RS20050446A - Koncentrati za mikroemulzije - Google Patents

Abstract

Ovaj pronalazak se odnosi na koncentrat za mikroemulzije, koji sadrži a) jednu ili više agrohemijskih aktivnih materija, b) jedno ili više nealkoholnih sredstava za rastvaranje, c) jedan ili više tensida i d) jedan ili više nejonskih tensida. Koncentrat za mikroemulziju podesan je za oblast zaštite bilja.

Description

Koncentrati za mikroemulzije<1>\

Ovaj pronalazak se odnosi na područje formulacija sredstava za zaštitu bilja. Pronalazak se posebno odnosi na tečne formulacije u formi koncentrata za mikroemulzije, koje sadrže agrohemijske aktivne materije.

Aktivne materije za zaštitu bilja se uglavnom ne koriste u njihovom čistom obliku. U zavisnosti od područja primene i načina primene kao i od fizičkih, hemijskih i bioloških parametara, aktivna materija se koristi u mešavini sa uobičajenim pomoćnim i dodatnim materijama kao čvrsta ili tečna formulacija aktivne materije.

Tečne formulacije su opisane na primer u EP 0 261 492, EP 0 394 847, WO 95/17822, WO 98/31223, WO 89/03176, EP 0 357 149, WO 02/45507, GB 2 267 825 A, WO 94/23578, EP 0 330 904, EP 0 533 057, EP 0 533 057, DE 36 24 910, WO 01/74785, EP 0 400 585 i EP 0 118 579.

Zadatak ovog pronalaska se sastojao u tome, da se stavi na raspolaganje poboljšana formulacija sredstava za zaštitu bilja, koja ima prostudiranu hemijsku i fizičku stabilnost i agrohemijski efekat.

Na opšte iznenadjehje sada je otkriveno, da se ovaj zadatak rešava specijalnim koncentratom za mikroemulzije (MC) ovog pronalaska.

Ovaj pronalazak se prema tome odnosi na koncentrat za mikroemulziju, koji sadrži

a) jednu ili više agrohemijskih aktivnih materija,

b) jedno ili više nealkoholnih organskih sredstava za rastvaranje,

c) jedan ili više anionih tensida, i

d) jedan ili više nejonskih tensida.

Osim toga može koncentrat za mikroemulzije prema ovom pronalasku da sadrži kao

sledeću komponentu u datom slučaju i uobičajene pomoćne i dodatne materije.

Pod pojmom koncentrat za mikroemulziju (MC) podrazumeva se kompozicija, koja kod razredjivanja s vodom čini mikroemulzije, na primer mikroemulzije ulje u vodi ili mikroemulzije voda u ulju. Pod mikroemulzijom se podrazumeva emulzija, koja je termodinamički stabilna i koja ima veličinu kapljice emulgovane faze, koja se uglavnom nalazi u području od 10-400 nm, odnosno 50-250 nm.

Koncentrati za mikroemulzije po ovom pronalasku sadrže uglavnom sledeće količine komponenata a), b), c) i d), pri tome se podatak „Težinski procent% ovde i u čitavom opisu odnosi, ukoliko drugačije nije definisano, na relativnu težinu svake komponente u odnosu na ukupnu težinu formulacije: Komponenta a): 0,001 - 50 težinskih %, odnosno 0,1 - 30 težinskih %, prevashodno 2-25 težinskih %.

Komponenta b): 10-90 težinskih %, odnosno 20-85 težinskih %, prevashodno 25-80 težinskih %.

Komponenta c): 0,1 - 25 težinskih %, odnosno 1-20 težinskih %, prevashodno 2-15 težinskih %.

Komponenta d): 0,1 - 60 težinskih %, odnosno 1,5-45 težinskih %, prevashodno 2-40 težinskih %.

Kao agrohemijske aktivne materije dolaze u obzir na pr. herbicidi, insekticidi, fungicidi, sejfeneri i regulatori rasta. Prednost imaju herbicidi, na pr. lisno aktivni herbicidi kao što su ALS-inhibitori (na pr. dulfonamidi kao što su flukarbazoni, propoksi-karbazoni ili amikarbazoni ili sulfonil-karbamidi kao što su mesosulfuron, jodosulfuron, amidosulfuron, foramsulfuron), diflufenican, produkti koji sadrže bromoksinil ili ioksinil, herbicidi iz klase ariloksi-fenoksi-propionata kao što su fenoksaprop-p-etil, herbicidi za šećernu repu kao što su desmedifam, fenmedifam, Etofumezati ili metamitron, glifozati ili glufosinati ili i aktivne materije iz klase HPPD-inhibitora (na pr. izoksaflutoli, sulkotrioni, mezotrioni).

Herbicidi koji su sadržani u koncentrazima za mikroemulzije po ovom pronalasku su na primer ALS-inhibitori (inhibitori sintetaze acetolata) ili herbicidi koji se razlikuju od ALS-inhibitora, kao što su herbicidi iz grupe karbamata, tiokarbamata, halogenacetanilida, supstituisani derivati fenoksi-, naftoksi-, i fenoksifenoksi karbonske kiseline kao i derivati heteroariloksi- fenoksi-alkankarbonske kiseline, kao što su esteri Chinolyloxy-, Chinoxaly-oxy-, piridiloksi- benzoxazolyloksi- i Benzthiazolyloxyphenoxyalkan-karbonske kiseline, derivati cikloheksan-diona herbicidi koji sadrže fosfor, na pr. tipa glufosinata ili tipa glvfosata, kao i S-(N-aryl-N-alkyl-karba-moilmetil)-ester ditiofosforne kiseline.

Kod ALS-inhibitora se radi posebno o Imidazolinonu, derivatima pirimidinyloxy-piridinkarbonske kiseline, derivatima pyrimidyloxy-benzoeve kiseline, derivatima triazolo-pyrimidin-sulfonamid i sulfonamidima, prevashodno iz grupe sulfonyl karbamida.

Pod aktivnim materijama koje su sadržane kao komponente u koncentratima za mikroemulzije po ovom pronalasku, iz grupe ALS-inhibitora kao što su sulfonyl-karbamidi podrazumevaju se u smislu ovog pronalaska pored neutralnih jedinjenja uvek i njihove soli sa anorganskim i/ili organskim kontra-jonima. Tako na primer sulfonil-karbamide mogu činiti na pr. soli, kod kojih je vodonik grupe SO2-NH zamenjen katjonom koji je podoban za poljoprivredu. Ove soli su na primer soli metala, posebno alkali metalne soli ili zemljano alkalne soli, posebno natrijumove i kalijumove soli, ili i soli amonijuma ili soli sa organskim aminima.

Isto tako može doći do stvaranja soli usled istaloživanja neke kiseline na bazičnim grupama, kao na primer amino i alkilamino. Podesne kiseline za ovo su jake anorganske i organske kiseline, na primer HCI, HBr, H2S04ili HNO3.

Naglašeni ALS-inhibitori potiču iz reda sulfonil-karbamida, na primer pirimidin- ili triazinil-aminokarbonil-fbenzol-, pvrazol-, thiophen- i (alkylsulfonyl)-alkylamino-]sulfamidi. Naglašeni kao supstituenti na prstenu pirimidina ili prstenu triazina su alkoksi, alkil, haloalkoksi, haloalkil, halogen ili dimethvlamino, pri čemu ss svi supstituenti nezavisno jedan od drugoga, mogu kombinovati. Naglašeni supstituenti u delu benzola, piridina, pirazola, tiofena ili (alkilsulfonil)-alkilamino su alkil, alkoksi, halogeni kao što su F, Cl, Br ili J, amino, alkylamino, dialkylamino, acylamino, acvlamino kao što su formilamino, nitro, alkoksikarbonil, aminokarbonil, alkilamino-karbonil, dialkilamino-karbonil, alkoksiamino-karbonil, halogenalkoksi, halogenalkil, alkilkarbonil, alkoksialkil, alkilsulfonilamino-alkil, (alkansulfonil)alkilamino. Takvi podesni sulfonil karbamidi su na primer

A1) Fenil- i benzil-sulfonil karbamidi i primenjena jedinjenja, na primer 1)-(2-chlorphenylsulfonyl)-3-(4-methoxy-6-methyl-1,3,5-triazin-2-yl)karbamid (Chlorsulfuron),

1-(2-Ethoxycarbonylphenylsulfonyl)-3-(4-chlor-6-methoxypyrimidin-2-yl)karbamid (Chlorimuron-ethyl),

1-(2-Methoxyphenylsulfonyl)-3-(4-methoxy-6-methyl-1,3,5-triazin-2-yl)karbamid (Metsulfuron-methyl),

1-(2-Chloretoxyphenylsulfonyl)-3-(4-methoxy-6-1,3,5-triazin-2-yl)karbamid (Triasulfuron),

1-(2-Methoxycarbonylsulfonyl)-3-(4,6-dimethylpyrimidin-2-yl)karbamid (Sulfumeturon-methyl),

