RS20080406A - Stabilizovana struktura tla i elementi obloge za njenu izgradnju - Google Patents

Abstract

Stabilizovana struktura tla i elementi obloge za njenu izgradnju, što element (4) spoljne obloge za stabilizovanu strukturu tla obuhvata telo od livenog materijala unutar koga se formira putanja za ojacavajuću traku (2) između dve tačke (6) izbijanja smeštene sa zadnje strane (7) elementa. Ova putanja je definisana omotačem (15) obloženim livenim materijalom u uključuje dva pravolinijska dela (108) koja su sledstveno susedna dvema tačkama (6) izbijanja a svaka je uređena tako da pozicionira traku u istu ravan izbijanja upravnu na zadnju stranu, dva zakrivljena dela (109) koji sledstveno nastavljaju dva pravolinijska dela (108) i uređeni su tako da odmiču traku od ravni izbijanja , i vezni deo koji spaja dva zakrivljena dela (108) jedan- sa drugim i ima najmanje jednu petiju (110) smeštenu van ravni izbijanja.

Description

STABILIZOVANA STRUKTURA TLA, I ELEMENTI OBLOGE ZA NJENU

IZGRADNJU

POZADINA PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na izgradnju stabilizovanih struktura tla ili ojačanih struktura zemljišta. Ova građevinska tehnika se obično koristi za izvođenje konstrukcija kao što su potporni zidovi, upornjaci mosta, itd.

Stabilizovana struktura tla združuje nabijenu ispunu, spoljašnju oblogu i ojačanje obično vezano za oblogu. Ojačanja su smeštena u tlo sa gustinom zavisnom od naprezanja kojima tlo može biti izloženo, pri čemu se potisne sile tla javljaju od trenja ojačanja tla.

Pronazak se, određenije, bavi slučajem kada su ojačanja u vidu traka od sintetičkog materijala, na primer na bazi poliestarskih vlakana.

Spoljašnja obloga je najčešće izrađena od montažnih betonskih elemenata, u obliku ploča ili blokova, uporedno poredanih da pokriju prednju površinu strukture. Mogu postojati horizontalni stepenasti prelazi na toj prednjoj površini između različitih nivoa spoljašnje obloge, kada konstrukcija ima jednu ili više terasa.

Ojačanja smeštena u ispunu su obično pričvršćena za spoljašnju oblogu mehaničkim vezama koje mogu biti u raznim oblicima. Kada je konstrukcija gotova, ojačanja raspoređena kroz ispunu prenose velike terete, u nekim slučajevima do nekoliko tona. Njihova veza sa oblogom mora biti jaka kako bi se očuvalo jedinstvo celine.

Vezni članovi ispoljavaju rizik degradacije. Često su osetljivi na koroziju usled vlage ili na hemijska sredstva koja su prisutna ili su se infiltrirala u ispunu. Vezni članovi su ponekad izrađeni na bazi smola ili kompozitnih materijala tako da teže korodiraju. Međutim, njihova cena je tada povećana, i teško im je dodeliti dobra mehanička svojstva. Stoga je poželjno da se odustane od veznih članova između elemenata spoljašnje obloge i ojačanja strukture.

U nekim sistemima, elementi spoljašnje obloge su oblikovani na takav način da nude najmanje jedan prolaz, namenjen za smeštaj ojačavajuće trake.

U US-A-5 839 855, prolaz je u obliku slova C unutar mase elementa spoljašnje obloge u obliku panela. Kada je traka na mestu, njena dva dela koja se pojavljuju iz elementa spoljašnje obloge su smeštena u dve paralelne horizontalne ravni koje istupaju u vertikalnom pravcu. Ovo stanje izbijanja traka iz panela nije idealno jer dovodi do potrebe povećanja broja operacija punjenja i sabijanja, što komplikuje i produžuje implementaciju rada. One ne dozvoljava lako zatezanje traka, jer traku ne podupire panel kada je donji deo pokriven ispunom.

Iz ovih razloga, obično je poželjno da trake izlaze iz elementa spoljašnje obloge u istoj horizontalnoj ravni.

