RS20050177A - Vakcina za infekcije respiratornog i reproduktivnog sistema kod stoke - Google Patents

Vakcina za infekcije respiratornog i reproduktivnog sistema kod stoke

Info

Publication number
RS20050177A
RS20050177A YUP-2005/0177A YUP20050177A RS20050177A RS 20050177 A RS20050177 A RS 20050177A YU P20050177 A YUP20050177 A YU P20050177A RS 20050177 A RS20050177 A RS 20050177A
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
leptospira
bvdv
virus
infection
vaccine
Prior art date
Application number
YUP-2005/0177A
Other languages
English (en)
Inventor
Paul Joseph Dominowski
Original Assignee
Pfizer Products Inc.,
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Pfizer Products Inc., filed Critical Pfizer Products Inc.,
Publication of RS20050177A publication Critical patent/RS20050177A/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/12—Viral antigens
    • A61K39/295—Polyvalent viral antigens; Mixtures of viral and bacterial antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/02—Bacterial antigens
    • A61K39/0225—Spirochetes, e.g. Treponema, Leptospira, Borrelia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/12—Viral antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/12—Viral antigens
    • A61K39/155—Paramyxoviridae, e.g. parainfluenza virus
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/12—Viral antigens
    • A61K39/245—Herpetoviridae, e.g. herpes simplex virus
    • A61K39/265—Infectious rhinotracheitis virus
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/39—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the immunostimulating additives, e.g. chemical adjuvants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P11/00—Drugs for disorders of the respiratory system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P15/00—Drugs for genital or sexual disorders; Contraceptives
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P15/00—Drugs for genital or sexual disorders; Contraceptives
    • A61P15/06—Antiabortive agents; Labour repressants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P31/00—Antiinfectives, i.e. antibiotics, antiseptics, chemotherapeutics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P31/00—Antiinfectives, i.e. antibiotics, antiseptics, chemotherapeutics
    • A61P31/04—Antibacterial agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P31/00—Antiinfectives, i.e. antibiotics, antiseptics, chemotherapeutics
    • A61P31/12—Antivirals
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P31/00—Antiinfectives, i.e. antibiotics, antiseptics, chemotherapeutics
    • A61P31/12—Antivirals
    • A61P31/14—Antivirals for RNA viruses
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P31/00—Antiinfectives, i.e. antibiotics, antiseptics, chemotherapeutics
    • A61P31/12—Antivirals
    • A61P31/20—Antivirals for DNA viruses
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P31/00—Antiinfectives, i.e. antibiotics, antiseptics, chemotherapeutics
    • A61P31/12—Antivirals
    • A61P31/20—Antivirals for DNA viruses
    • A61P31/22—Antivirals for DNA viruses for herpes viruses
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/04—Immunostimulants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P39/00—General protective or antinoxious agents
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/005—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from viruses
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/51—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising whole cells, viruses or DNA/RNA
    • A61K2039/525—Virus
    • A61K2039/5252—Virus inactivated (killed)
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/51—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising whole cells, viruses or DNA/RNA
    • A61K2039/525—Virus
    • A61K2039/5254—Virus avirulent or attenuated
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2710/00—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA dsDNA viruses
    • C12N2710/00011—Details
    • C12N2710/16011—Herpesviridae
    • C12N2710/16711—Varicellovirus, e.g. human herpesvirus 3, Varicella Zoster, pseudorabies
    • C12N2710/16722—New viral proteins or individual genes, new structural or functional aspects of known viral proteins or genes
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2720/00—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA dsRNA viruses
    • C12N2720/00011—Details
    • C12N2720/10011—Birnaviridae
    • C12N2720/10022—New viral proteins or individual genes, new structural or functional aspects of known viral proteins or genes
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2760/00—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA ssRNA viruses negative-sense
    • C12N2760/00011—Details
    • C12N2760/18011—Paramyxoviridae
    • C12N2760/18511—Pneumovirus, e.g. human respiratory syncytial virus
    • C12N2760/18522—New viral proteins or individual genes, new structural or functional aspects of known viral proteins or genes
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2760/00—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA ssRNA viruses negative-sense
    • C12N2760/00011—Details
    • C12N2760/18011—Paramyxoviridae
    • C12N2760/18611—Respirovirus, e.g. Bovine, human parainfluenza 1,3
    • C12N2760/18622—New viral proteins or individual genes, new structural or functional aspects of known viral proteins or genes
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2770/00—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA ssRNA viruses positive-sense
    • C12N2770/00011—Details
    • C12N2770/24011—Flaviviridae
    • C12N2770/24311—Pestivirus, e.g. bovine viral diarrhea virus
    • C12N2770/24322—New viral proteins or individual genes, new structural or functional aspects of known viral proteins or genes
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N2770/00—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA ssRNA viruses positive-sense
    • C12N2770/00011—Details
    • C12N2770/28011—Hepeviridae
    • C12N2770/28022—New viral proteins or individual genes, new structural or functional aspects of known viral proteins or genes

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Virology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Communicable Diseases (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Reproductive Health (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Pulmonology (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Pregnancy & Childbirth (AREA)
  • Gynecology & Obstetrics (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Micro-Organisms Or Cultivation Processes Thereof (AREA)
  • Medicinal Preparation (AREA)
  • Medicines Containing Material From Animals Or Micro-Organisms (AREA)

Abstract

Ovaj pronalazak se odnosi na kombinacione vakcine i metode za lečenje ili prevenciju oboljenja ili poremećaja kod životinja koje su izazvane infekcijom virusom govedje virusne dijareje (BVDV) Tip 1 i 2, govedjim Herpes virusom Tip-1 (BHV-1); govedjim respiratornim 5 sincicijalnim virusom (BRSV), parainfluenca virusom (PI3), Campylobacter fetus, Leptospira canicola, Leptospira grippotyphosa, Leptospira hardjo-prajitno, Leptospira icterohaemmorrhagiae, Leptospira hardjo-bovis i Leptospira pomona, administriranjem životinji efektivne količine kombinacione vakcine. Kombinaciona vakcina može biti preparat potpuno ili delimično inaktivirane ili modifikovane žive ćelije.

