RS50917B - Postupak za izradu sklopa ploče sa zaptivačem - Google Patents
Postupak za izradu sklopa ploče sa zaptivačemInfo
- Publication number
- RS50917B RS50917B RSP-2006/0526A RSP20060526A RS50917B RS 50917 B RS50917 B RS 50917B RS P20060526 A RSP20060526 A RS P20060526A RS 50917 B RS50917 B RS 50917B
- Authority
- RS
- Serbia
- Prior art keywords
- mold
- plate
- sealant
- composition
- hardening composition
- Prior art date
Links
Classifications
-
- B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
- B29—WORKING OF PLASTICS; WORKING OF SUBSTANCES IN A PLASTIC STATE IN GENERAL
- B29C—SHAPING OR JOINING OF PLASTICS; SHAPING OF MATERIAL IN A PLASTIC STATE, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; AFTER-TREATMENT OF THE SHAPED PRODUCTS, e.g. REPAIRING
- B29C41/00—Shaping by coating a mould, core or other substrate, i.e. by depositing material and stripping-off the shaped article; Apparatus therefor
- B29C41/02—Shaping by coating a mould, core or other substrate, i.e. by depositing material and stripping-off the shaped article; Apparatus therefor for making articles of definite length, i.e. discrete articles
- B29C41/20—Shaping by coating a mould, core or other substrate, i.e. by depositing material and stripping-off the shaped article; Apparatus therefor for making articles of definite length, i.e. discrete articles incorporating preformed parts or layers, e.g. moulding inserts or for coating articles
-
- B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
- B05—SPRAYING OR ATOMISING IN GENERAL; APPLYING FLUENT MATERIALS TO SURFACES, IN GENERAL
- B05D—PROCESSES FOR APPLYING FLUENT MATERIALS TO SURFACES, IN GENERAL
- B05D1/00—Processes for applying liquids or other fluent materials
- B05D1/40—Distributing applied liquids or other fluent materials by members moving relatively to surface
-
- B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
- B29—WORKING OF PLASTICS; WORKING OF SUBSTANCES IN A PLASTIC STATE IN GENERAL
- B29C—SHAPING OR JOINING OF PLASTICS; SHAPING OF MATERIAL IN A PLASTIC STATE, NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; AFTER-TREATMENT OF THE SHAPED PRODUCTS, e.g. REPAIRING
- B29C70/00—Shaping composites, i.e. plastics material comprising reinforcements, fillers or preformed parts, e.g. inserts
- B29C70/68—Shaping composites, i.e. plastics material comprising reinforcements, fillers or preformed parts, e.g. inserts by incorporating or moulding on preformed parts, e.g. inserts or layers, e.g. foam blocks
- B29C70/74—Moulding material on a relatively small portion of the preformed part, e.g. outsert moulding
- B29C70/76—Moulding on edges or extremities of the preformed part
Landscapes
- Engineering & Computer Science (AREA)
- Mechanical Engineering (AREA)
- Chemical & Material Sciences (AREA)
- Composite Materials (AREA)
- Casting Or Compression Moulding Of Plastics Or The Like (AREA)
- Application Of Or Painting With Fluid Materials (AREA)
- Laminated Bodies (AREA)
- Gasket Seals (AREA)
- Moulds For Moulding Plastics Or The Like (AREA)
- Paints Or Removers (AREA)
- Panels For Use In Building Construction (AREA)
Abstract
Postupak za izradu sklopa ploče sa zaptivačem, koji obuhvata ploču (2) i zaptivač (1), koji zaptivač prijanja za ploču, pruža se duž bar jednog dela periferije ploče i ima jednu površinu čiji je bar jedan deo (25) izliven na jednoj čvrstoj površini, koji postupak obuhvata sledeće stepene:obezbeđenje jednog kalupa koji se sastoji od metalnog nosača (7) i elastičnog dela (8) i koji ima bar jednu površinu (6) kalupa,- postavljanje ploče (2) i površine (6) kalupa jedne naspram druge,- nanošenje jedne kompozicije za izradu pomenutog zaptivača (1) pomoću jedne naprave (9) za nanošenje koja se kreće duž bar pomenutog dela periferije ploče (2) nanoseći kompoziciju u otvoreni kalup, neposredno ili posredno na površinu kalupa i neposredno ili posredno na pomenutu ploču,- izrada zaptivača (1) od pomenute kompozicije na pomenutoj čvrstoj površini koju obrazuje makar samo pomenuta ploča (2) i pomenuta površina (6) kalupa, i- uklanjanje ploče (2) i na njoj proizvedenog zaptivača (1) iz kalupa, naznačen time,stoje pomenuta kompozicija jedna otvrdnjavajuća kompozicija koja je puštena da se otvrdne na pomenutoj čvrstoj površini da bi se proizveo zaptivač (1) i koja ima dinamičku viskoznost, merenu pri brzini smicanja od l/s, nižu od 35.000 mPa.s kada dospe na bar deo površine kalupa.Prijava sadrži još 28 zavisnih patentnih zahteva.
Description
Oblast tehnike
Ovaj pronalazak spada u oblast oblikovanja ili nanošenja plastičnih masa, ili oblikovanja materijala u plastičnom stanju uopšte. Oznake prema Međunarodnoj klasifikaciji patenata: B29C 70/76; B29C 31/04, B05D 1/40, B60J 10/100, B29C 41/20.
Tehnički problem
Tehnički problem koji se želi rešiti ovim pronalaskom, jeste kako da se izbegnu nanošenja materijala u plastičnom stanju kod izrade sklopa ploče?
Stanje tehnike
Ovaj se pronalazak odnosi na postupak za proizvodnju jednog sklopa ploče, posebno na sklop ploče koji se koristi u jednom otvoru na vozilu, koji obuhvata jednu ploču i jedan zaptivaS, koji zaptivač prianja na ploču, pruža se duž bar dela periferije ove ploče i ima jednu površinu čiji je bar jedan deo naliven na jednu čvrstu površinu, koji postupak obuhvata sledeće stepene:
- obezbeđenja jednog kalupa koji ima bar jednu površinu za livenje,
- postavljanja ploče i površine kalupa jedne naspram druge,
- nanošenje jedne otvrdnjavajuće kompozicije za izradu pomemitog zaptivača neposredno ili posredno na površinu kalupa i neposredno ili posredno na pomenutu ploču, pri čemu otvrdnjavajuća kompozicija ima dinamičku viskoznost, mereno pri brzini smicanja od l/s, nižu od 100 mPa.s kada stigne na bar jedan deo površine kalupa, - omogućavanje nanetoj otvrdnjavajućoj kompoziciji da otvrdne na pomenutoj čvrstoj površini, koju obrazuje makar samo pomenuta ploča i pomenuta površina kalupa, kako bi se proizveo zaptivač, i
- uklanjanje ploče i na njoj proizvedenog zaptivača sa kalupa.
Ploča je obično jedna prozorska ploča projektovana tako da se može ugraditi u karoseriju vozila. Da bi se prozorska ploča ugradila u karoseriju vozila, izvedena je sa jednim zaptivačem koji se pruža po ivici ploče. Kod trenutno poznatih postupaka, ovaj se zaptivač proizvodi neposredno na prozorskoj ploči, bilo postupkom livenja pod pritiskom, bilo postupkom livenja ubrizgavanjem.
Kod postupka livenja pod pritiskom, jedna profilisana pletenica od jednog reagujućeg polimernog sistema ili od jednog termoplastičnog polimera istiskuje se pod pritiskom i nanosi na ivicu prozorske ploče pomoću jedne kalibrisane mlaznice kojom se upravlja pomoću jedne naprave za automatsko rukovanje. Reagujući polimerni sistem ili termoplastični materijal nanosi se u testastom ili plastičnom stanju, tj. u veoma viskoznom stanju, tako da zadržava svoj oblik kada se nanese na prozorsku ploču umesto da iscuri. Prema US-A-5 362 428, istisnuta sintetička smola treba da ima viskoznost u opsegu od 300.000 do 10.000.000 mPa.s (=cP), a bolje u opsegu od 600.000 da 3.000.000 mPa.s (pri brzini smicanja od l/s) da bi se omogućilo oblikovanje sintetičke smole u jedan određeni oblik ili održavanje određenog oblika dok se istisnuta sintetička smola ne stvrdne. Prednost postupka livenja pod pritiskom je u tome što zahteva mnogo manje izdatke za alat od postupka livenja ubrizgavanjem, ali ima i više nedostataka. Pre svega, položaj šava između početka i kraja profilisane pletenice izlivene pod pritiskom mora se naknadno dovršiti u jednom dodatnom stepenu procesa. Kao drugo, pletenica izrađena livenjem pod pritiskom ima konstantan profil poprečnog preseka. Kao treće, nije moguće naneti pod pritiskom masu oko oštrih uglova tako da je na mestima takvih uglova potreban dodatni stepen završne obrade. Pored toga, površina izlivenog zaptivača je osrednjeg kvaliteta.
Da bi se dobio sklop prozora sa zaptivačem velike dimenzione tačnosti, US-A-5.421.940 opisuje istiskivanje jednog plastičnog polimera na ivicu prozorske ploče i na površinu otvorenog kalupa koja se pruža preko ivice prozorske ploče i na površinu otvorenog kalupa koja se pruža iza periferije prozorske ploče kao u uvodnom delu zahteva 1. Razlika u odnosu na druge postupke istiskivanja je to što je samo deo površine termoplastičnog materijala oblikovan mlaznicom za istiskivanje. Razlika u odnosu na druge procese za livenje pod pritiskom je u tome što je samo jedan deo površine termoplastičnog materijala oblikovan mlaznicom za livenje pod pritiskom, dok se drugi deo ove površine oblikuje prema površini kalupa. Kako se termoplastični materijal delimično oblikuje mlaznicom za livenje pod pritiskom, on još uvek mora imati vrlo veliku viskoznost da zadrži svoj oblik. Nedostatak postupka opisanog u US-A-5.421.940 je u tome što se termoplastični materijal mora naneti pri dovoljno visokom pritisku na površinu kako bi se viskozni termoplastični materijal oblikovao prema površini kalupa i prema ivici ploče. Da bi se mogao primeniti potreban pritisak na termoplastični materijal u kalupu, mlaznica za livenje pod pritiskom mora biti vrlo jako pritisnuta na gornju stranu staklene ploče. Kod izvođenja prikazanog na slici 5 napred pomenutog patenta, kod koga je ne samo prednji već i zadnji deo zaptivača liven na površini kalupa, mlaznica za livenje pod pritiskom mora tačno da se smesti u procep između površine kalupa i gornje površine staklene ploče. Očigledno je da je povećan rizik od loma stakla pritiskom kojim mlaznica za livenje pod pritiskom deluje na staklenu ploču.
