RS20050690A - 2-(butil-1-sulfonilamino)-n-/1(r)-(6- metoksi-piridin-3-il)- propil/- benzamid, njegova primena u svojstvu leka kao i farmaceutski preparati koji sadrže ova jedinjenja - Google Patents

Abstract

Pronalazak se odnosi na 2-(butil-l-sulfonilamino)-N-[1(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid formule I, kao i na njegove farmaceutski prihvatljive soli, njihovu proizvodnju i primenu, naročito za lečenje i profilaksu aritmija predkomore, na primer srčane fibrilacije (atriale fibrillation) ili podrhtavanja srčane predkomore (atiales Flattern).

Description

2-(butil-l-sulfonilamino)-N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid,

njegova primena u svojstvu leka kao i farmaceutski preparati koji sadrže ova

jedinjenja

Pronalazak se odnosi na 2-(butil-l- sulfonilamino)-N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid formule I, kao i na njegove farmaceutski prihvatljive soli, njihovu proizvodnju i primenu, naročito u lekovima.

Jedinjenje formule I i njegove farmaceutski prihvatljive soli mogu da smanje pojavu atrialne aritmije, a da pri tome nemaju dejstva na srčanu komoru i nemaju drugih sporednih dejstava. Jedinjenje koje je definisano ovom prijavom i njegove farmaceutski prihvatljive soli su stoga naročito pogodna da se koriste kao nova vrsta antiaritmijskih aktivnih supstanci, naročito za lečenje i profilaksu aritmija srčane predkomore, na primer fibrilacije predkomore (atrialne fibrilacija, AF) ili drhtanja predkomore (atriale flattern).

Fibrilacija predkomore (AF) i drhtanje predkomore su najčešće stalne srčane aritmije. Pojava oboljenja se povećava sa starošću i dovodi često do fatalnih pojava, kao što je na primer moždani udar. AF pogađa godišnje oko 1 milion Amerikanaca i u USA dovodi svake godine do više od 80.000 moždanih udara. Do sada upotrebljavana sredstva protiv aritmije klase I i III redukuju brzinu ponovne pojave AF, ali zbog svojih potencijalnih proaritmijskih sporednih pojava nalaze ograničenu primenu. Zbog toga postoji velika potreba u medicini da se razviju bolji medikamenti za lečenje atrialnih aritmija (S. Nattel, Am. Heart J. 130, 1995, 1094 - 1106; "Nevver developments in the management of atrial fibrillation").

Pokazano je, da najveći broj supraventrikularnih aritmija pogađaju takozvani "reentrv" talasi razdražljivosti. Takvi "reentrv" nastupaju onda, kada srčano tkivo poseduje slabu provodljivost i istovremeno kratke refraktorne periode. Povećanje miokardialnog vremena neosetljivosti preko produžavanja radnog potencijala je priznati mehanizam, sa kojim bi se okončale aritmije, odnosno sa kojim bi se sprečila njihova pojava ( T.J. Colatskv et al. Drug Dev. Res. 19, 1990, 129 - 140; "Potassium channels as targets for antiarrhvthmic drug action"). Dužina radnog potencijala određuje se u osnovi preko obima repolarizirajućih K<+->struja, koje ističu iz ćelija preko različitih K<+->kanala. Naročito veliki značaj pripisuje se ovde takozvanom "delaved rectifier" IK , koji se sastoji od 3 različite komponente: IKr, IKSi IKur.

Najveći broj sredstava protiv aritmije poznate klase III (naprimer Dofetilidi, E4031 i d-Sotalol) blokiraju pretežno ili isključivo brzo aktivirajući kalijumov kanal IKr, koji se može dokazati kod ljudi, kako u ćelijama njihovog ventrikela, tako isto i u njihovoj predkomori. Pokazano je, međutim, da ova jedinjenja kod malih ili normalnih srčanih frekvencija pokazuju povećani proaritmijski rizik, pri čemu su naročito zapažene aritmije, koje su označene kao "torsades de pointes" (D. M. Rođen, Am. J. Cardiol. 72, 1993, 44B - 49B; "Current status of class III antiarhythmic drug therapv"). Pored ovog velikog, delimično smrtonosnog rizika kod niskih frekvencija, utvrđeno je za IKr-blokator popuštanje njegove delotvornosti u uslovima tahikardije, u kojima je upravo njegovo dejstvo bilo neophodno ("negative use-dependence").