Pored toga, C putanja ojačavajućih traka nije optimalna u smislu robusnosti ankerisanja kada su napregnute. Kriva putanje blizu tačke izlaska traka slabi njeno ankerisanje za element jer dovodi do rada u naprezanju betona male debljine, što nije dobar način naprezanja ovog materijala.

Sličan problem se javlja kod elemenata spoljašnje obloge tipa opisanog u FR-A-2 812 893. Ovaj element takođe ima predoblikovanu putanju u obliku slova C. Pored toga, ova C putanja je tako uređena da se svaki deo ojačavajuće trake pojavljuje iz elementa

orijentisanog u vertikalnoj ravni. Ovo je nezadovoljavajuće jer se traka postavljena na zemlju sama po sebi prirodno postavlja u horizontalnu ravan, tako da se svaki deo trake u ispuni uvrće za četvrtinu kruga. Takvo uvrtanje je nepovoljno u smislu mehaničkog ponašanja ojačanja.

Cilj je ovog pronalaska da predloži novi postupak ankerisanja ojačavajućih traka za spoljašnju oblogu stabilizovane strukture tla, omogućavajući smanjenje učestanosti problema.-koji su gore predstavij eni.

IZVOD PRONALASKA

Pronalazak stoga predlaže stabilizovanu strukturu tla, koju čine ispuna, ojačavajuće trake rastegnute kroz ojačanu zonu ispune smeštene iza prednje strane konstrukcije, i spoljašnju oblogu postavljenu duž navedene prednje strane, a ojačavajuće trake su pričvršćene za spoljašnju oblogu u odgovarajućim pričvrsnim oblastima. U najmanje jednoj pričvrsnoj oblasti, obloga uključuje putanju oblikovanu za ojačavajuću traku između dve tačke izbijanja smeštene.na zadnjoj strani spoljašnje obloge pored ispune. Ova putanja uključuje dva pravolinijska dela sledstveno susedna dvema tačkama izbijanja i svaki urađen tako da pozicionira traku u zajedničku ravan izbijanja normalnu na navedenu zadnju stranu, dva zakrivljena dela koja se sledstveno nastavljaju na dva pravolinijska dela i urađena da odvoje traku od ravni izbijanja, i vezni deo koji spaja dva zakrivljena dela jedan sa drugim i najmanje jednu petlju smeštenu van ravni izbijanja.

Činjenica da se petlja trake unutar spoljašnje obloge izravnava van ravni izbijanja omogućava traci da prodre u masu spoljašnje obloge ostajući orijentisana u ovoj ravni do određene dubine. Ovo

omogućava dobro vođenje traka kad izbiju iz spoljašnje obloge i izbegava neodgovarajuće naprezanje livenog materijala (obično betona). Ovo dozvoljava dobro pozicioniranje i efektno pričvršćivanje ojačavajuće trake istovremeno obezbeđujući da ne prati preterano oštre krivine i izbegavajući da se izloži jakim silama rastezanja.

Pravolinijski delovi navedene putanje se poželjno svaki prostire u ravni izbijanja za najmanje polovinu debljine spoljašnje obloge. Ojačavajuća traka tipično ima širinu najviše jednaku polovini debljine spoljašnje obloge.

U jednom ostvarenju konstrukcije, spoljašnja obloga ima, u oblasti pričvršćivanja, zaštitni omotač koji nosi ojačavajuću traku duž navedene putanje. Ovaj omotač odvaja traku od livenog materijala kako bi zaštitio ojačanje od preranog oštećenja. Naročito, ako je ojačanje dobij eno korišćenjem poliestarskih vlakana, poznato je da ona slabo podnose bazne/alkalne sredine kao što su one u betonu. Navedeni omotač stoga dopunjuje zaštitu koju daje plastična prevlaka na poliestarskim vlaknima trake.

U tipičnoj situaciji gde je spoljašnja obloga načinjena od

elemenata u obliku panela od livenog materijala kao što je beton, takvi paneli mogu imati jedan ili više čvrstih zaštitnih omotača ugrađenih u sebe. Korisno, takav omotač obuhvata dve polovine na obe strane ojačavajuće trake da bis e olakšala proizvodnja i

sklapanje omotača. Dve polovine su poželjno sastavljene zaptivnom vezom između njih kako bi se obezbedilo dobro razdvajanje između putanje ojačavajuće trake i okolnog betona.

