RS49993B

RS49993B - Postupak za dobijanje (-)-4-amino-5-fluoro-1-(2-hidroksimetil-1,3-oksatiolan-5-il)-(1h)-pirimidin-2-ona

Info

Publication number: RS49993B
Application number: YUP-723/03A
Authority: RS
Inventors: Gervais Dionne
Original assignee: Shire Biochem Inc.,
Priority date: 1991-08-01
Filing date: 1992-07-31
Publication date: 2008-09-29
Also published as: AU659668B2; CN1132073A; HK1038189A1; CN1034810C; CN1070191A; YU72303A; TJ244R3; CN101074228A; KR100242454B1; EP1155695B1; EE03002B1; US5618820A; ZA925668B; SG68541A1; CA2682254C; HU9400285D0; CA2114221C; ATE448787T1; EP0526253B1; CN100542535C

Abstract

Postupak dobijanja (-) -4-anino-5-fluoro-l- (2-hidroksimetil-1, 3-oksa tiolan-5-il) " (1H) -pirimidin-2-ona ili njegovog farmaceutski prihvatljivog derivata, naznačen time, što se sastoji od odvajanja jedinjenja racemske smeše enzimskim enantioselektivnim katabolizmom i hiralnim HPLC-om. Prijava ima 4 zahteva.

Description

Oblast tehnike

Sadašnji pronalazak je iz oblasti organske hernije i odnosi se na

postupak dobijanja nukleozidnog analoga koji imaju primenu u medicini.

Tehnički problem

U dosadašnjim terapijama za HIV, hepatitis A i njima slična virusna

oboljenja korišteni su relativno efikasni preparati, međutim svi su

imali veliku toksičnost. Cilj pronalaska je da se dobije efikasno

jedinjenje niske toksičnosti. Problem koji ovaj pronalazak rešava je

izolovanje jedinjenja (-)- 4- amino- 5- fluoro- l-( 2- hidroksimetil- l, 3-

oksatiolan- 5- il)- ( IH)- pirimidin- 2- ona koje ispunjava gore pomenute

uslove, iz racemske smeše jedinjenja odnosno od njegovog (+)

enantiomera.

Stanje tehike

Jedino jedinjenje koje je trenutno prihvaćeno za lečenje stanja

izazvanih HlV- om je 3'- azido- 3'- deoksitimidin ( AZT, zidovudin, BN 509U).

Međutim ovo jedinjenje ima zančajnu sklonost za bočne efekte pa se tako

ili ne može koristi ili ako se koristi, mora da se povuče iz primene na

značajnom broju pacijenata. Zato postoji potreba za obezbeđivanjem

jedinjenja koja su efikasna protiv HlV- a ali sa istovremenim značajno

boljim terapeutskim indeksom.

Suština pronalaska

Jedinjenje formule ( I)

je racemske smeša dva enantiomera formule ( 1- 1) i ( 1- 2)

Neočekivano je ustanovljeno da je(-)enantiomer jedinjenja formule ( I)

mnogo aktivniji od (+) - enantiomera, mada oba enantiomera pokazuju

neočekivano nisku toksičnost. Tako da je osnovni aspekt ovog pronalska

postupak dobijanja suštinski čistog(-)( ili levogiri) enatiomera

jedinjenia formule ( I) i njegovih farmaceutski prihvatljivih derivata.

(-) Enantlomer Ima hemijsko ime (-)- 4- amlno- 5- fluoro- l-( 2-

hldrokstmell 1- 1 , 3- oksat iolan- 5- i 1)-( 1H)- pir imldln- 2- on ( ovde

kasnije jedinjenje ( Al). Ovaj enantlomer ima apsolutnu ste-

reohemiju koja je prikazana u formuli ( 1- 1).

Poželjno je jedinjenje ( A) obezbedjeno suštinski slobodno od

odgovarajućeg (+)- enantiomera, to Jeste, prisutno je ne više

od oko 5% mas/ nas (+ l- enantlomera, poželjnije ne više od oko

2*, l najpoželjnije manje od od oko IX mas/ mas.

Pod " farmaceutski prihvatljivim derivatom'' podrazumeva se

makakva rarmaceutskl prihvatljiva so, estar ili so takvog

estra, jedinjenja ( A) ili makojeg drugog Jedinjenja koje, po-

sle davanja pacijentu, može da obezbedi ( dlrektno 111

indirektno) Jedinjenje ( A) 111 njegov anttvirusno aktivni

metabollt ili ostatak.

Stručnjaku će bili Jasno da se Jedinjenje ( A) može

modi Ci kov at i iako da se obezbede njegovi farmaceutski

prihvatljivi derivati, na funkcionalnim grupama i u baznoj

grupi l na hidrokslmetll grupi oksatiolanskog prstena. Modl-

rikaclja na svim funkcionalnim grupama uključena je u obim

pronalaska. Mećjutlm, naročito su Interesantni Carmaceu tskt

prihvatljivi derivati koji su dobiveni modifikacijom 2- hld-

rokslmeti1 gruze oksatiolanskog prstena.

Poželjni estri jedinjenja ( Al uključuju Jedinjenja u kojima

je vodonik 2- h ; r" roks imet i 1 grupe zamenjen sa acil funkcijom

u kojoj se ne- karboniIna grupa R estra bira od

vodonika, alki. g rupe pravog ili račvastog niza ( n. pr., metil, etil, n- prapll, t- butll, n- butil), alkoksialki1 ( n. pr.,

metoksimeti1), aralkil ( n. pr., benzll), ariloksialki1

( n. pr., fenoksimeti 1), aril ( n. pr., renil koji je opciono

supstituisan sa nalog enom, C^^ alkil ili ^ alkiloksi) ;

sulfonatnih estara kao Sto su alkil- ili aralkilsulfoni1

( n. pr., metansulfoni1) ; aminokiselinskih estara ( n. pr., L-valll Ili L- izoleuci1) i mono-, di- ili trl- fosfatnih

ost ara.

U vezi sa gore opisanim estrima, ako nije drukčije spe-

ci fikovano, ma koja prisutna alkil grupa podesnoi sadrži 1 do

166 ugljenlkovih atoma, naročito 1 do 4 atoma ugljenika. Ma-

koja prisutna aril grupa u takvim estrima podesno obuhvata

Cenil grupu.

Odredjeno estri mogu biti C 1 • 16 alkil estar, nesupsti tuisani

benzll estar ili benzil estar koji je supstituisan sa najma-

nje jednim halogenom ( brom, hlor, fluor ili jod), C 1-6 alkil,

C alkoksi, nitro ili trifluoromet il grupama.

1-6

Farmaceutski prihvatljive soli Jedinjenja ( A) uključuju one

koje su izvedene iz farmaceutski prihvatljivih neorgansklh i

organskih kiselina i baza. Primari podesnih kiselina uključu-

ju hlorovodoničnu, bromovodoničnu, sumpornu, azotnu, perhlor-

nu, fumarnu, malelnsku, fosfornu, glikolnu, mlečnu, salicil-

nu, ćilibarnu, toluen- p- sulfonsku, vinsku, slrćetnu, limun-

sku, naftalen- 2- sulfonsku i benzensulfonskv kiselinu. Druge

kiseline, kao Sto Je oksalna, iako same po sebi nisu farmaceutski prihvatljive, mogu se koristiti kao intermedijeri za

dobivanje jedinjenja iz pronalaska 1 njihovih farmaceutski

prihvatljivih adicionih soli sa kiselinama.