Description

VAKCINA ZA INFEKCIJE RESPIRATORNOG I REPRODUKTIVNOG SISTEMA
KOD STOKE
Oblast pronalaska
Ovaj pronalazak se odnosi na kombinacone vakcine i metode za lečenje ili prevenciju oboljenja ili poremećaja kod životinja koje su izazvane infekcijom virusom goveđe virusne dijareje (BVDV) Tip 1 i 2, goveđim Herpes virusom Tip-1 (BHV-1);
goveđim respiratornim sincicijal virusom (BRSV), parainfluenca virusom (PI3),
Campylobacter fetus, Leptospira canicola, Leptospira grippotyphosa, Leptospira
borgpetersenil hardjo- prajitno, Leptospira icterohaemmorrhagiae, Leptospira
borgpetersenil hardjo- bovis i Leptospira interogans pomonaadministrirani em životinji efektivne količine kombinacione vakcine. Kombinaciona vakcina može biti preparat potpuno ili delimično inaktivirane ili modifikovane žive ćelije.
Stanje tehnike
Pet virusnih agenasa koji se povezani sa kompleksom respiratornih oboljenja goveda (BRD) - goveđi Herpes virus Tip-1 (BHV-1); takođe poznat kao infektivni goveđi rinotraheitis virus (IBR), virus goveđe virusne dijareje (BVDV) Tipovi 1 i 2, goveđi respiratorni sincicialni virus (BRSV), i parainfluenca virus (PI3), izazivaju infekcije respiratornog i reproduktivnog sistema koje su velikog ekonomskog značaja za industriju krava i teladi i mleka širom sveta. BRD izaziva široki opseg kliničkih sindroma, koji uključuju početak akutnih respiratornih oboljenja i pobačaj. Respiratorni oblik BRD se karakteriše inflamacijom, znojenjem, hemoragijom, i nekrozom sluznica respiratornog trakta i može biti praćen visokom temperaturom, anoreksijom, depresijom, nazalnim lučenjem, otežanim disanjem i zapaljenom njuškom. Pobačaj izazvan IBR i BVDV virusom mže da se desi u sva tri trimestra, ali uglavnom za vreme druge polovine gestacije, i često bez pojave drugih kliničkih simptoma (Ellis et el. (1996), JAVMA 208: 393-400; Ellsworth et al. (1994) u Proceedings, 74<th>Conference of Research Workers i Animal Disease:34).
Goveđi Herpes virus Tip-1 (BHV-1), je član podfamilije alphaherpesviridae, i daje raznovrsne kliničke oblike oboljenja kod stoke, uključujući respiratorne i genitalne infekcije, konjuktivitis, encefalitis, i pobačaje. Raniji pokušaji kontrole iinfekcije BHV1 su koristili vakcine koje su sadržale živi oslabljeni virus (Gerber, J. D., et al., 1978, Am. J. Vet. Res. 38: 753-760; Mitchell, D., 1974, Can. Vet. Jour. 14: 148-151), mrtvi virus, (Frerichs, G. N., et al., 1982, Vet. Rec. 111: 116-122) i virusne podjedinice kao šro je, na primer, jedan od tri glavna BHV-1 glikoproteina, koji su u tehnici označeni kao gl, glll, i glV (Babluk, 1. A., et al., 1987, Virology 159: 57-66; van Drunen, S., et al., 1993, Vaccine 11: 25-35). Osim toga, dokazana je sposobnost rekombinantnog, okrnjenog BHV-1 glV glikoproteina (označenog u tehnici kao BHV-1 tglV) da indukuje mukozalni imunitet prema BHV-1 (van Drunen, S., et al., 1994, Vaccine, 12: 1295-1302). Međutim, u struci priznate BHV-1 vakcine su kontraindicirane za korišćenje kod steone stoke, seropozitivne ili seronegativne, i takođe kontraindicirane za upotrebu kod teladi koje hrane steone krave.
BVDV Tip 1 i 2 imaju udela u različitim kliničkim sindromima. Ispitivanja su pokazala da virus izaziva teška primarna respiratorna oboljenja; da su trajno inficirane krave glavni izvor infekcije za osetljivu telad; i da BVDV inficira rezervoare belih ćelija, izazivajući intenzivni i široko zasnovan deficit imunog sistema. Ellis et al.,
(1996) JAVMA 208: 393-400; Baum et al, (1993) The Compendium Collection: Infectous Desease i Food Animal Practice, Trenton, NJ Veterinarv Learning Svstems-113-121; Meyling et al. (1987) Agric Pestvirus Infect Rumin 225-231. Abortus ili mumifikacija može nastati kad se steona krava inficira, naročito tokom prvog trimestra. Bolin et al. (1989) Am J Vet Res 52: 1033-1037. Mukozalno oboljenje, druga česta manifestacija goveđe virusne dijareje (BVD) je posledica rane fetalne infekcije necitopatičnim BVDV biotipom, razvoja imunotolerancije prema virusu, rađanja trajno inficiranog (PI) teleta, i dalje superinfekcije citopatičnim BVDV biotipom. Bolin et al. (1989) Am J Vet Res 52: 1033-1037. BDVD Tip 2 jednom prepoznat kao glavni hemoragični BVDV izolat najčešće kod mlečnih stada, postao je predominanantna vrsta izolovana u najvećem delu oblasti Sjedinjanih Država kako kod abortusa povezanim sa BVD tako i kod respiratornih slučajeva. Van Oirschot et al. (1999) Vet Micro 64: 169-193.
BVDV je klasifikovan u pestivirus genus i Flaviviridae familiji. On je tesno povezan sa virusima koji izazivaju «border» oboljenje kod ovaca i klasičnu svinjsku groznicu. Inficirana stoka je izložena "mukozalnoj bolesti" koje se karakteriše povišenom temperaturom, dijarejim, kašljem i ulceracijom probavnih sluznica (Olafson, et el., Cornell Vet. 36: 205-213 (1946); Ramsay et al., North Am. Vet. 43: 629-633 (1953)). BVD virus je sposobana de prođe kroz placentu steone krave i može da izazove rađanje PI teladi. (Malmquist, J. Am. Vet. Med. Assoc. 152: 763-768
(1968); Ross, et el., J. Am. Vet. Med. Assoc. 188: 618-619 (1986)).Ova telad je imunotolerantna prema virusu i trajno viremična za ostatak svog života. Ona su izvor epidemija mukozalne bolesti (Liess, et al., Dtsch. Tieraertl. Wsch. 81: 481-4487
(1974) i visoko predisponirana za infekcije mikororganizmima koji izazivanu takve bolesti kao što je pneumonija ili enteralna bolest (Barber, et al., Vet. Rec. 117: 459-464(1985).
Prema ispitivanju rasta BVDV virusa u kultivisanim ćelijama, klasifikovana su dva virusna biotipa: virusi koji izazivaju citopatični efekat (cp) i virusi koji ne izazivaju citopatični efekat (ncp) u inficiranim ćelijama ( Lee et al., Am.. J. Vet. Res. 18: 952-953; Gillespie et al, Cornell Vet. 50: 73-79, 1960). Cp varijante mogu nastati od PI životinja koje su prethodno nficirane nscp virusom (Howard et al., Vet. Microbiol. 13: 361-369, 1987; Corapi et al., J. Virol. 62: 2823-2827, 1988). Na osnovu genetske raznolikosti 5'-ne-translatovanog dela (NTR) i antigenske razlike u virionskoj površini glikoproteina E2 BVD vurisa, predložena su dva glavna genotipa: tip I i II. BVDV tip 1 predstavlja klasični ili tradicionalni soj virusa koji obično izaziva samo blagu dijareju kod imunokompetentnih živorinja, dok BVDV tip 2 su opasni virusi sa visokom virulencijom koja mož da proizvede trombocitopeniju, hemoragiju i akutna fatalna oboljenja (Corapi et al., J. Virol. 63: 3934-3943; Bollin et al., Am. J. Vet. Res. 53: 2157-2163; Pellerin et al., Virology 203: 260-268, 1994; Ridpath et al., Virology 205: 66-74, 1994; Carman et al., J. Vet. Diagn. Invest. 10: 27-35, 1998). Tip I i II BVDV imaju posebne antigenosti određene panelom monoklonalnih antitela (Mabs) i unakrsnom neutralizacijom upotrebom virus-specifičnih anti-sera razvijenih kod životinja Corapi et al., Am. J. Vet Res. 51: 1388-1394, 1990). Virusi i drugi genotipovi mogu da postoje kao jedanod dva biotipa, cp ili ncp virus.
Ispitivanja kod životinja inficiranih BVD virusa sugeriraju da BVD virusi indukuju kako B-ćelijske tako i T-ćelijske odgovore kod životinja (Donis et al., Virology 158: 168-173, 1987; Larsson et al., Vet. Microbiol. 31: 317-325, 1992; Howard et al., Vet. Immunol. Immunopathool. 32: 303-314, 1992; Lambot et al., J Gen. Virol. 78: 1041-1047, 1997; Beer et al., Vet. Microbiologv, 58: 9-22, 1997).
Brojne BVDV vakcine su razvijene korišćenjem hemijski inaktiviranih BVD viralnih izolata (Femelius et al., Am. J. Vet. Res. 33: 1421-1431, 1972; Kolar et al., Am J. Vet Res. 33: 1415-1420, 1972; McClurkin et al., Arch. Virol 58: 119, 1978). Potrebne su višestruke doze inaktiviranih virusnih vakcina da bi se postigla primarna imunizacija. Neke inaktivirane BVDV vakcine ovezbeđuju zaštitu samo protiv infekcija tipom I BVDV (Beeret al., Vet. Microbiology. 77: 195-208, 2000). Fetalna zaštita nije postignuta inaktiviranim BVDV vakcinama zbog kratkog trajanja imuniteta i neefikasne unakrsne zaštite (Bolin, Vet. Clin. North Am. Food Anim. Pract. 11: 615-625, 1995).
Vakcine modifikovanog živog virusa, sa druge strane, nude viši nivo zaštite. Sadašnje, dozvoljene BVDV MLV vakcine su proizvedene korišćenjem oslabljenih virusa koji su dobijeni ponavljanjem pasaža kroz goveđe ili svinjske ćelije (Coggins et al., Cornell Vet, 51 539-, 1961; Philips et al., Am. J. Vet. Res. 36: 135-, 1875) ili korišćenjem hemijski modifikovanih virusa koji pokazuju fenotip osetljiv na temperaturu (Lobmann et al., Am. J. Vet. Res. 45: 2498-, 1984; 47: 557-561, 1986). Jedna doza MLV vakcine je dovoljna za imunizaciju, a imunitet može da traje godinama kod vakcinisane stoke. Međutim, pošto su obe bakcine razvijene korišćenjem soja tip I BVDV, zaštita je samo protiv virusa tipa I. Osim toga, dostupne BVDV vakcine nisu indicirane za upotrebu kod steone stoke, ili steone stoke koja hrani telad.
PI3virus tipično izaziva samo blago oboljenje kad deluje sam; međutim virus vrši predispoziciju respiratornog trakta za sekundarne infekcije sa više patogenih organizama koji uključuju IBR virus, BRSV, i BVDV, što dovodi do klasičnog sindroma transportne groznice ("shipping fever"). Od raznih virusa za koje se zna da izazivaju respiratorna oboljenja kod stoke, PI3je najrasprostranjeniji. Ellis et al. JA VMS 208: 393-400.
BRSV je preferentan za donji respiratorni trakt, i težina infekcije je određena uglavnom odgovorom imunog sistema na ključne viralne proteine. Boli et al. (1990) Am J Vet Res 51: 703. Obolela stoka u opštem slučaju pokazuju nespecifične znake koji uključuju nazalno i okularno lučenje seruma, blagu, često bifaznu groznicu, i suv kašalj. Teže obolelo stado hrapavo kašlje, teško diše otvorenih usta, i ima penastu pljuvačku oko usta, a može i da prestane da jede i pije. Ellis et al. (1996) JAVMA 208:393-400.
Leptospiroza, izazvana spirohetama roda Leptospira, je ekonomski važna zootonska infekcija kod stoke.Leptospira borgpetersenil serovar hardjo ( L. Hardjo)iL. Interrogans serovarpomona ( L. Pomona)su dva serovara najčešće povezana sa leptosporozom stada širom sveta. U jednom pregledu stoke u SAD, 29% je reagovalo serološki saL. Hardfo,i 23% saL. pomona.Leptospire napadaju telo preko mukoznih membrana napukle kože, i raznose se preko krvi. One pokazuju tropizam za bubrege i genitalni trakt, i rede staklastu supstancu u oku i centralnom nervnom sistemu. Najčešći način infekcije je direktnim ili indirektnim kontaktom sa inficiranim urinom, mlekom, ili placentnom tečnošću, ali su takođe poznata venerične transmisije i transmisije preko jajnika. Leptospiralna infekcija stada može da dovede do akutne groznice, agalaktije, abortusa, ili prevremeno rođene i slabo inficirane teladi, i može da doprinese odsustvu plodnosti i malom stepenu začeća. Infekcije mogu biti lečene antibioticima, ali one mogu da ne budu vidljive kod stoke koja nije muzna ili steona. Kod takvog stada ona izaziva akutnu ili hroničnu infekciju bubrega što dovodi do urinarne inkontijencije virulentnih organizama što može da dovede do inficiranja drugih životinja i ljudi koji ih čuvaju. Leptospira jc specifični serovar, i mada su vakcine dostupne već više godina, većina njih daje samo slabi ili kratkotrajni imunitet.
Postoji, prema tome, potreba da se razviju kombinacione vakcina koje obezbeđuju zaštitu protiv više vrsta antigena koje su bezbedni za steone u muzne krave i njihove potomke i odgovara zahtevima tržišta mleka i govedine. Ovaj pronalazak obezbeđuje vakcine za lečenje i prevenciju glavnih infekcionih uzroka respiratornih i reproduktivnih oboljenja kod životinja, kao što su krave i telad. Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje imunogene preparate i metode za lečenje ili prevenciju oboljenja i poremećaja kod životinja.
Kratak opis pronalaska
Ovaj pronalazak obezbeđuje metod za lečenje i prevenciju oboljenja i poremećaja kod životinja koje su izazvane najmanje jednom od, BVDV Tip 1 ili 2, BHV-1, PI3, BRSV,Campylobacter fetus, Leptospira canicola, Leptospira
grippotyphosa, Leptospira borgpetersenil hardjo- prajitno, Leptospira
icterohaemmorrhagiae, Leptospira borgpetersenil hardjo- bovis i Leptospira
interogans pomonaadministrirani em životinji efektivne količine kombinacione vakcine.
Ova metoda obezbeđuje zaštitu žiotinjama kao što su goveda, posebno, mlečnom stadu, protiv respiratornih infekcija i reproduktivnih oboljenja. Ova metoda obezbeđuje zaštitu životinjama kao što su steone krave protiv abortusa izazvanog IBR i trajnih fetalnih infekcija koje su izazvane sa BVDV, Tipovi 1 i 2. Ova metoda takođe obezbeđuje zaštitu životinjama kao što su krave-muzare i telad koje hrane steone krave, protiv trajnih infekcija koje izaziva BVDV, tipovi 1 i 2. Prema tome, ova metoda obezbeđuje zaštitu rasplodnih životinja, steonih životinja i laktatnih životinja.
Kombinaciona vakcina koja se koristi u ovoj metodi može biti preparat cele ili dela ćelije ( na primer, preparat žive modifikovane). Kombinaciona vakcina koja se administrira u saglasnosti sa ovim pronalaskom može da uključi dodatne komponente, kao stoje pomoćno sredstvo ili po izboru drugi ili više antigena. Drugi antigen je izabran od sledećih, koji uključuju, ali nisu na njih ograničeni, goveđi herpes virus tip-1 (BHV tip 1 , virus goveđe virusne dijareje (BVDV tip 1 ili 2); goveđi respiratorni sincicialni virus (BRSV), parainfluenca viruso (PI3),Leptospira canicola,
Leptospira grippotyphosa, Leptospira borgpetersenil hardjo- prajitno, Leptospira
icterohaemmorrhagiae, Leptospira interogans pomona, Leptospira borgpetersenil
hardjo- bovis, Leptospira bratislava, Campylobacter fetus, Neospora caninum,
Trichomonus fetus, Mycoplasma bovis, Hhaemophilius somnus, Mannhemia
haemolitica i Pasturella multicoda
Detaljni opis pronalaska
Ovaj pronalazak obezbeđuje metodu za lečenje ili prevenciju oboljenja ili poremećaja kod životinja koje su izazvane infekcijom sa IBR, BVDV, PB, BRSV,Campilobacter fetusi/ili Leptospire administracijom životinjama efektivne količine kombinacione vakcine.
U nekim pistupima, vakcine koje se koriste u metodi ovog pronalaska sadrže modifikovanu živu vakcinu i farmaceutski prihvatljiv nosač, ili modifikovanu živu vakcinu i pomoćno sredstvo.
Zbog jasnosti otkrića, a ne zbog ograničenja, detaljni opis pronalaska je podeljen u sledeća poglavlja koja opisuju ili ilustruju neke osobine, pristupe ili primene pronalaska
Definicije i skraćenice
Termin "lečenje ili prevencija" koji se odnosi na oboljenja ili poremećaje a kako je ovde korišćen znači redukciju ili eliminaciju rizika infekcije virulentnim BVDV visurom, tipovi 1 i 2; IBR; PI3; BRSV; Campvlobacteria; i/ili leptospira antigenima, poboljšanje ili ublaženje simptoma infekcije, ili ubrzavanje oporavka od infekcije. Lečenje se smatra terapeutskim ako postoji redukcija u opterećenju virusom ili bakterijom, smanjenje pulmonarne infekcije, redukovana rektalna temperatura, i/ili povećanje uzimanja hrane i/ili rasta. Lečenje se takođe smatra terapeutskim ako postoji redukcija fetalne infekcije i urinarne inkontijencije usled infekcije saLeptospiraserovarahardjoipomona,na primer.
Metoda ovog pronalaska je, na primer, efektivna u prevenciji ili redukciji aabortusa izazvanog IBR i infekcijama sa BVDV Tipovi 1 i 2, i redukciji rektalne temperature. Ovaj pronalazak je dakle usmeren da obezbedi fetalnu zaštitu od IBR i infekcija koje izaziva BVDV Tipovi 1 i 2 kao i fetalnu zaštitu od virusa herpesa stoke i pestvirusa stoke. Ovaj pronalazak je takođe usmeren ka obezbeđivanju zaštite od trajnih fetalnih infekcija, kao što je trajna BVDV infekcija. Pod terminom "trajna fetalna infekcija " misli se na infekciju koja nastaje tokom ranog razvoja fetusa (na pimer, 45-125 dana od gcstacije) koja dovodi do rođenja živoinja koje su imunotolerantne prema BVDV i održavaju aktivnom BVDV replikaciju i multiplikaciju koja se često javlja u visokom stepenu mesecima ili godinama, služeći kao trajni izvor BVDV u krdu. Ove trajno inficirane životinje su takođe rizične za razvoj fatalne mukozalne bolesti ako su superinficirane citopatičkim biotipom virusa.
Izraz "kombinaciona vakcina" označava jedno valentnu ili viševalentnu kombinaciju antigena koji uključuju modifikovane žive antigene i/ili inaktivirane antigene. U saglasnosti sa ovim pronalaskom kombinaciona vakcina može da sadrži modifikovane žive infektivne IBR, PI3, BRSV i inaktivirane BVDV tipove 1 i 2,
jedan ili više antigena takvih kao što su, ali se ne oganičavajaući na njih,Leptospira
canicola, Leptospira grippotyphosa, Leptospira borgpetersenil hardjo- prajitno,
Leptospira icterohaemmorrhagiae, Leptospira interogans pomona, Leptospira