Sledeći je nedostatak postupka opisanog u US-A-5.421.940 je u tome što je pritisak kojim se može delovati na termoplastični materijal u kalupu ograničen pošto materijal nije ubrizgan u potpuno zatvoren kalup. Zbog toga će, u poređenju sa postupkom livenja ubrizgavanjem, kvalitet površine biti lošiji. Naročito u slučaju kada površina kalupa ima finu teksturu, termoplastični materijal može biti suviše viskozan da prihvati tu teksturu. Sem toga, u međuprostoru između površine kalupa i termoplastičnog materijal mogu se zadržati vazdušni mehurići. Da bi se obezbedilo da površina kalupa bude potpuno ovlažena termoplastičnim polimerom, US-A-5.421.940 predlaže zagrevanje kalupa. Međutim, kalup se može zagrejati samo do neke temperature niže od temperature termoplastičnog polimera kako bi polimer i dalje ostao veoma viskozan. Šta više, zagrevanjem kalupa povećava se trajanje proizvodnog ciklusa pošto se mora pustiti da se polimer otvrdne pre nego što se sklop prozora može izvaditi iz kalupa.
U postupku reaktivnog livenja pod pritiskom / ubrizgavanjem (RIM process - reaction injection moulding process), neka otvrdnjavajuća kompozicija se ubrizgava pod pritiskom u jednu zatvorenu šupljinu kalupa obrazovanu oko ivica prozorske ploče. Jedna od prednosti ovakvog RIM procesa je ta što se mogu koristiti otvrdnjavajuće kompozicije male viskoznosti (videti na primer WO 98/14492 gde su navedene preporučljive viskoznosti mešavina polivalentnih alkohola i izocijanata između 150 i 2500 mPa.s na temperaturi nanošenja). Prednosti jednog ovakvog postupka livenja pod pritiskom jesu bolji kvalitet površine zaptivača (uglavnom zbog mnogo manje viskoznosti ubrizgane reaktivne smeše) i veća sloboda projektovanja. Međutim, važni nedostaci jednog postupka livenja pod pritiskom jesu veliki troškovi za alat kao i vreme i napor da se načine i modifikuju kalupi za ubrizgavanje (bilo da je oštećena površina kalupa, ili da je potreban novi oblik kalupa). Kalupi moraju biti načinjeni od jakog materijala da bi izdržali relativno visoku temperaturu i pritisak u toku procesa. To se, na primer, pojavljuje u EP-B-0355209 u kome se zamenjuju elastomerne zaptivke između površine kalupa i staklene ploče jednim metalnim prstenom pošto elastomerne zaptivke imaju nedostatak da su im linije razdvajanja nepravilne zbog činjenice da teže da se deformišu kada se na njih deluje suviše velikim pritiskom. Pored toga, potrebna je veoma precizna obrada kalupa glodanjem da bi se sprečilo lomljenje stakla tokom zatvaranja kalupa, kao i fino podešavanje dodirne površine između površine kalupa i prozorske ploče, kako bi se sprečilo curenje ubrizganog materijala. Ovi veliki troškovi za alate obično postavljaju ograničenja na proizvodni kapacitet takvog jednog RIM procesa. Sledeći nedostatak jednog RIM procesa je to što se mora naneti neko spoljne sredstvo za razdvajanje na površinu kalupa. To ne samo da uvodi jedan dodatni stepen u proces (duže trajanje ciklusa) već isto tako izaziva defekte na zaptivaču, kao što je suviše slab sjaj na zaptivaču velikog sjaja, a što je posledica nagomilavanja ovog sredstva za razdvajanje u kalupu. I na kraju, drugi jedan nedostatak jednog RIM procesa je to što Šupljina kalupa mora imati neku minimalnu visinu kako bi se mogla potpuno ispuniti, tj, u suštini bez šupljina, otvrdnjavajućom kompozicijom.
US-A-6.228.305 opisuje još jedan postupak za obrazovanje jednog zaptivača na ivici jedne prozorske ploče. U skladu sa ovim postupkom, jedna se prozorska ploča postavlja na jednu nižu sekciju kalupa. Posle toga se nanosi jedan veoma viskozni lepak (istiskivanjem) na ivicu prozorske ploče a jedan veoma viskozni penasti materijal na površinu kalupa koja se pruža duž ivice prozorske ploče. Prc no što lcpak i penasti materijal potpuno otvrdnu, deluje se pritiskom na lepak i na penušavi materijal spuštanjem gornjeg dela kalupa na donji deo kalupa da bi se lepak i penasti materijal obradili u željeni oblik. Zbog činjenice da su penasti materijal i lepak veoma viskozni, delovaće se znatnim pritiskom na penasti materijal i na prozorsku ploču. Nedostatak postupka opisanog u US-A-6.228.305 je u tome što kalup opet mora biti od jakog materijala što dovodi do istih nedostataka ranije pomenutih kod RIM postupka (naročito veliki troškovi za alat, rizik od loma stakla, ...). Sem toga, zbog velike viskoznosti materijala koji se oblikuju, i zbog činjenice da će imati povećanu viskoznost kada se bude delovalo potrebnim pritiskom na materijal u kalupu, kvalitet površine neće biti tako dobar kao što je kvalitet proizvoda načinjenih ubrizgavanjem, posebno kada treba preuzeti finu površinsku teksturu sa površine kalupa.
Imajući u vidu nedostatke poznatih postupaka, cilj je ovog pronalaska da obezbedi novi postupak za proizvodnju jednog sklopa ploče koji će obezbediti veću slobodu projektovanja i bolji kvalitet površine zaptivača od onog koji se dobija u uobičajenim postupcima livenja pod pritiskom, a bez troškova za alat koji bi bili jednaki onima za RIM postupak. Tačnije, novi postupak treba da omogući menjanje poprečnog profila zaptivača duž periferije ploče bez upotrebe skupih kalupa.
U tom cilju, postupak prema pronalasku jeste jedan postupak livenja kod koga otvrdnjavajuća kompozicija ima dinamičku viskoznost manju od 100.000 mPa.s (pri brzini smicanja od l/s) kada dospe na bar jedan deo površine kalupa. Nasuprot poznatim procesima livenja ubrizgavanjem kod kojih se koriste manje viskozne otvrdnjavajuće kompozicije, otvrdnjavajuća kompozicija se ne ubrizgava u neki zatvoreni kalup već se nanosi, bilo neposredno ili posredno, na ploču i na površinu kalupa pomoću neke naprave za nanošenje - aplikatora koja se pomera duž periferije ploče nanoseći otvrdnjavajuću kompoziciju.
Kako otvrdnjacajuća kompozicija ima manju viskoznost od polimera koji se koriste u poznatim postupcima livenja pod pritiskom, može se postići bolji kvalitet površina a da se ne moraju primeniti visoki pritisci na otvrdnjavajuće kompozicije. Posebno je moguće da se preuzme kvalitet površine od poliranih kalupa (sjajna površina), od strukturnih kalupa (na primer peskiranih površina kalupa) ili teksturiranih kalupa (koji, na primer imaju strukturu nalik na kožu). Zahvaljujući činjenici da se otvrdnjavajuća kompozicija nanosi jednom pokretnom napravom za nanošenje, otvrdnjavajuća kompozicija se može nanositi u otvorenom kalupu.
Kod jednog preporučljivog izvođenja pronalaska, otvrdnjavajuća kompozicija se takođe otvrdnjava u jednom otvorenom kalupu ili u kalupu koji nije potpuno ispunjen otvrdnjavajućom kompozicijom. Drugim rečima, kod otvrdnjavanja pomenute kompozicije čvrsta površina na kojoj se proizvodi zaptivač poželjno samo delimično okružuje taj zaptivač, tako da se pomenuti deo površine zaptivača otvrdnjava u dodiru sa pomenutom čvrstom površinom dok se drugi deo površine zaptivača istovremeno otvrdnjava u dodiru sa nekim gasom.
Prema pronalasku je utvrđeno da nije neophodno da se koristi zatvoren kalup (kao što je slučaj, na primer, kod nekog RIM postupka), da bi se manje viskozne otvrdnjavajuće kompozicije oblikovale u neki željeni oblik, već da se može ostvariti vrlo veliki broj oblika nanošenjem otvrdnjavajućih kompozicija pomoću pokretne naprave za nanošenje u otvorenom kalupu. U poređenju sa primenom zatvorenog kalupa, primena otvorenog kalupa pruža znatne prednosti. Pre svega, nema opasnosti da dođe do loma stakla tokom zatvaranja kalupa, a nije ni potrebno fino podešavanje sekcija kalupa da bi se sprečilo curenje nanetog materijala. Pored toga, u suštini nije potrebno primeniti pritisak, ili je potreban veoma mali pritisak za oblikovanje otvrdnjavajuće kompozicije na čvrstoj površini.
Kod jednog sledećeg preporučljivog postupka prema pronalasku, otvrdnjavajuća kompozicija se nanese i pušta se da otvrdne sve dok se ne proizvede zaptivač (tj. dotle dok ne bude moguće da se izvadi iz kalupa bez izazivanja trajne deformacije zaptivača) tačnije bez primene pritiska na površinu kalupa koji je veći od 500 mbar, poželjno bez primene pritiska na površinu kalupa koji je veći od 350 mbar, još bolje bez primene pritiska na površinu kalupa koji je veći od 150 mbar, a najbolje bez generisanje pritiska na površinu kalupa koji je veći od 50 mbar.