Komponenta delaved rectifier IKur, koja se "naročito brzo" aktivira i vrlo polako inaktivira ( =ultra-rapidly activating delaved rectifier), koja odgovara Kvl .5-kanalu, igra naročito veliku ulogu za trajanje repolarizacije u srčanoj predkomori ljudi. Inhibicija IK^-kalijumove izlazne struje predstavlja na taj način u poređenju prema inhibiciji IKrodnosno prema IKSnaročito efektivnu metodu za produženje atrialnog radnog potencijala i na taj način za okončanje odnosno za sprečavanje atrialnih aritmija.

U suprotnosti sa IKri IKS, koji su prisutni i u ventrikelu kod ljudi, igraIKWznačajnu ulogu doduše u predkomori ljudi, međutim ne i u ventrikelu. Na osnovu toga pri inhibiranju IKur-struje u suprotnosti sa blokadom IKrili IKS je unapred isključen rizik od proaritmijskog dejstva na ventrikel. (Z. Wang et al. Circ. Res. 73, 1993, 1061 - 1076: "Sustained Depolarisation-Induced Outward Current in Human Atrial Mvocites"; G.-R. Li et al, Circ. Res. 78, 1996, 689 - 696 : "Evidence for Tvvo Components of Delaved Rectifier K<+->Current in Human Ventricular Myocytes"; G. J. Amos et al, J. Phvsiol. 491, 1996, 31 -50: " Differences betvveen outward current of human atrial and subepicardial ventricular myocytes").

Sredstva protiv aritmije, koja deluju putem selektivne blokade IKur-struje odnosno Kvl .5-kanala, nisu međutim do sada dostupna na tržištu.

Enantiomer 2-(butil-l-sulfonilamino)-N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid, koji je zaštićen ovom prijavom, do sada nije opisan. Odgovarajući racemat je naveden kao primer u patentnoj prijavi WO 0288073. Jedinjenje formule 1 odlikuje se izvanrednim prednostima.

Pronađeno je iznenada da antiaritmijsko dejstvo u jednom modelu na narkotiziranoj svinji je izvanredno za jedinjenje prema ovoj prijavi 2-(butil- l-sulfonilamino)-N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid formule I, dok je za odgovarajući l(S)-enatiomer slabije aktivno. Nadalje je pronađeno da jedinjenje formule I nema efekta na Qtc-interval i nema negativnih inotropnih ili hemodinamičkih sporednih dej stava.

Opiti pokazuju, da jedinjenje I u svojstvu nove vrste antiaritmika sa naročitim sigurnosnim profilom može da bude primenjen. Naročito je podesno da se koristi ovo jedinjenje za lečenje supraventrikularne aritmije, na primer za lečenje fibrilacije predkomora ili drhtanje predkomora. Ovo jedinjenje može da se koristi za sprečavanje postojećih fibrilacija ili podrhtavanja predkomora u cilju ponovnog produženja sinusnog ritma (kardio verzija). Nadalje ovo jedinjenje smanjuje pojavu nastajanja novih slučajeva fibrilacije (zadržava sinusni ritam, profilaksa).

Ovaj pronalazak se odnosi na 2-(butil-l-sulfonilamino)-N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid formule I, isto tako na njegove farmaceutski prihvatljive soli.