borgpetersenil hardjo- bovis, Leptospira bratislava, Campylohacter fetus, Neospora
caninum, Trichomonus fetus, Mycoplasma bovis, Hhaemophilius somnus, Mannhemia
haemolitica i Pasturella multicoda,veterinarski prihvatljiv nosač i pomoćno sredstvo. U preferentnom pristupu modifikovana živa IBR komponenta je na temperaturu
osetljiv IBR: U drugom preferntnom pristupu BVDV tip 2 komponenta je citopatični
(cpBVD-2 soj 53637-ATCC No. PTA-4859) i BVDV tip 1 kompenenta je citopatični 5960 (cpBVD-1 soj 5960-Nacionalni centar za bolesti životinja, SAD Odeljenje za poljoprivredu, Ejms, Ajova). Ovaj pronalazak se takođe odnosi na ne-citopatične BVDV tip 1 i tip 2 vrste. U još jednom preferentnom pristupu, modifikovani živi antigeni su osušeni, liofilizirani ili vitrifikovani.
U saglasnosti sa ovim pronalaskom kombinaciona vakcina može da sadrži inaktivirane BVDV tipove 1 i 2, jedan ili više antigena takvih kao što su, ali se ne oganičavajući na njih,Leptospira canicola, Leptospira grippotyphosa, Leptospira
borgpetersenil hardjo- prajitno, Leptospira icterohaemmorrhagiae, Leptospira
interogans pomona, Leptospira borgpetersenil hardjo- bovis, Leptospira bratislava,
Campylobacter fetus, Neospora caninum, Trichomonus fetus, Mycoplasma
bovis, Hhaemophilius somnus, Mannhemia haemolitica i Pasturella multicoda,
veterinarski prihvatljiv nosač i pomoćno sredstvo. Izraz "kombinaciona vakcina" kako je ovde korišćen takođe se odnosi na višekomponentnu kombinaciju koja sadrži najmanje jedan modifikovani živi antigen, i najmanje jedan drugi antigen i pomoćno sredstvo, koja sprečava ili redukuje rizik od infekcije i/ili koja ublažava simptome infekcije.U preferentnom pristupu izvor kombinacione vakcine je PregSure® 5 (Pfizer, Inc.), PregSure® 5-L5 (Pfizer, Inc.) i PregSure® 5-VL5 (Pfizer, Inc.). Naročito preferentan izvor kombinacione vakcine je PregSure ® 5-VL5.
Preventivni efekti preparata kombinacione vakcine protiv patogena se normalno postižu indukcijom imunog odgovora u subjektu, bilo ćelijski posredovanim ili humoralnim imunim odgovorom ili njihovom kombinacijom. Uopšte, ukidanje ili redukija pojave BVDV, IBR i/ili PI3 infekcije, ublažavanje simptoma, ili ubrzana eliminacija virusa iz inficiranog subjekta su indikativni za zaštitne efekte preparata kombinacione vakcine.Preparati vakcine ovog pronalaska obezbeđuju zaštitu od infekcija koje su izazvane bilo tipom 1 ili tipom 2 BVD virusa kao i od abortusa koje izaziva BHV-1 (IBR) i od respiratornih infekcija izazvanih PI3 ili BRSV.
Ovaj metod lečenja ili prevencije bolesti ili poremećaja kod životinja izazvanih infekcijom IBR, BVDV, PI3, BRSV,Campylobacter fetusi/ili Leptospire administracijom kombinacione vakcine se ovde takođe referiše kao metod vakcinacije.
Izraz "kombinaciona vakcina" koji se može ovde koristiti može da uključi, na primer, preparat potpuno ili delimično inaktiviraneC. fetusi/ili Leptospira ćelije, inaktivirane BVDV tipove 1 i 2 i/ili jedan ili više modifikovanih živih antigena kao što su BHV-1, PI3 i/ili BRSV: U jednom pristupu, preparati vakcine ovog pronalaska obuhvataju efektivan iznos jednog ili više gore opisanih BVDV virusa, preferentno cpBVD-2 soj 53637-(ATCC No. PTA-4859); cpBVD-1 soj 5960- (cpBVD-1 soj 5960 - Nacionalni centar za bolesti životinja, SAD Odeljenje za poljoprivredu, Ejms, Ajova); IBR ts mutantni soj RBL 106 (Nacionalni Insitut za veterinarska istraživanja, Brisel, Belgija); PI3ts mutantni soj RBL 103 (RIT, Riksensart, Belgija); BRSV soj 375 (Nacionalni centar za bolesti životinja, SAD Odeljenje za poljoprivredu, Ejms, Ajova). Prečišćeni BVDV virusi mogu biti korišćeni direktno u preparatu vakcine, ili, preferentno, BVD virusi mogu dalje biti oslabljeni putem hemijske inaktivacije ili serijskim pasažomin vitro.Tipično, vakcina sadrži između oko 1 x 10<3>i oko 1 x 10<10>pločica ili jedinica virusa koje formiraju kolonije, sa veterinarski prihvatljivim nosačem i pomoćnim sredstvom, u zapremini od između 0.5 i 5 ml i preferentno oko 2 ml. Preciznu količinu virusa u preparatu vakcine koja je efektivna da obezbedi zaštitni efekat može da odredi prosečni veterinar. Veterinarski prihvatljivi nosači pogodni za upotrebu u preparatima vakcine mogu da budu bilo koji od onih koji su opisani u tekstu koji sledi.
Tipični način adminisrtracije će biti intramuskularna ili supkutana injekcija sa između oko 0.1 i oko 5 ml vakcine. Preparati vakcine ovog pronalaska mogu takođe da uključuju dodatne aktivne sastojke kao što su drugi preparati vakcina protiv BVDV, na primer, oni koji su opisani u WO 9512682, WO 9655366, S.A.D Patent No. 6,060,457, S.A.D. Patent No. 6,015,795, S.A.D Patent No 6,001,613, i S.A.D
Patent No 5,593,873.
Vakcinacija može biti izvedena jednom inokulacijom ili višestrukom inokulacijom. Ako se želi, od inokuliranih životinja se mogu sakupiti serumi i testirati na prisustvo antitela na BVDV virus.
U drugom pristupu ovog pronalaska, preparat vakcine se koristi za lečenje infekcija sa BVDV. Prema tome, ovaj pronalazak obezbeđuje metodu za lečenje infekcija kod životinjskih subjekata koje su izazvane BVDV virusima tipa 1 ili tipa 2, ili kombinacijom tipa 1 i tipa 2, tako što sc životinji administrira terapeutski efektivna količina BVD virusa ovog pronalaska. U drugom pristupu, preparati vakcine ovog pronalaska su efektivni za poboljšanje plodnosti krda, i za redukciju rizika prenošenja bolesti sa stoke na ljude koji ih čuvaju.
Pod "životinjski subjekat" se misli na životinju koja je osetljiva na infekcije sa BVDV, BHV, PI3, PRSV i Leptospirom. Na primer, takve kao što su goveda, ovce ili svinje.
Praktikujući ove metode, preparat vakcine ovog pronalaska je administriran stoci preferentno intramuskularnim ili supkutanim putem, mada i drugi načini administracije se takođe mogu koristiti, kao što je, na primer, oralna, intranazalna (na primer aerosol ili drugi putevi administracije bez igala), intra-limfni čvor, intradermalna, intraperitonalna, rektalna ili vaginalna administracija, ili kombinacija ovih puteva. Može biti potreban pojačani režim i dozni režimi mogu biti podešeni da bi se postigla optimalna imunizacija.
Pod "imunogeni" se misli na kapacitet BVD virusa da izazove imuni odgovor kod životinje protiv tipa 1 ili tipa 2 BVD virusa, ili protiv oba tipa 1 i tipa 2 VBD virusa. Imuni odgovor može biti celularni imuni odgovor čiji su medijator prvenstveno citotoksične T-ćelije, ili humoralni imuni odgovor čiji su medijator pomoćne T-ćelije, koje zauzvrat aktiviraju B-ćelije što dovodi do produkcije antitela.
Prema ovom pronalasku, virusi su preferentno inaktivirani hemijskom inaktivacijom ili serijskim pasažom u kulturi ćelija pre nego što se koriste u imunogenom preparatu. Metode oslabljivanja su dobro poznate prosečnom stručnjaku.
Preferentni virus za uključivanje u imunogeni preparat ovog pronalaska je BVDV cp533637(ATCC No. PTA-4859). Drugi preferentni virus za uključivanje u imunogeni preparat ovog pronalaska je BVDV 5960. Sledeći preferentni virus za uključivanje u imunogeni preparat ovog pronalaska je soj IBR ts mutantni soj RBL 106. Sledeći preferentni virus za uključivanje u imunogeni preparat ovog pronalaska je PI3ts mutantni soj RBL 103. Sledeći preferentni virus za uključivanje u imunogeni preparat ovog pronalaska je BRSV soj 375.
Imunogeni preparati ovog pronalaska mogu takođe da uključe dodatne aktivne sastojke kao što su drugi imunogeni preparati protiv BVDV, na primer, oni koji su opisani u Prijavama koje su u toku serije br. 08/107,908, WO 9512682, WO 9955366, S.A.D Patent br. 6,060,457, S.A.D. Patent br. 6,015,795, S.A.D. Patent br. 6,001,613, i S.A.D. Patent br. 5,593,873.
Osim toga, imunogeni preparati i preparati vakcine ovog ponalaska mogu da sadrše i jedan ili više veterinarski prihvatljivih nosača. Kako je ovde korišćen termin "veterinarski prihvatljiv nosač" obuhvata bilo koji i sve rastvarače, disperziona sredstva, obloge, pomoćna sredstva, stabilizatore, razblaživače, konzervaanse, antibakterijske i antifugalne agense, izotonične agense, agense za odloženu adsorpciju, i slične. Razblaživači mogu da uključe vodu, fiziološki rastvor, dekstrozu, etanol, glicerol, i slično. Izotonični agensi mogu da budu natrij um hlorid, dekstroza, manitol, sorbitol, i laktoza, između ostalih.. Stabilizatori obuhvataju albumin, između ostalih.. Pomoćna sredstva obuhvataju, ali nisu na njih ograničena, RIBI sistem pomoćnih sredstava (RIBI Inc.), stipse, gel aluminijum hidroksida, holesterol, emulzije ulja u vodi, emulzije vode u ulju, kao što su, na primer, Freund-ova kompletna i nekompletna pomoćna sredstva, Block kopolimer, (CytRx, Atlanta GA), SAF-M (Chiron, Emeriville, CA), AMPHIGEN® pomoćno sredstvo, saponin, Quil A, QS-21 (Cambridge Biotech Inc., Cambridge, MA), GPI-0100 (Galenica Pharmaceuticals, Inc., Birmingham, AL), ili druge frakcije saponina, monofosforil lipid A, Avridin lipid-amin pomoćno sredstvo, temperatuno labilan enterotoksin iz E. Coli (rekombinantni ili drugačiji), holera toksin, ili muramil dipeptid, između ostalih. Imunogeni preparati mogu dalje da sadrže jedan ili više imunomodulatornih agenasa, kao što su, na primer, interleukini, interferoni, ili drugi citokini. Imunogeni preparati mogu takođe da uključuju Gentamicin i Merthiolat. Pošto količinu i koncentraciju pomoćnih sredstava i aditiva koji su pogodni u kontekstu ovog pronalaska može lako da odredi prosečni stručnjak, ovaj pronalazak predviđa preparate koji sadrže od oko 50 ug do oko 2000 u.g pomoćnih sredstava i preferentno oko 500 p.g/2 ml doze preparata vakcine. U drugom preferentnom pristupu, ovaj pronalazak predviđa preparate vakcine koji sadrže od oko 1 ug/ml do oko 60 ug/ml antibiotika, ili preferentno manje od oko 30 |ig/ml antibiotika.
Imunogeni preparati ovog pronalaska mogu da budu napravljeni u različitim oblicima u zavisnosti od načina administracije. Na primer, imunogeni preparat može da bude načinjen u obliku sterilnih vodenih rastvora ili disperzija pogodnih za upotrebu injekcijom, ili načinjeni u liofiliziranom obliku korišćenjem tehnike zamrzavanja-sušenja. Liofilizirani imunogeni preparati su tipično držani na oko 4°C, i mogu se ponovo konstituisati u stabilizacionom rastvoru, na primer, fiziološkom rastvoru ili/i HERPES, sa ili bez pomoćnioh sredstava.
Imunogeni preparati ovog ponalaska mogu biti administrirani životinjskom subjektu da bi indukovali imuni odgovor protiv tipa 1 ili tipa 2 BVD virusa, ili protiv oba tipa 1 i tipa 2 BVD virusa. Shodno tome, drugi pristup ovog pronalaska obezbeđuje metode za stimulaciju imunog odgovora protiv tipa 1 ili tipa 2 BVD virusa, ili protiv kombinacije tipa 1 i tipa 2 virusa, administracijom životinji efektivne količine imunogenog preparata ovog pronalaska opisanog u prethodnom tekstu. Sa "životinjski subjekat" se mislilo na bilo koju životinju koja je susceptibilna na infekcije sa BVRD, kao što su goveda, krave i svinje.
U saglasnosti sa metodama ovog pronalaska, preferentni imunogeni preparat za administraciju životinjskom subjektu obuhvata BVDV cp53637 virus i/ili BVDV cp5960 virus. Imunogeni preparat koji sadrži BVDV virus, preferentno oslabljen hemijskom inaktivacijom ili seriskim pasažom u kulturi, administriran je stoci preferentno na intramuskularni ili supkutani način, mada i drugi načini administracije mogu takođe da se koriste, kao što je, na primer, oralna, intranazalna, intra limfni čvor, intradermalna, intraperitonalna, rektalna ili vaginalna administracija, ili kombinacijom načina.
Imunizacioni protokoli se mogu optimizirati koršćenjem procedura koje su dobro poznate i tehnici. Životinjama se može administrirati pojedinačna doza, ili, alternativno, mogu se koristiti dve ili više inokulacije u razmaku od dve do deset nedelja. U zavisnosti od starosti životinje, imunogeni ili preparat vakcine se može ponovo administrirati. Na primer, ovaj pronalazak predviđa vakcinaciju zdrave stoke pre navršenih 6 meseci starosti i revakcinaciju na šest meseci starosti. U drugom primeru, ovaj pronalazak predviđa vakcinaciju nerođene stoke na oko 5 nedelja pre rođenja i ponovo na oko 2 nedelje pre rođenja da bi se fetus zaštitio od infekcije koju izaziva BVDV tipovi 1 i 2. Polugodišnja revakcinacija pojedinačnom dozom kombinacione vakcine se takođe predviđa da bi se sprečila fetalna infekcija sa BVDV.
Opseg i priroda imunog odgvora koji su indukovani kod stoke mogu biti određeni korišćenjem različitih tehnika. Na primer, mogu se sakupiti serumi od indukovanih životinja i testirani na prisustvo antitela koja su specifična za BVDV viruse, na primer, konvencionalnom analizom neutralizacije virusa.
Izraz "stoka " kako je ovde korišćen odnosi se na goveda uključujući, ali bez ograničenja, volove, bikove, krave i telad. Stoka kako se ovde koristi odnosi se na steone i muzne krave. Preferentno, metod ovog pronalaska se primenjuje na životinje koji su ne-ljudski sisari; preferentno, na muzne i steone krave i njihove fetuse.
Izraz "terapeutski efektivna količina" ili "efektivna količina" se odnosi na
količinu kombinaione vakcine dovoljnu da izmami imuni odgovor u životinji kojoj je administriran. Imuni odgovor može sadržati, bez oganičenja, indukciju celularnog i/ili humoralnog imuniteta. Količina vakcine koja je tarepeutski efektivna može da varira
u zavisnosti od pojedinačnog virusa koji je korišćen, kondicije stoke i/ili stepena infekcij, i može je odrediti lekar veterinar.
Inaktivirana ( parcijalna ili cela ćelija) i modifikova živa vakcina
Inaktivirana ili modifikovana živa vakcina za upotrebu u metodi ovog pronalaska može biti dobijena korišćenjem raznih metoda koje su poznate u tehnici.
Na primer BVDV izolati mogu biti dobijrni direktno iz inicirane kravlje materice koristeći poznate tehnike.
BVDV izolati mgi biti inaktivirani korišćenjem poznatih metoda, na primer, tretiranjem bakterijskog izolata binarnim etilenaminom (BEI) kao što je opisano u S.A.D Patentu No 5,565,205, ili inaktivacijom formalinom, glutaraldehidom, toplotom, ozračivanjem, BPL, ili drugim inaktivacionim agensima koji su poznati u tehnici.
Pored inaktiviranih virusnih izolata, vakcinski proizvode može takođe da sadrži i odgovarajuću količinu jednog ili više pomoćnih sredstava koji se obično koriste. Pogodna pomoćna sredstva mogu da obuhvate, ali nisu ograničena na njih: mineralne gelove, na primer, aluminijum hidroksid; površinski aktivne supstance kao što je lizolecitin; glukozide, na primer, derivate saponina kao što je Quil A ili GPA-0100; pluronske poliole; polianjone; ne-jonske polimerne blokove, na primer, Pluronic Fenil-127 (B.A.S.F., S.A.D); peptide, mineralna ulja, na primer Montanide ISA-50 (Sepic, Paruz, Francuska), karbopol, Amphigen, Amphigen Mark II (Hvdronics, S.A.D.), Alhvdrogel, uljne emulzije, na primer, mineralnog ulja kao stoje Bayolf/Artacel i voda, ili emulzija biljnog ulja, vode i emulzifikatora kako što je lecitin; stipsa, goveđi citokini; holesterol; i kombinacije pomoćnih sredstava. U preferentnom pristupu, saponin koji sadrži emulziju ulja u vodi je convencionalno mikrofluidiziran.
Naročito preferentni izvor BVDV tip 1, za upotrebu u vakcini i metodi ovog pronalaska je PregSure® (PFIZER INC.), koji sadrži BVDV soj 55960 (dobijen od Nacionalnog centra za bolesti životinja, (NADC), Odeljenje za poljoprivredu, Ejms, Ajova) Naročito preferentni izvor BVDV tipa 2, za upotrebu u vakcini i metodi ovog pronalaska je PregSure® (PFIZER INC.), koji sadrži BVDV soj 53637 (ATCC PTA-4859) dobijen od University of Guelph, Guelph, Ontario.
Preferentno, sojevi 5960 i 53637 su inaktivirani pomoću BEI i pomoćnog sredstva komercijalno nabavljenog, preferentno, Quil A-Cholesterol-Amphigen
(Hvdronics, USA). Preferentna doza imunogenogpreparata i preparata vakcine ovog
pronalaska je oko 2.0 ml. U metode i preparate ovog pronalaska mogu biti uključeni i konzervansi. Konzervansi koji su predviđeni ovim pronalaskom uključuju gentamicin i mertiolat. Može biti dodan i nosač, preferentno, PBS. Priprema modifikovanih živih vakcina, kao što je slabljenje virusnig sloja pasažom u kulturi, je poznata u tehnici.
Inaktivirani BVDV izolati se takođe mogu kombinovati sa sledećim bakterijama i virusima, uključujući, ali se ne ograničavajući na njih, goveđi herpes virus tipl (BHV-1), goveđi respiratorni sincicialni virus (BRSV), parainfluenca virus (PI3),Campylobacter fetus, Leptospira canicola, Leptospira grippotyphosa,
Leptospira borgpetersenil hardjo- prajitno, Leptospira icterohaemmorrhagiae,
Leptospira borgpetersenil hardjo- bovis i Leptospira interogans pomona.
Doziranje i načini administracije