Kada je proizveden element spoljne obloge, korisno je uklopljen sa jednim duguljastim članom, kao što je kabl ili uže, ubačenim unutar zaštitnog omotača da bi se provukla ojačavajuća traka duž svoje putanje. Ovo olakšava uvođenje trake, koje se može desiti na gradilištu tako da se može izbeći potreba da se skladišti i transportuju elementi spoljašnje obloge opremljeni svojim ojačavajućim trakama.

Drugi aspekt pronalaska se bavi elementom spoljašnje obloge za stabilizovanu strukturu tla, i sadrži telo od livenog materijala unutar koga je formirana putanja za ojačavajuću traku između dve tačke izbijanja smeštene na zadnjoj strani tela. Putanja uključuje dva pravolinijska dela sledstveno susedna dvema tačkama izbijanja i svaki urađen tako da pozicionira traku u zajedničku ravan izbijanja normalnu na navedenu zadnju stranu, dva zakrivljena dela koja se sledstveno nastavljaju na dva pravolinijska dela i urađena da odvoje traku od ravni iz"bijanja, i-vezni deo koji spaja dva zakrivljena dela jedan sa drugim i najmanje jednu petlju smeštenu van ravni izbijanja.

Traka se može postaviti na putanju u vreme izlivanja materijala tela, sa ili bez gorepomenutog zaštitnog omotača.

Moguće su razne konfiguracije za putanju određenu za traku unutar elementa spoljne obloge. U nekim ostvarenjima, dva zakrivljena dela putanje usmeravaju traku ka zajedničkoj strani ravni izbijanja. U ovom slučaju, prva mogućnost je da se putanja oblikuje tako da nosi traku u dva pravolinijska dela sa istom stranom trake okrenute ka ovoj strani ravni izbijanja. Putanja je zato oblikovana tako da je data površina trake postavljena bilo na spoljašnjoj ili na unutrašnjoj strani petlje smeštene van ravni izbijanja. Druga mogućnost je da se putanja oblikuje tako da nosi traku u jednom od dva pravolinijska dela sa licem trake okrenutim ka datoj strani ravni izbijanja a u drugom o dva pravolinijska dela sa licem trake okrenutim od date strane ravni izbijanja.

U drugom ostvarenju, dva zakrivljena dela putanje sledstveno vode trake ka dve naspramne strane ravni izbijanja, a vezni deo putanje ima dve petlje koje sledstveno nastavljaju dva zakrivljena dela putanje, i deo koji seče ravan izbijanja i spaja dve petlje jednu

sa drugom.

Pronalazak takođe predlaže zaštitni omotač za element spoljne obloge stabilizovane strukture tla, gde je omotač značajno krut i ima ravan poprečni presek za nošenje ojačavajuće trake duž putanje definisane u okviru omotača, gde putanja ima gorepomenutu geometrijsku konfiguraciju.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Slika 1 je šematski prikaz bočnog dela stabilizovane strukture tla prema pronalasku u procesu izgradnje.

Slika 2 je poprečni .presek elementa spoljne obloge prema pronalasku.

Slike 3 do 6 su pogled iz perspektive putanja koje mogu da prate ojačavajuće trake unutar elemenata spoljne obloge prema pronalasku.

Slika 7 je pogled otpozadi drugog elementa spoljne obloge prema pronalasku.

Slika 8 je pogled iz perspektive zaštitnog omotača koji se može koristiti u nekim ostvarenjima pronalaska.

Slike 9 i 10 su pogled iz perspektive dve polovine koje formiraju zaštitni omotač sa Slike 8 kada se spoje zajedno.

Slika 11 je poprečni presek koji pokazuje sredstva za sklapanje

i zaptivanje između dve polovine zaštitnog omotača sa Slike 8.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Slika 1 pokazuje primenu pronalaska za izgradnju potpornog zida stabilizovanog tla. Nabijena ispuna 1, u kojoj su raspoređena ojačanja 2, je razgraničena na prednjoj strani konstrukcije spoljnom oblogom 3 koju čine uporedno postavljeni montažni elementi 4 u obliku panela, a na zadnjoj strani tlom 5 uz koje je podignut potporni zid.