Zbog ovako niskih pritisaka, ploča ne mora biti presovana sa velikim pritiskom na površinu kalupa da bi se izbeglo obrazovanje šava na livu a površina kalupa ne mora biti načinjena od jakog materijala kao što je metal. Umesto toga, može biti od nekog mekšeg materijala, na primer od nekog silikonskog materijala. Jedna od prednosti takvog materijala jeste to, da se postiže efikasno zaptivanje između površine kalupa i ploče a da se ne moraju obezbediti posebne zaptivke na površini kalupa. Pored toga, neki mekši materijal kao što su silikoni ne prianjaju na zaptivač, tako da nema potrebe za nanošenje nekog spoljneg sredstva za razdvajanje. Najzad, mnogo je lakše izraditi površine kalupa od nekog mekšeg materijal nego, na primer, od metala, tako da će kalupi ne samo biti jeftiniji, već im se i oblik može lakše menjati. Silikonski kalupi se mogu proizvoditi u jednom početnom, matričnom kalupu. Na taj način se oštećeni kalupi mogu vrlo jeftino zameniti, a takođe je moguće, bez nekih većih troškova, obezbediti više kalupa kako bi se povećali proizvodni kapaciteti. Imajući u vidu elastična svojstva površine kalupa, matrični kalup ne mora biti izrađen tako precizno kao RIM kalupi u poznatim postupcima.
U postupku prema pronalasku otvrdnjavajuća kompozicija se može naneti na površinu kalupa, bilo neposredno ili posredno, kao i na ploču, bilo neposredno ili posredno. Nanositi otvrdnjavajuću kompoziciju neposredno na površinu kalupa ili na ploču znači da otvrdnjavajuća kompozicija koja izlazi iz naprave za nanošenje dospeva neposredno na površinu, odnosno na ploču. Nanositi otvrdnjavajuću kompoziciju posredno na površinu kalupa ili na ploču znači da otvrdnjavajuća kompozicija koja napušta napravu za nanošenje prvo dospeva na deo čvrste površine na kojoj će se proizvesti zaptivač (na primer samo na ploču ili na površinu kalupa ili, eventualno, na neki umetak) pa se potom rasprostire da bi pokrila celu čvrstu površinu na kojoj treba da se proizvede zaptivač. Da bi se otvrdnjavajuća kompozicija rasprostrla tako da pokrije celu površinu na kojoj treba da se obrazuje zaptivač, može se pustiti otvrdnjavajuća kompozicija da teče preko ove površine. Alternativno, ili, poželjno, dodatno, otvrdnjavajuća kompozicija može sadržati neko sredstvo za penušanje pa se otvrdnjavajuća kompozicija pusti da se penuša na površini na koju je naneta tako da se otvrdnjavajuća kompozicija može rasprostreti i pokriti celu čvrstu površinu na kojoj se proizvodi zaptivač.
U postupku prema pronalasku, otvrdnjavajuća kompozicija se tako može na početku naneti napravom za nanošenje samo na ploču ili na neki umetak a potom se pustiti da ističe na i preko površine kalupa. Kada stigne na površinu kalupa, tj. kada se nanese na njen prvi deo, otvrdnjavajuća kompozicija treba da ima manji viskozitet koji zahteva ovaj pronalazak. Pri daljem pokrivanju površine kalupa viskoznost može već da dostigne veću vrednost zbog otvrdnjavanja otvrdnjavajuće kompozicije, naročito kada je jedan nevidljiv deo površine zaptivača proizveden na tom daljem delu površine kalupa. Kod jednog preporučljivog izvođenja, viskoznost otvrdnjavajuće kompozicije ipak ostaje ispod gornjih granica ovog pronalaska sve dok ne bude dovršeno pokrivanje površine kalupa otvrdnjavajućom kompozicijom.
Kod jednog preporučljivog izvođenja postupka prema ovom pronalasku, otvrdnjavajuća kompozicija se rasprostire preko jedne veće površine ili veće širine pre no što se nanese na čvrstu površinu na kojoj će se proizvesti zaptivač, tako da se može naneti (putem jednog ili više prolaza naprave za nanošenje) u suštini po celoj čvrstoj površini koja treba da bude pokrivena otvrdnjavajućom kompozicijom. Otvrdnjavajuća kompozicija se može rasprostreti bilo u samoj napravi za nanošenje i/ili po njenom izlasku iz naprave za nanošenje raspršavanjem po nekoj šemi raspršivanja šireći se u jednom ili više pravaca.
Širenjem otvrdnjavajuće kompozicije pre no što stigne na čvrstu površinu na kojoj treba da se proizvede zaptivač, otvrdnjavajuća kompozicija se može naneti u vidu jednog ili više relativno tankih slojeva dok istovremeno pokriva ovu ukupnu čvrstu površinu, tj. ukupnu zonu dodira između zaptivača, sa jedne strane, i ploče, površine kalupa i bilo kojih čvrstih umetaka, s druge strane. Na ovaj način površinske nepravilnosti na površini zaptivača se mogu lakše izbeći. Sem toga, utvrđeno je da, bez obzira na to što nije obezbeđena površina kalupa za livenje zadnje strane zaptivača, debljina zaptivača (mereno u pravcu upravnom na velike površine ploče) može biti ograničena, naročito kada čvrsta površina na kojoj treba izraditi zaptivač ima relativno izražen reljef ili relativno velike visinske razlike. U stvari, kada se nanosi jedan ili više relativno tankih slojeva, zadnja strana zaptivača ne mora biti ravna, već može da, u celini, prati konturu prednje strane, definisanu površinom kalupa i površinom ploče. S tim u vezi, otvrdnjavajuća kompozicija se poželjno nanosi bar na jedan sloj koji ima prosečnu debljinu manju od 3 mm, poželjno manju od 2 mm, još bolje manju od 1,5 mm, a najbolje manju od 1 mm.
Ovaj pronalazak se takođe odnosi na jedan sklop ploče, kako je napred opisan, a koji je naznačen time što je ostvaren postupkom prema pronalasku. Zaptivač na ploči sklopa ploče prema pronalasku ima posebno jednu površinu koja je oblikovana na nekoj čvrstoj površini dok je njen drugi deo načinjen u dodiru sa nekim gasom.
Kratak opis slika nacrta
Druge specifičnosti i prednosti pronalaska biće jasniji iz sledećeg opisa nekih posebnih izvođenja postupka i sklopa ploče prema ovom pronalasku. Pozivni brojevi koji se koriste u ovom opisu odnose se na priložene crteže u kojima
- slike 1 do 3 šematski prikazuju prvi postupak prema pronalasku, po kome se zaptivač proizvodi sa dva uzastopna stepena raspršivanja na ivici staklene ploče, - slika 4 prikazuje drugačiji oblik zaptivača koji se može proizvesti jednim prolazom naprave za nanošenje na ivici staklene ploče, - slike 5 i 6 slične su slici 1 ali prikazuju drugi način rasprostiranja otvrdnjavajuće kompozicije preko ivice staklene ploče i preko površine kalupa, - slike 7A do 7C prikazuju varijante površine kalupa koje se mogu koristiti u postupku prikazanom na prethodnim slikama,
- slika 8 prikazuje jednu varijantu oblikovanja površine kalupa,
- slike 9 do 11 prikazuju jedan zaptivač nalepljen na staklenu ploču, a koji zaptivač sadrži jedan umetak, a - slike 12 i 13 prikazuju sledeći postupak prema pronalasku u kome se otvrdnjavajuća kompozicija penuša da bi proizvela zaptivač.
Detaljan opis pronalaska
U postupku prikazanom na slikama 1 do 3, zaptivač 1 dobija se procesom raspršivanja na staklenu ploču 2, naročito na jednu staklenu ploču namenjenu da se postavi na jedan otvor na vozilu. Zaptivač 1 prianja na deo ploče 2 i pruža se bar delom njene ivice. Umesto da se zaptivač postavlja na neku staklenu ploču, moguće je da se nanese i na druge vrste ploča, na primer na limene ploče ili na sintetičke ploče kao što su polikarbonatne ploče, ili na solarne panele. Šta više, ploča može sadržavati neke završne elemente nanete na njenu ivicu, kao što je neki odlivak ili neki sloj boje na poleđini ploče ili neka traka na prednjoj strani ploče. Takva jedna traka može biti pričvršćena na samu ploču pre izrade zaptivača ili se može pričvrstiti na ploču zaptivačem. Kada je u dodiru sa pločom smatra se da je deo ploče. Jedno bitno svojstvo zaptivača proizvedenog u skladu sa ovim pronalaskom jeste to, da ima površinu čiji je bar jedan deo liven na jednoj čvrstoj površini, obrazovanoj ne samo pločom (i bilo kakvim umetkom) već i jednom površinom kalupa. Zaptivač obrazuje u stvari jedan ivični odlivak koji deluje kao sredstvo za zatvaranje ili pokrivanje zazora između ploče i ivice otvora u koji treba da se ugradi ploča. Zbog toga, gledano odozgo u smeru upravnom na glavne površine ploče, zaptivač u opštem slučaju ima površinu manju od površine ploče.
Staklena ploča 2 ima prvu veliku površinu 3 i drugu veliku površinu 4 i perifernu ivičnu površinu 5. Na prikazanom izvođenju, staklena ploča 2 je postavljena svojom prvom velikom površinom 3 na površinu 6 jednog otvorenog kalupa, tako da se deo površine 6 jednog otvorenog kalupa pruža preko periferne ivične površine 5 ploče. Na taj će način jedan zaptivač, naročito jedan hermetični zatvarač, velike dimenzione tačnosti, biti obrazovan bar oko dela periferije ploče 2, čime se omogućuje perfektan prelaz između sklopa ploče i karoserije vozila. Pre postavljanja ploče 2 naspram površine kalupa, poželjno je da se ta površina očisti i pripremi da potpomogne prianjanje zaptivača na ploču.
Površina 6 kalupa obrazovana je od jednog elastičnog dela 8 koji se postavlja ujedan žleb u metalnom nosaču 7. Površina 6 kalupa poravnana je sa prvom velikom površinom 3 staklene ploče 2. Međutim, očigledno je da je, na primer, isto tako moguće oblikovati površinu kalupa tako da ima jedan udubljen deo postavljen ispred prve velike površine staklene ploče. Na taj će se način zaptivač delimično pružati preko prve velike površine 3 staklene ploče 2.