1-(2-Methoxycarbonylphenylsulfonyl)-3-(4-mezhoxy-6-methyl-1,3,5-triazin-2-yl)-3-methyl<*>karbamid (Tribenuron-methyl), ;1-(2-Methokycarbonylbenzylsulfonyl)-3-(4,6-dimethoxypyrimidin-2-yl)karbamid (Bensulfuron-methyl), ;1-(2-Methoxycamonylphenylsulfonyl)-3-(4,6-bis-(difluormethoxy)pyrimidin-2-yl)-karbamid, (Primisulfuron-methyl), ;3-(4-Ethyl-6-methoxy-1,3,5-triazin-2-yl)-1-(2,3-dihydro-1,1-dioxo-2-methylbenzo-[b]thiophen-7-sulfonyl)karbamid (EP-A 0 796 83), ;3-(4-etoksi-6-etil-1,3,5-triazin-2-yl)-1-(2,3-dihydro-1(1-dioxo-2-methylbenzo[b]^thiophen-7-sulfonyl)karbamid (EP-A 0 079 683), ;3- (4-metoksi-6-metil-1,3,5-triazin -2-yl)-1-(2-methoxycarbonyl-5-jod-phenyl-sulfonyl)karbamid (lodosulfuron-methyl i njegove seli kao što su natrijumova so, WO 92/13845), ;DPX-66037, trisulfuron (vidi Brighton Crop Conf.-vVeeds - 1995, str. 853), ;CGA-277476, (vidi Brighton Crop Prof. - Weeds - 1995. str. 79), ;Methyl -2-[3-(4,6-dimethoxypyrimidin-2-yl)ureidisulfonyl]-4-methansulfon-amido-metyl-benzoat (Mesosulfuron-methyl i njegove soli kao što je natrijumova so, WO 95/10507), ;N,N-Dimethyl-2-[3-(4,6-dimethoxypyrimidin-2-yl)ureidolulfonyl]-4-formylamino-benzzamid (Foramsulfuron i njegove soli kao što je natrijumova so, WO 95/01344); ;A2) Thiensulfonyl-karbamidi, na primer ;1-(2-Methoxykarbonylthiophen-3-yl)-3-(-4methoxy-6-methyl-1,3,5-triazin-2-yl) karbamid (Thifensulfuron-methyl); ;A3) Pyrazolylsulfony!-karbamidi, na primer ;1-(4-Ethoxycarbonyl-1-methylpyrazol-5-yl-sulfonyl)-3-(4,6-dimethoxypyrimidin-2-yl)karbamid (Pyrazosulfuron-methyl); ;Methyl-3-chlor-5-(4,6-dimethoxypyrimidin-2-ylcarbamoylsulfamoyl)-1methyl-pyrazol-4- karboksilat (EP-A 0 282 613); ;5- (4,6-dimethylpyrimidin-2-yl-carbamoylsulfamoyl)-1-(2-pyridyl)-pyrazol-4-metil-ester karbonske kiseline (NC-330, vidi Brighton Crop Prot. Conference „VVeeds" 1991. Vol. 1, str. 45 ff). ;DPX-A8947, Azimsulfuron, (vidi Brighton Crop Prot. Conf. „VVeeds" 1995. str. 65); ;A4) Derivati sulfonamida, na primer ;3-(4,6-Dimethoksipyrimidin-2-yl)-1-(N-metil-N-metilsulfonilaminosulfonil)-karbamid (Amidosulfuron) i njegovi strukturalni analozi (EP-A 0 131 258 i Z. Pfl. Krankh. Pfl. Schutz, specijalni broj XII, 489-497 (1990); ;A5) Piridin-sulfonil karbamidi, na primer ;1-(3-N,N-dimetil amino karbonilpiridin-2-ylsulfonil)-2-(4,6-dimetoksipirimidin-2-yl)karbamid (Nicosulfuron), ;1- (3-Ethylsulfonylpyridin-2-ylsulfonyl)-3(-(4,6-dimethoksipirimidin-2-yl)karbamid (Rimsulfuron), ;2- [3-(4,6-Dimethoxypyrimidin-2-yl)ureidosulfonyl]-6-trifluormetil-3-metilester- piridinkarbonske kiseline, natrijumova so (DPX-KE 459, f!upyrsulfuron, vidi Brighton Crop Prot. Conf. VVeeds, 1995, str. 49), Trifloxysulfuron i njegova natrijumova so;. ;A6) Alkoksifenoksisulfonil karbamidi, kao što su opisani na primer u EP-A 0 342 569, odnosno 3-(4,6-dimetoksi pirimidin-2-yl)-1-(2-etoksifenoksi)-sulfonil karbamid (Etoksisulfuron) ili njegove soli; ;A7) lmidazolylsulfonil karbamidi, na primer ;MON 37500, sulfosulfuron (vidi Brighton Crop Prot. „VVeeds", 1995, str. 57), i drugi primenjeni derivati sulfonil karbamida i mešavine od njih. ;Tipični predstavnici ovih aktivnih materija su izmedju ostalih niže navedena jedinjenja i njihove soli: amidosulfuron, azimsulfuron, bensulfuron-metil, hlorimuron-etil, hlorsulfuron, cinosulfuron, ciklosulfamuron, etametsulfuron, etoksi sulfuron, flazasulfuron, flupirsulfuron-metil-natrijum, halosulfuron-metil, imazosulfuron, metsulfuron-metil, nicosulfuron, oksasulfuron, primisulfuron-metil, prosulfuron, pirazosulfuron-etil, rimsulfuron, sulfometurin-metil, sulfosulfuron, thifensulfuron-metil, tribenuron-metil, trifloksisulfuron i njegova natrijumova so, triflusulfuron-metil, lodosulfuron-metil i njegova natrijumova so (WO 92/13845), mesosulfuron-metil i njegova natrijumova so (Agrow Nr. 347, 3. mart 2000., strana 22 (PJB Publication Ltd. 2000)) i foramsulfuron i njegova natrijumova so (Agrovv Nr. 338, 15. oktobar 1999, strana 26 (PJB Publications Ltd. 1999)). ;Napred navedene aktivne materije su poznate na primer iz „The Pesticide Manual", 12. izdanje (2000), The British Crop Protection Council ili ili na mestima koja su navedena u literaturi prema pojedinim aktivnim materijama. ;Ostali podesni ALS-inhibitori su na primer: ;B) Imidazolinoni, na primer: 2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-yl)-5-metilester metilbenzoove kiseline i ;2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-yl)-4-metilbenzoeva kiselina (Imazamethabenz), ;5-etil-2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-yl)-piridin-3-karbonske kiseline (lmazethapyr), ;2-(4-izopropil-4-methyl-5-okso-2-imidazolin-2-yl)chinolin-3-karbonske kiseline (lmazaquin), ;2- (4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-yl)-piridin-3-karbonske kiseline (lmazapyr), ;5-metil-2-(4-izopropyl-5-okso-2-imidazolin-2-yl)-pyridin-3-karbonske kiseline (I mazethamethapyr); ;C) Derivati Triazolopvrimidinsulfonamida, na primer ;N-(2,6-Difluorphenyl)-7-methyl-1,2,4-triazolo[1,5-c]pyrimidin-2-sulfonamid (Flumetsulam), ;N-(2,6-dichlor-3-metilfenil)-5,7-dimethoksi-1,2,4-triazolo[1,5-c]pirimidin-2-sulfonamid, ;N-(2,6-Difluorphenyl)-7-f!uor-5-methoxy-1,2,4-triazolo[1,5-c]pirimidin-2-sulfonamid, ;N-(2,6-Dichlor-3-methylphenyl)-7-chlor-5-methoxy-1,2,4-triazolo[1,5-c]pyrimidin-2-sulfonamid, ;N-(2-chlor-6-methoxycarbonyl)-5,7-dimethyl-1,2,4-triazolo[1,5-c]pyrimidin-2-sulfonamid (EP-A 0 343 752, US-A 4,988,812); ;D) Pirimidiniloksi-piridin karbonske kiseline odn. derivati pirimidiniloksi benzoeve kiseline, na primer ;3- (4,6-Dimetoksipirimidin-2-yl)-oksi-piridin-2-benzyl-esteri karbonske kiseline (EP-A 0 249 707), ;3-(4,6-dimetoksipirimidin-2-yl)-oksi-piridin-2-metilester karbonske kiseline (EP-A 0 249 707), ;2,6-Bis[(4,6-dimetoksipirimidin-2-yl)-oksi] benzoeve kiseline (EP-A 0 321 846), ;2,6-Bis[(4,6-dimetoksipirimidin-2-yl)-oxi]benzoeve kiseline-l-(etoksikarbonil-oksietil)-ester (EP-A 0 472 113). ;Kod aktivnih herbicidnih materija koje su sadržane u koncentratima za mikroemlzije prema ovom pronalasku i koji se razlikuju od ALS-inhibitora, radi se na primer o herbicidima iz grupe karbamata, tiokarbamata, halogenacetanilida, supstituisanih fenoksi-, naftoksi-, i derivata fenoksifenoksi-karbonske kiseline kao i heteroariloksi-fenoksialkankarbonske kiseline, kao što su esteri chinoliloksi-, chinoksalyl-oksi-, piridiloksi-, benzoksazolyloksi- i benzthiazolyloksifenoksyalkan-karbonske kiseline, proizvodi cycloheksandion, herbicidi koji sadrže fosfor, na primer tipa glufosinata ili glifosata kao i S-(N-aril-N-alkilkarbamoilmetil)-estera ditiofosforne kiseline. Pri tome se daje prednost esterima i solima fenoksifenoksi- i heteroarilfenoksi karbonske kiseline kao i herbicidima kao što su bentazon, cianazin, atracin, dikamba ili hidroksibenzonitrili kao što su bromoksinil i loksinil i njegove soli i esteri i drugi herbicidi za list. ;Odgovarajuće herbicidne aktivne materije koje se razlikuju od ALS-inhibitora, koje mogu biti sadržane u koncentratima za mikroemulzije po ovom pronalasku kao komponente, su na primer: E) Herbicidi tipa derivata fenoksifenoksi- i heteroariloksifenoksi karbonske ;kiseline, kao što su ;E1) derivati fenoksifenoksi- i benziloksifenoksi-karbonske kiseline, na pr. 2-(4-(2,4-dihlorfenoksi)-fenoksi)-metilesterpropionske kiseline (Diclofop-metil), ;2-(4-(4-brom-2-hlorfenoksi)fenoksi)metilester propionske kiseline (DE-A 26 01 548), ;2-(4-(4-brom-2-fluorfenoksi)fenoksi)metilester propionske kiseline (US-A 4,808,750), ;2-(4-(2-hlor-4-trifluormetilfenoksi)fenoksi)metilester (DE-A 24 33 067), ;2-(4-(2-fluor-4-trifluormetilfenoksi)fenoksi)metilester propionske kiseline (US-A 4,808,750), ;2-(4-(2,4-dihlorbenzil)fenoksi)metilester propionske kiseline (DE-A 24 17 487), ;4-(4-(4-trifluormetilfenoksi)fenoksi)pent-2-en-etilester kiseline, ;2-(4-(4-trifluormetilfenoksi)fenoksi)metilester propionske kiseline (DE-A 24 33 067); ;E2) „Jednojezgreni" derivati heteroariloksifenoksi-alkankarbonske kiseline, ;na primer ;2-(4-(3,5dihlorpiridil-2-oksi)fenoksi)etilesteri propionske kiseline (EP-A 0 002 925), ;2-(4-(3,5-dihlorpiridil-2-oksi)fenoksi)propargilester propionske kiseline (EP-A 0 003 114), ;2-(4-(3-hlor-5-trifluormetil-2-piridiloksi)fenoksi)metilester propionske kiseline (EP-A 0 003 890), ;2-(4-(3-hlor-5-trifluormetil-2-piridiloksi)fenoksi)etilester propionske kiseline (EP-A 0 003 890), ;2-(4-(5-hlor-3-fluor-2-piridiloksi)fenoksi)propargilester propionske kiseline (EP-A 0 191 736), ;2-(4-5-trifluormetil-2-piridiloksi)fenoksi)butilester propionske kiseline (Fluazifop-butil); ;E3) „Dvojezgreni" derivati heteroariloksifenoksi-alkankarbonske kiseline, na ;primer ;2-(4-(6-hlor-2-chinoksialiloksi)fenoksi)metil i etilesteri propionske kiseline (Ouozalofopmetil i Ouizalofopetil), ;2-(4-(6-fluor-2-chinoksaliloksi)fenoksi)metilesteri propionske kiseline (vidi J.Pest. Sci.Vol. 10, 61 (1985)), ;2-(4-(6-hlor-2-chinoksaliloksi)fenoksi)propionska kiselina -2-izopropiliden-aminooksietilester (Propaquizafop), ;2-(4-(6-chlorbenzoksazol-2-yl-oksi)fenoksi)etilester propionske kiseline (Fenoksapropetil), njegov D(+) izomer (Fenoksaprop-P-etil) i 2-(4-(6-hlorbenztiazol-2-yloksi)fenoksi)etilester propionske kiseline (DE-A 26 40 730), ;2-(4-(6-hlorchinoksaliloksi)fenoksi)propionska kiselina-tetrahidro-2-furilmetilester (EP-A 0 323 727), ;F) Hloracetanilidi, na primer ;N-metoksimetil-2,6-dietil-hloracetanilid (Alachlor), ;N-(3-metoksiprop-2-yl)-2-metil-6-etil-hloracetanilid (Metolahlor), ;N-(3-metil-1,2,4-oksadiazol-5-yl-metil)-hlorsirćetne kiseline-2,6-dimetilanilid, ;N-(2,6-dimetilfenil)-N-(1-pirazolilmetil)-amid hlorsirćetne kiseline (Metazahlor); ;G) Tiokarbamati, na primer ;S-etil-N,N-dipropiltiokarbamat (EPTC), ;S-etil-N,N-disobutiltiokarbamat (Butilati); H) Cikloheksandionoksimi, na primer, ;3-(1-allyloksiminobutil)-4-hidroksi-6,6-dimetil-2-oksocikloheks-3-metilester enkarbonske kiseline, (Alloxydim), ;2-(1-etoksiminobutil)-5-(2-etiltiopropil)-3-hidroksi-cikloheks-2-en-1-on (Sethoxydim), ;2-(1-ethokxiiminobutil)-5-(2-feniltiopropil)-3-hidroksi-cikloheks-2-en-1-on (Cloproxydim), ;2-(1-(3-chlorallyloksy)iminobutil)-5-(2-etilotiopropil)-3-hidroksi-cyclohex-2-en-1-on, ;2-(1-(3-chlorallyloxy)iminopropyl)-5-(2-ethylthiopropyl)-3-hydroxy-cyclohex-2-en-1-on (Clethodim), ;2-(1-Ethoxyiminobutyl)-3-hydroxy-5-(thian-3-yl)-cyclohex-2-enon (Cycloxydim), ;2-(1-Ethokyiminopropyl)-5-(2,4,6-trimethyphenyl)-3-hidroxy-cyclohex-2-en-1-on (Tralkoxydim), ;I) Benzoylcyclohexandioni, na primer ;2-(2-chlor-4-methylsulfonylbenzoyl)-cyclohexan-1,3-dion (SC-0051, EP-A 0 137 963), ;2-(2-nitrobenzoyl)-4,4-dimethyl-cyclohexan-1,3-dion (EP-A 0 274 634), ;2-(2-Nitro-4-methylsulfonylbenzoyl)-4,4-dimethylcyclohexan-1,3dion (WO 91/13548 Mesotrioni); ;J) S-(N-aryl-N-alkil-karbamoilmetil)-ester ditiofosforne kiseline kao što je S-[N-(4-hlorfenil)-N-izopropil-karbomoilmetil]-0,0-dimetil-ditiofosfat (Anilofos), ;K) Alkilazini, na primer kako je opisano u WO -A 97/08156, WO-A 97/31904, ;DE-A-19826670, VVO-A-98/15536, VVO-A-8/15537, VVO-A-98/15538, WO-A-98/15539 kao i DE-A-19828519, VVO-A-98/34925, VVO-A-98/42684, WO-A-99/18100, VVO-A-99/19309, VVO-A-99/37627 i VVO-A-99/65882, odnosno oni po formuli (I) ; ;gde su ;R<x>(CrC4)-alkil ili (Ci-C4)-haloalkil; ;R<y>(CrC4)-alkil, (C3-C6)-cikloalkil ili (C3-C6)-cikloalkil-(Ci-C4)-alkil i ;A -CH2-, - CH2-, -CH2-CH2-CH2-, -0-, - CH2-CH2-0-, - CH2-CH2-CH2-0-, ;posebno su naglašeni oni po formuli 11-17. ; ;L) Herbicidi koji sadrže fosfor, na primer tipa glusosinata kao što su glufosinati u užem smislu, tj. D,L-2-amino-4-[hidroksi(metil)fosfinil]-butanske kiseline, glufosinati-monoamonijum so, L-glufosinati, L- ili (2S)-2-amino-4-[hidroksi(metil)fosfinil] - butanske kiseline, L-glufosinati-monoamonijum so ili bialafos (ili bilanafos), tj. L-2-amino-4-[hidroksi(metil)fosfinil]-butanoil-l_-alanyl-L-alanin, posebno njegova natrijumova so, ;ili tipa glifosata kao što su glifosati, tj. N-(fosfonometil)-glicin, glifosati-monoizopropilamonijumova so, glifozati-natrjumova so, ili sulfozati, tj. N-(fosfonometil)-glicin-trimeziumova so = N-(fosfonometil)-glicin-trimetilsulfoksoniumova so. ;Herbicidi grupa B do L poznati su na primer iz napred navedenih spisa i iz „The Pesticide Manual", 12. izdanje 2000, The British Crop Protection Council, „Agricultural Chemicals Book II - Herbicides-,,, od W.T. Thompsona, Thompson Publications, Fresno CA, USA 1990 i „Farm Chemicals Handbook, 90". Meister Publishing Companv, Willoughby OH, USA, 1990. ;Kod agrohemijskih aktivnih materija a), koje su sadržane u koncentratima za mikroemulzije po ovom pronalasku naglašene su: Acetohlor, Aclonifen, Alachlor, Amidochlor, Amidosulfuron, Bensulfuron-metil, Bromoksinilocetanot, Butahlor, Chlorsulfuron, Cinosulfuron, Clodinafop-propagil. Cypermethrin, 2,4-D-ester, 2,4-DB-ester, 2,4-DP-ester, CMPP-ester. MCPA-ester, Deltamethrin, Desmedipham, Diclofop-methyl, Diflufenican, Ethofumesat, Fenoxoapropethyl, Fipronil, Fluorogkykofen, Foramsulfuron, lmazapyr, Imazosulfuron. Lodosulfuron-methyl, Imidocloprid, Loxyniloctanoat, lsoxaflutol, Lactofen, Mesosulfuron-methyl, Metoiachlor, Metsulfuron, Metamitron, Nicosulfuron, Oxyfluorfen, Pendimethalin, Phenmedipham, Primisulfuron-methvl, Propaquizafop, Pyrazosulfuron-methyl, Rimsulfuron, Triflusulfuron-methyl, Trifluralin, Lodosulfuron, Prochloraz, Amitraz, Oxazinon, Oxadiargyl, Metamitron, Mefenpyrdiethyl, Phenmedipham, Desmedipham, lsoxadifen-ethyl i njegove soli, na primer natrijumove soli. ;Kao nealkoholna organska sredstva za rastvaranje b) podesna su sredstva za rastvaranje, koja ne sadrže alkoholne grupe, na primer ugljovodonici, derivati karbonske kiseline, esteri fosvorne kiseline, eter, ketoni ili sulfoksidi kao što je dimetilsulfiksid. ;Primeri za ugljovodonike (vidi na primer Roempp Lexikon Chemie, 10. izdanje sveska 3, strana 2202 (1997), Georg Thieme izdanje Stuttgart / New York) su pre svega oni, koji su tečni pod normalnim uslovima. Ugljovodonici mogu biti aciklični (alifatički) ugljovodonici, ili ciklički ugljovodonici , na primer aromatični ili aliciklički (cikloalifatični) ugljovodonici. ;Primeri za ugljovodonije b) su: ;1) aromatični ugljovodonici, na primer ;• jednostruko ili višestruko alkil-supstituisani (na primer jednostruko, dvostruko ili trostruko (C1-C10)alkil-supstituisani) aromati, na primer benzoli kao što su toluol, ksiloli, mesitilen, etilbenzol, ili • ugljovodonici sa kondenzovanim aromatičnim sistemima prstenova kao što su naftalini, na primer 1-metil-naftalin, 2-metilnaftalin ili dimetilnaftalin ili drugi kondenzovani aromatični ugljovodonici kao što su indan ili tetralin, ;2) cikloalifatični ugljovodonici, na primer ;zasićeni ili nezasićeni, u datim okolnostima jednostruko ili dvostruko alkil-supstituisani (na pr. jedno-, dvostruko ili trostruko (Ci-C10) alkil-supstituisani) cikloaliphati kao što su cikloalkani, cikloalkeni ili cikloalkini, na primer cikloheksan ili metilciklopentan, ;3) alifatični ugljovodonici, na primer ;linearni ili granati, zasićeni ili nezasićeni alifati, pre svega C5-C10-alifati, na primer alkani, alkeni ili alkini, kao što su pentan, heksan, oktan, 2-metilbutan ili 2,2,4-trimetilpentan. ;Kao komponente b) mogu biti sadržane i smeše jednog ili više aromatičnih ugljovodonika i/ili jednog ili više cikloalifatičnih ugljovodonika i/ili jednog ili više alifatičnih ugljovodonika. Primeri su smeše više alifatičnih ugljovodonika na primer komercijalna sredstva za rastvaranje ExxSOL® serije D, ISOPAR®-serije ili serije BAYOL® na primer Bayol® 82 (ExxonMOBIL CHEMICALS) ili ISANE® serije IP ili HYDROSEAL® (TotalFinaElf), ili smeša aromatičnih i alifatičnih ugljovodonika, na pr. komercijala sredstva za rastvaranje SOLVESSO®-serije na pr. Solvesso®100, Solvesso® 150, ili Solvesso® 200 (ExxonMobil CHEMICALS) SOLVAREX®/SOLVARO®-serije (TOTALFINAELF) ili Caromax®-serije na primer Caromax® 28 (Petroleum Carless). ;Naglašeni su alifatični ugljovodonici, posebno zasićeni alifatični ugljovodonici kao što su C5-C16-alkani, na primer iz serije Bayol®. ;Primeri