Soli koje su izvedene iz odg ovarajućih baza uključuju alkal-

nometalne ( n. pr., natrijumove), zemnoalkalnometalne ( n. pr.,

magnezi jumove) , amonijumove i NR^+ ( gde je R ^ alkil) so-

li .

Kada se ovde kasnije kate jedinjenje prema pronalasku, uklju-

čeno je i Jedinjenje ( A) i njegovi farmaceutski prihvatljivi

derivat i .

Jedinjenja iz pronalaska ili sama imaju antivirusnu aktivnost l/ ili se mogu metaboli sat i u takva jedinjenja. Odredjeno, ova jedinjenja su efikasna za inhlbiranje repiikacije

retrovirusa, uključujući humane retroviruse kao što su

humani virusi Imunodeficljencije IH1V), koji su uzročnici

bolesti AIDS.

Jedinjenja Iz pronalaska takodje su korisna za lečenje

životinja, uključujući ljudi inficiranih sa virusom hepatitisa B ( HBV).

Tako je obezbedjeno kao dalji aspekt pronalaska Jedinjenje

( A), ili njegov farmaceutski prihvatljiv derivat, za

korišćenje kao aktivno terapeutsko sredstvo, naročito kao

antivirusno sredstvo, na primer, u lećenju retrovirusnih

Infekcija ili HIV infekcija.

U daljem ili alternativnom aspektu obezbedjen je postupak za

lečenje vlrusne Infekcije, naročito infekcije koja je izazva-

na sa HBV ili sa takvim retrovirusom kao što je HIV, na

sisaru, uključujući ćoveka, koji obuhvata davanje efikasne

količine Jedinjenja ( A) ili njegovog farmaceutski prihvatljivog derivata.

Takodje je u daljem ili alternativnom aspektu obezbedjeno

korišćenje jedinjenja ( Al ili njegovog farmaceutski prihvatljivog derivata za proizvodnju leka za lečenje virusne

Infekcije.

Jedinjenja iz pronalaska su takodje korisna za lečenje

stanja srodnih AIDS- u kao što Je kompleks srodan sa AIDS- om

( ARCI, progresivna general izovana 1 lmfade no pat lja ( PGL),

neurološka stanja srdna sa AIDS- om ( kao što su demencija ili

tropska parapareza), pozitivna anll- HIV antltela i HIV-

pozltlvna stanja. Kaposi sarkom, trombocitopenia purpurea i

prateće oportune Infekcije, na primer,pneumocystitis car 1-

nii.

Jedinjenja iz pronalaska su takodje korisna za sprečavanjenapredovanja kliničke bolesti pojedinaca koji su anti- Hiv

anlitelo ili HlV- antigen pozitivni i u profilaksi posle

izlaganja MV- u.

Jedinjenje ( A) Ili njegovi farmaceutski prihvatljivi derivati mogu se takodje koristiti za sprečavanje vcirusne kon-

taminacije fizioloških fluida kao što su krv ili spermain

vitro.

Jedinjenja iz pronalaska su takodje korisna za lečenje

životinja, uključujući čoveka, inficiranih sa virusom

hepatitisa B.

Stručnjacima će takodje biti Jasno da kada se ovde kaže

lečenje taj se termin proširuje na prof i lakšu kao i na leče-

nje utvrdjenih infekcija ili simptoma.

Biće dalje jasno da će količina Jedinjenja Iz pronalaska

koja je potrebna za korišćenje u lećenju varirati ne samo

zavisno od od odredjenog izabranog Jedinjenja već takodje i

od Izabranog načina davanja, prirode stanja koje se lečl 1

starostri 1 stanja pacijenta, i obavezno će Je odredjivati

nadležni lekar lit veterinar. Medjutlm, uglavnom će podesna

doza biti u Intervalu od oko 0. 1 do oko 250 mg/ kg telesne

mase na dan, poželjno u Intervalu od 0. 5 do 60 mg/ kg/ dan,

najpoželjnije u Intervalu 1 do 20 mg/ kg/ dan.

Željena doza se može podesno formuli sat i u Jednu dozu 111

podeljene doze koje se daju koje se daju u odgovarajućim in-

tervalima, na primer, kao dve, tri, četiri ili više pod- doza

na dan.

Jedinjenje se podesno daje u obliku dozne jedinice; na primer, koja sadrži 10 do 1500 mg, podesno 20 do 1000 mg, naj-

podesnije 50 do 700 mg aktivnog sastojka po jednoj doznoj

jedinici .

Idealno aktivan sastojak treba da se daje tako da se

postigne maksimalna koncentracija aktivnog jedinjenja u

plazmi oko i do oko 75 nm, požel jno oko 2 do 50 nm,

najpoželjnije oko 3 do oko 30 \ im. Ovo se može postići, na

primer, intravenoznom inekcijom 0. 1 do 5% rastvora aktivnog

sastojka, opciono u slanom rastvoru, ili oralnim davanjem u

obliku bolusa koji sadrži oko i do oko 100 mg aktivnog

sstojka. Poželjni nivoi u krvi mogu se održavati konti-

nualnom infuzijom tako da se obezbedl oko 0. 01 do oko 5. 0

mg/ kg/ čas ili Isprekidanim Infuzijama koje sadrže oko 0. 4 do

oko 15 mg/ kg aktivnog sastojka.

Mada je moguće da se, za korišćenje u terapiji, jedinjenje

iz pronalaska daje kao sirova hemlkalija, poželjno Je da se

aktivan sastojak formuliše kao farmaceutska formulacija.

Pronalazak tako dalje obezbedjuje farmaceutsku formulaciju

koja obuhvata jedinjenje ( A) ili njegov farmaceutski

prihvatljiv derivat, zajedno sa Jednim 111 više farmaceutski

prihvatljivih nosača za njih, i opciono, druge terapeutske

1/ 111 profilaktične sastojke. Nosači i) morat ju) biti ' prihvatljiva)' u smislu da su kompatibilni sa drugim sastojcima

formulacije I da nisu štetni za pacijenta.

Farmaceutske formulacije uključuju one koje su podesne za

oralno, rektalno, nazalno, lokalno ( uključujući bukalno

III pod- jezično), vaginalno Ili parenteralno ( uključujući

intramuskularno, potkožno i Intravenozno) davanje ili neki

oblik koji Je podestan za davanje inhalacijom ili ušmrkava-

njem. Formulacije se mogu, kada Je to podesno, prikladno

formulisat1 kao dlkretne dozne Jedinice 1 mogu se napraviti

makojlm od dobro poznatih tehnika Iz farmacije. Svi postupci

uključuju fazu mlevenja u aJednicu aktivnog Jedinjenja sa

tečnim nosačima 111 fino podeljenlm čvrstim nosačima, 111

nosačima oba tipa, 1 tada, ako Je potrebno, oblikovanje

proizvoda u željenu formulaciju.