Da bi se izradio zaptivač 1, deo druge velike površine 4 i periferne ivične površine 5 ploče 2 i površine 6 kalupa na kojoj treba da se proizvede zaptivač pokriva se nekom otvrdnjavajućom kompozicijom. Otvrdnjavajuća kompozicija se stvrdne pa se ploča i na njoj obrazovan zaptivač uklanjaju iz kalupa. U postupku prema pronalasku, otvrdnjavajuća kompozicija se nanosi pomoću jedne naprave 9 za nanošenje koja se pomera duž bar pomenutog dela periferije ploče 2. Otvrdnjavajuća se kompozicija poželjno nanosi pomoću naprave za nanošenje neposredno na površinu kalupa i na ploču. Međutim, takođe je moguće da se otvrdnjavajuća smeša nanese pomoću naprave za nanošenje samo neposredno na površinu kalupa ili na ploču (ili eventualno na neki umetak postavljen na površinu kalupa ili na ploču) a potom posredno na preostali deo čvrste površine koji treba da bude pokriven otvrdnjavajućom kompozicijom. U ovom drugom slučaju, otvrdnjavajuća kompozicija mora da se rasprostre dalje na površinu kalupa i/ili na površinu ploče da bi pokrila celu čvrstu površinu na kojoj treba da se proizvede zaptivač.
Otvrdnjavajuća kompozicija može biti ili neki netiksotropni (Njutnovski) ili neki tiksotropni (ne-Njutnovski) materijal ili tečnost. Da bi se mogao postići dobar kvalitet površine a da se ne mora delovati suviše visokim pritiskom na otvrdnjavajuću kompoziciju nanetu na površinu kalupa, otvrdnjavajuća kompozicija ima dinamičku viskoznost, mereno na brzini smicanja od l/s, nižu od 100.000 mPa.s, poželjno nižu od 75.000 mPa.s, bolje nižu od 35.000 mPa.s a najbolje nižu od 10.000 mPa.s kada se nanosi na bar deo površine kalupa (za Njutnovske tečnosti dinamička viskoznost ne zavisi od brzine smicanja i može se odrediti u skladu sa ASTM D445-03). Što je manja viskoznost biće bolji kvalitet površine. S tim u vezi, kada stigne na površinu kalupa, tj. kada pokrije prvi deo površine kalupa, otvrdnjavajuća kompozicija ima dinamičku viskoznost koja je poželjno čak niža od 10.000 mPa.s, poželjnije čak niža od 5.000 mPa.s a najbolje čak niža od 2.000 mPa.s. Da bi se postigle takve viskoznosti, pre svega se mora izabrati neka pogodna formulacija za otvrdnjavajuću kompoziciju. Sem toga, dinamička viskoznost jedne određene formulacije može se sniziti povišenjem temperature otvrdnjavajuće kompozicije. Otvrdnjavajuća kompozicija se može nanositi, na primer, na sobnoj temperaturi. Međutim, da bi se ubrzala reakcija otvrdnjavanja, otvrdnjavajuća kompozicija se može nanositi i na nekoj višoj temperaturi, na primer na 65°C, bilo na nezagrejanoj površini ili na površini zagrejanoj na primer na 45°C. Kada se otvrdnjavajuća kompozicija nanosi neposredno na celu površinu kalupa, ona ima potrebnu nižu viskoznost kada se nanese na celu površinu kalupa. Kada se prvo nanese na prvi deo površine kalupa i potom rasprostre preko cele površine kalupa, može imati veću viskoznost kada se rasprostire poslednji deo površine kalupa (zbog reakcije otvrdnjavanja). Taj poslednji deo površine kalupa poželjno je na nevidljivoj strani zaptivača. Međutim, poželjno je da otvrdnjavajuća kompozicija ima viskoznost ispod napred definisanih gornjih granica kada se nanosi na poslednji deo površine kalupa.
U postupku prema pronalasku preporučljivo je da se koristi kalup koji ima takav oblik da čvrsta površina na kojoj se zaptivač otvrdnjava ili proizvodi samo delimično obuhvata zaptivač posmatrano u poprečnom preseku, tako daje prvi deo 25 površine zaptivača otvrdnut u dodiru sa površinom i pločom, dok je drugi deo 26 površine zaptivača otvrdnut u dodiru sa gasom 19. Taj gas obično obrazuje vazduh koji okružuje otvoreni kalup, ali isto tako ga može obrazovati vazduh ili drugi gas koji se nalazi u nekom okruženju koje obuhvata na primer ceo kalup ili samo periferiju ploče na kojoj treba da se proizvede zaptivač. U poređenju sa poznatim procesima livenja ubrizgavanjem, po kojima se otvrdnjavajuća kompozicija ubrizgava u zatvoren kalup nije potrebno delovati pritiskom na otvrdnjavajuću kompoziciju u kalupu, ili je potreban znatno manji pritisak. Na taj način se može koristi manje jak materijal za kalup a efikasno zaptivanje se može lakše obezbediti između površine kalupa površine ploče, čak i kod otvrdnjavajućih kompozicija male viskoznosti.
Kod jednog posebnog izvođenja postupka prema pronalasku, otvrdnjavajuća kompozicija se nanosi preko naprave za nanošenje neposredno na površinu 6 kalupa i na površinu ploče 2 i rasprostire se od jednog unapred određenog rastojanja D (koje ne mora biti konstantno) preko površine 6 kalupa i dela ploče 2. Na taj način, cela širina čvrstih površina može biti pokrivena slojem otvrdnjavajuće kompozicije poželjno sa najviše tri, bolje sa najviše dva prolaza naprave za nanošenje, a najbolje sa jednim jedinim prolazom naprave za nanošenje.
Kod izvođenja prikazanog na slikama 1 do 3, otvrdnjavajuća kompozicija nanosi se jednom napravom 9 za nanošenje koja širi ili raspršuje protok pod pritiskom otvrdnjavajuće kompozicije. Kada se raspršuje otvrdnjavajuća kompozicija, ona poželjno ima dinamičku viskoznost nižu od 10.000 mPa.s, bolje nižu od 5.000 mPa.s, a najbolje nižu od 2.000 mPa.s (pri brzini smicanja od l/s) tako da se može lakše raspršiti u fine kapljice. Kada se rasprašuje otvrdnjavajuća kompozicija, ona se najbolje rasprašuje iz naprave za nanošenje prema nekoj šemi raspršivanja, kod koje bar jedna poprečna dimenzija W raste prema tvrdoj površini. Ona posebno raste na rastojanju D od naprave za nanošenje sa najmanje 0,05 x d, a najbolje sa najmanje 0,1 x d. Kod izvođenja prikazanog na slikama 1 do 3, otvrdnjavajuća kompozicija se raspršuje u skladu sa konusnom šemom raspršivanja tako da se njen poprečni presek Širi u dve dimenzije. Međutim, moguće su i pljosnate šeme raspršivanja.
Otvrdnjavajuća kompozicija se može raspršiti iz jedne ili više mlaznica. Šta više, umesto raspršivanja otvrdnjavajuće kompozicije tako da se ona širi preko jedne veće površine, ona se može sipati ili raspršivati pomoću jedne naprave za nanošenje, pri čemu se otvrdnjavajuća kompozicija rasprostire tako što se u napravi za nanošenje deli na najmanje dve, poželjno na najmanje tri pojedinačne struje koje izlaze iz naprave za nanošenje kroz pojedinačne otvore. Dodatno, ili alternativno, otvrdnjavajuća kompozicija se može raspršivati u jednom ili više duguljastih izlaznih otvora koji imaju jednu najmanju i jednu najveću poprečnu dimenziju L, pri čemu je najveća poprečna dimenzija L tri puta veća od najmanje poprečne dimenzije, bolje veća pet puta od najmanje poprečne dimenzije, a najbolje veća deset puta od najmanje poprečne dimenzije. Najveća poprečna dimenzija i/ili broj otvora mogu biti toliki da otvrdnjavajuća kompozicija koja izlazi iz naprave za raspršivanje ne mora da se dalje rasprostire da bi pokrila celu površinu. Kao što je prikazano na slici 5, takva jedna naprava za nanošenje može imati jednu cev 10 sa jednim prorezom tako da se otvrdnjavajuća kompozicija sipa ili raspršava u vidu tankog sloja 15 ili zavesice od kapljica 16. Slika 6 prikazuje jednu drugu napravu za nanošenje kod koje je cev 10 izvedena sa nizom otvora kroz koje se mlazevi 17 otvrdnjavajuće kompozicije nanose na površinu kalupa i na ploču. Mlazevi 17 pokrivaju celu površinu (bilo tokom jednog ili nekoliko prolaza naprave za nanošenje) a da se pri tome ne obrazuje jedan kontinualni sloj zahvaljujući činjenici da otvrdnjavajuća kompozicija ističe na površinu kalupa i ploče tako da na njima obrazuje jedan kontinualni sloj. Pošto će otvrdnjavajuća kompozicija obično biti jedna prilično viskozna tečnost, ona će se normalno nanositi pritiskom pomoću naprave za nanošenje.
Otvrdnjavajuća kompozicija sadrži, najbolje, jednu poliuretansku reakcionu smešu, na primer jednu poliuretansku reakcionu smešu kao što je ona opisana u patentnom spisu EP-B-0379246 (koji je ovde unet kao referenca) a koja sadrži jedan polivalentni alkohol i jednu izocijanatnu komponentu. Otvrdnjavajuća je kompozicija najbolje formulisana tako da proizvede jedan elastomemi poliuretanski materijal koji ima gustinu iznad 400 kg/m<3>, a poželjno iznad 500 kg/m<3>. Svakako da su moguće i manje gustine. Naročito se može dodati neko sredstvo za penušanje ili neka veća količina sredstva za penušanje, tako da će biti proizvedena pena koja ima posebnu gustinu ispod 450 kg/m<3>, a naročito manju od 250 kg/m<3>. Pogodne mlaznice za raspršavanje otvrdnjavajuće poliuretanske kompozicije prikazane su, na primer, u EP-B-0303305 i EP-B-03890I4 (koji su takođe uneti kao referenca). Mlaznice opisane u ovim evropskim patentima generišu konusnu šemu raspršivanja. Međutim, u postupku prema ovom pronalasku mogu se koristiti i naprave za nanošenje koje generišu, na primer, jednu pljosnatu šemu raspršivanja.