za derivate karbonske kiseline su na primer esteri ili amidi karbonskih kiselina. ;Kao derivati karbonske kiseline dolaze u obzir na primer esteri i amidi monokarbonskih kiselina, dikarbonskih kiselina ili polikarbonskih kiselina kao što su tri-, tetra ili i visokofuhkcionalne karbonske kiseline, pre svega sa 2-26 atoma C. ;Naglašeni esteri su esteri sa C-i-Cio-alkohola (na primer metanol, etanol, propanol ili butanol), posebno kod estera masnih kiselina naglašeni su i esteri glicerina i glikola. Kao ester karbonske kiseline dolaze u obzir i unutrašnji esteri kao što su Lactoni. ;Primeri za estere monokarbonske kiseline su esteri alifatičnih i aromatičnih monokarbonskih kiselina na primer alifatični C1-C9-esteri monokarbonskih kiselina kao što su esteri mravlje kiseline, ester sirćetne kiseline i ester propionske kiseline, ili alifatični ester masne kiseline kao što su esteri masnih kiselina C10-C22, na primer prirodnog porekla kako se nalaze u prirodnim uljima ili biljnim uljima, ili sintetičkog porekla, ili aromatični esteri monokarbonske kiseline C7-C22 kao esteri benzoeve kiseline ili esteri fenilsirćetne kiseline. ;Primeri za ester masne kiseline su na primer oni prirodnog porekla, na primer prirodna ulja kao što su životinska ulja ili biljna ulja, ili sintetičkog porekla na primer Edenor®MESU ili AGINIQUE® ME-serije (COGNIS), SALIM®ME-serije (ŠALIM), serije STEPAN® (STEPAN) ili serije WITCONOL®23 (VVITCO). Kao esteri su naglašeni ester masnih kiselina C10-C22, posebno Ci2-C2o- C10-C22-esteri masne kiseline su na primer esteri nezasićenih ili zasićenih C10-C22masnih kiselina, posebno sa parnim brojem atoma ugljenika, na primer erukova kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina a posebno C18-masne kiseline kao što su stearinska kiselina, uljna kiselina, linolna kiselina ili linolenska kiselina. ;Primeri za estere masne kiseline kao što su esteri Ci0-C22masne kiseline su ester glicerina i glikola masnih kiselina kao što su masne kiseline Cio-C22ili njihovi produkti preesterifikacije, na primer alkil-ester masne kiseline kao što su esteri CrC2o-alkil-Cio-C22masnih kiselina, kako se na primer preesterifikacijom napred navedenih estera masnih kiselina glicerina ili glikola kao što su ester masne kiseline C10-C22mogu dobiti sa C-i-C2o-alkoholima (na primer metanolom, propanolom, etanolom ili butanolom). Preesterifikacija se može izvršiti poznatim metodama, kako su opisane u Roempp Chemie Lexikonu, 9. izdanje, sveska 2, strana 1343, Thieme Verlag Stuttgart. ;Naglašeni esteri masne kiseline su na primer ulja biljaka uljarica kao što su sojino ulje, repino ulje,ulje kukuruznih klica, suncokretovo ulje, ulje pamukovog semena, laneno ulje, kokosovo ulje, palmino ulje, orahovo ulje, čičkovo ulje bademovo ulje, maslinovo ili ricinusovo ulje, posebno repino ulje, pri čemu se pod biljnim uljima podrazumevaju i njihovi produkti preesterifikacije, na primer alkil-esteri kao što je metil ester repinog ulja ili etil ester repinog ulja. ;Primeri za estere dikarbonske kiseline i estere polikarbonske kiseline^u puni ester oksalne, malonske, ćilibarske, glutarne, adipinske, primelinske, sebacinske, azelainske, suberinske, maleinske, ftalne, tereftalne, melitne, trimelitne i polimaleinske kiseline, posebno alkil ester C1-C10kao metil ester, etil ester, propil ester kao n-propil ester ili iso-propilester, butil ester kao n-butil ester, iso-butil ester, sec-butil ester ili tert-butil ester. ;Kao amidi karbonske kiseline dolaze u obzir i Ci-C26-karbonska kiselina-N,N-di(Ci-C2o-alkil)amidi na primer d-C26-karbonska kiselina-N,N-dimeti! amidi kao N,N-dimetil formamid ili N,N-dimetilacetamid, ili unutrašnji amidi kao što su laktami, na primer pirolidoni kao N-supstituisani Ci-Ci2-alkil-pirolidoni kao N-metil-piralidon, N-butil-pirolidon, N-oktil-pirolidon, N-dodecil-pirolidon i N-cikloheksil-pirolidon. ;Kao esteri fosforne kiseline dolaze u obzir na primer triesteri fosforne kiseline sa alkoholima, pri čemu su alkoholi prevashodno izabrani iz grupe koja se sastoji od 1) jednovalentnih alkanola sa 1 - 22 atoma C, na primer n-, i- ili neo-pentanol, n-heksanol, n-oktanol, 2-etilheksanol, ;2) diola ili poliola, kao etilen-glikol, polietilen glikol ili glicerin, ;3) aril-, alkilaril-, poli(alkil)aril- i poli(arilalkil)arilalkohola, na primer fenola i/ili kresola, oktilfenola, nonilfenola, triisobutilfenola, tristirilfenola, 4) alkoksiliranih alkohola, koji se dobijaju transformacijom napred pod 1), 2) ili 3) navedenih alkohola sa alkilenoksidima, prevashodno (Cr C4)alkilenoksidima. ;Naglašeni esteri fosforne kiseline su triesteri orto-fosforne kiseline, posebno alkoksilisani triesteri orto-fosforne kiseline kao što je tri(butioksietil)fosfat. ;Kao ketoni dolaze u obzir na primer aromatični, cikloalifatični ili alifatični ketoni kao što su acetofenon, benzofenon, izoforon, cikloheksanon i metiletil keton, etilbutil keton, dietilketon, dibutil keton. ;Kao eteri dolaze u obzir na primer aromatični, cikloalifatični ili alifatični eter kao što su anisol, tetrahidrofuron, oksiran, dibutileter, dipentileter, butilheksileter, metil-tert. Butileter. ;Naglašena nealkoholna sredstva za rastvaranje b) su aromatični ugljovodonici kao Ci-Cs-alkil-benzoli, na primer toluol ili ksilol, CrC6-aikilnaftalini i smeše aromata kao što su Solvesso®-serija exxona, ketona kao acetofenon, izoforon, cikloheksanon i metiletilketon, N-supstituisani CrCi2-alkil-pirolidoni kao N-metil-pirolidon, N-butil-pirolidon, N-oktil-pirolidon, N-dedecil-pirolidon i N-cikloheksil-pirolidon, ciklički alifatični ugljovodonici kao što su decalin i cikloheksan, amidi kiselina kao što su dimetilformamid, dimetilsulfoksid, laktoni kao gama-butirolakton, Di- ili esteri polikarbonske kiseline kao što su Ci-Ci2-alkil-esteri ftalne kiseline, esteri adipinske kiseline na pr. diizopropiladipat, dimetiladipat i diisobutiladipat, kao i esteri masne kiseline. ;Kao anioni tensidi c) podobni su na primer sulfati, sulfonati, fosfati i fosfanati ugljovodonika, koji mogu da sadrže opcionalno jedinice alkilen oksidata. Sulfati, sulfonati, fosfati i fosfonati mogu da postoje u obliku kiselina ili kao soli. Prednost imaju anioni tensidi c) po sledećoj formuli (I): ;gde su ;Q - O - SO3M, - SO3M, - 0-P03H M ili P03H M, ;gde je M jednako H ili je katjon, posebno katjon metala kao alkali metalni jon ili zemljano alkalni metalni jon, ili amonijum jon, ;R je nesupstituisani ili supstituisani CrC30-ostatak ugljovodonika, koji može biti opcionalno vezan preko jedinica alkilen oksida, ili je R jedinica alkilen oksida. Pod pojmom jedinice alkilen oksida podrazumevaju se naročito jedinice C2-Ci0-alkilen oksida, kao što su etilen oksid, propilen oksid ili butilen oksid, pri čemu jedinice mogu biti rasporedjene unutar tensida jednako ili različito i pri tome se mogu statistički mešati ili rasporediti u blokovima ;Naglašen je R ostatak alkila C1-C20(na primer metil, etil, propil, butil) ili ostatak arila C6-C24(na primer fenil, bifenil, naftil), koji opcionalno može da nosi jedan ili više ostataka, na primer iz grupe Ci-C2o-alkil (na primer linearni ili granati alkil d-C20kao što je sec. Butil ili dodecil), koji može da nosi jedan ili više ostataka kao što su ostaci alkila C6-C2o(na primer fenil, bifenil, naftil), a aril C5-C20(na primer fenil, bifenil ili naftil) koji opcionalno može da nosi jedan ili više ostataka, može kao alkil C1-C10(na primer metil, etil, propil, butil) ili je R ostatak R2o-(AO)w, gde je w neki ceo broj od 1 do 100, a AO je jedna jedinica alkilenoksida, na primer (EO)x(PO)y(BO)z, gde je EO jedinica etilenoksida, PO jedinica propilenoksida, BO je jedinica butilenoksida, x je ceo broj od 0 - 100, y je ceo broj od 0 - 100, z je ceo broj od 0 - 100 a suma x+y +z je najmanje 1, a jedinica alkilenoksida, na primer (EO)x(PO)y(BO)zstatistički se meša ili može biti strukturisana u blokovima, a ;R2je H, ostatak alkila C1-C20(na primer metil, etil, propil, butil) ili ostatak arila C6-C24(na primer fenil, bifenil, naftil), koji opcionalno može da nosi jedan ili više ostataka, na primer iz grupe alkila C1-C20(na primer linearni ili granati alkil CrC20 kao sec. Buril ili dodecil), koji može da nosi jedan ili više ostataka kao što su ostaci arila C6-C2o(na primer fenil, bifenil, naftil), i aril C6-C2o(na primer fenil, bifenil, naftil), koji opcionalno može da nosi jedan ili više ostataka, kao što su alkil Ci-C10(na primer metil etil, propil, butil) ili je R2 - O - S03M, S03M, - O - P03H M, H ili PO3H M, odnosno P03H M, gde je M jednako H ili je katjon, naročito metalni katjon kao što je alkali metalni katjon ili zemljano metalni katjon, ili amonijum jon. ;Posebno naglašeni anioni tensidi c) su alkilaril sulfati kao što su dodecilbenzol sulfonati (na primer fenil sulfonat® Ca 100 firme Clariant), Alkilarilpoliglikol-etersulfati i sulfonati, naročito arilalkilarilpoliglikol etersulfati kao što su tristirilfenolpoliglikoletersulfati, naročito alkali- ili amonijum- ili trietanol aminsoli (na primer serija Soprofora® firme Rhodia), alkilenetersulfati i njihove soli (na primer kao Genapol® LRO firme Clariant), alkilsulfati i alkilsulfonati (na primer kao serija Hostapur® firme Clariant), alkilpoliglikoleterfosfati, naročito alkali soli (na primer serije Rhodaface®), alkilarilpoliglikoleterfosfati, naročito u obliku alkali metalnih soli). Soli su uglavnom pre svega metalne soli kao alkali- ili zemljano alkali metalne soli ili amonijumove ili triakilamin-soli. ;Kao nejonski tensidi d) podesni su na primer alkoksilati, na primer etoksilati, propoksilati ili buoksilati i njihove kombinacije. Pod pojmom alkoksilati podrazumevaju se jedinjenja, koja sadrže alkilenoksidjedinice, naročito jedinice alkilenoksida C2-C10, kao što su etilenoksid, propilenoksid ili butilenoksid, pri čemu jedinice unutar tensida mogu biti jednake ili medjusobno različite i pri tome mogu statistički biti mešane ili rasporedjene u blokovima. Primeri za alkoksilate d) su jedinjenja u niže navedenoj formuli (II): ;gde je ;R<1>izabran iz grupe H, HO, alkil Ci-C30, koji može biti linearan ili granat, (na primer metil, etil, propil, butil, pentil, heksil), CrC3o-alkoksi, odnosno alkoksi Cr C10, koji može biti linearan ili granat (na primer metoksi, etoksi, propoksi, butoksi, pentoksi, heksoksi), aril C6-C24(na primer fenil), koji opcionalno može da nosi jedan ili više ostataka kao što su arilalkil C1-C30(na primer stirilfenil) ili alkil C-i-C3o, gde alkilne grupe mogu biti linearne ili granate (na primer butil ili dodecil), ariloksi C6-C24(na primer fenoksi), koji opcionalno može da nosi jedan ili više ostataka kao arilalkil CrC30(na primer stirilfenil), ili alkil C1-C30, gde alkilne grupe mogu biti linearne ili granate (na primer butil ili dodecil), ili je R1 ostatak sorbitan estera, ostatak glicerin estera ili alkil-NR4-C1-C30, odnosno alkil-NR4-C10-C20, gde alkilna grupa C1-C20 može biti linearna ili granata (na primer dodecil, heksadecil, oktadecil) i gde je R4 isti kao H ili je alkil C1-C10 na primer metil, etil, propil, butil). ;R2 je isti kao H ili alkil C1-C6, koji može biti linearan ili granat (na primer metil, etil, propil, butil, pentil ili heksil), a w je neki ceo broj od 1 do 100, AO je jedinica alkilenoksida, na primer (EO)x(PO)y(BO)z, gde je EO jedinica etilenoksida, PO je jedinica propilenoksida, BO je jedinica butilenoksida, x je ceo broj od 0 - 100, y je ceo broj od 0 - 100, z je ceo broj od 0 do 100 a suma x+y+z je najmanje 1, i jedinica alkilenoksida, na primer (EO)x(PO)y(BO)z je strukturisana statistički mešano ili u bikovima. ;Posebno naglašeni nejonski tensidi d) su alkilarilpolialkoksilati, na primer etoksilati, propoksilati i/ili butoksilati, arilalkilarilpolioksilati kao tristirilfenilpolialkoksilati (na primer serije Soprofor® firme Rhodia) i alkilfenilpolialkoksilati kao tributilfenilpolialkoksilati (na primer serije Sopagenat® firme Clariant), alkilenoksid-blok-kopolimeri kao etilenoksid(EO)-propilenoksid(PO)-blok-kopolimeri ili etilenoksid(EO)-butilenoksid(BO)-blok-kopolimeri (na primer serije Pluronic® od BASF-a), polialkilenoksidi kao poletilenoksidi, polipropilenoksidi ili polibutilenoksidi, koji mogu biti izotridecil-supstituisani na jednom od dva atoma kiseonika koji stoje na kraju sa ostacima ugljovodonika C1-C22, odnosno ostacima ugljovodonika C10-C22 kao ravnolančanim ili granatzim ostacima alkila C10-C22 (na primer decil, dodecil, tetradecil, heksadecil), na primer poliglikolester, (na primer serija Genapola® firme Clariant), alkoksilisani kao etoksilisana ulja kao što su biljna ulja, na primer alkoksilisano kao etoksilisano ricinusovo ulje (serije Emulsogena® firme Clariant), alkoksilisani kao etoksilisani (C10-C22)-masni amini (na primer serije Genamin® firme Clariant). ;Ukoliko se u ovom opisu navode ostaci koji sadrže ugljenik kao što su alkil, alkoksi, haloalkil, haloalkoksi, alkilamino i alkiltio kao i odgovarajući nezasićeni i/ili supstituisani ostaci, oni mogu u skletu ugljenika da budu uvek ravnolančani li granati. ;Ukoliko nije nešto specijalno navedeno, ovi ostaci imaju uglavnom 1-30 atoma C, pri čemu se naglašavaju niski skeleti ugljenika, na primer sa 1 do 6 atoma C odnosno kod nezasićenih grupa sa 2 do 6 atoma C. Ostaci alkila, čk i u složenim značenjima kao alkoksi, haloalkoksi itd., znače na primer metil, etil, n- ili i-propil, n-, i-, t- ili sec. Butil, pentile, heksile, kao što su n-heksil, i-heksil i 1,3-dimetilbutil, heptili, kao n-heptil, 1-metilheksil i 1,4- dimetilpentil; ostaci alkenila i alkinila imaju značenje mogućih nezasićenih ostataka koji odgovaraju ostacima alika; alkenil znači na primer allyl, 1-metilprop-2-en-1-yl, 2-metil-prop-2-en-1-yl, but-2-en-1-yl, but-3-en-1-yl, 1-metil-but-3-en-1-yl i 1-metil-but-2-en-1-yl; alkinil znači na primer propargil, but-2-in-1-yl, but-3-in-1-yl, 1-metil-but-3-in-1-yl. ;Alkenil u obliku (C3-C4)alkenil, (C3-C5)alkenil, (C3-C6)alkenil, (C3-C8)alkenil ili (C3-Ci2)alkenil znači prevashodno ostatak alkenila sa 3 do 4, 3 do 5, 3 do 6, 3 do 8 odnosno 3 do 12 atoma C, kod kojega dvostruka veza nije na atomu C, koji je vezan sa ostalim delom molekula jedinjenja po formuli (I) (,,yl"-pozicija). Isto ovo važi za (C3-C4)alkinil itd., (C3-C4)alkeniloksi itd., i (C3-C4)alkiniloksi itd. ;Ostatak ugljovodonika znači ravnolančani, granati ili ciklični i zasićeni ili nezasićeni alifatični ili aromatični ostatak ugljovodonika, na primer alkil, alkenil, alkinil, cikloalkil, cikloalkenil ili aril. Ostatak ugljovodonika ima prevashodno 1 do 40 atoma C, odnosno 1 do 30 atoma C; posebno naglašeno znači ostatak ugljovodonika alkil, alkenil ili alkinil sa do 12 atoma C ili cikloalkil sa 3,4,5,6 ili 7 atoma prstena ili fenil. ;Aril znači mono-, bi- ili policiklični aromatični sistem, na primer fenil, naftil, tetrahidronaftil, indenil, indanil, pentalenil, fluorenil i slično, prevashodno fenil. Heterociklični ostatak ili prsten (heterociklil) može biti zasićen, nezasićen ili heteroaromatičan i nesupstituisan ili supstituisan; on sadrži prevashodno jedan ili više heteroatoma u prstenu, prevashodno iz grupe N, O i S; pre svega on je alifatični ostatak heterociklila sa 3 do 7 atoma prstena ili heteroaromatični ostatak sa 5 ili 6 atoma prstena i sadrži 1,2 ili 3 heteroatoma. Heterociklični ostatak može biti na primer heteroaromatični ostatak ili prsten (heteroaril), kao neki mono-, bi- ili policiklični aromatični sistem, u kome najmanje 1 prsten sadrži jedan ili više heteroatoma, na primer piridil, pirimidinil, piridazinil, pirazinil, triazinil, tienil, tiazolil, oksazolil, furil, pirolil, pirazolil i imidazolil, ili je parcijalno ili kompletno hidrisani ostatak kao oksiranil, oksetanil, pirolidil, piperidil, piperazinil, dioksolanil, morfolinil, tetrahidrofuril. Kao supstituenti za supstituisani heterociklički ostatak dolaze u obzir dalje navedeni supstituenti, dodatno i Oxo. Okso<*>grpa može nastupiti i na heteroprstenastim atomima, koji mogu postojati u raznim fazama oksidacije, na primer kod N i S.