Prema ovom pronalasku, efektivna količina kombinovane vakcine koja se administrira stoci, uključujući steone krave i telad koju hrane steone krave obezbeđuje efikasni imunitet protiv oboljenja i fetalne infekcije koja je povezana sa virusom goveđe virusne dijareje (tip 1 i 2). U jednom pristupu, kombinovana vakcina je administrirana teladi u dve doze u intervalu od oko 3 do 4 nedelje. Na primer, prva admnistracija je izvedena kad životinja ima oko 1 do oko 3 meseca. Druga administracija je izvedena oko 1 do oko 4 nedelje posle prve administracije kombinacione vakcine.
U preferentnom pristupu, prva administracija je učinjena oko 5 nedelja pre nego što se životinja oplodi. Druga administracija se izvodi oko 2 nedelje pre oplodnje životinje. Administracija sledeće doze vakcine je preferentno vršena jedanput godišnje. U drugom preferentnom pristupu, životinje koje su vakcinisane pre starosti od oko 6 meseci, treba da budu revakcinisane posle 6 meseci starosti. Administracija sledeće doze vakcine je preferentno izvedena na bazi godišnje vakcinacije.
Količina kombinacione vakcine koja je efektivna zavisi od sastojaka vakcine i rasporeda administracije.Tipično, kad je preparat inaktiviranog virusa goveđe virusne dijareje korišćen u vakcini, količina vakcine koja sadrži oko 10<3>do oko 10<10>kolonija koji čine jediničnu dozu BVDV, i preferentno oko 10 5 do oko 10 8 kolonija koje čine jediničnu dozu BVDV (tip 1 i 2) je efektivna kad se administrira životinji dva puta tokom perioda od oko 2 do 4 nedelje. Preferentno, kombinaciona vakcina koja obezbeđuje efektivni imunitet sadrži oko IO<5>do IO<8>kolonija koje ćine jedinicu po dozi BVDV (tip 1 i 2) i još preferentnije oko IO<6>kolonija koje čine jedinicu po dozi, kad se administrira životinji dva puta tokom perioda od oko 3 do 4 nedelje. Prva administracija je učinjena oko 5 nedelja pre oplodnje životinje. Druga administracija je izvedena oko 2 nedelje pre oplodnje životinje. Administracija sledeće doze vakcine je preferentno na bazi godišnje vakcinacije. Životinje koje su vakcinisane pre starosti od oko 6 meseci, treba da budu revakcinisane posle 6 meseci starosti. Administracija sledeće doze vakcine je preferentno izvedena na bazi godišnje vakcinacije.
Prema ovom pronalasku, kad je administriran preferentni proizvod, PregSure® 5 (Pfizer, Ine), PregSure® 5 je administriran preferentno dva puta, svaki put u količini od oko 0.5 ml do oko 5.0 ml, preferentno oko 1.5 ml do oko 2.5 ml, i još preferentnije oko 2 ml. Kad je preferentni proizvod PregSure® 5-L5 ili PregSure® 5-VL5 administriran, PregSure® 5-L5 ili PregSure® 5-VL5 su adminisirani preferentno dva puta, svaki put u dozi od oko 0.5 ml do oko 10.0 ml, preferentno oko 3 ml do oko 7 ml, i još preferentnije, oko 5 ml. Prva administracija je učinjena oko 5 nedelja pre oplodnje životinje. Druga administracija je izvedena oko 2 nedelje pre oplodnje životinje. Administracija sledeće doze vakcine je preferentno na bazi godišnje vakcinacije. U drugom preferentnom pristupu, životinje koje su vakcinisane pre starosti od oko 6 meseci, treba da budu revakcinisane posle 6 meseci starosti. Administracija sledeće doze vakcine je preferentno izvedena na bazi godišnje vakcinacije.
U saglasnosti sa ovim pronalaskom, administracija može biti postignuta na poznate načine, uključujući oralni, intranazalni, topikalni, transdermalni, i parenteralni (na primer, intravenozni, intraperitonealni, intradermalni, supkutani ili intra-muskularni). Preferentan načinje administracija supkutana ili intramuskularna administracija.
Ovaj pronalazak takođe predviđa jednu primarnu dozu praćenu godišnjom revakcinacijom, koja eliminiše potrebu za admnistracijom dodatnih doza teladi pre godišnje revakcinacije da bi se stvorio i/ili održao imunitet prema infekciji.
Kombinovana vakcina koja je administrirana u saglasnosti sa ovim pronalaskom može da uključi dodatne komponente, kao što su pomoćna sredstva ( na primer, mineralni gelovi, na primer, aluminij um hidroksid; površinski aktivne supstance kao što je Cholesterol, lizolecitin; glukozide, na primer, derivate saponina kao stoje Quil A ili GPA-0100; pluronske poliole; polianjone; ne-jonske plomerne blokove, na primer, Pluronic F-127, peptide, mineralna ulja, na primer Montanide ISA-50, karbopol, Amphigen, Alhvdrogel, uljne emulzije, na primer, emulzija mineralnog ulja kao stoje Bayolf/Artacel i vode, ili emulzija biljnog ulja, vode i emulzifikatora kako što je lecitin; stipsa; goveđi citokini; holesterol; i kombinacije pomoćnih sredstava).
Prema ovom pronalasku, administracija efektivne količine kombinacione vakcine koja je administrisana stoci od približno 3 meseca starosti obezbeđuje efektivni imunitet prema respiratornim infekcijama i reproduktivnim oboljenjima, i redukuje abortuse.
Ovaj pronalazak takođe obezbeđuje metod za imunizaciju stoke, uključujući, ali se ne ograničavajući na njih, krave, telad, i junice pre oplodnje, prema infekciji koju izaziva BVDV (tip 1 i 2), i respiratorna oboljenja koja se pripisuju IBR, BVDV (tip 1 i 2), PI3, BRSV, kampilobakterioze i leptospirioze, koji sadži administraciju stoci najmanje jedne doze, i preferentno dve doze kombinovane vakcine da bi se imunizirala životinja prema infekciji koju izaziva ,BVDV (tip 1 i 2), IBR, PI3, BRSV,
Leptospira canicola, Leptospira grippotyphosa, Leptospira borgpetersenil harajo-
prajitno, Leptospira icterohaemmorrhagiae, Leptospira borgpetersenil harajo- bovis i
Leptospira interogans pomona, Leptospira bratislava i Campylobacter fetus.
U preferentnom pristupu, vakcina je administrirana supkutano. U drugom preferentnom pristupu, vakcina je administrirana intramuskularno. Osim toga, preferentno je da doza vakcine sadrži oko 2 ml do oko 7 ml, preferentno oko 5 ml, pri čemu svaki ml sadrži oko IO<3>do IO<10>kolonija koje čine jedinicu po dozi virusa. U drugom preferentnom pristupu vakcina sadržo oko 2 ml, pri čemu svaki ml sadrži oko IO<3>do 10<i0>kolonija koje čine jedinicu po dozi virusa. Poželjno je da se kombinaciona vakcina administrira životinji dva puta; jedanput na oko 1 do 3 meseca starosti, i jedanput oko 1 do 4 nedelje kasnije. Ovaj pronalazak takođe predviđa polugodišnje revakcinacije jediničnom dozom i revakcinaciju pre oplodnje.
Ovaj pronalazak takođe obetbeđuje metod za zaštitu fetusa goveda protiv fetalne infekcije i trajne fetalne infekcije, koja sadrži administraciju životinji najmanje jedne doze, preferentno dve doze kombinacione vakcine da bi se fetus imunizirao protiv infekcija koje izaziva BVDV (tip 1 i 2) IBR, PI3, BRSV,Leptospira canicola,
Leptospira grippotyphosa, Leptospira borgpetersenil harajo- prajitno, Leptospira
icterohaemmorrhagiae, Leptospira borgpetersenil harajo- bovis i Leptospira
interogans pomona, Leptospira bratislava i Campylobacter fetus.Poželjno je da se
kombinaciona vakcina administrira životinji dva puta, jedanput oko pet nedelja pre oplodnje i jedanput oko dve nedelje pre oplodnje
Ovaj pronalazak takođe predviđa administraciju efektivne količine kombinacione vakcine koja se administrira životinjama, preferentno stoci, radi lečenja ili prevencije uključujući trajnu fetalnu infekciju i reproduktivne poremećaje, kao što je abortus kod ovih životinja.
Ovaj pronalazak je dalje ilustrovan, ali ne i ograničen sledećim primerima.
PRIMER 1
MATERIJALI I METODE
Životinje--56 BVDV seronegativnih (na primer onih koje imaju titar serumske neutralizacije [SN] <1:2) krava pogodnih za oplodnju je dobijeno iz različitih izvora i držano u izolacionim postrojenjima za vreme trajanja studije. Svaka životinja je identifikovana sa duplikatnim ušnim oznakama, svakom na po jednom uvetu. Nove oznake su stavljane u slučajevima kada životinja izgubi ušnu oznaku. Pre ispitivanja životinje testa su inokulirane komercijalnim vakcinama za leptospirozu, kampilobateriozu (vibriozu), i klostridialne infekcije. Test životinje su držane pod supervizijom prisutnog veterinara, koji ih je klinički svakodnevno posmatrao.
Test vakcina —Test vakcina je bila multivalentna, modifikovana živa infektivna goveđa rinotraheitis (IBR)-parainfluenca 3 (PI3) - respiratorni sincicialni virus (RSV) vakcina u isparenom obliku, rehidriranom sa inaktiviranom, tečnom BVDV vakcinom kombinovanom sa pomoćnim sredstvom. (Pfizer Ine, New York, NY). BVDV komponenta je sadržala minimum BVDV-1 i 2 imunizirajućih doza, kombinovano sa sterilnim pomoćnim sredstvom. Potenca BVDV imunizujućih antigena ja određena izračunavanjem geometrijske srednje vredosti titra (GMT) za 8 repliciranih titracija tečnosti koja je korišćena za pripremu vakcine. Posle rehidratacije, IBR-PI3-BRSV-BVDV vakcina je administrirana u dozama od 2 ml bilo intramuskularnim (IM) ili supkutanim (SC) injekcijama. Isparena IBR-PI3-RSV vakcina rekonstituisana sterilnom vodom je korišćena kao placebo, i davana je IM injekcijama.
Infektivnivirus —Izolat necitopatičnog BVDV tip 2 (soj 94B-5359, dobijen od Dr Hana Van Campen, Wyoming State Veterinary Laboratory, University of Wyoming), je korišćen kao infektivni agens. Identitet virusa je potvrđen SN analizom i reverznom lančanom reakcijom transkriptaze polimeraze (RT-PCR). PT-PCR analiza je bila pozitivna za BVDV tip 2 sekvence nukleotida za p 125 protein, i 5 ne-translatovani deo, i negativna za BVDV tip 1 gp53 i p80 čuvane sekvence. Potenca infektivnog virusa je određena na GMT od IO3 2 TCIDso/ml dvema repliciranim titracijama koje su načinjene neposredno pre i posle infekcije. Infektivni inokulum je dat intranazalno u podeljenoj dozi od 4 ml, 2 ml po nozdrvi.
Serološke analize—Titri netralizacije seruma za BVDV tipoveT i 2 su određeni analizom konstantni virus, opadajući serum u kulturi goveđih ćelija. Serijska razblaženja seruma su kombinovana sa ili 50-300 TCID50citopatičkog BVDV tip 1 soja 5960, ili slične količine citopatičnog BVDV tip2 soja 125c.
Izolacija virusa—Izolacija BVDV u kulturi goveđih ćelija posli infekcije (PC) je izvedena u periferalnoj krvi krave, amnionskoj tečnosti, fetalnoj krvi, i fetalnom tkivu. BVDV pozitivna kultura ćelija je određena indirektnom imunofluorescencijom upotrebom kozjih anti-BVDV poliklonalnih antitela. Izolacija BVDV iz fetalnog tkiva je takođe izvedena korišćenjem imunohistohemijskih metoda koje su ranije opisane. (Heines DM, Clark EG, and Dubovi EJ. Vet Pathol 1992; 29: 27-32) Sva krv od krava je izvučena iz vratne vene u uzorke od 5 do 10 ml i stavljena u cevi koje sadrže heparin za pripremu podloge goveđih ćelija ("buffy coat") koje su korišćene za probe izolacije virusa. Amnionska tečnost je je sakupljena pod lokalnom anestezijom laparotomijom leve slabine i aspiracijom 3-5 ml uzorka iz materice.
Posle carskog reza ili spontanog abortusa, oči, slezina, timus, i 3 sekcije mozga (moždano stablo/srednji mozak, mozak, mali mozak) su aseptično sakupljeni od svakog fetusa. Supernatant iz homogenizovanih fetalnih tkiva je korišćen za izolaciju virusa u probama kulture ćelija. Za imunohistohemijsku evaluaciju, fetalna tkiva su učvršćena u parafin i testirana u duplikatu korišćenjem 1:800 i 1:1600 ascites razblaženja koja su sadržala anti BVDV monoklonalna antitela.
Analiza biometrijskih podataka—Da bi se demonstrirala zaštita posle infekcije, statistički značajna redukcija u pojavi maternje i fetusne infekcije BVDV tip 2 mora da bude izražena u vakcinisanim grupama (T2 i T3) u odnosu na placebo kontrolnu grupu (TI). Korišćen je Fisher-ov egzaktni test da bi se uporedila pojava (1) viremijc kod krave tokom prvih 14 dana posle infekcije, (2) izolazija BVDV iz amnionske tečnosti, (3) izolacija BVDV iz fetalnog tkiva i fetalne krvi posle sponatnaog abortusa ili carskog reza, i (4) BVDV pozitivna imunohistohemija fetalnog tkiva. Titri neutralizacije seruma su analizirani korišćenjem mešanog linearnog modela sa ponovljenim merenjima. Srednja vrednost najmanjih kvadrata iz analize varijacija je korišćena da se izračuna srednji geometrijski titar (GMT), koji je isključio SN podatke za krave koji nisu inficirane. Vrednost verovatnoće P < 0.5 je korišćena da bi se odredio statistički značaj.
Ispitivanje fetalne zaštite —56 test krava je haotično raspoređeno u jednu od tri test grupe, u IM placebo grupu (TI), u IM vakcinacionu gruou (T2), i u SC vakcinacionu grupu (T3) kao stoje označeno u Tablici 1. Krave su inokulirane ili vakcinom ili sa placebo Dana 0 i Dana 21 ispitivanja. U svim slučejvima, Dana 0 inokulacija je vršena na levoj strani vrata, i Dana 21, inokulacija je vršena na desnoj strani vrata.
Dana 1, kravama je data hrana prelivena melengestrol acetatom tokom 14 dana. Dana 32, sve krave su dobile IM injekciju prostaglandina (Lutalvsse, Pharmacia & Upjohn, Kalamazoo, MI) da bi se sinhronizovao estrus. Krave koje su pokazale estrus su veštački semenovane sertifikovanim BVDV negativnim semenom.. Dana 100, približno 65 dana gestacije, status steonosti krava je određen rektalnom palpacijom. Dana 105, 23 krave kojima je potvrđena steonost su nasumice izabrane iz svake od test grupa (7 kontrolnih, 8 IM vakcinisanih i 8 SC vakcinisanih), i premeštene u obližnje izolaciono postrojenje, (Midvest Vetrinarv Services, Oakland, NE). Dana 119, 23 test krave su inficirane intranazalno inokulacijom virulentnog BVDV. Uzorci krvi su sakupljeni na dan infekcije i na 8 PC intervala, dana 119, 121, 123, 125, 127, 129, 133, 144, i 147 (PC dani 0, 2, 4,6, 8, 10, 14, 21, i 28) radi izolacije BVDV i seroloških analiza.
Dana 147 (28 dana posle infekcije), laparotomija leve slabine je izvedena i amnionskaa tečnost uzeta iz svake krave. Dana 297, približno 7 do 14 dana pre očekivanog teljenja, test krave su transportovane u postrojenja na Universitv of Nebraska, Department of Veterinarv and Biomedical Services, zbog carskog reza. Neposredno pre operacije, uzorak krvi je sakupljen od svake krave za SN analize. Posle carskog reza, (dana 300 - 301) uzorak krvi je uzet od svakog fetusa. Fetusi su tada eutanizirani i tkiva sakupljena radi izolacije BVDV.
U nekim slučajevima kad je nastupio spontani abortus, uzorci krvi su sakupljeni od majke kad je abortus detekovan i dve nevelje kasnije. Spareni uzorci krvi su podvrgnuti serološkom testiranju (Universitv of Nebraska Veterinarv Diagnostic Center, Lincoln, NE) a abortirani fetusi su analizirani izolacijom BVDV (Pfizer Central Research, Linkoln, NE) i histopatološkom evaluacijom fetalnog tkiva (Saskatoon Veterinarv Biodiagnostic, Saskatoon, SK, Canada).
Rezultati
Nisu primećeni nepovoljni događaji tokom ili neposredno posle administracije dve doze vakcine.
Sve krave su bile seronegativne na BVDV tipove 1 i 2 pre vakcinacije (Dan 0), potvrđujući da su test životinje bile imunološki netaknute BVDV na početku ispitivanja. GMT vrednosti za BVDV tip 1 su pokazane u Tablici 2. Petnaest od 16 vakcinisanih krava su promenile serumsku vrednost posle 2 doze vakcine. Krava broj 61 (T3 grupa)imala je BVDV tip 1 SN titre <1:2 dana 0, 1:19 Dana 21, i < 1:2 Dana 33 i Dana 119. GMT vrednosti za BVDV tip 2 su pokazane u Tablici 3. Sve vakcinisane krave, uključujući kravu 61, su promenile serumsku vrednost posle druge doze. (Krava 61 je imala BVDV tip 2 SN titre <2 Dana 0, 1:19 Dana 21, 1:2.048 Dana 33 i 1:431 dana 119). Pri osemenavanju (Dani 32 - 41), vakcinisane krave (izuzev krave 61) imale su BVDV tip 1 SN titre u oblasti od 1:64 do 1:13 777. Vakcinisane krave su imale BVDV tip 2 titre u oblasti 1:64 do 1:6 889 pri osemenjavanju. Posle vakcinacije, razlika u GMT vrednostima za IM (T2) u odnosu na SC (T3) grupe nije bila statistički značajna ni na 2 intervala pre infekcije ili posle infekcije. Sve krave u placebo grupi (TI) su ostale seronegativne za oba BVDV tipa 1 i 2 do vremena infekcije (dan 119), ukazujući da ispitivanje nije ugroženo slučajnom izloženošću. Sve placebo krave su odgovorile serološki na infekciju, potvrđujući da se vijabilni odgovor pojavio kod svake životinje. Placebo grupa je imala PC-GMT za BVDV tip 1 koja je bio značajno niži od anemnestičnog odgovora koji je postignut u bilo kojoj vakcinisanoj grupi (Tablica 2, Dan 147). Placebo krave su takođe imale niži PC-GMT za BVDV tip 2 u poređenju sa bilo kojom vakcinisanom grupom, ali je razlika bila statistički značajna samo u odnosu na IM (T2) vakcinate.
