornjih površina kraćih isturenih elemenata 57 na kojima leže ivični nosači 20 kada su naslagani u dostavljač nosača 50. Osloni element za ivične nosače bi, naravno, mogao da se obezbedi i uz pomoć bilo kog drugog sredstva, npr. letvica umesto "odvojenih isturenih elemenata, ili uređaja koji se mogu mehanički ili hidraulički kontrolisati i pokretati ili bilo kog drugog odgovarajućeg sredstva. Takođe mogu postojati i više od dva razdvajajuća isturena elementa 56 i više od dva oslona isturena elementa 57.

SI. 8 detaljnije prikazuje osnovni okvir 120. Osnovni okvir ima dva uska horizontalna i paralelna elementa 121, dva široka vertikalna i paralelna elementa 122, tri široka horizontalna i paralelna elementa 123, i šest uskih verikalnih i paralelnih elemenata 124. Dva široka vertikalna elementa 122 povezuju i drže tri široka horizontalna i paralelna elementa 123 na određenom rastojanju jedan od drugog. Ovi elementi 122 i 123 su upravni jedan na drugog i čine glavni deo osnovnog okvira 120. Ova dva elementa 122 i 123 imaju oblik pravougaonog okvira pri čemu jedan od tri horizontalna i paralelna elementa deli okvir na dva pravougaona okvira. Sem toga, osnovni okvir ima sredstva u vidu rupa i izbočina koja omogućavaju da se osnovni prenosnici 81, 82, 83 i 84 na njega pričvrste na odvojiv način. Neka od ovih sredstava se mogu koristiti i za držanje i oslon na odvojiv način pričvršćenih oslonih elemenata dostavljača nosača 130 za svaki od dostavljača nosača 50. Ovaj osnovni okvir se može projektovati na mnogo načina, što će stručno lice odmah shvatiti, i stoga to neće dalje biti objašnjavano.

Ako su dostavljači nosača 50 i prenosnici 81, 83, 83, 84, 100 i 110 projektovani kao odvojene jedinice, osnovni okvir 120 nije neophodan. U tom slučaju, dostavljači nosača i prenosnici ne bi bili direktno pričvršćeni jedan za drugog, npr. bili bi umesto toga poredani na podu ili na bilo kojoj vrsti noseće konstrukcije, kao što je ranije objašnjeno. To znači da bi osnovni prenosnici 81, 82, 83 i 84 i njihovi okviri takođe bili montirani direktno na noseću konstrukciju ili na pod.

Na SI. 9 detaljnije je prikazan jedan od oslonih elemenata dostavljača nosača 130 (takođe prikazan na SI. 3, 4 i 5). Svaki osloni element dostavljača nosača sadrži jedan par veznih delova 131 koji se pružaju vertikalno naviše, a na koje će se na odvojiv način montirati pridruženi dostavljač nosača 50. Svaki osloni element dostavljača nosača sadrži i par veznih elemenata 132 koji se pružaju horizontalno. Svaki od horizontalnih veznih elemenata je na odvojiv način montiran svojim prednjim krajem 1~32' na pridruženi osnovni prenosnik 81, 82, 83 ili 84. Svaki osloni element dostavljača nosača 130 takođe sadrži iskošene delove 133 za klizni transport svakog ivičnog nosača 20 sa gornje pozicije na kojoj je smešten na donju poziciju sa koje se postavlja, kada se ivični nosač oslobodi. Svaki od iskošenih delova 133 pruža se pod uglom od svog prednjeg dela 133', nalegnutog na prednji deo 132' pridruženog horizontalnog veznog elementa 132, prema vertikalno ispruženim veznim elementima 131. Zadnji kraj 133" svakog iskošenog dela 133 se završava na nekom rastojanju od vertikalno ispruženih veznih elemenata, tj. zadnji kraj 133" je slobodan kraj. Sem toga, svaki osloni element dostavljača nosača sadrži i oslone elemente 134 koji se pružaju vetikalno naniže. Vertikalni osloni elementi 134 služe kao osloni u odnosu na element 121 (prikazan na SI. 8) osnovnog okvira 120 (prikazanog i na SI. 5). Svaki osloni element dostavljača nosača 130 takođe sadrži oslono sredstvo 135 za privršćivanje uređaja, npr pneumatski ili hidrulički pokretanog cilindra, za pomicanje okvira 52 tokom rada mašine za postavljanje 10.