Ojačanja 2 se sastoje of sintetčkih ojačavajućih članova u obliku fleksibilnih traka koje se protežu u horizontalnim ravnima iza spoljašnje obloge 3. One mogu naročito biti ojačavajuće trake na bazi poliestarskih vlakana obmotanih polietilenom.

Ojačavajuće trake 2 su prikačene za montažne elemente 4 spojene da čine spoljnu oblogu 3. Ovi elementi 4 su tipično napravljeni od armiranog betona. U prikazanom primeru, oni su u obliku panela. Mogu takođe da budu i u drugim oblicima, naročito u obliku blokova. Kada je beton takvog elementa 4 izliven, jedna ili više ojačavajućih traka 2 se postavlja u kalup, duž putanje opisane ispod, kako bi se obezbedilo povezivanje traka-element. Nakon što se beton stegao, svaka traka ima dva dela koji izlaze iz elementa i koji treba da se postave u materijal ispune.

Za izgradnju konstrukcije, procedura može biti kako sledi:

a) Postaviti neke od elemenata spoljne obloge 4 tako da zatim može da se unese materijal ispune na određenu dubinu. Na poznati

način, izgradnja i postavljanje elemenata spoljne obloge može biti lakše izvedeno postavljanjem sklopnih članova između njih. Trake 2 su postavljene na elemente spoljne obloge 4 tako da su neke od njih smeštene na istom horizontalnom nivou kada se izrađuje spoljna obloga.

b) Uvođenje materijala ispune i progresivno zbijanje dok se ne signe do sledećeg nivoa određenog za smeštanje ojačavajućih

traka 2.

c) Postavljanje ojačavajućih traka 2 na ispunu na ovom nivou. d) Ubacivanje materijala ispune preko ojačavajućih traka 2 koje

su upravo postavljene. Ovaj materijal ispune se zbija dok se

ubacuje.

e) Ponavljanje koraka b) do d) ukoliko ima nekoliko nivoa traka po serijama elementa spoljne obloge 4. f) Ponavljanje koraka a) do e) dok se ne dostigne gornji nivo ispune.

Tokom ubacivanja i zbijanja materijala ispune, ojačavajuće trake 2 koje su već stavljene na niže nivoe trpe zatezanje, ovo zatezanje potiče od trenja između traka i materijala ispune i obezbeđuje ojačanje konstrukcije. Kako bi zatezanje bilo uspostavljeno u dobrim uslovima, savetuje se da trake jednog nivoa izbijaju iz svojih elemenata spoljne obloge tako da su sve poravnate sa tim nivoom. Takođe se savetuje da su one sve okrenute horizontalno kako izbijaju iz obloge, kako bi se obezbedilo da se ne uvrću u materijalu ispune.

U svojim tačkama izbijanja 6 iz elementa spoljne obloge, dva dela trake 2 su u zajedničkoj ravni izbijanja P (normalnoj na ravan sa Slike 2). Kada je spoljna obloga 3 izrađena, elementi 4 su tako okrenuti da je ova ravan izbijanja horizontalna.

Slika 2 pokazuje element spoljne obloge koji se može koristiti u nekim ostvarenjima pronalaska. Kao što je uobičajeno, ovaj element 4 je izrađen od livenog betona. Ojačavajuća traka 2 je postavljena u kalup u trenutku liven ja betona i održava se na mestu dok se beton ne stegne. Može biti vođena uz pomoć armaturnih šipki (nije prikazano) betona, opciono opremljenih skretnikom ili štapovima pričvršćenim za ove šipke, tako da traka prati željenu putanju u pričvrsnoj zoni. Ova putanja je definisana unutar elementa 4 između 2 tačke izbijanja 6 dva dela trake sa zadnje strane 7 elementa (strana uz ispunu).