Otvrdnjavajuća kompozicija može se raspršivati tako da dospe na površinu kalupa i na ploču u vidu tankog sloja 15 i/ili u vidu kapljica 16. Preporučljivo je da se raspršava pri dovoljno niskom pritisku tako da izlazi iz naprave za nanošenje u obliku tankog sloja 15 koji se posle unapred određene dužine raspršavanja razlaže u kapljice 16 (videti sliku 1). Kao što je prikazano na slici 5, sloj 15 koji se raspada u kapljice 16 takođe se može ostvariti i u nekoj od naprava za rasprostiranje, kao što je naprava za rasprostiranje koja ima jedan duguljasti prorez kroz koji se ispušta otvrdnjavajuća kompozicija poželjno pod nekim manjim pritiskom. Zavisno od rastojanja D od koga se nanosi otvrdnjavajuća kompozicija, ona dospeva do površine kalupa i/ili ploče u obliku tankog sloja 15 i/ili u obliku kapljica 16. Sloj 15 ima debljinu manju od 2 mm, najbolje manju od 1 mm, da bi se mogao naneti tanak sloj. Rastojanje D od koga se nanosi otvrdnjavajuća kompozicija poželjno je veće od 10 mm, a još bolje veće od 20 mm.
Kod postupka prikazanog na slikama 1 do 3 dva uzastopna sloja naprskaju se na površinu kalupa i ploče. Kao što se vidi na slici 2, samo se jedan relativno tanak sloj obrazuje na ivici staklene ploče između druge velike površine 4 i periferne ivične površine 5. U drugom stepenu raspršavanja, može se ipak ostvariti jedan dovoljno debeo sloj na tom mestu (videti sliku 3) a da se ne mora kalup potpuno ispuniti, tako da zaptivač nema ravnu gornju površinu ili zadnju stranu već uglavnom prati konturu površine kalupa i ploče. S tim u vezi, slojevi otvrdnjavajuće kompozicije imaju prosečnu debljinu manju od 3 mm, bolje manju od 2 mm, a najbolje manju od 1,5 mm li čak manju u 1 mm. Male su debljine slojeva šta više korisne pošto omogućuju da se proizvode zaptivači, pogotovu ivice, male debljine (Čak manje debljine nego što je minimalna debljina koja se može postići jednim RIM postupkom). Sem toga, može se ostvariti bolji kvalitet površine pošto se, na primer, lakše mogu izbeći rupe za razne kontakte. Pod prosečnom debljinom u ovoj se specifikaciji podrazumeva zapremina otvrdnjavajuće kompozicije nanete na površinu kalupa i na ploču, podeljena veličinom čvrste površine (uključujući područje dodira između otvrdnjavajuće kompozicije i površine kalupa, ploče i bilo kog umetka) na kojoj se proizvodi zaptivač (ne uzimajući u obzir površinu ili zapreminu bilo kog preprskavanjem nanetog sloja 20).
Da bi se mogao proizvesti zaptivač 1 minimalnim brojem prolaza naprave za raspršivanje ili za rasprostiranje, sloj ili slojevi na koje se nanosi otvrdnjavajuća kompozicija imaju prosečnu debljinu veću od 0,1 mm, bolje veću od 0,25 mm a najbolje veću od 0,4 mm.
Kod postupka prema pronalasku otvrdnjavajuća se kompozicija najbolje nanosi i pusti da otvrdne bez delovanja na površinu kalupa pritiskom koji je veći od 300 mbar, bolje bez generisanja pritiska na površini kalupa koji je veći od 150 mbar, najbolje bez generisanja pritiska na površini kalupa koji je veći od 50 mbar, a eventualno čak i u suštini bez generisanja pritiska na površini 6 kalupa. Jedna važna prednost tako niskih pritisaka je u tome što površina 6 kalupa može biti bar delimično, ali bolje u suštini potpuno, od elastičnog materijala koji posebno ima tvrdoću po Šoru A manju od 90, a najbolje manju od 60. Površina 6 kalupa, ili tačnije elastični deo 8 kalupa, može biti, na primer, načinjen od nekog silikonskog materijala. To se može lako učiniti livenjem elastičnog dela 8 kalupa u nekom matičnom kalupu. Zbog elastične prirode silikona, matični kalup ne mora biti obrađen mnogo precizno i ne mora biti fino podešen tako da je jeftiniji za izradu. Druga je prednost elasitčnog dela 8 kalupa, posebno izrađenog od silikonskog materijala, da se može postići efikasno zaptivanje između površine kalupa i površine ploče tako da nema više potrebe za uklanjanje šavova sa liva.
Pogodno je daje elastičan deo 8 kalupa načinjen od neprijemčivog materijala na koji otvrdnjavajuća kompozicija ne prijanja tako da nije potrebno primeniti spoljnje sredstvo za razdvajanje. Primer takvog neprijemčivog jesu napred opisani silikonski materijali. Drugi primeri su materijali kao što je politetrafluoretilen (PTFE, ili teflon).
Na ivici površine 6 kalupa naspram staklene ploče 2, na površini 6 kalupa se nalazi oštrica 11. Zbog oštrog vrha ove ivice (radijus krivine poželjno manji od 1 mm) ne ostaje nikakva, ili samo ograničena količina otvrdnjavajuće kompozicije ostaje na vrhu ivice, tako da se ne zahteva stepen sečenja da bi se uklonio neki preprskavanjem nanet sloj 20 sa zaptivača 1.
Kao što je prikazano na slikama 1 do 3, maska 12 nanosi se na ploču, tačnije na drugu veliku površinu 4, a nakon nanošenja otvrdnjavajuće kompozicije, ta se maska uklanja sa ploče. Maska 12 takođe ima jednu oštricu 13 tako da opet nije potreban završni stepen obrade da bi se sa maske odvojio neki preprskavanjem nanet sloj 20 polimernog materijala zaptivača 1. Maska 12 može se lako izraditi livenjem od istog materijala kao i elastični deo 8 kalupa, naročito od nekog silikonskog materijala.
Slika 4 prikazuje jednu varijantu izvođenja zaptivača koja se može dobiti postupkom prema pronalasku. Kod ovog izvođenja prednja je strana zaptivača i dalje poravnana sa prvom velikom površinom 3 staklene ploče 2 ali se više ne pruža do druge velike površine 4 ploče 2. U stvari, ona se samo drži za perifernu ivičnu površinu 5 ploče 2. Takva se konstrukcija može lakše ostvariti postupkom prema ovom pronalasku nego nekim RIM postupkom, pošto, imajući u vidu malu površinu dodira između zaptivača i periferne površine, postoji realan rizik da će se u nekom RIM postupku zaptivač odvojiti od ploče kada se kalup otvori i sklop ploče se izvadi iz kalupa. U postupku prema ovom pronalasku, jednostrana hermetizacija na perifernoj ivici ploče ipak je bolja imajući u vidu uštede materijala koje se mogu postići. Druga je prednost ove jednostrane hermetizacije to što je providna površina staklene ploče velika koliko god je to moguće.
Kod izvođenja prema slici 4, druga velika površina 4 ploče 2 može se lako maskirati lepljivom trakom ili folijom 14 koja će se pružati tačno do periferine ivice ploče 2. Folija, koja obično pokriva površine staklene ploče da bi se zaštitile od grebanja u toku transporta i rukovanja, može se neposredno koristiti kao maska, tako da nikakva dodatna operacija niti dodatni materijal nisu potrebni da bi se obezbedila maska. Jednostrana hermetizacija prikazana na slici 4 pruža drugu prednost da nema oštrih ivica koje treba da su pokrivene otvrdnjavajućom kompozicijom. Prema tome, kod ovog izvođenja biće lakše da se otvrdnjavajuća kompozicija za zaptivač nanese u samo jednom sloju, tj. samo jednim prolazom naprave za nanošenje.
Slike 7A do 7C prikazuju moguće različite konstrukcije elastičnog dela 8 kalupa. Kao što se može videti na slikama 7A i 7B, položaj oštrice 11 može se lako menjati duž elastičnog dela 8 kalupa, tako da se zaptivač pruža preko promenljivog rastojanja iza ivice staklene ploče. Na slici 7 prikazana je jedna alternativna konstrukcija površine 6 kalupa. Ispod oštrice 11, površina 6 kalupa pruža se kod ovog izvođenja iza ove oštrice 11. Na taj način će slobodna ivica zaptivača imati veoma veliku dimenzionalnu preciznost i obezbediće reper na osnovu koga se sklop prozora može precizno ugraditi na karoseriju vozila. Da bi se omogućilo raspršivanje veće količine otvrdnjavajuće kompozicije u žleb 18 ispod oštrice 11, naprava 9 za nanošenje se može usmeriti u tom pravcu. Naravno da se naprava 9 za nanošenje može usmeriti prema staklenoj ploči 2 kada treba da se više od otvrdnjavajuće kompozicije mora raspršiti ispod staklene ploče (na primer kada polimer treba da se pruža preko dela prve velike površine ploče 2). Ako žlebova ima na obe strane, naprava za nanošenje se može usmeriti u toku prvog prolaza prema jednoj strani a tokom drugog prolaza prema suprotnoj strani. Tokom obadva prolaza šema raspršavanja ne treba da pokrije celu širinu kalupa i površine ploče koja treba da se pokrije.
Slika 8 prikazuje sledeću konstrukciju elastičnog dela 8 kalupa. Prikazani elastični deo 8 kalupa naleže ne samo na prvu veliku površinu 3 ploče 2 već i na njenu perifernu ivičnu površinu 5. Zaptivač načinjen na površini kalupa i ploča na taj način obrazuju jednostranu hermetizaciju na drugoj velikoj površini 4 koja se pruža iza ivice ploče.