Svaki od vertikalnih veznih elemenata 131 na SI. 9 ima slobodan prednji kraj 131' i zadnji kraj 131" povezan sa horizontalnim veznim elementima 132. Drugi kraj 131" je pričvršćen za pridruženi horizontalni vezni element 132 na poziciji koja se nalazi približno na sredini horizontalnog veznog elementa. Poželjno je daje ovaj zadnji kraj 131" pričvršćen za pridruženi horizontalni vezni element 132 na nekom rastojanju od zadnjeg kraja 132" horizontalnog veznog elementa. Ovo rastojanje je približno jedna trećina ukupne dužine horizontalnog veznog elementa. To znači da zadnji kraj 132" horizontalnog veznog elementa štrči određenom dužinom, u ovom slučaju približno jednom trećinom svoje ukupne dužine, od vezne tačke vertikalnog veznog elementa i završava se kao slobodni kraj 132" sa desne strane na si. 9.

Alternativno, u jednoj drugoj realizaciji oslonog elementa dodavača nosača 130, iskošeni delovi 133 se mogu izostaviti i zameniti jednim osno pokretljivim uređajem (prikazan na SI. 12-14). Ovaj uređaj može imati polugu 150 čiji se prednji kraj kreće putanjom koja približno odgovara obliku/konturi iskošenih delova 133 posmatrano sa strane.

Dalji razvoj dostavljača nosača 50 bio bi da se svaki od dostavljača nosača 50 snizi tako što bi se eliminisali vertikalni vezni delovi 131 oslonog elementa dostavljača nosača 130. To znači da bi svaki dostavljač nosača 50 bio pričvršćen direktno za horizontalne vezne elemente I 32 i da bi ivični nosači, kada se oslobode, padali na jednu polugu koja bi ih prihvatala, a koja je pri tome pokretna samo u horizontalnom pravcu.

SI. 10 i 11 prikazuju uređaj za razdvajanje 140 svakog dostavljača nosača 50 (prikazanog na SI. 6) kojim se skida ili odvaja ivični nosač 20 od narednog ivičnog nosača koji je složen iznad njega. Uređaj za razdvajanje 140 sadrži dva prstolika elementa 141, jedan osloni element 142 u obliku uha, i jedan okvir 143. Uređaj za razdvajanje takođe sadrži valjkaste vodice 144 koje kontrolišu kretanje uređaja za razdvajanje tokom rada. Valjkaste vodice 144 se kreću unutar putanje (nije prikazana) koja ima površine za vođenje, duž kojih se valjkaste vodice kotrljaju, čime navode uređaj za razdvajanje u pravu putanju. Uho 142 je pričvršćeno za radno sredstvo koje pokreće uređaj za razdvajanje 140 i prstolike elemente tako da prstoliki elementi 141 "ljušte", tj. odvajaju ivični nosač koji je prvi, od onog iznad njega. Svaki od prstolikih elemenata 141 sadrži prednji kraj 141' i zadnji kraj 141". Prednji kraj 141' dotiče vertikalnu ivicu 21 ivičnog nosača (prikazanog na SI. 2) koji treba osloboditi i gura je nadole sve dok se ivični nosač ne oslobodi. Okvir 143 je pričvršćen na nižu stražnju stranu dostavljača nosača 50, kao što je prikazano na SI. 6. Ova procedura će biti detaljnije objašnjena kada nešto kasnije u ovom opisu bude opisivana metoda za postavljanje ivičnih nosača prema ovog pronalasku. Sredstva za upravljanje uređajem za razdvajanje 140 bi mogli biti, na primer, pneumatski ili hidraulički pokretani cilindri.

SI. 12-15 prikazuju različite korake u metodi prema pronalasku za montiranje ivičnih nosača 20 na dva suprtona, niža kraja tovarne jedinice 30 uz pomoć mašine za postavljanje 10 prema ovom pronalasku. Metoda postavljanja će sada biti objašnjena uz pozivanje na ove crteže.

Na SI. 12, bočni izgled prikazuje delove mašine za postavljanje 10. Ovde se jedna tovarna jedinica 30 transportuje ili pomera na prvu poziciju u mašini za postavljanje 10 i zaustavlja na prvoj poziciji za postavljanje. Ovde su, u cilju jasnoće, šematski prikazani deo tovarne jedinice 30, deo osnovnog prenosnika 80, ivični nosač 20, jedan dostavljač nosača 50, i teleskopska osno pokretljiva poluga 150 mašine za postavljanje 10. Teleskopska poluga 150 ima prednji kraj u obliku pravog ugla, slično stolici, za prihvatanje svakog ivičnog nosača. Ovaj oblik je prilagođen obliku L-profila ivičnih nosača.