Putanja koja odgovara elementu na Slici 2 je ilustrovana Slikom 3. Ima dva pravolinijska dela 8 koji se protežu normalno na zadnju stranu 7 elementa od tačaka izbijanja 6. U svakom pravolinijskom delu 8, traka ostaje u svojoj ravni izbijanja P. Pravolinijski delovi 8 se protežu za najmanje polovinu debljine tela elementa 4, mereno normalno u odnosu na njegovu zadnju stranu 7. Ovim se izbegava nepoželjno naprezanje betona blizu zadnje strane 7.

Svaki pravolinijski deo 8 putanje trake se nastavlja odgovarajućim zakrivljenim delom 9 gde traka odstupa od ravni izbijanja P. Iza ovog zakrivljenog dela 9, traka 2 ide duž prednje strane elementa, malo se vraća od ove prednje strane kako ne bi bila vidljiva na površini konstrukcije.

Dva zakrivljena dela 9 su spojena jedan sa drugim veznim delom koji ima petlju 10 smeštenu van ravni izbijanja P.

U primeru na Slikama 2 i 3, traka je usmerena ka istoj strani Pl ravni izbijanja P u dva zakrivljena dela 9 svoje putanje unutar elementa obloge 4. Ova putanja je formirana tako (i) da, u dva pravolinijska dela 8, traka ima istu stranu okrenutu ka strani Pl ravni izbijanja, i (ii) da je ova strana trake smeštena sa spoljašnje strane petlje 10. Samim tim, u sredini petlje 10, traka je postavljena praktično upravno na zadnju stranu 7 elementa.

U alternativnom ostvarenju prikazanom na Slici 4, petlja 10' je okrenuta u suprotnom pravcu, tj. strana trake okrenute ka strani Pl ravni izbijanja je postavljena sa unutrašnje strane petlje 10' .

U alternativnom ostvarenju prikazanom na Slici 5, traka prati jedan od dva pravolinijska dela 8 svoje putanje sa jednom od svoje dve strane okrenutom ka strani Pl ravni izbijanja P i sa drugim od dva pravolinijska dela 8 koji ima navedenu stranu okrenutu ka strani P2 ravni izbijanja nasuprot strani Pl.

Druge konfiguracije su takođe moguće za putanju koju prati ojačavajuća traka unutar elementa spoljne obloge. Slika 6 pokazuje primer u kome vezni deo koji spaja dva zakrivljena dela 19 jedan sa drugim uključuje dve petlje 20 na svakoj strani ravni P. U ovom primeru, dva zakrivljena dela 19 putanje sledstveno vode traku ka suprotnim stranama Pl, P2 ravni izbijanja P. Vezni deo ima deo 21 koji seče ravan P i spaja dve petlje 20 jednu sa drugom.

Kako bi se lako pratile putanje kao što su one ilustrovane na

Slikama 3 do 6, poželjno je da je širina trake 2 manja ili najviše jednaka polovini debljine elementa spoljne obloge 4. Ova debljina je tipično između 14 i 16 cm. Biće moguće da se koriste trake širine oko 45'mm...

Kada ojačavajuća traka ima komponente (na primer poliestarska

vlakna) osetljive na alkalnu sredinu, može biti korisno da se stavi zaštitni omotač od plastike između ove trake i betonske spoljne obloge. Ovaj omotač obezbeđuje da alkalnost betona ne prenosi na osetljivu komponentu. Fleksibilni omotač nosi traku drži traku pre nego što se sa njom stavi u kalup. Zatim biva okružen izlivenim betonom i nosi ojačavajuću traku duž svoje putanje kako bi je

odvojio od betona.

Razumljivo je da ojačavajuća traka još nije nameštena u svoj omotač 15 u vreme kada je element napravljen. Zato je zgodno da koristi krut omotač koji je ranije oblikovan prema željenoj putanji. Slika 7 pokazuje zadnju stranu elementa spoljne obloge 4 formiranog na ovaj način koji može da nosi dve ojačavajuće trake na vertikalno razmaknutim nivoima. Omotači 15 definišu putanje unutar elementa 4 između tačaka izbijanja 6. Oni mogu biti prefabrikovani kruti omotači, na primer prema jednom od oblika prikazanih na Slikama

3 do 6.