Farmaceutske formulacije koje su podesne za oralno davanje

mogu se podesno formullsatl kao takve diskretne Jedinice kao

što su kapsule, kašete 111 tablete, pri čemu svaka sadrži

predodredjenu količinu aktivnog sastojka; kao prah l11

granule; kao rastvor, suspenzija ili emulzija. Aktivan

sastojak se takodje može formulisati kao bolus, krem ili pa-

sta. Tablete i kapsule za oralno davanje mogu sadržati takve

konvencionalne sastojke kao što su sredstva za vezivanje, pu-

nila, maziva, sredstva za sitnjenje ili sredstva za kvaše-

nje. Tablete se mogu prevući dobro poznatim postupcima iz

tehnike. Oralni tečni preparati mogu biti u obliku, na

primer, vodenih ili uljanih suspenzija, rastvora, emulzija,

sirupa ili eliksira, ili se mogu formu 1isati kao suvi proizvod za konstituciju sa vodom ili nekim drugim podesnim

nosačem pre kor išćenja. Takvi tečni preparat i mogu sadržati

takve konvencionalne aditive kao što su sredstva za

suspendovanje, sredstva za emulgovanje, ne- vodeni nosači

( koji mogu uključivati jestiva ulja) ili prezervansi.

Jedinjenja prema pronalasku mogu se takodje formulisati za

parenteralno davanje ( n. pr., inektiranjem, na primer,

inekt i ranjem bolusa ili kontlnualnom i nfuzljom) i mogu se

formulisati u oblik dozne Jedinice kao ampule, prethodno

napunjeni špricevi, infuzija male doze ili u multi- dozne

kontejnere sa dodanim prezervansom. Preparati mogu uzimati

takve oblike kao što su suspenzije, rastvori ili emulzije u

uljanim ili vodenim nosačima, i mogu sadržati takv a

sredstva za formul isanje kao što su sredstva za

suspendovanje, stabilizaciju i/ 111 dispergotvanje. Alternativno, aktivan sastojak može biti u obliku praha, koji je

dobiven aseptičnim Izolovanjem ili sterilne čvrste supstance

ili liofillzacijom iz rastvora, za konstItutsanje sa nekim

podesnim nosačem, n. pr., sa sterilnom vodom bez plrogena,

pre kor išćenja.

Za lokalno davanje u epldermls jedinjenja prema pronalasku

mogu se formulisati kao masti, kremovi 111 loslonl, Ili kao

transdermalnl premaz. Masti l kremovi mogu se, na primer,

formulisati sa vodenom ili uljanom osnovom sa dodavanjem

podesnih sredstava za zgušnjavanje l/ ill gel Iran je. Loslonl

se mogu formulisati sa vodenom Ili uljanom osnovom i

uglavnom će takodje sadržati jedno ili više sredstava za

emulgovanje, sredstava za stabilizaciju, sredstava za

zgušnjavanje lit sredstava za bojenje.

Formulacije koje su podesne za lokalno davanje u usta

uključuju lozenge koje obuhvata ju aktivan sastojak u nekoj

mirisnoj osnovi, obično saharozi i akaciji ili tragakantu;

pastile koje obuhvataju aktivan sastojak u nekoj takvoj

inertnoj bazi kao što je želatin ili glicerin ili saharoza i

akacija; i tečnost za ispiranje ustlju koja obuhvata aktivan

sastojak u nekom podesnom tečnom nosaču.

Farmaceutske formulacije koje su podesne za rektalno davanje, u kojima Je nosač neka čvrsta supstanca, se najpo-

željnije formulišu kao supozitorije u obliku dozne Jedinice.

Podesni nosači uključuju, kako buter i druge materijale koji

se obično koriste u tehnici, a supozitorije se mogu podesno

formi rat i mešanjem aktivnog jedinjenja sa omekšanim Ili sto-

pljenim nosačemfima) i onda Jakim hladjenjem l oblikovanjem

u kalupima.

Formulacije koje su podesne za vaglnalno davanje mogu se

formulisati kao umeci, tamponi, kremovi, gelovi, paste, pene

111 sprejovi koji sadrže, pored aktivnog sastojka, takve

vosače za koje se iz tehnike zna da su podesni..

Za intra- nazalno davanje Jedinjenja iz pronalaska mogu se

koristiti kao lokalan sprej III dlspergujućl prah ili u obliku kapljica.

Kapljice se mogu formulisati sa vodenom ili ne- vodenom

osnovom tako da obuhvata ju jedno ili više sredstava za dls-

pergovanje, sredstav a za solubillza ctju Ili sredstava za

suspendovanje. Tečni sprejovi se podesno Isporučuju iz

prešerizovanlh pakovanja.

Za davanje Inhalacijom jedinjenja prema pronalasku se

podesno Isporučuju iz lnsuflatora, nebulIzatora 111 nekog

prežerlzovanog pakovanja l11 nekog drugog podesnog pakovanja

za Isporuku aerosol spreja. Prešerlzovana pakovanja mogu

obuhvatatl neki takav podestan propelant kao što su

dihlorodifluorometan, trIhlorofluorometan, dlhlorotetrafluo-

roetan, ugljendioksid ili neki drugi podestan gas. U slučaju

prešerizovanog aerosola, dozna jedini ca se može odrediti

obezbedjivanjem ventila za isporučivanje izmerene količine.

Alternativno, za davanje inhalacijom ili ušmrkavanjem, Jedinjenja prema pronalasku mogu uzimati oblik preparata u

obliku suvog praha, na primer, mlksa praha jedinjenja i podesne osnove u prahu, kao što je laktoza Ili škrob. Preparat u prahu može se formulisati u obliku dozne jedinice, na

primer, kapsule Ili čaura ili, n. pr., želatinskih Ili

blister pakovanja iz kojih se može davati prah pomoću inha-

latora ili insuflatora.

Kada se želi mogu se koristiti gore opisne formulacije koje

su prilagodjene da daju usporeno oslobadjanje.

Farmaceutski preparat i prema pronalasku mogu takodje sa-

držati takve druge aktivne sastojke kao što su antimikrobna

sredstva ili prezervansi.

Jedinjenja iz pronalaska mogu se takodje koristiti u kombinaciji sa drugim terapeutskim sredstvima, na primer, drugim

anti infektivnim sredstvima. OdredJeno, jedinjenja iz pronalaska mogu se koristiti zajedno sa poznatim antlvlsunlm sredstvima.

i

Pronalazak tako obezbedjuje, u daljem aspektu, komblnac iju

koja obuhvata jedinjenje ( A) lit njegov fiziološki prihvatljiv derivat zajedno sa drugim terapeutski aktivnim

sredstvom, naročito, sa anttvlrusnlm sredstvom.

Kombinacije o kojima se govori gore mogu se podesno formulisati za korišćenje u obliku farmac eutske formulacije, pa

tako farmaceutske formulacije koje obuhvataju komblnac iju

kao što je definlsana gore sa nekim farmaceutski prihvatljivim nosačem za kombinaciju, čine d aljl aspekt pronalaska.