Potvrđeno je da su dvadeset i tri krave u 3 test grupe steone, one su inficirane i podvrgnute amniocentezi (Tablica 1): U vremenu između amniocenteze (Dan 147) i carskog reza (Dan 300 - 301), 7 krava je abortiralo, 4 iz T2 grupe i 3 iz T3 grupe. Osim toga, nađeno je da 3 krave ( 1 TI placebo krava i 2 krave iz T3 grupe) koje su osemenjene nisu steone u vreme carskog reza. Rektalnom palpacijom Dana 100 približno 65 dana posle osemenjavanja potvređeno je da su te tri krave steone, ukazujući daje potom došlo do nedetektovanog pobačaja ili fetalne resospcije. Pošto fetalna tkiva od ove 3 krave sa neuspelim osemenjavanjem nisu bila dostupna za analizu, ove krave su isključene iz ispitivanja. Dana 259, TI placebo krava je uginula, i njen fetus izvađen radi izolacije BVDV. Prema tome, na kraju ispitivanja, 12 od 13 krava koje su bile inficirane podvrgnute su carskom rezu. Dvanaest fetusa dobijenih carskim rezom plus 7 abortiranih fetusa i fetus od uginule krave (ukupno 20) podvrgnuto je izolaciji BVDV.
Krava 38 iz T2 je pobacila svoj fetus Dana 156 (123 dana od gestacije, i 37 dana posle infekcije). Spareni uzorci seruma nisu evaluirani, jer je krava 38 bila negativna na izolaciju BVDV iz periferne krvi i amnionske tečnosti posle infekcije. Fetus je bio teško autolizovan. Histopatološka i bakteriološka ispitivanja fetusa su pokazala gnojavu inflamaciju horionskog i subhorionskog tkiva. Staphvlococcus hyicus je izdvojen iz pluća, jetre, i grudne tečnosti. Negativna izolacija BVDV i rezultati imunohistohemijske analize su pokazale da fetus nije inficiran kao rezultata infekcije virusom.
Tri T3 krave (br. 21, 27, i 40 ) abortirale su Dana 158 ili 159 (na 125 - 127 dana od gestacije, i 39 ili 49 dana od infekcije.). Abortusi nisu posmatrani, tako da nađeni fetusi nisu mogli biti pripisani određenoj kravi. Oni su označeni kao nepoznati fetusi 1, 2 ili 3. Nepoznati fetus 1 je bio mumificiran, sa lezijama histološki tipičnim za neosporozu. Nepoznati fetus 2 je bio autolizovan, sa multifokalnim gnojavim i nekrotiziranim placentitisom i velikim brojem bakterija cocci pomešanih sa inflamatornim eksudatom. Staphylococus hyicus je izolovan iz pluća, bubrega, jetre, sadržaja stomaka i tkiva placente. Nepoznati fetus 3 je bio maceriran i autolizovan. Staphilococus sp je izolovan iz pluća, bubrega, jetre i sadržaja stomaka. Negativna izolacija BVDV i imunohistohemijski rezulati su dobijeni sa sva tkiva 3 nepoznata fetusa. Sve tri majke su bile negativne na izolaciju BVDV iz periferne krvi posle infekcije. Krave 21 i 40 su slično posle infekcije bile negativne na izolaciju BVDV iz amnionske tečnosti, ali krava 27 je imala BVDV pozitivan uzorak imnionske tečnosti. Spareni uzorci seruma nisu analizirani.
Krava 42 iz grupe T2 je abortirala svoj fetus Dana 160 (128 dana posle gestacije, i 41 dan posle infekcije). Ekstenzivna fetalna autoliza je bila evidentna. Staphilococcus sp je izolivan iz pluća, bubrega, jetre, sadržaja stomaka i placente. Bili su prisutni placentitis sa multifokalnom trombozom i supurativni vaskultitis. Serološke probe grudne tečnosti su bile negativne na IBR, goveđu viralnu dijareju (BVD), i leptospirozu. Negativna izolacija BVDV i imunohistohemijski rezulati su dobijeni sa sva fetalna tkiva.
Krava 66 iz T2 grupe je abortirala svoj fetus na Dan 195 (165 dana posle gestacije, i 72 dana posle infekcije). Primećenaje znatna supurativna inflamacija placentalne lamina propria koja se pružala sa fetalne površine. E. Coli i Proteus vulgaris su nađeni u kulturi sadržaja stomaka i placente. Spareni uzorci seruma i serološki rezultati grudne tečnosti nisu podržali IBR, BVD, ili leptospirozu kao etiologiju. Negativna izolacija BVDV i imunohistohemijski rezulati su dobijeni sa sva
-fetalna tkiva.
Krava 31 iz T2 grupe je abortirala svoj fetus na Dan 295 (262 dana posle gestacije, i 176 dana posle infekcije). Histopatološka ispitivanja su otkrila difuzni nekropurulentni placentitis, nekrozu horionskog epitela, i intenzivnu neutrofilnu inflamaciju. Gramnegativni coccobacilli i štapići su nađeni u kulturi inflamatornih žarišta. Spareni uzorci seruma i serološki rezultati grudne tečnpsti nisu podržali IBR, BVD, ili leptospirozu kao etiologiju. Negativna izolacija BVDV i imunohistohemijski rezulati su dobijeni sa sva fetalna tkiva.
Pozitivna BVDV izolacija je dobijena iz PC uzoraka periferne krvi i amnionske tečnosti dobijenih iz TI placebo krave 67 koja je uginula pre završetka ispitivanja. Sva fetalna tkiva iz ove krave su bila pozitivna na BVDV izolaciju i imunohemijska ispitivanja.
Uzorci krvi prikupljeni od 12 fetusa izvađenih carskim rezom su analizirani na SN titre za BVDV tip 1 i 2. Nijedan od fetusa dobijenih carskim rezom 5 placebo krava ili 7 vakcinata nije bio seropozitivan na BVDV tip 1 ili 2.
Rezultati uzolacije virusa posle infekcijesu prikazani u Tablici 4. Svih 7 TI placebo krava su doživela BVDV viremiju, potrvđujući serološke rezulate koji ukazuju daje nastala vijabilnost kod svih nevakcinisanih životinja. Uzorci krvi svih 16 T2 i T3 vakcinisanih krava su bili negativni na BVDV viremiju na svakom od 8 uzoraka posle infekcije. Razlika u stepenu PC viremije kod T2 i T3 vakcinisanih krava u odnosu na kontrolnu je bila statistički značajna (P < 0.0001).
Amnionska tečnost od 2 od 26 (12.5%) vakcinisanih krava je bila BVDV pozitivna, u odnosu na pozitivne rezultate za 1 od 7 (100%) placebo krava, statistički značajna (P < 0.0001). Uzorci amnionske tečnosti T3 vakcinisanih krava 27 i 60 su bili pozitivni. Fetus iz krave 27 je bio BVDV negativan prema metodama izolacije virusa i imunohistohemije.
Fetalna tkiva 1 od 14 vakcinisanih krava (7.1%), T3 krave 60, su bila pozitivna na BVDV izolaciju. Ovo je u poređenju sa BVDV izolacijum kod 6 od 6
(100%) fetusa iz TI placebo krava statistički značajno (P < 0.0001). Rezultati BVDV izolacije su bili ili svi pozitivni ili svi negativni za fetalna tkiva svakog od fetusa.
Imunohistohemijski rezulati su bili BVDV pozitivni za fetalna tkiva od 1 od
14 (7.1 %) T2 i T3 vakcinisanih krava (T3 krava 60). Sva fetalna tkiva od 6 od 6
(100%) fetusa iz TI placebo krava je bilo BVDV imunohistohemijski pozitivno, statistički značajna pojava (P < 0.0001) u odnosu na vakcinisane krave. BVDV imunohistohemijski rezulati su bili ili svi pozitivni ili svi negativni za fetalna tkiva svakog od fetusa.
Tablica 5 pokazuje izvor izolacije virusa i SN titre pre infekcije virusom za
dve vakcinisane krave sa pozitivnim BVDV izolacionim rezultatima. Serološki podaci pokazuju da su obe T3 vakcinisane krave 27 i 60 odgovarale imunološki na vakcinaciju. Krava 27 je imala BVDV tip 2 SN titar pre infekcije koji je bio manji nego GMT za T3 grupu, ali razlika nije bila značajna.
Intramuskularna i SC vakcinacija je ukupno obezbedila 92.2 % efikasnosti
protiv fetalne BVDV-2 infekcije, sa negativnim rezultatima BVDV izolacije koji su se javili u fetalnim tkivima 13 od 14 vakcinisanih krava (Tablica 4). Ovo se poredi sa 88.9 % stepena zaštite (16 od 18 vakcinisanih krava gde je BVDV izolacija negativna)
u ranijem testu iste vakcine protiv fetalne infekcije sa BVDV-1 (vidi Primer 2). U oba ova ispitivanja, 100 % fetalne infekcije je nastalo kod nevakcinisanih placebo krava,
što potrvrđuje da su vakcinisane krave bile izložene jakom izazovu imuniteta.
Infektivni virus je izolovan iz amnionske tečnosti 2 vakcinisane krave, krave
27 i 60 (Tablica 5). Kao rezultat, obe ove krave su smatrane pozitivnim na BVDV infekciju, iako su one bile negativne na viremiju na svakom od 8 PC intervala.
Izolacija virusa, kao i imunohistohemijske metode, vrlo specifične i osetljive, nisu detektovale BVDV virus kod aboritiranog fetusa krave 27, pa je bilo neophodno da se ona smatra BVDV negativnom. Abortus ovog fetusa je bio moguć usled procesa BVDV infekcije kod majke.
Da bi se potvrdili rezultati, korišćene su dve metode za anlizu zaštite kod
krava (viremija i izolacija virusa iz amionske tečnosti) i njihovih fetusa (imunohistohemija i izolacija virusa u kulturi tkiva). Najumereniji rezulat je korišćen da se odredi stepen zaštite. Stoga, smatra se da je stepen zaštite kod vakcinisanih krava 87.5 % (14 od 16), što je procenat krava negativnih na izolacij virusa iz amnionske tečnosti, pre nego 100 %, stoje procenat viremija negativnih krava.
Nijedna publikovana studija BVDV izazova imuniteta nije dala 100 % fetalnu zaštitu kod vakcinisanih krava protiv izazova koji je doveo do 100 % fetalne infekcije kod nevakcinisanih krava.Čak i vakcina modifikovanog živog virusa (MLV), koji se obično ne evaluira kod steonih krava, nije dala više od 83 % zaštite protiv fetalne BVDV infekcije u jednom ispitivanju (Cortese VS, Grooms, DL, Ellis J et al., (1998) Am J Vet Res. 59: 1409-1413.
PRIMER 2
Materijali i metode
Životinje--Pedeset devet BVDV seronegativnih krava ( na primer onih koje imaju titre serumske netralizacije [SN] <1:2) i zdravih junica starosti dovoljne za oplodnju je dobijeno iz različitih izvora i držano u izolacionim postrojenjima u Nebraski za vreme trajanja studije. Svaka životinja je identifikovana sa identičnim usnim oznakama, svakom na po jednom uvetu. Nove oznake su stavljane u slučajevima kada životinja izgubi usnu oznaku. Pre ispitivanja životinje testa su inokulirane komercijalnim vakcinama za leptospirozu, kampilobateriozu (vibriozu), i klostridialne infekcije. Test životinje su držane pod supervizijom prisutnog veterinara, koji ih je klinički svakodnevno posmatrao.
Test vakcina-Probna vakcina je bila viševalentna, modifikovana živa infektivna goveđa rinotraheitis (IBR)-parainfluenca 3 (PI3) - sincicialni virus (RSV) vakcina u isparenom obliku, rehidriranom sa inaktiviranom, tečnom BVDV vakcinom (Cattle Master/PregSure 5 Pfizer Ine, New York, NY). BVDV komponenta je kombinovana sa sterilnim pomoćnim sredstvom. Potenca BVDV imunizujućih antigena ja određena izračunavanjem geometrijske srednje vredosti titra (GMT) za 8 repliciranih titracija tečnosti koja je korišćena za pripremu vakcine. Posle rehidratacije, IBR-PI3-BRSV-BVDV vakcina je administrirana u dozama od 2 ml bilo intramuskularnim (IM) ili supkutanim (SC) injekcijama. Isparena IBR-PI3-RSV vakcina rekontituisana sterilnom vodom je korišćena kao placebo.
Infektivni virus-Izolat necitopatičnog BVDV tip 1 (soj 816317, dobijen od Dr E. J.Dubovi, New York Sate College of Vetrinarv Medicine, Cornell Universitv) je korišćen kao infektivni agens. Identitet virusa je potvrđen SN analizom i reverznom lančanom reakcijom transkriptaze polimeraze (RT-PCR). PT-PCR analiza je bila pozitivna za BVDV tip 1 sekvence nukleotida za gp53 i p80 proteine, i 5 netranslatovanog dela, i negativna za BVDV tip 2 pl25 sekvence. Potenca infektivnog virusa je određena na GMT od IO4 3 TCIDso/ml dvema replikatnim titracijama koje su načinjene neposredno pre i posle infekcije. Infektivni inokulum je dat intranazalno u podeljene doze od 4 ml, 2 ml po nozdrvi.
Serološke analize—Titri netralizacije seruma za BVDV tipove 1 i 2 su određeni analizom konstantni virus, opadajući serum u kulturi goveđih ćelija. Serijska razblaženja seruma su kombinovana sa ili 50-300 TCID5ocitopatičkog BVDV tip 1 soja 5960, ili slične količine citopatičnog BVDV tip2 soja 125c.
Izolacijavirusa -Izolacija BVDV u kulturi goveđih ćelija posle infekcije je izvedena u perifaralnoj krvi krave, amnionskoj tečnosti, i fetalnom tkivu. BVDV pozitivna kultura ćelija je određena indirektnom imunofluorescencijom upotrebom kozjih anti-BVDV ploklonalnih antitela. Izolacija BVDV iz fetalnog tkiva je takođe izvedena korišćenjem imunohistohemijskih metoda koje su anije opisane. (Heines DM, Clark EG, and Dubovi EJ. Vet Pathol 1992; 29: 27-32) Sva krv od krava je izvučena iz vratne vene u uzirke od 5-10 ml i stavljena u cevi koje sadrže heparin za pripremu podloge goveđih ćelija ("buffy coat") koje su korišćene za probe izolacije virusa. Amnionska tečnost je je sakupljena pod lokalnom anestezijom laparotomijom leve slabine i aspiracijom 3-5 ml uzorka iz materice. Posle carskog reza ili spontanog abortusa, oči, 3 sekcije mozga, slezina, i timus su aseptično sakupljeni od svakog fetusa. Supernatant iz homogenizovanih fetalnih tkiva je korišćen za izolaciju virusa u probama kulture ćelija. Za imunohistohemijska ispitivanja, fetalna rkiva su učvršćena u parafin i testirana u duplikatu korišćenjem 1:800 i 1:1600 ascites razblaženja koja su sadržala anti BVDV monoklonalna antitela.
Analiza biometrijskih podataka —Da bi se demonstrirala zaštita posle infekcije, statistički značajna redukcija u pojavi materinske i fetusne infekcije BVDV tip2 mora da bude izražena u vakcinisanim grupama (T2 i T3) u odnosu na placebo kontrolnu grupu (TI). Korišćen je Fisher-ov egzaktni test da bi se uporedila pojava (1) viremije krave tokom prviu 14 dana posle infekcije, (2) izolazija BVDV iz amnionske tečnosti, (3) izolacija BVDV iz fetalnog tkiva i fetalne krvi posle sponatnaog abortusa ili carskog reza, i (4) BVDV pozitivna imunohistohemija fetalnog tkiva. Titri neutralizovanog seruma su analizirani korišćenjem mešanog linearnog modela sa ponovljenim merenjima. Srednja vrednost najmanjih kvadrata iz analize varijacija je korišćena da se izračuna srednji geometrijski titar (GMT), koji je isključio SN podatke za krave koji nisu inficirane. Vrednost verovatnoće P < 0.5 je korišćena da bi se odredio statistički značaj.
Ispitivanje fetalne zaštite —59 test krava je nasumice raspoređeno u jednu od tri test grupe, u IM placebo grupu (TI), u IM vakcinacionu grupu (T2), i u SC vakcinacionu grupu (T3) kao što je označeno u Tablici 6. Krave su inokulirane ili vakcinom ili sa placebo Dana 0 i Dana 21 ispitivanja. U svim slučejvima, Dana 0 inokulacija je vršena na levoj strani vrata, i Dana 21, inokulacija je vršena na desnoj strani vrata.
Dana 32, sve krave su dobile IM injekciju prostaglandina (Lutalvse, Pharmacia & Upjohn, Kalamazoo, MI) da bi se sinhronizovao estrus. Krave koje su pokazale estrus su veštački semenovane sertifikovanim BVDV negativnim semenom.. Dana 96, približno 60 dana gestacije, status trudnoće krava je određen rektalnom palpacijom. Dana 103, 10 krava kojima je potvrđena trudnoća su nasumice izabrane iz svake od test grupa, i premeštene u obližnje izolaciono postrojenje, (Midvest Vetrinarv Services, Oakland, NE). Dana 117, tih 30 test krava su inficirane intranazalno inokulacijom virulentnog BVDV. Uzorci krvi su sakupljeni na dan infekcije i na 8 PC intervala, dana 119, 121, 123, 125, 127, 129, 133, 144, i 147 (PC dani 0, 2, 4,6, 8, 10, 14, 21, i 28) radi izolacije BVDV i seroloških analiza.
Dana 145 (28 dana posle infekcije), laparotomija leve slabine je izvedena i amnionska tečnost uzeta iz svake krave. Dana 295, približno 7 do 14 dana pre očekivanog teljenja, test krave su transportovane u postrojenja na Universitv of Nebraska, Department of Veterinarv and Biomedical Services, zbog carskog reza. Neposredno pre operacije, uzorak krvi je sakupljen od svake krave za SN analize. Posle carskog reza, (dana 298 - 300) uzorak krvi je uzet od svakog fetusa. Fetusi su tada eutanizirani i tkiva sakupljena radi izolacije BVDV.
U nakim slučajevima kad je nastupio spontani abortus, uzorci krvi su sakupljeni od majke kad je abortus detekovan i dve nevelje kasnije. Spareni uzorci krvi i abortirani fetusi su podvrgnuti serološkom testiranju uzoraka krvi (Universitv of Nebraska Veterinarv Diagnostic Center, Lincoln, NE), izolaciji virusa u fetalnom tkivu (Pfizer Central Research, Linkoln, NE) i histopatološkom evaluiranju fetalnog tkiva (Saskatoon Veterinarv Biodiagnostic, Saskatoon, SK, Canada).
Rezultati
Individualne SN vrednosti za 30 krava korišćenih u testu fetalne zaštite su bile seronegativne na BVDV tipove 1 i 2 Dana 0, potvrđujući da su test životinje bile imunološki netaknute BVDV na početku ispitivanja. GMT vrednosti za BVDV (Tablice 7 i 8) pokazuju da obe vakcinisane grupe, IM (T2 grupa) i SC (T3 grupa) pokazuju serološki odgovor posle administracije dve doze. Sve krave u T2 i T3 grupi su promenile serumsku vrednost (SN titar > 1:8) prema BVDV tipl i "BVDV tip 2 posle 2 doze vakcine. Pri oplodnji (Dani 34 - 37), BVDV tip 1 SN titri su bili u oblasti od 1:27 do 1:2 900,a BVDV tip 2 titri u oblasti 1:6o9 do 1:13,777.. Posle vakcinacije, GMT vrednosti za SC u odnosu na IM grupu su bile marginalno više na svakom intervalu pre infekcije, ali tazlika nije bila statističnki značajna. Dvadeset osam dana posle infekcije (Dan 145), GMT vrednisti za tip 1 BVDV ( Tablica 7 ) su pokazale statistički značajnu razliku favorizujući SC (T3 grupa) vakcinate u odnosu na IM (T2) grupu.
Sve krave u placebo grupi (TI) su ostale seronegativne za oba BVDV tipa 1 i 2 sve do vremena infekcije (dan 117), ukazujući da ispitivanje nije ugroženo slučajnom izloženošću. Sve placebo krave su odgovorile serološki na infekciju, ali njihov GMT odgovor na BVDV tip 1 i 2 Dana 145 je bio značajno niži od anemnestičnih odgovora koji su postignuti u bilo kojoj vakcinisanoj grupi (Tablica 7 i 8).
