RS20060135A - Postupak za proizvodnju kompozitne unutrašnje opreme za unutrašnjost automobila - Google Patents

Abstract

Za izradu jednog kompozitnog elementa unutrašnje opreme za motorno vozilo, tečljiv materijal za prednji spoljni sloj nanosi se na površinu (4) prvog kalupa, tečljiv noseći materijal se nanosi na površinu (7) drugog kalupa, kalup (5, 8) se zatvara a penasti materijal (3) nanosi se u procep izmedu savitljivog prednjeg spoljnog sloja (1) i krutog nosećeg sloja (2). Oba se sloja, savitljivi prednji spoljni sloj i kruti noseći sloj, mogu izraditi raspršivanjem jedne poliuretanske reakcione smeše. Prednost je što nije potrebno pozicioniranje krutog nosećeg sloja prema savitljivom prednjem spoljnom sloju, a posebno što nije potrebno da se kruti noseći sloj odvojeno proizvodi, čime su proizvodni troškovi smanjeni a kvalitet je elementa unutrašnje opreme vozila poboljšan. Zaptivanje šupljine kalupa za proizvodnju sloja pene ostvareno je obezbeđenjem dovoljno debelog sloja materijala savitljivog prednjeg spoljnog sloja u zoni dodira sa nosećim slojem. Troškovi ugradnje i troškovi za alat mogu se sniziti razdvajanjem polovina kalupa i proizvodnjom prednjeg spoljnog sloja i nosećeg sloja duž posebnih proizvodnih linija.

Description

POSTUPAK ZA IZRADU JEDNOG KOMPOZITNOG ELEMENTA

UNUTRAŠNJE OPREME ZA MOTORNO VOZILO

Pronalazak se odnosi na postupak za izradu jednog kompozitnog elementa unutrašnje opreme koji je projektovan tako da se može ugraditi naročito u jedno motorno vozilo tako da obrazuje jedan deo u njegovoj unutrašnjosti, i koji obuhvata jedan laminat od savitljivog prednjeg spoljnog sloja, krutog nosećeg sloja i jednog međusloja, obično jednog penastog sloja, postavljenog između savitljivog prednjeg spoljnog sloja i krutog nosećeg sloja, tako da međusobno povezuje savitljivi prednji spoljni sloj i kruti noseći sloj. Pronalazak se odnosi na takozvani postupak sa naknadnim obrazovanjem pene.

U prvom vidu pronalaska, postupak obuhvata sledeće stupnjeve:

- pribavljanje jednog kalupa koji ima prvu polovinu kalupa koja ima prvu površinu kalupa sa unapred određenim trodimenzionalnim oblikom, kao i drugu polovinu kalupa koja ima drugu površinu kalupa sa isto tako trodimenzionalnim oblikom, pri čemu su prva i druga polovina kalupa pomerljive jedna u odnosu na drugu radi otvaranja i zatvaranja pomenutog kalupa i obrazuju prvu šupljinu kalupa u zatvorenom položaju kalupa, - obrazovanje savitljivog prednjeg spoljnog sloja čija je prednja ili vidljiva strana naslonjena na prvu površinu kalupa prema procesu oblikovanja pod niskim pritiskom, - obrazovanje krutog nosećeg sloja čija je zadnja strana naslonjena na drugu površinu kalupa, - sastavljanje obeju polutki kalupa da bi se zatvorio kalup, pri čenu ostaje šupljina između prednjeg spoljnog sloja na prvoj površini kalupa i nosećeg sloja na drugoj površini kalupa, - nanošenje, bilo pre i/ili posle zatvaranja kalupa, nekog materijala koji se stvrdnjava između prednjeg spoljnog sloja na prvoj površini kalupa i nosećeg sloja na drugoj površini kalupa, i puštanje da se stvrdne u zatvorenom položaju kalupa da bi se proizveo međusloj u pomenutom procepu, pri čemu je taj materijal koji se stvrdnjava naročito jedan penušavi materijal kome je omogućeno da se penuša i stvrdne u zatvorenom položaju, i

- otvaranje kalupa i vađenje iz njega izlivenog dela unutrašnje opreme.

Procesi sa naknadnim obazovanjem pene već se koriste za izradu unutrašnje opreme za automobile. U patentnim publikacijama je jedan takozvani neposredni proces sa naknadnim obrazovanjem pene opisan, na primer, u WO 02/26461. Kod tog poznatog neposrednog procesa sa naknadnim obrazovanjem pene, jedna tečna poliuretanska reakciona smeša prska se na površinu prve polovine kalupa dok je prethodno proizvedeni kruti noseći sloj postavljen na drugu polovinu kalupa. Kalup se potom zatvara a penasta poliuretanska reakciona smeša za proizvodnju penastog sloja ubrizgava se u šupljinu kalupa, tačnije u procep između prednjeg spoljnog sloja i krutog nosećeg sloja. Umesto da se ova reakciona smeša ubrizgava u tu šupljinu kalupa, takođe je moguće da se ova penasta reakciona smeša sipa na prednji spoljni sloj na prvoj polovini kalupa i da se kalup zatvori pre no što je završeno obrazovanje penastog sloja, tj. da se penasta reakciona smeša još uvek peni posle zatvaranja kalupa.

Prvi je nedostatak ovog poznatog postupka to što se kruti noseći sloj mora proizvesti unapred, u posebnim kalupima i obično kod nekog drugog proizvođača. Kruti noseći sloj obično se izrađuje od termoplastičnog materijala procesom ubrizgavanja koji zahteva specifične alate koji se ne koriste kod uobičajenih procesa sa naknadnim obrazovanjem pene. Proizvodnja krutih nosećih slojeva kod drugih proizvođača može izazvati sve vrste problema kao što su greške kod finog podešavanja, dimenziona odstupanja zbog izmene kompjuterskih crteža između proizvođača, varijacije u obliku i dimenzijama nosećih slojeva zbog uticaja temperature i vlage u toku potrebnog skladištenja i transporta, tolerancije skupljanja materijala i problemi dopremanja. Odvojena proizvodnja krutih nosećih slojeva zahteva višestepeni proizvodni proces što dovodi do povećanja troškova za elemente unutrašnje opreme motornih vozila.

Sledeći je nedostatak ovog poznatog neposrednog postupka sa naknadnim obrazovanjem pene to što se prethodno izrađen noseći sloj mora tačno postaviti na drugu površinu kalupa. Takvo pozicioniranje zahteva veoma složene elemente kod alata. Taj postupak sem toga zahteva veliki utrošak vremena a da pri tome postavljanje nosećeg sloja na drugu površinu kalupa ipak nije optimalno. Dimenzije krutog nosećeg sloja mogu da se menjaju, na primer, u opsegu određenih tolerancija. To otežava obezbeđenje da će kruti noseći sloj svaki put da se perfektno uklopi na drugu površinu kalupa. Čak i varijacije dimenzija izazvane promenama u okolnoj sredini (temperatura, vlažnost) tokom skladištenja mogu izazvati takve probleme. Netačno pozicioniranje krutog nosećeg sloja pre svega utiče na debljinu relativno tankog penastog sloja izvedenog između krutog nosećeg sloja i prednjeg spoljnog sloja. Taj penasti sloj obezbeđuje takozvani "meki dodir" tako da razlika u debljini pene može uticati na dodir unutrašnjeg elementa. Pored toga, nepravilno pozicioniranje krutog nosećeg sloja na drugoj površini kalupa može dovesti do neestetskih prelaza između različitih elemenata unutrašnje opreme kada se isti postave, posebno podsečeni, jedan pored drugoga pomoću priključnih elemenata na pomenutom nosećom sloju. Zbog toga odvojena proizvodnja krutih nosećih slojeva ne samo da povećava troškove za elemente unutrašnje opreme motornih vozila, već isto tako ima nepovoljan uticaj na kvalitet unutrašnje opreme motornih vozila.

U jednom drugom poznatom neposrednom postupku sa naknadnim obrazovanjem pene, koji je opisan u US 2003/0042643, izbegnuto je više od napred pomenutih nedostataka. U tom poznatom neposrednom postupku sa naknadnim obrazovanjem pene, prednji spoljni sloj se proizvodi ili postupkom prskanja ili postupkom obrazovanja vakuuma na prvoj površini kalupa dok se kruti noseći sloj izrađuje postupkom ubrizgavanja na drugoj površini kalupa. Tačnije, kruti noseći sloj se izrađuje ubrizgavanjem rastopljenog termoplastičnog materijala pod visokim pritiskom u šupljinu kalupa obrazovanu od druge polovine kalupa i jedne druge prve polovine kalupa.

U postupku opisanom u US 2003/0042643 kruti noseći sloj više se ne proizvodi odvojeno. Zbog toga se više ne javlja tehnički problem preciznog pozicioniranja nosećeg sloja u kalupu za naknadno penušanje, a pored toga su potrebne samo tri polovine kalupa umesto četiri polovine kalupa. Mada postupak i uređaj iz US 2003/0042643 rešava brojne tehničke probleme neposrednih postupaka sa naknadnim obrazovanjem pene poznatih u sadašnjem stanju tehnike, ovaj postupak očigledno još nije praktično korišćen, što je posledica važnih nedostataka ovog postupka. Pre svega, kalup za proizvodnju krutog nosećeg sloja ubrizgavanjem treba da bude veoma robustan zbog čega je veoma skup. Pored toga, proizvodni kapacitet livenja pod pritiskom ne može se optimalno koristiti sem, kako je opisano u ovoj američkoj patentnoj prijavi, ako se ne koristi nekoliko kalupa za naknadno obrazovanje pene u kombinaciji sa jednim kalupom za livenje pod pritiskom. Jasno je da će na taj način cela instalacija biti veoma složena i skupa. Mada je sa takvom instalacijom moguća velika brzina proizvodnje, svi kalupi za naknadno obrazovanje pene moraju biti identični, tako da se ovaj visokoproduktivni kapacitet može koristiti istovremeno samo za jedan tip elemenata unutrašnje opreme za motorno vozilo. Zbog toga da bi se instalacija za livenje optimalno koristila, mora se obezbediti nekoliko kalupa za naknadno obrazovanje pene za svaki pojedinačni element unutrašnje opreme. Pored toga, kako se druge polovine kalupa za naknadno obrazovanje pene isto tako koriste kao polovine kalupa za livenje ubrizgavanjem, sve one moraju biti mnogo robustnije od konvencionalnih polovina kalupa za naknadno obrazovanje pene. Zbog toga su prednosti koje se mogu postići postupkom opisanom u US 2003/0042643 poništene visokim investicionim troškovima.