Podesna terapeutska sredstva za korišćenje u takvim kombi na-ci Jama uključuju takve aciklićne nukleozide kao što su aci-

klovir ili ganciklovir, interferone kao što su alfa, beta

ili gama- interferon, inhibitore renalnog izlučivanja kao što

Je probenecid, inhibitore transporta nukjeozlda kao što je

dlpiridamol, 2> , 3'- dideoksinukleozide kao što su AZT, 2f, 3'-

dideoksicltidin, 2', 3'- dideoksiadenozin, 2', 3'- dldeoksitno-

zln, 2', 3'- dideoksitimldln, 2*, 3'- dldeoksi- 2', 3'- dldehidro-

timidin 1 2* , 3l- dideoksi- 2', 3%- didehldrocitidin, takve imu-

nodilatatore kao što je interleuktn- 2 ( IL- 2) i faktor za

stimulaciju kolonije granulocitnog makrofaga ( GH- CSF), eri-

tropoietin, ampligen, timomodulin, tlmopentin, foscarnet,

ribavirin i inhibitore vezivanja HIV za CD4 receptore,

n. pr., rastvorne CD4, CD4 fragmente, CD4 hibridne molekule,

takve Inhibitore glikozllovanja kao što su 2- deoksi-D- glukoza, kastanospermln i i- deokslnojlrimicin.

Pojedinačne komponente takvih kombinacija mogu se davati ili

sekvencljalno ili simultano u posebnim ili kombinovanlm far-

maceutskim formulacijama.

Kada se jedinjenje ( A) ili njegov farmaceutski prlhavtljlv

derivat korist inu kombinaciji sa drugim terapeutsklm sredstvom koje je aktino protiv Istog virusa, doza svakog

jedinjenja može biti ili Ista kao III se razlikuje od one

kada se jedinjenje koristi samostalno. Odgovarajuće doze će

stručnjaci lako shvatiti.

Jedinjenje ( A) 1 njegovi farmaceutski prihvatljivi derivati

mogu se napraviti makojim poznatim postupkom Iz tehnike za

pravljenje Jedinjenja analogne strukture, na primer, kao što

je opisano u Evropskoj Patentnoj Publlkaclji 0382526 A2.

Stručnjacima Iz ove oblasti tehnike će biti Jasno da se, za

izvesne niže opisane postupke, može postići željena ste-

reohemija Jedinjenja ( A) ili započinjanjem sa optički

aktivnim čistim polaznim materijalom ili razlaganjem racemske smeše u makojoj podesnoj fazi u ovoj sintezi. U slučaju

svih postupaka optički čist željeni proizvod može se dobiti

razlaganjem krajnjeg proizvoda svake reakcije.

J Jednom takvom postupku, 1, 3- oksotiolan formule ( VIII) :

u kojoj je anomerna grupa L grupa koja se može zamenlti,

reaguje sa nekom odgovarajućom bazom. Podesne grupe L

uključuju - OR gde je R alkil grupa, n. pr., takva C^^ alkil

grupa kao što je metil ili Je R neka actl grupa, n. pr., C

acil grupa kao što je acetll ili halogen, na primer, Jod,

brom Ili hlor.

Jedi njen je formule ( VIII) podesno reaguje sa 5- fluoro-

cllozinom 111 odgovarajućim prekursorom plrimtdtnske baze

( prethodno si lilovanlm sa takvim sredstvom za silllovanje

kao što je heksametiIdisilažan), u nekom takvom kompatibilnom rastvaraču kao što je met1lenhlorld, korišćenjem

takve Levts- ove kiseline kao što Je tltan- tetrahlorld, trl-

metllsililtrtflat, trtmetilsililjodid ( TMSI) III takvo

Jedinjenje kalaja( IV) kao što je SnCl^.

i, 3- Oksattolan formule ( VIII) može se napraviti, na primer,

reakcijom aldehida formule ( VII) sa nekim merkaptoacetalom

formule ( VI) u nekom takvom kompatibilnom organskom rastvara-

ču kao što je toluen, u prisustvu nekog kiselog katalizatora,

na primer, neke takve Levls- ove kiseline kao što Je clnk- hlo-

rld.

Merkaptoacetal1 formule ( VI) mogu se napraviti poznatim

postrupclma iz nauke, na primer, G. Hesse and I. Jorder,

Chem. Ber..85, pp. 324- 332 ( 1352).

Aldehidi formule ( VII) mogu se napraviti poznatim postupcima

iz tehnike, na primer, E. G. Halloqutst and H. Hlbbert,Can. J.

Research,8, pp. 129- 136 ( 1333). Podesno se sirovi aldehid

( VII) može prečistiti konverzijom u kristalni blsulfitni

adtctonl adukt 1 kasnijom rekonverzljom u slobodni aldehid.

U drugom postupku jedinjenje ( A) se dobiva baznom in-

terkonverzljom jedinjenja formule ( IX) :

u kojoj Je B baza koja se može prevesti u 5— fluoro- cItozln.

Takva Interkonverzlja može se Izvršiti ili prostom hemljskom

transformacijom ( n.- pr., konverzijom uracll baze u cltozln)

Ili enzimatskom konverzijom korlšćenjem neke deokslrlboztl

transferaze. Takvi postupci i uslovi za baznu lnterkon-

verziju su dobro poznati u tehnici nukleozidne hernije.

U trećem postupku Jedinjenje formule ( XI) :

može se prevesti u jedinjenje ( A) konverzijom anomerne NH2

grupe u 5- fluoro— citozinsku bazu pomoću dobro poznatih

postupaka iz tehnike nukleozidne hernije.

Mnoge gore opisane reakcije opširno su objavljene u

kontekstu nukleozidne sinteze, na primer, uNucleoside Analo-

qs-Chemlstry.Btoloov and Medlcal Applications.R. T. Val-

ker et al., Eds., Plenum Press, New York ( 1979) na stranama

165- 192 t T. Ueda,Chemlstry of Nucleosldes and Nucleotldes.

Vol I, L. B. Tov/ nsend Ed., Plenum Press, New York ( 1988) na

stranama 165- 192, čiji su opisi unetl ovde kao referenca.