U vremenu između amniocenteze (Dan 145) i carskog reza (Dani 298 - 300), dva krave su abortirale, jedna iz TI grupe i jedna iz T3 grupe. Osim toga, nađeno je da 4 oplođene krave (2 TI placebo krave i po jedna iz T2 i T3 grupe) nisu steone u vreme carskog reza. Da su ove krave steone utvrđeno je rektalnom palpacijom Dana
96, približno 60 dana posle oplodnje, što pokazuje daje nastao neprimećeni abortus ili fetalna resorpcija. Pošto fetalna tkiva ove 4 krave nisu bila dostupna, ove životinje su isključene iz ispitivanja. Prema tome, na kraju ispitivanja, 24 od 30 krava koje su bile inficirne su podvrgnute carskom rezu, i ukupno 26 fetusa dobijenih carskim rezom ili abortusom je analizirano na izolaciju BVDV (Tablica6).
Krava broj 1317 iz TI placebo grupe abortirala je svoj fetus Dana 238 (201 dan posle gestacije, i 121 dan posle infekcije). Histopatološka i bakteriološka ispitivanja fetusa otkrila su pneumoniju, nekrozu i horionični epitelium, i Corvnebacterium sp izolovan iz stomaka i placente. Spareni serološki uzorci krave nisu podržali IBR, BVD, ili leptospirozu kao etiologiju abortusa. Pozitivni rezultati BVDV izolacije u kulturi ćelija su dobijeni za periferalnu krv krave 6, 8, i 10 dana posle infekcije; za amnionsku tečnost; i za fetalni mozak, oko i timus, ali ne i za slezinu. Fetalni mozak, oko, i slezina su bili imunohistohemijski pozitivni na BVDV. Izolacija virusa i serološka evidencija u ovom slučaju ukazuju daje BVDV inficirani fetus abortirala majka koja je imala viremiju kao rezultat infekcije.
Kravairoj 1331 iz T3 vakcinisane grupe aborirala je svoj fetus Dana 249 (212 dana posle gestacije, i 132 dana posle infekcije). Histopatološka i bakteriološka ispitivanja fetuza otkrila su purulentnu pneumpniju. Kulture sadržaja stomaka i pluća su bile prekrivene koliform bakterijom. Spareni serološki uzorci krave posle abortusa nisu podržali IBR, BVD, ili leptospirozu kao etiologiju abortusa. Pokušaji izolacije BVDV u kulturi ćelija su bili negativni za periferalnu krv krave sakupljenu u 9 intervala posle infekcije; i za amnionsku tečnost; i fetalni mozak, oko, slezinu, i timus.. Imunohistohemijski rezultati sa fetalna tkiva su bili negativni. Međitim, objedinjeni uzorci fetalnog tkiva su bili pozitivni na BVDV izolaciju u kulturi ćelija. Ovi konfliktni rezulati sugerišu mogićnost kontaminacije fetalnih tkiva bilo kontaktom sa pašom zasejanom BVDV infektvinim virusom ili sa prenosiocima infekcije u postrojenjima za nekropsiju, gde je BVDV bio ranije izolovan. Odsustvo viremije posle infekcije kod majke, njen pozitivni serokonverzioni status, i negativni rezultati izolacije BVDV za specifične fetalne organe upućuju na zaključaqk da ovaj fetus nije iinficiran sa BVDV kao rezultat infekcije. Uzorci krvi prikupljeni od svakog fetusa dobijenog carskim rezom su ispitivani na SN titre za BVDV tip 1 i 2. Nijedan od 7 fetusa dobijenih carskim rezom od TI placebo krava nije bio seropozitivan na BVDV tip 1 ili na tip 2. Pet od 17 fetusa dobijenih carskim rezom od T2 i T3 vakcinisanih krava su bili seropozitibni na BVDV tip 1. Četiri fetusa je imalo tip 1 SN titre ili 1:2 ili 1:4, i fetus T2 kravel421 imao je tip 1 SN titar 1:181 i tip 2 SN titar 1:512.
Rezultati izolacije virusa posle infekcije su prikazani u Tablici 9. Devet od 10 placebo krava su doživele BVDV virulemiju, ukazujući na vijabilnostt. Uzorci krvi 19 od 20 T2 i T3 vakcinisanih krava su bile negativne na BVDV viremiju u svakom od 8 uzoraka posle infekcije. T2 vakcinisana krava 1421 je bila BVDV pozitivna Dana 123, 6 dana posle infekcije, i dala fetus koji je bio seropozitivan kao stoje ranije pomenuto, ali negativan na izolaciju virusa. Pojava BVDV viremije posle infekcije kod T2 i T3 vakcinisanih krava od 5% je bila značajno manja (P < 0.0001) nego stepen od 90 % kod kontrolnih krava.
Fetalna tkiva 2 od 18 vakcinisanih krava (11.1%), T2 krave 1301 i 1335, su bile pozitivne na BVDV izolaciju. Ovo u poređenju sa BVDV izolaciju kod 8 od 8 (100%>) fetusa iz TI placebo krava je statistički značajno (P < 0.0001). Rezultati BVDV izolacije su bili ili svi pozitivni ili svi negativni za fetalna tkiva svih fetusa sa jednim izuzetkom, TI krave 1317, kod koje su 3 od 4 uzorka fetalnog tkiva bila pozitivna.
Amnionska tečnost 2 od 20 (10 %) vakcinisanih krava je bila BVDV pozitivna, u odnosu na pozitivne rezultate 10 od 10 (100 %) TI placebo krava je statistički značajna razlika (P < 0.0001). Uzorci amnionske tečnosti T2 vakcinisanih krava 1301 i 1335 su bili pozitivni.
Imunohistohemijski rezultati su bili BVDV pozitivni za fetalna tkiva 2 od 18 (11.1 %) vakcinisanih krava, T2 krava 1301 i 1335. Sva ispitivana fetalna tkiva ovih krava su bila pozitivna. Ovo je odgovaralo rezultatima BVDV izolacije za te iste dve krave kad je vršena izolacija virusa iz amnionske tečnosti i kulture ćelija fetalnih tkiva. Sva fetalna tkiva kod 8 od 8 (100%) fetusa iz TI placebo krava su bila BVDV pozitivna, statistički značajno povećanje pojave (P < 0.0001) u odnosu na vakcinisane krave.
Serološki status pre pre infekcije tri vakcinisane krave sa pozitivnim rezultatima BVDV izolacije je prikazan u Tablici 10. Krave 1301 i 1335, koje su dale BVDV pozitivne fetuse, i krava 1421, koja je bila viremična, sve su odgovorile imunološki na vakcinaciju.
Šesnaest od 18 fetusa (88.9 %) iz vakcinisanih krava su bili otporni na infekciju koja je izazvala 100 % fetalne infekcije kod nevakcinisanih krava. Intranazalna infekcija je ne samo podražavala prirodni način infekcije, već je doza bila znatno veća od nivoa koji bi se očekivao pri izloženosti napolju.. Potenca infekcije je takođe prevazilazila nivo kojim bi se prema ranijim ispitivanjima konzistentno postigla eksperimantalna viremija BVDV tipa i fetalna infekcija. Ficken M, Jeevaraeathnam S, Wan Welch SK, et al: BVDV fetal infections with selected isolates, u: Proceedings of the International Svmposium on Bovine Viral Diarrhea Virus, a Fifty Year Revievv. Ithaca, NY, 1996; 110-112. Korišćen je necitoptatični infektivni soj pošto je to biotip koji je povezan sa trajnom infekcijom i infekcijom imunotolerantnih fetusa. Cortese VS: Bovine virus diarrhea virus and mukosal disease. U: Current Vetrinary Therapy 4, Food Animal Pracice. Philadelphia, PA: WB Saunders, 199: 286-291.
Serološki podaci su potvrdili antigenost za oba IM i SC načina administracije. Sve vakcinisane krave su se serumski promenile na oba BVDV tipa, i značajni anamnestički odgovor na infekciju (Tablice 7 i 8) je doveo do GM titara koji su istrajali do kraja ispitivanja, 6 meseci kasnije. Tri vakcinisane krave koje su imale pozitivnu izolaciju virusa su se takođe serumski promenile posle vakcinacije (Tablica 10). Telad dobijena cezarskim rezom od seropozitivnih krva 1301 i 1335 je bila - pozitivna na BVDV. Izolacija virusa iz seropozitivnih krava ili njihovih fetus sugeriše da humoralna antitela mogu da budu u korelaciji sa zaštitom ali nisu jedini odlučujući faktor. Celularni ili mukozalni mehanizmi mogu takođe da budu uključeni.
Primer 3
Dve grupe od 16 krava su vakcinisane dva puta supkutano u intervalu od 3 nedelje sa 2 mlL. Hardjo/ L pomonakombinacionom vakcinom pripremljenom iz dva pomoćna preparata: 1) 2.5% Amphigensa Quil A/hlolesterol svaki sa 250 mcg/ml, i 2) Amphigen/Al-gel. Vakcine su se sastojale od mrtvih leptospira iz kojih je otklonjena tečnost kulture, tako daje slobodni endotoksin bio nizak. Telesna temperatura, reakcija na mestu gde je data injekcija, i posmatranje opšteg stanja zdravlja su vršeni posle svake od injekcija. Nisu primećene sistematke promene, i lokalna reakcija je bila minimalna i ocenjena kao klinički prihvatljiva. Šesnaest dodatnih krava je dobilo injekcije fiziološkog rastvora kao kontrola. Četiri nedelje posle vakcinacije, krave su inficirane okularnim i vaginalnim ukapavanjem 5 x IO6 leptospira 3 uzastopna dana. Polovina svake tretirane grupe je inficirana sa serovarom hardjo i polovina sa pomona. Dve pomona kontrole su eliminisane iz ispitivanja iz različitih razloga, pa je u ovoj grupi ostalo 6 životinja Urin je sakupljan svake nedelje, a uzorci bubrega su prikupljeni pri nekropsiji, 8 nedelja posle infekcije, i ispitivani kulturom, PCR, i fluorescentnom microskopijom antitela (FA).
Posle infekcije saL. hardjo ,organizmi sposobni za život su detektovani u urinu i/ili kulturi bubrega kod 100 % (8/8) nevakcinisane kontrole, dok pozitivne kulture nisu dobijene iz bilo koje od vakcinisanih životinja (0/16): Posle infekcije sa L. pomona, 67 % (4/6) nevakcinisane kontrole je postalo inficirano na osnovu kulture urin/bubrezi, ali kultura urina ili bubrega nijedne od vakcinisanih krava nije bila nikada pozitivna (0/16).
Pošto se leptospiroza prenosi preko zagađenog urina, sposobnost da se spreči ili redukuje inkontijcncija urina je korisna mera efikasnosti vakcine. Oba preparata vakcine su redukovala inkontijenciju urina usled leptospiroze statistički značajno u poređenju sa kontrolama. Podaci pokazuju znatnu korist od vakcinacije sa dvovalentnomL. haraj o/ L. pomonavakcinom formulisanom sa bilo kojim pomoćnim sredstvom, demonstrirajući zaštitu stoke od infekcije leptospirozom vakcinacijom sa kombinacijom bakterina usmrćenih formalinom.
Primer 4
Materijali i metode
Zivotinje-Trideset šest BVDV i Leptospira negativnih (t.j., onih koji imaju titre neutralizcije seruma [SN]< 1:2 i Leptospira serovare hardjo i pomona [MAT] titre <1:20) teladi starih približno 7 meseci je dobijeno iz različitih izvora i držano u izolaciji u istraživačkim postrojenjima u Nebraski za vreme trajanja ispitivanja. Svaka životinja je identifikovana sa identičnim ušnim oznakama, svakom na po jednom uvetu. Nove oznake su stavljane u slučajevima kada životinja izgubi ušnu oznaku. Pre ispitivanja životinje testa su vakcinisane protiv klostridialnih oboljenja i agenasa goveđih respiratornih oboljenja (izuzev BVD virusa). Test životinje su držane pod supervizijom prisutnog veterinara, koji ih je klinički svakodnevno posmatrao.
Testvakcine-Eksperimentalne test vakcine su bile tečne vakcine koje su sadržale ili formalinom inaktivirane L. hardjo-bovis ili L. pomona, ili obe, i inaktivirane viruse BVDV tipa 1 i tipa 2. BVDV komponente su kombinovane sa sterilnim pomoćnim sredstvima. Potenca antigena koji imuniziraju BVDV je određena izračunavanjem geometrijske srednje vrednosti titra (GMT) za 8 repliciranih titracija tečnosti koja je korišćena za pripremu vakcine. Potencija antigena koji imuniziraju Leptospiru je određena u saglasnosti sa procedurom modela letaliteta hrčka. Pomoćna sredstva u eksperimentalnoj test vakcini su sadržala ili 2.5% Amphigena (v/v) sa Quil A/holesterol svaki sa lOOmcg/ml, sa ili bez 2% (v/v) aluminijum hidroksida; 2.5% Amphigena (v/v) sa Quil A/dimetil dioktadecilamonijum bromid (DDA) svaki sa 100 mcg/ml, sa ili bez 2% (v/v) aluminijum hidroksida. Eksperimentalna test vakcina je administrirana u dozama od 5 ml supkutanom injekcijom (SC). Jednovalentni L. hardjo-bovis bakterin je korišćen kao pozitivna kontrola prema instrukcijama proizvođača. Placebo vakcina koja je sadržala fiziološki rastvor je korišćena kao negativna kontrola.
Infektivnabakteri\ a~ Leptospira borgpetersenilserovarhardjotiphardjo-bovissoj 203 (National Animal Diseas Center, Ames Iowa), je korišćen kao infektivni agens.L hardjo- bovisinfektivni materijal je pripremljen prvim pasažom organizama koji su bili izolovani iz urina stoke koja je eksperimentalno inficirana saL. hardjo-bovis.Infektivni materijal je administriran jedanput dnevno tri uzastopna dana. Svakog dana infekcije, ukupno 2 ml infektivnog materijala, koji je sadržao približno 2.5xl0<6>L. hardjo- bovisorganizama po ml, je administrirano na tri posebna anatomska mesta. Način infekcije je bio ukapavanje u konjuktivalni prostor svakog oka (po 1/2 ml ) i u vaginu (1 ml)
Serološke analize—Titri neutralizacije seruma za BVDV tipove 1 i 2 su odrađeni anlizom konstantni virus, opadajući serum u kulturi goveđih ćelija. Serijska razblaženja seruma su kombinovana sa ili 50-300 TCID50citopatičkog BVDV tip 1
soja 5960, ili sa sličnom količinom citopatičnog BVDV tip2 soja 125c. Titri mikroskopske aglutinacije seruma (MAT) za L. harjo-bovis i L. pomona su izvedeni koričenjem stanardnog testa u kvalifikovanom veterinarskom dijagnostičkom centru (Cornell Universitv College of Veterinaty Medicine Diagnostic Laboratory).
Izolacija leptospire-Uzorci urina i homogenati tkiva bubrega (objedinjeni levi i desni bubreg) su analizirani na prisustvoLeptospira.Kulture urina i bubrega su analizirane na prisustvoLeptospira jedanputnedeljno tokom do tri nedelje koristeći standardne procedure. TehnikeLeptospirafouorescentna antitela (FA) su izvedene koričenjem stanardnog testa u kvalifikovanom veterinarskom dijagnostičkom centru (Cornell University College of Vetrinaty Medicine Diagnostic Laboratory).
Podaci biometrijske analize—Da bi se demonstrirala zaštita posle infekcije, statistički značajna redukcija u izazivanju Laptospira infekcije morala bi da bude demonstrirana u vakcinisanim grupama (Tablica 11) (T02, T03, T04 i T05) u odnosu na placebo kontrolnu grupu (TI). Podaci za kolonizaciju bubrega i inkontijenciju urina su sakupljeni prema načinu tretiranja i vremenskom intervalu. Poređenja između načina tretiranja su učinjena kao procenat životinja kod kojih jeLeptospiradetektovana u bubregu. Poređenja između načina su učinjena kao procenat životinja kod kojih jeLeptospiradetektovana u urinu. TrajanjeLeptospirainkontijencije urina je takođe poređeno korišćenjem opšteg linearnog mešanog modela. Vrednost verovatnoće od P < 0.05 je korišćena da be se odredio statistički značaj.
Ispitivanje zaštite od Leptospire-Trideset šest test životinja je nasumice stavljeno u jednu od šest test grupa kao što je pokazano u Tablici 11. Na Dan 0 i na Dan 21, svaka životinja iz grupa T01 - T05 je dobila jednu 5 ml SC dozu odgovarajuće test ili placebo vakcine. Na Dan 0 i na Dan 28, svaka životinja iz grupe T06 je dobila jednu 5 ml SC dozu pozitivne kontrolne vakcine. Dana 57 - 59, sve životinje su bile inficirane sa L. hardjo-bovis sojem 203 kao što je gore opisano.
Za određivanje BVDV tipl i tip 2 titra, prikupljeni su uzorci krvi od svake žovotinje Dana 0, 21, 35, 56, 84, i 111.
Za izolaciju lepotospire prikupljeni su uzorci urina (približno 45 ml) od svake životinje Dana -1, 56, 70, 77, 84, 91, 98 i 105.
Životinje su eutanizovane Dana 112 i 113 i izvađeni bubrezi za ispitivanje prisustva leptospire kako je gore opisano.
Rezultati
GMT vrednosti (Tablica 12) pokazuju da su sve žovotinje koje su primile BVDV-Leptospira kombinacionu vakcinu (T02, T03, T04 i T05) ispoljile serološki odgovor posle admnistracije dve doze vakcine. Sve životinje u grupama T02, T03, T04 i T05 su se serokonvertovale (SN titar > 1:8) za BVDV tip 1 posle druge doze vakcine. Sve životinje u grupama T02, T04 i T05 su se serokonvertovale (SN titar > 1:8) za BVDV tip 2 posle druge doze vakcine. Sve krave u placebo grupi (T01) ili u grupi koja je dobila jednovalentnu L.hardjo-bovis vakciju su ostale seronegativne za oba BVDV tipa 1 i 2, ukazujući da ispitivanje nije bilo kompromitovano slučajnom izloženošću. Ukupno, serološki BVDV podaci pokazuju po prvi put da kombinacione vakcine koje sadrže inaktivirane BVDV tipove 1 i 2 i inaktivirani L. hardjobovis i L. pomona formulisane sa četiri različita pomoćna sredstva mogu da indukuju pozitivni odgovor prema BVDV oboljenju kod stoke, pošto je poznato u struci daje BVDV SN titar od > 8 kod krava indikativan za zaštitu od BVDV oboljenja.
Rezultati Leptospira urina i bubrega (Tabica 13) ukazuju da su sve životinje
koje su dobile BVDV-Leptospira kombinacione vakcine (T02, T03, T04 i T05) imale urinsku kulturu (CX) negativnu na svih osam vremenskih intervala merenja i kulturu bubrega negatuvnu (Tablica 13, kolona 8) pri nekropsiji (Dan 112 ili 113). Krave koje su dobile jednovalentnu Leptospira vakcinu (T06, pozitivna kontrola) su na sličan način bile zašićene od infekcije Leptospirom. Nasuprot ovome, krave koje su dobile placebo vakcinu (T01, negativna kontrola) su bile inficirane na osnovu kultura urina (Tablica 13, kolona 2) i kulturi bubrega (Tablica 13, kolona 8), pokazujući daje ispitivanje infektivne vakcine bilo validno. Ukupno, podaci izolacije L. hardjobovis pokazuju po prvi put da kombinacione vakcine koje sadrže inaktivirane BVDV tipove 1 i 2 i inaktivirani L. hardjobovis i L. pomona formulisane sa četiri različita pomoćna sredstva mogu da indukuju protektivni odgovor prema Leptospira oboljenju kod stoke.