Pošto predloženo jedinjenje I sadrži jedan bazni ostatak piridina može da se koristi i u obliku njegovih farmaceutski prihvatljivih kiselinskih adicionih soli sa neorganskim ili organskim kiselinama, primera radi u obliku hidro-hlorida, fosfata, sulfata, metansulfonata, acetata, laktata, maleinata, fumarata, malata, glukonata itd. Prisutna sulfonamidna grupa omogućava osim toga stvaranje alkalnih ili zemnoalkalnih soli, prvenstveno natrijumove ili kalijumove soli, ili amonijumove soli, na primer soli sa organskim aminima ili aminokoselinama. Farmaceutski prihvatljive soli mogu da dobiju na uobičajene načine, primera radi sjedinjavanjem sa nekom kiselinom odnosno bazom u nekom rastvoru ili dispezionom sredstvu ili preko anjonske ili katjonske izmene iz drugih soli.

Prednost pri koršćenju ima slobodno jedinjenje 2-(butil-l-sulfonilamino)-N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid formule I.

Jedinjenje formule I može da se proizvede primenom različitih hemijskih postupaka, od kojih su dve mogućnosti sinteze skicirane u šemi 1. Kuplovanje sulfonilaminobenzoeve kiseline formule II sa aminom formule III može da se odvija ili direktno iz kiseline u prisustvu nekog uobičajenog reagensa za kuplovanje, ili na primer od nekog aktiviranog derivata kiseline, kao na primer hlorida kiseline. Pri primeni racemata l-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilenamina formule III sledi razdvajanje u enantiomere na kajnjem stupnju, na primer korišćenjem hiralne hromatografije ili klasičnog razdvajanja racemata. Alternativno može primenom l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilamina formule lila da se dobije direktno željeni enantiomer. Sinteza sulfonilaminobenzoeve kiseline formule II odvija se na način koji poznaju stručnjaci, polazeći od substanci koje se mogu dobiti kupovinom, aminobenzoeve kiseline i butilsulfonil-hlorida.

U predmet ove prijave spada isto tako jedinjenje l-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilamin formule III, koji se koristi kao međustupanj, iso tako i njegovi enantiomeri, naročito l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilamin formule lila, i njegova primene za proizvodnju aktivnih supstanci za lekove, na primer 2-(butil-sulfonilamino- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida. l-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilamin formule III može da se proizvede primenom različitih hemijskih postupaka polazeći od jedinjenja koja se mogu nabaviti kupovinom, od koji su dve mogućnosti sinteze kao primeri skicirani u šemi 2. Prvo može se najpre 5-brom-2-metoksipiridin primenom butil-litijuma da metalizira, onda pomoću propion-nitila da konvertuje i najzad sa natrijumbor-hidridom da se redukuje u jednjenje formule III. Alternativno može 3-cijan-6-metoksipiridin da se konvertuje sa etilmagnezijum-bromidom i na kraju da se redukuje pomoću natrijumbor-hidrida. Razdvajanje u enantiomere može da se izvede primenom dostupnih metoda, kao što je hromatografija na hiralnoj fazi, klasično razdvajanje racemata pomoću hiralne kolone ili primenom enzimatskih metoda.

Jedinjenje formule I, koje je definisano ovim pronalaskom i njegove fiziološki prihvatljive soli mogu da se primenjuju na životinjama, prvenstveno na sisarima, i naročito na ljudima u svojstvu leka samostalno ili u obliku farmaceutskih preparata. Predmet ovog pronalaska je isto tako jedinjenje formule I i njegove fiziološki prihvatljive soli za primenu u svojstvu leka, njegova primena za lečenje i profilaksu poremećaja srčane aritmije, od supraventrikularnih aritmija, atrialne fibrilacije i/ili atrialnog drhtanja i njegova primena za proizvodnju lekova koji se koriste u te svrhe. Nadalje su predmet ovog pronalaska farmaceutski preparati, koji sadrže kao aktivni sastojak delotvornu dozu jedinjenja formule I i/ili neke njegove fiziološki prihvatljive soli, pored uobičajenih farmaceutskih nosača i pomoćnih sredstava, za čiju primenu ne postoje nikakve zamerke. Farmaceutski preparati sadrže normalno 0,1 do 90 mas. % jedinjenja formule I i/ili njegove fiziološki prihvatljive soli. Proizvodnja farmaceutskog preparat može da se odvija na način koji poznaju stručnjaci. U tu svrhu se jedinjenje formule I i/ili njegove fiziološki prihvatljive soli zajedno sa jednim ili sa više čvrstih ili tečnih galenskih nosača i/ili pomoćnih supstanci i ako se želi, u kombinaciji sa drugim lekovitim aktivnim supstancama pevedu u neki podesni oblik za doziranje, odnosno do oblika podesnog za davanje leka pacijentu, koji tada može da se primeni u humanoj medicini ili veterinarskoj medicini.