Biće jasno da gornje reakcije mogu zahtevati korišćenje, ilise mogu podesno primeniti na, polaznih materijala koji imaju

zaštićene funkcionalne grupe, pa tako može biti potrebno

uklanjanje zaštite kao intermedijerna ili finalna faza, da

se dobije željeno jedinjenje. Zaštita i uklanjanje zaštite

sa funkcionalnih grupa mogu se vršiti korišćenjem konvencionalnih sredstava. Tako se, na primer, amino grupe mogu zašti-

titi pomoću grupe koja je izabrana od aralkll ( n. pr.,

benzil), acil, aril ( n. pr., 2, 4- dinitrofenll) ili slili; dok

se kasnije odvajanje zaštitne grupe vrši, kada se to želi,

hldrolizom lit hldrogenoltzom, već kako odgovara, sa

korišćenjem standardnih uslova. Htdroksllne grupe se mogu

zaštititi korišćenjem makoje konvencionalne zaštitne grupe

za hldroksll, na primer, kao što je opisano u,.Protectlve

Groups in Organlc Chemlstry.J. V. F. McOmle, Ed., Plenum

Press, New York ( 1973) 111 T. V. Greene,Protected Groups ln

Organlc Sybthesls.John Vlley and Sons, New York ( 1981). Pri-

merl podesnih z aštttnlh grupa za hldroksll uključuju grupe

koje su Izabrane od alkil ( n. pr., metil, t- butil 111 metoksi-

metll), aralkll ( n. pr., benzll, dlfentlmetil Ili trife-

nllmetil), takvih heteroclkllčnlh grupa kao što je te-

trahldroplranl 1, actl ( n. pr., ac etil lit benzoll) 1 slili

kao što je triaikilsllil ( n. pr., t- butlldlmetllsilll). Hidro-

ksilne zaštitne grupe se mogu odvojiti konvencionalnim

tehnikama. Tako se, na primer, alkil, slili, acil i

heterociklićne grupe mogu odvojiti solvolizom, n. pr., hidro-

lizom pod kiselim ili baznim uslovtma. Takve aralkll grupe

kao što Je benzll, mogu se raskinuti, na primer, tretiranjem

sa BF^/ eteratom i ac etanhtdrldom, t onda dovajanjem tako

formiranih acetatnlh grupa u odgovarajućoj fazi sinteze.

Slili grupe se mogu podesno odvojiti korišćenjem takvih

izvora fluorldnlh jona kao što Je tetra- n- buttlamonljumflu-

orld.

U gornjim postupcima Jedinjenje ( A) se uglavnom dobiva kao

smeša cis l trans izomera, od kojih Je cis i zorne r inte-

resantno jedinjenje.

Ovi Izomert se mogu odvojiti fizičkim sredstvima, n. pr., hromatografljom na sllikagelu ili pomoću frake ione krlsta-llzaclje, ili direktno ili na njegovom podesnom derivatu, n.

pr., acetatu ( napravljenim, na primer, sa acetanhidrldom) 1

onda, posle odvajanja, ponovnom konverzijom u roditeljski

proizvod ( n. pr., deacetilovanjem sa metanolnim amonijakom).

Farmaceutski prihvatljive soli Jedinjenja iz pronalaska mogu

se napraviti kao Sto Je opisano U US Patentu No. 4, 383, 114,

čiji je opis unet ovde kao referenca. Tako, na primer, kada

se želi pravljenje adicione soli Jedinjenja ( A) sa

kiselinom, proizvod makojeg od gornjih postupaka može se prevesti u so tretiranjem dobivene slobodne baze sa podesnom

kiselinom, korišćenjem konvencionalnih postupaka. Farmaceutski prihvatljive adicione soli sa kiselinama mogu se

napraviti reakcijom slobodne baze sa nekom odgovarajućom

kiselinom, opciono u prisustvu nekog takvog podesnog

rastvarača kao što Je neki estar ( n. pr., etllacetat) 111

neki alkohol ( n. pr., metanol, etanol tll izopropanol). Soli

sa neorgansklm bazama mogu se napraviti reakcijom rodi-

teljskog Jedinjenja sa nekom podesnom bazom kao što je neki

alkohol ( n. pr., metanol). Farmaceutski prihvatljive soli

mogu se takodje napraviti Iz drugih soli, uključujući druge

farmaceutski prihvatljive soli, Jedinjenja ( A) korišćenjem

konvencionalnih postupaka.

Jedinjenje ( A) se može prevesti u farmac eutskl prihvatljiv

fosfat ili neki drugi estar reakcijom sa sredstvom za fosfo-

rllovanje, kao Sto Je P0C1 3, ili sa podesnim sredstv om za

esteriflkaclju, kao što Je neki klselinski halogenld 111

anhldrld, već prema potrebi. Estar ili so Jedinjenja ( A)

može se prevesti u roditeljsko Jedinjenje, na primer, hiudro-

llzom.

Razlaganje finalnog proizvoda, 111 Intermedljera 111 pola-

znog materijala za njega, može se Izvršiti makojlm poznatim

postupkom poznatim Iz tehnike : vldetl, na primer E. L.

Ellel,Stereochemlstrv of Carbon Compounds.HcGraw Hl 11

( 1962) I S. H. Vilen,Tables of Resolving Agents.

Tako, na primer, Jedinjenje ( A) se može dobiti pomoćuhiralne HPLC korišćenjem podesne stacionarne fazo, na

primer, acetilovanog B- ciklodekstri na ili triacetata

celuloze i nekog podesnog rastvaraća, na primer, nekog

alkohola, kao što je etanola ili vodenog rastvora, na primer,

trietilamonijumacetata. Alternativno se jedinjenja mogu

razložiti pomoću enantioselektivnog katabollzma koji je

psredovan enzimom, sa nekim podesnim enzimom kao što je citidin deaminaza, Ili selektivnom enzimatskom degradacijom

nekog podesnog derivata S'- nukleotidaze. Kada se razlaganje

vrši enzimatski, enzim se može koristiti ili u rastvoru ili,

podesnije, u imobilisanom obliku. Enzimi se mogu imobilisati

makojim poznatim postupkom u trehnici, na primer,

adsorpcijom na takvoj smoli kao što je Eupergit C.

Pronalazak će biti dalje opisan pomoću sledećih prlmera koji

nisu namenjeni da nin na koji način ograniče pronalazak. Sve

temperature su u CelziJusovim stepenima.

IntermediJer1

(±)-Cis-2-hidroksinietil-5-(5,-fluorocltozin-i,-il)-lI3-oksatlolan

( i)2- Benzoilokslmetil- 5- acetoksl- l, 3- oksatlolan

Benzolloksiacetaldehld ( 216. 33 g, 1. 32 mola) se rastvori u

piridinu ( 373 ml, 4. 61 mola) i u rastvor se doda 1, 4- dltian-2, 5- diol ( 100. 31 g, 0. 66 mola). Heterogena smeša se meša na

60- 65°C pod azotnom atmosferom tokom 1 časa. Na kraju

reakcije, postigne se kompletno rastvaranje. Doda se dihlo-

rometan ( 650 ml) u reakcionu smešu i ohladi se na 0°C sa ku-

patilom led- so. Doda se ukapavanjem acetilhlorid ( 181 ml,

3. 95 mola) u rastvor na 0- 5°C tokom 1. 5— 2 časa. Reakciona

smeša se meša na 0- 5°C 30 minuta, tada se izlije pažljivo na

hladan ( 0°C) rastvor zasićenog natri Jum- bikarbonata..

Organski sloj se odvoji. Vodeni sloj se ekstrahuje sa dihloro-

metanom ( 3 x 200 ml). Spojeni oprganski slojevi se isperu sa

zasićenim rastvorom natrijum- bikarbonata ( 3 x 200 ml) i sa

rastvorom soli ( 200 ml). Rastvor se suši preko natrijum-

sulfata i koncentruje se u vakumu. Tragovi piridinu se

odvoje azeotropskom destilacijom sa benzenom. Dobiva se

320. 79 g sirovog proizvoda koji se prečisti Kugelrohr

destilacijom ili flltracljom kroz kratku kolonu sillkagela.