Zbog toga je cilj jednog prvog vida ovog pronalaska da se ostvari jedan novi postupak sa naknadnim obrazovanjem pene kod koga je izbegnuta odvojena izrada krutog nosećeg sloja i skladištenje nosećih slojeva i što više nije potreban stupanj tačnog pozicioniranja krutog nosećeg sloja na drugu površinu kalupa, dok je istovremeno omogućeno preciznije i pouzdanije pozicioniranje krutog nosećeg sloja u odnosu na prednji spoljni savitljivi sloj a da ipak nisu potrebne velike kapitalne investicije kao kod postupka prikazanog u US 2003/0042643.

U tom cilju je postupak prema pronalasku u prvom vidu pronalaska naznačen time, što se ne samo prednji spoljni sloj već i noseći sloj obrazuje postupkom obrazovanja pod niskim pritiskom, pri čemu se proces oblikovanja pod niskim pritiskom za oblikovanje prednjeg spoljnog sloja i proces oblikovanja pod niskim pritiskom za oblikovanje nosećeg sloja biraju, nezavisno jedan od drugoga, iz grupe koja obuhvata postupak raspršivanja, reakcioni proces livenja ubrizgavanjem, proces livenja tečne ili praškaste guste mase (kaše) ili paste i postupak toplog oblikovanja.

U ovom prvom vidu pronalaska, kruti noseći sloj se obrazuje na površini druge polovine kalupa za naknadno obrazovanje pene, tako da je automatski tačno postavljen u odnosu na savitljivi prednji spoljni sloj koji je obrazovan uz površinu prve polovine kalupa za naknadno obrazovanje pene. Pri tome nije potreban poseban proizvođač koji će dobavljati različite noseće slojeve za razne vrste elemenata unutrašnje opreme za motorna vozila. Isto tako nije potrebno držati na skladištu krute noseće slojeve tako da su izbegnute varijacije dimenzija zbog menjanja temperature i vlažnosti. Za svaki tip savitljivog prednjeg spoljnog sloja ili unutrašnjeg elementa, odgovarajući je kruti noseći sloj uvek na raspolaganju pošto se obrazuje istovremeno kad i savitljivi prednji spoljni sloj. Troškovi uređaja mogu se dalje sniziti pošto se druga polovina kalupa više ne koristi samo za postupak naknadnog obrazovanja pene već i za proizvodnju krutog nosećeg sloja. Kako je kruti noseći sloj izveden prema postupku za oblikovanje pod niskim pritiskom, druge polovine kalupa za naknadno obrazovanje pene ne treba da budu robusnije. Sem toga, uređaji za oblikovanje pod niskim pritiskom, posebno za postupke raspršivanja, RIM, livenja guste mase i toplog oblikovanja, znatno su jeftiniji od uređaja za livenje pod pritiskom. Za razliku od postupka opisanog u US 2003/0042643, sve napred opisane prednosti omogućuju proizvodnju elemenata unutrašnje opreme motornih vozila uz manje troškove i/ili bolji kvalitet.

GB-A-1 263 620 opisuje jedan postupak za proizvodnju elemenata unutrašnje opreme za automobile, pri čemu je prednji spoljni sloj obrazovan na jednoj površini jednog kalupa za naknadno obrazovanje pene i pri čemu je jedan element za ojačanje i za pričvršćivanje proizveden na jednom poklopcu. Pre no što se kalup zatvori tim poklopcem, neki se penasti materijal dodaje u šupljinu koju obrazuje prednji spoljni sloj u kalupu, tako da se prednji spoljni sloj vezuje za element za ojačanje i za pričvršćivanje na poklopac. Taj se element za ojačanje i za pričvršćivanje izrađuje sipanjem tečnog plastičnog materijala u jedan odvojivi okvir na poklopcu. Bitna razlika između postupka prema prvom vidu ovog pronalaska jeste to da ovaj poznati postupak ne omogućuje izradu unutrašnjih elemenata koji obuhvataju jedan trodimenzionalno oblikovan laminat koji čine prednji spoljni sloj, noseći sloj i jedan penasti međusloj. U stvari, da bi se mogao izliti element za ojačanje i pričvršćivanje, poklopac kalupa mora biti ravan, tj, ne može biti trodimenzionalno oblikovan. Shodno tome, element za ojačanje i za pričvršćivanje ne može pratiti trodimenzionalnu konturu prednjeg spoljnog sloja tako da se ne može izraditi laminat kod koga bi kruti noseći sloj imao trodimenzionalni oblik koji obično odgovara trodimenzionalnom obliku prednjeg spoljnog sloja.

Kod postupaka neposrednog naknadnog obrazovanja pene koji se sada koriste, prva i druga polovina kalupa stalno su međusobno povezane tokom procesa proizvodnje pa se tako zajedno kreću kroz različite radne stanice. Takav postupak ima više nedostataka. Pre svega, ukupna masa prve i druge polovine kalupa, i nosača kalupa na koji su te polovine kalupa postavljene kako bi se kalupi mogli otvarati i zatvarati, tolika je da je potrebna robustna instalacija ili prenosna linija (na primer snaga transportnih motora, opterećenje nosećih okvira, ...) za prenos kalupa između radnih stanica. Pored toga, zanemarujući veliku masu, kalupi moraju biti postavljeni veoma tačno u nekim od radnih stanica, na primer u radnoj stanici gde se prednji spoljni sloj prska pomoću jednog robota za prskanje. To zahteva prilično složene naprave za pozicioniranje. Drugi je nedostatak to, što je cela instalacija takođe i skupa imajući u vidu činjenicu daje potreban relativno veliki broj kompletnih kalupa da bi se obezbedila kontinualna proizvodnja. U praksi se uzima, na primer, petnaest do dvadeset pet kalupa da bi se kompletirao jedan neposredni proces sa naknadnim obrazovanjem pene, pri čemu kalupi predstavljaju između pet i sedam različitih verzija.

Zbog toga je cilj drugog vida ovog pronalaska da se ostvari novi postupak neposrednog naknadnog obrazovanja pene koji omogućuju smanjenje troškova za kalupe i postrojenje u jednoj kontinualnoj liniji za proizvodnju elemenata unutrašnje opreme motornog vozila.

U tom cilju, postupak prema pronalasku naznačen je, u drugom vidu pronalaska, time što se, radi izvođenja različitih stupnjeva neposrednog naknadnog obrazovanja pene, prva polovina kalupa propušta kroz prvo kolo uzastopnih radnih stanica dok se druga polovina kalupa propušta kroz drugo kolo uzastopnih radnih stanica, pri čemu prvo i drugo kolo sačinjavaju niz uzastopmih radnih stanica koje su zajedničke za prvo i za drugo kolo i koje obuhvataju prvu radnu stanicu u kojoj se prva i druga polovina kalupa međusobno spajaju, i poslednju radnu stanicu koja se nalazi iza prve radne stanice i u kojoj se prva i druga polovina kalupa razdvajaju jedna od druge, pri čemu prvo kolo dalje obuhvata prvi niz uzastopnih radnih stanica kroz koje prolazi prva polovina kalupa nezavisno od druge polovine kalupa, dok se sloj pene obrazuje u pomenutom zajedničkom nizu radnih stanica, a savitljivi prednji spoljni sloj se proizvodi u pomenutom prvom nizu radnih stanica, dok se kruti noseći sloj nanosi na površinu drugog kalupa u pomenutom zajedničkom nizu radnih stanica, ili drugo kolo uzastopnih radnih stanica obuhvata, pored pomenutog zajedničkog niza radnih stanica, bar jednu radnu stanicu u kojoj se kruti noseći sloj nanosi na površinu drugog kalupa.

Kako je bar za prve polovine kalupa potrebno relativno mnogo vremena pre no što prođu liniju za izradu savitljivog prednjeg spoljnog sloja, i kako prve polovine kalupa mogu proći kroz ovu liniju bez drugih polovina kalupa, instalacija može biti manje robusna a i lakše je da se prve polovine kalupa postave tačno u različitim radnim stanicama. Sem toga, pogotovo kada se koriste prethodno proizvedeni kruti noseći slojevi ili kada su ti noseći slojevi izrađeni toplotnim oblikovanjem na površinama drugih kalupa, potrebno je mnogo manje vremena da se nanesu kruti noseći slojevi na druge polovine kalupa tako daje potreban znatno manji broj drugih polovina kalupa. Ovo dovodi do znatnog smanjenja troškova, naročito kada se koriste unapred proizvedeni noseći slojevi pošto je, u tom slučaju, potrebna samo jedna radna stanica da se pozicioniraju prethodno izrađeni noseći slojevi.

Kod procesa za neposredno naknadno obrazovanje pene kakvi se danas koriste, šupljina prvog kalupa sa naknadnim obrazovanjem pene hermetično se zatvara jednom zaptivkom koja se može napumpati i koja se postavlja iza krutog nosećeg sloja u jedan žleb u drugoj polovini kalupa i pomoću jedne vertikalne rezne ivice, naspram zaptivke za naduvavanje, na površini prve polovine kalupa. U slučaju nosećih slojeva koji su u nekoj meri sabitljivi (na primer u slučaju mešavine prirodnih vlakana i poliuretanske smole) i koji nemaju suviše odstupanja od konture, poznata koncepcija zaptivanja efikasno deluje. Noseći je sloj pritisnut na vertikalnu reznu ivicu i time je kalup hermetički zatvoren protiv curenja pene i gasa. Ova koncepcija zaptivanja, međutim, ne deluje kod nesabitljivih nosećih slojeva kao što su PP ili ABS, kod nosećih slojeva sa znatnim varijantama konture (kompleksni kalupi) i kod nosećih slojeva sa znatnim proizvodnim tolerancijama. Kada se proizvodi kruti noseći sloj nanošenjem tečnog i/ili rastopljenog nosećeg materijala na površinu drugog kalupa, može se desiti da se poznata koncepcija zaptivanja ne može primeniti pošto nije moguće postaviti naduvanu zaptivku na drugu površinu kalupa na koju treba da se nanese tečni i/ili rastopljeni materijal za izradu krutog nosećeg sloja.