Konfiguracija prema Slici 7 zahteva upredanje trake duž putanje. Međutim, ima tu prednost da dozvoljava dužinu trake nezavisno od proizvodnje elementa spoljne obloge.

Slika 8 pokazuje krut omotač 15 koji se može koristiti kod elemenata spoljne obloge tipa prikazanog na Slici 7. Omotač 15 čini sklop od dva dela, gornja polovina 30 i donja polovina 40 sledstveno naznačene na Slikama 9 i 10. Svako od ova dva dela 30, 40 je načinjen od oblikovanog krutog plastičnog materijala kao što je polietilen velike gustine (HDPE) na primer.

Dva dela 30, 40 su obezbeđena jedan od drugog pomoću više pričvrsnica 50 raspoređenih duž putanje definisane zaštitnim omotačem, na obe strane trake. Moguća dispozicija takve pričvrsnice 50 je prikazana na slici 11. Na nivou svake pričvrsnice 50, bočni produžetak 51 je formiran na gornjoj ivici donjeg komada 40 omotača. Žljeb 52 paralelan putanji je formiran u svakom bočnom produžetku 51. Takođe na nivou svake pričvrsnice, donja ivica gornjeg komada 30 omotača ima kukasti deo 53 odgovarajući za hvatanje odgovarajućeg bočnog produžetka 51 drugog komada 40. Kukasti deo 53 se drži u žljebu 52 pri sklapanju dva dela 30 i 40, a na svom kraju ima bravu 54 koja funkcioniše sa žljebom 52 kako bi održala delove zajedno.

Slika 11 takođe pokazuje da međusobno naspramne ivice dva dela 30, 40 imaju sparene površine duž omotača. Na obe strane trake, formira se brazda 55 na donjoj ivici gornjeg komada 30, a ova brazda 55 je tesno.uklopljena u odgovarajući kanal 56 u gornjoj ivici donjeg komada 40. Veza brazde 55 i kanala 56 obezbeđuje dobra zaptivna svojstva između dva komada 30, 40 omotača 15, kako bi se sprečilo prodiranje komponenti betona u omotač kada se oblikuje element spoljne obloge.

Pre sklapanja dva dela 30, 40 u omotač 15, podužni vučni element 60 kao što je kabl se stavlja između ova dva dela (Slika 8). Kada se ojačavajuća traka kasnije uvede u element spoljne obloge,

pričvrsti se za jedan kraj vučnog kabla 60 a drugi kraj kabla 60 se vuče. Kada se kraj trake pojavi iz elementa spoljne obloge, vučna

sila se primenjuje na ovaj kraj . Pokretanje trake duž njene putanje se može olakšati ako se gura u omotač dok se njen kraj vuče i/ili stavljajući lubrikant na ulaz u omotač.

U ostvarenju prikazanom na Slikama 8-10, omotač 15 definiše putanju ojačavajuće trake koja ima opšti oblik prikazan na Slici 3.

Referentni brojevi 108, 109 i 110 označavaju delove omotača 15 koji definišu pravolinijske delove 8, zakrivljene delove 9 i deo petlje 10 putanje, sledstveno. U tačkama izbijanja putanje, krajevi 16 omotača 15 se sužavaju spolja kako bi olakšali uvođenje trake. Druga prednost sužavanja krajeva omotača 16 je da se izglade neka ugaona odstupanja ojačavajuće trake pri njenom izbijanju iz tela elementa spoljne obloge, tako izbegavajući njeno prerano trošenje usled trenja na izlazu iz omotača u slučajevima gde traka ne izlazi iz omotača u ravni tačno upravnoj na spoljnu oblogu.

Između ova dva kraja 16, omotač 15 pozicioni ispust 17, koji može biti napravljen superpozicijom dva jezička 37, 47 koji pripadaju sledstveno komadima 30, 40 (Slike 9-10). Pozicioni ispust 17 štrči izvan dva kraja 16 iz betona elementa spoljne obloge. Njegova primarna funkcija je da pozicionira omotač 15 unutar kalupa kada se beton elementa izliva. Oslonac (nije prikazan) drži ispust 17 u propisanom položaju dok se sipa beton. Činjenica da je ispust 17 povezan sa dva pravolinijska dela 108 omotača 15 je takođe korisna za sprečavanje deformacije putanje pre očvršćavanja betona. Jezičci 37, 47 takođe mogu biti opremljeni pričvrsnicama za učešće u sklopu dve polovine delova 30, 40.