Halogen znači na primer fluor, hlor, brom ili jod. Haloalkil-, alkenil i - alkinil znače halogenom prevashodno fluorom, hlorom i/ili bromom, naročito fluorom ili hlorom delimično ili potpuno supstituisani alkil, alkenil odn. alkinil, na primer CF3, CHF2, CH2F, CF3CF2, CH2FCHCI, CCI3, CHCI2,CH2CH2CI; haloalkoksi je na primer OCF3, OCHF2, OCH2F, CF3CF20, OCH2CF3i OCH2CH2CI; isto ovo važi za haloalkenil i druge ostatke koji su supstituisani sa halogenom.

Ostaci ugljovodonika, na primer alkil, alkenil, alkinil, aril, fenil i benzil ili heterociklil ili heteroaril, mogu biti supstituisani, pri čemu supstituenti znače na primer jedan ili više, prevashodno 1,2 ili 3 ostatka iz grupe halogena, alkoksi, haloalkoksi, alkiltio, hidroksi, amino, nitro, karboksi, ciano, acido, alkoksikarbonil, alkilkarbonil, formil, karbamoil, mono- i dialkilaminokarbonil, supstituisani amino, kao što su acilamino, mono- i dilkilamino, i alkilsulfinil, haloalkilsulfinil, alkilsulfonil haloalkilsulfonil i, u slučaju cikličkih ostataka, i alkil i haloalkil kao i nezasićeni alifatički ostaci, koji odgovaraju navedenim zasićenim ostacima koji sadrže ugljovodonik, kao što su alkenil, alkinil, alkeniloksi, alkiniloksi itd. Kod ostataka sa atomima C , prednost imaju oni sa 1 do 4 atoma C, naročito 1 ili 2 atoma C. Naglašeni su po pravilu supstituenti iz grupe halogena, na primer fluor i hlor (C1-C4)alkil, odnosno metil ili etil, (C1-C4)haloalkil, pre svega trifluormetil, (C1-C4)alkoksi, prevashodno metoksi ili etoksi, (C1-C4)halo9alkoksi, nitro i cijano. Posebno se naglašavaju pri tome supstituenti metil, metoksi i hlor.