[ Rastvaračkl sistem : hksan/ etllacetat ( 3/ 1)].

( 11)Cis-1trans- 2- benzolloksimetil- 5-( N4'- a cetll- 5'- fluoro-

cltozin- l'- lD- l. S- oksatiolan

5- Fluorocltozln ( 4. 30 g, 33. 3 mola), heksametlldlsilažan ( 25

ml) t amontjum- sulfat ( 120 mg) se kuvaju pod refluksom dok

se citozln rastvori ( 3 časa) l tada se dalje refluksuje 2

časa. Heksametllsllažan se Ispari u vakumu i doda se toluen

( 100 ml) na ostatak da se rastvarači ko- lspare. Dobiveni

rastvor bis( trimetilsilil)- fluorocltozlna u dlhlorometanu

( 40 ml) se doda pod argonom u rastvor 2- benzollokslmetilk- 5-acetoksl- 1, 3- oksatiolana ( 8. 537 g, 30. 3 mmola) u suvom

dlhlorometanu ( 100 ml) 1 mole2kulsklh sita ( 4A, 2g), koji je

prethodno napravljen pod argonom i ohladjen na 0°C 20 minuta. U ovu smešu se doda [( trlfluorometan- sulfonl1) oksl] trl-

metilsllan ( 6 ml, 31 mmol) na 0°C 1 dobiveni rastvor se meša

na sobnoj temperaturi 2 časa. Flltrat se mućka dva puta sa

300 ml rastvora soli I Jednom sa destlllsanom vodom.

Organski sloj se suši preko magnezljum- sulfata, filtruje se

1 ispari do suva. Ovako se dobiva sirovi 5- fluoro- citozlnski

derivat ( 10. 1 g). Rf = 0. 57 ( EtOAc : MeOH 9:1).

Ostatak se acetiluje u sledećoj fazi bez daljeg preči-

šćavanja. Sirovi materijal se rastvori u suvom dlhlorometanu

( 120 ml) u balonu sa okruglim dnom od 500 ml pod argonom. U

rastvor se dodaju trletllamtn ( 12. 7 ml, 91. 1 mmola) i

dlmetllamlnoplrldiin ( 111 mg,, 0. 9 mmola). Balon se tada

uroni u ledeno kupatilo 1 čas pod argonom. Acetanhldrld ( 4. 3

ml, 45 mmola), destllovan preko natrtjum— acetata, se ušprlca

u ohladjeni balon. Smeša se meša preko noći l tada se

pažljivo odekantuje u Erlenmajer balon koji sadrži zasićeni

rastvor natrtjum- bikarbonata. Proizvod se tada ispere sa

destlllsanom vodom i onda sa rastvorom soli. HetllenhlorIdne

partije se suše i ispare u visokom vakumu do suva, dajući

acetilovanu ct/ B smešu kao bezbojnu penu, koja teži 9. 6 g

posle sušenja. Nagla hromatograf i ja ovog materijala korišće-

njem smeše et i lace tat -. metanol ( 9:1) dala je 3. 1 g, 7. 8 mmola

( 46%) čistog trans- i 3. 5 g, 8. 9 mmola ( 30%) čistog cls-

naslovnog jedinjenja.

trans- izomer: R{ = o. 65 u etilac etat :metanolu 9:1

U.V.: (MeOH) Lambda max: 309 nm

^-NMR 6 (ppm u CDCL3)

8.77 (b, IH; C/-NH-AC)

8.06 (m, 2Haromatičan)

7.70 <đ, IH; C6'-H, J^-6.3 Hz)

7.62 (m, 1H;aromatlčan/

7.49 (m, 2H;aromat ičan)

6.51 (dd, 1H; Cs-H)

5.91 (dd, 1H; C2-H)

4.48(dd, 2H; C2-CH^OCOC6H5)

3.66 (dd, IH; C4-H)

3.34 (dd, 1H; C4-H)

2.56 (s, 3H; NH-COCH3)

cis- izomer: R{= 0. 58 u eti lacetat .- metanolu 9:1

U.V.: (MeOH) Lambda max: 309 nm

'h-NMR 6 (ppm u CDC13)

8.72 (b, 1H; C4'-NH-Ac)

8.06 (m, 2H aromatičan!

<7.>87 (d, 1H;<:>C6'-H, JCF=6.2Hz)

7.60 (m, 1H;aromatičan

7.49 (m, 2H;aromatičan)

6.32 (ddf1H; C5-H)

5.47 (dd, 1H;C2-H)

4.73(dd, 2H; Cg-CJkOCOC<g>H,;)

3.62 (dd, IH;C4-H)

3.19 (dd, 1H;C4-H)

2.55 (s, 3H; NH-COCH3)

( ili)(±) Cls- hldrokslmetll- 5-( 5'- fluorocltozln- 1'- 111- 1. 3-

oksatlolan

1. 2 g ( 3. 05 mmola) cis- 2- benzoiloksimetll- 5-( N '- acetil- 5'-

fluioprocitozin- l'- il)- l, 3- oksatiolana meša se u 30 ml

metanolnog amonijaka na 0°C tokom 1 časa i tada preko noći

na sobnoj temperaturi. Smeša se ispari pod smanjenim

pritiskom. Ostatak se tretira dva puta ( 2 x 30 ml) sa

anhidrovanim etrom. Čvrst ostatak se rekristališe u

apsolutnom etanolu tako da se dobiva 655 mg ( 2. 64 mmola,

87%) čistog cis naslovnog proizvoda : t. t. 204- 206°C; £f =

o. 21 u etilacetatimetanolu ( 9:1). Željeno jedinjenje

identifikovano Je pomoću<X>H, 13C- NMR i U. V.Lambda max ( H^ O) 28. 9 nm.

cls- izomer :

<1>H-NMR 6 (ppmuDMSO-d6)

8.22 (d, 1H; C6'-H, J(y =7.26Hz)

7.84 (đ, 2H; C^'-NHg)

6.16 (t, IH; C5-H)

5.43(t,IH; Cj-CHjj-OH)

5.19 (t, 1H; C2-H)

3.77 (m, 2H; C^O^OH)

3.35 (dd, IH; C4-H

<13>C-NMR (DMSO-d6)

Primer1

(-)-4-AiuIno-5-fluoro-l-(2-hIdroksimetIl-lI3-oksatiolan-5-ilJ-(lHJ-pirimidin-2-on

( i)(±) Cis- 2- hldroksimetll- 5-( 5'- fluorocltozln- l'- il)-1, 3- oksatlolan monofosfat