Lekovi, koji prema ovom pronalasku sadrže jedinjenje formule I i/ili njegove fiziološki prihvatljive soli, mogu na primer da se aplikuju oralno, parenteralno, na primer intravenozno, rektalno, putem inhaliranja ili topično, pri tome prednost pri primeni zavisi od pojedinačnog slučaja, na primer svaki put od stanja bolesti koju treba lečiti.

Koja su pomoćna sredstva pogodna da se koriste za željenu formulaciju leka, poznato je stručnjaku na osnovu njegovog iskustva. Pored rastvarača, sredstva za stvaranje gela, osnove za supozitiije, pomoćna sredstva za tabletiranje i drugih nosača aktivne komponente mogu primera radi da se koriste antioksidanti, dispergujuća sredstva, emulgatori, otpenjivači, korektivi za ukus, sredstva za konzerviranje, rastvarački posrednici, sredsva za postizanje depo efekta, puferne supstance ili boje.

Jedinjenje formule I može se u cilju postizanje terapeutskog dejstva da kombinuje i sa drugim lekovitim supstancama. Tako su za lečenje obolenje srčanog krvotoka prvenstveno moguće kombinacije sa aktivnim supstancama za krvotok. U svojstvu tih supstanci koje dolaze u obzir da se koriste kao kombinacioni partneri za obolenja srčanog krvotoka primera radi su druga sredstva protiv aritmije, tako klasa I-, klasa II- ili klasa III-antiaritmici, kao što su IKS- ili IKr- blokatori kanala, na primer dofetilid, ili nadalje sredstva za sniženje krvnog pritiska kao ACE -inhibitori (primera radi enalapril, kaptopril, ramipril), angiotenzin- antagonisti kao što su K<+->aktivatori kanala, isto tako alfa-receptorski blokatori, ali i simpatomimetski i adrenerg delujća jedinjenja kao Na<+>/H<+->inhibitori izmene, kalcijumkanal-antagoniste, fosfodiasteraze inhibitore i druge aktivne supstance koje deluju pozitivno inotropno, kao na primer digitalis-glikozide ili diuredici.

Za neki oblik koji se primenjuje oralno aktivno jedinjenje se pomeša sa drugim podesnim dodacima, kao što su nosači, stabilizatori ili inertni razblaživači i primenom uobičajenih metoda dovode se u podesan oblik za doziranje kao što su

tablete, dražeje, supozitoriji, vodeni, alkoholni ili uljni rastvori. U svojstvu inertnih nosača mogu na primer da se koriste gumiarabika, magnezijum -oksid, magnezijum-karbonat, kalijum-fosfat, mlečni šećer, glukoza ili škrob, naročito kukuruzni škrob. Pri tome može preparat da se pravi kako na suvo tako isto i kao vlažni granulat. U svojstvu uljnih nosača ili kao rastvarači dolaze u obzir primera radi biljna ili životinjska ulja, kao suncokretovo ulje ili riblje ulje. U svojstvu rastvarača za vodene ili alkoholne rastvore dolaze u obzir da se koriste na primer vođa, etanol ili rastvori šećera ili njihove smeše. Ostala pomoćna sredstva, isto tako i za druge oblike aplikacije, su na primer polietilenglikoli i polipropilenglikoli.