Uopšteno govoreći, predloženi metod povezivanja, između spoljne obloge stabilizovane strukture tla i najmanje nekog broja ojačavajućih traka, je kompatibilno sa velikim brojem strukturnih konfiguracije, dužina traka, gustinama postavljanja traka, itd.

Claims (25)

1. Stabilizovana struktura tla, koja obuhvata ispunu, ojačavajuće trake koje se protežu kroz ojačanu zonu ispune smeštenu iza prednje strane konstrukcije, i spoljnu oblogu smeštenu duž navedene prednje strane, pri čemu su ojačavajuće trake pričvršćene za spoljašnju oblogu u odgovarajućim pričvrsnim oblastima, naznačeno time što spoljašnja obloga uključuje, u najmanje jednoj pričvrsnoj oblasti, putanju formiranu suštinski krutim zaštitnim omotačem za ojačavajuću traku između dve tačke izbijanja smeštene na zadnjoj strani spoljašnje obloge pored ispune, gde zaštitni omotač ima dve polovine na obe strane ojačavajuće trake, a dve polovine su zaptivno sklopljene zajedno, gde navedena putanja uključuje dva pravolinijska dela sledstveno susedna dvema tačkama izbijanja iz omotača a svaki je uređen da postavi traku u zajedničku ravan izbijanja upravnu na navedenu zadnju stranu, dva zakrivljena dela koja se sledstveno nastavljaju na dva pravolinijska dela a uređena da otklone traku od ravni izbijanja, i vezni deo koji spaja dva zakrivljena dela jedan sa drugim, i sa najmanje jednom petljom smeštenom van ravni izbijanja.

2. Struktura prema Zahtevu 1, naznačena time što je spoljna obloga izrađena od elemenata u obliku panela i gde se pravolinijski delovi navedene putanje svaki pružaju u ravan izbijanja za najmanje polovinu debljine elementa spoljne obloge u obliku panela.

3. Struktura prema Zahtevu 1, naznačena time što ojačavajuća traka ima širinu najviše jednaku polovine debljine elementa spoljne obloge.

4. Struktura prema Zahtevu 1, naznačena time što je spoljašnja obloga izrađena od elemenata u obliku panela od livenog materijala, a svaki ima najmanje jedan zaštitni omotač ugrađen u sebe.

5. Element spoljne obloge za stabilizovanu strukturu tla, koji se sastoji od tela od livenog materijala sa suštinski krutim zaštitnim omotačem ugrađenim u sebe, a omotač def iniše putanju ojačavajuće trake između dve tačke izbijanja smeštene na zadnjoj strani tela, gde zaštitni omotač obuhvata dve polovine smeštene na obe strane putanje za ojačavajuću traku i sklopljene zajedno duž navedene putanje, a dve polovine su zaptivno sklopljene zajedno, gde putanja uključuje dva pravolinijska dela sledstveno susedna dvema tačkama izbijanja iz omotača a svaki je uređen da postavi traku u zajedničku ravan izbijanja upravnu na navedenu zadnju stranu, dva zakrivljena dela koja se sledstveno nastavljaju na dva pravolinijska dela a uređena da otklone traku od ravni izbijanja, i vezni deo koji spaja dva zakrivljena dela jedan sa drugim i sa najmanje jednom petljom smeštenom van ravni izbijanja.

6. Element spoljne obloge prema Zahtevu 5, naznačen time što je telo u obliku panela, i'gde se pravolinijski delovi navedene putanje svaki pružaju u ravan izbijanja za najmanje polovinu debljine tela, mereno upravno na zadnju stranu.

7. Element spoljne obloge prema Zahtevu 5, naznačen time što telo ima, upravno na zadnju stranu, debljinu najmanje jednaku duploj širini ojačavajuće trake.