U mešanu smešu Intermedijera 1 ( 500 mg, 2. 024 mmola) u suvom

trimetiirosfatu ( 10 ml) koja Je ohladjena na 0°C, doda se

ukapavanjem rosfor- okslhlorid ( 1. 22 ml, 13. 1 mmola). Reakct-

ona smeša se meša na toj temperaturi i čas i tada se gasi sa

ledenom vodom. pH hladne smeše se podesi na 3 dodavanjem

vodenog 1N natrtjum- hldroksida, tada se primenl na kolonu sa

ugljenom ( 5 g, DARCO), koja se elulra sa vodom i onda sa eta-

nolom l vodenim amonijakom u ( 10:10:1) odnosu. Frakcije koje

sadrže sirovi monofosfat se kombinuju 1 Ispare i kasnije se

pri me ne na kolonu koja sadrži 15 g DEAE sephadex A235 ( HCO^-

oblik). Predu zrne se elulranje sa gradlentom vode ( 300 ml),

O. IM- NHHCO^ ( 300 ml) l 0. 2M NHHCO(100 ml). Isparavanje

odgovarajućih frakcija posle razblažlvanja sa vodom ( 30 ml)

dalo Je ( ±) cts- 2- htdrokslmetll- 5-( 5'- fluorocltoztn- l,- il)-1, 3- oksatlolan monofosfat kao belu čvrstu supstancu fff= 0. 5

( n. PrOH-. NH^ OH 6:4) prinos = 612 mg, 1. 77 mmola, 87. 9%.<l>H

NHR 6 ( ppm u Đ£) . 8. 27 ( d, IH, C^'- H, J=6. 47Hz). 6. 33

( dd, IH, Cs- H), 5. 47 ( t, IH, C^- H), 4. 84 ( m, 2H, C - CHJ) HJ,

3. 63 ( dd, IH, CJI), 3. 30 ( dd, IH, C^ H). HPLC>99%.

( 11)(+)- Cis- 2- hidrokslmet1l- 5-( 5'- fluorocitozln- 1'- 11)-1, 3- oksatlolan

U rastvor ( ±) cis- 2- hidrokstmetll- 5-( 5'- fluorocttozln- l,- lJ)-1, 3- okatiolan monofosfata ( 100 mg, 0. 29 mmola) u 3 ml

gllclnskog puferskog rastvora [ glicln ( 52. 6 g) l magnezljum-

hlorld ( 19 mg) u vodi ( 10 ml)], doda se u Jednoj partiji 5'-

nukleotldaza [ Slgma, 3. 5 mg pri 29 jedinica/ mg]. Dobivena

smeša se inkubira na 37°C sa mućkanjem. Reakcija se prati po-

moću HPLC [ hiralna kolona a- kiselinskog glikoprotelna ( AGP)

korišćenjem 0. 2M natrijum- fosfata kao eluenta na pH 7 sa

brzinom protoka 0. 15 ml/ min] u različitim interval ima. Posle

2. 5 časa zapažen je samo (+)- enantiomer. Doda se Još enzima

( 2 mg) i inkubacija se nastavi dalja 3 časa. HPLC analiza je

jasno ukazala na selektivnu i kompletnu hidrolizu (+)- enantlomera. Dobivena smeša se prlmenl na kolonu DEAE sephadex

A- 25 ( HCO 3 oblik). Eluiranje se preduzme sa vodom ( 155 ml),

zatim sa 0. 1 l 0. 2H NH4 HCO 3 ( 100 ml svakog). Odgovarajuće

Frakcije koje sadrže prvo elulranl nukleozid se spoje i

koncentruju. Preostala čvrsta supstanca se prečisti na

kratkoj koloni si 1icijum- dlokslda korišćenjem etilacetata,

metanola ( 4. 5:0. 5) kao eluenta t tada se odvoji pomoću HPLC

( korišćenjem gore spomenutih uslova). Ovo Je dalo čist (+)-cis- 2- hidroksimetil- 5-( 5'- fluorocitozln- l,- lll)- l, 3- oksatlolan ( 23 mg, 0. 033 mmola, 32%) kao belu supstancu ( a) z* s

+ 123° [ c, 1. 00, MeOH] t. t. 185°C NMR 6 ( ppm u DMSO). 8. 26

( d, IH, C6'- H, JH ?-5. 22 Hz), 7. 87 ( s, IH, NH^, ĐJ> razmenjljiv), 7. 63 ( s, IH, NHz, DJ> razmenjljiv), 6. 20 ( dd, IH, CQ_ H), 5. 48 ( t, IH, CZH), 5. 24 ( t, IH, CH^- OH, D^ O razmenjljiv), 3. 84 ( m, 2H, C 2 -C—H 2 OH), 3. 50 ( dd, IH, C 4 H), 3. 37 ( dd, IH, C 4 H) .

( ili)(-)- Cls- 2- hldrokslmetll- 5-( 5'- fluorocltozln- l'- ll}-1. 3- oksatlolan

Odgovarajuće frakcije sa sephadex kolone koja sadrži drugi

elulranl nukleozid opisan u fazi ( ii) se spoje i Ispare pod

smanjenim pritiskom. Ostatak se rastvori u 2 ml vode 1

tretira se sa alkalnom fosfatazom ( Sigma, i ml pri 60 jedinica/ ml) i onda inkubac ijom na 37°C tokom 1. 5 časa. Rastva-

rać se tada ispari I ostratak se prečisti hromatograflJom na

koloni silikagela korišćenjem EtOAc:MeOH ( 4:1) kao eluenta,

1 onda HPLC ( odvajanje sa korišćenjem istih uslova kao što

je opisano gore). Ovo je dalo čist (-)- cis~ 2- hidrokslmetl 1-5-( 5,- fluorocitozin- l'- il)- l, 3- oksatiolan ( 20 mg,, 0. 081

mmola, 28%) t. t. 190°C ( rasp.) Rf= 0. 21, EtOAc-. KeOH ( 4:1).

U. V. : ( Hz0) max : 279. 1 nm.<l>H NMR 5 ( ppm u DMS0- d6), 8. 25

( d, IH, C' 6- H, JHF=7. 26 Hz), 7. 88 ( b, IH, CA~ NHz, ? razmenjljiv), 7. 85 ( b, 1H, C' A- NH2: D^ O razmenjljiv), 5. 24 ( t,

IH, C2- H), 3. 83( m, 2H, Cz- CH2- 0H), 3. 19 ( dd, IH, C^H), 3. 15

( dd, IH, C^- H).

Intermedi jer 2 i Primer 2 opisuju alternativan postupakza

pravljenje jedinjenja formule ( A).

Intermed1Jer 2

(l'R^'S.S'R) -Ment 11-5R- (51 -f luoroci tozin-1" -i 1J -1,3-oksat i-olan-2S-karboksilat

U suspenziju 5- fluorocitozina ( 155 mg, 1. 2 mmola) u CH2C12

( 1 ml), na sobnoj temperaturi i pod atmosferom argona, dodaju se sukcesivno 2, 4, 6- kolidin ( 0. 317 ml, 2. 4 mmola) i t- bu-

tildimetilsillitrifluorometan- sulfonat ( 0. 551 ml, 2. 4 mmola). Dobivena smeša se meša 15 minuta 1 dobiva se bistar

rastvor. Uvede se rastvor ( 1' R, 2' S, 5' R)- mentll- 5R- acetoksi-1, 3- oksat iolan- 2S- karboksi lata ( 330 mg, 1 mmol) u CH^ Cl^

( 0. 5 ml), zatim jodotrlmet1lsl1an ( 0. 156 ml, 1. 1 mmola).