Cilj je trećeg vida ovog pronalaska da se dobije postupak naknadnog obrazovanja pene kojim će se koristiti jedna nova koncepcija zaptivanja koja omogućuje postizanje efikasnog zaptivanja čak i za u suštini nesabitljive noseće slojeve, i koja ne zahteva prisustvo naduvene zaptivke u površini drugog kalupa.

U tu je svrhu postupak prema pronalasku u trećem vidu pronalaska naznačen time, što su posle zatvaranja kalupa za naknadno obrazovanje pene savitljivi prednji spoljni sloj i noseći sloj pritisnuti jedan na drugi preko jedne dodirne zone koja ima širinu manju od 10 mm, bolje manju od 5 mm, a najbolje manju od 3 mm, pri čemu savitljiv prednji spoljni sloj ima u pomenutoj dodirnoj zoni debljinu od najmanje 0,3 mm, najbolje od najmanje 0,4 mm, a dodirna zona ima širinu veću od 1 mm, najbolje veću ili jednaku 2 mm.

U praksi su fabričke tolerancije polovina kalupa obično manje od 0,1 mm. Sada je utvrđeno da, kada se obezbedi dodirna zona između krutog nosećeg sloja i savitljivog prednjeg spoljnog sloja koja ima širinu manju od 10 mm i kada prednji spoljni sloj ima debljinu od bar 0,3 mm, tolerancije polovina kalupa mogu da se kompenzuju sabijanjem savitljivog prednjeg spoljnog sloja. Kada se prskanjem obrazuje prednji spoljni sloj, poželjno je da se obrazuje jedna vertikalna ivica na površini prve polovine kalupa, koja vertikalna ivica ima gornju površinu oblikovanu tako da omogući nanošenje jednog sloja reagujuće smeše za prednji spoljni sloj od najmanje 0,3 mm na tu gornju površinu. Nasuprot poznatim reznim ivicama, gornja površina na vertikalnoj ivici poželjno je da bude, u suštini, ravna i da ima širinu od najmanje 1 mm, najbolje bar 2 mm ili je gornja površina konveksna i ima opšti poluprečnik krivine veći ili jednak 2 mm. Gornja površina može biti glatka ili može imati neki površinski reljef. Posebno može biti talasasta ili izbrazdana.

Koncepcija zaptivanja prema trećem vidu pronalaska ne može se primeniti samo u neposrednom procesu naknadnog obrazovanja pene kao ni u konvencionalnim procesima naknadnog obrazovanja pene ako se unapred proizvedeni prednji spoljni sloj nanosi na površinu prvog kalupa ili ako je naneta neka termoplastična folija (kao što je neka PVC, TPU ili TPO folija) i toplotno oblikovana na površini prvog kalupa radi obrazovanja savitljivog prednjeg spoljnog sloja. U zoni dodira između krutog nosećeg sloja i savitljivog prednjeg spoljnog sloja, prva površina kalupa je najbolje da se zagreje kako bi se oslabio savitljivi prednji spoljno sloj.

Ostali detalji i prednosti pronalaska biće sagledani iz sledećeg opisa nekih posebnih izvođenja postupka prema ovom pronalasku. Opis je dat samo kao primer i nije namenjen da ograniči opseg pronalaska kako je definisan u priloženim zahtevima. Pozivni brojevi koji se koriste u ovom opisu odnose se na priložene crteže u kojima: - slike la do lf šematski prikazuju razne stupnjeve prvog izvođenja postupka prema pronalasku, kojim se postupkom jedan savitljiv prednji spoljni sloj izrađuje prskanjem na prvoj polovini kalupa a jedan kruti noseći sloj na drugoj površini kalupa, pri čemu se penasti materijal sipa na savitljiv prednji spoljni sloj pre zatvaranja kalupa, a potom se kalup otvara i element unutrašnje opreme motornog vozila vadi se iz kalupa, - slika 2 je varijanta slike la i prikazuje proizvodnju savitljivog prednjeg spoljnog sloja pomoću RIM procesa (Reaction Injection Moulding proces - proces livenja reaktivnim ubrizgavanjem) umesto procesom prskanja, - slika 3 je varijanta slike lb i prikazuje proizvodnju krutog nosećeg sloja pomoću RTM procesa umesto procesom prskanja, - slika 4 prikazuje, u povećanoj razmeri, detalj sa slike ld koji ilustruje koncepciju zaptivanja između prednjeg spoljnog sloja izrađenog prskanjem i prskanjem izrađenog nosećeg sloja, - slike 5 do 7 prikazuju isti pogled kao i slika 4 i ilustruju različita izvođenja koncepcije zaptivanja prema pronalasku, - slika 8 predstavlja šemu jedne moguće proizvodne linije za izradu elemenata unutrašnje opreme za motorna vozila kod koje se i savitljiv prednji spoljni sloj i kruti noseći sloj izrađuju postupkom raspršivanja, - slika 9 predstavlja šemu jedne moguće proizvodne linije za izradu elemenata unutrašnje opreme za motorna vozila kod koje se savitljiv prednji spoljni sloj izrađuje postupkom raspršivanja pri čemu se koriste prethodno izrađeni kruti noseći slojevi, - slika 10 prikazuje, šematski, unutrašnju stranicu vrata koja sadrži lokalne umetke tkanine od staklenih vlakana kao ojačanja, - slika 11 prikazuje, kao i slika 10, unutrašnju stranicu vrata koja sadrži metalne žice kao ojačanje, - slike 12 do 16 prikazuju poprečne preseke različitih oblika mogućih elemenata unutrašnje opreme za motorna vozila, a - slike 17 i 18 prikazuju šupljinu koju obrazuju konkavne površine kalupa.

Pronalazak se, uopšteno, odnosi na postupak za proizvodnju kompozitnih elemenata unutrašnje opreme za motorna vozila koji, kako je prikazano, na primer, na slici lf, obuhvataju jedan savitljiv prednji spoljni sloj 1, kruti noseći sloj 2 ili nosač ijedan međusloj 3 koji povezuje savitljiv prednji spoljni sloj sa krutim nosećim slojem. Ovakvi su elementi unutrašnje opreme obično samonoseći ili održavaju svoj oblik, a posebno se koriste kao unutrašnji elementi automobila kao što su instrument table, unutrašnje strane vrata, centralne kutije između prednjih sedišta, kutije instrument table, presvlake krova, pokrivači, itd. Različiti slojevi obrazuju laminat koji je normalno trodimenzionalno oblikovan. Kod takvog jednog laminata, noseći sloj ima trodimenzionalni oblik koji u opštem slučaju odgovara trodimenzionalnom obliku prednjeg spoljnog sloja.

Prednji spoljni sloj 1 obično ima prednju stranu koja ima neku određenu teksturu, na primer teksturu kože. Može se sastojati od nekog termoplastičnog materijala kao što je PVC, TPU ili TPO. Prednost ipak ima jedan elastomerni nećelijski ili mikroćelijski poliuretanski prednji spoljni sloj načinjen od tečne poliuretanske reagujuće smeše. Prosečna gustina poliuretanskog prednjeg spoljnog sloja preporučljivo je veća od 200 kg/m , bolje veća od 400 kg/m<3>, a najbolje veća od 700 kg/m<3>. Prednja površina elementa unutrašnje opreme može biti obrazovana od ovog poliuretanskog materijala, posebno u slučaju kada je to materijal stabilan na svetlu, ali spoljna površina isto tako može biti izvedena kao sloj boje. U ovoj se specifikaciji takav sloj boje ne smatra za deo savitljivog prednjeg spoljnog sloja. On se može naneti na savitljiv prednji spoljni sloj kao takozvana unutarkalupska boja na površinu prvog kalupa, ili se može naneti na savitljiv prednji spoljni sloj nakon vađenja tog elementa iz kalupa. Dodatni sloj ne samo da omogućuje primenu materijala za prednji spoljni sloj koji nisu stabilni na svetlu, već omogućuje proizvodnju spoljnih slojeva manje gustine. Prednji spoljni sloj 1 ima, poželjno, prosečnu debljinu između 0,1 i 3 mm, bolje između 0,2 i 2 mm. Prosečna se debljina može proračunati određivanjem odnosa između zapremine prednjeg spoljnog sloja i njegove površine. Prednji spoljni sloj 1 poželjno ima modul savitljivosti, meren prema ASTM D790, manji od 100 MPa, bolje manji od 75 MPa.

Međusloj 3 između prednjeg spoljnog sloja 1 i krutog nosećeg sloja 2 može biti načinjen od nekog materijala koji se stvrdnjava a koji se nanosi između prednjeg spoljnog sloja i nosećeg sloja i koji jednostavno međusobno povezuje oba sloja kada se stvrdne. Međutim, poželjno je da međusloj bude jedan penasti sloj 3 koji se nalazi ispod prednjeg spoljnog sloja kako bi obezbedio osećaj mekog dodira. Mada može biti načinjen od termoplastičnog materijala, ipak se poželjno sastoji od jednoga sloja polukrute poliuretanske pene otvorenih ćelija. Penasti sloj 3 poželjno ima prosečnu debljinu (koja se može proračunati na isti način kao i prosečna debljina prednjeg spoljnog sloja) od oko 1 do 7 mm, bolje između 2 i 6 mm, a najbolje između 3 i 6 mm.

Kruti noseći sloj 2 ima, poželjno, modul savitljivosti, mereno prema DIN EN 310, veći od 100 MPa, bolje veći od 200 MPa a najbolje veći od 300 MPa. Može biti načinjen od nekog termoplastičnog sintetičkog materijala kao što je PP, PVC, SMA ili ABS ili od nekog termoreaktivnog materijala kao što je poliuretan. Alternativno, može biti načinjen od prirodnih vlakana umetnutih u neku poliuretansku smolu. Noseći je sloj obično jedan materijal bez ćelija ili mikroćelijski materijal, ali je moguće da se koristi neka kruta pena kao noseći sloj.

Slike la do lf prikazuju prvi postupak za izradu unutrašnjih elemenata opreme za motorna vozila. Po ovom je postupku savitljiv prednji spoljni sloj 1 proizveden na prvoj površini 4 prve polovine 5 kalupa prskanjem na nju jedne tečne poliuretanske reagujuće smeše pomoću pištolja 6 za prskanje (slika la). Kruti noseći sloj 2 proizvodi se na sličan način prskanjem jedne tečne poliuretanske reakcione smeše na površinu 7 druge polovine 8 kalupa pomoću pištolja 9 za prskanje (slika lb).