U datom slučaju supstituisani fenil je pre svega fenil, koji je nesupstituisan ili jednostruko ili višestruko, pre svega do trostruko supstituisani istim ili različiti ostacima iz grupe halogena, (Ci-C4)alkil, (CrC4)alkoksi, (d-C4)halogenalkil, (Cr C4)halogenalkoksi i nitro, na primer o-, m- i p-tolil, dimetilfenili, 2-, 3- i 4-hlorfenil, 2-, 3- i 4- trifluor- i -trihlorfenil, 2,4- 3,5-, 2,5- i 2,3-dihlorfenil, o-, m- i p-metoksifenil, - trihlorfenil, 2,4-, 3,5- 2,5- i 2,3-dihlorfenil, o-, m- i p-metoksifenil.

Ostatak acila znači ostatak neke organske kiseline, koji formalno nastaje cepanjem neke OH-grupe iz organske kiseline, na primer ostatak karbonske kiseline i ostaci iz nje izvedenih kiselina kao što su tiokarbonska kiselina, u datom slučaju N-supstituisane iminokarbonske kiseline ili ostaci monoestera ugljenične kiseline, u datom slučaju N-supstituisanih karbamiskih kiselina, sulfonskih kiselina, sulfinskih kiselina, fosfonskih kiselina, fsfinskih kiselina.

Ostatak acila je pre svega formil ili alifatični acil iz grupe CO-Rx, CS-Rx, CO-Orx, CS-ORx, CS-SRX, SORy ili S02Ry, pri čemu Rxi Ry uvek znače ostatak ugljovodonika Ci-C30, koji je supstituisan ili nesupstituisan, ali aminokarbonil ili aminosulfonil, pri čemu su oba poslednje navedena ostatka nesupstituisana, N-monosupstituisana ili N,N-disupstituisana.

Acil znači na primer formil, halogenalkilkarbonil, alkilkarbonil kao što je (Cr C4)alkilkarbonil, fenilkarbonil, pri čemu može biti supstituisan prsten fenila, na primer kako je napred navedeno za fenil, ili alkiloksikarbonil, feniloksikarbonil, benziloksikarbonil, alkilsulfonil, alkilsulfinil, N-alkil-1 -iminoalkil i drugi ostaci organskih kiselina.

Formula (I) i druga jedinjenja koja su navedena u ovom opisu uzimaju u obzir sve stereoizomere i njihove smeše. Takva jedinjenja koja sadrže jedan ili više asimetričnih C-atoma ili i dvostruka jedinjenja, koja nisu posebno navedena u opštim formulama.

Stereoizomeri koji su mogući i definisani njihovom specifičnom prostornom formom, kao što su enanciomeri, diastereomeri, Z-i E-izomeri obuhvaćeni su svim formulama i mogu se dobijati uobičajenim metodama iz smeša stereoizomera ili se mogu praviti i stereoselektivnim reakcijama u kombinaciji sa korišćenjem stereohemijski čistih polaznih materja.

Proizvodnja koncentrata za mikroemulzije po ovom pronalasku može se sprovesti uobičajenim metodama, na primer mešanjem rastvaranjem ili emulgiranjem pojedinih komponenata, pre svega pod sobnom temperaturom. Ukoliko su sadržane i druge dodatne materije, one se takodje pre svega unose pod sobnom temperaturom. Redosled doziranja je pri tome uglavnom proizvoljan.

Procesi dobijanja su u principu poznati i opisni su na primer u VVinnacker-Kuehler „Hemijska tehnologija", sveska 7, C. Hauser izdanje Minhen, 4 izdanje 1986., VVade van Valkenburg „Pesticide Formulations", Marcel Dekker, N.Y., 1973., K. Martens ,,Spray Drving" priručnik, 3-izdanje 1979. G.Goodvvin Ltd. London; H. Mollet, A. Grubenmann, „Tehnika formulacija", Willey-VCH, VVeinheim 2000.

Pomoćne materije za formulacije kao što su inertni materijali i druge dodatne materije takodje su poznate i opisane na primer u: VVatkins „Handbook of Insecticide Dust Diluents and Carriers", 2. izdanje, Darland Books, Caldvvell N.J., H.v. Olphen, „Introduction to Clay Colloid Chemistry"; 2. izdanje J. Willey & Sons, N.Y.; C. Marsden, „Solvents Guide"; 2. izdanje, Interscience, N.Y. 1963.: McCutcheons „Detergents and Emulsifiers Annual", MC Publ. Corp., Ridgewood N.J., Sisley and Wood, ,,Encyclopedia of Surface Active Agents", Chem. Publ. Co. Inc., N.Y. 1964; Schoenfeldt, „Na graničnim površinama aktivni etilenoksidadukti", Wiss. Verlagsgesell., Stuttgart 1976; VVinnacker-Kuehler, „Chemische Technologie", sveska 7, C. Hauser izdanje Minhen, 4. izdanje.

Na bazi ovih formulacija mogu se praviti i kombinacije od komponenata a) raznih agrohemijskih aktivnih materija, kao što su herbicidi, fungicidi, insekticidi, sejfeneri, sredstva za djubrenje i/ili regulatori rasta, na primer u formi gotovih formulacija ili kao mešavine za rezervoare.

Koncentrati za mikroemulzije po ovom pronalasku mogu se razredjivati sa vodom u mikroemulzije, koje su takodje predmet ovog pronalaska. Pri tome može težinski odnos koncentrata za mikro emulzije da iznosi: voda na primer 1:0,1 do 1 : 100, prevashodno 1:1 do 1:100, što rezultira koncentrisanom mikroemulzijom, koja je kao takva stabilna za skladištenje. One se mogu u svrhe apliciranja razredjivati sa vodom dalje do čorbe za prskanje, koja postoji uglavnom u obliku emulzija kao što su mikroemulzije, vodeni rastvori, suspenzije ili suspoemulzije.

Komponente a), b), c) i d) koncentrata za mikroemulzije po ovom pronalasku i mikroemulzije mogu se sadržati zajedno u nekoj gotovoj formulaciji, koja se onda može aplicirati na uobičajen način na primer u formi čorbe za prskanje.

Koncentrati za mikroemulzije po ovom pronalasku skupa sa čorbama za prskanje koje se iz njih dobijaju (dalje se u tekstu pominju zajedno kao agrohemijska sredstva po ovom pronalasku), mogu pored komponenata a), b), c) i d) kao sledeće komponente da sadrže još uobičajene pomoćne i dodatne materije, na primer pomoćne materije za formulacije kao što su anti-difragenti, materije za uticaj na vlagu (Humectanti), djubriva kao što su amonijum sulfat, karbamid ili višekomponentno djubrivo na primer na bazi fosfora, kalijuma i azota kao što su P, K, N-djubriva ili tensidi koji su uobičajeni na tržištu i koji se razlikuju od komponenata c) i d) kao što su betainički ili polimerni tensidi, stabilizatori kao što su pH-stabilizatori, biocidi, UV-stabilizatori, sredstva za openjavanje, sintetički ili prirodni polimeri, sredstva za rastvaranje, na pr. polarna sredstva za rastvaranje kao što su voda ili nepolarna sredstva za rastvaranje kao zasićena ili nezasićena alifatična sredstva za rastvaranje, koja mogu biti razgranata ili nerazgranata, ili aromatična sredstva za rastvaranje kao što su Solvesso® 100, Solvesso® 150 ili Solvesso®200 ili ksilol. Ova agrohemijska sredstva kao i njihova proizvodnja i primena su takodje novi i predstavljaju predmet ovog pronalaska.

Naglašeni primeri za uobičajene pomoćne i dodatne materije su

• sredstva za umrežavanje kao što su Genapol® LRO (0-20 težinskih %), sredstvo za dispergovanje kao Tamol® (=-15 težinskih %) ili drugi tensidi (nejonski, katjonski, anijonski, polimerni tensidi) (0-30 težinskih %). • Anorganske soli kao NaCI, Na2S04, MgCI2 (0-50 težinskih %), (oligo-, poli-)-fosfati; karbonati kao kalijum karbonat; • Djubriva kao amonijum sulfat, amonijum nitrat, karbamid, komponente koje sadrže fosfor i kalijum, u datom slučaju drugi elementi u tragu (0-60 težinskih<%>)<;>• Sredstva za uklanjanje pene kao Fluovvet® PP (0-2 težinska %); • Sredstva za vezivanje kao što su podesne prirodne ili sintetičke materije kao što su poliamino-kiseline, polivinilalkoholi, polivinilpirolidini, derivati poliakrilne kiseline (0-15 težinskih %); ili • Sredstva za rastvaranje kao što su voda ili organski solventi (0-15 težinskih <%>)■

Korišćenje agrohemijskih sredstava po ovom pronalasku može se sprovoditi aplikacijom na štetne organizme ili po mestima, na kojima se oni pojavljuju, na primer prskanjem. Agrohemijska sredstva po ovom pronalasku koriste se po pravilu u formi čorbe za prskanje, koja sadrži komponente a), b), c) i d) u efikasnim količinama i u datim okolnostima drugim uobičajenim pomoćnim i dodatnim materijama, na primer za formulacije ili primenu. Čorba za prskanje se uglavnom pravi na bazi vode, pri čemu se mogu dodavati uobičajene pomoćne i dodatne materije, na primer ulja, kao što su biljna ulja ili ugljovodonici sa visokom tačkom vrenja kao što su kerozin ili parafin.

Kod apliciranja je koncentracija agrohemijske aktivne materije a) uglavnom 10-6 do 10 težinskih %, prevashodno 10-5 do 4 težinskih % u apliciranom sredstvu, na primer čorbi za prskanje, pri primenjenoj količini od 1 do 5000 l/ha, odnosno 50 do 1000 l/ha.

Kod primene se koncetrisane formulacije koje se obično nalaze na tržištu razredjuju u datom slučaju, na primer sa vodom. Može biti korisno, da se čorbama za prskanje dodaju druge količine komponenata b), c) i d) i/ili druge pomoćne i dodatne materije, posebno samoemulgirajuća ulja ili biljna ulja. Takodje se mogu dodavati dodatne komponente a) ili druge agrohemijske aktivne materije koje se razlikuju od komponente a).