8. Element spoljne obloge prema Zahtevu 5, naznačen time što traka nije postavljena u omotač u vreme kada je element izrađen.

9. Element spoljne obloge prema Zahtevu 5, naznačen time što dva zakrivljena dela putanje vode traku ka zajedničkoj strani ravni pojavljivanja, i gde je navedena putanja tako formirana da traku nose dva pravolinijska dela sa zajedničkim licem trake okrenutim ka navedenoj strani ravni izbijanja.

10. Element spoljne obloge prema Zahtevu 9, naznačen time što je navedena putanja tako formirana da navedeno je navedeno lice trake smešteno na spoljašnju stranu petlje koja se nalazi van ravni izbijanja.

11. Element spoljne obloge prema Zahtevu 9, naznačen time što je navedena putanja tako formirana da navedeno je navedeno lice trake smešteno na unutrašnju stranu petlje koja & e nalazi van ravni izbijanja.

12. Element spoljne obloge prema Zahtevu 5, naznačen time što dva zakrivljena dela putanje vode traku ka zajedničkoj strani ravni izbijanja, i gde je navedena putanja tako formirana da traku nosi jedan od dva pravolinijska dela sa jednom stranom trake okrenutom ka navedenoj strani ravni izbijanja i druga od dva pravolinijska dela sa navedenom stranom trake okrenutom od navedene strane ravni izbijanja.

13. Element spoljne obloge prema Zahtevu 5, naznačen time što dva zakrivljeni delovi putanje sledstveno vode traku ka dve suprotne strane ravni izbijanja, i gde navedeni vezni deo ima dve petlje koje se sledstveno nastavljaju na dva zakrivljena dela putanje, i deo koji seče ravan izbijanja i spaja dve petlje jednu sa drugom.

14. Element spoljne obloge prema Zahtevu 5, naznačen time što su navedene polovine izrađene od oblikovanog krutom plastičnog materijala.

15. Element spoljne obloge prema Zahtevu 5, dve polovine zaštitnog omotača su zaptivno sklopljene duž navedene putanje.

16. Element spoljne obloge prema Zahtevu 5, dalje obuhvatajući podužni član ubačen u zaštitni omotač za vučenje ojačavajuće trake duž navedene putanje.

17. Element spoljne obloge prema Zahtevu 5, naznačen time što je zaštitni omotač krut i ima pozicioni ispust povezan na to, gde se pozicioni ispust štrči van livenog materijala tela.

18. Element spoljne obloge prema Zahtevu 17, naznačen time što je pozicioni ispust raspoređen između i povezan sa delovima omotača koji definiše dva pravolinijska dela putanje.

19. Zaštitni omotač za element spoljne obloge stabilizovane strukture tla, naznačen time što je omotač suštinski krut i ima ravan poprečni presek u kome nosi ojačavajuću traku duž putanje definisane unutar omotača između dve tačke izbijanja, gde putanja uključuje dva pravolinijska dela sledstveno susedna dvema tačkama izbijanja iz omotača, dva zakrivljena dela koja se sledstveno nastavljaju na dva pravolinijska dela a uređena da otklone traku od ravni izbijanja, i vezni deo koji spaja dva zakrivljena dela jedan sa drugim i sa najmanje jednom petljom smeštenom van ravni izbijanja.

20. Omotač prema Zahtevu 19, koji sadrži dve polovine smeštene na obe strane putanje i sklopljene zajedno duž navedene putanje.

21. Omotač prema Zahtevu 19, naznačen time što su navedene polovine izrađene od oblikovanog plastičnog materijala.

22. Omotač prema Zahtevu 19, dve polovine su zaptivno sklopljene duž navedene putanje.

23. Omotač prema Zahtevu 19, dalje obuhvatajući podužni član koji se proteže u omotaču za vučenje ojačavajuće trake duž navedene putanje.

24. Omotač prema Zahtevu 19, dalje sadržeći pozicioni ispust namešten da štrči sa elementa spoljne obloge.

25. Omotač prema Zahtevu 19, naznačen time što je pozicioni ispust raspoređen između i povezan sa delovima omotača koji definiše dva pravolinijska dela putanje.