Pogodne, na svetlu stabilne reakcione smeše za prskanje prednjeg spoljnog sloja 1 opisane su u EP-B-0 379 246. Na svetlu nestabilne, aromatične poliuretanske reakcione smeše takođe se mogu koristiti kada se jedna unutrašnja obloga kalupa, naročito neka obloga od boje na bazi vode ili na bazi razređivača prethodno nanese na prvu površinu 4 kalupa. Umesto nanošenja sloja boje kao unutrašnje obloge kalupa, liveni se deo može isto tako naknadno obojiti. Za prskanje krutog nosača može se, na primer, koristiti "Elastocoat" sistem firme Elastogran opisan u primeru 5 u WO 93/23237, koji sadrži 100 delova komponente polivalentnog alkohola Elastocoat C 6815/65 i 71 deo izocijanatne komponente Elastocoat C 6815/65.

U sledećem stupnju, prikazanom na slici lc, neka penasta kompozicija za proiz-vodnju sloja 3 pene sipa se na prednji spoljni sloj 1 pomoću mlaznice 10 za sipanje, a druga polovina 8 kalupa postavlja se na prvu polovinu 5 kalupa da bi se zatvorio kalup 5,8. Pogodne penaste kompozicije, naročito poliuretanske penaste kompozicije, opisane su u WO 93/23237. Kao što je prikazano na slici ld, penasta se kompozicija pušta da se peni u kalupu sve dok se šupljina 11 potpuno ne ispuni. Ako se umesto penušave penaste kompozicije koristi neki nepenasti lepljivi materijal koji se otvrdnjava, taj se materijal poželjno prska preko površine prednjeg spoljnog sloja i/ili nosećeg sloja.

Kada su se različiti slojevi dovoljno stvrdnuli, gornji se deo 8 kalupa uklanja (slika le) pa se element unutrašnje opreme vozila vadi iz kalupa (slika lf).

Element unutrašnje opreme prikazan na slici lf nema podrezanih površina tako da se može lako izvaditi iz kalupa. U slučaju da element unutrašnje opreme ima podrezanih površina, prva i/ili druga polovina kalupa može imati klizače ili može biti sačinjena od klizača da omogući vađenje elementa unutrašnje opreme iz kalupa. Da bi se izbegli vidljivi šavovi na prednjoj strani raspršivanjem izrađenog prednjeg spoljnog sloja, može se koristiti jedna savitljiva obloga kako je opisano u WO 02/26461.

Umesto izrade prednjeg spoljnog sloja na prvoj površini 4 kalupa tehnikom raspršivanja, on se isto tako može proizvesti na toj površini tehnikom livenja reaktivnim ubrizgavanjem (RIM). Kao što je prikazano na slici 2, koristi se sledeća druga polovina 12 kalupa koja ima sledeću drugu površinu 47 kalupa, koja se druga polovina kalupa može postaviti na prvu polovinu 5 kalupa da bi se obrazovala zatvorena šupljina 13 kalupa koja ima oblik koji odgovara obliku prednjeg spoljnog sloja 1. Sledeća druga polovina 12 kalupa ima otvor 14 za ubrizgavanje kroz koji se može ubrizgati reakciona smeša za izradu prednjeg spoljnog sloja. Pogodne poliuretanske reakcione smeše opisane su, na primer, u WO 98/14492.

Savitljiv prednji spoljni sloj 1 isto tako se može načiniti od nekog termoplastičnog materijala. U prvom vidu pronalaska on je isto tako načinjem procesom oblikovanja pri niskom pritisku, i to procesom livenja od guste mase, posebno prema procesu sa tečnom ili praškastom gustom masom, procesom toplog oblikovanja ili procesom raspršivanja.

Isto tako se kruti noseći sloj može načiniti na drugoj površini 7 kalupa tehnikom livenja reaktivnim ubrizgavanjem (RIM). Kao što je prikazano na slici 3 obezbeđena je sledeća prva polovina 15 kalupa koja ima sledeću prvu površinu 46 kalupa i koja se postavlja na drugu polovinu 8 kalupa da bi se obrazovala zatvorena šupljina 16 kalupa čiji oblik odgovara obliku nosećeg sloja 2. Sada je druga polovina 8 kalupa opremljena jednim otvorom 17 za ubrizgavanje kroz koji se može ubrizgati reakciona smeša za izradu krutog nosećeg sloja 2.

Ako je kruti noseći sloj načinjen od nekog termoplastičnog materijala, kruti noseći sloj može biti načinjen tehnikom tečnog ili praškastog procesa livenja od guste mase. Za slučaj tehnike praškastog livenja od guste mase, termoplastični se materijal nanosi u praškastom stanju na zagrejanu površinu drugog kalupa i na njoj se rastopi. Termoplastični kruti noseći sloj se isto tako može izraditi procesom toplotnog oblikovanja u kome se list termoplastičnog materijala oblikuje uz površinu drugog kalupa delovanjem toplote i izvesnog pritiska (na primer privlačenjem lista materijala vakuumom na zagrejanu površinu drugog kalupa). Praškast termoplastičan materijal takođe se može naprskati na površinu drugog kalupa i rastopiti zagrevanjem kada se usmeri na površinu drugog kalupa i/ili kada dospe na zagrejanu površinu drugog kalupa.

Da bi se napred opisanim procesima ostvario jedan trodimenzionalni laminat kao unutrašnji element, svaka od površina 4 i 7 prvog i drugog kalupa ima unapred određeni trodimenzionalni oblik, koji uglavnom odgovaraju jedan drugome. To znači da kada je površina 4 prvog kalupa uglavnom konkavna, tada je površina 7 drugog kalupa uglavnom konveksna tako da ispunjava (u zatvorenom položaju) najmanje 10 %, bolje najmanje 25 % zapremine u šupljini 61 obrazovanoj površinom 4 prvog kalupa, i obratno, kada je površina 7 drugog kalupa uglavnom konkavna, onda je površina 4 prvog kalupa uglavnom konveksna tako da ispunjava najmanje 10 %, bolje najmanje 25 % zapremine u šupljini obrazovanoj površinom drugog kalupa. U slučaju da su samo neki delovi površine prvog kalupa uglavnom konkavni, odgovarajući delovi površine drugog kalupa treba da budu konveksni i da ispunjavaju najmanje 10 %, bolje najmanje 25 % ukupne zapremine u šupljinama obrazovanim površinom prvog kalupa, i obratno. Slike 17 i 18 ilustruju jedan uopšteni način da se odredi zapremina šupljine 61 koju obrazuje konkavna površina 4 kalupa. Ukupna je zapremina šupljine pre svega podeljena na poprečne odsečke (širine od, recimo, 1 cm). Poprečni se odsečci uzimaju u pravcu u kome je zbir zapremina ovih poprečnih odsečaka najveći. Zapremina poprečnih odsečaka se meri ispod jedne ili više pravih linija 62 koje povezuju vrhove 63 poprečnih odsečaka. Na slici 17 morala se ucrtati samo jedna prava linija, dok je na slici 18 moralo biti povučeno više pravih linija pošto površina kalupa obrazuje više vrhove 63 između svojih ivica. Kada je ivica površine kalupa u jednoj ravnoj površini koja se cela pruža iznad površine kalupa, nema značaja u kom se smeru uzimaju poprečni odsečci i zapremina je šupljine zapremina određena između pomenute ravne površine i površine kalupa. S druge strane, kada je površina kalupa, na primer, uglavnom oblika žleba, poprečne odsečke treba uzimati u smeru upravnom na uzdužni pravac površine kalupa oblika žleba.

Slike 12 do 16 predstavljaju poprečne preseke različitih oblika elemenata unutrašnje opreme vozila koji se mogu proizvesti i koji se imaju smatrati kao laminati prednjeg spoljnog sloja 1, nosećeg sloja 2 i jednog penastog međusloj a 3. Na slici 12 se može videti da prednja strana nosećeg sloja 2 ne mora biti potpuno paralelna zadnjoj strani prednjeg spoljnog sloja 1, tako da penasti međusloj 3 nema ravnomernu debljinu. Isto tako ni noseći sloj 2 ne mora imati ravnomernu debljinu ali može imati, na primer, jednu deblju zonu 64. Kao što je prikazano na slici 13, noseći sloj može imati i jednu tanju zonu 65. Na slici 13 je noseći sloj 2 pritisnut na ivicama kalupa na prednji spoljni sloj 1 dok je na slici 12 ostavljen jedan procep između nosećeg sloja 2 i prednjeg spoljnog sloja 1 tako da je predviđena jedna oduška duž ivice kalupa za reakciju obrazovanja pene. Slika 14 prikazuje jedno izvođenje kod koga je oduška izvedena samo na jednoj ivici kalupa a pri čemu površina prvog kalupa obrazuje jednu mnogo pliću šupljinu. Slika 15 prikazuje poprečni presek kroz jednu instrument tablu kod koje je jedan umetak 66 postavljen u kalup za naknadno obrazovanje pene radi ojačanja isturenog dela instrument table. Kalup za naknadno obrazovanje pene ima otvore 67 za odušku. Slika 16 je slična slici 15 ali prikazuje prednji spoljni sloj 1 i noseći sloj 2 sa podrezanim površinama 68, 69. Pored toga, noseći sloj 2 opet ima deblju zonu 64 i pruža se u istureni deo instrument table tako da se ne mora postavljati neki poseban umetak za ojačanje tog isturenog dela. Napred opisani procesi za izradu prednjeg spoljnog sloja i nosećeg sloja, i to raspršivanje, RTM, livenje guste mase i toplotno oblikovanje, svi su procesi oblikovanja na niskim pritiscima. Ovi procesi imaju tu prednost da se deluje nižim pritiscima na površine kalupa uz koje se izrađuje pomenuti sloj. Prosečni pritisak koji deluje na površinu kalupa svakako je niži od 20 bar, bolje niži od 10 bar a najbolje niži od 5 bar.

Pored toga, procesi raspršivanja, toplotnog oblikovanja i livenja od guste mase mogu biti pogodni za izradu prednjeg spoljnog sloja i nosećeg sloja, imajući u vidu činjenicu da zadnja površina ostvarenog prednjeg spoljnog sloja i prednja strana ostvarenog nosećeg sloja neće biti zagađene (naročito ne od sredstava za oslobađanje iz kalupa) tako da neće biti razornog delovanja na prianjanje za međusloj.