Sa spoljnim uslovima temperature, vlažnosti, vrste primenjenih herbicida, može potrebna količina kod primene agrohemijskih aktivnih materija a) da varira. Ona može da koleba unutar širokih granica, na primer izmedju 0,001 i 10 kg/ha ili više aktivne supstance, prevashodno se kreće izmedju 0,005 i 5 kg/ha.

Agrohemijska sredstva po ovom pronalasku su pre svega herbicidna sredstva. Ona imaju odličnu herbicidnu efikasnost prema širokom spektru ekonomski važnih mono- i dikotilnih štetnih biljaka. I teško savladivi perenirni korovi, koji rastu iz rizoma, komada korena ili drugih trajnih organa, tretiraju se dobro. Pri tome se sredstva mogu nanositi na primer pre setve, postupkom pre nicanja ili posle nicanja. U pojedinostima navedimo na primer neke predstavnike mono- i dikotilnih korovskih flora, koje se mogu kontrolisati herbicidnim sredstvima po ovom pronalasku, a da pri tome ne dodje do ograničavanja na odredjene vrste zbog navodjenja njihovih naziva.

Medju monokotilnim korovima dobro se obradjuju na primer Aspera špica venti, Avena spp., Alopecurus spp., Brachiaria spp., Digitaria spp., Lolium spp., Echinochloa spp., Panicum spp., Phalaris spp., Poa spp., Setaria spp., kao i Bromus spp., kao što su Bromus catharticus, Bromus secalinus, Bromus erectus, Bromus tectorum i Bromus japonicus i vrste cvperusa iz anuelne grupe a medju perenirnim Species Agropvron, Cvnodon, Imperata kao i Sorghum i izdržljive vrste cvperusa.

Kod dikotilnih vrsta korova proteže se spektar delovanja na vrste kao što su na primer Abutilon spp., Amaranthus spp., Chenopodium spp., Galium spp., kao Galium aparine, Ipomoea spp., Kochia spp., Lamium spp., Matricaria spp., Pharbitis spp., Polvgonum spp., Sida spp., Solanum spp., Stellaria spp., Veronica spp., i Viola spp., Xanthium spp., medju anuelnima kao i Convolvulus, Cirsium, Rumex i Artemisia kod perenirajućih korova.

Pod specifičnim uslovima za kulture, takodje se pmoću sredstava po ovom pronalasku izvanredno suzbijaju štetne biljke u pirinču kao što su na primer Echinochloa, Sagittaria, Alisma, Eleocharis, Scirpus i Cvperus.

Ako se herbicidna sredstva po ovom pronalasku apliciraju pre klijanja po površini zemljišta, onda se potpuno sprečava rast klica korova ili korovi izbiju do stadijuma klicinog listića, zatim njihov rast prestaje i konačno uginu po isteku tri do četiri nedelje.

Kod apliciranja herbicidnog sredstva po ovom pronalasku po zelenim delovima biljke metodom posle nicanja, dolazi takodje veoma brzo posle tretmana do drastičnog zaustavljanja rasta a korovske biljke ostaju u stadijumu rasta koji je postojao u trenutku apliciranja ili potpuno nestaju posle izvesnog vrtemena, tako da se na ovaj način štetna korovska konkurencija kulturnim biljkama odstranjuje veoma rano ali i kasnije.

Herbicidna sredstva po ovom pronalasku odlikuju se veoma brzim i dugotrajnim herbicidnim delovanjem. Otpornost aktivnih materija na kišu u kombinaciji po ovom pronalasku po pravilu je povoljna. Posebna prednost je to, što se efikasna doziranja herbicidnih jedinjenja koja se primenjuju u herbicidnim sredstvima mogu podešavati na tako male količine, da je njihovo delovanje na zemljište optimalno nisko.

Na taj način se njihova primena omogućava ne samo na osetljivim kulturama, nego se praktično sprečava kontaminacija podzemnih voda. Kombinacijom aktivnih materija po ovom pronalasku omogućava se znatno smanjenje potrebnih količina kod primene aktivnih materija.

Navedene osobine i prednosti su od koristi kod praktičnog suzbijanja korova, da bi se poljoprivredne kulture oslobodile neželjenih konkurentnih biljaka i tako kvalitativno i kvantitativno obezbedili i/ili povećali prinosi. Tehnički standard se ovim novim sredstvima jasno prevazilazi kada je reč o opisanim osobinama.

Mada herbicidna sredstva po ovom pronalasku imaju odličnu herbicidnu aktivnost u odnosu na monokotilne i dikotilne korove, biljke ekonomski značajnih kultura na primer kulture sa dva klicina listića kao što su soja, pamuk, repica, šećerna repa ili kulture kao što su pšenica, raž, ječam, riža ili kukuruz oštećuju se neznatno ili se uopšte ne oštećuju.

Ova jedinjenja su iz ovih razloga veoma podesna za selektivno suzbijanje neželjenog rasta biljaka u poljoprivrednim kulturama ili kod ukrasnih biljaka.

Osim toga imaju herbicidna sredstva po ovom pronalasku izvanredne osobine za regulaciju rasta kulturnih biljaka. Ona regulišu razmenu materija karakterističnu za biljku i tako se mogu koristiti za ciljani uticaj na biljne materijae i za olakšanje žetve kao na primer desikacijom i obustavljanjem rasta.

Osim toga ova sredstva su podobna i za generalno vodjenje i sprečavanje neželjenog vegetativnog rasta, a da se pri tome ne uništavaju biljke. Sprečavanje vegetativnog rasta igra veliku ulogu kod mnogih mono- i dikotilnih kultura, pošto se time smanjuje skladištenje ili se može potpuno sprečiti.

Zbog njihovog herbicidnog delovanja i sposobnosti da regulišu rast biljaka, herbicidna sredstva po ovom pronalasku se mogu koristiti i za suzbijanje štetnih biljaka u kulturama poznatih ili biljaka koje tek treba da se razviju i genetski transformišu. Transgene biljke se odlikuju po pravilu posebno dobrim osobinama, na primer zbog rezistencije na odredjene pesticide, pre svega odredjene herbicide, rezistencijama na biljne bolesti ili izazivače biljnih bolesti kao što su odredjeni insekti ili mikroorganizmi kao što su gljivice, bakterije ili virusi. Druge specijalne osobine odnose se na primer na žetvu u pogledu količine, kvaliteta, sposobnosti skladištenja, sastava i specijalnih sadržajnih materija.

Tako su poznate transgene biljke sa povećanim sadržajem škroba ili izmenjenim kvalitetom škroba ili one sa drugim sastavom masne kiseline u žetvenom prinosu.

Primena herbicidnih sredstava po ovom pronalasku može se sprovesti i u ekonomski značajnim transgenim kulturama kao što su korisne i ukrasne biljke, na primer kulture kao što su pšenica, raž, ječam, pirinač, hmelj, i kukuruz ili i kulturama šećerne repe, pamuka, sojem repe, krompira, paradajza, graška i drugih vrsta povrća.

Naime, sredstva po ovom pronalasku mogu se koristiti kao herbicidi u kulturama korisnih biljaka, koje su rezistentne na fitotoksična dejstva herbicida odnosno gensko tehnički su napravljene kao rezistentne.

Kod primene herbicidnih sredstava po ovom pronalasku u transgenim kulturama javljaju se pored dejstava na štetne biljke, koja se mogu zapaziti u drugim kulturama često i dejstva, koja su specifična za aplikaciju u svakoj transgenoj kulturi, na primer izmenjeni ili specijalno prošireni spektar, koji se može suzbiti, izmenjene količine primene, koje se mogu upotrebiti za aplikacije, pre svega dobra mogućnost kombinovanja sa herbicidima, prema kojima su transgene kulture rezistentne, kao i uticaj na rast i prinos transgenih kulturnih biljaka.

Predmet ovog pronalaska je osim toga i postupak za suzbijanje neželjenog rasta biljaka, pre svega u biljnim kulturama žitarica (na primer pšenica, ječam, raž, zob,riža, kukuruz, proso), šećerna repa, šećerna trska, repa, pamuk i soja, naročito se naglašava u monokotilnim kulturama kao što su žitarice na primer pšenica, ječam, raž, zob, ukrštanja s njima kao što su Triticale, riža, kukuruz i proso, pri čemu se herbicidno sredstvo po ovom pronalasku aplicira po štetnim biljkama, delovima biljke, biljnom semenu ili površini na kojoj te biljke rastu, na primer površina za sejanje, na primer pre nicanja, posle nicanja ili u periodu pre i posle nicanja, prevashodno u periodu pre nicanja.

Biljne kulture se mogu gensko-tehnički menjati ili se mogu dobijati mutacionom selekcijom i pre svega su tolerantne prema sintezi acetolaktata (ALS)-inhibitorima.

Predmet ovog pronalaska je takodje i primena herbicidnog sredstva za suzbijanje štetnih biljaka, pre svega u biljnim kulturama. Prevashodna primena se odnosi na korišćenje herbicidnih sredstava, koje sadrže sinergističke količine komponenata a),

b), c) i d).

Herbicidna sredstva po ovom pronalasku mogu se koristiti i neselektivno za

suzbijanje neželjenog rasta biljaka, na primer u plantažnim kulturama, na ivicama puteva, trgovima, industrijskim površinama ili na železničkim prugama.

Agrohemijska sredstva po ovom pronalasku, posebno herbicidna sredstva, mogu postojati u odredjenim okolnostima kao mešane formulacije sa drugim agrohemijskim aktivnim materijama i uobičajenim pomoćnim - i dodatnim materijama, koje se onda nanose na uobičajeni način razredjene sa vodom, ili se prave kao takozvane mešavine za rezervoar uz zajedničko razredjivanje zasebno formulisanih ili parcijalno odvojeno formulisanih komponenata sa vodom.

Zbog relativno niskih količina primene herbicidnih sredstava po ovom pronalasku

Njihova podnošljivost je uglavnom veoma dobra. Posebno se kombinacijama po ovom pronalasku postiže smanjenje apsolutne količine upotrebe, u poredjenju sa pojedinačnom primenom neke od aktivnih materija.

Predmet pronalaska je zato postupak za selektivno suzbijanje štetnih biljaka u biljnim kulturama, karakterističan po tome, što se herbicidno efikasna količina navedenih herbicida a) aplicira u kombinaciji sa komponentama b), c) i d), na primer pre nicanja, posle nicanja ili pre i posle nicanja, prevashodno pre nicanja, na biljkama, delovima biljaka, biljnom semenu ili površini na kojoj biljke rastu, na primer na površini za zas<e>javanje.

U naglašenoj varijanti postupka herbicidi a) se nanose u količinama primene od 0,1 do 2.000 g aktivne supstance/ha, prevashodno od 0,5 do 1.000 g aktivne supstance po hektaru. Osim toga posebno je naglašeno nanošenje aktivnih materija u formi Co-formulacije ili u formi mešavina za rezervoar, pri čemu se pojedine komponente, na primer u formi formulacija, mešaju u rezervoaru sa vodom i dobijena čorba se prska,

Pošto je podnošljivost kombinacija po ovom pronalasku od strane biljnih kultura uz istovremeno veoma strogu kontrolu štetnih biljaka ocenjena dobrom, one se mogu smatrati selektivnim. U naglašenoj metodi se herbicidna sredstva sa kombinacijom aktivnih materija po ovom pronalasku zato koriste za selektivno suzbijanje neželjenih biljaka.

Da bi se podnošljivost i/ili selektivnost herbicidnih sredstava po ovom pronalasku po želji još povećala, može biti od prednosti to, da se ona koriste zajedno u mešavini ili vremenski - odvojeno jedno za drugim skupa sa sejfenerima ili antidotima.

Kao sejfeneri ili antidoti za herbicidna sredstva po ovom pronalasku, poznata su jedinjenja koja dolaze u obzir na primer iz EP-A-333 131 (ZA-89/1960), EP-A-269 806 (US-A-4,891,057), EP-A-346 620 (AU-A-89/34951) i medjunarodnih prijava patenata PCT/EP 90/01966 (VVO-91108282) i PCT/EP 90102020 (VVO-911078474) i tamo citirane literature i mogu se proizvoditi prema tamo opisanim metodama. Drugu podesni sejfeneri poznati su iz EP-A-94 349 (US-A-4,902,304), EP-A-191 736 (US-A-4,881,966) i EP-A-0 429 366 i tamo citirane literature.