SI. 13 prikazuje tovarnu jedinicu 30 u podignutom položaju, tj. tovarnu jedinicu je podigao i drži je u drugom položaju za postavljanje okvir za podizanje 60. Ovde je ručica 150 podignuta rotacionim pokretom pomoću osovinskog mehanizma (nije prikazan) da bi prihvatila ivični nosač 20 koji će upravo biti oslobođen. Najniži ivični nosač se potom oslobađa i pada na ručicu 150, što je takođe prikazano na SI. 13. U narednom koraku, takođe prikazanom isprekidanim linijama na SI. 13, ručica 150 je rotirala naniže i stigla je u svoj horizontalni položaj za postavljanje. U ovom položaju, teleskopska poluga 150 se gura unapred prema donjoj ivici tovarne jedinice 30, takođe prikazane isprekidanim linijama. Poluga, tj. njen prednji prihvatni kraj, gura se unapred sve dok gornja vertikalna ivica 21 ivičnog nosača 20 (prikazanog na SI. 2) ne dodirne tovarnu jedinicu 30.

U narednom koraku, kao što se vidi na SI. 14, okvir za podizanje 60 spušta tovarnu jedinicu 30 sve dok ona ne dodirne gornju površinu horizontalne ivice 22 ivičnog nosača 20. Onda se, na SI. 14, teleskopska poluga vraća unazad ili povlači udesno, kao što je prikazano isprekidanim linijama. Konačno, tovarna jedinica 30 sa ivičnim nosačima 20 se transportuje ili sklanja iz mašine za postavljanje 10 tako da druga tovarna jedinica može da se transportuje ili smesti u mašinu za postavljanje i opremi ivičnim nosačima.

Gore opisani koraci ili barem neki od njih se u metodi koja koristi mašinu za postavljanje 10 mogu obavljati simultano. Podizanje tovarne jedinice 30 pomoću okvira za podizanje 60 i pokretanje teleksopske poluge može da se obavlja istovremeno. Ovo će stručno lice odmah shvatiti. Sem toga, opisano je postavljanje samo jednog ivičnog nosača na samo jednu donju ivicu tovarne jedinice 30 u mašini za postavljanje. Postavljanje još jednog ivičnog nosača nasuprot prikazanom ivičnom nosaču se može, naravno, izvršiti u isto vreme, ali ovo postavl jane nije prikazano niti opisano u cilju jasnoće. Ivični nosači se postavljaju u parovima nasuprotne donje ivice svake tovarne jedinice.

Odvajanje naslaganih ivičnih nosača 20 je prikazano jasnije na SI. 15. Ovde je pomični okvir 52 pomeren u prvom koraku na desno na razdaljinu približno jednaku dužini kratkih isturenih elemenata 57 na drugom pravougaonom okviru 55. Zatim se, u drugom koraku, duži istureni elementi 56 umeću između najnižeg ivičnog nosača i onog iznad njega sve dok iskošeni donji delovi isturenih elemenata ne dodirnu horizontalnu ivicu 22 najnižeg ivičnog nosača 20. Iskošeni deo onda počinje da gura/tera najniži ivični nosač naniže dok istovremeno sprečava ivični nosač iznad njega da ga sledi. Iskošeni deo gura najniži ivični nosač sve dok uređaj za razdvajanje 140 (prikazan na SI. 6 i 10) ne oslobodi ovaj nosač.

Uređaj za razdvajanje 140 može realizovati svoju funkciju "ljuštenja" i korišćenjem vakuma za privlačenje najnižeg ivičnog nosača 20. Vakumski uređaj, umesto prstolikih elemenata 141, otkačio bi najniži ivični nosač od onog iznad njega i oslobodio ga, da bi se on onda transportovao u položaj za postavljanje. Privlačenje ivičnih nosača pomoću vakuma može se postići sredstvom u obliku usisnih pehara ili vazdušno generisanom usisnom silom, dok se istovremeno sa skidanjem privučenog najnižeg ivičnog nosača, zadržava ivični nosač 20 iznad privučenog ivičnog nosača.

Dostavljači nosača 50 bi takođe mogli da se postave horizontalno, tako da se ivični nosači 20 razdvajaju jedan od drugog u horizontalnom pravcu umesto u vertikalnom pravcu. Dostavljači nosača bi mogli takođe da se postave ispod prenosnika, npr. na pod, pa bi se tada ivični nosači sa vrha razdvajali od onih ispod njih, a ne obratno. Ivični nosači bi isto tako mogli da se dodaju/postavljaju tako što bi se transportovali na iskošenu putanju ili prenosnik. U tom slučaju, prednji deo ivičnog nosača bi se pomerao do dodira sa donjom ivicom tovarne jedinice 30 zahvaljujući iskošenosti putanje i počeo da podiže tovarnu jedinicu, a zatim bi sledio zadnji deo ivičnog nosača sve dok tovarna jedinica ne bi bila potpuno podignuta.