Da bi se ostvario lak stabilan zaptivač, zaptivač može biti načinjen od lakih stabilnih otvrdnjavajućih alifatičnih poliuretanskih kompozicija opisanih u EP-B-0379246. Međutim, lak stabilan zaptivač može se isto tako ostvariti pomoću jedne aromatične poliuretanske kompozicije koja se pokriva nekim lakim stabilnim slojem. Taj sloj može biti neka boja naneta u kalup, naročito neka boja na bazi vode ili nekog rastvarača, ili neki sloj otvrdnjavajuće alifatiČne poliuretanske kompozicije.
Kada se ugradi u otvor na vozilu, zaptivač dobijen napred opisanim postupkom može delovati kao zaptivka na karoseriji vozila. Međutim on često neće delovati kao zaptivka već je jedino namenjen da obezbedi estetski prelaz, tj. perfektni kontinuitet, između sklopa prozora i karoserije vozila. Kako se sklop prozora obično lepi na karoseriju vozila, zaptivka između staklene ploče i karoserije vozila nije potrebna. Međutim, ako se želi takva zaptivka, gipka pena se može naneti na zadnju stranu zaptivača i/ili na staklenu ploču da bi se ispunio zazor između sklopa prozora i karoserije vozila. Takva se gipka pena može nalepiti na zaptivač i/ili na ploču ili se može obrazovati na licu mesta, na primer livenjem ili ubrizgavanjem jedne penušave poliuretanske kompozicije na zadnju stranu zaptivača i puštanjem pene da proizvede zaptivku 21 (videti sliku 4). Pošto se na ovu poleđinu ne nanosi nikakvo spoljne sredstvo za razdvajanje, može se postići dobro prianjanje. Gipka pena ima preporučljivu gustinu manju od 400 kg/m<3>, bolje manju od 250 kg/m<3>, a najbolje manju od 150 kg/m<3>.
Zaptivač dobijen postupkom prema pronalasku ne mora obavezno da se pruža oko cele periferije ploče. U slučaju da treba, ne traži se neki dodatni stepen u procesu da bi se završili bilo koji šavovi između polaznih i krajnjih lokacija ili na lokacijama oštrih uglova. Kada se raspršuje otvrdnjavajuća kompozicija sa nekog rastojanja na površinu kalupa, naprava za raspršivanje može da prati periferiju ploče, ali je bolje da se kreće duž svake od strana ploče i da se kreće napred kada stigne do uglova, pri čemu je preporučljivo da se raspršavanje prekine kada se stigne do ugla ili se prođe ugao. Nakon pomeranja do pravilnog položaja za prskanje sledeće strane ploče (ili za prskanje drugog sloja otvrdnjavajuće kompozicije na prethodno prskanu stranu) raspršivanje ponovo počinje a naprava za raspršivanje se pomera duž sledeće strane. Na uglovima može doći do izvesnog preklapanja ali to ne stvara nikakve praktične probleme pošto zaptivač zadržava isti kvalitet pa će obično postojati neki zazor između zaptivača i karoserije vozila. Pored toga, zaptivač će obično biti u nekoj meri savitljiv.
U postupku prema ovom pronalasku, različite vrste umetaka mogu se uliti u zaptivač. Primeri takvih umetaka su električne žice, nosač ogledala, senzori za uzbunu, prekidači, "Einfassrahmen", odbojnici za vodu, itd. Slika 9 prikazuje, kao primer umetka, jednu električnu žicu 27 koja je postavljena na ploču pre nanošenja otvrdnjavajuće kompozicije tako da je žica tu zatopljena. Neki umetak isto tako može biti postavljen na površinu kalupa, najbolje posle nanošenja prvog sloja otvrdnjavajuće kompozicije na površinu kalupa, tako da je umetak potpuno zatopljen u zaptivač i to tako da ne bude vidljiv. Kako je prikazano na slici 10, jedan umetak u vidu ukrasne trake 22 takođe može biti postavljen na površinu kalupa tako da ukrasna traka ostane vidljiva. Ukrasna traka 22 može biti stegnuta između vertikalnih ivica na površini kalupa tako da se po jedan žleb 23 obrazuje duž obe ivice trake. U postupku prema pronalasku, probijanje otvrdnjavajuće kompozicije između prednje strane trake i površine kalupa može se izbeći vrlo lako. U stvari, na otvrdnjavajuću kompoziciju ne deluje, ili u suštini ne deluje pritisak. Šta više, površina kalupa može biti načinjena od nekog elastičnog materijala koji obezbeđuje efikasno zaptivanje. Pored toga, mogu se na površini kalupa načiniti vertikalne ivice koje mogu biti načinjene od istog mekog elastičnog materijala tako da čak i kruti umeci mogu biti lako stegnuti između tih ivica.
Slika 11 prikazuje jedno izvođenje kod koga pomenuti umetak obuhvata jednu prethodno izrađenu ivicu 24 koja obrazuje slobodnu ivicu hermetizacije. Ta ivica 24 može imati svojstva koja se razlikuju od svojstava zaptivača. Ona može, na primer, biti mekša da obezbedi zaptivanje na karoseriji vozila.
Slike 12 i 13 prikazuju jedno posebno izvođenje postupka prema pronalasku u kome se koristi jedna otvrdnjavajuća kompozicija koja sadrži jedno sredstvo za obrazovanje gasova, tako da se proizvede pena. Penušava se kompozicija sipa u prvom stepenu, prikazanom na slici 12, na površinu 6 kalupa. Tokom ovog stepena sipanja, otvrdnjavajuća kompozicija teče delom preko površine kalupa i počinje da se peni. Kao što je prikazano na slici 13, površina 6 kalupa i ivica ploče 2 ne samo da su pokrivene zbog činjenice da je otvrdnjavajuća kompozicija iscurela, već posebno zbog činjenice da se zapremina otvrdnjavajuće kompozicije povećava kao rezultat reakcije penušanja. Pošto se reakcija penušanja odvija u otvorenom kalupu, tu se u suštini ne generiše pritisak.
Claims (29)
1. Postupak za izradu sklopa ploče sa zaptivačem, koji obuhvata ploču (2) i zaptivač (1), koji zaptivač prijanja za ploču, pruža se duž bar jednog dela periferije ploče i ima jednu površinu čiji je bar jedan deo (25) izliven na jednoj čvrstoj površini, koji postupak obuhvata sledeće stepene: obezbeđenje jednog kalupa koji se sastoji od metalnog nosača (7) i elastičnog dela (8) i koji ima bar jednu površinu (6) kalupa, - postavljanje ploče (2) i površine (6) kalupa jedne naspram druge, - nanošenje jedne kompozicije za izradu pomenutog zaptivača (1) pomoću jedne naprave (9) za nanošenje koja se kreće duž bar pomenutog dela periferije ploče (2) nanoseći kompoziciju u otvoreni kalup, neposredno ili posredno na površinu kalupa i neposredno ili posredno na pomenutu ploču, - izrada zaptivača (1) od pomenute kompozicije na pomenutoj čvrstoj površini koju obrazuje makar samo pomenuta ploča (2) i pomenuta površina (6) kalupa, i - uklanjanje ploče (2) i na njoj proizvedenog zaptivača (1) iz kalupa, naznačen time, što je pomenuta kompozicija jedna otvrdnjavajuća kompozicija koja je puštena da se otvrdne na pomenutoj čvrstoj površini da bi se proizveo zaptivač (1) i koja ima dinamičku viskoznost, merenu pri brzini smicanja od l/s, nižu od 35.000 mPa.s kada dospe na bar deo površine kalupa.
2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što prilikom otvrdnjavanja otvrdnjavajuće kompozicije, pomenuta čvrsta površina samo delimično okružuje zaptivač (1) tako da pomenuti deo (25) površine zaptivača može da otvrdne u dodiru sa pomenutom čvrstom površinom dok je drugi deo (26) površine zaptivača (1) istovremeno pušten da otvrdne u dodiru sa nekim gasom (19) dok se ne proizvede zaptivač.
3. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 2, naznačen time, što je kod dostizanja na pomenuti deo površine (6) kalupa dinamička viskoznost otvrdnjavajuće kompozicije niža od 10.000 mPa.s.
4. Postupak prema zahtevu 3, naznačen time, što je kod dostizanja na pomenuti deo površine (6) kalupa dinamička viskoznost otvrdnjavajuće kompozicije niža od 5.000 mPa.s.
5. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 4, naznačen time, što se pomenuta otvrdnjavajuća kompozicija nanosi pomoću pomenute naprave (9) za nanošenje neposredno na pomenutu površinu (6) kalupa i takođe neposredno na pomenutu ploču (2).
6. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što se otvrdnjavajuća kompozicija rasprostire bar u jednom pravcu u pomenutoj napravi (9) za nanošenje pre ispuštanja iz naprave za nanošenje.
7. Postupak prema zahtevu 6, naznačen time, što se otvrdnjavajuća kompozicija rasprostire u napravi za nanošenje podelom u napravi za nanošenje na najmanje dve grupe mlazeva (17) koje izlaze iz naprave za nanošenje.
8. Postupak prema zahtevu 6 ili 7, naznačen time, što otvrdnjavajuća kompozicija napušta napravu za nanošenje u najmanje jednom mlazu koji se rasprostire u pomenutoj napravi (9) za nanošenje tako da, po napuštanju naprave za nanošenje, ima jednu najmanju i jednu najveću dimenziju poprečnog preseka, pri čemu je najveća dimenzija (L) poprečnog preseka tri puta veća od najmanje dimenzije poprečnog preseka.
9. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 8, naznačen time, što se naprava (9) za nanošenje održava na nekom rastojanju (D) od pomenute čvrste površine kada se na nju nanosi otvrdnjavajuća kompozicija, a otvrdnjavajuća kompozicija se raspršava na pomenutu čvrstu površinu pomoću naprave za nanošenje.
10. Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što se otvrdnjavajuća kompozicija raspršava prema jednoj šemi raspršavanja, čija se bar jedna dimenzija (W) poprečnog preseka povećava prema pomenutoj čvrstoj površini, s tim što se pomenuta dimenzija (W) povećava na rastojanju (D) od naprave za nanošenje za najmanje 0,05 x d.