U naglašenoj formi zato herbicidna sredstva po ovom pronalasku sadrže dodatni sadržaj jednog ili više jedinjenja, koja deluju kao sejfeneri ili antidoti.

Posebno naglašeni antidoti ili sejfeneri ili grupe jedinjenja koje su podesne kao sejfeneri ili antidoti za napred opisana herbicidna sredstva pronalaska, su izmedju ostalih:

a) jedinjenja tipa dihlorfenilpirazolin-3-karbonske kiseline,

pre svega jedinjenja kao što su 1-(2,4-dihlorfenil)-5-(etoksikarbonil)-5-metil-2-pirazolin-3-etilester karbonske kiseline (jedinjenje S1-1, Meferpiridietil) i primenjena jedinjenja, kako su opisana u medjunarodnoj prijavi WO 91/07874 (PCT/EP 90102020);

b) Derivati dihlorfenilpirazol-karbonske kiseline, prevashodno jedinjenja kao što su 1-(2,4-dihlorfenil)-5-metil-pirazol-3-etilester karbonske kiseline

(jedinjenje S1-2), 1-(2,4-dihlofrenil)-5-izopropil-pirazol-3-etilester karbonske kiseline (jedinjenje S1-3),

1-(2,4-dihlorfenil)-5-(1,1-dimetil-etil)pirazol-3-etilester karbonske kiseline (jedinjenje S1-4), 1-(2,4-dihlorfenil)-5-fenil-pirazol-3-etilester karbonske kiseline (jedinjenje S1-5) i primenjena jedinjenja, kako su opisana u EP-A-0 333 131 i EP-A- 0 269 806;

c) Jedinjenja tipa triazol-karbonske kiseline, prevashodno jedinjenja kao 1-(2,4-dihlorfenil)-5-trihlormetil-(1 H)-1,2,4-triazol-3-etilester karbonske

kiseline (jedinjenje S1-6, fenhlorazol) i primenjena jedinjenja (vidi EP-A-0 174 652 i EP-A-0 346 620);

d) Jedinjenja tipa dihlorbenzil-2-izoksazolin-3-karbonske kiseline, Jedinjenja tipa 5-benzil- ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-karbonske kiseline, odnosno jedinjenja kao što su 5-(2,4-dihlorbenzil)-2-izoksazolin-3-etilester karbonske kiseline (jedinjenje S1-7) ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-etilester karbonske kiseline (jedinjenje S1-8) i primenjena jedinjenja kako su oipsana u medjunarodnoj prijavi patenta WO 91/08202 (PCT/EP 90/01966); e) Jedinjenja tipa 8-chinolinoksi sirćetne kiseline, pre svega jedinjenja kao što su (5-hlor-8-chinolinoksi)-sirćetne kiseline-(1-metil-heks-1-yl)-ester (S2-1; cloquintocet-mexil), (5-hlor-8-chinolinoksi)sirćetne kiseline-(1,3-dimetil-but-1-yl)-ester (S2-2), (5-hlor-8-chinolinoksi)sirćetne kiseline-4-alil-oksi-butilester (S2-3), (5-hlor-8-chinolinoksi)sirćetne kiseline-1 alil-oksi-prop-2-ester (S2-4), (5-hlor-8-chinolinoksi)etilester sirćetne kiseline (S2-5), (5-hlor-8-chinolinoksi)metilester sirćetne kiseline (S2-6), (5-hlor-8-chinolinoksi)alilester sirćetne kiseline (S2-7), (5-hlor-8-chinolinoksi)sirćetne kiseline-2-(2-propiliden-iminoksi)-1-etilester (S2-8), (5-hlor-8-chinolinoksi)sirćetne kiseline-2-okso-prop-1-ylester (S2-9) i primenjena jedinjenja kako su opisana u EP-A -0 086 750, EP-A-0 094 349 i EP-A-0 191 736 ili EP-A-0 492 366; f) Jedinjenja tipa (%-hlor-8-chinolinoksi)-malonske kiseline, prevashodno jedinjenja kao što su (5-hlor-8-chinolinoksi)-dietilester malonske kiseline, (5- hlor-8-chinolinoksi)-dialilester malonske kiseline, (5-hlor-8-chinolinoksi)-(6- metilester malonske kiseline i primenjena jedinjenja kako su opisana i (7- predložena u nemačkoj prijavi patenta EP-A-0 582 198 ; g) Aktivne materije tipa derivata fenoksisirćetne odn. propionske kiseline odn. aromatičnih karbonskih kiselina, kao na primer 2,4-dihlorfenoksi siorćetna kiselina(ester) (2,4-D), 4-hlor-2-metil-fenoksi-propionska kiselina (Mecoprop), MCPA ili 3,6-dihlor-2-metoksi-benzoeva kiselina(ester) (Dicamba). h) Jedinjenja tipa 5,5-difenil-2-izoksazolin-3-karbonska kiselina, prevashodno 5.5- difenil-2-izoksazolin-3-etilester karbonske kiseline (S3-1, izoksadifen-etil).

i) Jedinjenja, koja su poznata kao sejfeneri na primer za rižu, kao Fenclorim (=

4.6- dihlor-2-fenilpirimidin, Pesticide Manual, 11. izdanje, 1997, str. 511-512), Dimepiperati (=Piperidin-1-Tiokarbondka kiselina-A-1-metii-1-feniletilester, Pesticide Manual, 11. izdanje, 1997, str. 404-405), Daimuron (=1-(1-metil-1-feniletil)-3-p-tolyl-karbamid, Pesticide Manual, 11, izdanje, 1997, str. 330), Cumvluron (= 3-(2-hlorfenilmetil)-1 -(1 -metil-1 -fenil-etil)- karbamid, JP-A-60/087254, metoksifenon (=3,3-dimetil-4-metoksi-benzofenon, CSB (= 1 Brom-4-(hlormetilsulfonil)-benzol, CAS-Reg.Nr. 54091-06-4).

Navedena jedinjenja su osim toga barem delimice opisana u EP-A-0 640 587, na koju se ovim pozivamo u svrhe objavljivanja.

j) Ostale važne grupe jedinjenja koja su podesna kao sejfeneri i antidoti, poznate

su iz WO 95/07897 i VVO 99/16744.

Sejfeneri (antidoti) napred navedenih grupa a) do j) smanjuju ili suzbijaju fitotoksične efekte, koji se mogu javiti kod korišćenja herbicidnih sredstava prema ovom pronalasku u kulturama korisnih biljaka, a da ne ugrožavaju efikasnost herbicida prema štetnim biljkama, Na ovaj način se znatno može proširiti područje primene herbicidnih sredstava po ovom pronalasku a posebno je primenom sejfenera omogućeno koričenje herbicidnih sredstava, koja su dugo bila samo ograničena ili su se mogla koristiti sa nedovoljnim uspehom, tj. kombinacije, koje bez sejfenera u Niskim dozama sa malim širinama delovanja, nisu omogućavala dovoljnu kontrolu štetnih biljaka.

Komponente a), b) c i d herbicidnih sredstava prema ovom pronalasku i pomenuti sejfeneri mogu se nanositi zajedo (na primer kao gotove formulacije ili postupkom mešavina za rezervoar) ili se mogu nanositi propivoljnim redosledom jedna za drugom. Težinski odnos sejfenera prema herbicidima može da varira unutar širokih granica i nalazi se pre svega u području od 1 : 100 do 100 : 1, naročito od 1 : 100 do 50 : 1. Uvek optimalne količine herbicida i sejfenera su obično zavisne od tipa herbicidnog sredstva i/ili primenjenih sejfenera kao i vrste biljnog fonda koji treba da se tretira.

Sejfeneri mogu u zavisnosti od osobina da se koriste za prethodni tretman semena biljnih kultura (bajcovanje semena) ili da se pre setve ubacuju u posude sa semenom i da se zajedno sa herbicidnom mešavinom primenjuju pre i posle nicanja biljaka. Tretman pre nicanja uključuje tretiranje površine za sejanje pre setve kao i tretiranje zasejanih ali još ne obraslih površina. Naglašava se zajednička primena sa herbicidnom mešavinom. Za ovo se mogu koristiti mešavine u rezervoaru iliformulacije.

Potrebne količine za primenu sejfenera zavisno od indikacije i primenjenog herbicida unutar širokih granica kolebaju se i kreću po pravilu u području od 0,001 do 1 kg, odnosno 0,005 do 0,2 kg aktivne materije po hektaru.

Nanošenje herbicidnih sredstava po ovom pronalasku može se sprovesti na uobičajen način, na primer sa vodom kao nosiocem u količinama čorbe za prskanje od oko 5 do 4000 l/ha. Primena sredstva takozvanom metodom Low-Volume- i Ultra-Low-Volume (ULV) je takodje moguća.

Pored toga mogu se u herbicidnim sredstvima po ovom pronalasku radi zaokruživanja osobina, sadržati većinom u manjim količinama, dodatno jedan, dva ili više herbicida a) razne agrohemijske aktivne materije (na pr. insekticidi, fungicidi, sejfeneri).

Na taj nači se dobijaju brojne mogućnosti da se kombinuju agrohemijske aktivne materije jedna s drugom i da se koriste zajedno za suzbijanje štetnih organizama kao što su štetne biljke u bljnim kulturama, a da se ne odstupi od ideja pronalaska.

U nekom obliku mogu se kombinovati na primer razne agrohemijske aktivne materije jedna s drugom, na primer Fenoksaprop-p-etil/loksonil-oktanoat, Diclofop/Bromoksinil-oktanoat, CMPP/bromoxinil-oktanoat, MCPA/loxyniloctanoat, Bromoxynil-oktanoat/Bromoxynil-heptanoat, Bromoxynil-oktanoat/Bromoxynil-heptanoat/MCPA, Bromoxynil-octanoat/Bromoksinyl-heptanoat/2,4-D, fenmedifam/desmedifam, fendemifam/desmedifam/etofumezati, metamitron/etofumezati, fenmedifam/etofumezati/metamitron, fenoksaprop-p-etil/lodosuluron-metil-natrijum, Deltametrin/Cypermetrin.

Herbicidne aktivne materije a) i njihove mešavine, na primer napred navedene mešavine aktivnih materija, mogu se kombinovati sa jednim ili više sejfenera, naročito sa sejfenerima Mefenpyr-dietil (S1-1), cloquintocet-mexyl (S2-1), Izoksadifen - etil (S3-1) ili Fenhlorazol-etil (S1-6), pre svega sa (S1-1), (S2-1) ili (S3-1).

Na opšte iznenadjenje, koncentrati za mikroemulzije po ovom pronalasku daju bez alkoholnih sredstava za rastvaranje uz razredjivanje sa vodom stabilne mikroemulzije.

Koncentrati za mikroemulzije po ovom pronalasku i mikroemulzije pokazuju dobro fizičko ponašanje kod apliciranja. Agrohemijska materija ostaje za vreme aplikacije ravnomerno podeljena u rezervoaru za prskanje, usled čega se omogućava ravnomerno nanošenje na kulturu odnosno na površinu za sadjenje. I u rezervoaru za prskanje napravljene mešavine (mešavine za rezervoar) kao što su vodeni rastvori, suspenzije, emulzije ili suspoemulzije, ostaju stabilne. Agrohemijska sredstva po ovom pronalasku imaju odlično biološko dejstvo i pre svega su sinergistična.

Ovi efekti dozvoljavaju izmedju ostaloga redukciju količina kod primene, suzbijanje širokog spektra štetnih organizama, popunjavanje praznina kod delovanja, brže i sigurnije delovanje, duže trajanje, kompletnu kontrolu štetnih organizama samo sa jednom ili malo aplikacija, i proširivanje vremena za apliciranje.

Niže navedeni primeri izvodjenja objašnjavaju pronalazak i nemaju nikakav limitirajući karakter.

Primeri:

Proizvodnja formulacija

Uzima se sredstvo za rastvaranje i uz mešanje se najpre dodaju agrohemijske aktivne materije a zatim tenzidi i uobičajena pomoćne i dodatne materije.

Tako napravljeni koncentrati za mikro emulzije na kraju su dodati u odnosu od 1:10, 1 : 30 i 1 : 100 vodi. Pri tome su dobijene mikroemulzije.

Mikroemulzije su u vremenskom periodu od 3 meseca skladištena pod 50<0>C i čitavo vreme su bile stabilne.

Količine dodatih komponenata navedene su u sledećim tabelama 1 i 2 u težinskim procentima.