Claims (13)

1. Imunogeni preparat, naznačeen time što sadrži: modifikovani živi goveđi herpes virus (BHV-1); modifikovani živi parainfluenca virus Tip 3 (PI3) modifikovani živi goveđi respiratorni sincicijalni virus (BRSV); pomoćno sredstvo; najmanje jedan antigen i veterinarski prihvatljiv nosač.
2. Imunogeni preparat prema Zahtevu 1, naznačen time što je pomenuti antigen inaktiviran.
3. Imunogeni preparat prema Zahtevu 1, naznačen time što pomenuto pomoćno sredstvo sadrži saponin; saponin koji sadrži emulziju ulja u vodi: i/ili Quil A, Amphigen i holesterol.
4. Imunogeni preparat prema Zahtevu 1, naznačen time što pomenuti antige sadrži najmanje jedan antigen odabran iz grupe koja se sastoji od virusa goveđe virusne dijareje (BVDV-1), virusa goveđe virusne dijareje (BVDV-2),Leptospira canicola, Leptospira grippotyphosa, Leptospira borgpetersenil hardjo- prajitno, Leptospira icterohaemmorrhagiae, Leptospira interogans pomona Leptospira borgpetersenil harajo- bovis,iCampylobacter fetus.
5. Imunogeni preprat prema Zahtevu 4, naznačen time što je pomenuti virus goveđe virusne dijareje (BVDV-1) citopatični ili necitopatični; i pomenuti virus goveđe virusne dijareje (BVDV-2) je citopatični ili necitopatični.
6. Metod za indukciju imunog odgovora, kod životnjskog subjekta, protiv najmanje jednog od sledećeg: (a) goveđeg herpes virusa Tip 1; (b) virusa goveđe virusne dij arej e Tip-1 (c) virusa goveđe virusne dijareje Tip-2; (d) virusa parainfluence Tip 3 (PI3). (e) goveđeg espiratornog sincitijalnog virusa (BRSV): (f) Campilobacter fetos; ili (g) antigena odabranog iz grupe koja se sastoji odLeptospira canicola, Leptospira grippotyphosa, Leptospira borgpetersenil hardjo- prajitno, Leptospira icterohaemmorrhagiae, Leptospira interogans pomona Leptospira borgpetersenil hardjo- bovis, Leptospira bratislava, Neospora caninum, Trichomonus fetus,Mycoplasma, bovis, Haemophilius somnus, Mannhemia haemolytica i Pasturella multicoda, koji sadrži administraciju imunološki efektivne količine preparat prema Zahtevu 1 i veterinarski prihvatljiv nosač.
7. Preparat vakcine, naznačen time što sadrži: modifikovani živi goveđi herpes virus (BHV-1); modifikovani živi parainfluenca virus Tip 3 (PI3) modifikovani živi goveđi respiratorni sincicijalni virus (BRSV); pomoćno sredstvo; najmanje jedan antigen i veterinarski prihvatljiv nosač.
8. Metod za prevenciju abortusa kod životinja izazvanog virusom odabranim iz grupe koja se sastoji od BHV-1, a koji se sastoji od administracije pomenutim životinjama terapeutski efektivne količine preparata vakcine prema Zahtevu 7.
9. Metod prema Zahtevu 8, gde je pomenuta životinja krava, tele, junica, vo ili bik.
10. Metod za lečenje ili prevenciju oboljenja ili poremećaja kod životinja izazvanih infekcijom virusom izabranim iz grupe koja se sastoji od BVDV Tip 1 ili Tip 2, BHV-1, PI3 ili BRSV, a koji se sastoji od administracije pomenutim životinjama terapeutski efektivne količine preparata vakcine prema Zahtevu 7.
11. Metod za lečenje ili prevenciju oboljenja ili poremećaja kod životinja izazvanih infekcijom antigenom izabranim iz grupe koja se sastoji odLeptospira canicola, Leptospira grippotyphosa, Leptospira borgpetersenil hardjo- prajitno, Leptospira icterohaemmorrhagiae, Leptospira interogans pomona, Leptospira borgpetersenil hardjo- bovis, Leptospira bratislava, Campylobacter fetus, Neospora caninum, Trichomonus fetus, Mycoplasma, bovis, Haemophilius somnus, Mannhemia haemolytica i Pasturella multicoda,a koji se sastoji od administracije pomenutim životinjama terapeutski efektivne količine preparat vakcine prema Zahtevu 7.
12. Metod za prevenciju trajne fetalne infekcije kod životinjskog subjekta koji se sastoji od admnistracije pomenutoj životinji terapeutski efektivne količine preparata vakcine prema Zahtevu 7.
13. Preparat vakcine naznačen time što sadrži: modifikovani živi goveđi herpes virus (BHV-1); modifikovani živi parainfluenca virus Tip 3 (PI3) modifikovani živi goveđi respiratorni sincicijalni virus (BRSV); citopatični BVDV 2: BVDV-1; pomoćno sredstvo; najmanje jedan antigen izabran iz grupe koja se sastoji odLeptospira canicola,Leptospira grippotyphosa, Leptospira borgpetersenil hardjo- prajitno, Leptospira icterohaemmorrhagiae, i Leptospira interogans pomona, Leptospira borgpetersenil hardjo- bovis, Leptospira bratislava i Campylobacter fetus;i veterinarski prihvatljiv nosač.
YUP-2005/0177A 2002-08-26 2003-08-14 Vakcina za infekcije respiratornog i reproduktivnog sistema kod stoke RS20050177A (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US40596902P 2002-08-26 2002-08-26
PCT/IB2003/003633 WO2004017990A1 (en) 2002-08-26 2003-08-14 Vaccine for respiratory and reproductive system infections in cattle