Kada se izrađuje kruti noseći sloj 2 polazeći od jedne poliuretanske reakcione smeše, bilo nekim procesom raspršivanja, bilo nekim RIM procesom, pogodno je da se neki materijal za ojačanje ulije u poliuretanski materijal da mu se poveća modul savijanja i da se poprave druga svojstva nosećeg sloja. Pomoću staklenih vlakana i/ili tkanine od staklenih vlakana, modul savitljivosti poliuretanskog nosećeg sloja može se, na primer, povećati na vrednosti od preko 600 MPa (mereno prema DIN EN 310) dok je bez ojačanja modul savitljivosti jednog poliuretanskog nosećeg sloja obično manji od 400 MPa.

Ojačani noseći sloj može biti, na primer, izrađen prema S-PJM procesu (Structural RIM, strukturni RTM, umetanje tkanine od staklenih vlakana), prema R-RIM procesu (Reinforced RIM, ojačani RIM, mešanje staklenih ili drugih vlakana u poliretansku reakcionu smešu), prema LFI procesu (Long Fibre Injection - ubrizgavanje dugih vlakana) ili sličnim procesima. Ojačanje se može sastojati, na primer, od rasutih vlakana, posebno staklenih, metalnih ili drugih vlakana, od tkanih ili netkanih vlaknastih tkanina, posebno tkanina od staklenih vlakana, metalne žice, metalnog lima ili njihovih kombinacija.

Imajući u vidu značaj težine unutrašnjih elemenata kod motornih vozila, ukupna masa poliuretanskog nosećeg sloja i materijala za ojačanje trebalo bi da ne bude veća od odgovarajućih krutih nosećih slojeva načinjenih od poznatih termoplastičnih materijala. Specifična masa krutog poliuretana obično je manja nego kod termoplastičnih materijala, ali poliuretanski noseći slojevi moraju biti deblji i/ili moraju biti ojačani da bi dostigli zahtevani modul savitljivosti. Važna prednost primene tečne poliuretanske reakcione smeše za izradu krutog nosećeg sloja jeste to da omogućuje primenu materijala, jednog ili više, samo lokalno, ili da se menja njegova, ili njihova količina. Tako je, na primer moguće, kombinovati jedan S-RIM proces, kod koga se tkanina od staklenih vlakana primenjuje samo u jednom ili više unapred određenih područja, sa jednim R-RTM procesom kod koga su vlakna za ojačanje raspoređena po ćelom krutom nosećom sloju. Kada se raspršuje reakciona smeša, moguće je da se istovremeno uduvaju vlakna u raspršenu reakcionu smešu. Dodavanje vlakana se može prekinuti ili smanjiti u područjima u kojima je potrebno manje materijala za ojačanje. Da bi se izbegle deformacije kao rezultat velikih promena, dovoljno je, na primer, primeniti materijal za ojačanje ili jedan od materijala za ojačanje u vidu uskih traka. U područjima gde se unutrašnji elementi pričvršćuju na karoseriju automobila, naročito pomoću žabica, kruti noseći sloj može se takođe ojačati.

Slika 10 prikazuje prvo izvođenje unutrašnje stranice vrata kod koga su u perifernoj ivičnoj zoni 48 i u središnoj veznoj zoni 49, postavljene tkanine od staklenih vlakana radi ojačanja unutrašnje stranice vrata, dok u preostalom zonama (45) nije predviđen material za ojačanje. Periferna je ivična zona 48 poželjno ojačana imajući u vidu činjenicu da su tu obično postavljene žabice 50 dok je središna vezna zona 49 poželjno pojačana imajući u vidu činjenicu da sadrži rukohvat 51 za vrata. Slika 11 prikazuje jednu varijantu izvođenja unutrašnje stranice vrata, kod koje su periferna ivična zona 48 i središna vezna zona 49 ojačane metalnom žicom 52. Na mestima žabica metalna je žica 52 poželjno izvedena sa petljicama 53.

Preporučljivo je da zone ili područja koja su ojačana više nego druge zone ili područja, posebno vlaknima, tkaninama ili listovima, pokrivaju najviše 90 %, bolje najviše 60 % a najbolje najviše 30 % ukupne površine krutog nosećeg sloja. Preporučljivo je da ojačana područja pokrivaju bar 2 %, bolje bar 4 %, od ukupne površine krutog nosećeg područja. Utvrđeno je da se na taj način može ukupna masa krutog nosećeg sloja načinjenog od poliuretanske reakcione smeše spustiti ispod mase odgovarajućeg termoplastičnog nosečeg sloja a da se ipak zadovolje zahtevi u pogledu mehaničkih svojstava. Isti se rezultat može postići ulivanjem jedne ili više žica u noseći sloj.

Sledeća je prednost primene tečne poliuretanske reagujuće smeše za izradu krutog nosećeg sloja to što omogućuje integrisanje ili zalivanje električnih i/ili mehaničkih komponenata u tečljiv noseći materijal kada se izrađuje kruti noseći sloj. Na slici lb jedna je električna komponenta 18 postavljena u jedno udubljenje u površini 7 drugog kalupa i zaklonjena je maskom 19 kod prskanja nosećeg materijala. Na taj način je električna komponenta ulivena u noseći materijal tako da jačina krutog nosećeg sloja nije, ili je manje ugrožena nego kod poznatih postupaka kada se buše otvori ili se prave useci u nosećem sloju da bi se ugradile električne i/ili mehaničke komponente u unutrašnju komponentu.

Električna komponenta 18 prikazana na slikama lb-lf ima dva električna priključna dela, i to električni priključak 54 sa dva kontakta na zadnjoj strani nosećeg sloja i električni priključak 55, takođe sa dva kontakta na prednjoj strani nosećeg sloja.

Kao što je opisano u WO 02/09977, električne i/ili mehaničke komponente mogu biti integrisane u prednji spoljni sloj. Kao što se može videti na slici la, električna komponenta 56 integrisana u prednji spoljni sloj 1 poželjno je postavljena između vertikalnih ivica 57 na površini 4 prvog kalupa tako da se komponenta može lako postaviti i to tako daje obrazovan jedan estetski prelaz između vidljive spoljne površine i električne komponente 56. Komponenta je zaštićena pomoću maske 58 tako da je materujal prednjeg spoljnog sloja naprskan samo na bočne strane električne komponente 56.

Da bi se električno povezala električna komponenta 56, ona ima na zadnjoj strani jedan električni priključak sa dva kontaktna otvora 59. Ovi su otvori 59 tako postavljeni da sadejstvuju sa električnim priključnim nožicama 55 na prednjoj strani komponente 18 koja je ulivena u noseći sloj kako bi se ostvario električni spoj, pri čemu su obe komponente 18 i 56 livene na takvom mestu da su, kada se kalup zatvara, nožice 55 umetnute u otvore 59. Električni priključak 54 na zadnjoj strani komponente 18 uliven u kruti noseći sloj postavljen je tako da ostvari električni vezu kada se element unutrašnje opreme postavi na vozilo ili na drugi kruti noseći sloj koji je pričvršćen na šasiju vozila. Taj drugi kruti noseći sloj ili sama šasija vozila može nositi razne električne komponente kao što je električni motor za otvaranje prozora, tako da se element unutrašnje opreme automatski električno povezuje sa električnim komponentama na šasiji vozila ili na drugom krutom nosećem sloju. Svakako da u tom slučaju šasija vozila ili drugi kruti noseći sloj moraju biti opremljeni odgovarajućim električnim priključcima.

U postupku prikazanom na slikama la do lf primenjena je nova koncepcija zaptivanja za zaptivanje šupljine 11 kalupa tokom obrazovanja penastog međusloja 3. Kao što je prikazano u uvećanoj razmeri na slici 4, donja polovina 8 kalupa izvedena je duž ivice šupljine 11 kalupa sa jednom vertikalnom ivicom 20 koja ima, za razliku od poznatih reznih ivica, gornju površinu 21 koja omogućuje da se naprska sloj tečnog materijala za prednji spoljni sloj debljine od bar 0,3 mm na pomenutu gornju površinu 21. Gornja je površina 21 u suštini ravna i ima širinu od najmanje 1 mm, poželjno najmanje 2 mm, ili je konveksna i ima ukupan poluprečnik krivine veći ili jednak 2 mm. Širina gornje površine 21 poželjno je manja od 5 mm i obuhvata, na primer, 2 do 3 mm. Po želji, na gornjoj površini 21 može se načiniti neki reljef kao što su talasi ili žlebovi pod uslovom da se na nju može raspršivanjem naneti dovoljno debeo sloj materijala za prednji spoljni sloj. Zbog elastične prirode savitljivog materijala prednjeg spoljnog sloja, može se ostvariti efikasno zaptivanje između materijala prednjeg spoljnog sloja i nosećeg materijala, čak i kada dimenzije polovina kalupa i debljina krutog nosećeg sloja odstupaju u granicama određenih tolerancija. Uopštenije, da bi se ostvarila nova koncepcija zaptivanja, dodirna zona 22 između nosećeg materijala i materijala prednjeg spoljnog sloja, kada je kalup 5, 8 zatvoren, treba da ima širinu manju od 10 mm, bolje manju od 5 mm a najbolje manju od 3mm, tako da se ostvaruje relativno visoki lokalni pritisak kada se zatvara kalup, što omogućuje da se sabije materijal prednjeg spoljnog sloja. Sem toga, u dodirnoj zoni materijal prednjeg spoljnog sloja treba da ima debljinu od najamanje 0,3 mm a poželjno od najmanje 0,4 mm. Da bi se poboljšalo zaptivanje, može se na dodirnu zonu 22 naneti deblji sloj materijala prednjeg spoljnog sloja nego u preostaloj zoni prednjeg spoljnog sloja. Poželjno je da se napred opisana koncepcija zaptivanja primeni preko cele dodirne zone, ali se isto tako može primeniti samo preko jednog dela dužine dodirne zone, poželjno bar preko 50 %, bolje preko bar 70 % a najbolje bar preko 90 % te dužine.