11. Postupak prema zahtevu 9 ili 10, naznačen time, što je rastojanje (D) od koga se otvrdnjavajuća kompozicija raspršava veće od 10 mm.
12. Postupak prema ma kom od zahteva 10 do 11,naznačen time,što se otvrdnjavajuća kompozicija raspršuje u obliku tankog sloja (15) i/ili u obliku kapljica (16) na pomenutu čvrstu površinu.
13. Postupak prema zahtevu 12,naznačen time,što pomenuti tanki sloj (15) ima debljinu manju od 2 mm.
14. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 13,naznačen time,što se otvrdnjavajuća kompozicija nanosi u bar jednom sloju na pomenutu čvrstu površinu, koji sloj ima prosečnu debljinu manju od 5 mm.
15. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 14,naznačen time,što se otvrdnjavajuća kompozicija nanosi u bar jednom sloju na pomenutu čvrstu površinu, koji sloj ima prosečnu debljinu veću od 0,1 mm.
16. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 15,naznačen time,što je pomenuta površina (6) kalupa načinjena bar delimično od nekog elastičnog materijala koji ima tvrdoću prema Šoru A manju od 90.
17 Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 16,naznačen time,što je pomenuta površina (6) kalupa načinjena od nekog materijala koji nije prionljiv i ne zahteva oblogu od nekog sredstva za razdvajanje da bi se omogućilo odvajanje zaptivača sa površine kalupa.
18. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 17,naznačen time,što ploča (2) ima prvu veliku površinu (3) i drugu veliku površinu (4) i perifernu ivičnu površinu (5) a ploča (2) i površina (6) kalupa su postavljene jedna naspram druge tako da je pomenuta površina (6) kalupa u vezi sa prvom velikom površinom (3) ploče (2) i ima jedan deo koji se pruža iza njene periferne ivične površine (5).
19. Postupak prema zahtevu 18,naznačen time,što je na pomenutom delu površine (6) kalupa načinjena oštrica (11) koja se pruža preko periferne ivične površine (5) ploče (2), s tim što pomenuta oštrica (11) obrazuje prvu ivicu zaptivača (1).
20. Postupak prema zahtevu 18 ili 19, naznačen time, što je na drugu veliku površinu (4) ploče (2) postavljena maska (12) koja se uklanja posle nanošenja otvrdnjavajuće kompozicije a koja obrazuje drugu ivicu zaptivača (1).
21. Postupak prema zahtevu 20, naznačen time, što je pomenuta maska (12) obrazovana od jedne folije (14) ili neke lepljive trake koja je odvojivo nalepljena na drugu veliku površinu (4) ploče (2) i koja se pruža u suštini do periferne ivične površine (5) ploče (2).
22. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 21, naznačen time, što se pre nanošenja otvrdnjavajuće kompozicije nanosi boja za unutrašnjost kalupa na pomenutu površinu kalupa.
23. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 22, naznačen time, što se pomenuta otvrdnjavajuća kompozicija nanosi u bar dva sloja.
24. Postupak prema zahtevu 23, naznačen time, što pomenuta otvrdnjavajuća kompozicija sadrži prvu otvrdnjavajuću kompoziciju koja se koristi za nanošenje prvog sloja, i drugu otvrdnjavajuću kompoziciju koja se koristi za nanošenje sledećeg sloja preko prvog sloja.
25. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 24, naznačen time, što se posle izrade zaptivača (1) jedna elastična pena predviđena da obrazuje zaptivku (21) nanosi na zadnju stranu zaptivača (1) i/ili na ploču (2), pri čemu elastična pena ima gustinu ispod 400 kg/m<3>.
26. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 25, naznačen time, što pomenuta otvrdnjavajuća kompozicija obuhvata jednu poliuretansku reagujuću smešu formulisanu da proizvede jedan elastomerni poliuretanski materijal koji ima gustinu iznad 400 kg/m<3>.
27. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 25, naznačen time, što je pomenuta otvrdnjavajuća kompozicija formulisana da proizvede jednu penu koja ima gustinu ispod 400 kg/m<3>, pri čemu se otvrdnjavajuća kompozicija pusti da se penuša na pomenutoj čvrstoj površini da bi se proizvela polimerna pena.
28. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 27,naznačen time,što se jedan umetak u vidu ukrasne trake (22), prethodno izrađene ivice (24) ili električne žice (27) pričvršćuje za ploču pokrivanjem umetka bar delimično otvrdnjavajućom kompozicijom kada se otvrdnjavajuća kompozicija nanosi radi izrade zaptivača (1).
29. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 28,naznačen time,što pomenuti stepen nanošenja obuhvata stepen omogućavanja otvrdnjavajućoj kompoziciji da istekne preko pomenute čvrste površine.
Applications Claiming Priority (2)
| Application Number | Priority Date | Filing Date | Title |
|---|---|---|---|
| EP04447070A EP1577080B9 (en) | 2004-03-19 | 2004-03-19 | Method to produce a panel assembly with a gasket |
| PCT/EP2005/051232 WO2005090058A1 (en) | 2004-03-19 | 2005-03-17 | Panel assembly and method for its production |
Publications (2)
| Publication Number | Publication Date |
|---|---|
| RS20060526A RS20060526A (sr) | 2008-06-05 |
| RS50917B true RS50917B (sr) | 2010-08-31 |
Family
ID=34833852
Family Applications (1)
| Application Number | Title | Priority Date | Filing Date |
|---|---|---|---|
| RSP-2006/0526A RS50917B (sr) | 2004-03-19 | 2005-03-17 | Postupak za izradu sklopa ploče sa zaptivačem |
Country Status (18)
| Country | Link |
|---|---|
| US (1) | US8088319B2 (sr) |
| EP (1) | EP1577080B9 (sr) |
| JP (1) | JP4731550B2 (sr) |
| KR (1) | KR101166039B1 (sr) |
| CN (1) | CN1946542B (sr) |
| AT (1) | ATE345208T1 (sr) |
| AU (1) | AU2005223391B2 (sr) |
| BR (1) | BRPI0508823A (sr) |
| CA (1) | CA2560188C (sr) |
| DE (1) | DE602004003219T2 (sr) |
| DK (1) | DK1577080T3 (sr) |
| ES (1) | ES2275201T3 (sr) |
| HR (1) | HRP20060354A8 (sr) |
| PL (1) | PL1577080T3 (sr) |
| RS (1) | RS50917B (sr) |
| RU (1) | RU2388603C2 (sr) |
| WO (1) | WO2005090058A1 (sr) |
| ZA (1) | ZA200608645B (sr) |
Families Citing this family (20)
| Publication number | Priority date | Publication date | Assignee | Title |
|---|---|---|---|---|
| US9073241B2 (en) | 2005-02-07 | 2015-07-07 | Henkel IP & Holding GmbH | Injection molding process and compositions with improved sealing characteristics for mold-in-place gaskets |
| WO2006086324A1 (en) | 2005-02-07 | 2006-08-17 | Henkel Corporation | Injection molding process, apparatus and material for forming cured-in-place gaskets |
| WO2008112098A1 (en) * | 2007-03-09 | 2008-09-18 | Henkel Corporation | Method and apparatus for forming a mold-in-place gasket |
| ATE529248T1 (de) | 2008-07-15 | 2011-11-15 | Nestec Sa | Verfahren zur aufbringung eines flüssiggummisiegels auf eine kapsel |
| US10973656B2 (en) | 2009-09-18 | 2021-04-13 | Spinal Surgical Strategies, Inc. | Bone graft delivery system and method for using same |
| US8388043B2 (en) | 2010-12-03 | 2013-03-05 | Agc Automotive Americas Co. | Sliding window assembly |
| DE102012003045A1 (de) | 2012-02-16 | 2013-08-22 | Roof Systems Germany Gmbh | Verfahren zur Anbringung von Funktionsbauteilen an einem Dachelement eines Fahrzeugs sowie Fahrzeugdachelement |
| DE102012006048A1 (de) | 2012-03-27 | 2013-10-02 | Kraussmaffei Technologies Gmbh | Vorrichtung und Verfahren zum Aufbringen eines aus wenigstens zwei Komponenten bestehenden, reaktiven Gemisches auf ein Trägermaterial |
| ES2560475T3 (es) * | 2013-04-30 | 2016-02-19 | Webasto SE | Método y molde para producir un conjunto de panel |
| CA2935219C (en) * | 2013-12-31 | 2022-01-11 | Curt Binner | Single-pass process for forming a multilayered shaped film product |
| EP3107717B1 (de) | 2014-02-19 | 2019-12-18 | Webasto SE | Vorrichtung und verfahren zur herstellung einer umrandung eines flächig ausgedehnten panels |
| EP2923812A1 (en) | 2014-03-25 | 2015-09-30 | Johan Ria Hugo Van Dyck | Method and mould for producing a panel assembly |
| PT3186293T (pt) | 2014-08-28 | 2018-12-19 | Basf Se | Vedante de poliuretano resistente ao envelhecimento |
| BE1022165B1 (fr) | 2014-11-05 | 2016-02-22 | Splifar Sa | Procédé pour appliquer un joint à une plaque |