U cilju subkutanog, intramuskularnog ili intravenoznog doziranja aktivno jedinjenje se po želji izmeša sa uobičajenim supstancama kao što su posrednici rastvarački, emulgatori ili druge pomoćne supstance, u rastvoru, suspenziji ili emulziji. Jedinjenje formule I i njegove fiziološki prihvatljive soli mogu isto tako da se liofiliziraju i dobijeni liofilizat na primer da se koriste za proizvdnju injekcionih ili infuzionih preparata. Kao rastvarači dolaze na primer u razmatranje voda, fiziološki rastvor kuhinjske soli ili alkoholi, na primer etanol, propanol, glicerin, pored toga i rastvori šećera kao što su rastvor glukoze ili manita, ali isto tako i smeše od različitih navedenih rastvarača.

Kao farmaceutske formulacije za doziranje u obliku aerosola ili spreja dolaze u obzir na primer rastvori, suspenzije ili emulzije aktivne supstance formule I ili neke njegove soli u nekom njegovom rastvaraču za čiju primenu ne postoji nikakva sumnja, kao što je etanol ili voda, ili nekakva smeša takvih rastvarača. Formulacija može prema potrebi da sadži još i druge farmaceutske pomoćne supstance, kao što su tenzidi, emulgatori i stabilizatori kao i neki potisni gas. Takav jedan preparat sadrži aktivnu supstancu uobičajeno u koncentraciji od oko 0,1 do 10, naročito od oko 0,3 do 3 mas. %.

Doziranje aktivne supstance formule I odnosno njegove fiziološki prihvatljive soli zavisi od pojedinačnog slučaja i treba kako je uobičajeno u cilju optimalnog dejstvoa da se uskladi sa pojedinačnim slučajem. Tako zavisi ona naravno od učestalosti doziranja ali i od načina i jačine obolenja koje treba da se leči, kao i od pola, starosti i individualnog odgovora čoveka ili životinje, i od toga da li se leči akutno ili hronično obolenje ili se daje u cilju profilakse. Uobičajeno iznosi dnevna doza jedinjenja formule I pri doziranju jednom pacijentu od oko 75 kg telesne mase 0,01 mg/kg do 100 mg/kg, prvenstveno od 0,1 mg/kg telesne mase do 20 mg/kg telesne mase. Doza može da se daje pacijentu u obliku pojedinačne doze ili podeljena u više, na primer dve, tri ili četiri pojedinačne doze. Naročito pri lečenju akutnih slučajeva poremećaja u srčanom ritmu, primera radi u nekoj intenzivnoj stanici, može i jedno parenteralno doziranje preko injekcije ili infuzije da ima prednosti, na primer putem jedne inntravenozne trajne infuzije.

Eksperimentalni deo

Proizvodnja 2-(butil-sulfonilamino- N-[ 1 (R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida

a) 2-(butil-l-sulfonilamino)-benzoeva kiselina

U jednu suspenziju koja sadrži 20 g (146 mmol) 2-aminobenzoeve kiseline u 250 mL vode dodato je 20 g (188 mmol) natrijum-karbonata. Na kraju je ukapano 11,4 g (72,8 mmol) butilsulfonil-hlorda i reakciona smeša je u toku 2 dana mešana pri sobnoj temperaturi. Sa koncentrovanom sonom kiselinom je zakišeljeno, u toku 3 sata je mešano pri sobnoj temperaturi i staloženi produkt odvojen je filtriranjem. Posle sušenja u vakuumu dobija se 9,8 g 2-(butil-l-sulfonilamino)-benzoeve kiseline.