Mešanje se produži 3 časa. Smeša se razblažt sa OH^ Cl^ ( 20

ml) i ispere se sukc esivno sa zasićenim vodenim NaHSO^, vodom, rastvorom soli i tada se koncentruje. Ostatak se sakupi

u etar- heksanlma ( 1:1, 10 ml) i zasićenom vodenom NaHCO 3 ( 2

ml) i meša se na sobnoj temperaturi 15 minuta. Vodeni sloj

se odvoji i organska faz a se centri fugira tako da se dobiva

bela supstanca koja se ispere sa heksanima ( 3x5 ml) i tada

se suši u vakumu. Tako dobiven proizvod ( l' R, 2, S, 5' R)- men-

• ttl- 5R-( 5"- fluorocitozin- 1"-/ 1)- 1, 3- oksatlolan- 2S- karboksi1-at ( 350 mg, 885) sadržao je oko 6% ( l' R^' S. S' Rl- mentllSS-( 5n- fluorocitozin- l"- il)- l, 3- oksatiolan- 2S- karboksilata ( NMR). Ovaj materijal Je rekrlslralisan iz MeOH/CH Cl/benzena tako da se dobiva kristalan proizvod: [<x]D 26+22°(c,0.19,MeOH) ; t. t. 216- 218°C,<X>H NMR ( CDC1J 6 0. 78 ( d, 3H, J=7Hz), 0. 91 ( t, 6H, 1=7. 3 Hz), 1. 00 ( m, 2H), 1. 39- 2. 04 ( m, 7H), 3. 12 ( dd, IH, J=6. 6 Hz), 3. 52 ( dd, IH, J=4. 7 Hz, 6. 1 Hz), 4. 79 ( dt, IH, 1=4. 4 Hz, 4. 3 Hz), 5. 46 ( s, IH), 5. 75 ( bs, IH, razmenjljiv), 6. 42 ( 5t, IH, J=5. 0 Hz), 8. 10 ( bs, IH, razmenjljiv), 8. 48 ( d, IH, J=6. 6 Hz) ;<13>C NMR ( CDC1 ^ DMSO- dJ:6 16. 7, 21. 2, 22. 4, 23. 7, 26. 6, 31. 8, 34. 4, 36. 6, 40. 5, 47. 2, 77. 1, 79. 1, 90. 8, 126. 3 ( d, J=33 Hz), 137. 1 ( d, 1=244Hz), 154. 2, 158. 3 ( d, 1= 15Hz), 170. 1.Primer2ZS-Hidroksimetll-SRHS'-fluorocitozln-l'-ill-l.S-oksatiolanU suspenziju litljum- aluminijum- hidrida ( 10 mg, 0. 54 mmola) u THF ( 1 ml), na običnoj temperaturi i pod atmosferom argona, doda se lagano rastvor ( l' R, 2, S, 5' R)- mentll- 5R-( 5"- fluorocltozln- 1" ll)- l, 3- oksatlolan- 2S- karbokstlata ( 54 mg, 0. 135 mmola) u THF ( 2 ml). Ostavi se da se reakciona smeša meša 30 minuta, tada se gasi sa viškom metanol a ( 2 ml), i onda se dodaje silikagel ( 3 g). Dobivena suspenzija se podvrgne hromatografiji na koloni silikagela ( EtOAc- heksan- MeOH, 1:1:1) tako da se obezbedi gumasta supstanca koja se azeo— tropski suši sa toluenom tako da se dobiva 20. 7 mg ( 63%) bele supstance kao čvrst proizvod :[«]„ 26+ 114 o ( c, 0. 12 MeOH) ; '// NMR ( DMSO- d) 6 3. 14 ( dd, IH, J=4. 3, 11. 9 Hz), 3. 42 ( dd, IH J=5. 3, li . 9 Hz), 3. 76 ( m, 2H), 5. 18 ( m, IH), 5. 42 ( t, IH, J=4. 8 Hz), 6. 14 ( m, IH), 7. 59 ( br. m, IH,

razmenjljiv), 7. 83 ( br m, IH, razmenjljiv), 8. 20 ( d, IH,

J=7. 66 Hz).

Primer 3

Biološka aktivnost

( i)Antlvlrusna aktivnost

Antlvirusna aktivnost Jedinjenja oz Primera 1 odredjena je

protiv HIV- 1 u sledećlm ćelljskim linijama.

C8166 ćelije, humana T- lImfoblastoldna ćelljska linija, Inficirana sa HIV- 1 sojem RF.

MT- 4 ćelije, ćelljska linija humane leukemije

T- ćeliJa, onflclrana sa HIV- 1 sojem RF.

Antlvlrusna aktivnost u C8166 ćelijama odredjena Je Inhlbt-

ranjem formiranja slncltljuma [ Tochlkura et al, Vtrology,

164.542- 546) i u MT- ćelljama Inhtblranjem konverzije forma-zana [ Baba et al,Biochem Biophvs Res Commun..142, pp. 128- 134 ( 1987) ; Mossman,J. Immun. Herth..65, pp. 55- 57

( 1983)].

Anti virusne aktivnosti su. takodje odredjene analizom

količine HIV p24 antigena koji je si ntet i zov an u prisustvu

i u otsustvu enantiomera.

Rezultati su prikazani u donjima Tablicama 112:

Cltotoksićnosti jedinjenja iz Primera 1 i racemskog jedinjenja ( IntermediJer 1) odredjene su u dv e CD4 ćelijske linije

:H9 i CEtt.

Jedinjenja za test su serijski razbl ažena iz 100 \ ig/ ml do

0. 3 ng/ ml ( finalne koncentracije) u mikrot i tarskim pločama

sa 96 rupica. 3. 6 x 10<A>ćelija Inokullra se u svaku rupicu

ploča uključujući i kontrole bez lekova. Posle inkubacije na

37°C tokom 5 dana, odbrojavanje životno sposobnih ćelija

utvrdi se odvajanjem uzorka ćelijske suspenzije i brojanjem

ćelija isključenih sa trpan blu bojom u hemocitometru.

Rezultati su prikazani u Tablici 3.

Claims

1. Postupak dobijanja (-)- 4- amino- 5- fluoro- l-( 2-hidroksimetil- 1, 3- oksatiolan- 5- il) -( IH) - pirimidin- 2- ona ili njegovog farmaceutski prihvatljivog derivata, naznačen time, što se sastoji od odvajanja jedinjenja racemske smeše enzimskim enantioselektivnim kataholizmom i hiralnim HPLC- om.

2. Postupak prema Zahtevu 1, naznačen time, što HPLC koristi kao stacionarnu fazu fi- ciklodekstrin ili triacetat celuloze.

3. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je enzim koji se koristi u imobilizovanom obliku.

4. Postupak prema zahtevu 113, naznačen time, što je enzim citidin deaminaza.

5. Postupak prema zahtevu 1 ili 3, naznačen time, što je enzim 5'- nukleotidaza.