Kada se prednji spoljni sloj i/ili noseći sloj izrađuju polazeći od tečljivog i/ili rastopljenog materijala, kalup 5, 8 se najpogodnije zatvara kada materijal prednjeg spoljnog sloja i/ili nosećeg sloja nije potpuno otvrdnut. Na taj se način ne samo prednji spoljni sloj, već i noseći sloj može sabiti. Pored toga, može se postići efikasno prijanjanje između prednjeg spoljnog sloja i nosećeg sloja na granicama (unutrašnjim ili spoljnim) elementa unutrašnje opreme vozila.

Na slici 5 prikazano je jedno alternativno izvođenje kod koga je prednji spoljni sloj načinjen u zatvorenoj šupljini kalupa, naročito jednim RIM procesom. Za razliku od procesa rapršivanja, prednji spoljni sloj može imati oštar vrh pa nije potrebna vertikalna ivica na površini prve polovine kalupa. Umesto izvođenja vertikalne ivice na površini prve polovine kalupa, prednji spoljni sloj se izliva tako da ima ivicu 60 dovoljne visine da dođe u dodir sa nosećim slojem. Primena vertikalne ivice ipak je pogodna imajući u vidu činjenicu da se može primeniti tanji prednji spoljni sloj koji brže otvrdnjava. Zbog toga čak i u dodirnoj zoni 22 poželjno je da prednji spoljni sloj ima debljinu manju od 3 mm.

Na slici 6 prikazano je jedno varijantno izvođenje kod koga je noseći materijal raspršen na površinu 7 drugog kalupa izvedenu sa vertikanom ivicom 23 koja ima ravnu gornju površinu 24, dok je na slici 7 prikazano drugo izvođenje kod koga je noseći materijal izliven u zatvorenoj šupljini kalupa da bi obrazovao noseću ivicu 61 koja ima visinu dovoljnu da dođe u dodir sa prednjim spoljnim slojem. Pri tome se, svakako, mogu vertikalne ivice 20 ili ispupčenja 60 za prednji spoljni sloj kombinovati sa vertikalnim ivicama 23 ili ispupčenjima 61 za noseći sloj. tako da se njihove visine mogu smanjiti.

Napred opisana koncepcija zaptivanja takođe se može koristiti kod izrade savitljivog prednjeg spoljnog sloja polazeći od jedne termoplastične folije koja je toplotno oblikovana na površini 4 prvog kalupa, kada je prednji spoljni sloj izrađen postupkom livenja guste mase, ili kada se prethodno izrađen spoljni sloj postavlja na tu polovinu prvog kalupa.

Da bi se povećala savitljivost spoljnog sloja u zoni dodira sa krutim nosećim slojem, šupljina prvog kalupa može se zagrejati na temperaturu u području zone dodira koja je viša nego u drugom području ili područjima. To je posebno efikasno u slučaju termoplastičnog prednjeg spoljnog sloja pošto se taj prednji spoljni sloj može oslabiti zagrevanjem površine kalupa.

Ova se koncepcija zaptivanja može takođe koristiti kada sa obrazuje noseći sloj postupkom toplotnog oblikovanja, procesom livenja guste mase ili čak i postupkom livenja ubrizgavanjem. Čak se može koristiti kada se jedan prethodno posebno izrađen noseći sloj postavlja na površinu drugog kalupa.

Napred opisani postupci za izradu jednog sintetičkog unutrašnjeg elementa za motorna vozila mogu se izvoditi na jednoj kontinualnoj proizvodnoj liniji. Slika 8 prikazuje prvo moguće izvođenje jedne proizvodne linije kod koje su i prednji spoljni sloj i noseći sloj izrađeni jednim postupkom raspršivanja i kod koje prva polovina kalupa za izradu prednjeg spoljnog sloja prolazi kroz prvo kolo radnih stanica dok druga polovina kalupa za izradu krutog nosećeg sloja prolazi kroz drugo kolo uzastopnih radnih stanica. Prvo i drugo kolo obrazuju jednu zatvorenu petlju praćenu nekim brojem (poželjno većim od 2) prvih i drugih polovina kalupa.

Prvo kolo obuhvata pre svega radnu stanicu 25 za zamenu prve polovine 5 kalupa sa drugom prvom polovinom kalupa koja može biti različitog tipa ili verzije. U sledećoj radnoj stanici 26 prva se polovina kalupa čisti i priprema. Potom se u radnoj stanici 27 sipa spoljni agens za razdvajanje na površinu prvog kalupa. Zatim se razni umeci, kao što su tkanine od staklenih niti, elementi liveni pod pritiskom, električne komponente itd., mogu u radnoj stanici 28 postaviti na površinu prvog kalupa. U sledećim radnim stanicama 29-31, raspršava se poliuretanska reakciona smeša za prednji spoljni sloj. Zbog toga što raspršivanje materijala za prednji spoljni sloj zahteva relativno mnogo vremena, kabine za prskanje ili radne stanice 29-31 raspoređene su paralelno da bi se povećao kapacitet raspršivanja.

Kada polovine prvog kalupa prolaze kroz radne stanice 25 do 31, polovine drugog kalupa prolaze kroz slične radne stanice za proizvodnju krutog nosećeg sloja postupkom raspršivanja, i to kroz radnu stanicu 32 za zamenu polovina drugog kalupa, radnu stanicu 33 za raspršivanje spoljnog agensa za razdvajanje i dve radne stanice 34 i 35 za raspršivanje koje su takođe postavljene međusobno paralelno.

Kada su noseći sloj i prednji spoljni sloj načinjeni raspršivanjem, prve i druge polovine 5 i 8 prvog i drugog kalupa, pričvršćuju se u prvoj zajedničkoj radnoj 36 stanici na nosač kalupa koji omogućuje otvaranje i zatvaranje kalupa. U sledećoj se radnoj stanici 37 penasti materijal sipa na prednji spoljni sloj pa se zatvara kalup. U sledećim dvema radnim stanicama 38 i 39 pena i materijali prednjeg spoljnog sloja i nosećeg sloja puste se da očvrsnu. U radnoj se stanici 40 kalup otvara i polovine prvog i drugog kalupa se uklanjaju sa nosača kalupa. Polovine drugog kalupa potom se čiste u radnoj stanici 41 dok se unutrašnji elementi na polovinama prvog kalupa ostavljaju da se dalje otvrdnjavaju u radnoj stanici 42 pre no što budu izvađeni iz kalupa u radnoj stanici 43. Nosač kalupa se vraća do radne stanice 36. To se može izvesti preko odvojene prenosne linije ili preko prenosne linije za polovine prvih ili drugih kalupa.

Prednost korišćenja posebnih prenosnih linija za polovine prvih i drugih kalupa je u tome što je potreban manji broj nosača kalupa i što se manje težine moraju prenositi i pozicionirati u raznim radnim stanicama. Pored toga, raspršivanje prednjeg spoljnog sloja nije ometano raspršivanjem nosećeg sloja.

Važna prednost je i to što izrada krutog nosećeg sloja obično traži manje vremena od izrade savitljivog prednjeg spoljnog sloja tako da je potreban manji broj polovina drugog kalupa. To je posebno slučaj kada su noseći slojevi toplotno oblikovani ili kada se koriste ranije izrađeni kruti noseći slojevi koji treba samo da se postave na polovinu drugog kalupa. Slika 9 prikazuje takvu proizvodnu liniju. Radne stanice za izradu prednjeg spoljnog sloja i penastog sloja iste su kao i na sliku 8. Međutim, potrebna je samo jedna radna stanica 44 da se nanese kruti noseći sloj na polovinu drugog kalupa. Slika 9 isto tako prikazuje jednu bateriju od šest polovina 8 drugog kalupa koje su sve različitih tipova ili verzija. Kako otvrdnjavanje penastog sloja traje svega nekoliko minuta dok izrada prednjeg spoljnog sloja raspršavanjem traje dvadeset do dvadeset pet minuta, šest različitih polovina drugog kalupa dovoljno je kada se prednji spoljni sloj kontinualno proizvodi pomoću petnaest do dvadesetpet polovina 5 prvog modula.

Claims (29)

1. Postupak za izradu jednog kompozitnog elementa unutrašnje opreme motornog vozila, koji element obuhvata jedan trodimenzionalno oblikovan laminat načinjen od savitljivog spoljneg sloja (1), krutog nosećeg sloja (2) i jednog međusloja (3), naročito jednog penastog sloja, postavljnog između savitljivog spoljnjeg sloja i krutog nosećeg sloja koji međusobno povezuje savitljivi spoljni sloj i kruti noseći sloj, koji postupak obuhvata sledeće stepene: - obezbeđivanje kalupa (5, 8) koji obuhvata prvu polovinu (5) kalupa koja ima prvu površinu (4) kalupa sa unapred određenim trodimenzionalnim oblikom, i drugu polovinu (8) kalupa koja ima drugu površinu (7) kalupa sa isto tako unapred određenim trodimenzionalnim oblikom, pri čemu su prva i druga polovina kalupa pomerljive jedna u odnosu na drugu radi otvaranja i zatvaranja pomenutog kalupa (5, 8) i obrazovanja prve šupljine (11) kalupa u zatvorenom položaju kalupa, - obrazovanje savitljivog spoljnog sloja (1) čija prednja strana naleže na površinu (4) prvog kalupa prema jednom postupku izrade niskog pritiska, - obrazovanje pomenutog krutog nosećeg sloja (2) čija zadnja strana naleže na površinu (7) drugog kalupa, - sastavljanje obeju polovina (5, 8) kalupa da bi se zatvorio kalup (5, 8), pri čemu ostaje jedan procep između spoljnog sloja (1) na površini (4) prvog kalupa i nosećeg sloja (2) na površini (7) drugog kalupa, - nanošenje nekog materijala koji se može stvrdnuti između spoljnog sloja (1) na površini (4) prvog kalupa i nosećeg sloja (2) na površini (7) drugog kalupa, i omogućavanje da se stvrdne u zatvorenom položaju kalupa (5, 8) da bi se proizveo međusloj (3) u pomenutom procepu, pri čemu je materijal koji se može stvrdnuti jedan penušavi materijal koji se pušta da se peni u zatvorenom položaju kalupa (5, 8), i - otvaranje kalupa (5, 8) i uklanjanje izrađenog unutrašnjeg elementa iz njega, naznačen time, što se pomenuti noseći sloj (2) obrazuje oslonjen svojom zadnjom stranom na površinu (7) drugog kalupa a prema jednom drugom procesu oblikovanja pod niskim pritiskom, pri čemu se pomenuti proces oblikovanja pod niskim pritiskom i pomenuti sledeći proces oblikovanja pod niskim pritiskom biraju, nezavisno jedan od drugog, iz grupe koja se sastoji od postupka raspršivanja, postupka livenja reaktivnim ubrizgavanjem, tečnog postupka livenja guste mase, praškastog postupka livenja guste mase i postupka toplotnog oblikovanja.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je pomenuti kruti noseći sloj (2) obrazovan, sa zadnjom stranom oslonjenom na površinu (7) drugog kalupa, toplotnim oblikovanjem jednog lista termoplastičnog materijala na površini (7) drugog kalupa.

3. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je pomenuti kruti noseći sloj (2) obrazovan, sa zadnjom stranom oslonjenom na površinu (7) drugog kalupa, nanošenjem bar jednog tečljivog i/ili rastopljenog nosećeg materijala na površinu (7) drugog kalupa i puštanjem tog tečljivog nosećeg materijala da se stvrdne da bi se proizveo kruti noseći sloj (2) na ovoj površini (7) drugog kalupa.

4. Postupak prema zahtevu 3, naznačen time, što pomenuti tečljivi noseći materijal obuhvata jednu tečnu reagujuću smešu komponovanu da proizvede jedan kruti poliuretanski noseći sloj.

5. Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se pomenuta tečna reagujuća smeša nanosi raspršivanjem na površinu (7) drugog kalupa.

6. Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što je za izradu krutog nosećeg sloja (2) na površini (7) drugog kalupa, obezbeđena jedna sledeća polovina (15) prvog kalupa, koja ima sledeću površinu (46) prvog kalupa postavljenu da sadejstvuje sa površinom (7) drugog kalupa kako bi se obrazovala druga šupljina (16) kalupa, što se kruti noseći sloj proizvodi u ovoj šupljini drugog kalupa, a u skladu sa tehnikom livenja reaktivnim ubrizgavanjem, ubrizgavanjem pomenute reakcione smeše u tu šupljinu (16) drugog kalupa i puštanjem da u istoj otvrdne, pri čemu se dalje polovina (15) prvog kalupa uklanja od polovine (8) drugog kalupa pre no što se sastave polovine (5, 8) prvog i drugog kalupa, pri čemu proizvedeni kruti noseći sloj (2) ostaje na površini (7) drugog kalupa.

7. Postupak prema zahtevu 3, naznačen time, što je pomenuti kruti noseći sloj (2) načinjen od termoplastičnog nosećeg materijala u skladu sa postupkom livenja guste mase, naročito u skladu sa tečnim ili praškastim postupkom livenja guste mase.

8. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 7, naznačen time, što je pomenuti prednji spoljni sloj (1) proizveden na površini (4) prvog kalupa nanošenjem bar jednog tečljivog i/ili rastopljenog materijala prednjeg spoljnog sloja na površinu (4) prvog kalupa i puštanjem tog tečljivog materijala prednjeg spoljnog sloja da se stvrdne da bi proizveo prednji spoljni sloj (2) na ovoj površini (4) prvog kalupa.

9. Postupak prema bilo kom od zahteva 3 do 8, naznačen time, što je najmanje jedna električna i/ili mehanička komponenta (18) ulivena u tečljiv i/ili rastopljen noseći materijal kada se obrazuje kruti noseći sloj (2) uz pomenutu površinu (7) drugog kalupa, pri čenu električna i/ili mehanička komponenta obuhvata bar jedan električni priključak (54, 55), naročito električni priključak (54) izveden tako da ostvaruje električnu vezu na zadnjoj strani unutrašnjeg elementa kada se isti ugradi u vozilo.

10. Postupak prema zahtevima 8 i 9, naznačen time, što pomenuta električna i/ili mehanička komponenta (18) obuhvata jedan električni priključak (55) na prednjoj strani nosećeg sloja i što je bar još jedna električna i/ili mehanička komponenta (56), koja obuhvata još jedan električni priključak (59), ulivena u tečljiv i/ili rastopljen materijal prednjeg spoljnog sloja kada se obrazuje savitljivi prednji spoljni sloj (1) uz površinu (4) prvog kalupa, pri čemu je sledeći električni priključak (59) prilagođen da obrazuje električnu vezu sa električnim priključkom (55) komponente ulivene u kruti noseći sloj (2), pri čemu je ta sledeća električna i/ili mehanička komponenta (56) ulivena na takvom mestu u savitljivom prednjem spoljnom sloju (1) da je, kada se zatvori šupljina (11) prvog kalupa, pomenuti sledeći električni priključak (59) električno povezan sa električnim priključkom (55) komponente ulivene u kruti noseći sloj (2).

11. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 10, naznačen time, što pomenuti kruti noseći sloj (2) ima unapred određenu veličinu površine, pri čemu je bar jedan materijal za ojačanje uliven u kruti noseći sloj, pri čemu je kruti noseći sloj podeljen na najmanje dve zone, pri čemu u prvoj zoni (48, 49) kruti noseći sloj obuhvata jednu unapred određenu količinu pomenutog materijala za ojačanje, dok u drugoj zoni (45) kruti noseći sloj ne sadrži pomenuti materijal za ojačanje, ili samo jednu manju količinu istog, pri čemu prva zona (48, 49) pokriva najviše 90 %, bolje najviše 60 % a najbolje najviše do 30 % pomenute prethodno određene površine, pri čemu prva zona pokriva poželjno bar 2 %, a najbolje do najmanje 4 % pomenute unapred određene površine.

12. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 11, naznačen time, što unapred određeni trodimenzionalni oblik površine prvog kalupa uopšteno odgovara unapred određenom trodimenzionalnom obliku površine drugog kalupa.

13. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 12, naznačen time, što kod izrade elementa unutrašnje opreme polovina (5) prvog kalupa prolazi kroz prvo kolo uzastopnih radnih stanica (25-31, 36-40 i 42-43) a polovina (8) drugog kalupa kroz drugo kolo uzastopnih radnih stanica (32-41), pri čemu prvo i drugo kolo obuhvataju niz uzastopnih radnih stanica (36-40) koje su zajedničke za prvo i drugo kolo i koje obuhvataju prvu radnu stanicu (36) u kojoj se polovine prvog i drugog kalupa međusobno spajaju, kao i poslednju radnu stanicu (40), koja je postavljena iza prve radne stanice i u kojoj se polovine prvog i drugog kalupa razdvajaju jedna od druge, što prvo kolo dalje obuhvata prvi niz uzastopnih radnih stanica (25-31 i 42-43), kroz koji se propušta polovina (5) prvog kalupa nezavisno od polovine (8) drugog kalupa, dok drugo kolo dalje obuhvata drugi niz uzastopnih radnih stanica (32-35 i 41), kroz koji se propušta drugi kalup odvojen od prvog dela, pri čemu se međusloj proizvodi u pomenutom nizu radnih stanica (36-40) dok se savitljiv prednji spoljni sloj (1) izrađuje u pomenutom prvom nizu radnih stanica dok se kruti noseći sloj (2) izrađuje u pomenutom drugom nizu radnih stanica.

14. Postupak za izradu jednog kompozitnog elementa unutrašnje opreme za motorno vozilo, koji element obuhvata jedan trodimenzionalno oblikovan laminat načinjen od savitljivog prednjeg spoljnog sloja (1), krutog nosećeg sloja (2) i jednog međusloja (3), naročito jednog penastog sloja, postavljnog između savitljivog prednjeg spoljnog sloja i krutog nosećeg sloja koji međusobno povezuje savitljivi prednji spoljni sloj i kruti noseći sloj, koji postupak obuhvata sledeće stupnjeve: - obezbeđivanje kalupa (5, 8) koji obuhvata prvu polovinu (5) kalupa koja ima prvu površinu (4) kalupa, i drugu polovinu (8) kalupa koja ima drugu površinu (7) kalupa, pri čemu su prva i druga polovina kalupa pomerljive jedna u odnosu na drugu radi otvaranja i zatvaranja pomenutog kalupa (5, 8) i obrazovanja prve šupljine (11) kalupa u zatvorenom položaju kalupa, - nanošenje bar jednog tečljivog i/ili rastopljenog materijala prednjeg spoljnog sloja na površinu (4) prvog kalupa i omogućavanje da se ovaj tečljivi materijal prednjeg spoljnog sloja stvrdne da bi proizveo savitljiv prednji spoljni sloj (1) na površini (4) prvog kalupa, - nanošenje pomenutog krutog nosećeg sloja (2) na površinu (7) drugog kalupa, - sastavljanje obeju polovina (5, 8) kalupa da bi se zatvorio kalup (5, 8), pri čemu ostaje jedan procep između prednjeg spoljnog sloja na površini prvog kalupa i nosećeg sloja na površini drugog kalupa, - nanošenje nekog materijala koji se može stvrdnuti između prednjeg spoljnog sloja (1) na površini (4) prvog kalupa i nosećeg sloja (2) na površini (7) drugog kalupa, i omogućavanje da se stvrdne u zatvorenom položaju kalupa (5, 8) da bi se proizveo međusloj (3) u pomenutom procepu, pri čemu je materijal koji se može stvrdnuti jedan penušavi materijal koji se pušta da se peni u zatvorenom položaju kalupa (5, 8), i - otvaranje kalupa (5, 8) i uklanjanje iz njega izrađenog elementa unutrašnje opreme, naznačen time, što kod izvođenja pomenutih stupnjeva polovina (5) prvog kalupa prolazi kroz prvo kolo uzastopnih radnih stanica (25-31, 36-40 i 42-43) a polovina (8) drugog kalupa kroz drugo kolo uzastopnih radnih stanica (44 i 36-41 ili 32-41), pri čemu prvo i drugo kolo obuhvataju niz uzastopnih radnih stanica (36-40) koje su zajedničke za prvo i drugo kolo i koje obuhvataju prvu radnu stanicu (36) u kojoj se polovine prvog i drugog kalupa međusobno spajaju, kao i poslednju radnu stanicu, koja je postavljena iza prve radne stanice i u kojoj se polovine prvog i drugog kalupa razdvajaju jedna od druge, što prvo kolo dalje obuhvata prvi niz uzastopnih radnih stanica (25-31 i 42-43), kroz koji se propušta polovina (5) prvog kalupa nezavisno od polovine (8) drugog kalupa, pri čemu se međusloj proizvodi u pomenutom nizu radnih stanica (36-40) dok se savitljiv prednji spoljni sloj ili nanosi na površinu (7) drugog kalupa u pomenutom nizu zajedničkih radnih stanica (36-40) ili drugi niz uzastopnih radnih stanica obuhvata, pored pomenutog zajedničkog niza radnih stanica, bar jednu radnu stanicu (44 ili 33-35), u kojoj se kruti noseći sloj nanosi na površinu drugog kalupa.

15. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što se pomenuti kruti noseći sloj (2) nanosi na površinu (7) drugog kalupa nanošenjem jednog prethodno proizvedenog krutog nosećeg sloja na nju ili toplotnim oblikovanjem jednog lista nekog termoplastičnog materijala uz površinu drugog kalupa.

16. Postupak prema bilo kom od zahteva 13 do 15, naznačen time, što pomenuta polovina (8) drugog kalupa prolazi kroz drugo kolo uzastopnih radnih stanica, dok polovina prvog kalupa prolazi kroz prvo kolo uzastopnih radnih stanica.

17. Postupak prema bilo kom od zahteva 13 do 16, naznačen time, što pomenuto prvo kolo obrazuje prvu zatvorenu petlju iza koje sledi prva grupa polovina (5) prvog kalupa, dok pomenuto drugo kolo obrazuje drugu zatvorenu petlju iza koje sledi druga grupa polovina (8) drugog kalupa, pri čemu su prva i druga grupa veće od 1, poželjno veće od 2, s tim što je pomenuti drugi broj poželjno manji od pomenutog prvog broja, što pomenuta prva zatvorena petlja uzastopnih radnih stanica obuhvata, poželjno, bar jednu radnu stanicu (25) za zamenu jedne polovine prvog kalupa drugom polovinom prvog kalupa, dok pomenuta druga zatvorena petlja uzastopnih radnih stanica obuhvata, poželjno, bar jednu radnu stanicu (32) za zamenu jedne polovine drugog kalupa drugom polovinom drugog kalupa, pri čemu polovine prvog kalupa prate prvo kolo a polovine drugog kalupa prate drugo kolo, i što je poželjno da su od bar dva različita tipa.

18. Postupak prema zahtevu 8 ili prema bilo kom od zahteva 14 do 17, naznačen time, što pomenuti tečljivi materijal prednjeg spoljnog sloja obuhvata jednu tečnu reakcionu smešu sastavljenu tako da proizvede jedan prednji spoljni sloj od elastomernog poliuretana, koji sloj ima prosečnu gustinu veću od 200 kg/m<3>, bolje veću od 400 kg/m<3>a najbolje veću od 700 kg/m<3>.

19. Postupak prema zahtevu 18, naznačen time, što se pomenuta reacciona smeša raspršava na površinu (4) prvog kalupa.

20. Postupak prema zahtevu 18, naznačen time, što je za proizvodnju savitljivog prednjeg spoljnog sloja (1) na površini (4) prvog kalupa, dodana sledeća polovina (12) drugog kalupa, koja ima sledeću površinu (47) drugog kalupa, koja je postavljena da sadejstvuje sa površinom (4) prvog kalupa da bi se obrazovala šupljina (13) trećeg kalupa, i što se savitljivi prednji spoljni sloj (1) proizvodi u toj šupljini (13) trećeg kalupa, a u skladu sa tehnikom livenja reakcionim ubrizgavanjem, ubrizgavanjem pomenute reakcione smeše u ovu šupljinu (13) trećeg kalupa i puštanjem da se u njoj stvrdne, pri čemu je polovina (12) drugog kalupa odvojena od polovine (5) prvog kalupa pre sklapanja polovina (5, 8) prvog i drugog kalupa, pri čemu proizvedeni savitljivi prednji spoljni sloj (1) ostaje na površini (4) prvog kalupa.

21. Postupak prema zahtevu 8 ili prema bilo kom od zahteva 14 do 17, naznačen time, što je savitljivi prednji spoljni sloj (1) na površini (4) prvog kalupa skladu sa postupkom livenja guste mase, naročito u skladu sa tečnim ili praškastim postupkom livenja guste mase.

22. Postupak prema zahtevu 8 ili prema bilo kom od zahteva 14 do 21, naznačen time, što se tečni i/ili rastopljeni materijal prednjeg spoljnog sloja nanosi u tolikoj količini, da pomenuti savitljivi sloj (1) ima prosečnu debljinu između 0,1 i mm, poželjno između 0,2 i 2 mm.

23. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 22, naznačen time, što su po zatvaranju kalupa (5, 8) savitljivi prednji spoljni sloj (1) i noseći sloj (2) pritisnuti jedan na drugi preko jedne dodirne zone (22) koja ima širinu manju od 10 mm, bolje manju od 5 mm a najbolje manju od 3 mm, što savitljivi prednji spoljni sloj (1) ima u ovoj dodirnoj zoni (22), pre zatvaranja kalupa, debljinu od bar 0,3 mm, bolje od bar 0,4 mm, dok dodirna zona (22) ima širinu veću od 1 mm, bolje veću ili jednaku 2 mm.

24. Postupak prema zahtevu 23, naznačen time, što se tečljiv i/ili rastopljen materijal prednjeg spoljnog sloja, koji zateva stvrdnjavanje da bi se proizveo prednji spoljni sloj, nanosi na površinu prvog kalupa, i/ili se tečljiv i/ili rastopljen noseći materijal koji zahteva stvrdnjavanje da bi se proizveo noseći sloj, nanosi na površinu drugog kalupa, a kalup se zatvara kada materijal prednjeg spoljnog sloja i/ili noseći materijal nanet u pomenutoj dodirnoj zoni nije potpuno stvrdnut.

25. Postupak za izradu jednog kompozitnog elementa unutrašnje opreme za motorno vozilo, koji element obuhvata jedan laminat načinjen od savitljivog prednjeg spoljnog sloja (1), krutog nosećeg sloja (2) i jednog međusloja (3), naročito jednog penastog sloja, postavljenog između savitljivog prednjeg spoljnog sloja i krutog nosećeg sloja koji međusobno povezuje savitljivi prednji spoljni sloj i kruti noseći sloj, koji postupak obuhvata sledeće stupnjeve: - obezbeđivanje kalupa (5, 8) koji obuhvata prvu polovinu (5) kalupa koja ima prvu površinu (4) kalupa, i drugu polovinu (8) kalupa koja ima drugu površinu (7) kalupa, pri čemu su prva i druga polovina kalupa pomerljive jedna u odnosu na drugu radi otvaranja i zatvaranja pomenutog kalupa (5, 8) i obrazovanja prve šupljine (11) kalupa u zatvorenom položaju kalupa, - nanošenje pomenutog prednjeg spoljnog sloja (1) na površinu (4) prvog kalupa i pomenutog krutog nosećeg sloja (2) na površinu (7) drugog kalupa, - sastavljanje obeju polovina (5, 8) kalupa da bi se zatvorio kalup (5, 8), pri čemu ostaje jedan procep između prednjeg spoljnog sloja na površini prvog kalupa i nosećeg sloja na površini drugog kalupa, - nanošenje nekog materijala koji se može stvrdnuti između prednjeg spoljnog sloja (1) na površini (4) prvog kalupa i nosećeg sloja (2) na površini (7) drugog kalupa, i omogućavanje da se stvrdne u zatvorenom položaju kalupa (5, 8) da bi se proizveo međusloj (3) u pomenutom procepu, pri čemu je materijal koji se može stvrdnuti jedan penušavi materijal koji se pušta da se peni u zatvorenom položaju kalupa (5, 8), i - otvaranje kalupa (5, 8) i uklanjanje iz njega izrađenog elementa unutrašnje opreme, naznačen time, što su posle zatvaranja kalupa (5, 8) savitljivi prednji spoljni sloj (1) i noseći sloj (2) pritisnuti jedan na drugi preko jedne dodirne zone (22) koja ima širinu manju od 10 mm, bolje manju od 5 mm a najbolje manju od 3 mm, što savitljivi prednji spoljni sloj (1) ima u ovoj dodirnoj zoni (22), pre zatvaranja kalupa (5,8), debljinu od bar 0,3 mm, bolje od bar 0,4 mm, dok dodirna zona (22) ima širinu veću od 1 mm, bolje veću ili jednaku 2 mm.

26. Postupak prema bilo kom od zahteva 23 do 25, naznačen time, što se pomenuti savitljivi prednji spoljni sloj (1) nanosi na površinu (4) prvog kalupa raspršivanjem jedne tečne reakcione smeše komponovane da proizvede jedan elastomerni poliuretanski prednji spoljni sloj na površini (4) prvog kalupa, pri tome je površina prvog kalupa u dodirnoj zoni (22) izvedena sa vertikalnom ivicom (20) koja ima gornju površinu (21) oblikovanu da omogući nanošenje raspršivanjem jednog sloja pomenute reakcione smeše od najmanje 0,3 mm na pomenutu gornju površinu, pri čemu je pomenuta gornja površina posebno u suštini ravna i ima širinu od najmanje 1 mm, bolje od najmanje 2 mm, ili je pomenuta gornja površina konveksna i ima ukupni poluprečnik krivine veći ili jednak 2 mm.

27. Postupak prema bilo kom od zahteva 23 do 26, naznačen time, što površina (4) prvog kalupa obuhvata bar dva temperaturna područja, i to prvo područje koje se nalazi van pomenute dodirne zone (22), gde površina (4) prvog kalupa ima jednu unapred određenu temperaturu kada se zatvara šupljina (11) prvog kalupa, i drugo područje koje obuhvata pomenutu dodirnu zonu (22), u kojoj je površina (4) prvog kalupa zagrejana na neku višu temperaturu kada se zatvara kalup (5, 8).

28. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 27, naznačen time, što je unutrašnji element načinjen tako da savitljivi prednji spoljni sloj (1) ima modul savitljivosti, meren prema ASTM D790, manji od 100 MPa, bolje manji od 75 MPa, i što pomenuti kruti noseći sloj (2) ima modul savitljivosti, mereno prema DIN EN 310, veći od 100 MPa, bolje veći od 200 MPa a najbolje veći od 300 MPa.

29. Postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 28, naznačen time, što je element unutrašnje opreme vozila načinjen tako da međusloj (3), posebno penasti sloj (3), ima prosečnu debljinu veću od 2 m, poželjno veću od 3 mm.