b) l-(6-metoksi-piridin -3 -il)-propilamin

Metoda 1

U jedan rastvor koji sadrži 10,2 mL n-butil-litijuma (2,5 M rastvor u heksanu; 25,5 mmol) u 50 mL dietiletra doda se pri -70 °C 3 mL (23,2 mmol) 5-brom-2-metoksipiridina. Posle 10 minuta doda se 1,4 mL (19,5 mmol) propion-nitrila. Posle 2 sata pri -70 °C reakciona smeša se postepeno zagreje na sobnu temperauru. Tada se doda 2,2 g natrijum-sulfata dekahidrata i ostavi se da se mesa u toku jednog sata. Posle dodavanja 5 g magnezijum-sulfata i kratkotrajnog mešanja odvojeni su filtriranjem od soli i filtrat je ugušćen. Ostatak je rastvoren u 70 mL metanola i pri 0 °C dodato je 1,1 g (28 mmol) natijumbor-hidrira. Posle mešanja preko noći reakciona smeša je pomoću koncentrovane sone kseline podešena na pH 2 i na rotacionom uparivaču je ugušćena. Ostatak je izmešan sa 10 mL vode i jednom je ekstrahovan primenom dietiletra. Najzad je vodena faza zasićena sa natrijumhidro-karbonatom, ugušćena u vakuumu i ostatak je ekstrahovan sa etilestom sirćetne kiseline. Posle sušenja i ugušćivanja ekstrakta estra sirćetne kiseline dobijeno je 1,4 g racemata l-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilamina.

Razdvajanje enantiomera odvijalo se primenom preparativne HPLC na jednoj Chiralpak ADH koloni (250 x 4,6 mm); eluent: heptan / etanol / metanol 50 :1:1 sa 0,1 % dietilamina; temperatura: 30 °C; brzina protoka 1 mL/min.

Kao prvo se pri jednom retencionom vremenu od 18,4 min eluira 0,45 g l(S)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilamina. Potom je pri retencionom vremenu od 21,0 min dobijeno 0,42 g l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilamina.

Metoda 2

Ujedan rastvor koji sadrži 20 g (150 mmol) 6-metoksinikotino-nitrila i 0,62 g (3,3 mmol) bakar(I)-jodida u 125 mL bezvodnom tetrahidrofuranu ukapano je u toku 30 min pri 0 °C u atmosferi argona 170 mL (170 mmol) 1 M rastvora etilmagnezijum-bromida u tetrahidrofuranu. Posle 30 min reakciona smeša je puštena da se zagreje na sobnu temperaturu i mešano je još u toku 3 h. Potom je pri 5 - 10 °C ukapano 200 mL metanola i onda je dodato 11,3 g (299 mmol) u porcijama natrijumbor-hidrida. Posle mešanja preko noći pri sobnoj temperaturi dodato je 300 mL vode i 3 puta je ekstrahovano sa po 250 mL etilestra sirćetne kiseline. Organska faza je osušena pomoću magnezijum-sulfata, potom je ugušćena i ostatak prečišćen primenom hromatografije. Dobijeno je 5,5 g racemata l-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilamina.

c) 2-butl-l-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid i 2-butl-1 -sulfonilamino)- N- [ 1 (S)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid

Metoda 1

U rastvor koji sadži 8,0 g (31,1 mmol) 2-butil-l-sufonilamino-benzoeve kiseline u

250 mL tetrahidrofurana doda se 4,4 g (32,7 mmol) 1-hidoksi-lH-benzotriazola i 6,3 g (32,7 mmol) N-etil-N'-(3-dimetilaminopropil)-carbodiimid hidrohlorida i reakciona smeša je mešana 90 min. Tada je ukapan rastvor od 5,4 g (32,7 mmol) racemata l-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilaminana u 20 mL tetrahidrofiirana i mešan je preko noći. Reakciona smeša je izmešana sa 250 mL vode I ekstrahovana sa 300 mL etilestra sirćetne. Organska faza je 5 puta ekstrahovana sa po 100 mL zasićenog rastvora natrijumhidro-karbonata i onda je osušena pomoću magnezijum-sulfata. Dobijeno je 9,0 g 2-butl-l-sulfonilamino)- N-[l-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida.

Razdvajanje enantiomera odvijalo se primenom preparativne HPLC na jednoj Chiralpak ADH koloni (250 x 4,6 mm); eluent: heptan / etanol / metanol 10 :1:1 sa 0,1 % dietilamina; temperatura: 30 °C; brzina protoka 1 mL/min.

Kao prvo pri jednom retencionom vremenu od 5,9 min eluirano je 4,0 g 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid.