Primenjeni prozvodi sa tržišta su objašnjeni dalje u tekstu:

Solvesso® 200 (Exxon): smeša aromata

Arkopal® N 100 (Clariant): nonilfenoletoksilat sa 10 jedinicaa

Etilenoksida

Sapogenat® T-100 (Clariant): Triizobutilfenoletoksilat sa 10

Jedinica etilena

Emulzogen® V 1816 (Clariant): PO-EO-blok-polimer

Triton® GR 7 ME(Union Carbide): Di(2-etilheksil)sulfosuccinat

Fenilsulfonat® Ca 100 (Clariant): Calciumdodecvlbenzolsulfonat

Genapol® X-060 (Clariant): lzotriđecy!alkohol sa 6 jedinica

etilenoksida

Genapol® X-080 (Clariant): lzotridecylalkohol sa 8 jedinica etilenoksida Genapol® PF 40 (Clariant): EO-PO-EO-blokpolimer

Edenol® D 81 (Cognis): Epoksidirano sojino ulje

Claims (17)

1. Koncentrat za mikroemulziju, koji sadrži a) jedan ili više agrohemijskih aktivnih materija, b) jedan ili više nealkoholnih organskih sredstava za rastvaranje, c) jedan ili više anijonih tensida, i d) jedan ili više nejonskih tensida.

2. Koncentrat za mikroemulzije prema zahtevu 1, gde su kao komponenta a) sadržani jedan ili više herbicidnih aktivnih materija.

3. Koncentrat za mikroemulzije prema zahtevu 1 ili 2, gde su kao komponenta b) sadržana jedno ili više sredstava za rastvaranje iz grupe ugljovodonika, derivata karbonske kiseline, estera fosforne kiseline, etera, ketona i sulfoksida.

4. Koncentrat za mikroemulzije prema jednom ili više zahteva 1 do 3, gde su kao komponenta c) sadržani jedan ili više anijonih tensida iz grupe sulfata, sulfonata, fosfata i fosfonata ugljovodonika, koji mogu biti opcionalno alkoksilisani, prevashodno alkilarilsulfonati alkilarilpoliglikoleterfosfatsulfati, alkilarilpoliglikoleterfosfatsulfonati, alkiletersulfati, alkilsulfati, alkilsulfonati, alkilpoliglikoleterfosfati i alkilarilpoliglikoleterfosfati.

5. Koncentrat za mikroemulzije prema jednom ili više zahteva 1 do 5, gde su kao komponenta d) sadržani jedan ili više nejonskih tensida iz grupe alkoksilata, prevashodno alkilarilpolialkoksilata, alkilenoksid-blokpolimera, polialkilenoksida, koji mogu biti supstituisani sa ostacima ugljovodonika C10-C22, alkoksilisana ulja, alkoksilisani C10-C22-fetamini

6. Koncentrat za mikroemulzije prema jednom ili više zahteva 1 do 5, koji dodatno sadrži uobičajene pomoćne i dodatne materije.

7. Postupak za proizvodnju koncentrata za mikroemulzije prema jednom ili više zahteva 1 do 6, gde se komponente mešaju.

8. Primena koncentrata za mikroemulzije prema jednom od zahteva 1 do 6, za proizvodnju mikroemulzije.

9. Agrohemijska sredstva, koja sadrže a) jedan ili više agrohemijskih aktivnih materija, b) jedno ili više nealkoholnih organskih sredstava za rastvaranje, c) jedan ili više anijonih tensida, d) jedan ili više nejonskih tensida i e) vodu.

10. Agrohemijsko sredstvo prema jednom od zahteva 9, koje dodatno sadrži uobičajene pomoćne i dodatne materije. H.

Agrohemijsko sredstvo prema zahtevu 9 ili 10, u obliku mikroemulzije ili čorbe za prskanje koja se iz nj dobija.

12. Agrohemijsko sredstvo, koje se može dobiti razredjivanjem koncentrata za mikroemulziju sa vodom, prema jednom ili više zahteva 1 do 6.

13. Postupak za dobijanje agrohemijskog sredstva prema jednom ili više zahteva 9 -12, gde se komponente mešaju.

13. Postupak za suzbijanje štetnih organizama, gde se efikasna količina agrohemijskog sredstva prema jednom ili više zahteva 1 do 6 ili 9 do 12 aplicira na štetne organizme ili mesta na kojima se oni pojavljuju.

15. Postupak za suzbijanje neželjenog rasta biljaka, gde se neka efikasna količina agrohemijskog sredstva prema jednom ili više zahteva 1 do 6 ili 9 do 12 aplicira na štetne biljke, delove biljke, biljno seme, površinu na kojoj biljke rastu. *

16. Primena agrohemijskog sredstva prema jednom ili više zahteva 1 do 6 ili 9 do 12, za suzbijanje štetnih organizama.

17. Primena prema zahtevu 16, gde su štetni organizmi štetne biljke. 1. Koncentrat za mikroemulzije bez alkoholnog sredstva za rastvaranje, koji sadrži a) jednu ili više agrohemijskih herbicidnih aktivnih materija iz grupe derivata benzoeve kiseline, derivata pirimidinvloksi- piridinkarbonske kiseline, derivata pirimidvloksi- benzoeve kiseline, triazolo- pirimidin- sulfonamid i sulfonamida, karbamata, tiokarbamata, halogenacetanilida, supstituisanih derivata fenoksi, naftoksi i fenoksifenoksi- karbonske kiseline kao i derivata heteroariloksi-fenoksialkan- karbonske kiseline kao što su chinolvloksi-, chinoksalvl- oksi-, piridiloksi- benzoksazolvloksi- i benztiazolvloksifenoksialkan- esteri karbonske kiselčine, derivati cvcloheksandiona, herbicidi koji sadrže fosfor, kao i S-( N-aril- N- alkilkarbomovlmetil)- ester ditiofosforne kiseline, b) jedan ili više nealkoholnih organskih sredstava za rastvaranje, c) jedan ili više anionih tensida iz grupe sulfata, sulfonata, fosfata i fosfanata ugljovodonika, koji mogu biti opcionalno alkoksilisani, i d) jedan ili više nejonskih tensida. 2. Koncentrat za mikroemulzije prema zahtevu 1, gde su kao komponenta a) sadržani jedan ili više herbicidnih aktivnih materija iz grupe acetohlora, aclonifena, alahlora, amidohlora, amidosulfurona, bensulfuron- metila, bromoksiniloctanoata, butahlora, hlorsulfurona, cinosulfurona, clodinafop-propargila, cvpermetrina, 2, 4- D- estera, 2, 4- DB- estera, 2, 4- DP- estera, CMPP-estera, MCPA- estera. Deltametrina, desmedifama, diclofop- metila, diflufenikana, etofumesata, fenoksoapropetila, fipronila, fluoroglikolofena, foramsulfurona, imazapira, imazosulfurona, lodosulfuron- metila, imidocloprida, loksiniloctanoata, isoksaflutola, laktofena, mesosulfuron- metila, metohlora, metosulfuron- metila, metamirona, nikosulfurona, oksifluorfena, pendimetalina, fenmedifama, primisulfuron- metila, propaguizafopa, pirazosulfuron- metila, rimsulfurona, triflusulfuron- metila, trifluralina, lodosulfurona, Prohloraza, amitraza, oksizinona, oksadiargila, metamitrona, mefenpiridietila, fenmedifama, desmedifama i njihovih soli, na pr. natrijumove soli. 3. Koncentrat za mikroemulzije prema zahtevu 1 ili 2, gde su kao komponenta b) sadržani jedan ili više sredstava za rastvaranje iz grupe ugljovodonika, derivati karbonske kiseline, esteri fosforne kiseline, eteri, ketoni i sulfoksidi, 4. Koncentrat za mikroemulzije prema jednom od zahteva 1 do 3, gde su kao komponenta c) sadržani jedan ili više anijonskih tensida iz grupe alkilarilsulfonata, alkilarilpoliglikoleter-fosfatsulfati, alkilarilpoliglikoleterfosfatsulfonati, alkiletersulfati, alkilsulfati, alkilsulfonati, alkilpoliglikoleterfosfati i alkilarilpoliglikoleterfosfati. 5. Koncentrat za mikroemulzije prema jednom ili više zahteva 1 do 4, gde su kao komponenta d) sadržani jedan ili više nejonskih tensida iz grupe alkoksilata, prevashodno alkilarilpolialkoksilati, alkilenoksid-blokpolimeri, polialkilenoksidi, koji mogu biti supstituisani sa C10-C22-ostacima ugljovodonika, alkoksilisana ulja, alkoksilisani C10-C22-fetamini. 6. Koncentrat za mikroemulzije prema jednom ili više zahteva 1 do 5, koji dodatno sadrže uobičajene pomoćne i dodatne materije. 7. Postupak za dobijanje koncentrata za mikroemulzije prema jednom ili više zahteva od 1 do 6, gde se komponente mešaju. 8. Primena koncentrata za mikroemulzije prema jednom ili više zahteva 1 do 6, za dobijanje mikroemulzije. 9. Agrohemijsko sredstvo bez alkoholnog sredstva za rastvaranje, u formi mikroemulzije ili čorbe za prskanje koja se iz nj dobiia, koje sadrži a) jednu ili više herbicidnih aktivnih materija iz grupe imidazolinona, derivata pirimidiniloksi- pirimidinkarbonske kiseline, derivata pirimidiniloksi- benzoeve kiseline,derivata triazolo-pirimidin-sulfonamida i sulfonamida, karbamata, tiokarbamata, halogenacetanilida, supstituisanie derivate fenoksi-, naftoksi- i fenoksifenoksikarbonske kiseline kao i derivate heteroariloksi-fenoksialkankarbonske kiseline kao što su hinoliloksi, hinoksialil- oksi-, piridiloksk benzoksazoliloksi- i benztiazolliloksifenoksialkan- esteri karbonske kiseline, derivate cvcloheksandiona, herbicide koji sadrže fosfor, kao i S-( N-aril- N- alkilkarbamoilmetil)- ester ditiofosforne kiseline, b) jedan ili više nealkoholnih organskih sredstava za rastvaranje, c) jedan ili više anionih tensida iz grupe sulfata, sulfonata, fosfata i fosfanata ugljovodonika, koji opcionalno mogu biri alkoksilisani, d) jedan ili više nejonskih tensida i e) vode. 10. Agrohemijska sredstva prema zahtevu 9, gde se kao komponenta a) sadrže jedan ili više herbicidnih materija iz grupe acetohlora, aclonifena, alahlora, amidohlora, amidosulfurona, bensulfuron- metila, bromoksiniloktanoata, butahlora, hlorsulfurona, cinosulfurona, klodinafop- propargila, cvpermetrina, 2, 4- D- estera, 2. 4- DB- estera, 2, 4- DP- estera, CMPP- estera, MCPA- estera. Deltametrina, desmedifama, diclofop- metila, diflufenikana, etofumesata, fenoksoapropetila, fipronila, fluoroglikolofena, foramsulfurona, imazapira, imazosulfurona, lodosulfuron- metila, imidocloprida, loksiniloctanoata, isoksaflutola, laktofena, mesosulfuron- metila, metohlora, metosulfuron-metila, metamirona, nikosulfurona, oksifluorfena, pendimetalina, fenmedifama, primisulfuron- metila, propaguizafopa, pirazosulfuron- metila, rimsulfurona. triflusulfuron- metila, trifluralina, lodosulfurona, Prohloraza, amitraza, oksizinona, oksadiargila, metamitrona, mefenpiridietila, fenmedifama. desmedifama i njihovih soli, na pr. natriiumove soli. 11. Agrohemijsko sredstvo prema zahtevu 9 ili 10, koji dodatno sadrži uobičajene pomoćne i dodatne materije. 12. Agrohemijsko sredstvo u formi mikroemulzije ili čorba za prskanje koja se iz njega može dobiti razredjivanjem koncentrata mikroemulzije sa vodom, prema jednom ili više zahteva 1 do 8. 13. Postupak za dobijanje agrohemijskog sredstva prema jednom ili više zahteva 9 -12, gde se komponente mešaju. 14. Postupak za suzbijanje štetnih organizama, gde se efikasna količina agrohemijskog sredstva prema jednom ili više zahteva 1 do 6 ili 9 do 12 aplicira na štetne organizme .ili mesta na kojima se oni pojavljuju. 15. Postupak za suzbijanje neželjenog rasta biljaka, gde se neka efikasna količina agrohemijskog sredstva prema jednom ili više zahteva 1 do 6 ili 9 do 12 aplicira na štetne biljke, delove biljke, biljno seme, površinu na kojoj biljke rastu. 16. Primena agrohemijskog sredstva prema jednom ili više zahteva 1 do 6 ili 9 do 12, za suzbijanje štetnih organizama. 17. Primena prema zahtevu 16, gde su štetni organizmi štetne biljke.