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS20050177A true RS20050177A (sr) 2007-06-04

Family

ID=31946951

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
YUP-2005/0177A RS20050177A (sr) 2002-08-26 2003-08-14 Vakcina za infekcije respiratornog i reproduktivnog sistema kod stoke

Country Status (31)

Country Link
US (4) US20040081666A1 (sr)
EP (2) EP1536830A1 (sr)
JP (4) JP2006501237A (sr)
KR (2) KR20050062542A (sr)
CN (1) CN1315534C (sr)
AP (1) AP2005003238A0 (sr)
AR (1) AR041047A1 (sr)
AT (1) ATE533506T1 (sr)
AU (2) AU2003263390B2 (sr)
BR (1) BR0313806A (sr)
CA (1) CA2496750C (sr)
EA (1) EA011578B1 (sr)
GT (1) GT200300180A (sr)
HR (2) HRP20090271A2 (sr)
IS (1) IS7672A (sr)
MA (1) MA27388A1 (sr)
ME (1) ME00810B (sr)
MX (1) MXPA05002255A (sr)
NO (1) NO20050603L (sr)
NZ (2) NZ538394A (sr)
OA (1) OA12915A (sr)
PA (1) PA8581101A1 (sr)
PE (1) PE20040420A1 (sr)
PL (1) PL216541B1 (sr)
RS (1) RS20050177A (sr)
TN (1) TNSN05059A1 (sr)
TW (1) TWI272105B (sr)
UA (1) UA94689C2 (sr)
UY (1) UY27948A1 (sr)
WO (1) WO2004017990A1 (sr)
ZA (1) ZA200501171B (sr)

Families Citing this family (36)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US7179473B2 (en) 1998-06-05 2007-02-20 Boehringer Ingelheim Vetmedica Gmbh Attenuated pestiviruses
US7135561B2 (en) 2001-09-06 2006-11-14 Boehringer Ingelheim Vetmedica Gmbh Infectious bovine viral diarrhea virus clone
HRP20090271A2 (en) * 2002-08-26 2009-11-30 Pfizer Products Inc. Vaccine for respiratory and reproductive system infections in cattle
US20050089533A1 (en) * 2003-01-29 2005-04-28 Joseph Frantz Canine vaccines against Bordetella bronchiseptica
US7563449B2 (en) * 2003-04-21 2009-07-21 Pfizer Inc, Methods for reducing cattle reproductive diseases
US7361357B2 (en) * 2003-07-29 2008-04-22 Pfizer Inc. Safe mutant viral vaccines
DK1701738T3 (en) * 2003-12-17 2015-03-30 Wyeth Llc Process for preparing storage-stable RSV compositions
EP1742659B1 (en) * 2004-04-05 2013-03-13 Pah Usa 15 Llc Microfluidized oil-in-water emulsions and vaccine compositions
US7572455B2 (en) * 2004-05-19 2009-08-11 Boehringer Ingelheim Vetmedica Gmbh Vaccine comprising an attenuated pestivirus
US20090068223A1 (en) * 2005-11-15 2009-03-12 Boehringer Ingelheim Vetmedica, Inc. Combination vaccine comprising an attenuated bovine viral diarrhea virus
UA98115C2 (ru) 2006-09-11 2012-04-25 Пфайзер Продактс Инк. Композиция, которая содержит подвергнутые тепловой обработке бактерины
WO2008036747A2 (en) * 2006-09-21 2008-03-27 Amarillo Biosciences, Inc. Composition and method for immunomodulation
US7803527B2 (en) * 2007-10-31 2010-09-28 Novartis Ag Inactivated bovine herpes virus-1 and methods
CN101903041A (zh) * 2007-12-21 2010-12-01 辉瑞大药厂 经热处理的菌苗,及由这些经热处理的菌苗制备的乳剂疫苗
UY31930A (es) * 2008-06-25 2010-01-29 Boheringer Ingelheim Pharma Kg Pestivirus atenuados recombinantes, en particular a csfv, bvdv o bdv atenuado recombinante
CA2738664C (en) 2008-10-03 2017-10-31 Novartis Ag Bovine herpes virus-1 compositions, vaccines and methods
US8846054B2 (en) * 2009-01-09 2014-09-30 Boehringer Ingelheim Vetmedica, Inc. Method of treating pregnant cows and/or heifers
RU2395299C1 (ru) * 2009-03-31 2010-07-27 Автономная некоммерческая организация "Научно-исследовательский институт диагностики и профилактики болезней человека и животных" (АНО "НИИ ДПБ") Вакцина инактивированная комбинированная против инфекционного ринотрахеита, вирусной диареи, рота-, коронавирусной болезней и лептоспироза крупного рогатого скота
RU2395297C1 (ru) * 2009-03-31 2010-07-27 Автономная некоммерческая организация "Научно-исследовательский институт диагностики и профилактики болезней человека и животных" (АНО "НИИ ДПБ") Вакцина инактивированная комбинированная против инфекционного ринотрахеита, вирусной диареи и лептоспироза крупного рогатого скота
PE20140576A1 (es) * 2011-06-10 2014-05-24 Novartis Ag Vacunas bovinas y metodos
RU2522780C2 (ru) * 2012-07-27 2014-07-20 Государственное научное учреждение Всероссийский научно-исследовательский институт ветеринарной санитарии, гигиены и экологии Российской академии сельскохозяйственных наук Способ получения вакцины против инфекционного ринотрахеита крупного рогатого скота
US9314519B2 (en) 2012-08-21 2016-04-19 Intervet Inc. Liquid stable virus vaccines
US20140147475A1 (en) 2012-11-29 2014-05-29 Antonius Arnoldus Christiaan Jacobs Vaccine to protect a ruminant against pneumonia caused by pasteurella multocida
US9393298B2 (en) 2013-03-15 2016-07-19 Intervet Inc. Liquid stable bovine virus vaccines
US9480739B2 (en) * 2013-03-15 2016-11-01 Intervet Inc. Bovine virus vaccines that are liquid stable
US9642905B2 (en) 2013-03-18 2017-05-09 Intervet Inc. Vaccine to protect a ruminant against pneumonia caused by mannheimia haemolytica
AR097762A1 (es) 2013-09-27 2016-04-13 Intervet Int Bv Formulaciones secas de vacunas que son estables a temperatura ambiente
AR099470A1 (es) 2014-02-17 2016-07-27 Intervet Int Bv Vacunas de virus de aves de corral líquidas
TWI670085B (zh) 2014-02-19 2019-09-01 荷蘭商英特威國際公司 液體穩定之豬病毒疫苗
EP3402878A1 (en) 2016-01-11 2018-11-21 Zoetis Services LLC Novel cross protective vaccine compositions for porcine epidemic diarrhea virus
BR112018069371A2 (pt) 2016-03-21 2019-01-22 South Dakota Board Of Regents construção de ácido nucleico, vetor, vacina ou composição imunogênica, método de entrega de uma vacina, método de produção de uma construção de ácido nucleico e método para conferir imunidade contra um antígeno
US11453854B2 (en) 2016-10-05 2022-09-27 Zoetis Services Llc Lyophilization methods that provide stably dehydrated protozoans for use as potent live vaccines
RU2643335C1 (ru) * 2016-11-14 2018-01-31 Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего образования Санкт-Петербургская государственная академия ветеринарной медицины (ФГБОУ ВПО СПбГ АВМ) Инактивированная бивалентная гидроокись алюминиевая вакцина против кампилобактериоза собак
GB201703529D0 (en) 2017-03-06 2017-04-19 Cambridge Entpr Ltd Vaccine composition
CN110317749B (zh) * 2019-06-19 2021-01-22 山东省农业科学院奶牛研究中心 一株牛支原体强毒株及其应用
RU2764220C1 (ru) * 2020-12-02 2022-01-14 Федеральное государственное бюджетное научное учреждение "Краснодарский научный центр по зоотехнии и ветеринарии" ФГБНУ КНЦЗВ Способ предупреждения риска заболевания парагриппом-3 у телят

Family Cites Families (22)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US3634587A (en) * 1969-11-06 1972-01-11 Ralston Purina Co Method of immunizing cattle against bovine respiratory disease syndrome
BE759425A (fr) * 1969-11-28 1971-05-25 Mebus Charles A Vaccins contre la diarrhee du veau, leur preparation et emploi
US5593873A (en) 1986-01-27 1997-01-14 Syntro Corporation Recombinant infectious bovine rhinotracheitis virus
US5084269A (en) 1986-11-06 1992-01-28 Kullenberg Fred W Adjuvant for dose treatment with antigens
ES2037072T3 (es) * 1986-12-19 1993-06-16 Duphar International Research B.V Suspension coadyuvante estabilizada que comprende bromuro de dimetil-dioctadecil-amonio.
GB8818415D0 (en) * 1988-08-03 1988-09-07 Animal Health Inst Vaccine
US6291228B1 (en) * 1988-08-03 2001-09-18 Vericore Limited Vaccine
MX9301736A (es) 1992-03-30 1994-01-31 Smithkline Beecham Corp Vacuna de bacterina-toxoide de pasteurella haemolytica tipo a-1.
US5951988A (en) * 1993-03-30 1999-09-14 University Of Saskatchewan Adjuvant formulation with enhanced immunogenic activity, and related compositions and methods
WO1995012682A2 (en) 1993-11-05 1995-05-11 The Upjohn Company Viral vector with bovine viral diarrhea virus (bvdv) antigens
CA2189979C (en) * 1994-05-10 2011-04-19 Hsien-Jue Chu Improved modified live brsv vaccine
US5709865A (en) 1994-11-10 1998-01-20 Biostar Inc. Immunogenic composition against Bovine Viral Diarrhea Virus II glycoprotein 53 (BVDV-II gp53)
US6001613A (en) 1996-05-24 1999-12-14 Board Of Regents Of University Of Nebraska Plasmid bearing a cDNA copy of the genome of bovine viral diarrhea virus, chimeric derivatives thereof, and method of producing an infectious bovine viral diarrhea virus using said plasmid
US6060457A (en) 1996-06-20 2000-05-09 Universite De Montreal DNA plasmid vaccine for immunization of animals against BVDV
BR9803232A (pt) * 1997-08-26 2000-01-11 Pfizer Prod Inc Vaicna de neospora.
DE69838992T2 (de) * 1997-09-05 2008-12-24 Glaxosmithkline Biologicals S.A., Rixensart Öl-in-Wasser Emulsionen mit Saponinen
UA78180C2 (uk) * 1997-10-03 2007-03-15 Меріаль Кільцевий вірус свині типу ii, вакцини та діагностичні реагенти
EP0924295A3 (en) * 1997-12-04 2001-05-16 Pfizer Products Inc. DNA encoding neospora dihydrofolate reductase-thymidylate synthase
AU3757199A (en) 1998-04-24 1999-11-16 Washington University Chimeras of hepatitis c virus and bovine viral diarrhea virus
AU769539B2 (en) * 1999-01-29 2004-01-29 Zoetis Services Llc Adjuvants for use in vaccines
HRP20090271A2 (en) * 2002-08-26 2009-11-30 Pfizer Products Inc. Vaccine for respiratory and reproductive system infections in cattle
EP2117514B1 (en) 2007-03-05 2011-06-15 Cadila Healthcare Limited Compositions comprising peg- interferon alpha conjugates and raffinose as cryoprotectant

Also Published As

Publication number Publication date
AR041047A1 (es) 2005-04-27
AU2003263390B2 (en) 2008-12-18
AU2008258154B2 (en) 2011-07-21
HRP20050192A2 (en) 2005-06-30
US20040081666A1 (en) 2004-04-29
EP1536830A1 (en) 2005-06-08
EA011578B1 (ru) 2009-04-28
MXPA05002255A (es) 2005-06-08
US9662384B2 (en) 2017-05-30
HRP20090271A2 (en) 2009-11-30
PE20040420A1 (es) 2004-07-24
AU2008258154A1 (en) 2009-01-08
WO2004017990A1 (en) 2004-03-04
TWI272105B (en) 2007-02-01
OA12915A (en) 2006-10-13
CN1315534C (zh) 2007-05-16
UY27948A1 (es) 2004-03-31
CA2496750A1 (en) 2004-03-04
BR0313806A (pt) 2005-07-05
GT200300180A (es) 2004-05-18
AU2003263390A1 (en) 2004-03-11
JP2009215309A (ja) 2009-09-24
AP2005003238A0 (en) 2005-03-31
PL375548A1 (en) 2005-11-28
CA2496750C (en) 2014-10-21
JP5785073B2 (ja) 2015-09-24
HRP20050192B1 (hr) 2014-02-14
US20100266629A1 (en) 2010-10-21
US20130129779A1 (en) 2013-05-23
TW200404565A (en) 2004-04-01
CN1678346A (zh) 2005-10-05
ME00810B (me) 2012-03-20
EP1743652A1 (en) 2007-01-17
UA94689C2 (ru) 2011-06-10
MA27388A1 (fr) 2005-06-01
EA200500275A1 (ru) 2005-08-25
KR20060116037A (ko) 2006-11-13
KR20050062542A (ko) 2005-06-23
ZA200501171B (en) 2006-12-27
EP1743652B1 (en) 2011-11-16
ATE533506T1 (de) 2011-12-15
NO20050603L (no) 2005-03-17
PA8581101A1 (es) 2005-11-25
IS7672A (is) 2005-01-27
JP2006501237A (ja) 2006-01-12
HK1078457A1 (en) 2006-03-17
JP2015172069A (ja) 2015-10-01
US20070298053A1 (en) 2007-12-27
NZ538394A (en) 2008-06-30
NZ565206A (en) 2008-12-24
PL216541B1 (pl) 2014-04-30
JP2012092126A (ja) 2012-05-17
TNSN05059A1 (fr) 2007-05-14

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US9662384B2 (en) Cattle reproductive disease vaccines
US20070154943A1 (en) Methods for preventing cattle reproductive diseases
EP1727562B1 (en) Method of vaccination against testicular bvdv infection
HK1078457B (en) Vaccine for respiratory and reproductive system infections in cattle
MXPA06010631A (en) Method of vaccination against testicular bvdv infection