Posle jedne mešovite frakcije pri retencionom vremenu od 7,2 min dobijeno je 3,0 g 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l-(S)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida.

Metoda 2

Polazeći od 0,41 g (2,46 mmol) l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propipilamina i 0,64 g (2,47 mmol) 2-(butil-l-sulfonilamino)-benzoeve kiseline kuplovanjem u prisustvu od 1-hidroksi-lH-benzotriazola i N-etil-N'-(3-dimetilaminopropil)-karbodiimid hidro-hlorida na isti način kao u metodi 1 dobijeno je 0,9 g 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l-(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida. d) 2-(butil-1 -sulfonilamino)- N- [ 1 -(R)-(6-metoksi-piridin-3 -il)-propil]-benzamid 2 g 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l-(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida, koji je dobijen prema metodi 1 ili metodi 2 rastvori se na toplo u 9 mL izopropanola, tada se doda 8 mL tople vode i reakciona smeše se ostavi da se polako ohladi preko noći. Posle filtriranja pri 0 °C dobijeno je 1,5 g 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[1-(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida u obliku bezbojnih igličastih kristala; temperatura topljenje 97 °C. Iz objedinjenih kristala potvr đena je primenom rentgenostrukturne analize absolutna konfiguracija.

Farmakološka spitivanja

Kvl,5-kanali iz čovečjeg organizma su eksprimirani u Xenopus Oocyte. U tu svrhu prvo su izolovane jajne ćelije iz Xenopus laevis i defolikulisane su. Na kraju je ubačena u ove jajne ćelije in vitro sintetizovana Kv-1.5 kodirajuća RNA. Posle 1 - 7 dana Kvl .5-ekspresije proteina određivane su Kvl .5-struje na jajnim ćelijama primenom dve mikroelektrodne Voltage-clamp tehnike. Kvl.5-kanali su po pravilu pri tome i aktivirani sa 500 ms stalnim skokovima napona na 0 mV i 40 mV. Kupatilo je isprano sa rastvorom sledećeg sastava: NaCl 96 mM, KC1 2 mM, CaCl21,8 mM, MgCl21 mM, HEPES 5 mM ( koji je istitrisan sa NaOH do pH 7,4). Ovi eksperimenti izvedeni su na sobnoj temperaturi. U cilju utvrđivanja podataka i analize upotrebi)eni su: Geneclamp pojačivač (Axon Instruments, Foster City, USA) i MacLab D/A transformator i softver (AD Instruments, Castle Hill, Australia). Supstance koje su definisane ovim otkrićem su testirane, u trenutku kada su u različitim koncentracijama one dodavane u rastvor kupatila. Efekat supstancije preračunavan kao procentualna inhibicija Kvl.5-kontrolne struje, koja je dobijena u slučaju kada u rastvor nije stavljana nijedna supstanca. Podaci su na kraju ekstrapolisani pomoću Hill-ove jednačine, kako bi se za svaku supstancu mogla da odredi koncentracija inhibiranja IC50.

Na taj način su određene za sledeća navedena jedinjenja sledeće vrednosti IC50: 2-butil-l-sulfonilamino)- N-[l-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid: IC5o = 2,4uM

2-(butil-1 -sulfonilamino)- N-[l (R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid formule

I:

IC50= 10 uM

2-(butil-1 -sulfonilamino)- N- [ 1 (S)-(6-metoksi-piridin-3 -il)-propil] -benzamid: IC50 = 2,4 p.M