Svaki ivični nosač 20 je po mogućstvu napravljen od samo jedne vrste plastike koja se može reciklirati. To znači da se ivični nosači mogu lako reciklirati, najpe tako što če biti-razdrobljeni, rastopljeni i oblikovani" u nove ivične nosače pošto su prethodno samo jednom bili iskorišćeni. Ovo bi smanjilo broj transporta ivičnih nosača. To bi takođe obezbedilo pouzdanije smeštanje, postavljanje i rukovanje ivičnim nosačima jer ne postoji rizik od korišćenja polomljenog ivičnog nosača po drugi put.

Projektovanje i struktura ivičnih nosača takođe omogućavaju smeštanje većeg broja ivičnih nosača bez povećanja potrebnog prostora. Staviše, ako se ivični nosači koriste više nego jednom, više ivičnih nosača se može transportovati kamionom ili vozom nego što je to slučaj sa drvenini paletama.

Claims (13)

1. Sistem (10, 100, 110) za postavljanje ivičnih nosača (20) na tovarnu jedinicu (30) smeštenu na oslonom sredstvu (81, 82, 83, 84), koji sistem obuhvata mašinu za postavljanje (10), naznačenu time što sadrži sredstvo za odvajanje jediničnog tovara (30) od oslonog sredstva (81, 82, 83, 84) u vertikalnom pravcu, i sredstvo (50, 51, 52, 130, 140) za postavljanje barem jednog ivičnog nosača (20) na najmanje dve suprotne, donje ivice tovarne jedinice (30) kada je ova odvojena od oslonog sredstva.

2. Sistem (10, 100, 110) prema zahtevu 1, naznačen time što je mašina za postavljanje (10) smeštena između utovarnog prenosnika (100) i dostavnog prenosnika (110).

3. Sistem (10, 100, 110) prema zahtevu 1, naznačen time što je mašina za postavljanje (10) snabdevena barem jednim parom dostavljača nosača (50).

4. Sistem (10, 100, 110) prema zahtevu 3, naznačen time što je sredstvo za odvajanje tovarne jedinice (30) od oslonog sredstva (81, 82, 83, 84), vertikalno pokretan okvir za razdvajanje (60).

5. Sistem (10, 100, 110) prema zahtevu 3, naznačen time što svaki dostavljač nosača (50) sadrži jedan okvir približno oblika L-profila (51) koji ima vertikalni deo okvira (51'), horizontalni deo okvira (51"), i osloni okvir (52) postavljen ispod ova dva dela okvira.

6. Sistem (10, 100, 110) prema zahtevu 5, naznačen time što svaki dostavljač okvira (50) dalje sadrži uređaj za razdvajanje (140) za automatsko odvajanje najnižeg ivičnog nosača (20) od ivičnog nosača iznad njega.

7. Sistem (10, 100, 110) prema zahtevu 6, naznačen time što je uređaj za razdvajanje (140) pneumatski, hidraulički ili električno pokretan mehanizam.

8. Sistem (10, 100, 110) prema zahtevu 1, naznačen time što su oslona sredstva (81, 82, 83, 84) fiksni osloni elementi.

9. Sistem (10, 100, 110) prema zahtevu 1, naznačen time što su oslona sredstva (81, 82, 83, 84) prenosnici.

10. Sistem (10, 100, 110) prema zahtevu 4, naznačen time što je vertikalno pokretni okvir za odvajanje (60) napravljen od ravnih šipki postavljenih popreko.

1 1. Sistem (10, 100, 110) prema zahtevu 10, naznačen time što vertikalno pokretan okvir za odvajanje (60) sadrži bar jedan deo (61, 62) koji posmatran odzgo ima oblik koji približno odgovara H-profilu.

12. Metoda korišćena u sistemu (10, 100, 110) prema zahtevu 1, naznačena koracima smeštanja tovarne jedinice (30) na prvu poziciju za postavljanje u mašini za postavljanje (10), odvajanja jediničnog tovara (30) od oslonog sredstva (81, 82, 83, 84) u vertikalnom pravcu, tako da se jedinični tovar smesti na drugu poziciju za postavljanje, postavljanja barem jednog ivičnog nosača (20) na najmanje dve suprotne, donje ivice tovarne jedinice (30), pomeranja tovarne jedinice u vertikalnom pravcu do dodira sa barem dva ivična nosača (20), i, konačno, uklanjanja tovarne jedinice (30) sa ivičnim nosačima iz mašine za postavljanje (10).

13. Metoda prema zahtevu 12, naznačena prethodnim korakom transportovanja svake tovarne jedinice (30) u mašinu za postavljanje (10) pomoću utovarnog prenosnika (100), i narednim korakom transportovanja svake tovarne jedinice (30) sa ivičnim nosačima iz mašine za postavljanje (10) pomoću dostavnog prenosnika (110).