| DE102017106751B3 (de) | 2017-03-29 | 2018-05-30 | Webasto SE | Verfahren zum Herstellen einer Dichtung zwischen zwei Dachrahmenelementen sowie Anordnung mit zwei Dachrahmenelementen |
| EP3461851B1 (de) | 2017-09-27 | 2022-11-09 | Basf Se | Polyurethangiesselastomer |
| EP3711991A1 (en) * | 2019-03-21 | 2020-09-23 | Inalfa Roof Systems Group B.V. | Sealing frame parts of an open roof assembly |
| CN110253812B (zh) * | 2019-07-17 | 2021-11-16 | 王小龙 | 汽车配件涂胶方法 |
| US20240227257A9 (en) | 2021-02-15 | 2024-07-11 | Splifar S.A. | Method for applying a seal to a plate |
| CN113290846B (zh) * | 2021-04-21 | 2022-10-21 | 南京航空航天大学 | 一种基于dlp和fdm的复合多材料增材制造装置及方法 |
Family Cites Families (24)
| Publication number | Priority date | Publication date | Assignee | Title |
|---|---|---|---|---|
| IT980907B (it) * | 1972-05-17 | 1974-10-10 | Glaverbel | Procedimento e dispositivo per proteggere i bordi di un pannel lo e pannello ottenuto |
| DE3418163C2 (de) * | 1984-05-16 | 1986-04-24 | VEGLA Vereinigte Glaswerke GmbH, 5100 Aachen | Verfahren und Vorrichtung zum Auftragen einer gleichmäßig dünnen Schicht einer niedrigviskosen Flüssigkeit auf einen flächigen Körper |
| BE1000767A7 (nl) * | 1987-07-16 | 1989-03-28 | Recticel | Werkwijze en inrichting voor het vormen van een laag polyurethaan op een oppervlak door spuiten. |
| US4915395A (en) | 1987-08-21 | 1990-04-10 | Libbey-Owens-Ford Co. | Seal construction for a mold structure for encapsulating glass with a gasket |
| JP2949353B2 (ja) * | 1989-12-05 | 1999-09-13 | 旭硝子株式会社 | 板ガラスに対する樹脂枠材の形成方法 |
| FR2657308B1 (fr) * | 1990-01-04 | 1994-08-05 | Peugeot | Procede et dispositif de realisation d'un joint renfermant un insert, a la peripherie d'un vitrage et vitrage obtenu. |
| JPH0735054B2 (ja) * | 1990-05-16 | 1995-04-19 | 日本ゼオン株式会社 | ガスケット付窓ガラスの製造方法及び窓ガラスガスケット用塩化ビニル樹脂系プラスチゲル |
| JP2524909B2 (ja) * | 1990-05-16 | 1996-08-14 | 日本ゼオン株式会社 | ガスケット付窓ガラスの製造方法 |
| DE4103047A1 (de) | 1991-02-01 | 1992-08-06 | Flachglas Ag | Verfahren und form zum anbringen eines einfassungsprofils an den rand einer glasscheibe |
| EP0568014B1 (en) * | 1992-04-28 | 1998-10-21 | Asahi Glass Company Ltd. | Method of making a window panel with a synthetic resin frame |
| BE1005821A3 (nl) | 1992-05-18 | 1994-02-08 | Recticel | Werkwijze voor het vervaardigen van zelfdragende kunststof garnituuronderdelen en aldus vervaardigd garnituuronderdeel. |
| DE4227935A1 (de) | 1992-08-22 | 1994-02-24 | Ver Glaswerke Gmbh | Mit einem Rahmen aus einem Polymer versehene Autoglasscheibe und Verfahren zu ihrer Herstellung |
| DE4232554C1 (de) * | 1992-09-29 | 1994-01-05 | Ver Glaswerke Gmbh | Verfahren zur Herstellung einer mit einem angeformten Rahmen aus einem thermoplastischen Polymer versehenen Glasscheibe und Vorrichtung zur Durchführung des Verfahrens |
| DE69423145T2 (de) * | 1993-06-25 | 2000-06-29 | Asahi Glass Co. Ltd., Tokio/Tokyo | Verfahren zur Herstellung von Fensterrahmen und Fensterpaneelen mit Fensterrahmen |
| USRE37341E1 (en) * | 1993-08-09 | 2001-08-28 | Saint Gobain Vitrage | Device for extruding a polymer frame onto a plate-shaped object |
| US5645785A (en) * | 1993-08-09 | 1997-07-08 | Saint Gobain Vitrage | Device for extruding a polymer frame onto a plate-shaped object |
| WO1995032850A1 (en) * | 1994-06-01 | 1995-12-07 | Recticel | Method and spray mould assembly for manufacturing an elastomeric skin of at least two elastomeric materials and such elastomeric skin |
| IT1275082B (it) | 1994-11-16 | 1997-07-30 | Siv Soc Italiana Vetro | Procedimento e dispositivo per la fabbricazione di un complesso formato da un vetro di sicurezza dotato di una guarnizione poliuretanica |
| JPH08192084A (ja) * | 1995-01-17 | 1996-07-30 | Toyoda Gosei Co Ltd | マスキング治具の製作方法 |
| FR2757805B1 (fr) * | 1996-12-30 | 1999-01-29 | Saint Gobain Vitrage | Vitrage surmoule et procede de fabrication |
| EP0971814B2 (de) | 1998-01-07 | 2007-09-12 | Henniges Automotive GmbH & Co. KG | Verfahren zur herstellung einer verbindung eines dichtungsbauteils mit einem bauelement |
| JP2000117806A (ja) * | 1998-10-20 | 2000-04-25 | Denki Kagaku Kogyo Kk | 押出成形品及び樹脂組成物 |
| KR100335890B1 (ko) * | 1999-12-28 | 2002-05-08 | 이계안 | 차량의 글래스 실러 도포장치 |
| EP1177949A1 (en) | 2000-08-01 | 2002-02-06 | Recticel | Method for manufacturing a trim part for the interior of an automobile vehicle or at least a skin therefor |
-
2004
- 2004-03-19 ES ES04447070T patent/ES2275201T3/es not_active Expired - Lifetime
- 2004-03-19 EP EP04447070A patent/EP1577080B9/en not_active Expired - Lifetime
- 2004-03-19 DK DK04447070T patent/DK1577080T3/da active
- 2004-03-19 DE DE602004003219T patent/DE602004003219T2/de not_active Expired - Lifetime
- 2004-03-19 PL PL04447070T patent/PL1577080T3/pl unknown
- 2004-03-19 AT AT04447070T patent/ATE345208T1/de active
-
2005
- 2005-03-17 US US10/599,078 patent/US8088319B2/en active Active
- 2005-03-17 JP JP2007503350A patent/JP4731550B2/ja not_active Expired - Fee Related
- 2005-03-17 CN CN2005800131346A patent/CN1946542B/zh not_active Expired - Fee Related
- 2005-03-17 HR HR20060354A patent/HRP20060354A8/xx not_active Application Discontinuation
- 2005-03-17 BR BRPI0508823-2A patent/BRPI0508823A/pt not_active IP Right Cessation
- 2005-03-17 RU RU2006137055/12A patent/RU2388603C2/ru not_active IP Right Cessation
- 2005-03-17 RS RSP-2006/0526A patent/RS50917B/sr unknown
- 2005-03-17 WO PCT/EP2005/051232 patent/WO2005090058A1/en not_active Ceased
- 2005-03-17 ZA ZA200608645A patent/ZA200608645B/en unknown
- 2005-03-17 AU AU2005223391A patent/AU2005223391B2/en not_active Ceased
- 2005-03-17 CA CA2560188A patent/CA2560188C/en not_active Expired - Fee Related
- 2005-03-17 KR KR1020067018945A patent/KR101166039B1/ko not_active Expired - Fee Related
Also Published As
| Publication number | Publication date |
|---|---|
| CA2560188C (en) | 2012-08-14 |
| RU2006137055A (ru) | 2008-04-27 |
| RS20060526A (sr) | 2008-06-05 |
| AU2005223391A1 (en) | 2005-09-29 |
| JP4731550B2 (ja) | 2011-07-27 |
| DK1577080T3 (da) | 2007-03-12 |
| CA2560188A1 (en) | 2005-09-29 |
| EP1577080B1 (en) | 2006-11-15 |
| ES2275201T3 (es) | 2007-06-01 |
| ZA200608645B (en) | 2008-06-25 |
| WO2005090058A1 (en) | 2005-09-29 |
| DE602004003219D1 (de) | 2006-12-28 |
| AU2005223391B2 (en) | 2010-05-20 |
| US20070186496A1 (en) | 2007-08-16 |
| HRP20060354A8 (en) | 2010-05-31 |
| EP1577080A1 (en) | 2005-09-21 |
| DE602004003219T2 (de) | 2007-09-27 |
| CN1946542B (zh) | 2010-12-08 |
| BRPI0508823A (pt) | 2007-08-07 |
| KR20070004727A (ko) | 2007-01-09 |
| CN1946542A (zh) | 2007-04-11 |
| RU2388603C2 (ru) | 2010-05-10 |
| EP1577080B9 (en) | 2007-10-31 |
| ATE345208T1 (de) | 2006-12-15 |
| US8088319B2 (en) | 2012-01-03 |
| HRP20060354A2 (en) | 2006-12-31 |
| KR101166039B1 (ko) | 2012-07-19 |
| JP2007535422A (ja) | 2007-12-06 |
| PL1577080T3 (pl) | 2007-03-30 |
Similar Documents
| Publication | Publication Date | Title |
|---|---|---|
| RS50917B (sr) | Postupak za izradu sklopa ploče sa zaptivačem | |
| JP6138346B2 (ja) | パネル組立体を製造するための方法及び型 | |
| DE4123256C1 (sr) | ||
| US4207049A (en) | Device for mold coating plastic parts | |
| RS20060135A (sr) | Postupak za proizvodnju kompozitne unutrašnje opreme za unutrašnjost automobila | |
| CN101554764A (zh) | 具备注射成型部的成型品及其制造方法和制造装置 | |
| KR101374574B1 (ko) | 다층 부품을 제조하기 위한 방법 | |
| CN1453115A (zh) | 注入模制以及挤压装饰模制一种模制产品的方法 | |
| CN102179894B (zh) | 消除pu注塑角部气泡的方法和获得的玻璃窗 | |
| JPH0952257A (ja) | 型内被覆成形法用の金型及びその作製方法 | |
| MXPA06010690A (en) | Panel assembly and method for its production | |
| JP5541579B2 (ja) | 金型内塗装用金型及び金型内塗装方法 | |
| US20250367860A1 (en) | Injection molding tool and injection molding method with a cavity seal of plastic | |
| CN112313058B (zh) | 具有浇口切断机的模具 | |
| EP2923812A1 (en) | Method and mould for producing a panel assembly | |
| JP3178642B2 (ja) | 押出成形用ノズル及び枠体付き板状体の製造方法 | |
| JPH04247915A (ja) | 発泡合成樹脂成形品の一体成形方法 |