Ispitivanje vremena neosetljivosti i levoatrialne ranjivosti na svinji

Oba enantiomera 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid formule I i 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l(S)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilj-benzamid ispitivani su na srčanoj predkomori narkotizirane svinje u pogledu produženja vremena neosetljivosti i antiaritmijskog dejstva i upoređeni su. Pri tome je dokučeno vreme neosetljivosti leve predkomore i obuhvaćeno je atiaritmijsko dejstvo kao je opisano u literaturi (Knobloch et al.2002. Naunvn-Schmiedeberg's Arch. Parmacol. 366,482 - 487). Antiaritmijsko dejstvo odnosi se pri tome na sprečavanje epizoda aritmija, koje se isključuju jednim pravovremenim upotrebljenim ekstrastimulansom (S2) u levoj predkomori (= levoatrialna ranjivost). U tabeli 1 je prikazano poređenje dejstva 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida formule I i 2-(butil-l -sulfonilamino)- N-[l(S)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida na produženje vremena neosetljivosti leve predkomore i antiaritmijskog dejstva na narkotiziranoj svinji posle doziranja od 3 mg/kg. Vrednosti produženja vremena neosetljivosti su navedene u procentu bazalne vrednosti 10 minuta posle injekcije. Srednje vrednosti produženja vremena neosetljivosti prikazane su iz tri frekvence (150, 200 i 250/min). Iz rezultata obuhvaćenih u tabeli 1 može se sazanati da R-enantiomer prouzrokuje vidno jače produženje vremena neosetljivosti, nego što je slučaj sa S-enantiomerom. Aritmija se može primenom R-enantiomera da se spreči do 73,9 %, dok pri upotrebi S-enantiomera pojava aritmije se sprečava samo do 27 %.

Ponovnim merenjem posle davanja supstance može u ovom redosledu opita da se odredi vreme delovanje supstance na produženje vremena neosetljivosti. R-enantiomer je davan intravenozno u dozi od 1 mg/kg u toku 100 minuta i farmakoločko dejstvo je praćeno u toku 280 minuta. Kao što je pokazano na slici 1 dovodi 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid do dugotrajnog dejstva na levoatrilno produženje vremena neosetljivosti, koje je i 180 minuta posle završetka infuzije ostalo nepromenjeno.

Na crtežu su prikazani sledeći opisi i oznake:

Slika 1: Trajanje dejstva na produženje vremena neosetljivosti leve predkomore 2-(butil-1-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida, 1 mg/kg u obliku intravenozne infuzije u toku 100 minuta

Y-osa: % bazalnog produženje vremena neosetljivosti

X-osa: vreme u minutima

2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid Kontrola bez aktivne supstance

Claims (8)

1. 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid formule I i njegove fiziološki prihvatljive soli. </> ^^IjlH Nr"o I

2. 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamid defmisan prema patentnom zahtevu 1.

3. 2-(butil-1 -sulfonilamino)- N- [ 1 (R)-(6-metoksi-piridin-3 -il)-propil] -benzamid i/ili njegove fiziološki prihvatljive soli defmisane prema patentnom zahtevu 1 i/ili 2 u cilju primene u svojstvu leka.

4. Primena 2-(butil-1- sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida i/ili njegove fiziološki prihvatljive soli defmisane prema patentnom zahtevu 1 i/ili 2 za proizvodnju nekog leka za lečenje ili profilaksu poremećaja srčanog ritma, supraventrikularne aritmije, atrijalne fibrilacije i/ili atrialnog podrhtavanja.

5. Famacetski preparat za humanu ili veterinarsku primenu, naznačen time, što sadrži jednu delotvornu količinu 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida formule I i/ili njegove fiziološki prihvatljive soli defmisane prema patentnom zahtevu 1 i/ili 2, zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem i dodacima.

6. Famacetski preparat za humanu ili veterinarsku primenu, naznačen time, što sadrži jednu delotvornu količinu 2-(butil-l-sulfonilamino)- N-[l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida formule I i/ili njegove fiziološki prihvatljive soli defmisane prema patentnom zahtevu 1 i/ili 2, zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem i dodacima i u ovom slučaju još sa jednom ili sa više drugih farmakološki aktivnih supstanci.

7. l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilamin

8. Primena l(R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propilamina kao međuprodukta za proizvodnju 2-(butil-1 -sulfonilamino)- N-[ 1 (R)-(6-metoksi-piridin-3-il)-propil]-benzamida i/ili njegovih fiziološki prihvatljivih soli